1.0. PREDMETIZADACIDIDAKTIKE 1.1.SHVATAN1A O DIDAKTICI Didaktikapoticeodgrckereciigrckogjeporekla.Izvornarecglasididaskein,stoznaci poucavati, drzati nastavu, jasno izlagati, dokazivati. Na slican nacin termin "didakticni", u njegovoj latmskoj varijanti, shvatali su i Rimljani U posebno pedagoskom smislu i znacenju naziv "didaktika" se pojavljuje tek u 17. veku. Prvi putjeupotrebljenuNemackoj1613.godine.Autorisudidaktikusmatralikaovestinuucenja, odnosnokao speciIicnuprakticnupedagoskuvestinu.NajpoznatijedeloizovogvremenajeJelika didaktika(Didictikamagna)JanaAmosaKomenskogiz1657.godine.Komenskijesmatraoda didaktikanepredstavljasamovestinuucenfa,vectakodeivaspitanfenakojejegledaokaona neophodanuslov"prilagodavanjaobicajamoralnosti".UsvojojdidakticiKomenskijeizlozio "sveopstuvestinusvihdaseucesvemu",araspravljaojeioobucavanjumladihnaukama, vaspitavanju bogobojazljivosti, organizaciji radau skoli. Na taj nacin Jelika didaktika Komenskog obuhvatila je niz pitanja koja su kasnije postala sadrzaj kurseva pedagogije. Pocetkom 19. veka Johan Fridrih Herbartje razradio teorijske osnove didaktike stvarajuci na tajnacinteorijuvaspitnenastave,kojajeunjegovovremeulazilauokvirpedagogije,tj.bila podredenapedagogiji.Herbartaposebnonjegovisledbenici(herbartijanci),pridavalisuposeban znacajprenosenjuznanjanaucenikeuokvirunastave(Iormalnimstupnjevimanastave),ane ucenju.Iztogsustinskogstavaproizasaojeiosnovnizadatakdidaktikekojisesastojaouanalizi postupaka nastavnika u skoli, s ciljem da se ucenici upoznaju, sa novim sadrzajima znanja. Krajem19. ipocetkom20.vekamenja seosnovnaorijentacijaprema raduucenikai javlja se novapedagoskastruja,cijijenajistaknutijipredstavnikDzonDjui.Predstavniciovepedagoske strujepridavalisuveciznacajaktivnostiucenja,aktivnojuloziuenika,stoseuvelikojmeri razlikovaloodshvatanjaherbartijanaca.Predstavnicinovogpedagoskogpravcasuodbacivali herbartijanskukoncepcijuobicnog"prenosenjaznanja",buducidaseonozasnivalona zapamcivanju ucenika. Umesto zapamcivanja, Djui i njegovi istomisljenici insistiraju na razvijanju i oblikovanjurazlicitihintelektualnihoperacijaucenika,aposebnonarazvijanjuvestinaprakticnog delovanja.Ovakvakoncepcijanastavnogradauticalajekakonashvatanjepredmeta,takoina shvatanjazadatakadidaktike.Umesto teorije nastave,Djuiinjegovi sledbenicisuzastupali teoriju ucenja.Izovogajeproizasaoiosnovnizadatakdidaktikekojiseodnosionaanalizupostupaka (radnji) u.skoli od strane samih uenika.Savremenashvatanjaukazujudajenastavatesnopovezanasucenjem,.danastavaiucenje cine celinu. Savremeno poimanje didaktike nije, dakle, jednosmemo i nije jednostrano. Na osnovu brojnih didaktickih studija mogu se uociti cetiri osnovna znacenja i oblika didaktike: 1. Didaktika: nauka o nastavi i ucenfu u svim oblicima i na svim nivoima (J. Dolch,). - svesno ucenjeinesvesnoucenje,tj.sadrzajiucenjainastave-,,sta",ipostupci,metode,organizacioni obliciinastavnasredstva- ,kako". Polaznaosnovaovog shvatanjakaosto sevidi,podrazumevai proceseucenjaipredavanjakojisedesavajuslucafnoinezavisnooduticajakojenanjihvrsi nastava. 2.Shvatanfe didaktike kao teorife ucenfa i nastave koje zastupaju predstavnici tzv. ,Berlinske didaktickeskole".Ovojejednaodnajdelotvornijihinajoriginalnijihkoncepcijausavremenoj didaktici. Njeni autori nastoje da ostvare sto obuhvatniji opis i analizu svih cinilaca koji ucestvuju u procesu nastave i objasne njihovu opstu uzajamnu zavisnost s jedne, kao i da omoguce racionalno i kontroli dostupno planiranje i uoblicavanje nastave, s druge strane. Polazeciodizlozenihosnovnihzahteva,"berlinskididakticari"suizloziliirazvilisest osnovnih kategorija za opisivanje, analizu i planiranje nastave. Ove kategorije su oni dalje podelili u dvegrupe,takostocetirikategorijepredstavljajuosnovne,konstitutivneIaktoreili"strukturne 2 odlike"nastave,apreostaledveoznacavajuusloveilipretpostavkekojeulazeusastavsvake nastave. U grupu osnovnih Iaktora ulaze:1. pedagoske intencife ili ciljevi; 2. nastavne teme ("sadrzaji" nastave);3. metode ili postupci koji treba da sluze savladavanju nastavnih ciljeva i nastavnih tema; i4, medifi ili sredstva, cijim se posredstvom omogucava saznanje, upoznavanje, uvezbanost,oblici ponasanja i sl. KonkretneodlukenastavnikaupogledurealizovanjapomenutihIaktorazaviseodpodrucja uslovaizpreostaledvekategorije.Radiseoantropoloskimpretpostav-kama(5.kategorija),pod kojimautoripodrazumevajukompleksnoistrazivackopodrucjepedagoskepsihologijeipedagoske antropologije(svepsihickedelatnostiurazvojukojeucestvujuuprocesunastave,stvaralacke sposobnostinastavnikaiucenika,njihovainteresovanjaisl.),kaoiosocifalno-kulturnim pretpostavkama (6. kategorija), u kojima se preplicu institucija skola, ucenici i nastavnici. . Trece shvatanje odredbe didaktike vezuje se za ime E. Venigera. Veniger polazi od sirokog poimanja didaktike koje je dosta slicno shvatanjima "Berlinske skole". Posto je prethodno izlozio da jezadatakdidaktikeanalizasvihcinilacakojiucestvujuuprocesunastave,Venigerjeovaj kompleksanzadatakogranicionashvatanfedidaktikekaoteorifeobra:ovnihsadrafainastavnih planova (obrazovno-teorijska koncepcija). . Shvatanfedidaktikekaoteorifeoptimalnogucenfainastavepomocudirektnenastaveili putemprogramainastavnihmasina.Radiseoteorijiupravljanjaprocesimaucenjainastave, odnosno o tzv. kibernetickoj didaktici, ciji su najizrazitiji predstavnici H. Frank i Felix von Cube. Sobziromnapitanjenastavnihsadrzaja,didaktikabi,premaovomshvatanju,trebaloda proucavaciljeveizadatkeucenjainastave.Drugimrecima,nastavnesadrzajetrebana najcelishodnijinacinrasclanitiiuskladitinaprikladneetape,kakobiseomogucilonajeIikasnije upravljanjedelatnostimanastavnogprocesa.Premaovomshvatanju,najvecideodidaktickih proucavanjaodnosisenaproblematikunastavnihpostupakaikonstituisanje adekvatnihsredstava za nastavu i ucenje. Mozeserecidanepostojijednacelovita,obuhvatnaiopstepriznatadeImicija.Nedostatak ovihteorijajeutomestoseteskomogudirektnoprimenitipriresavanjukonkretnihproblema, pogotovukadaseradiodidakticiukojojtrebadaseomogucikonstrukcijaodredenihnastavnih situacija. -didaktika teorije ucenja podvlaci naucni aspekt pod kojim 80 posmatraju nastavni problemi;-obrazovno-teorijskadidaktikanaglasavaidefniaspekt,kojiseusustinibaviproucavanjem kompleksa nastavnih i vaspitnih ciljeva, dok je -tehnicki aspekt glavni predmet didaktike kao teorije upravljanja procesima nastave i ucenja. Svatripomenutapristupaimajunestozajednicko:sviseodnosenanastavnesituacife,mada didaktikatrebaistovremenodasebaviinaucnimiidejnimitehnickimproblemimaiaspektima nastaveiucenja.Osnovutogsistematrebadacinisustinskiodnos-fedinstvonastaveiucenfa,u kome se ostvaruje njihova povezanost i uzajamnost. Izlozeniprilazipodvlace,uvecojilimanjojmeri,dvebitnekomponentedidaktike:nastavui ucenje.Bezobzirananekadrugarazmatranjaiaspekte,nastavudanasnijemoguceposmatrati odvojeno od ucenja. Sama za sebe, nastava nema znacaja ako nije u Iunkciji ucenja.Mozemo reci da je didaktika posebna pedagoska disciplina kofa proucava sustinske probleme obra:ovanfaivaspitanfaputemnastaveiucenfa.Njenosnovnizadatakjedaobjasnizakonitosti premakojima seodvijanastavniproces,kakobi sepoznavanje tihzakonitostimogloupotrebitiza uspesnoostvarivanjeciljevaizadatakaobrazovanja.Dabiseobezbedilousvajanjeobrazovnih sadrzaja,neophodnojeoslanjanjenazakonitostinastaveizakonitostirazvojaiIormiranjaumnih sposobnosti ucenika. Upoznavanje tih zakonitosti omogucava razradu eIikasnijih nacina nastave, sto govori da je didaktika, u stvari, opsta teorija nastave. Didaktika proucava veliki broj znacajnih teorijskih i prakticnih pitanja i problema:-odreduje ciljeve i zadatke nastave, bez kojih se ne moze uspesno organizovati nastava;-daje analizu procesa nastave i otkriva njene zakonitosti;-odreduje principe i pravila nastave;-odreduje sadrzaje nastave i izbor naucnonastavnog materijala kojeg ucenici treba da usvoje,3 kao i razlicite prakticne navike i umenja;-upoznajesorganizacionimoblicimanastave;razmatrametodenastave,tj.nacineucenjai razlicite puteve i sredstva nastave, posredstvom kojih se mogu ostvariti utvrdeni ciljevi i zadaci. Prema tome, didaktika obuhvata pitanja koja se odnose kako na obrazovanje i vaspitanje, tako inanastavuiucenje.Ovladavanj08i8902o2znanja,u20njainavika,for2iranj0naucnog pogl0da na 8v09 i razvijanj0 u2nih 8po8obno89i, 8pada ud0lokrug obrazovanja,a o8novni pu9 zanj0govo8i8902a98koo89varivanj0j0na89ava.Na89avaobuhva9auenjena89ojanj0da80 u8voji8i8902znanjainavika)ipredavanjepo8r0dovanj0,pr0nos0nj0znanjakaoi rukovod0nj0 proc08o2 uc0nja, prov0ravanj0 u8voj0nih znanja i navika i dr.).PoredoveIunkcije,didaktikasebaviiprakticnimpitanjimakojasuuglavnominstru-mentalno-tehnickeprirode.Jer,poredpitanjastatrebadasepredajeinauci,didaktikatrebada odgovori i na pitanje kako se tomoze postici. Otuda, ovaj prakticni instrumentalno-tehnicki aspekt nije nista manje znacajan od teorijskog. 1.2.DIDAKTIKA I DRUGE NAUKE Kao posebna pedagoska disciplina, didaktika je najtesnje povezana sa filo:ofifom vaspitanfa i teorifom vaspitanfa. Nastava i ucenje, obrazovanje i vaspitanje su u:afamno povezani, oslanjaju se jednonadrugoinarazlicitenacineangazujulicnostucenika.Dabisenastavamoglastrucnoi uspesno organizovati, nastavnikmora dobro da poznajenesamo didaktiku imetodiku svoje struke vec i pedagogiku, kao nauku o vaspitanfu. Didaktika je povezana i s drugim naukama, a pre svega sa:-istorifom,-sociologifom,-logikom,-psihologifom,-anatomifom i fi:iologifom,-matematikom i kibernetikom. Ona je posebno povezana s-metodikama nastavnih predmeta, istrazujuci primenu opstedidaktickih zahteva i principa napojedine nastavne predmete i njihove speciIicnosti. Didaktika se oslanja na istoriju, posebno na istorifu pedagogife, kako bi imalamogucnosti da proucavanacinenakojesurazradivanapitanjavaspitanja,obrazovanjainastaveurazlicitim istorijskim epohama, razlicitim zemljama i kod razlicitih naroda. Sociologija,kaonaukakojasebaviproucavanjemzakonitostiIunkcionisanjairazvoja drustva,razlicitimdrustvenimodnosimaisl.imavelikiznacajzadidaktiku.Zadidaktikusu narocitoznacajnionisocijalniproblemiukojimaseproucavauticajdrustvanavaspitanjei obrazovanje,kaoiuticajivaspitanjaiobrazovanjanarazvojdrustva(drustvenauslovljenost vaspitanjaiobrazovanja,uzajamniuticajivaspitanjaisredinenasocijalnoIormiranjelicnosti, uticajivaspitanjaiobrazovanjanareprodukcijudrustvainjegovopstinapredakisl.).Radise, dakle, o socijalnim problemima vaspitanja i obrazovanja kojima se bave kako pedagogija kao nauka o vaspitanju, tako i sociologija kao nauka o drustvu. Pre svega, sociologijavaspitanja proucavaiutvrdujekakavuticajnamladeimaodgovarajuci drustvenisistemimajucipritomuvidunarocitonekeznacajneelementekaostosu:materijalni, socijalniikultumiuslovizemljekaocelineilinjenihrazlicitihregiona(pogotovuakoseoni medusobno znacajno razlikuju), kao i speciIicnosti koje postoje izmedu grada i sela, industrijskih i poljoprivrednihregiona,ravnicarskihibrdsko-planinskihisl.Sociologijavaspitanjaproucavai nivosavremeneproizvodnje,naukei tehnike,kao idrustveneodnose, a posebnodrustveneodnose premamladimakojiulazeuproizvodnjuisamostalanzivot.Unasimuslovima,sociologija vaspitanjatrebadaistrazujenacinenakojenasedrustvouticenavaspitanjemladih,nadrustvene odnose i napredovanje drustva u celini.4 Didaktika je usko povezana i sa logikom koja