54
UNIVERZITET ZA POSLOVNI INŢENJERING I MENADŢMENT BANJA LUKA Dodiplomski studijski program Finansije i bankarstvo Diplomski rad DEVIZNI KURS I IZLOŢENOST PREDUZEĆA VALUTNOM RIZIKU Mentor: Doc. dr Marijana Ţiravac Mladenović TREBINJE, DECEMBAR 2014. Milan Likić

DEVIZNI KURS I IZLOŢENOST PREDUZEĆA VALUTNOM RIZIKUuniverzitetpim.com/.../2019/07/...valutnom-riziku1.pdf · Kljuĉne rijeĉi: devizni kurs, medjunarodno poslovanje, promjenljivost

  • Upload
    others

  • View
    8

  • Download
    0

Embed Size (px)

Citation preview

Page 1: DEVIZNI KURS I IZLOŢENOST PREDUZEĆA VALUTNOM RIZIKUuniverzitetpim.com/.../2019/07/...valutnom-riziku1.pdf · Kljuĉne rijeĉi: devizni kurs, medjunarodno poslovanje, promjenljivost

UNIVERZITET ZA POSLOVNI INŢENJERING I MENADŢMENT BANJA LUKA

Dodiplomski studijski program Finansije i bankarstvo

Diplomski rad

DEVIZNI KURS I IZLOŢENOST PREDUZEĆA VALUTNOM RIZIKU

Mentor: Doc. dr Marijana Ţiravac Mladenović

TREBINJE, DECEMBAR 2014. Milan Likić

Page 2: DEVIZNI KURS I IZLOŢENOST PREDUZEĆA VALUTNOM RIZIKUuniverzitetpim.com/.../2019/07/...valutnom-riziku1.pdf · Kljuĉne rijeĉi: devizni kurs, medjunarodno poslovanje, promjenljivost

2

SAŢETAK

Glavni cilj ovog završnog rada jeste devizni kurs, naĉin na koji se on formira,

odrţava i kako promjene utiĉu domaću i svijetsku ekonomiju. Kada je meĊunarodna

ekonomija u pitanju i meĊunarodne transakcije devizni kurs ima veliku ulogu i znaĉaj.

Devizni kurs sluţi i da bi se meĊusobno uporeĊivale cijene.Iako, pored robno-

usluţnih, izmeĊu rezidenata iz razliĉitih zemalja postoje i finansijske transakcije koje

su po svom obimu odavno nadmašile robne i usluţne i ĉiji se obim kreće na nivou

višestruko većem od robno-usluţnih transakcija, devizni kurs upravo i sluţi da bi se

uporedile cijene.

Devizni kurs predstavlja jedan od najosjetljivijih instrumenata ekonomske politike.

Kljuĉne rijeĉi: devizni kurs, medjunarodno poslovanje, promjenljivost deviznog

kursa, valutni rizik, zaštita od valutnog rizika.

ABSTRACT

The main objective of this work is the final exchange rate, the manner in which it is

formed, maintained, and how changes affect domestic and world economy. When it

comes to international economics and international transactions exchange rate plays a

major role and significance.

The exchange rate is also used to each other, were compared prices. Although, in

addition to goods and services between residents of different countries there are

financial transactions that are in scope has long exceeded the trade and service, and

whose circumference is moving at a higher multiple of goods and service transactions,

foreign exchange administration and serves to compare the prices.

Keywords: exchange rate, international business, currency volatility, currency risk,

protection against currency risk.

Page 3: DEVIZNI KURS I IZLOŢENOST PREDUZEĆA VALUTNOM RIZIKUuniverzitetpim.com/.../2019/07/...valutnom-riziku1.pdf · Kljuĉne rijeĉi: devizni kurs, medjunarodno poslovanje, promjenljivost

3

SADRŢAJ

1. UVOD......................................................................................................................... 1

2. RAZVOJ DEVIZNOG KURSA.............................................................................. 3

3. POJAM I DEFINISANJE DEVIZNOG KURSA .................................................... 5

4. VRSTE DEVIZNIH KURSEVA .............................................................................. 6

4.1. Ĉvrst devizni kurs ................................................................................................ 6

4.2. Promjenljivi devizni kurs .................................................................................... 8

4.3. Jedinstveni i višestruki devizni kursevi ............................................................... 10

4.4. Promjene deviznog kursa..................................................................................... 11

5. TEORIJA FORMIRANJA DEVIZNIH KURSEVA ................................................. 14

5.1. Promjene deviznog kursa i vrijednosti nacionalne valute ……........................... 17

5.2. Teorija platnog bilansa.....................…………………......…….......................... 18

5.3. Teorija pariteta kupovnih snaga........................................................................... 19

6. STRUKTURA I SPECIFIĈNOSTI DEVIZNOG KURSA......................................... 21

6.1. Iskazivanje deviznog kursa................................................................................... 25

7. VALUTNI RIZIK....................................................................................................... 27

7.1. Uspostavljanje deviznog kursa izmedju valuta…………………….................... 31

7.2. Reţim deviznog kursa u BiH…………………………………….…................ 33

7.3. Aprecijacija/deprecijacija…………….....……………………………................ 35

7.4. Uzimanje kredita u stranim valutama…………………………........................... 35

7.5. Devizno trţište za klijente.................................................................................... 37

8. ZAŠTITA OD VALUTNOG RIZIKA........................................................................ 37

9. UPRAVLJANJE RIZIKOM U DEVIZNOM POSLOVANJU PRIVREDNIH

SUBJEKATA.............................................................................................................

39

9.1. Vrste devizne izloţenosti...................................................................................... 42

9.1.1. Transakciona izloženost................................................................................. 43

9.1.2. Bilansna izloženost.......................................................................................... 44

9.1.3. Ekonomska izloženost...................................................................................... 44

10.NAĈINI ZAŠTITE U FINANSIJSKOM I ROBNOM PROMETU UPOTREBOM

ODGOVARAJUĆIH INSTRUMENATA..................................................................

46

10.1. Hedţing.............................................................................................................. 50

11. ZAKLJUĈAK............................................................................................................ 51

Page 4: DEVIZNI KURS I IZLOŢENOST PREDUZEĆA VALUTNOM RIZIKUuniverzitetpim.com/.../2019/07/...valutnom-riziku1.pdf · Kljuĉne rijeĉi: devizni kurs, medjunarodno poslovanje, promjenljivost

4

12.LITERATURA........................................................................................................... 52

SADRŢAJ SLIKA

Slika 6.1 Kotiranje kurseva............................................................................................. 27

Slika 7.4 Plaćanja glavnice u naredne 4 godine.............................................................. 36

Slika 10.1 Formula za izraĉunavanje terminskog kursa.................................................. 47

SADRŢAJ GRAFIKONA

Grafikon 7.3 Centralna banka Bosne i Hercegovine godišnji izvještaj za

2012.godinu................................................................................................

34

SADRŢAJ TABELA

Tabela 7.1 Nestabilnost deviznih kurseva....................................................................... 30

Tabela 7.2 Vrijednost KM prema ovih sedam valuta u proteklih pet godina.................. 34

Tabela 8.1 Kursna lista za dan 25.10.2014...................................................................... 38

Page 5: DEVIZNI KURS I IZLOŢENOST PREDUZEĆA VALUTNOM RIZIKUuniverzitetpim.com/.../2019/07/...valutnom-riziku1.pdf · Kljuĉne rijeĉi: devizni kurs, medjunarodno poslovanje, promjenljivost

5

1. UVOD

Savremena svjetska privreda odlikuje se dinamiĉnim rastom meĊunarodne trgovine.

Obim meĊunarodne razmjene roba i usluga a naroĉito kapitalnih transakcija

mnogostruko je veći nego u bliskoj prošlosti i stalno se povećava i mnogostruko

nadmašuje obim svijetske proizvodnje. Nacionalne privrede se, dakle, nalaze u velikoj

meĊuzavisnosti. Tu se u prvom redu misli na meĊuzavisnost nacionalnih ekonomija,

ĉija odrednica nacionalne sve više gubi na znaĉaju na globalizovanom svijetskom

trţištu. Rast uĉešća nacionalnog izvoza u svijetskom izvozu jedan je od najvaţnijih

indikatora privreda u ekspanziji. Klasiĉnoj robnoj razmjeni dodaje se i podizanje

kompletnih pogona u inostranstvu kroz razne forme stranog direktnog investiranja, kao i

ostalih aktivnosti transnacionalnih kompanija. Finansijski i ekonomski sistem

meĊusobno su integrisani i sve ono što se dogaĊa u bilo kojem dijelu svijeta velikom se

brzinom prenosi na sve ostale zemlje. Proizvodi i usluge, gdje god da su proizvedeni,

dostupni su u gotovo svakom kutku planete zahvaljujući meĊunarodnom kretanju robe,

novca i kapitala, odnosno transnacionalizaciji proizvodnje, potrošnje i finansija.

U takvim uslovima meĊunarodnim ekonomskim odnosima pridaje se veliki i sve

veći i veći znaĉaj svuda u svijetu. Zato i devizni kurs, kao operacionalizovani

mehanizam te politike dobija na znaĉaju. Devizni kurs je u ekonomskoj istoriji prevalio

veliki put: od ĉisto raĉunsko-tehniĉke kategorije (valutnog pariteta) do vaţnog

instrumenta (i indikatora) makroekonomske politike i njenog integralnog dijela. Politika

deviznog kursa je veoma znaĉajna u zemljama tranzicije usljed ĉinjenice da je devizni

kurs u njima jedna od najvaţnijih faktorskih cijena, ali se ne moţe razmatrati izolovano,

nezavisno od monetarne i fiskalne politike, a pogotovu se ne moţe razmatrati izvan

konteksta tranzicije na globalizovanom svjetskom trţištu.