proucava zakonitosti, zakone i Iorme misljenja. Poznavanje logike poboljsava didakticko-metodicki rad nastavnika i nastavne postupke. Formiranje naucnihpojmova,sudovaizakljucakapodlezelogicko-saznajno-teorijskimzakonitostimakojesu vazne u procesu nastave. To se odnosi i na primenu logickih postupaka i misaonih operacija, kao sto suindukcija-dedukci-ja,analiza-sintezaidr.Netrebaispustitiizvidadajejedanodglavnih zadatakanastavevaspitanjelogickogmisljenja. Da bi se topostiglo,koducenika trebasistematski razvijati logicko misljenje. Za didaktiku je posebno znacajna povezanost sapsihologijom i to razvojnom, pedagoskom i psihologijom nastave. Povezanost didaktike s razvojnom psihologijom je usmerena ka poznavanju psihickog razvoja ucenika u procesu obuke. Poznavanje opstih zakonitosti razvoja ucenika cini podlogu ili osnovu na kojoj didaktika zasniva svoju teorijunastave. Zakonitosti u okviruucenja, kao i sam proces ucenja jekljucniproblempedagoskepsihologije,kojasedetaljnobaviuslovima,procesima,metodamai tehnikamaucenja,motivacijomidr.Poznavanjebitnihuslovaucenjapredstavljaznacajnukom-ponentudidaktikeiomogucavanaucnozasnivanjeorganizacijenastaveinastavnogprocesauz primenu utvrdenih principa, zahteva i zakonitosti koji se odnose na dobro organizovanu nastavu.Uuslovimarazvojainapredovanjasvihnauka,poslednjihgodinasveveceinteresovanjese okrecekapsihologijinastavnihpredmeta.Tako,naprimer,nastavamatematikeiusvajanje matematickih sadrzaja i pojmova u znacajnojmeri se razlikuje odnastave i usvajanja knjizevnosti, istorije, hemije, stranih jezika i dr.Tokom svog psihoIizickog razvoja, ucenici prolaze kroz razlicite etape. Poznavanje tih etapa i njihovihkarakteristikapomazenastavnikudapotpunijeshvatiodredenepotrebeimoguchosti ucenika. Potpunijepoznavanjeosobenostii potrebaomogucavanastavnikudautvrdipravumeruu pogledu zahteva kako u okviru nastave, tako i izvan nje.Matematikaikibernetikanalazesvevecuprimenuurazradipitanjakojaseodnosena strukturu nastave, metode i sredstva, a posebno programirane nastave i ucenje. Matematicko-statisticke metode i postupci siroko se primenjuju i u didaktickim istrazivanjima. Onaomogucavajudasenapouzdaniobjektivannacinproveriuspesnostnastavnihprograma, udzbenika i prirucnika, nastavnih metoda i sredstava i njihovih razlicitih kombinacija SpeciIican odnos postoji izmedu didaktike i metodike. Metodike se zasnivaju na opstoj teoriji nastave-didaktici,zbogcegaihnazivajuiposebnim,specijalnimpaipredmetnimdidaktikama. Odnosdidaktikepremametodikamamozeseshvatitikaoodnosopstepremaposebnim disciplinama. Metodike se bave speciIicnim primenama opstih zakonitosti nastave i ucenja u okvim pojedinihnastavnihpredmeta,pasemozegovoritiometodicimaternjegjezika,matematike, hemije,biologije,istorije,likovnogvaspitanjaitd.Didaktikasebaviproblemimanastave,opstim zakonitostimaobrazovanjaivaspitanja, ukolikosuoniodznacajaza svepredmete,bezulazenjau njihoveposebnostiispeciIicnosti.Metodike,pak,proucavajuproblemekojisusvojstveni odredenompredmetu,komemogudatiodredenuosnovu,apricijojrazradiopstedidakticke postavkeiprincipinisudovoljni.Prematome,didaktikaimetodikesenalazeunajtesnjoj uzajamnosti:metodikekoristezasvojaproucavanjaopstenaucnepostavkeizakonitostididaktike, primenjujuciihnaposebnapodrucjanastaveodredenogpredmeta,stoobezbedujejedinstvo metodoloskogiteorijskogprilazaresavanjupitanjanastaveuraznimpredmetima.Didaktikase sluzi samostalnim istrazivanjima i rezultatima pojedinih metodika koristeci ih prilikom uopstavanja. 2.0. NASTAVAKAO PROCESPOUCAVAN1AIUCEN1A Nastava semoze razlicito razmatrati, stozavisiodnacinaprenosenjaznanjaivodenjaucenja ucenika, od njihovog uzrasta, organizacije drustvenog zivota i socijalne klime u grupi ili razredu, od osobenostipredmetainastavnogsadrzaja,odprimeneodgovarajucihmetodaitehnikakaoiod motiva onog koji uci. No i pored speciIicnosti od kojih su neke pomenute, nastava poseduje izvesna svojstva,karakteristike,osobenostikojesuzajednickesvimpredmetimaiuzrastima,tj.nastavnom procesuucelini.Svojstvakojapovezujuonostojezajednickoikojaodredujusustinunastave, 5 nazivajusekarikama(elementima)nastavnogprocesa.Tielementiseodnosenakomplekse kvalitativnoslicnihaktivnostinastavnikakojimamorajuodgovaratiiodredeninaciniucenja ucenika. Pojedini elementi se ne moraju javljati prema odredenom redosledu, vec mogu da podlezu odredenimpromenama,takodasedvailiviseelemenatamogujavitiistovremeno.Natajnacin mogu se izdvojiti i osobenosti savremenog modela nastave i ucenja. Usiremsmislu recinastava fe socifalnapofava i proces.NjenaIunkcija jeutomedadecui omladinukojarastuikojaserazvijaju,integriseudrustvenobice,dakaoznacajnadrustvena Iunkcija povezuje tradiciju, sadasnjost i buducnost i tako utice na razvoj i napredovanje drustva. Neophodanuslovdobrenastavejesvesnaiaktivnasaradnfanastavnikaiucenikakoje povezujezajednickicilj-stvaranjeodredenihpromenaulicnostiucenika.Procesmenjanja, planiranosticanjeiutvrdivanjeznanja,umenjainavika,nijenistadrugodoucenfeshvacenou siremsmislu.Rukovod0nj0proc08o2uc0nja,organizovanradna89avnika8auc0nici2akoji o2ogucava8i8902a98kou8vajanj0znanja,kaoirazvijanj0njihovih8po8obno89ii in90r08ovanja, najops9ij0 80 naziva - nastava Bez obzira namesto gde se obavlja, nastava pretpostavlja one kojipoucavafu i one kojiuce - nastavnike i ucenike. Prema tome, nastava semoze razmatrati sa stanovista aktivnosti nastavnika - tj. poucavanfe i sa stanovista aktivnosti ucenika - ucenfe. Poucavanje je uvodenje ucenika u ucenje i rukovodenjeucenjem.Zbogtoganastavnikpriizvodenjunastavemoravoditiracunanesamoo onomestaontrebadacini,veciotomestatrebadacineucenicikakoihpodsticatidauspesno usvajaju nastavne saradnje. Poucavanje je usmereno u vise pravaca, ali su posebno znacajne njegove sledece Iunkcije:-posredovanfe izmedu ucenika i gradiva (usmeravanje da gradivo ide u susret uceniku, aucenik gradivu);-pomoc u vodenju, i-vodenje procesa ucenja. Funkcijaposredovanfaupoucavanjusenesmesvestinaspoljnoimehanicko,prenosenje" znanja,umenjainavika.Nastavniknesamodaizlazegradivovecipomazeucenicimakakoda to gradivo usvoje, nauce. Proces ucenja semoze uspesno voditi jedino ako se zasniva na stvaralackoj aktivnosti i samoaktivnosti ucenika jer bez toga nema uspesne nastave. Znanjakojauceniciusvajaju,poredsaznajneiobrazovneimajuivaspitnuIunkciju. Obrazovna i vaspitna Iunkcija nastave se ne moze ostvarivati odvojeno i nezavisno jedna od druge. Obrazovniivaspitniuticajinastavesemenjajuzavisnoodciljevaizadatakanastave, karaktera i sadrzaja gradiva, speciIicnosti nastavnog rada, aktivnosti angazovanja ucenika u procesu nastave, kao i njihovih motiva za ucenje.Pri tom treba imati na umu svojstva i mogucnosti ucenika, kaostosu:radoznalost,potrebazaaktivnoscu,sticanjemiskustavaistrazivanjemiposmatranjem novihinepoznatihpredmeta,pojava,procesaidogadaja,stoimomogucavaupoznavanjei otkrivanje sveta u kome zive, potreba za isticanjem i sl. Pravi eIekat se postize kada pobude ucenika poteknu posredstvom njihovog sve veceg i samostalnijeg ucesca u procesu nastave. U svom radu nastavnik ponekad vecu paznju obraca obrazovanju, vise insistira na prenosenju iusvajanjuznanjaivestine,anekadviseinsistiranavaspitnimmomentima,kakobikoducenika Iormiraopoglednasvet,ubedenja,drustvenestavove,ponasanjeuskladusaetickimnormama. Realizujucisveaktivnostinastave,nastavniksemorabrinutidaonedoprinoseizvrsavanju odredenih, ranije isplaniranih vaspitnih zadataka. Unastavnomprocesukojiobuhvataiobrazovanjeivaspita-njeuveksusadrzaneivaspitne vrednosti. Prema tome, znacajna osobenost savremenog modela nastave jeste fedinstvo didaktickih i vaspitnih uticafa. Sledeca osobenost savremene nastave sastoji se u tome da nastava treba da bude organizovana ivodenatakodauticenarazvojsaznajnihsposobnostiucenika,narazvojnjihovihopstih intelektualnihsposobnostikaoidrugihsvojstavakojasupovezanasaprethodnimkaostosu: razvijanje samostalnog i stvaralackogmisljenja, razvijanje sposobnosti i spretnosti u sticanju novih znanja,primenunaucenihznanja,umenjainavikananove,nepoznateusloveisituacije.Ovaj slozenipravacsticanjaznanjazahtevaaktivizacijuintelektualnihsposobnosti,apstraktnog 6 rezonovanja, pamcenja,maste, asocijacija, kao i ukljucivanje voljnih i emocionalnih elemenata lic-nosti.Nastavashvacenautompravcupruzavelikemogucnostizarazvojucenika,onapostaje zanimljiva, angazuje ucenike i sve njihove potencijale, predstavlja ucenje u sirokom smislu te reci i na taj nacin ispunjava jedan izuzetno vazan vaspitni zadatak. Takva nastava ima ra:vofni karakter. Zbog toga je znacajno da obrazovni i vaspitni zadaci koji se stavljaju pred ucenike budu nesto malo i:nad nfihovog postofeceg nivoa posto takva nastava omogucava razvoj i ,vuce napred". Izuzetnoznacajnaosobenostsavremenenastavejenjenafleksibilnost.Fleksibilnostnastave ideudvapravca:upravcuutvrdivanjanastavnihsadrzajaiupravcuprimenerazlicitihmetoda, organizacionihIormiisredstavanastaveiucenja,kojenastavnikodabirauskladusaciljevimai zadacima koje treba da ostvari. KadasegovorioIleksibilnostiupogledunastavnihsadrafaimaseuvidunekolikovaznih zahteva.Presvega,nastavamoradaobezbedi:afednickuosnovusvimucenicima.Buducidase ucenicirazlikujupremamogucnostimaitempuucenja,nastavatrebadaobezbeditakvesadrzaje kojicezadovoljitirazlicitenivoe,zavisnoodmogucnostiiinteresovanjaucenika.Zbogtoga,u okvim ovog zahteva, individualizovana i diIerencirana nastava imaju posebnu ulogu i znacaj. Razlicitizahteviupogledunastavnihsadrzajanamecui ra:liciteoblike,metodei sredstva za njihovu realizaciju. Zahvaljujuci Ileksibilnosti, jedinstvo poucavanja i ucenja moze dobiti svaki put drugioblikurazlicitimorgani:acionimimetodickimosnovnimformamanastave,prirazlicitim tipovima poucavanfa i ucenfa i najzad pri razlicitim strukturama grupa i ra:reda. Fleksibilan odnos jeneophodaniuprimeninastavnihmetodastimstosesveviseprimenjujuonemetodeukojima ucenici imaju sve aktivniju ulogu.. Nastavajejedinstvenivaspitno-obrazovniproceskojiseodvijapremaposebnoutvrdenom nastavnomplanuinastavnimprogramima,podrukovodstvomnastavnikaisastalnomili odredenom grupom ucenika. Radi sto boljeg prilagodavanja nastave razlicitim ucenicima, njihovim mogucnostimaiinteresovanjima,unasimskolamapostojesledecevrstenastave:redovna, dopunska, produzna, dodatna, izboma, Iakultativna i pripremna nastava 2.1.NASTAVA KAO PROCES 2.1.1.DI1ALEKTIKA PROCESA SAZNAN1A I NASTAVE Svakiprocespredstavljakretanje.Isaznavanjeputemnastave,otkrivanje,istine"putem organizovanogucenjaiusvajanjaznanjatakodejeprocessasvojstvenimunutrasnjim protivrecnostima koje se pojavljuju kao izvor njegovog razvoja i usavrsavanja. Kada je rec o nastavi, onda imamo u vidu ne samo oblik vec i proces vaspitanja i obrazovanja kojiseodvijautimuslovima.Uspesnovoditinastavuznaciovladatinastavnimprocesomi celishodnogavoditiiusmeravati.Bezrazvojnogaspektaidinamike,nastavanemozedaispuni zadatke koji se pred nju postavljaju.Drugaznacajnaosobenostkojauticenaodvijanjezakonitostiuokvininastavnogprocesa nalaziseura:novrsnostispolfnihforminastave.Trebaimatiuvidudaseopstezakonitosti nastavnogprocesasvakiputodvijajupodspecijalnimuslovimakojisemenjajuikojisu neponovljivi.Zakonitostinastavnogprocesasuobjektivnogkaraktera,alinetrebazaboraviti subjektivnikarakteronihkojiunjemuucestvuju:nastavnika,kojitajprocesorganizujuiucenika, kojiusvajajuonostoseizlaze.Zbogtakvogsvogkarakterasubjektivnihelemenatauprocesu