Politika deviznog kursa svake zemlje u sebi sadrţi dva odnosa: odnos deviznog

kursa prema svim drugim parametrima ekonomske politike, što predstavlja unutrašnju

ekonomsko-politiĉku komponentu politike deviznog kursa i odnos nacionalne valute

prema valutama drugih zemalja, što predstavlja intervalutarnu komponentu deviznog

kursa.

Iz prvog odnosa proizilazi da politika deviznog kursa ne bi mogla biti sazdana na

nekoj logici izvan logike na kojoj se bazira ekonomski sistem i ekonomska politika kao

cjelina. Iz drugog odnosa se izvodi da je devizni kurs u suštini jedan vid opšte cijene,

Page 6: DEVIZNI KURS I IZLOŢENOST PREDUZEĆA VALUTNOM RIZIKUuniverzitetpim.com/.../2019/07/...valutnom-riziku1.pdf · Kljuĉne rijeĉi: devizni kurs, medjunarodno poslovanje, promjenljivost

6

cijene po kojoj se na svijetskom trţištu valorizuje nacionalni proizvod, tj. u sebi

kondenzuje i sve ono što je suština svake druge cijene i ono što ĉini odnose domaćih

cjenovnih dispariteta sa inostranim cjenama1.

Treba razlikovati devizni kurs i devizni paritet.

Devizni paritet je zvaniĉno utvrĊena vrijednost nacionalnog novca izraţena u nekom

šire prihvaćenom imenitelju (denominatoru): zlatu, specijalnim pravima vuĉenja i sl,

dakle vrijednost nacionalne valute. U normalnim prilikama devizni kurs se kreće oko

deviznog pariteta, kao osnove. Devizni kurs jedne valute moţe da odstupa od deviznog

pariteta nagore ili nadole samo u odreĊenim granicama. Iako ima više funkcija, devizni

kurs je, u osnovi, cijena jedne valute izraţena u jedinicama druge valute. Bez postojanja

deviznih kurseva ne bi bilo moguće preraĉunati meĊusobnu vrijednost razliĉitih valuta i

ne bi postojalo meĊunarodnog poslovanja pod uslovima postojanja više nacionalnih

valuta. To je ujedno glavna i najoĉiglednija funkcija deviznog kursa.

Devizni kurs je jedan od najvaţnijih parametara u uspješnoj alokaciji resursa.

Naime, pošto sluţi za preraĉunavanje inostranih u domaće cijene, devizni kurs

omogućuje da se, pored internih, u svaku kalkulaciju ukljuĉe i eksterni kriterijumi od

vaţnosti za alokaciju resursa. To je u uslovima veoma dinamiĉne promjene uslova u

privredi (nove tehnologije, informacije itd.) od neobiĉne vaţnosti.

Promjene deviznog kursa utiĉu na cjene izvoza, na rentabilnost proizvodnje

uvoznih supstituta ali i na domaće cjene izvoznih dobara. Na taj naĉin promjena

deviznog kursa utiĉe na promjene relativnih cjena, a time i na redistribuciju nacionalnog

dohotka, na realokaciju ekonomskih resursa i na tempo privrednog razvoja. Za zemlje u

tranziciji devizni kurs je jedna od najvaţnijih, kljuĉnih cijena.

1 Grupa autora. 2011. Berzansko trţište stranih valuta i devizni kurs.Beograd: Univerzitet

Singidunum Str 2.

Page 7: DEVIZNI KURS I IZLOŢENOST PREDUZEĆA VALUTNOM RIZIKUuniverzitetpim.com/.../2019/07/...valutnom-riziku1.pdf · Kljuĉne rijeĉi: devizni kurs, medjunarodno poslovanje, promjenljivost

7

2. RAZVOJ DEVIZNOG KURSA

Za veliku promjenu u meĊunarodnim ekonomskim odnosima postoji više razloga.

Jedan od kljuĉnih svakako je treća tehnološka revolucija proboj visokih tehnologija u

sve segmente ekonomije i društva (oliĉenih u mreţi razapetoj širom sveta World Wide

Web - Internetu, koji je svjet zaista pretvorio u ranije teorijsku kategoriju - globalno

selo).

U uslovima velike meĊuzavisnosti nacionalnih privreda (ako se danas u

globalizovanom svijetu uopšte više moţe govoriti o kategoriji("nacionalno") mnoštvo

faktora sinergijski djeluje na ruku globalizaciji: strane direktne investicije, transfer

kapitala, ljudi i robe, tokovi tehnologije i know-how-a, a naroĉito sve to zajedno kroz

transnacionalne kompanije, koje postaju vodeći privredni

subjekti. U takvim uslovima meĊunarodnim ekonomskim odnosima pridaje se veliki i

sve veći i veći znaĉaj svuda u svjetu. Zato i devizni kurs, kao operacionalizovani

mehanizam te politike dobija na znaĉaju.

Devizni kurs je u ekonomskoj istoriji prevalio veliki put: od ĉisto raĉunsko-

tehniĉke kategorije (valutnog pariteta) do vaţnog instrumenta (i indikatora)

makroekonomske politike i njenog integralnog djela.

Sve zemlje u sprovoĊenju devizne politike nastoje da formiranje unutrašnjih cjena

izloţe spoljnim uticajima koliko je to potrebno da stepen domaće produktivnosti, preko

djelovanja mehanizma unutrašnjih cjena, ipak na neki naĉin ostane u kontaktu sa

stanjem na svjetskom trţištu.

Za reţim koji vlada u savremenom globalizovanom meĊunarodnom monetarnom

sistemu karakteristiĉna je teţnja za pronalaţenjem takve mjere do koje su spoljni uticaji

potrebni i korisni, kao i one granice gde nacionalni privredni interesi treba da uţivaju

prioritet nad spoljnim uticajima.

Postaje sasvim izvjesno da savremeni razvoj nije odreĊen više samo

specifiĉnostima unutar granica nacionalne drţave.

Paradigma novog razvoja dovodi u pitanje iskljuĉivo oslanjanje na sopstvene resurse.

MeĊunarodna razmjena i svjetsko trţište predstavljaju nezamjenljive kriterijume

uspješnosti svake privrede.

Devizni kurs se definiše kao cijena jedinice strane valute izraţene u domaćoj valuti.

Zapravo devizni kurs predstavlja cijenu deviza izraţenu u domaćoj valuti, a pod

Page 8: DEVIZNI KURS I IZLOŢENOST PREDUZEĆA VALUTNOM RIZIKUuniverzitetpim.com/.../2019/07/...valutnom-riziku1.pdf · Kljuĉne rijeĉi: devizni kurs, medjunarodno poslovanje, promjenljivost

8

devizama se pod-razumevaju sva potraţivanja po bilo kom osnovu koja glase na stranu

valutu odnosno instru-menti plaćanja izmeĊu zemalja. Pošto devizni kurs predstavlja

vezu izmeĊu domaćih cijena i cijena u inostranstvu, i pošto u meĊunarodnom platnom

prometu postoji veliki broj valuta ne-ophodno je preraĉunati meĊusobni odnos izmeĊu

više razliĉitih valuta.

Tako je u sluĉaju preraĉunavanja odnosa više valuta potrebno poštovati pravilo

ukrštenih deviznih kurseva koje nalaţe da se odnos tri i više valuta iskaţe u onom

odnosu koji se primjenjuje na meĊunarodnom trţištu. Najznaĉajnije funkcije deviznog

kursa su prije svega to što on omogućava preraĉunavanje i pretvaranje jedne nacionalne

valute u drugu, zatim omogućava meĊunarodna plaćanja, poreĊenje cijena domaće i

strane robe, utiĉe na platni bilans, kao i na alokaciju resursa.

VoĊenje politike deviznog kursa predstavlja veoma sloţen i odgovoran zadatak i

posao svake monetarne vlasti zbog velikog znaĉaja koji devizni kurs ima na ukupnu

privrednu aktivnost i ekonomiju jedne zemlje uopšte. Na visinu deviznog kursa utiĉu

brojni faktori a naroĉito stopa inflacije, stanje u platnom bilansu, visina kamatnih stopa,

visina spoljne zaduţenosti, zatim ponuda i potraţnja za devizama, a veliki uticaj ima i

politiĉka situacija.

Na osnovu teorija deviznog kursa dolazi se do odreĊenih obavještenja o formiranju

deviznih kurseva, ali one mogu posluţiti i kao osnova za predviĊanje promjena deviznih

kurseva u kratkom roku. Sve teorije se grupišu u ĉetiri grupe i to su teorija pariteta

kupovnih snaga, platnobilansna teorija deviznog kursa, monetarna teorija deviznog

kursa, kao i fundamentalne makroekonomske promjenljive kao determinante deviznog

kursa.

Naĉini formiranja sistema deviznih kurseva su razliĉiti ali se generalno devizni kurs

moţe podjeliti na fiksni i fluktuirajući. Svaki od ovih deviznih kurseva ima svoje

prednosti i nedostatke.2

Ekonomisti smatraju da je fleksibilniji odnosno fluktuirajući devizni kurs u mnogim

okolnostima bolji od fiksnog kursa jer je u stanju da reaguje na promjene na deviznom

trţištu.Pod deviznim trţištem se podrazumeva mjesto na kome se suĉeljavaju ponuda i

potraţnja za devizama i na njemu se formira devizni kurs3.

2 Savić J i Kvrgić G.2010. Ekonomija kapitala i finansiranje razvoja.Ĉaĉak: VPŠ. Str 2.

3 Grupa autora. 2010. Fleksibilni devizni kurs. Ĉaĉak: VPŠ Str. 4.

Page 9: DEVIZNI KURS I IZLOŢENOST PREDUZEĆA VALUTNOM RIZIKUuniverzitetpim.com/.../2019/07/...valutnom-riziku1.pdf · Kljuĉne rijeĉi: devizni kurs, medjunarodno poslovanje, promjenljivost

9

3. POJAM I DEFINISANJE DEVIZNOG KURSA

Devizni kurs je cijena strane valute izraţena u domaćem novcu. Devizni kurs

pokazuje koliko treba platiti jedinica domaćeg novca za jednu ili (sto) jedinica stranog

novca. Ovakav naĉin izraţavanja cijene strane valute (direktno notiranje) se najĉešće

koristi. Malobrojne su zemlje koje devizni kurs iskazuju kao cijenu jedne jedinice

domaćeg novca izraţenu u stranoj valuti (1 FGB = 2,80 USD).

Za razliku od domćeg novca koji je na domaćem trţištu samo mijera vrijednosti ili

mijerilo cijena kojim se izraţavaju cijene sve robe, dakle, on na domaćem trţištu nije

roba, strani novac je na domaćem trţištu roba kao i svaka druga roba i on ima svoju

cijenu tj. Devizni kurs.

Ali pošto ta specifiĉna roba predstavlja istovremeno i mijerilo cijena u zemlji koja

je taj novac emitovala, to će kod formiranja cijena te valute biti od znaĉaja i uticaja ne

samo u odnosu ponude i traţnje ove valute nego i mijere ekonomske politike zemlje

koja je tu valutu emitovala. Nivo na kojem će se formirati devizni kurs zavisi od ponude

i traţnje strane valute na domaćem trţištu.

Ponuda strane valute dolazi od izvoza, a traţnja za stranom valutom dolaziod

uvoza. S obzrom da ponuda i traţnja strane valute dolazi od platnog bilansa, opšti

obrazac formiranja deviznog kursa u osnovi se zasniva na platnobilansnom metodu

definisanja deviznog kursa.4

Ako platni bilans teţi ka suficitu, devizni kurs strane valute će ispoljavati

tendenciju pada usljed porasta ponuda deviza, i to će voditi povećanju interesa domaćeg

kupca za uvoznom robom jer su inostrani proizvodi izraţeni u domaćoj valuti jeftiniji.

Odliv sredstava meĊunarodne likvidnosti vršit ce pritisak ka uravnoteţavanju platnog

bilansa (smanjivanje suficita). U sluĉaju ako platni bilans teţi ka deficitu, devizni kurs

strane valute će pokazivati tendenciju porasta uslijed traţnje deviza i to će voditi

smanjivanja interesa domaćeg kupca za inostranom robom jer su inosrani proizvodi

izraţeni u domaćoj valuti skuplji. Moţe se odredjivati u odnosu na zlato, valutu, više

valuta (korpa valuta). Moţe se odrediti na osnovu specijalnih prava vuĉenja, vještaĉka

valuta koju je odredio MMF kako bi zemlje mogle da pokriju deficit u plantom bilansu5.

4 Bodiroţa M.. I Acin R. 2005. MeĊunarodna ekonomij. Brĉko. Str. 218, 219.

5 http://studenti.rs/skripte/bankarstvo-finansije/fleksibilni-devizni-kurs-i-devizna-arbitraza/

(28.10.2014 . 13:00h)

Page 10: DEVIZNI KURS I IZLOŢENOST PREDUZEĆA VALUTNOM RIZIKUuniverzitetpim.com/.../2019/07/...valutnom-riziku1.pdf · Kljuĉne rijeĉi: devizni kurs, medjunarodno poslovanje, promjenljivost

10

4. VRSTE DEVIZNIH KURSEVA

Postoje dvije osnovne podjele deviznih kurseva6:

1.) prema naĉinu njihovog utvrĊivanja razlikuju se ĉvrsti (fiksni) i promjenljivi

(fleksibilni, fluktuirajući, plivajući) devizni kursevi;

2.) prema tome da li se istovremeno primjenjuje više kurseva ili samo jedan,

razlikujemo višestruke (diferencijalne) i jedinstvene devizne kurseve. devizne

kurseve.

4.1. Ĉvrst devizni kurs

Ukoliko je cjena deviza utvrĊena od strane nacionalnih monetarnih vlasti i ne zavisi

od ponude i traţnje deviza, radi se o ĉvrstom ili fiksnom deviznom kursu. Ĉvrst

devizni kurs imamo onda kada je dozvoljeno da se kurs kreće u uskim granicama od ±

2-3% od zvaniĉno utvrĊenog deviznog kursa (ili pariteta). 7

Ĉvrst devizni kurs postojao je u vrijeme zlatnog standarda, a njegova visina bila je

odreĊena kovniĉkim paritetom (sadrţajem zlata u jedinici nacionalne valute). Nivo

cjena u zemlji bio je usklaĊivan sa nivoom cjena u inostranstvu.

Uravnoteţenje platnog bilansa je vršeno izvozom i uvozom zlata. Zemlja u kojoj je

zbog deficita platnog bilansa došlo do odliva zlata, morala je da sprovodi restriktivnu

monetarnu i kreditnu politiku (da povećava kamate, sniţava cjene, dohodak i

zaposlenost), ĉime se stvaraju uslovi za povećanje izvoza, smanjenje uvoza, priliv

kapitala iz inostranstva i uravnoteţenje platnog bilansa.

U zemlji koja je imala suficit dolazilo je do uvoza zlata, sniţavanja kamatnih stopa,

porasta cjena, dohotka i zaposlenosti, što je povećavalo uvoz, smanjivalo izvoz i vodilo

pogoršenju stanja u platnom bilansu, odnosno otklanjanju suficita.

U novim uslovima ĉvrst devizni kurs se mogao odrţati jedino primjenom mjera

spoljnotrgovinske i devizne kontrole.

6 Bojan Djordjević. 2008. Medjunarodne finansije. Beograd: Univerzitet Megatrend. Str 33.

7 Dejan Mikerević. 2012. MeĊunarodne finansije.Banja Luka: Ekonomski fakultet. Str 48.

Page 11: DEVIZNI KURS I IZLOŢENOST PREDUZEĆA VALUTNOM RIZIKUuniverzitetpim.com/.../2019/07/...valutnom-riziku1.pdf · Kljuĉne rijeĉi: devizni kurs, medjunarodno poslovanje, promjenljivost

11

Najĉešće se devizni kurs odrţavao na nivou ispod realnog (što znaĉi da je

nacionalna valuta bila precjenjena). Traţnja deviza je nadmašivala ponudu pa je, da bi

se spreĉio deficit platnog bilansa, bilo neophodno kresati traţnju deviza (carinama,

kontigentima, kvotama, dozvolama), a ponudu stimulisati (premijama, subvencijama).

Ukoliko je fiksni devizni kurs bio iznad realnog nivoa, što se rjeĊe dešavalo,

restriktivne mjere nisu bile potrebne, jer je visoka cjena deviza, samo po sebi

ograniĉavala traţnju i stimulisala ponudu deviza. Mjere kontrole su bile potrebne samo

u sluĉajevima kada je dolazilo do kumuliranja velikih suficita u platnom bilansu (da bi

se spreĉile negativne posljedice suficita, mogla se javiti potreba da se ograniĉava izvoz i

podstiĉe uvoz).

I u bretonvudskom meĊunarodnom monetarnom sistemu postojali su ĉvrsti devizni

kursevi, ali su 1973. godine konaĉno napušteni.

Pozitivne strane ĉvrstog deviznog kursa su:

pruţa pouzdanu osnovu za kalkulacije u uvoznim i izvoznim poslovima,

olakšava utvrĊivanje rentabilnosti investicionih ulaganja,

smanjuje rizik u ekonomskim transakcijama sa inostranstvom,

pozitivno djeluje na sklapanje dugoroĉnih poslovnih aranţmana sa stranim

partnerima,

štiti nacionalnu privredu od kratkoroĉnih i stihijskih poremećaja na svjetskom

trţištu,

povećava interese stranaca da drţe nacionalnu valutu,

suţava prostor za špekulativne transakcije.

Glavni nedostaci ĉvrstog deviznog kursa su:

nacionalnu ekonomsku politiku podreĊuje potrebi odrţanja datog deviznog

kursa,

neophodne su mjere za usklaĊivanje nivoa cjena u zemlji sa nivoom cjena u

inostranstvu,

odgaĊa neophodna prilagoĊavanja nacionalne privrede izmjenjenim okolnostima

u svjetskoj privredi,

Page 12: DEVIZNI KURS I IZLOŢENOST PREDUZEĆA VALUTNOM RIZIKUuniverzitetpim.com/.../2019/07/...valutnom-riziku1.pdf · Kljuĉne rijeĉi: devizni kurs, medjunarodno poslovanje, promjenljivost

12

ne obezbjeĊuje uravnoteţenje platnog bilansa,

neophodna je stroga spoljnotrgovinska kontrola,

slabi efekte monetarne politike,

nameće potrebu drţanja većih monetarnih rezervi,

dovodi, po pravilu, do precjenjenosti nacionalne valute,

prisutna je mogućnost da se devalvacijom, i rjeĊe, revalvacijom preko noći

izvrši velika promjena deviznog kursa, ĉime se potiru mnoge pozitivne strane

ĉvrstog deviznog kursa.

4.2. Promjenljivi devizni kurs

Promjenljivi devizni kurs postoji ukoliko se cjena deviza formira uglavnom pod

uticajem ponude i traţnje deviza. Pa ipak, pravi promjenljivi devizni kurs koji bi bio

formiran samo djelovanjem trţišnih snaga, bez ikakvog uticaja monetarnih vlasti, ne

postoji. 8

Milton Fridman se još poĉetkom 50ih godina zalagao za fleksibilne devizne

kurseve, koji bi se formirali na otvorenom deviznom trţištu, na isti naĉin kao što se

formiraju cjene na drugim trţištima.

On fleksibilne devizne kurseve smatra znaĉajnim jer omogućavaju neograniĉenu

multilateralnu meĊunarodnu trgovinu i vode uravnoteţenju platnog bilansa prije nego

što se problemi nagomilaju.

Zbog loših iskustva u meĊuratnom periodu, mnogi ekonomsiti su bili protiv

fleksibilnih deviznih kurseva. Pod uticajem politike koju je vodio MMF, sve do 1973.

godine uglavnom su primjenjivani ĉvrsti devizni kursevi, koji su mogli veoma malo da

osciliraju oko zvaniĉno utvrĊenog deviznog pariteta. Ipak je postojala mogućnost

primjene fleksibilnish kurseva u sluĉaju fundamentalne neravnoteţe u platnom bilansu.