nastaveon zahteva stvaralacki odnos kako nastavnika, tako i ucenika. Nastavniprocestrebaposmatratikaopedagoskodelovanjekojejeuizvesnomsmislu odredenopostavljenimciljem,azatimrasclanjeno,diIerencirano,strukturiranopremaodredenim zadacima.Savovajprocesodvijasepodvodstvomnastavnika,inaosnovuunutrasnjelogike dinamickihprocesaprelaziuspoljni,atojeprocespoucavanjaiucenja.Ritamidinamikaovih procesapodlezukakoopstim,takoispeciIicnimzakonitostima,stoneznacidaseonmorauvek odvijati na isti nacin. Naprotiv, njegova struktura zavisi od brojnih i razlicitih Iaktora. Pri tom valja ukazatidasvakiputovajprocesimajednupolaznutacku,polazninivo,azatimseputem 7 zajednickih i rasclanjenih postupakadolazi do odredenih rezuItata. Nastavniproces se proteze kroz duzi vremenski period pa ga tako valja i procenjivati. Nastavniprocesimadifalektickikarakteriodvijasekroznizprotivrecnosti.Protivrecnosti izmedulicnogiskustvaucenikainaucnihznanja,izmeduneophodnostiimogucnostiresavanja saznajnihzadataka,predstavljajuzivisaznajniproces.Ucenicisetokomovogprocesaokrecuka traganju, naprezu svoje intelektualne i voljne snage i aktivno traze izlaze iz nastalih protivrecnosti. Dabinastavnikmogaouspesnoisistematskidavodinastavniproces,ontrebadaupozna unutrasnje protivrecnosti, da ih pazljivo proucava i usmerava kako bi delovale kao pokretacke snage nastaveirazvojaucenika.Osimtoga,nastavniktrebadaznada:ainteresufeucenike,dakodnjih stvoriodgovarajucemotivezaradiucenje;dadobropo:nafenfihovesa:nafnemogucnosti,da usmerava aktivnost i samostalnost mislfenfa i delovanfa koji sluze realizovanju zeljenih i planiranih ciljeva i zadataka nastave, imajuci u vidu pre svega one koji su sustinskog karaktera; da bude dobar organi:ator sa:nafnih delatnosti ucenika i zainteresovan za njihov uspeh i opsti razvoj. 2.1.2. PROCESSAZNAVAN1A Proces saznavanja je osnova i pretpostavka nastavnog procesa. Cilj svakog saznanja za coveka jepraksa,ivrednost svakogsaznanjaseprocenjujeprema tomekolikoonosluzicoveku,njegovoj praksi i zivotu. Covek saznaje svet i pojavekoje ga okruzuju ne samo zato da bi ih razumeo, vec i da bi ih na neki nacin prilagodio sebi i svojim potrebama. Buduci da je praksa cilj saznanja, ona je istovremenoikriterijumistine,merilotacnostisaznanja.Covekovasaznanjakojanisuproverena putempraksenepruzajupotpunusigurnostunjihovuistinitost.Tekkadaseteorijskosaznanje pokazekaoistinitoupraksiipotvrdipraksom,onopostajepunovrednosastavnideoljudskog saznanja. Ovim se krug saznanja zatvara. Polazeciodprakse,ljudskosaznanjeseprekozivogposmatranjaiapstraktnogmisljenja ponovo vraca praksi. Covek sada primenjuje novo saznanje i proverava ga u njegovoj istinitosti, ali ne u starom kvalitetu, vec u bogatijemobliku i na visemnivou. Od ovoga viseg nivoa pocinje novi krugsaznanjakojeceseuspesnompraksomzavrsitinavisemnivou.Covekovosaznanjejenataj nacin beskrajno ponavljanje u kome svaki ciklus tog kruzenja podize saznanje coveka na visi nivo, daje mu nov kvalitet. Akoseprocessaznanjauporedisprocesomsaznanjaunastavi,mozesezapazitidaizmedu njihimaislicnostiirazlika.OnostojespeciIicnozasaznanjeuprocesunastave,jesteda saznavanje ucenika u nastavi ne mora uvek i obavezno da polazi od konkretnog, pojedinacnog pa da ide ka opstem dakle, induktivno. U nastavi se cesto ide i obrnutim putem, od ohoga sto je opste, od utvrdenihzakona,kaonomestojepojedinacno.Naosnovuopsteg,zakljucujeseopojedinacnom. Dakle,unastaviseostvarujuneposredniiposredniprelazitakvihputevasaznanjakaostosu indukcijaidedukcija.Unastavisenemorauvekpocetiod,zivogposmatranja"vecsemoze polazitiiodopsteg saznanjapanaosnovu togaobjasnjavatipojedinacneslucajeve.Nobezobzira kojimseputemideuprocesunastave,onauvekmoradaispunisledecicilj:dau8v089iuc0nika ofor2i j0din89vo konkr09nog i ap89rak9nog, opazajnog i poj2ovnog, culnog i logickog. Ucenik trebadabudeustanjudaopstimmislimapovezujeslikovitepredstave,kaoidaizsaznanja cinjenica izdvoji ono sto je bitno, opste, zajednickoi obuhvati ga u pojmovima i opstim sudovima. Bez toga nema pravog razumevanja i logickog usvajanja nastavnih sadrzaja. 2.1.. ODNOSSAZNAVAN1AUNAUCIIUNASTAVI Ra:like izmedu ova dva procesa sastoje se u sledecem: 1.proces saznanja u nauci usmeren je ka otkrivanju objektivnih zakonitosti, zakona saznanja, i on tezi menfanfu objektivne realnosti. Nasuprot tome unastavnom procesu, ucenici seupoznaju sa vecdobropoznatimcinjenicama,pravilima,zakonimakojisuodabraninaodgovarajucinacin,sa stanovistavaspitno-obrazovnihinastavnihpotreba.Prematome,nastavniprocesjepedagoski proces usmeren ka razvoju i menjanju licnosti ucenika; 2.naucno saznanje je proces koji se nikada ne zavrsava i koji ne tece pravolinijski. U njemu se obfektivnosaopstavajunovasaznanja,doksenastavniprocesobavljapodvodecomulogom nastavnikaiunjemuseza relativnokratkovrememogusteciosnoveneophodnihznanjailjudske kulture a u njemu ucenik saznaje ono sto je objektivno vec saznato; 3.razlikesuiuobimuznanjakojevaljasteci.Usvomistrazivackomradu,samostalnimi stvaralackim misljenjem, naucniknastoji da otkrije novo i nepoznato. Da bi to postigao on mora da obradiobiljepristupacnihcinjenicakakobi sto pouzdanijemogaoda dodedonovih saznanjakoja vode dalje. Na tom putu on nailazi na brojne i razlicite teskoce, prepreke pa i zablude. U nastavi se donovogznanjadolazinajednostavnijiinalaksinacin,prethodnoproverenimputevimakojisu uslovljenididaktickimzadacima:brizljivoodabranimsadrzajimakojisluzekaoosnovaza uopstavanje,izlaganjemcinjenicakojesuucenicimapristupacne,apruzajuimobavestenjaiz-borom adekvatnih nastavnih postupaka i metoda i sl.; 4.u nastavnom procesuosim opazanja,misljenja i prakse pojavljuju se i dodatni elementi ko-jihnemaunaucnomsaznanju.TispeciIicnididaktickielementijesu:izgradivanjesposobnostii umesnosti, ucvrscivanje znanja, obiikovanje vestina i navika, kontrola i ocenjivanje uspeha ucenika i dr. Za8hva9anj08us9in0na89avnogproc08a2nogo8uznacajnij0slinostikoj0po89oj0 iz20du naucnog i na89avnog proc08a: 1.nastavniprocessaznanjajedeodrustvenogprocesa saznanja: drustveninapredaksaznanja u sustini se predaje putem nastavnog procesa; 2.organizacijasaznajnihprocesadovelajedoIormulisanjaosnovnetezeudidaktici:daje uslov eIikasnosti nastave aktivnost ucenika; 3.sastanovistaucenika,ucenjejeproces"otkrivanja"i"istrazivanja".Naputusaznanjaod konkretnih cinjenica do sustinskih obelezja i opstih veza, ucenici moraju intenzivno da razmisljaju i svojasaznanjaiznovada"otkrivaju",savladujucipritomrazneprepreke.Svetoobezbeduje razvijanje samostalnog i stvaralackog misljenja kod ucenika; 4.predmetsaznanjakakoistrazivaca,takoiucenikajesurazlicitapodrucjastvarnosti: prirodno,drustveno,privredno,kulturnoidr.Istrazivacpritomotkrivanoveveze,odnosei zavisnosti izmedu raznih cinilaca stvarnosti koju proucava i pri tom stvara nove, drustveno znacajne vrednosti.Ucenikuprocesunastavenestvaraobjektivnevrednosti.Medutim,onstvaranove subfektivnevrednosti,otkrivajucinaucnecinjenice,principe,pravila,zakonekojedotadanije poznavao, a cije znanje mu omogucava da dode do novih, daljih i slozenijih saznanja. 5.drustveno-istorijskiprocessaznanjajeucelinislicannastavnomprocesu.Posvom karakterutosusocifalniprocesiukojimaucestvujuindividualniikolektivnimisaoniprocesi, uticuci jedan na drugog i medusobno se obogacujuci; 6.najvecaslicnostizmeduucenjainaucnogsaznanjanalaziseuprimenjenimsaznajnim procedurama.Unaucnomsaznanju resavaju seproblemiznacajnisadrustvenog stanovista isvako naucnoistrazivanjevodikaresavanjunekogodredenogproblema.Osnovniuslovzapostizanje uspesnenastavejeaktivnostucenikaunastavnomprocesu,ajedanodnacinadasetopostigneje stavljanjeucenikautzv."problemskesituacije".Ovakvoshvatanjeproblemskesituacijeje zajednicka oznaka i naucnog i ucenickog saznanja. 2.2. NASTAVAIVASPITAN1E MISL1EN1A Zarazlikuodtradicionalneskoleinastave,ukojimaseinsistiranausvajanjuodredenog obimaznanja, umenjainavika, savremena skolavisenaglasavakomponentekojima seprogramira ra:vof i vaspitanfe i zadatke pomocu kojih se to moze uspesno ostvariti. Unovoj,savremenojskolitezistejenasamostalnomsticanjuznanja,stozahtevavecu inicijativuisamostalanraducenika.Naprocesrazvojaznanjamanjesegledasastanovista prenosenjainIormacijaiIormiranjanavikaivestina,avisesenaglasavaprocessa:navanfa, posebnoprocesintelektualnogra:vofaira:vofamislfenfa.Jedanodcentralnihzadatakapostaje vaspitanje i razvoj misljenja. Nastavni programi treba da budu prilagodeni ovim potrebama. 9 Prema tome, ucenike je neophodno poucavati da misle. Nasem intelektu su neophodni izvesni sadrzaji i ne smemo ga drzati praznim. Ne mozemo izbeci da mislimo, kao sto ne mozemo izbeci da disemo.Sustinskojepitanje:daliikolikoorgani:ovananastavaiucenfemogudaunapredei ubr:afu ra:vof mislfenfa? Zahtevzaoptimalnim razvijanjemiusavrsavanjemmisljenjapodrazumevaosavremenfivanfe nastavnihsadrzajaidrugacijiprilazkoncepcijinastavnihpredmeta.Nastavnisadrzajimorajubiti odabranitakodamnogovise,nostojesadaslucaj,podvlaceosnovna,sustinskapitanfafedne nauke.Zbogtoga,vecupocetnimrazredimaobavezneskole,trebaomogucitiucenicimadase upoznaju sazakonitostimainaucnimznanjimakakobiunjihovojsvestimoglodaotpocneIormi-ranje osnovnog pojmovno-naucnog sistema. Nastavne predmete treba koncipirati u skladu sa nacinima izlaganja samih naucnih znanja. Da bi se topostiglo,ucenici trebadausvojeosnovnei sustinskepofmovekoficine teorifudatenauke. Natajnacinucenikcemocidashvatiopsteprincipetogpredmetaaputemnjihdarazumei pojedinacnepojave.Dakle,akcenatnijenazapamcivanjubrojnihpodatakainjihovom "magicioniranju",napreteznopasivnomodnosuucenikauprimanjuznanja,vecnaaktivnomi stvaralackom odnosu i, u velikoj meri,samostalnom sticanju znanja. Savremeni pedagozi sve vise ukazuju na neodrzivost empirijske teorije misljenja. U vezi s tim javljaseinoviprilazprincipuociglednostikojiutradicionalnomobrazovanjuimajednostrano, senzualistickotumacenje.Svevisepreovladujegledistedaociglednostshvacenautradicionalnom smisluneomogucava razvoj apstraktnogmisljenja. Zbog toga jeneophodnoda seizmenikarakter culnihosnovaunastavi.Culneosnovetrebadapostanumodelikojiceukazivatinasustinske odnoseuculno-ociglednojIormi. TakoshvacenimodeliiculnaosnovasadasusredstvazaIormi-ranjeapstraktnihpojmova.Savremenakoncepcijanastavnihsadrzajanaglasavapovecanuulogu teorijskihznanjaiuizmenjenimokolnostimatakvaociglednostdobijakvalitativnodrugaciju Iunkciju, pa se i njena uloga prakticno povecava. Povecavanjem zahteva da ucenici sticu teorijska znanja ubrzava se proces misljenja. Medutim, akojerazlikaizmeduzahteva,odnosnomogucnostiucenjairazumevanjaprevisevelika,ona izazivanesklad, stonastavnikamozedadovedeuzabunu.Naime,nastavnikmozedaverujedaje misljenjeucenikarazvijenijenostojeste,pautakvojsituacijidolazidoIormiranjaverbalnih navika,tj.uceniciverbalizujuonostozapravonerazumejupostosuzahtevidalekoiznad mogucnosti njihovog misljenja. Otuda zahtevi koji imaju za cilj razvijanje misljenja moraju biti ne-sto i:nad nivoa razumevanja, ali ne suvise. Zbog toga se u procesu obrazovanja stalno mora pratiti i proucavatistepenrazumevanjaucenika,kakobiseuspesnomogloicidalje.Najvecateskocapri tomejeupravopronalazenje"mere"izmedunastaveinivoarazumevanja,odnosnomogucnosti ucenika. Razvoj sposobnosti misljenja je rezultat ukupnog skolskog programa pa sve skolske predmete trebakoncipiratiipredavatitakodadoprinoserazvojumisljenja.Nastavnikmoranastojatida prikaze sve strane jednog pitanja, da ucenicima obezbedi vreme dadiskutuju, polazeci od razlicitih pa i suprotnih stanovista. Decu treba nauciti da misle, a nemoguce je misliti prema rezimu i zahtevima nastavnika (i autoriteta uopste). Misljenjepretpostavljaslobodnodelovanjementalnih Iunkcija, aneprinudniintelektualni radkojijesvedennaverbalnoponasanje.Mentalnestrukturedetetarazlikujuseodstruktura odraslihitradicionalnapedagogijagresikadaupoucavanjudeceprimenjujelogickasredstvakoja imneodgovaraju.Savremenapedagogijazahtevadadecabuduaktivna;dapreduzi-majulicna istrazivanja,daeksperimentisu,analiziraju,uporeduju,raspravljajuuzdovoljnopodrske, podsticanja i inicijative. Dete uci dobro samo ako razume i shvata ono o cemu se radi, ako ucestvuje u elaboraciji onoga sto treba da usvoji. U tome je, uostalom, i sustina aktivnih metoda i postupaka u nastavi.Zavaspitacajeizazovdaplanirakorake-preprekekojedetetrebadasavladakakobi uspesnomoglodanapredujeuodredenojoblastisvedoknedostignesledecuetapuidodedo sledecih diIerenciranih aktivnosti u skladu sa svojim uzrasnim potrebama i mogucnostima. Poznatojedaucenikkojimislijeiucenikkojipostavljapitanja,diskutuje,zahtevasira obrazlozenja.Neophodnojedanastavnicitopodsticu,podrzavajuiusmeravaju. 