Pozitivne strane promjenljivog deviznog kursa su:

obezbeĊuje veću autonomnost u voĊenju ekonomske politike,

olakšava uravnoteţenje platnog bilansa,

8 Dejan Mikerević. 2012. MeĊunarodne finansije.Banja Luka: Ekonomski fakultet. Str 32.

Page 13: DEVIZNI KURS I IZLOŢENOST PREDUZEĆA VALUTNOM RIZIKUuniverzitetpim.com/.../2019/07/...valutnom-riziku1.pdf · Kljuĉne rijeĉi: devizni kurs, medjunarodno poslovanje, promjenljivost

13

blagovremeno upućuje domaću privredu na potrebna prilagoĊavanja u skladu sa

promjenama u meĊunarodnom ekonomskom okruţenju,

ĉini nepotrebnim preduzimanje mjera radi usklaĊivanja nacionalnog nivoa cjena

sa nivoom cjena u inostranstvu pošto tu funkciju obavlja sam kurs,

smanjuje potrebu drţanja velikih monetarnih rezervi,

nije neophodna stroga spoljnotrgovinska i devizna kontrola,

bolje je dejstvo mjera nacionalne monetarne politike,

sprijeĉava, u principu, precjenjenost i potcjenjenost nacionalne valute.

Negativne strane promjenljivog deviznog kursa su:

nema ĉvrste osnove za kalkulacije o rentabilnosti izvoznih i uvoznih poslova,

ne obezbjeĊuje postojane kriterijume za ocjenu rentabilnosti investicionih

ulaganja,

povećava rizik u ekonomskim transakcijama sa inostranstvom,

izlaţe domaću privredu nekontrolisanom uticaju svih kratkoroĉnih i stihijskih

promjena na svjetskom trţištu,

obeshrabruje zakljuĉivanje dugoroĉnih poslovnih aranţmana sa inostranim

partnerima,

povećava mogućnosti za obavljanje špekulativnih poslova.

Zbog navedenih karakteristika fiksnih i promjenljivih deviznih kurseva javlja se

potreba za nalaţenje nekog trećeg riješenja koje bi u što većoj mjeri obezbjedilo

pozitivne strane fiksnih i promjenljivih deviznih kurseva, uz što manje ispoljavanje

njihovih nedostataka. Treba naglasiti da fiksni devizni kurs ne znaĉi uvjek da je on

stabilan, a promjenljivi devizni kurs se ne mora ĉesto mjenjati. Podjela na fiksne i

promjenjljive devizne kurseve vrši se prema naĉinu njihovog formiranja, tj. prema tome

da li ga odreĊuje monetarna vlast ili se uglavnom formira pod uticajem odnosa ponude i

traţnje, a ne prema tome da li su kursevi stabilni ili ne. Prema tome da li se istovremeno

primjenjuje više ili samo jedan kurs govori se o višestrukim (diferencijalnim) i

jedinstvenim deviznim kursevima.

Page 14: DEVIZNI KURS I IZLOŢENOST PREDUZEĆA VALUTNOM RIZIKUuniverzitetpim.com/.../2019/07/...valutnom-riziku1.pdf · Kljuĉne rijeĉi: devizni kurs, medjunarodno poslovanje, promjenljivost

14

4.3. Jedinstveni i višestruki devizni kursevi

Ukoliko za sve vrste ekonomskih transakcija sa svjetom vaţi jedan kurs, kaţemo da

se primjenjuje jedinstven devizni kurs. Cjena deviza je ista za uvoznike i izvoznike, za

robni i nerobni promet, za sve grane. Svi privredni subjekti se nalaze u istoj poziciji

kako pri prodaji tako i pri kupovini deviza. Moguće je da se istovremeno primjenjuje

više deviznih kurseva, sa razliĉitim rasponima izmeĊu njih. Tada je reĉ o višestrukim ili

diferencijalnim deviznim kursevima.

Višestruki devizni kursevi mogu postojati samo u zemljama u kojima postoji

devizna kontrola. OdreĊivanjem i odrţavanjem razliĉitih deviznih kurseva za pojedine

vrste transakcija podstiĉe se ostvarenje odreĊenih ekonomskih ciljeva u datoj zemlji:

podsticanje izvoza, ograniĉenje uvoza, razvoj pojedinih grana, regionalno usmjeravanje

spoljnotrgovinskih tokova, unaprjeĊenje turizma i sl.

U zavisnosti od ciljeva koji se ţele postići utvrĊuju se naĉini diferenciranja

deviznih kurseva i rasponi izmeĊu njih. Na primjer, viši kurs za izvoz a niţi za uvoz,

viši kurs za uvoz luksuznih roba a niţi za uvoz sirovina i hrane. Moguće je da se i za

izvoz nekih proizvoda primjenjuje nepovoljniji, niţi devizni kurs.

Ovo se ĉini u sluĉajevima kada se ţeli dekuraţiranje izvoza radi boljeg

snabdjevanja domaćeg trţišta ili kada se ţeli oporezivanje izvoznika ukoliko ostvaruju

veoma povoljne cjene na stranom trţištu.

Primjena razliĉitih kurseva zamagljuje i deformiše kriterijume rentabilnosti

investicionih ulaganja, dovodi do neracionalne alokacije resursa, stvara pogrešnu sliku o

komparativnim prednostima i oteţava ukljuĉivanje u meĊunarodnu podjelu rada.

4.4. Promjene deviznog kursa

Za uspijeh u meĊunarodnim poslovima potrebno je znati kakve se promjene

deviznih kurseva mogu oĉekivati u budućnosti. Ako je rijeĉ o kratkoroĉnimn

pozajmicama onda se prognoziranje moţe osloniti na pouzdanije osnove, pa će i

prognoza biti taĉnija.

U kraćim vremenskim periodima manja je vjerovatnoća da će doći do krupnih

promjena u meĊuvalutnim odnosima.

Page 15: DEVIZNI KURS I IZLOŢENOST PREDUZEĆA VALUTNOM RIZIKUuniverzitetpim.com/.../2019/07/...valutnom-riziku1.pdf · Kljuĉne rijeĉi: devizni kurs, medjunarodno poslovanje, promjenljivost

15

Kada se radi o dugoroĉnijim i krupnijim poslovnim poduhvatima (dugoroĉni

zajmovi, zajedniĉka ulaganja, direktne investicije) prognoziranje kretanja deviznih

kurseva postaje znatno teţe, a prognoze manje pouzdane. Neoĉekivani obrti u

meĊuvalutnim odnosima mogu dovesti do velikih gubitaka u poslovanju (naravno i

dobitaka). Ukoliko valuta u kojoj smo se zaduţili ojaĉa – teret našeg duga će se

povećati, a u koliko valuta u kojoj smo odobrili kredit oslabi – istopiće se dio naših

potraţivanja. Investiciona ulaganja u zemlji ĉija je valuta izgubila u vrijednosti davaće

realno manje profita, a pri repatrijaciji kapitala gubiće se dio vrijednosti.

I u vrijeme primjene modela fiksnih deviznih kurseva potrebno je izuĉavati faktore

koji mogu dovesti do devalvacije ili revalvacije, potrebno je predviĊati buduća kretanja

deviznih kurseva.

U bretonvudskom meĊunarodnom monetarnom sistemu oscilacije deviznih kurseva

oko pariteta bile su male: ±1% do 1971. godine i ±2.25% do 1973. godine. Uz odreĊene

konsultacije sa MMF-om, mogle su se vršiti promjene samih pariteta.

Model fiksnih deviznih kurseva ne podrazumjeva njihovu apsolutnu

nepromjenljivost. U ovom sluĉaju promjene se vrše preko noći, pa će doći do

ispoljavanja efekata ĉak i na poslove sa veoma kratkim rokom.

U sistemu plivajućih deviznih kurseva promjene su ĉešće, ali blaţe, postepenije.

Ponekad se sa dosta izvjesnosti moţe tvrditi u kom će se smjeru devizni kursevi kretati,

ali je teţe reći kojim tempom će se promjene vršiti. Za pojedine vrste poslova dovoljno

je da se zna kakav će biti odnos nacionalne valute prema stranim valutama, dok će za

druge poslove biti znaĉajno spoznati i buduće odnose izmeĊu pojedinih stranih valuta.

Faktori koji utiĉu na promjene deviznih kurseva:

1.) Stope inflacije u odnosnim zemljama. Valute zemalja u kojima su stope inflacije

visoke pokazivaće tendenciju slabljenja.

2.) Stanje platnog bilansa je u odreĊenoj mjeri posljedica nivoa deviznog kursa, ali

i uzrok promjena samog deviznog kursa. Trajniji deficiti iziskivaće

depresijaciju (odnosno devalvaciju) nacionalne valute. 9

9 Bojan Djordjević. 2008. Medjunarodne finansije. Beograd: Univerzitet Megatrend. Str

106.

Page 16: DEVIZNI KURS I IZLOŢENOST PREDUZEĆA VALUTNOM RIZIKUuniverzitetpim.com/.../2019/07/...valutnom-riziku1.pdf · Kljuĉne rijeĉi: devizni kurs, medjunarodno poslovanje, promjenljivost

16

Platni bilans je nedovoljno pouzdan pokazatelj stanja nacionalne privrede i

njenog mjesta u meĊunarodnoj podjeli rada. Porast deficita ne mora uvijek biti

znak lošeg stanja nacionalne privrede. Moţe doći do porasta troškova za

putovanja u inostranstvo, smanjenja priliva i povećanja odliva po osnovu

iseljeniĉkih i radniĉkih doznaka. Razvoj industrije moţe dovesti do porasta

uvoza opreme i sirovina i smanjenja izvoza domaćih sirovina, ali će omogućiti

poboljšanje privredne strukture i porast izvoza proizvoda viših faza prerade u

budućnosti. Porast uvoza moţe biti posljedica liberalizacije spoljnotrgovinskog

prometa.

3.) Veći obim spoljne zaduţenosti nametaće potrebu depresijacije nacionalne valute

kako bi se kroz podsticaj izvoza i dekuraţiranje uvoza obezbjedio veći devizni

priliv za plaćanje anuiteta.

4.) Visina kamatnih stopa utiĉe na ponudu i traţnju pojedinih valuta, što znaĉi i na

njihove devizne kurseve.

5.) Brţi tempo nauĉno-tehnološkog progresa u nekoj zemlji ĉiniće proizvode te

zemlje atraktivnijim na svjetskom trţištu, traţnja date valute će rasti a devizni

kurs jaĉati.

6.) Otkriće i korišćenje novih prirodnih resursa (npr. nafte u Sjevernom moru)

ojaĉaće nacionalnu valutu.

7.) Mjere ekonomske, naroĉito monetarne politike brzo će se odraziti na poziciju

nacionalne valute.

8.) Politiĉka situacija u pojedinim zemljama, regionima i svjetu u cjelini moţe imati

krupne efekte na kretanje deviznih kurseva. Do slabljenja valute jedne

zemlje doćiće ne samo zbog politiĉke krize u toj zemlji, nego i zbog

poremećaja u njenom susjedstvu ili u zemljama sa kojima je ekonomski

i politiĉki povezana.

U spisak faktora deviznih kurseva spadaju i: ratovi, prirodne nepogode, novi

pronalasci, izbori, psihološki momenti, osjećaj bezbjednosti i još mnogo što-šta utiĉe na

ponudu i traţnju pojedinih valuta, što znaĉi i na njihove devizne kurseve.

Neizvjesnost u pogledu kretanja deviznih kurseva dovodi do konverzionog i

transakcionog rizika.

Page 17: DEVIZNI KURS I IZLOŢENOST PREDUZEĆA VALUTNOM RIZIKUuniverzitetpim.com/.../2019/07/...valutnom-riziku1.pdf · Kljuĉne rijeĉi: devizni kurs, medjunarodno poslovanje, promjenljivost

17

Konverzioni rizik predstavlja neizvjesnost u pogledu kursa po kojem će se aktiva i

pasiva, izraţene u stranoj valuti, prevesti u vrijednosti u nacionalnom novcu pri

sastavljanju finansijskog bilansa. Transakcioni rizik proistiĉe iz neizvesnosti po kojem

će deviznom kursu biti naplaćena potraţnja i isplaćena dugovanja iskazana u stranoj

valuti.

Promjene deviznih kurseva mogu uticati na poslovni rezultat izvoznika i uvoznika,

na konkurentnost domaćih proizvoĊaĉa na stranom trţištu. Ali i one firme koje posluju

samo na domaćem trţištu izloţene su riziku promjene deviznih kurseva jer od visine

deviznog kursa zavisi konkurentnost stranih proizvoĊaĉa na domaćem trţištu i interes

domaćih konkurenata da izvoze ili prodaju u zemlji.

Za zaštitu od promjena deviznog kursa nekada je široko primjenjivana tzv. zlatna

klauzula. Potraţivanje iskazano u jednoj valuti se revalorizuje u skladu sa promjenom

pariteta te valute u zlatu.

Danas se ĉesto koristi tzv. devizna klauzula, koja nameće obavezu korigovanja

iznosa potraţivanja ukoliko doĊe do promjene deviznih kurseva. Devizni rizik se moţe

eliminisati ili umanjiti odgovarajućim transakcijama na deviznim trţištima, kao što su

terminski i svop (swap) poslovi.

Povećanje deviznog kursa predstavlja smanjenje vrijednosti nacionalne valute.

Ukoliko se povećanje deviznog kursa vrši odlukom nacionalne monetarne vlasti, radi se

o devalvaciji, a ako do toga dolazi zbog kretanja na deviznom trţištu, govorimo o

depresijaciji. Revalvacija je smanjenje deviznog kursa odnosno povećanje vrijednosti

nacionalne valute do kojeg dolazi odlukom monetarne vlasti, dok apresijacija oznaĉava

smanjenje deviznog kursa pod uticajem promjena na deviznom trţištu.

Povećanje i smanjenje deviznog kursa ne treba mješati sa potcjenjenošću i

precjenjenošću nacionalne valute. Potcjenjenost i precjenjenost oznaĉavaju odreĊeno

stanje i pokazuju da li je devizni kurs ispod ili iznad nivoa realnog deviznog kursa, dok

devalvacija, depresijacija, revalvacija i apresijacija predstavljaju odreĊene promjene

deviznog kursa.

5. TEORIJA FORMIRANJA DEVIZNIH KURSEVA

Novi pristupi privrednom razvoju insistiraju na mnogo široj skali razvojnih ciljeva -

ne samo onih koji se tiĉu materijalnog rasta i materijalnog blagostanja – a takoĊe, i na

Page 18: DEVIZNI KURS I IZLOŢENOST PREDUZEĆA VALUTNOM RIZIKUuniverzitetpim.com/.../2019/07/...valutnom-riziku1.pdf · Kljuĉne rijeĉi: devizni kurs, medjunarodno poslovanje, promjenljivost

18

razvijenijem i sloţenijem sklopu sredstava i metoda ĉijim posredstvom te ciljeve valja

ostvarivati. Budući da se ekonomski razvoj sve više temelji na znanju i inovacijama,

teţište se njegovo neizbeţno usredsreĊuje na svestrani razvoj ĉoveka kao nosioca

progresa i korisnika njegovih plodova.

Znaĉaj tog momenta ogleda se, pored ostalog, i u tome što se ovim putem stvaraju

nove mogućnosti i nove šanse za sve veću humanizaciju ekonomskog razvoja.10

Postavlja se pitanje koji faktori utiĉu na devizni kurs. Zašto kurs izmeĊu dinara i

evra iznosi 100 dinara za jedan evro u jednom trenutku, a u nekom budućem trenutku 95

ili 110 dinara za evro? U suštini, devizni kurs, kao i svaka cjena, zavisi od ponude i

traţnje. U ovom sluĉaju nude se i traţe – valute. Ono što je specifiĉno kod deviznog

kursa je da veliki broj faktora utiĉe na ponudu i traţnju razliĉitih valuta. Zbog ĉestih i

intenzivnih promjena tih uticaja, devizni kurs moţe da oscilira mnogo više nego druge

cjene.

Strana valuta se traţi jer omogućava kupovinu u inostranstvu, tj. kupovinu

inostrane robe. Na primjer, traţnja za dolarom nastaje po osnovu srpske traţnje za

ameriĉkom robom. Cjene ameriĉkih proizvoda izraţene su u dolarima i da bi naši kupci

pribavili ameriĉke proizvode oni moraju prvo da kupe dolare za dinare. Na taj naĉin se

javlja traţnja za dolarima, a ponuda dinara. Sliĉno, traţnja za dolarom nastaje i po

osnovu srpske traţnje za ameriĉkim finansijskim instrumentima. Da bi kupili ameriĉke

obveznice i akcije, prvo moramo da zamjenimo dinare za dolare.

Ponuda inostrane valute zavisi od interesovanja stranaca da pribave našu valutu.

Tako će ponuda dolara zavisiti od ameriĉke traţnje za srpskom robom i srpskim

finansijskim instrumentima.

Prodaja proizvoda iz Srbije donosi dolare na srpsko trţište, kao i što svako

finansijsko ulaganje Amerikanaca u Srbiju podrazumeva priliv dolara.

Kada se na srpskom deviznom trţištu suĉele traţnja za dolarima i ponuda dolara,

dobićemo cjenu dolara u dinarima, tj. devizni kurs izmeĊu dinara i dolara.

Uĉesnici na deviznom trţištu razmjenjuju razliĉite valute i u zavisnosti od ponude i

traţnje valuta formiraće se njihova cjena – devizni kurs. Kada se u Srbiju uvozi iz SAD

više nego što se iz Srbije izvozi u SAD, onda je jasno da je u Srbiji traţnja za dolarima

veća od ponude dolara i da devizni kurs (cjena dolara izraţena u dinarima) mora da

10 Ĉobeljić Nikola, Rosić Ilija, 1989, Privredni razvoj i privredni sistem Jugoslavije.

Beograd:Savremena administracija. Str 53.

Page 19: DEVIZNI KURS I IZLOŢENOST PREDUZEĆA VALUTNOM RIZIKUuniverzitetpim.com/.../2019/07/...valutnom-riziku1.pdf · Kljuĉne rijeĉi: devizni kurs, medjunarodno poslovanje, promjenljivost

19

raste.

Neki od mnogobrojnih faktori koji utiĉu na ponudu i traţnju deviza, pa, samim

tim, i na devizni kurs su: inflacija, kamatne stope, privredni rast, platni bilans, spoljna

zaduţenost i politiĉka (ne)stabilnost.

Ukoliko doĊe do inflacije u SAD, ameriĉka roba postaje cjenovno nekonkurentnija.

Kupci iz Srbije će u manjoj mjeri da kupuju skuplje ameriĉke proizvode i

preorijentisaće se na domaće supstitute, što će dovesti do manje traţnje za dolarom i do

toga da se sve manje dinara daje za jedan dolar. Amerikancima će relativno jeftinija

srpska roba postati atraktivnija, povećaće se uvoz iz Srbije, što znaĉi povećanu ponudu

dolara, veću traţnju za dinarima i pad deviznog kursa. Dakle: inflacija u SAD dovodi do

poskupljenja ameriĉkih proizvoda, slabljenja traţnje za dolarima i rasta traţnje za

dinarima, povećanja ponude dolara i manje ponude dinara, pa – usled promjena ponude

i traţnje obe valute – dolazi do pada deviznog kursa. Suprotno, ukoliko bi inflacija u

Srbiji bila viša nego inflacija u SAD, to bi znaĉilo da je srpska roba relativno skuplja

nego ranije. To znaĉi manju traţnju za srpskom robom, manju ponudu dolara koji se

konvertuju u dinare i pritisak na rast deviznog kursa (više dinara za jedan dolar). Uz to,

raste interes da se uvozi iz SAD, dolari će biti traţeniji i, konaĉno, devizni kurs raste.