10 2.. NASTAVAIPROCESUCEN1A Vecjerecenodanastavucinepoucavanjeiucenje,odnosnoaktivnostinastavnikaiucenika. Ociglednojedasuoviprocesi tesnopovezanii medusobnouslovljeni.Nastavauvekpretpostavlja ucenjeiuIunkcijijeucenja;onaipostojizbogucenja.Sdrugestrane,aktivnostnastavnikasene mozezamislitibezodgovarajucihaktivnostiucenika.Toznacidaseoducenikaocekujevlastito angazovanje i intenzivan intelektualni rad, traganje i otkrivanje, stvaralacko ucenje.Trebanaglasitidajeucenjeveomaznacajnaoblastsistematskogproucavanjapedagoske psihologije, da su u toj oblasti utvrdene zakonitosti u pogledu motivacije, usvajanja (zapamcivanja), zaboravljanja itd. Proces ucenja se prema Dasielu (A. Dashiell, 1949), moze sazeto prikazati u obliku dijagrama. Premaovomdijagramu,motivisani pojedinac(1)suocavasesaodredenom preprekom(2)kojapredstavljasmetnjuza postizanjenjegovihciljevaizadovoljavanje njegovihmotiva.Dabisavladaopreprekei ukloniosmetnje,pojedinacpreduzima istrazivackeodgovore(3)svedotledok nekimaodnjihneprevazideprepreku,ne ukloni smetnju ka cilju (4). Dabiseuucenjupostigloonostose zeli, neophodni su sledeci koraci ili etape: 1.Motivacija.Ucenjesejavljakaoodgovornaunutrasnjuilispoljnju motivaciju.2.Cilj. Motivisanost sama po sebi nijedovoljna. Da bi ona dovela do zeljenih rezultata,mora postojaticiljpremakomesepojedinacorijentiseizakojivemjedacebitiuspesansa'stanovista njegovih motiva. Prema tome, moze se reci da se odredeno ponasanje ne Iormira samo od sebe, vec jeizazvanopresvegapotrebom,azatimorijentacijomkanekomcilju.Natajnacinponasanje postajesvrsishodno.Sigurnojedanastavnicipostavljajuodredeneciljeveuokvimnastave,alito nijedovoljno.Ciljevicebitirealizovaniiuspesnisamoakopostanuiciljevisamihucenika.Ako nastavnik u tome ne uspe. ucenik ce imati svoje ciljeve, a zaobici ce one koje je postavio nastavnik. 3.Spremnost. Pitanje spremnosti je veoma znacajno, posebno za one koji sastavljaju nastavne programe. Spremnost ili gotovost znaci stanje kada je ucenik sposoban da razume i prihvati ono sto seodnjegaocekuje.Toznacidaprogramskizahtevi(programskisadrzaji)morajubititako odmerenidaucenikodredenoguzrasta(tj.uodredenomrazredu)budeustanjudarazumeinauci ono sto je predvideno.4.Prepreka.Imajucinaumusveovostojereceno,preducenicimamorajubitipostavljenei odredene prepreke, tj. izmedumotivisanog pojedinca i njegovog cilja treba da postoje teskoce koje ceonmoratidasavlada.Pritomenastavnizadacimorajubitinestomalotezi,nestoiznad postojeceg stanja. Ukoliko ne bi bilo takvih prepreka ne bi se izazvala tenzija koja je neophodna za angazovanje svih ucenikovihmogucnosti. U tomslucaju ne bi bilo zelje niti napora da se prepreka savlada i cilj postigne. Nastava u kojoj se ne postavljaju izvesne prepreke (teskoce)ne omogucava mobilizacijuucenikovihsnagaistvaralackoucenje.Nastavabezpreprekajeneinteresantna, monotona,cestoidosadna,ikaotakvanemozedaprobudizeljuucenikazaintenzivnimi stvaralackim ucenjem. Postojanjeprepreka tera ucenika da se napregne i da ih savlada, sto u stvari znaci trazenje odgovarajuceg resenja, a to zapravo i jeste ucenje. Zbog toga je zadatak nastavrika (i strucnjakakojisastavljajuprograme)dapostavirealnepreprekenaputukapostizanjuciljeva,da podsticenjihovoostvarivanje,aakojeneophodnoidavodiiusmeravaucenikekauspesnom savladivanju prepreka i dolazenju do cilja. Preprekemogubitirazlicitekakopobrojuikombinacijama,takoipoIormi,zavisnood uzrasta ucenika i speciIicnosti naucno-nastavne discipline i nastavnog sadrzaja. 11 5.Odgovor.Upokusajimadaprevazidesmetnjuisavladaprepreku,ucenikpreduzima razlicitekorake,pokusajeioblikeponasanja.Odgovornaodredenu situaciju(iliprepreku)ucenik moze postici razlicitim putevima i nacinima. 6.Pofacavanfe(osnaenfe).Utrazenjuresenjaiprevazilazenjuprepreka,odgovorkojije uspesanupostizanjuciljatezidabudeponovljeniusledecimslicnimprilikamaisituacijama. Uspesanpoduhvatdociljapredstavljapojacanjezasledecuprilikuisledeceresavanjeslicne situacije.Istotako,neuspesanodgovorucenikprimenjujesvedotledoknepronadeodgovarajuci, odnosno dok odgovor ne postigne pojacanje i uspesnost. 7.Generali:acifa.Bitaniveomaznacajankorakuprocesuucenjapredstavljaobjedinjavanje uspesnogodgovorasaprethodnimucenjemkakobidatiodgovorpostaodeonoveceline.Uovoj Iazisemozegovoritiioprenosenju(transIeru)prethodnihuspesnihodgovoraiiskustavananove situacije, i o primeni nekih oblika )odgovora koji su ranije bili uspesni. Integracija i transIer u ucenju oznacavaju Iazu u kojoj se pokazuje da je ucenik uspesno presao put u savladivanju prepreka i u sticanju novih znanja. Desavase,medutim,da rezultat budetacan, stoipaknegarantujedaje iprocesdonjegabio ispravan. Ono na cemu treba da insistiraju skola i nastavnici, vise se odnosi na proces nego na sam rezultat. Ucenike treba osposobiti da traze i nalaze vlastite puteve do odgovora, a ne samo da nauce sam odgovor. Insistiranje na procesu trazenja odgovora doprinosi razvoju intelektualnih sposobnosti istvaralackihpotencijalaucenika,dokucenjesamogodgovora,makaronbioitacan,oducenika zahtevasamodobropamcenje.Izovogasenesmezakljucitidasuprocesire:ultatodvojenii nezavisni jedan od drugog.Skola mora biti usmerena na oboje. 2.. KOMPONENTENASTAVNOGPROCESA Udidakticije,odnjenogpostanka,zastupljenoposebnoshvatanjenastaveuvidutzv. ,didaktickogtrougla".Didaktickitrougaosadrzitriosnovnaelementa,ilitriosnovnekomponente nastavnog procesa, a to su uceniknastavnikgradivo. na89avnik

uc0nikgradivo Ovo shvatanje obuhvata sledece relacije:-ucenik-gradivo, zatim-nastavnik-ucenik i najzad-nastavnik-gradivo. Pomenutiodnosipokazujudapostojipovezanostiuzajamniodnosiizmeduucenikaigradiva jer se ucenik orijentise prema predmetu, a njegovo ucenje odreduje logika predmeta koji proucava. Izdidaktickogtrouglamozese,dalje,razumetivodecauloganastavnika,kojimoraimatiuvidui gradivoiucenika.Natajnacinutvrdenisuodnosinarelacijinastavnik-ucenik,atakodeiodnosi nastavnik-gradivo.Tradicionalnadidaktikajeposebnoinsistiralanapomenutimkomponentamai relacijama u okvim nastave i procesa koji se u njoj odvijaju. Sasavremenogstanovistapedagogije,kaoidrugihnauka,ovakvoshvatanjenastaveje jednostrano.Utradicionalnomshvatanjunastave,izrazenomudidaktickomtrouglu,postojetri znacajna nedostatka: 1. didakticki trougao gubi iz vida cilf i uslove nastave; 2. didakticki trougao predstavlja staticki model, a nastava se karakterise procesualnoscu koja ushemi didaktickog trouglanije obuhvacena; 3. tradicionalni didakjicki trougao predvida odnose nastavnik-ucenik i nastavnik-gradivo, a za 12 uspesan rad i opstu klimu u nastavi veoma su vazni i odnosi medu ucenicima. U savremenoj nastavi nastavniknetrebauvekdaimavodecuulogu.Uuslovimarazvijenihoblikanastave,jedanod vaznihdidaktickihzahtevajesteveceangazovanjeutraganjuzaresenjima,samostalnaprimena stecenihznanja.Zaovakavdidaktickizahtevtrebaomogucitiucenicimadaseurazlicitom medusobnom organizovanju (individualan i individualizovan rad, rad u parovima, manjim gmpama, razvijanjekooperacijemeduucenicimaisl.)naucesamostalnomraduiucenju.Utakvoj organizaciji rada i pri pojacanoj aktivnosti ucenika, uloga nastavnika nije vodeca vec drugostepena. Uposlednjevremeimapokusajadaseprevazidujednostranostitradicionalnogdidaktickog trougla. Jedan od takvih pokusaja je model A. Majera i saradnikakoji polazi od sistemsko-teorijske postavkeinastavushvata,,kaokibernetickisistemkojisesastojiiztrivelikaparcijalnasistema". Ovaj sistem ob ihvata: .0.SADRZA1 OBRAZOVAN1A .1. OPSTE KARAKTERISTIKE U proslosti je drustvo moglo da obezbedi odredene standarde i ukaze na najbolje puteve borbe sazivotom.Tojebilomogucezatostosunacinprivredivanjaidrustveniodnosibilitakvidasu opstizahtevibiliniskimakolikostandardibiliutvrdeni.Zavecinuljudibilojedovoljnoda ispunjavajuelementamezahteveupogledupismenostiiracuna.Nekimkategorijamastanovnistva nijebiopotrebannitajminimum.Prematome,standardisuimalivisekarakteropstihdrustvenih zahtevainormiponasanja.Danas,ukompleksnomirazvijenomdrustvu,zbogcestihinaglih promena, pred pojedince se postavljaju zahtevikoji sumnogo slozeniji ivisi. Sem toga, pojedinci, moraju da donose i individualne odluke u razlicitim uslovima svakodnevnog zivota, cesce i vise no nekada.Zbogtogaonimorajudaimajuvecaznanja,daraspolazumnogovecomsposobnoscuu resavanjuproblema,daznanjauspesnoprimenjujuuodgovarajucimposlovimairazlicitim situacijama, da realno procenjuju i donose odluke koje su podlozne brzom menjanju. Naucno-tehnickarevolucijajeuosnoviizmenilaodnosenaukeiproizvodnje,naukei obrazovanja,proizvodnjeiobrazovanja.Zbogtogaseproblemsadrzajaobrazovanjainjegovo usaglasavanjesazahtevimanaucno-tehnickogprogresadanaspostavljajuusvimzemljamakao sustinskiiprevashodnizadacisavremeneskole.Zivotnakretanjausavremenomindustrijskom drustvu odlikuju se porastom apstraktnosti. Zahtevi za razumevanjem apstraktnih sadrzina i problema ne odnose se vise na relativno uzak krugvisokokvaliIikovanihstrucnjakavecseovajkruguvelikojmeriprosiruje.Automatizacija menjaizahtevaupogledupozivajednogobicnogradnika,naglasavajucipritomintelektualne delatnosti. Najvazniji cinioci koji pod uticajem naucno-tehnickog i kulturnog napretka zahtevaju promene sadrzaja obrazovanja u savremenoj skoli, jesu sledeci: -masamIormacijaseudvostrucavasvakih5-10godina,aunekimoblastimaznanjaovaj porastjemnogobrziiveci.UtakvojsituacijiposebanznacajdobijaizborIundamentalnihznanja koje su pretpostavka savremenog opsteg obrazovanja; - promene uticu i na zastarevanje inIormacija i znanja kao i pojavu novih. 13 - unaucisvevisedolazidoizrazajaprocesgeneralizacijenaucnihkoncepcija,sistemai metoda.- sveviseseprosirujeprimenanaucnihznanjanarazliciteoblastiprivrednih,drustvenih, kultumih i drugih delatnosti.- uuslovimakadanaukapostajeneposrednaproizvodnasnaga,posebanznacaj,pored prirodnihnauka,tehnikeiekonomije,dobijapolitehnckoobrazovanjekaoispajanjeteorijesa nastavnom praksom i proizvodnim radom. Sadrzajisavremenogopstegobrazovanjamorajuodrazavatikomplekseproblemaumesto istrgnutih,nezavisnihiizolovanihdelova.Sadrzajiobrazovanjacesvevisezahtevatiunosenje novoga, pa ih treba cesce i brze zamenjivati kao odgovor na vreme u kome se inIormacije otkrivaju i na stepen naseg saznanja o tome sta treba menjati. Dozivelismobujicuznanjainjegovueksploziju.Ljudimaceuzivotubiticakneophodnoi mnogoviseznanjakojimcesekoristiti,aliihzatonebitrebalo,magacionirati"uumuucenika. Vec"danasse,pritiskomnadugme"mozedobitiogromnakolicinainIormacijaneophodnihza resavanjenekogproblema.Zbogtogauprogramimaopstegobrazovanjatrebadabudevise naglasenaupotrebaznanja,umestousvajanjaizapamcivanjamasecinjenica.Ucenjedanasmora sadrzavativiseodobicnogmemorisanja.Onomoraobuhvatitirazumevanje,poimanje, identiIikovanjeinIormacija,njihovotransIormisanjeugeneralizacije,pojave,principeizakone. Ucenicimoraju znati kako da upotrebe, daprimene ono sto su naucili ili kako tomogu saopstiti.U savremenomobrazovanjumanjeseinsistiranaspeciIicnimkolicinamaznanja(iakosuiznanja neophodna),avisenarazvijanjuuniver:alnoprimenlfivihintelektualnihsposobnostikao instrumenata za sticanje znanja i rasudivanja o njima. Usavremenojskoliopsteobrazovanjejenajtesnjepovezanostehnickimobrazovanjem. Jedinstvoopstegitehnickogobrazovanjaomogucavasticanjeznanjaiumenjaoosnovama savremene proizvodnje, njene tehnike, ekonomike i organizacije.Zadataktehnickogobrazovanjainastavenijeutomedaneposrednopripremaucenikeza odredenu proIesiju. Tehnicko obra:ovanfe ima opsteobra:ovni karakter i deo je opsteg obrazovanja zasvegradane.Onoimazaciljdaucenikeupoznasonimstojeopste,zajednicko,tipicnou mnogim,razlicitimpodrucjimatehnike,ekonomike,proizvodnjeidananjihovimprimerima uceniciotkrivajunaucneprincipe,sustinskeoznakeradaiIunkcijebilokojemasine,postrojenja, mehanizmailizanimanja.Ikaostomehanikamozedaobjasninajkomplikovanijumasinudabi covekmogaodaje razume, takoitehnickanastavaosposobljavacovekadanaosnovupoznavanja opstih osnovnih radnji i procesa proizvodnje moze lakse da razume posebne radne procese Tehnickoobrazovanjesenemozezamislitibezradauradionicama,kabinetima, laboratorijama,skolskimparcelama,aposebnobezucescaucenikaurazlicitimvrstama proizvodnog rada. ProIesionalnoobrazovanjeimapovratniuticajnaopsteitehnickoobrazovanjezatostoihna posebannacinprosirujeiobogacujeinatajnacinimdajejedannovkvalitet.Elementi proIesionalnogobrazovanjaulazeusadrzajtehnickogobrazovanjaipovezujugasproizvodnim radom. U sklopu ovih problema nuzno se namece pitanje odnosu opsteg i proIesionalnog obrazovanja, tj.oodnosuizmeduopstegobrazovanjaispecijalizacijeIndustrijskinapredaksvevisezahteva strucnjake raznih proIila, a sve manje Iizicke radnike. Moderna poljoprivreda, na primer, u kojoj je dojuceseljakradionaporneIizickeposloverukama,udanasnjevremesveviseomogucava koriscenjemehanizacije,upotrebuagrotehnickihmera,organizacijuposlovanjaisaradnju. Savremenepotrebe svevisenaglasavajuznacajisticanjeznanjaposlei izvan skole,ucenje tokom celog zivota, sto pretpostavlja poseban oblik obrazovanja - permanentno obrazovanje. Adekvatnoobrazovanjejeonoukomeobrazovneinstitucijepruzajusolidneosnovei mogucnostizaobezbedenjeuspesnogprilagodavanjanatepromene,azatimizadaljnje usavrsavanje.Utakvojkoncepcijipermanentnogobrazovanjanalaziseveomanaglasenaipotrebadasvakipojedinac,bezobziranatokakojeikolikoobrazovanjeprethodnostekao,trebadaima pravo imogucnosti dalfegucenfa i usavrsavanfa i da pri tomekoristi razlicitemogucnosti, biloda nastavljaprekinutoskolovanjeilidagadaljeusavrsava. Pojedinackojinepokazeuspeh ujednom 14 periodusvogzivotaili unekojoblasti, imaceidrugihprilika:necebitiosudendaziviugetu svog neuspeha".Permanentnoobrazovanjepostajevrloznacajnaipotrebnamogucnost,cijurealizaciju trebadaobezbedicelo drustvoi svenjegoveinstitucije.Obrazovanje takopostaje jednaod stalnih aktivnosti i obaveza celog drustva. .1. TEORI1EISHVATAN1AOIZBORUNASTAVNIHSADRZA1A .1.1 TRADICIONALNE TEORI1E Medu danas vec klasicnim teorijama, najveci odjek su imale sledece:- didaktiki formalizam,- didaktiki materijalizam 0nciklop0diza2) i- didaktiki utilitarizam.Krajem 1. i sredinom 19. veka siroko je bila rasprostranjena teorifa formalnog obra:ovanfa. Predstavnicioveteorijesmatralisudajeglavnizadatakskoledarazvijasaznajnesposobnostii Iormemisljenja.Prematome,nijeneophodnoinsistiratinaobimuznanjajeruceniciionakone mogudausvojesveonostoceimbitipotrebnouzivotu.Nemozeseznatinikakocesezivot mladihoblikovatiubuducnosti.Valjatakodeimatinaumudaseznanjabrzouvecavaju,zatim zastarevaju i najzad dolazi do odbacivanja. Ono sto danas izgleda kaonepobitna istina, sutramoze bitiopovrgnutonovimotkricima.Zbogtogapredstavnicioveteorijesmatrajudaucenicimatreba davati nastavnimaterijal i sadrzaje koji ce ra:vifati i vebati njihove umnesposobnosti. Nisu bitna sama znanja i njihov opseg, vec uticaj koji znanja imaju na razvijanje i povecanje sposobnosti uma. Uloganastavnikauglavnomsesvodinauvezbavanjeucenika,nanekuvrstutreniranjaputem specijalnih vezbanja, i bila je usmerena ka razvijanjumisaonih sposobnosti. Smatralo se danajveci uticaj na razvojintelektualnih sposobnosti imaju: gramatika, retorika, logika,matematika i klasicni jezici (latinski i grcki). Pretpostavljalo se da ako se razvijaju sposobnosti misljenja, ucenici ce biti u stanju da samostalno i lako dodu do znanja koja ce im kasnije biti potrebna u zivotu i svakodnevnoj prakticnoj delatnosti. Uepohirazvojakapitalizmasvevisesusepostavljalizahteviupogledudavanjapotrebnih, prakticnihikorisnih:nanfa.Pocinjedaseutireputisvevisedaserazvijateorijamaterifalnog obra:ovanfa. Kao osnovni kriterijum pri izboru nastavne materije naglasava se usvajanje odredenih znanja,njihovogobimaistepenanjihovekorisnostiiprimenljivostiuzivotu.Insistirasena prosirivanju obima znanja. Smatralo se da ne postoji potreba za izdvajanjem posebnog zadatka koji biseodnosionarazvojsposobnostijersepriusvajanjuznanja,beznekogposebnognapora, razvijajuiintelektualnesposobnosti.Doslednoprihvacenoovakvoshvatanjemozedaimai nepovoljanuticajnarazvojintelektualnihsposobnosti,pogotovuonihkojeseodnosenarazvoj teorijskog misljenja. Trecateorija,didaktickiutilitari:am,naglasavaIormiranjeprakticnihvestina,kaoi pripremanje za zivot i buduci proIesionalan rad. Pomenuteteorijesesmatrajujednostranim:njihovosnovninedostatakjejednostrano shvatanjekoncepcijeopstegobrazovanja.Onesuseogranicavale,ujednomslucajunarazvoj saznajnihsposobnostiiinteresovanja(teorijaIormalnogobrazovanja),udrugomnasirokiIond znanja,njegovo"magacioniranje"iopterecivanjepamcenjaucenika(teorijamaterijalnog obrazovanja), a u trecem slucaju na Iormiranje sposobnosti za delatnost i na prakticizam. Svakaod pomenutih teorijajezanemarivala,osimonoga stojezanjutipicnoinacemujeinsistirala,ostale aspekte obrazovanja. TeorijaIormalnogobrazovanjajeodvajalasadrzajobrazovanjaodrazvojaintelektualnih sposobnosti. Ignorisala je znanja koja su potrebna za zivot i kojim se ucenici mogu prakticno sluziti. Umestodavanjakorisnihizivotupotrebnihznanja,umniradseogranicavaonausvajanje apstraktnih sadrzaja, pa je na taj nacin skola bila odvojena od zivotnih tokova, a ucenici usmeravani damislepounapreddatimshemama.Usustini,teorijaIormalnogobrazovanjajevodilanegiranju obrazovanja.Dmgateorija,teorijamaterijalnogobrazovanja,stavljalajeakcenatnasadrzinu obrazovanja,procenjujucigapreteznosastanovistakorisnosti.Predstavnicioveteorije 15 prenebregavali su cinjenicu da u mnogim nastavnim disciplinama, ili nastavnim podmcjima, znanja nemogubitiuvekneposrednokoriscenaupraksi,alimoguznacajnouticatinaopstiintelektualni razvojiusavrsavanjepojedinihsposobnostiucenika.Tezeciprosirivanjuobimaznanja,nijese vodilo racuna da to dovodi do velikog opterecenja ucenika, do verbalizma i odvajanja od zivota.. Ikadapriznamodelimicneistinekojesusadrzaneupomenutimteorijamaiostajeda konstatujemo da se radi o dva jednostrana shvatanja o obrazovanju.Teorije Iormalnog imaterijalnog obrazovanja su pokrenule jedno od sustinskih pitanja teorije obrazovanja:cimesetrebarukovoditipriodabiranjusadrzajaopstegobrazovanja:davanjem neophodnihznanjailirazvijanjemintelektualnihIunkcijaisposobnostiucenika,ikakavtrebada bude njihov odnos? Usavremenojdidakticisesmatradauopstemobrazovanjupodjednakznacajimakako sistematsko razvijanje intelektualnih sposobnosti, tako i sticanje teorijskih i prakticnih znanja. Zbog togajezadataksvihnastavnihpredmetaisvihobrazovnihsadrzaja,anesamoonihzakojese smatraloili,pak,smatradaimajuposebanznacaj,daucestvujuurazvijanjuintelektualnih sposobnostiiintelektualnomvaspitanjuuopste.Postojiodnosuslovljenostiizmeduznanjai sposobnosti. Znanjauticuna sposobnosti, a sposobnostije teskoodvojitiodsadrzajanakojimase razvijaju.Sdruge,pak,strane,usvajanjeznanjanijemogucebezodredenognivoaintelektualnih sposobnostikojeserazvijajuuaktivnomintelektualnomradu.Dakle,razvijanjeintelektualnih sposobnosti ostvaruje se na odabranim znanjima (sadrzajima) ali i na osnovu svesnog, sistematskog i aktivnog usvajanja tih znanja. Kao sto je poznato, ovaj proces ne tece sam po sebi i stihijno. Skola mora organizovano i sistematski raditi na razvijanju sposobnosti ucenika. Ona je duzna da obezbedi osnovne pretpostavke za intelektualni razvoj i vaspitanje, sistem programa i nastavnih sadrzaja koji moguomoguciti stopotpunijeintelektualneprocese; sirok iintenzivan stepen stvaralackogi aktiv-nograda;jedinstvoteorijeiprakse,misljenjaiaktivnosti.Poredznanjapogodnihzarazvoj misljenja,ucenicimatrebadavatiiznanjakojaceimbitipotrebnaikorisnauzivotu.Trebaih priprematiiosposobitidasamostalnosticuznanjaidaznajudasetimznanjimakoristeidaih primenjuju. .1.2. SAVREMENE TEORI1E I SHVATAN1A Uticaj tradicionalnih teorija se oseca i danas u mnogim obrazovnim sistemima. Medutim, stare teorijesesvevisepotiskujuizamenjujunovim,kojenastojedaizbegnujednostranostiuvrsti obrazovanjaiizborunastavnihsadrzaja.Odsavremenihteorijainjihovihrazlicitihvarijantitreba izdvojiti sledece:- egzemplarizam, - problemsko-kompleksnu teoriju,- strukturalizam i - funkcionalni materijalizam. 1eorijaegzemplarizmajezasnovananatzv.egzemplarnomucenju,ukomeseobrazovni sadrzajigrupisuoko temakojesuodabraneilisu tipicnezaostalecinjenice,datu oblast iliproces. Adekvatan izbor primera dopusta upoznavanje ucenika s osnovnim oznakama i pravilnostima. Tako nastaju tzv. ,ostrva znanja". Ucenici se ne upoznaju sa svim cinjenicama, vec samo sa onim koje su tipicne,reprezentativnezagrupu,ostrvaznanja".Toimomogucavadashvateodgovarajuce kategorije cinjenica u okvim razmatranog Iragmenta stvarnosti. Egzemplarnanastavapredstavljapokusajdaselinearnisistemzameniskokovitimsistemom. ZbogsuvisevelikeIragmentamostinastavnihsadrzaja,egzempiarizamsepriizbomsadrzajai sastavljanjunastavnihprogramamozeuspesnokoristitisamoupredmetirriakojisupogodniza izlaganjeodredenetemeiliproblema(biologija,geograIija,poznavanjeprirode).Potpunaprimena teorijeegzemplarizmajesuprotnaprincipusistematicnostiunastavi,stoseupredmetimasa posebnoizrazenimlineamimsistemomsadrzajanemozeprihvatiti(matematika,Iizika,istorija). Raznovrsnimizboromprimeraisadrzaja,egzemplarizammozebitiveomapogodanza diIerenciranje nastavnih sadrzaja. 