Opisani uticaj promjene opšteg nivoa cjena (inflacije) na devizni kurs smatra se

jednom od najvaţnijih teorija u meĊunarodnim finansijama. Svaka valuta ima svoju

kupovnu snagu, a inflacija umanjuje tu moć. Pošto se dalje posmatra uticaj promjene

kupovne moći novca na devizni kurs, teorija je dobila naziv teorija pariteta kupovne

snage. Danas se smatra da inflacija, u zemljama ĉiji se odnos izmeĊu valuta posmatra,

utiĉe na devizni kurs uglavnom na duţi rok. Ako na primjer, na poĉetku 2010. godine

kurs iznosi 1 evro = 100 dinara, a inflacija u 2010. godini u Srbiji iznosi 8%, a u

evrozoni 2%, onda bi, prema teoriji pariteta kupovne snage, poĉetkom 2011. godine

devizni kurs trebalo da iznosi oko 106 dinara za jedan evro.

Navedeni kurs dobili smo na taj naĉin što smo kurs u baznom periodu pomnoţili

odnosom indeksa cjena u zemlji i inostranstvu: 100*(108⁄102)=105,8.

U opštem sluĉaju, izraĉunavanje kursa na osnovu teorije pariteta kupovne snage

ima sljedeći oblik:

K1=K0*II*

Gdje su K0 kurs u poĉetnom periodu, K1 kurs u budućem periodu, I indeks cjena u

Page 20: DEVIZNI KURS I IZLOŢENOST PREDUZEĆA VALUTNOM RIZIKUuniverzitetpim.com/.../2019/07/...valutnom-riziku1.pdf · Kljuĉne rijeĉi: devizni kurs, medjunarodno poslovanje, promjenljivost

20

domaćoj zemlji i I* indeks cjena u stranoj zemlji. I još jedna napomena: indeks cjena se

izraĉunava na taj naĉin što se broju 100 doda stopa inflacije.

Pored inflacije, na devizni kurs utiĉu i kamatne stope. Porast kamatne stope u SAD

(u odnosu na nepromjenjenu kamatnu stopu u Srbiji), uticaće na to da investitori u obe

zemlje pretvaraju fondove u dolare kako bi kupili finansijske instrumente denominirane

u dolarima, da bi ostvarili viši prinos na finansijska ulaganja. Krajnji rezultat će biti

porast deviznog kursa. Ako, na primjer, kamatna stopa na ameriĉke obveznice iznosi

5%, a na srpske obveznice 2%, onda će investitori imati podsticaj da prodaju srpske

obveznice i da tim dinarima pribave dolare kojima će kupiti ameriĉke obveznice. Jasno

je da će cjena dolara (devizni kurs) da raste.

Drţava sa snaţnim privrednim rastom privlaĉi strane investitore (koji više ulaţu u

realnu i finansijsku aktivu rastuće privrede), što povećava traţnju za valutom te zemlje.

Povećana traţnja za valutom rezultuje padom deviznog kursa. Zemlja sa lošim

privrednim performansama trpe odliv kapitala i doţivljavaju porast deviznog kursa.

Ponuda i traţnja deviza manifestuju se u platnom bilansu kao priliv i odliv deviza.

Deficit platnog bilansa ukazuje da postoji veća traţnja za devizama od ponude deviza i

da postoje objektivni razlozi da devizni kurs raste.

Ipak, treba imati u vidu da deficit platnog bilansa moţe biti posljedica razliĉitih

privrednih kretanja. Deficit moţe da nastane u kraćem periodu kada zemlja uvozi

opremu i savremenu tehnologiju kako bi unaprijedila proizvodnu strukturu. U ovom

sluĉaju, izvoz zemlje će vrlo brzo da postane konkurentan, preduzeća će zaraĊivati na

meĊunarodnom trţištu i doći će do povećenog priliva deviza – smanjivanja deficita

platnog bilansa. Deficit u kraćem periodu moţe da bude posljedica i prirodnih nepogoda

koje su ugrozile izvoz zemlje (naroĉito ako je ona oslonjena na poljoprivredu), a već

sledeće godine situacija moţe biti znatno povoljnija. Znaĉi, deficit platnog bilansa u

odreĊenom trenutku (jednoj godini) ne mora da odraţava slabost nacionalne privrede i

da obavezno znaĉi da će devizni kurs da raste.

Visok spoljni dug zemlje nagoviještava rast deviznog kursa, pošto je u zaduţenoj

privredi neophodno da se stimuliše izvoz i destimuliše uvoz u cilju obezbjeĊenja većeg

deviznog priliva za otplatu anuiteta.

Investitori teţe da posjeduju manje riziĉnu aktivu. Zato će visoko riziĉne aktive, a

samim tim i valute – novac politiĉki nestabilnih zemalja – biti manje traţeni, a nisko

riziĉne valute više traţene. Dolazi, dakle, do rasta deviznog kursa u nestabilnim

Page 21: DEVIZNI KURS I IZLOŢENOST PREDUZEĆA VALUTNOM RIZIKUuniverzitetpim.com/.../2019/07/...valutnom-riziku1.pdf · Kljuĉne rijeĉi: devizni kurs, medjunarodno poslovanje, promjenljivost

21

drţavama.

5.1.Promjene deviznog kursa i vrijednosti nacionalne valute

Pod dejstvom faktora navedenih u prethodnoj taĉki devizni kurs se mjenja – raste ili

opada. Porast deviznog kursa predstavlja smanjenje vrijednosti nacionalne valute. Na

primjer, porast kursa sa nivoa 1 evro = 100 na 1 evro = 110 dinara odraţava slabljenje

dinara. Samo na prvi pogled moţe izgledati ĉudno što porast kursa odraţava pad

vrijednosti nacionalne valute. Rast kursa znaĉi da se više nacionalne valute izdvaja za

jedinicu strane, tj. da za stranu valutu sada treba dati više domaće valute – domaća

valuta je slabija nego prije porasta kursa.

Ukoliko do porasta deviznog kursa dolazi odlukom monetarne vlasti (centralne

banke ili vlade), onda se smanjenje vrijednosti nacionalne valute naziva devalvacija, a

ako kurs raste na deviznom trţištu onda je reĉ o depresijaciji (ili deprecijaciji).

Pad deviznog kursa oznaĉava porast vrijednosti domaće valute; ako monetarna vlast

odluĉi da snizi kurs, to je revalvacija, a ako se pad ostvari djelovanjem trţišnih snaga, to

je apresijacija (ili aprecijacija).

Ukoliko doĊe do promjene deviznog kursa sa nivoa K0 na nivo K1 promjena

vrednosti nacionalne valute raĉunaće se pomoću formule:

К0К1-1*100

Ako je, na primjer, kurs bio 1 evro = 100 dinara, a novi je 1 evro = 110 dinara, onda

je vrijednost dinara promjenjena za (100/110-1)*100= -9,1%. Rijeĉ je o smanjenju

vrijednosti dinara (devalvaciji ili depresijaciji) za 9,1%. Ukoliko se pri obraĉunu dobije

pozitivan znak (što će biti sluĉaj kada je kurs u baznom periodu viši od tekućeg kursa),

onda je rijeĉ o revalvaciji ili apresijaciji nacionalne valute.

Postavlja se pitanje zašto bi monetarna vlast povećavala devizni kurs i devalvirala

nacionalnu valutu.

Osnovni razlog za sprovoĊenje devalvacije jesu posljedice niskog deviznog kursa:

visok uvoz, nizak izvoz i deficit platnog bilansa. Od novog kursa, povećanog nakon

devalvacije, oĉekuje se da doprinese smanjenju uvoza, povećanju izvoza i, prema tome,

poboljšanju stanja u platnom bilansu.

Page 22: DEVIZNI KURS I IZLOŢENOST PREDUZEĆA VALUTNOM RIZIKUuniverzitetpim.com/.../2019/07/...valutnom-riziku1.pdf · Kljuĉne rijeĉi: devizni kurs, medjunarodno poslovanje, promjenljivost

22

Oĉekivani efekti devalvacije se, meĊutim, ne ostvaruju uvijek. Oni zavise od

promjena vrijednosti uvoza i izvoza nakon promjene deviznog kursa.

Porast deviznog kursa povećava interes izvoznika, pošto će zaraĊivati više

nacionalnog novca po jedinici inostrane valute. MeĊutim, ukoliko izvoznici ne mogu da

povećaju proizvodnju i obim izvoza, zbog, na primjer, nepostojanja kapaciteta za veću

proizvodnju, onda devalvacija neće rezultirati većim izvozom. Sa druge strane, iako

devalvacija poskupljuje uvoz, moguće je da domaće stanovništvo i privreda moraju da

uvoze odreĊene proizvode (naftu, lijekove, sirovine), pa će izostati i oĉekivano

smanjenje uvoza.

5.2. Teorija platnog bilansa

Po ovoj teoriji devizni kurs zavisi od stanja platnog bilansa. Ako jedna nacionalna

ekonomija ima suficit, tj. pozitivan platni bilans, to onda znaĉi da je priliv deviza veći

od odliva deviza, što dalje dovodi do toga da je ponuda deviza veća od traţnje za

devizama. Zbog toga će doći do jaĉanja vrijednosti nacionalne valute.

Sve je obrnuto ako je platni bilans jedne zemlje negativan (deficitaran), tj. kada je

odliv deviza veći od njegovog priliva, kada dolazi do slabljenja domaće valute tj. do

relativnog porasta strane valute.

Uz teoriju platno bilansnog pristupa formiranja deviznog kursa razvio se i pojam

kursa ravnoteţe. Kurs ravnoteţe je takav nivo deviznog kursa koji platni bilans zemlje

odrţava u ravnoteţi.