16 Problemsko-kompleksnateorijasmatradasadrzajeizlaganjatrebagrupisatiukomplekse problema, takodaobuhvatajumateriju razlicitihnastavnihpredmeta.Naovajnacinizborsadrzaja visenezavisiodvestackepodelenanastavnepredmete,vectrebadasluziboljemipotpunijem shvatanju raznih drustvenih problema ili problema iz prirode, u njihovim razlicitim i mnogostranim uslovima onako kako se oni dogadaju u stvarnosti. Najvecibrojproblemakojiinteresujupojedinceimakompleksnikarakter,stoznacida predstavljaju predmet proucavanja vise razlicitih strucnjaka. Medutim,nastava i pored toga ostaje i daljedelatnostkojajepodeljenanapojedinepredmete,discipline.Onikojizastupajutakvostanje smatrajudanajpretrebausvojitipojedinediscipline,podrucjaznanja,dabisemogloprecina razmatranje problema sa sirih i razlicitih stanovista.1eorija strukturalizma smatra da je za eIikasno uticanje na psiholoske strukture neophodno da isamanastavabudestrukturalna.Za razlikuod tradicionalne,ovanastavapodra:umeva i:laganfe fundamentalnihkoncepata,vodecihidefaipruanfebitnihpostupaka:aotkrivanfesustinskih o:naka,kaoiorgani:ovanfeiinterpretacifucinfenicauodredenofoblasti.Neradise,dakle,o istrgnutim i nepovezanim inIormacijama, o gomilanjucinjenica i njihovom prostom zapamcivanju, vec o sticanju jednog skupa intelektualnih postupaka i tehnika koji mogu omoguciti da se sagledaju slicnosti i razlike, uvide odnosi, uopsti jedan nacin rada, resi problem i sl. Prema ovoj teoriji nastavni programi treba da sadrzeosnovne pojmove u okvirumetodoloske strukture datog predmeta ili naucne discipline. Sa strukturama u nastavi povezani su takvi pojmovi, kaostosu:organizovanisistem,saznavanjeopstihpojmova,ucenjeopstihosnovanauke, odrazavanje osnovne strukture neke oblasti znanja. Na taj nacin, obim znanja iz pojedinih predmeta, neovisnoodnjihove tezine,mozesesvestina relativnokrataknizosnovnihmedusobnopovezanih ideja. Nema sumnje da je danas, u vreme ogromnog povecanja inIormacija i velikih naucnih otkrica, idejaostrukturamaznanjaveomaaktuelna.Uodredenojmerionapomazedasestocelishodnije resi problem izbora nastavnih sadrzaja. Izborisistematizacijasadrzajaobrazovanjazasnivajuseuteorijistrukturalizmanadvema osnovnim postavkama:1-uzimanju u obzir metodoloskih struktura odredenih nastavnih disciplina, kao i2-povezivanju sadrzaja koji spadaju u razlicite oblasti znanja, u jednu celinu.Prematome,strukturaiintegracifasuosnovnikriterifumiprii:boruisistemati:ovanfu sadrafa obra:ovanfa. Funkcionalnimaterijalizam-sustinaoveteorijejezasnovananapovezanostisaznanjai delatnosti, kako bi ucenici upoznali osnovna znanja u oblasti raznihnauka i kako bi ih iskoristili u prakticnojdelatnosti.Uovojteorijisepostavljajuzahteviiupogledurazvijanjasposobnostii interesovanjaucenika,pasepriizbomsadrzajamoravoditiracunaioovimaspektima.Drugim recima,sadrzajikojiseunoseunastavneprogramemorajuistovremenoimatisaznajnui Iunkcionalnu vrednost,moraju prazati kako inIormacijeo stvarnosti sa kojom se ucenici upoznaju, takoirazvijatinjihoveintelektualnesposobnosti.Pitanjejenakojinacinsemogurazlikovati inIormacijekojepruzajuneophodnaznanja,aistovremenoIormirajuintelektualneIunkcijeod inIormacija u kojima se nalaze takvi elementi. .2. NASTAVNIPLAN Skolanemozedaupoznaucenikesasvimznanjima.Izukupnogsistemanaucnihznanja,za nastavuiucenjesebiraiizdvajaosnovno,sustinsko,bezcegasenemozezamislitisavremeno obrazovan covek, nezavisno od toga sta ce raditi i cime ce se baviti u buducnosti. Svakodrustvoodredujeobrazovanjekakvozelizasvojegradane.Odtihopredeljenja,pre svega,zavisikoncepcijasistemaazatimpojedinihvrstainivoaskola.Sadrzajobrazovanjase utvrduje u okvirima- nastavnog plana,- nastavnih programa i- udzbenika. 17 Aastavniplanjeosnovnizvanicnidokumenatukomeseutvrdujebrojinazivnastavnih predmetapredvidenihzaodredenuvrstuskole,redoslednjihovogucenjapremarazredima (godinama), norme nastavnog vremena tokom radne nedelje iskazane u casovima za svaki predmet posebnoizasvenastavnepredmete.Natajnacin,svakinastavnipredmetimaodredenomestoi obim (Iond casova) kao i odreden redosled po razredima. Poredredovnenastave,unastavnomplanusupredvideniidrugioblicivaspitnoobrazovnogi nastavnograda(dodatnaidopunskanastava,slobodneaktivnosti,ekskurzije,kulturnaijavna delatnost skole i dr.), sto sve zajedno cini strukturu skolske godine i ukupno opterecenje ucenika. Strukture nastavnih predmeta iako su relativno stabilne nisu nepromenljive.Pri utvrdivanju nastavnog plana polazi se od sledecih osnovnih zahteva i principa:- ciljeva i zadataka vaspitanja i obrazovanja,- mogucnosti i osobenosti ucenika pojedinih uzrasta,- savremenih psiholoskih i pedagoskih saznanja i dostignuca drugih nauka. Temeljnoupoznavanjesanastavnimplanomomogucavanastavnicimadalakseipotpunije shvatemestosvogpredmetauopstemsistemuneophodnihznanja,dauocemedusobnevezei odnosesadrugimpredmetimainjihovurealizacijuuskladusauzrasnimmogucnostimaucenikai njihovim predznanjima. Aastavnipredmetipredstavljajudidaktickizasnovansistem,cijisadrzajiukljucujuznanja, umenja i navike odgovarajucih oblasti nauka, predvidenih za ucenje. Znanjaseodnosenaosnovneibitneelementesvakenauke.Izbornaucnihznanjau predmetimaresavaseprimenomprincipasistematicnostiiprimerenostikaoiuzimanjemuobzir nivoa naucnosti.Prematome,nastavnipredmetnijejednostavnoprenosenjeodredenihsaznanjanekenauke, vec predstavlja posebnu sintezu tih osnova, koje su didakticki preradene, rasporedene i struktuirane u skladu sa zahtevima pedagoske logike. Izbor nastavnih predmeta zavisi od karaktera i nivoa skole. Tako, opsteobrazovne skole imaju takavizborpredmetakojiomogucava,sticanjeopstegobrazovanja,skladanrazvojlicnostii priprema za zivot i za dalje opste i strucnoobrazovanje i vaspitanje". To su nastavni predmeti koji dajuznanjaizoblastiprirode(prirodnenauke),drustvenogzivota(drustvenenauke),tehnike, kulture i umetnosti.Najvisevremena,najvecibrojcasovaunastavnomplanudajeseucenjumaternjegjezikai matematike, a relativno mali likovnom, muzickom i Iizickom vaspitanju. Postavlja se pitanje koji su razlozi da se upravo tako postupa? Realnostmisljenjasejavljaupravoujeziku.Registrujuciiutvrdujuciurecimairezultatima saznanjadelatnosticoveka,jezikpredstavljanajvaznijeorudezadaljasaznanjaobjektivnogsveta pa bez ovladavanja jezikom nema ni ovladavanja naukama. Matematikanalazisvojuprimenuusvimpodrucjimanaukaiznanja,tehnikeiprakticnih delatnosti, a ima i sustinski znacaj za razvoj logickog misljenja ucenika.RelativnomalibrojcasovaunastavnomplanupripadaIizickom,likovnomimuzickom vaspitanjuzbogtogastopostojesirokeibrojnemogucnostinjihovogrealizovanjaurazlicitimi raznovrsnim vanrazrednim i vanskolskim aktivnostima. Jedanodnajtezihzadatakaprikoncipiranjunastavnogplanajeodredivanjeredosleda pojedinih predmeta prema uzrasno-skolskim nivoima i godinama ucenja. Pri odredivanju redosleda, strucnjaci se najcesce rukovode zahtevima:-uzrasta ucenika i stepena njihovog opsteg razvoja; - zadataka nastave na svakom njenom nivou; - unutrasne logike same nauke; -slozenoscu nastavnog gradiva pojedinih predmeta; - medusobne povezanosti i odnosa medu pojedinim disciplinama; - organizacionim strukturama nastave na konkretnom obrazovnom nivou. 1 Novinastavnipredmetitrebadaseoslanjajunaprethodnoucenimaterijaluslicnim predmetima i na prethodno usvojena predznanja. Neslucenirazvojiprocvatnaukaitehnikeuticunaobrazovanje,njegovsadrzaj,primenu metodaitehnika,kaoinacelokupnuorganizacijunastave.Takodesmosvedociubrzanog psihoIizickograzvojadanasnjedecedokogadolazipoduticajemsavremenihsredstavamasovnih komunikacijaaliiosavremenjavanjanastaveiinovativnihpostupakaunjoj.Zbogtogaseu savremenomkoncipiranjunastavnihplanovaodstupaseodshvatanjadajezaredosleducenja pojedinihpredmetaodlucujucauzajamnazavisnostuprocesuusvajanjainIormacija,odnosno linearniredosled.Praksa,pokazujedasprovodenjeovogzahtevanedovodiuvekidoocekivanih rezultataunastaviiucenju.Najnovijaistrazivanjapokazujudajeparalelnousvafanfeuzajamno logickipovezanihpojmovauspesnijeodnjihovogodvojenogusvajanja.Paralelnosavladivanje uzajamnopovezanihpojavauticenapokretlfivostpojmovaivodikasvesnijemusvajanjuznanjai intenzivnijem razvoju razmisljanja ucenika. Nastavniplanosnovneskoleigimnazije(iz1990.god.)pokazujukakojekoncipirano obrazovanje u Srbiji i kakvo mesto imaju odredene nastavno-naucne discipline i vaspitnoobrazovne delatnosti:(pogledati u knjizi) .. NASTAVNIPROGRAM Nastavni program je za svakog nastavnika obavezan dokument koji se sastoji iz:- uvodnih napomena o ciljevima i didakticko-vaspitnim zadacima datog predmeta;- sadrzaja,- njihovog redosleda,- sistema i obima znanja i navika kojima ucenici treba da ovladaju tokom svake skolskegodine.Program ukazuje i na puteve i nacine realizovanja nastavnih sadrzaja, u njemu se daju osnovna metodicka uputstva namenjena nastavnicima (sugestije za organizovanje laboratorijskih i prakticnih vezbanjaiogleda,izvodenjaizletaiekskurzija),preporukezavanredneoblikerada,kaoispisak obavezne i dopunske literature.Uprogramskimzahtevimaseukazujeinaposebanznacaj, slozenostiteskoceokousvajanja pojedinihprogramskihsadrzaja(problema,tema,nastavnihjedinica)od.straneucenika. Programima se ne resavaju samo obrazovni vec i vaspitni zadaci. Pretpostavke za uspesno ostvarivanje nastavnih programa su sledece:1. nastavnik je obavezan da dobro upozna program predmeta koji predaje; 2. neophodno je da poznaje i programe drugih nastavnih predmeta, pre svega granicnih;3.neophodno je da vodi racuna o odgovarajucem tempu rada, ritmu nastave. Izrada nastavnih programa je veoma strucan i slozen posao. U njihovom koncipiranju treba da ucestvuju strucnjaci razlicitih struka i proIila (pedagozi, psiholozi, metodicari, naucnici, prakticari).Programjednogpredmetatrebadabudesacinjentakodajasnopokazujesvojulogicku strukturu i povezanost. Ukoliko se vise poseduje smisao za strukturu jednog predmeta, utoliko vise raste sposobnost da se bez teskoca izvrsi dug i slozen put produbljivanja. Prisastavljanjunastavnihprogramaodredenomestomoranaciipovezanostmedu predmetima,narocitomedusrodnimpredmetimailigranicnimpojmovimaiproblemima (korelacija).Korelacija oznacava sadrzaje ukojimasudvailivisepredmetamedusobnopovezani, takodaseobezbedinjihovo,logickoobjedinjavanjealibezrusenjagranicakojepostojemedu predmetima.PriizboruirasporedugradivauzrastucenikainjihovepsihoIizickemogucnostijedansuod bitnih zahteva, narocito s obzirom na njihov intelektualni razvoj i razvoj misljenja. Didaktickizahteviseodnoseinasistemnastavnihsadrzaja.Stecenaznanjatrebada predstavljajuhomogeniiznutrapovezansistem.Zbogtogajezahtevsistematicnostiodposebnog znacajaza sistemsadrzajakoji seuprogramimaprihvata.Uvezis tim, udidakticiseizdvajaju tri osnovna sistema programskih sadrzaja: 19 - linearni,- koncentrini i- spiralni sistem. Prilinearnomrasporeduuceniksamojedanputucidatisadrzajgradivakojejerasporedeno prema logickomnizu.U linearnom rasporedu nova nastavnamaterija je nastavak prethodne. Uslov daserazumenovogradivojestepoznavanjeprethodnog.Ovajrasporedseprimenjujeumalom brojupredmeta,naprimer,uprogramumatematike.Prednostovograsporedajeuklanjanje nepotrebnogponavljanja,ekonomisanjevremenomiotklanjanjemogucnostipreopterecivanja ucenika.Teskocezanjegovuprimenusupsiholoskeprirode:zaslozenijeitezegradivonije dovoljna njegova jednokratna obrada. Prema koncentrinom rasporeduisti sadrzaji seobraduju dva iliviseputa paonpodsecana sirenjepokoncentricnimkrugovimasasvevecimradijusom.Koncentricnirasporednijeprosto ponavljanje,vecponavljanjenaprosirenojosnovi,sdubljimupoznavanjemsustineprocesai potpunijim sagledavanjem uzroka i posledica. Ovakav princip rasporedivanja sadrzaja opravdan je u