Mane ili manjkavosti teorije platnog bilansa pri objašnjavanju kako se formiraju

devizni kursevi su: platni bilans nije jedina i odreĊujuća determinanta u objašnjavanju

naĉina formiranja deviznog kursa,ova teorija ne ulazi u objašnjenje uzroka nastanka

datog stanja platnog bilansa,ne objašnjava uzroĉno - posljediĉne veze izmeĊu kretanja cijena i

dohodaka u jednoj nacionalnoj ekonomiji u odnosu na inostranstvo,ova teorija nam ne

govori na kojem nivou će se devizni kurs formirati, itd.

5.3. Teorija pariteta kupovnih snaga

Teorija pariteta kupovnih snaga (Purchasing Power Parity Theoru) je najstarija

teorija formiranja deviznih kurseva. Iako korjeni ove teorije seţu do u daleku prošlost

Page 23: DEVIZNI KURS I IZLOŢENOST PREDUZEĆA VALUTNOM RIZIKUuniverzitetpim.com/.../2019/07/...valutnom-riziku1.pdf · Kljuĉne rijeĉi: devizni kurs, medjunarodno poslovanje, promjenljivost

23

(do merkantilizma), ona se obiĉno vezuje za švedskog ekonomistu Gustava Kasela

(Gustav Cassel), koji joj poĉetkom XX vjeka daje konaĉno obliĉje.

U to vrijeme, kada su se traţili putevi za pronalaţenje novih, izmeĊu još uvek

fiksnih ali poslje I svjetskog rata (kao uostalom i kasnije, poslije II svjetskog rata)

narušenih pariteta izmeĊu nacionalnih valuta, ova teorija je solidno posluţila toj, kao i

svrsi predviĊanja kretanja deviznih kurseva u takvim uslovima.11

Teorija pariteta kupovnih snaga odnose izmeĊu pojedinih valuta objašnjava

paritetom kupovne snage. Suština teorije je u zakonu jedinstvene cjene, koji polazi od

pretpostavke da, uz uslov postojanja pune slobode u spoljnoj trgovini, ista roba mora

imati istu cjenu na svim trţištima, te se tzv. meĊunarodnom robnom arbitraţom

(kupovinom na trţištima gde je roba jeftinija i prodajom gdje je cjena viša) cjene

izjednaĉavaju putem razliĉitog dejstva traţnje i ponude na povećanje cjena gdje su

relativno niţe i njihovo smanjenje gde su relativno više. Dok zakon jedinstvene cjene,

na kojem se bazira teorija pariteta kupovne snage, djeluje samo na cjenu pojedinaĉnih

roba, to se teorija pariteta kupovnih snaga odnosi na opšti nivo cjena a individualne

cjene u njegovom indeksu uĉestvuju sa odreĊenim ponderima.

Po teoriji pariteta kupovnih snaga, osnovna determinanta formiranja deviznog kursa

je kupovna snaga valute. Ona objašnjava kretanje kurseva dviju valuta kao odnos

kupovne snage ili moći tih dviju valuta.

Odnos kupovnih snaga valuta odreĊen je odnosom cijena, te se zato paritet kupovne

snage valuta dviju zemalja moţe definisati i kao odnos nivoa cijena tih dviju zemalja.

Imamo dvije verzije teorije patiteta kupovnih snaga: apsolutna i relativna verzija.

Po apsolutnoj verziji, devizni se kurs dviju zemalja izraĉunava kao odnos nivoa

cijena u tim zemljama. Ova verzija zasniva se na pretpostavci slobodne meĊunarodne

trgovine i mogućnosti izbora trţišta na koje se proizvod moţe kupiti ili prodati. 12

e = P / P*

11 Kovaĉ Oskar. 1994. Platni bilans i meĊunarodne finansije.Beograd: CES MECON Str.

98-99.

12 Savić J i Kvrgić G.2010. Ekonomija kapitala i finansiranje razvoja.Ĉaĉak VPŠ. Str 36.

Page 24: DEVIZNI KURS I IZLOŢENOST PREDUZEĆA VALUTNOM RIZIKUuniverzitetpim.com/.../2019/07/...valutnom-riziku1.pdf · Kljuĉne rijeĉi: devizni kurs, medjunarodno poslovanje, promjenljivost

24

U literaturi se uglavnom smatra da velika odstupanja kupovne snage valute u

meĊunarodnim transakcijama onemogućavaju da se paritet kupovne snage respektuje

kao oslonac za formiranje deviznih kurseva.

Ako se za pojedine zemlje (zavisno od stepena razvijenosti) moţe utvrditi

"normalno" odstupanje kupovne snage od kursa valute, onda, uzimajući u obzir ovo

normalno odstupanje, kretanje pariteta kupovne snage moţe biti dobar indikator

potrebne promjene deviznog kursa.

Time smo, meĊutim, već stigli na podruĉje relativne varijante teorije pariteta

kupovnih snaga. Ona tvrdi da paritet kupovne snage i devizni kurs moraju biti jednaki,

već da promjene prve odreĊuju promjene druge veliĉine.

Budući da je skoro nemoguće vršiti obraĉune pariteta kupovnih snaga da bi se

dobila vremenska serija koja bi pokazivala promjene, u relativnoj varijanti teorije

uporeĊuju se razliĉiti indeksi cjena meĊu zemljama. Relativnu varijantu moţemo

prikazati:

Pri ĉemu su simboli, respektivno, sadašnji devizni kurs, devizni kurs iz prethodnog

perioda, promjena indeksa cjena u zemlji A i promjena indeksa cjena u zemlji B. Prema

relativnoj verziji pariteta kupovnih snaga, promjene ravnoteţnih deviznih kurseva

jednake su razlici izmeĊu domaće i strane stope inflacije u pojedinom periodu za

identiĉne korpe proizvoda i usluga. Radi se o istoj korpi roba i usluga kao i u apsolutnoj

varijanti teorije, ali postoji bitna razlika u vremenskom aspektu: kod apsolutne verzije

ravnoteţni devizni kurs se dobija uporeĊenjem posmatrane valutne korpe u nekom

momentu, a kod relativne varijante se ravnoteţni devizni kurs dobija uporeĊenjem

promjena vrednosti korpe izraţene u raznim nacionalnim valutama u odreĊenom

periodu.

6. STRUKTURA I SPECIFIĈNOSTI DEVIZNOG KURSA

Analize deviznih kurseva zauzimaju znaĉajno mijesto u radovima mnogih

eminentnih ekonomista. Dva su osnovna razloga za ovo. Prije svega, devizni kurs ima

Page 25: DEVIZNI KURS I IZLOŢENOST PREDUZEĆA VALUTNOM RIZIKUuniverzitetpim.com/.../2019/07/...valutnom-riziku1.pdf · Kljuĉne rijeĉi: devizni kurs, medjunarodno poslovanje, promjenljivost

25

veoma vaţnu ulogu u ekonomiji uopšte. Istorijski posmatrano, devizni kursevi su imali

veliki uticaj na nacionalne privrede, ali i na svjetsku privredu i meĊunarodne odnose

takoĊe. Zato i ne ĉudi što su mnogi pojedinci i organizacije ukljuĉujući i najveću

meĊunarodnu finansijsku organizaciju današnjice MMF veliki dio svojih istraţivanja

upravo posvetili ovoj oblast.

Sa druge strane, i pored ovako obimnih istraţivanja još uvjek mnoge tajne deviznih

kurseva nisu odgonetnute (prije svega uzroci kretanja kurseva), pa se i danas mnogi

ekonomisti bave ovim problemom.13

Devizni kurs je cjena jedne valute izraţena u drugoj i kao takav predstavlja

najbitniju cjenu u privredi jer direktno pogaĊa konkurentnost jedne zemlje kao i njenu

ekonomiju uopšte (cjenovna konkurentnost je još uvek jedan od vaţnijih faktora

konkurentnosti). Sa druge strane, devizno trţište (engl. Foreign Exchange, Forex) jeste

internacionalno trţište na kome se trguje valutama. Ovo je svakako najveće finansijsko

trţište na svjetu sa prosjeĉnim dnevnim prometom od preko 1,9 biliona dolara koje se

razvija velikom brzinom (u periodu 2001–2004. promet na deviznom

trţištu je porastao za 57%).

Devizno trţište je jedinstveno u svjetu po tome što je otvoreno 24 ĉasa dnevno i kao

takvo ostavlja uĉesnicima na njemu mogućnost trgovanja u svako doba dana ili noći.

Naime, "radni dan" poĉinje u Australiji, nešto kasnije se otvaraju trţišta na Dalekom

Istoku, kada se ova trţišta zatvore aktivna postaju evropska, a radni dan se završava u

Sjevernoj Americi. Ovo je velika prednost deviznog u odnosu na ostala trţišta jer daje

mogućnost trgovanja bilo kad, a uz pomoć Interneta i iz bilo kog djela svjeta.

Postoje tri osnovna razloga zbog kojih se trguje valutama.

Prvi razlog je da bi se izvršile transakcije sa inostranstvom. Na primjer, uvoznik

ameriĉke robe iz Japana mora da razmjeni jene za dolare kako bi mogao da plati za

uvezenu robu. TakoĊe, investitor iz Evrope mora da razmjeni evre za dolare ukoliko

hoće da gradi fabriku u SAD.

13 www.bis.org – Svake tri godine Banka za meĊunarodne obraĉune iz Bazela objavljuje

izvještaje: Triennial Central Bank Survey koji sadrţe informacije o stanju i kretanjima na svijetskom deviznom trţištu na bazi anketa najprestiţnijih centralnih banaka (28.11.2014

18.00h).