slucajevimakadaodredenipojmovi,zakoni,teorijeisl.nemogubitiupotpunostishvacenizbog uzrasta ucenika i nivoa prethodnog znanja. Rasporedsadrzajauviduspirale(spiralni)dovelajedoodbacivanjakakolinearnognacina rasporedivanja,takoikoncentricnog.Spiralnirasporedjeoblikkojisenalazii:medulinearnogi koncentricnog rasporeda. U spiralnom rasporedu imamo takode vracanje na isto gradivo ali uvek na visem nivou logickih i metodoloskih operacija. .0. DIDAKTICKI PRINCIPI Terminomprincipioznacavajusekriterijumikojipomazucovekupriodlucivanjuu odlucujucim situacijama.. U tome je i njihov veliki praktican znacaj za one koji ih upotrebljavaju. Didaktickim principima se mogu oznaciti kao nacela koja odreduju tok predavanja i ucenja a u skladu s ciljevima vaspitanja i obrazovanja i zakonitostima procesa nastave.Principinemoguzamenitistvaralackiradiaktivnostnastavnikajerjebrojmogucih konkretnihsituacijatolikovelikiitakoraznovrstandaoddidakticketeorijeinjenihprincipanije mogucetrazitiiocekivatiodgovorezasvakipojedinacnislucaj.Sdrugestrane,postojepravila (pravila nastave) kojamogu da pomogne ukonkretnoj primeni didaktickih principa. Ona proizlaze izprincipa, aliodrazavajunjegovedelimicnepostavke,korisnauputstvazaprimenui rukovodstvo zaodredenuakciju.Pravila,istina,obuhvatajuvelikibrojspeciIicnihslucajevaalijenjihovopseg ipak ogranicen. Pravila, zapravo, sluze za objasnjavanje principa, tumacenje i ostvarivanje njegove primenenaodredenestrane,sadrzajeilipojaveunastavi.Didaktickiprincipizajednosapravilima imaju Iunkciju orijentacije. Jasno je da sistem didaktickih principa ne moze "pokriti" celu teoriju nastave. Principi imaju znacajan stepen uopstenosti, pa njihova pravilna primena i koriscenje u nastavi podrazumevaju i odredenu sposobnost nastavnika.Polazeci od objektivnih kriterijuma, broj didaktickih principa se ne bi smeo proizvoljno povecavati, iako je to moguce zavisno od stepena opstosti kome se tezi. Ogranicicemo se na razmatranje principa za koje mnogi autori smatraju da su osnovni. To su: 1. princip naucnosti nastave; 2. princip prilagodenosti nastave uzrastu ucenika; 3. princip sistematicnosti i postupnosti u nastavi; 4. princip povezanosti teorije i prakse; 5. princip ociglednosti; 6. princip svesne aktivnosti ucenika u nastavi; 7. princip trajnosti usvajanja znanja, vestina i navika; . princip individualizacije. 20 .1 PRINCIPNAUCNOSTI Ovaj princip izrazava naucnu odredbu nastave u savremenoj skoli, kao i pedagoske tendencije svihdrugihprincipajerneposrednoproizlaziiznaucnezasnovanostisvihdrustvenihpojavai procesa i naucnog pogleda na svet. Pojam naucnosti se odnosi na sva podrucja i aspekte nastave: -orijentaciju nastavnih sadrzaja u pravcu savremenog razvoja nauka,-naucno izlaganje i tumacenje nastavnih sadrzaja,-metodiku nastave koja je zasnovana na nauci. Zarazlikuodtradicionalnedidaktikekojajenaucnostshvatalakaoputodkonkretnogka apstraktnom, savremena didaktika ovaj proces shvata kao kretanje od apstraktnog ka konkretnom.Sobziromnatodanepostojimogucnostdasesagledajuiproucesvestrane,vezeiodnosi, jedanodvaznihzahtevaprincipanaucnostiunastavijestedauceniciupoznajusustinske,bitne oznakeisvojstvanekogpredmetakaovezeiodnoseizmedupredmetaipojavaitoneodmahu potpunostii sapotrebnomdubinom,veczavisnooduzrasnihipsiholoskihmogucnostiucenikana odredenom nivou nastave.Jedna od teskoca u sprovodenju principa naucnosti jeste u tome, sto naucno-tehnicki napredak uznacajnojmeriprevazilazimogucnostinastave.KolicinainIormacijaseudvostmcavasvakihpet dodesetgodina,aunekimoblastimaznanjaovajporastjemnogoveciibrzi.Utakvojsituaciji posebanznacajdobijai:borfundamentalnih:nanfa.Promeneusadrzajimaznanjauticuna zastarevanje ili promene u nekim njegovim domenima, a takode na pojavu novih znanja. Zbog toga savremeninivorazvojanaukazahtevapresvegausvafanfenfegovihteorifskihosnova,uopstenih pojmovaikategorija.Utompravcusuneophodnapovremenarazmatranjairevidiranjanastavnih planova i programa.Principnaucnosti se neodnosisamona sadrzaje vecinausavrsavanje savremenihnastavnih metoda i postupaka i primehu raznovrsnih nastavnih oblika. Problemska nastava, individualizovana nastava,radivezbanjaulaboratorijama,razlicitiprakticniradoviisl.,omogucavajuucenicima brojneirazliciteprilikezaposmatranjeiuocavanjepojavainjihovuanalizu,postavljanjei izvodenje eksperimenata, koriscenje razlicitih izvora literature itd. .2. PRINCIPPRILAGODENOSTINASTAVEUZRASTUUCENIKA Ovajprincipseshvatakaozahtevdasadrzinaiobimgradiva,njegovatezinainacin usvajanja, odgovaraju psiholoskim i Iizickim svojstvima i sposobnostima, uzrastu i interesovanjima ucenika.Drugimrecima,dabinastavnogradivobilodostupno,njegovobimikvalitetmorajubiti prilagodenirazvojnimosobenostimaimogucnostimaucenika.Osimuzrasta,obimagradiva, njegove slozenosti i prethodnog znanja, veliki uticaj na prilagodenost nastave uzrastu ucenika imaju i: brizljivi izbor nastavnih sadrzaja, sistem njihovog izucavanja, racionalne metode nastave, ucenja i radanastavnikaiucenika,licnostnastavnikainjegovastrucnaipedagoskaosposobljenost, uvazavanje ostalih nastavnih principa i dr. Uslovisaznavanjainapredovanjasuusadasnjimuslovimaznatnosiriiveci,stoomogucava dinamicnijiiraznovrsnijiradunastaviivannje.No,iporedtoga,morajuseuzimatiuobzir individualne razlike u pogledu intelektualnih mogucnosti, motivacije za saznavanje i ucenje, radnih sposobnosti, zdravstveni uslovi, tempo napredovanja i drugi.Ucenici u svom radu najcesce ne dostizu maksimum za koji su sposobni. Zbog toga je zadatak nastave da ucenike ucini aktivnim, zahtevajuci maksimalne napore za njihovo dalje ucenje i razvoj. Nastavu treba postaviti na stepen teskoca koje bi se nalazile u ,zoni najblizem razvoju" mogucnosti pojedinca,kakobisenastavadoveladomaksimalnomogucegstepenateskoca,vodeciracunao njihovojstvamojmeri.Radiseotomedauceniciprevaziduodredeneteskoce.Dakle,morase insistiratinanastavikofara:vifa,nastavikojasejavljakaoaktivnicinilac,aktivnaIormai pokretacka snaga u podsticanju i ostvarivanju sto potpunijeg razvoja ucenika. Sve to omogucava da ucenici zaista postanu subfekti nastavnog procesa. Ostvarivanjeovogzahtevajepovezanosaadekvatnimizboro2ipri20no2na89avnih 209odaipo89upaka.Vrednostnekemetodesastojiseodprimenenacinaisredstavakojenajvise odgovaraju mogucnostima ucenika i nivou njihovog razvoja. 21 Klasicnadidaktikajeustanovilanizpostavkikojimaseblizeodredujeiobjasnjavaprincip prilagodenostinastave.Ovepostavkenazivajusedidak9icki2pravili2ailipravili2ana89av0. Ova elementarna pravila nalazu da se u nastavi ide od: 1.lakseg ka tezem; 2.poznatog ka nepoznatom; .prostog ka slozenom; 4.blizeg ka daljem. Njimase,ustvari,odredujestepenteskocaunastavipaseprincipprilagodenostinastave naziva i princip gradacife teskoca u nastavi. 1 - Pravilo od lakseg ka tezem pretpostavlja odredivanje zadataka sa stepenom teskoca koje se postepeno povecavaju. Usavremenojdidakticiputod,lakogkatezem"shvatasekaoorganizacijanastaves povecanimnivoomteskoca.Ovajzahtevpodrazumevaorijentacijukavisojgranicimogucnosti ucenika u datom trenutku, a s ciljem njenog stalnog povecavanja, sto bi omogucilo prelazak na visi nivo razvoja i saznanja. 2 - Pravilo od poznatog ka nepoznatom znaci da u nastavi treba ici od onogsto je ucenicima poznato, od znanja kojima su vec ovladali, ka onom sto je za njih novo i nepoznato. Zato nastavnici, prenegostopristupeobradinoveteme,trebabrizljivodaseupoznajusanivoomznanjai iskustvimasvojihucenika.Zbogprazninauznanju,radnaobradinovetememozebitiveoma otezan, a u nekim slucajevima i prakticno nemoguc. 3-Praviloodprostogkaslozenomunastaviznacidatrebaiciodonogastojezaucenike jednostavnije pa postepeno prelaziti na ucenje slozenijeg materijala. Jednostavnim se smatra obicno ono sto ucenici mogu da shvate bez nekog narocitog naprezanja.4 - Pravilo od blizeg ka daljem odnosi se na postepeno sirenje saznajnog vidokeuga ucenika u procesu nastave. Pojam ,blisko" treba shvatiti u sa:nafnom smislu. Za deteje blisko ono stomu je blize po svojoj prirodi, sto onomoze lakse da predstavi i shvati. Savremeni drustveni odnosi su, na primer,detetuvremenski bliski, ali sumuslozeni inerazumljivi,paucenjeistorijeu skolipocinje od pocetka ljudskog drastva i civilizacije, zato sto je zivot praistorijskog coveka jednostavniji i blizi shvatanju deteta. Ovopravilojeuglavnomprakticnogkarakterainjegovaprimenajeznacajnijakoducenika najmladih, pocetnih razreda, dok se u starijim razredima njegova uloga i znacaj znatno smanjuju. Iakosupomenutapravilaopsteprihvacena,principdostupnostiusavremenojnastavimorase dopuniti jos jednim veoma znacajnim pravilom. To pravilo se odnosi na uvazavanje razlika u tempu rada ucenika i obima prethodno stecenih znanja. Svi ucenici ne rade i ne uce istim tempom i ako se to od njih zahteva onda u takvim uslovima narocito .trpe dve krajnje grupe ucenika: slabi i daroviti. Dok je slabima potreban duzi tempo rada, darovitima je potrebno daleko krace vreme, pa samim tim ne postoji isti tempo koji bi odgovarao svim ucenicima. .. PRINCIPSISTEMATICNOSTIIPOSTEPENOSTI U NASTAVI Podsistematicnoscunastavepodrazumevase:preglednoilogickorasclanjavanjenastavnog gradiva i izdvajanje onoga sto je u njemu bitno: dosledno didakticko-metodicko strukturiranje toka nastavnog casa. Sistematicnost u izlaganju se postize ako su svi delovi nastavnog gradiva povezani s vodecom idejom i ako se tezi otkrivanju, uocavanju i potvrdivanju njegove sustine. Usavremenojskolisistematicnostnijeuslovljenasamoodgovarajucimprilazomsadrzaju obrazovanjavecseodriosinaceosistemnastave,nadidaktickuartikulacijusvihaspekata nastavnog procesa.-Prematome,principsistematicnostiunastavizahtevaizlaganjenovoggradivadeopodeo, postupnoidosledno;Iormiranjeznanja,vestinainavikaodredenimredosledomtakostobisvaki elemenat nastavne materije logicki bio povezan sa drugim, koji se posledicno oslanja na prethodni i dovodi do novih znanja, odredenog logickog sistema i stvaranja uslova za usvajanje sistema nauka. Didakticki princip sistematicnosti konkretizovan je u odredenoj meri u nastavnim planovima i programima,udzbenicima,putevimaimetodamanastave.Naosnovuprincipasistematicnosti predmeti u nastavnom planu su rasporedeni prema logickoj doslednosti, a o ovome se vodi racuna i pri sastavljanju nastavnih programa i pisanju udzbenika za pojedine predmete. Teskoce u potpunijoj 22 realizaciji principasistematicnosti su u tome sto se sistem skolskenastave i nastavnih predmeta ne podudarajusnaucnimsistemomjerserasporediobradanastavnoggradivaprilagodavajuspeciIicnostimasadrzajapojedinihpredmeta,rasporedunastavnoggradivaunjima,duzinikursa, uzrasnimosobenostimainivourazvojaucenikaipsiholosko-didaktickimzahtevima.Dakle,pored principa sistematicnostimora sevoditi racunaiodrugimzahtevimabezkojihsenemozeuspesno organizovati i realizovati nastava i ucenje.Sistematicnostunastavnimprogramimaiudzbenicimasamojepretpostavkadaucenici postignu jasna i sistematizovana znanja. Realizacija ovog principa u svakodnevnoj nastavi i ucenju uslovljenaje timestonastavnikstalnopratiprocesirezultateusvajanjaznanjaodstraneucenika, kakobionimoglidaupoznajuishvatenovogradivo,azatimdaprosirujuiprodubljujusvoja znanja i vestine. Pri tom nastavnik nastoji da izdvoji ono sto je sustinsko, da ga sistematizuje, pruzi plan izlaganja i logicki ga zasnuje, i na kraju utvrduje zakljucke. To omogucava da se novousvojena znanja uvrste u sistem novih znanja i da se taj sistem ucvrscuje.Principsistematicnostijeuosnovizasnovannaradunastavnikakojiovajzahtevostvaruju neposrednoitokomcelokupnogprocesanastave.Pretpostavkazanjegovuuspesnurealizacijuje ujednacen,kontinuiran, ritmican raduispunjavanjuskolskihinastavnihobavezakakonastavnika, tako i ucenika. .. PRINCIPPOVEZANOSTITEORI1EI PRAKSE Povezanost teorijeipraksenijesamoopstizahtevkogase trebapridrzavatiusvakodnevnom radu vec je i osnova, pretpostavka potpunijeg i celovitijeg rada. Ukoncipiranjunastavnihplanovaiprogramacestosezapazajuslabostikojepokazuju nerazumevanjeupravopomenutogzahteva.Jedanputsepreteranonaglasavaznacajteorije,a drugom prilikomznacaj prakse. Ocigledno je tesko nacimem i ravnotezu izmedu jednog i dmgog. Ucenicima su neophodna teorijska znanja kao uslov i pretpostavka celovitijeg razumevanja prirode i drustva. Teorijskaznanjaomogucavajubrzeprilagodavanjepromenamakakouoblastimaterijalne sIere,takoiuoblastidrustvenihodnosa.Medutim,usticanjuznanjaovizahtevicinesamojedan deoonogastoucenicitrebadanauceiusvoje.Drugideojesteprimena,vecailimanja,teorijskih znanjausvakodnevnomzivotuiradu,upotrebabrojnihznanjauresavanjurazlicitihpitanjai problema (laboratorijski i praktican rad, razliciti zadaci prakticnog i proizvodnog sadrzaja, primena teoremaumatematiciiIiziciisl.).Natajnacinpraksajeizvorilipocetaksaznanja,onaje realizacija znanja ali takode i kriterijum istine za svaku teoriju ili oblast. Praksa sluzi ucenicima da produbljenije shvate teoriju, kao i da mogu primeniti i proveriti istinitost usvojenih znanja.Vecnapocetnom,elementamomnivounastavepostojeznacajnemogucnostizarealizaciju ovogvaznogprincipa.Pruzanjemmogucnostiucenicimaipoucavanjemunekimelementarnim znanjima, vestinama i spretaostima, dolazi do uvodenja ucenika, najpre u bolje razumevanje pojava, azatimunjihovopotpunijetumacenje.Utomsmisluiskolatrebadapreduzimamereda povezivanjeteorijeipraksebudesistematsko,redovnoiorganizovano.Pravismisaokabineta, radionica,laboratorija,razlicitihpoligona,prakticnihzanimanja,ekskurzija,kruzoka,naucnih grupa,slobodnihaktivnostiidr.,upravosesastojiutomedasenaorganizovannacin,koristeci razliciteoblikeimogucnosti,povezujunaucena(teorijska)znanjasnjihovomneposrednijom realizacijom i primenom.Velikiiodgovoranzadatakskoleupravosesastojiutomedaucenicishvateznacajznanja kojasticuinjihovupovezanost,daumejudapostavljajupitanjaitrazeresenja,dasamostalno utvrdujuzavisnostiuzajamnuuslovljenostrazlicitihpojava,daulazeunjihovusustinu,jednom recju da naucena znanja budu u Iunkciji razlicitih problema i zivotnih potreba. Na taj nacin, princip povezanostiteorijeiprakseuradusucenicimapredstavljaiputrazvojanjihovihsposobnosti, stvaralackog misljenja, kao i odnosa prema saznavanju. Velikemogucnostiokopovezivanja teorijeipraksepostojenarocitousrednjemobrazovanju gde je koncepcija teorijskih i prakticnih znanja dosla do potpunijeg izrazaja. 23 .5. PRINCIP OCIGLEDNOSTI Osnovnismisaoprincipaociglednostijedaucenicimaolaksadodirsastvarnoscukakobi upoznavanje stvari, pojava, procesa i njihovo razumevanje bilo realno i direktno. Njegov veliki znacaj je u tome sto omogucavaju prelaz ka saznavanju opsteg, a time i razvoj apstraktnog misljenja, odnosno povezanost izmedu pojedinacnog i opsteg, konkretaog i apstraktnog. Uloga ociglednosti je od posebnog znacaja u suzbijanju praznog verbalizma u znanju ucenika.J. A. Komenski - ljudi treba da uce upoznavanjem samih stvari, a ne na osnovu izjava drugih o njima, aovozahteva aktivnostsvihculnihorgana:"...stojevidljivo-culuvida, stosecuje-culu sluha, stomirise-culumirisa, stoimaukusa - culu ukusa, sto jeopipljivo- culu pipanja, ako vise cula u isti mah mogu nesto da osete, treba to izneti pred vise njih odjednom". Ociglednostposebnodolazidoizrazajakadajepovezanasalicnomdelatnoscuucenika. Naime,ucenicinetrebasamodaposmatraju,analiziraju,uopstavajuvecistovremenodabudui aktivni u razlicitim podrucjima i na razlicite nacine. Kadaseradioprimeniovogprincipa,smatrasedatrebakoristitisvenacinekojimogu osiguratineposredanputusvajanjaznanja.PoljskipedagogOkOnjposeb-noizdvajadvatakva nacina, smatrajuci ih najvaznijim. Postoji niz pravila kojih se treba pridrzavati pri primeni ociglednih sredstava: a)uceniketrebausmeritikaangazovanjemsvihculakakobisepredmetiipojaveshvate potpunije i detaljnije; b)nastojatida seobratipaznjanabitne,najznacajnijeoznakepredmetaposredstvomkojih se mogu najpotpunije izloziti osnovne ideje; c)predmete treba pokazati ne samo staticno vec i u kretanju, razvoju, primeni, i sa vise strana; d) primenom ociglednih sredstava treba izazvati sto vecu aktivnost ucenika; e) voditiracunadaociglednostnifecilfvecsredstvonastaveinepreterivatiu njenojprimeniuteznjidajojsedakarakternecegposebnog,atraktivnogili univerzalnog. .6. PRINCIPSVESNEAKTIVNOSTIUCENIKAUNASTAVI Ovaj princip ukazuje i na aktivnu ulogu licnosti ucenika u nastavi i podvlaci njegovu funkciju subjekta, a ne pasivnog ucesnika u tom procesu. Svesno i aktivno ucenje moguce je samo ako onaj ko uci sazna cilj i znacaj delatnosti koje su vezane za ucenje i ako ovlada umenjima neophodnim za postizanjeodredenogcilja.Uspesnaprimenairealizacijaovogprincipazaviseodmestaiuloge nastavnika u vaspitno-obrazovnom radu. Ovom problemu postoji vise razlicitih prilaza:-tradicionalni,-progresivisticki i-savremeni. Utradicionalnojskolinastavnikjecentralnalicnostuprocesunastave.Odnjegapolazesve akcije, on odlucuje sta je pravilno i potrebno, a sta nije. Od ucenika se zahteva da ,pazi" i da bude ,miran" nacasu, akodkucedaucii savladujepredenogradivoizadatelekcije.Ovakavodnos ne obezbeduje i ne razvija samostalnost ucenika, gusi inicijativu, koci njihovu aktivnost.Uprogresivistickimzahtevimainsistira sena tomeda se aktivnostnastavnika,stojemoguce vise,ogranicinacasovenastavedabisenatajnacinomogucilainicijativaidalaprednost ucenicimadasamostalnorade,odabirajuiresavajurazlicitezadatke,praveprojekte,bavese razlicitimvrstamarealizacijeisl.Medutim,zbogsmanjeneusmeravajuceIunkcijekojadolaziod nastavnika, znatno je otezano davanje sistematizovanih znanja.Priznajucineophodnostaktivnogisvesnogucescaucenikauprocesunastaveiucenja, savremenadidaktikaistovremenonaglasavaiodgovarajuceusmeravanfetihaktivnosti,njihovu primenu za ostvarivanje ciljeva i zadataka obrazovanja koji su sadrzani u nastavnim programima. I poredusmeravajuceulogekojuima,nastavnikmoravoditiracunaotomedasaznajnedelatnosti ucenikabudusamostalneidaimomoguciusloveukojimaceseoneiskazivatinesamonana intelektualnom domenu, vec i na drugim domenima rada i stvaralastva. Savremena didaktika razmatra proces nastave sa stanovista aktivnosti nastavnika, pouavanja, i sa stanovista aktivnosti ucenika, uenja. Iako obe strane imaju svoje posebnosti, one cine24 jedinstvo,inemajednebezdruge.Razlikovanjepomenutihstrananastavnogprocesaima velikiiteorijskiiprakticanznacaj.Akosenastavniprocesizjednacisapoucavanjem(nastavom), postojiopasnostdasenastavnikiskljucivousmerinasopstvenuaktivnostidaprenebregneda pouavanjepostojikboguenja.Uloganastavnikajedapodsticeiusmeravaprocesucenja.Zbog toga on vodi racuna o tome sta ucenici treba da cine da bi usvojili odredeno gradivo. On nastoji da gradivostovisepribliziucenicimakakobinjihovoucenjebilousmerenokaciljuiadekvamo gradivu,zapravoucenjekojejeneophodnozaodredeniprocesusvajanja.Nastavniknemozeda zameniucenikauucenju(tojeuvekindividualniakt),alimozedamupomogneiolaksaproces usvajanja i da ga vezba u tome kako se uspesno i racionalno uci. Savremenioblicinastave,posebnoindividualizovana,diIerenciranaiproblemska, neposrednije dovode do realizovanja principa svesne aktivnosti zato sto se posredstvom ovih oblika ostvarujuglavneIunkcijenastaveiucenja.Problemskanastava,zasnovananaaktivnomprocesu sticanjaznanja,obezbedujesvesnousvajanjeosnovnihidejanauke,sustinuprocesaipojava. Ucenici samostalno resavaju teorijskeiprakticneproblemeioslanjajuci senaposmatranje,dolaze do odredenih sudova i uopstavanja koje zatim proveravaju u prakticnoj delatnosti.Razvijanje aktivnogodnosau saznavanjuisamostalnostiu sticanjuznanja,posvojojprirodi, zahteva i izvesnu kontrolu postignutih rezultata nastave i ucenja i to kontrolu u dva pravca: kontrolu vlastitihrezultatakojevrsesamiucenici(samokontrola)ikontrolukojuvrsenastavnici.Ukratko, ucenici zele da saznaju ne samo do cega su dosli vec i koliko je tacno ono sto su zakljucili i do cega su stigli. Kontrola nastavnika ide u nesto drugacijem pravcu. Ona je usmerenaka proceni rezultata koje su postigli ucenici ili na vlastitu samoocenu.Aktivanodnospremaznanjimaimaogromanznacajzasvesnoobrazovanje. Tojeijedanod osnovnihuslovadaseprevazideIormalizamuznanju,dasepovezeteorijaipraksaiosposobe ucenici da se koriste stecenim znanjima. .7. PRINCIPTRA1NOSTIUSVA1AN1AZNAN1A, VESTINA INAVIKA Princip trajnosti se odnosi na cvrsto i trajno usvajanje znanja u procesu nastave. Ucenjejeipremisairezultatrazvoja,postousvajanjesistemaznanjadovodidoodredenih psihickih aktivnosti i intenzivnog razvoja, a odredeni nivoi ovog razvoja osposobljavaju ucenike za dalje usvajanje sve vecih i slozenijih znanja.Usavremenojnastavidolazisvevisedoizrazajalogickopamcenje-pamcenjeosmisljeno, usmereno i povezano sa misaonim procesima. Umesto ogromnog broja cinje-nica koje ucenici tesko usvajaju,iumestopasivnogusvajanjai"magacioniranja"znanja,neophodnojedatinajvaznije sadrzaje,sustinskecinjeniceipodatkeutakvojmeriitakvimmetodamadacvrstoitrajnobudu usvojeni. Posebnojevaznousvajanjetakvihsadrzajakojisuuslovzasticanjeiuspesnosavladivanje narednih delova istog ili srodnih nastavnih predmeta. Ucenicimorajuznatikakodaupotrebe,daprimeneonostosunaucihikakotomogu saopstiti. U savremenom obrazovanju manje se insistira na speciIicnim kolicinama znanja a vise na razvijanjuuniver:alnoprimenlfivihintelektualnihsposobnostikaoinstrumenatazadaljesticanje znanja i rasudivanje o njima. Trajnostznanjazavisiodorganizovanjai usmeravanjacitavognastavnogpro-cesa, pogotovu odosmisljenosti,kvalitetaieIikasnostiusvojenihznanja.Trajnostsepokazujenesamou sposobnostiprimenenaodredeneslucajeveisituacije,veciuprenosenjupoznatihaktivnostina nove i dmge situacije. Osnovni zahtev za trajno usvajanje znanja je da se kod ucenika oIorme jasne predstave, svesno usvoje odgova-rajuci pojmovi, pravila i zakoni.Makolikoinsistiralinaprincipu trajnosti,moramoimatiuvidu sledececinjenice.Najboljei najduzesepamtionogradivo,onisadrzajikojipredstavljajusustinu,onostojeosnovno,bitnoi glavno. Zatim, poznato je da zaboravljanje nastupa odmah posle izlaganja, pa zato ponavljanje treba u pocetku da bude intenzivnije nego u kasnijem periodu. Pre svega nastavu treba organizovati tako daucenicirazumejuonostouce.Ponavljanjeprethodnoobradenoggradivamozesezapocetitek kada se utvrdi da su ucenici to gradivo shvatili. Zatim, treba insistirati na onome sto je u nastavnim sadrzajimabitnoistojenafvanife.Upoznavanjeucenikasnovimsadrzajimatrebaorganizovati tako da ucenici u tom procesu mogu sto aktivnije ucestvovati, a broj i ucestalost vezbanja25 prilagoditiindividualnimmogucnostimaitempuucenika.Dabisesmanjiloiliodlozilo zaboravlja-nje,neophodnojeorganizovatiintenzivnoponavljanjeneposrednoposleizlaganja gradiva, kada je prirodni proces zaboravljanja najveci. Pored ovoga treba imati na umu i neke opste uslovekojiseneodnosenaproceszaboravljanja:neophodno