Page 26: DEVIZNI KURS I IZLOŢENOST PREDUZEĆA VALUTNOM RIZIKUuniverzitetpim.com/.../2019/07/...valutnom-riziku1.pdf · Kljuĉne rijeĉi: devizni kurs, medjunarodno poslovanje, promjenljivost

26

Drugi razlog je da su, zbog velikih fluktuacija valuta, kompanije i investitori

prinuĊeni da svakodnevno prate dešavanja na deviznom trţištu kao i da vrše

obezbjeĊivanje od kursnih rizika (tzv. hedţovanje). Koliko je bitan uticaj deviznih

kurseva na poslovanje preduzeća pokazuje i ĉinjenica da je procjenjeni gubitak

Dajmler–Krajslera, BMV–a i Folcvagena zbog kursnih razlika u 2004. Godini

respektivno 863, 817 i 731 miliona evra što je i za ovako velike kompanije ogromna

cifra.

Treći veoma bitan razlog trgovine valutama je špekulativne prirode. Naime, valute

kojima se trguje na deviznom trţištu predstavljaju aktivu ĉija se cjena velikom brzinom

(ĉak iz sekunde u sekundu) mjenja i kao takva predstavlja ogromnu mogućnost za

zaradu. Cilj je kupiti odreĊenu valutu kada je ona jeftina i prodati je kada je skupa i tako

ostvariti profit. Kao posledica ovoga, u roku od samo nekoliko minuta moguće je

zaraditi, ali i izgubiti dosta novca. Znaĉaj špekulativne prirode trgovine valutama

najbolje pokazuje podatak da 95% svih spot transakcija na deviznom trţištu jesu

transakcije koje se obavljaju iz špekulativnih razloga.

U pogledu instrumenata postoje ĉetiri osnovne vrste transakcija na deviznom trţištu.

Promtne (ili spot) transakcije jesu one kod kojih se kupoprodaja deviza obavlja

odmah ili u roku od najduţe dva dana. Forvard transakcije jesu one koje se ugovaraju u

sadašnjem, a realizuju se u budućnosti i uglavnom sluţe za obezbjeĊivanje od kursnog

rizika. Svop transakcije jesu transakcije koje podrazumjevaju sinhronizovanu kupovinu

i prodaju odreĊene valute u dva razliĉita trenutka. 14

To je obiĉno kombinacija promptne kupovine i forvard prodaje odreĊene valute s

ciljem da se u odreĊenom periodu drţi odreĊena valuta. Ĉetvrta vrsta transakcija

(instrumenata) jesu opcije. One svom imaocu daju pravo, ali ne i obavezu da kupi ili

proda valutu po odreĊenoj cjeni u odreĊenom trenutku u budućnosti.

Na deviznom trţištu se uglavnom trguje najjaĉim svijetskim valutama. Dolar je i

dalje valuta kojim se najviše trguje (u 2004. u 89% svih transakcija na deviznom trţištu

dolar je bio jedna od valuta), ali njegov relativni udio neznatno opada (2001. njegov

udio je bio 90%). Posle dolara, valute kojima se najviše trgovalo u 2004. godini bile su

evro (37%) i jen (20%) i funta (17%).

14

List Politika, Uticaj valutnih kurseva na automobilsku industriju, 30.08.2005.

Page 27: DEVIZNI KURS I IZLOŢENOST PREDUZEĆA VALUTNOM RIZIKUuniverzitetpim.com/.../2019/07/...valutnom-riziku1.pdf · Kljuĉne rijeĉi: devizni kurs, medjunarodno poslovanje, promjenljivost

27

Što se tiĉe geografske strukture, Velika Britanija je najatraktivniji centar za

trgovanje valutama (oko 31% prometa valuta se obavlja na ovom trţištu), zatim slede

SAD (19%), Japan (8%), Singapur (5%), Nemaĉka (5%), Hong Kong (4%), Australija

(3%) itd.

Za dalju analizu vaţno je pomenuti ko su glavni igraĉi na deviznom trţištu. Oni bi

mogli da se podjele u tri velike grupe:

dileri,

klijenti,

brokeri.

Dileri su bankarski struĉnjaci sa posebnim ovlašćenjima i pravima pa samim tim i

sa posebnom odgovornošću. U principu su to izabrani mlaĊi i vrhunski devizni

struĉnjaci koji su obdareni i poseduju specifiĉne sposobnosti kao što su: oštroumnost,

sposobnost za memorisanje i selekciju vaţnijih od manje vaţnih informacija i ĉinjenica,

jako razvijenu intuiciju i instinkt za dobrim poslovnim partnerima, moć za donošenje

brze i prave odluke, dobro poznavanje jednog ili više svjetskih jezika, savršeno

poznavanje nacionalnih i internacionalnih deviznih pravila, uzansi i standarda i

spremnost i hrabrost za preuzimanjem poslovnog rizika i liĉne odgovornosti.

Dileri su uĉesnici na trţištu koji kupuju i prodaju valute klijentima, ali koji

obavljaju kupoprodajne transakcije i meĊusobno, pri ĉemu se razlikuju kupovni i

prodajni kursevi jednog dilera i ta razlika se naziva marţa ili spred. Najveći dileri na

deviznom trţištu su velike komercijalne i investicione banke kao što su UBS, Deutsche

Bank, Citigroup, JP Morgan Chase, Goldman Sachs, Royal Bank of Scotland, Merrill

Lynch i druge.

Kategorija klijenata obuhvata razliĉite tipove organizacija poĉevši od nefinansijskih

kao što su preduzeća, pa do finansijskih kao što su investicioni, penzijski, hedţing

fondovi, osiguravajuća društva ali i razne druge organizacije i stanovništvo. Mnogi

analitiĉari u ovu kategoriju ubrajaju i centralne banke.

Kategorija brokera na deviznom trţištu se razlikuje od brokera na finansijskim trţištima.

Na primjer, brokeri na trţištu akcija trguju za raĉun klijenata, ali i za svoj raĉun. Za

razliku od toga, brokeri na deviznom trţištu trguju iskljuĉivo za raĉun svojih klijenata,

odnosno oni se ponašaju kao posrednici izmeĊu dilera i olakšavaju njihovu trgovinu.

Page 28: DEVIZNI KURS I IZLOŢENOST PREDUZEĆA VALUTNOM RIZIKUuniverzitetpim.com/.../2019/07/...valutnom-riziku1.pdf · Kljuĉne rijeĉi: devizni kurs, medjunarodno poslovanje, promjenljivost

28

Dugo je, u ekonomskim krugovima, provejavalo mišljenje da makroekonomske

varijable imaju najveći (presudan) uticaj na kretanje deviznih kurseva. Sa tim u vezi,

razvijen je veliki broj teorija koje se bave ovim problemom.

U okviru tih teorija varijable kao što su: inflacija, kamatne stope, ponuda novca,

stanje platnog bilansa, rast bruto domaćeg proizvoda, (ne)zaposlenost, stanje deviznih

rezervi, produktivnost i druge dovode do promjena kursa jedne valute prema drugoj.

Vjerovatno najĉešće primjenjivana je teorija pariteta kupovnih snaga koja kaţe da

se devizni kurs formira na onom nivou na kome se izjednaĉavaju kupovne moći u zemlji

i inostranstvu. Dakle, devizni kurs se formira kao odnos prosejĉnog nivoa cijena korpe

dobara u zemlji sa relevantnim cjenama u inostranstvu. Prema ovoj teoriji inflacija ima

presudan uticaj na devizni kurs.

Prema teoriji pariteta kamatnih stopa, kretanje kamatnih stopa odluĉujuće utiĉe na

kurs. Na primjer, ukoliko je kamatna stopa u Japanu manja od kamatne stope u SAD

doći će do rasta traţnje za ameriĉkim dolarom jer će investitori ţeleti da oplode svoj

kapital po većoj stopi što će dovesti do rasta kursa dolara prema jenu.

Prema platnobilansnoj teoriji, devizni kurs se formira na onom nivou na kome

dolazi do uravnoteţenja platnog bilansa. Posljediĉno, rast deficita platnog (trgovinskog)

bilansa dovešće do pada kursa valute zemlje koja ima ovaj deficit.

TakoĊe, relevantna je i teorija po kojoj je kretanje deviznog kursa usko povezano sa

trţištima finansijske aktive, a naroĉito akcija. Atraktivnost trţišta akcija donosi sa

sobom i rast kursa valute zemlje koja ima jako trţište akcija. Isto tako, rast BDP–a ili

rast zaposlenosti dovode do jaĉanja valuta zemalja u kojima je zabiljeţen ovaj rast.

Zbog ĉega makroekonomske (ili kako se još nazivaju fundamentalne ili

tradicionalne) teorije nisu dale oĉekivane rezultate? Jedan dio odgovora leţi u

pretpostavkama ovih modela.

Po ovim teorijama:

sve relevantne informacije su javno poznate i direktno se odraţavaju na devizni

kurs,

svi trţišni akteri se jednako ponašaju (imaju iste stavove prema riziku i identiĉne

preferencije),

naĉini trgovanja na deviznom trţištu nisu relevantni za devizni kurs.

Page 29: DEVIZNI KURS I IZLOŢENOST PREDUZEĆA VALUTNOM RIZIKUuniverzitetpim.com/.../2019/07/...valutnom-riziku1.pdf · Kljuĉne rijeĉi: devizni kurs, medjunarodno poslovanje, promjenljivost

29

6.1. Iskazivanje deviznog kursa

Na deviznom trţištu se trguje valutnim parovima, tj. vrši se konvertovanje jedne

valute u drugu po razliĉitim cjenama. Valutni parovi su predstavljeni kao kombinacije

dvije troslovne skraćenice u obliku XXXYYY ili XXX/YYY, gde su XXX i YYY

skraćenice valuta koje su izraţene kao troslovni meĊunarodni kod za valute. Prva valuta

u valutnom paru naziva se kotirana valuta, a druga kotirajuća valuta.

Kotirana valuta (base currency, quoted currency) u valutnom paru stoji uvek na

prvom mestu i odnosi se na jednu ili sto jedinica neke valute. Kotirana valuta se naziva

još i osnovna, prva ili primarna valuta. Kotirajuća valuta (quoting currency, variable

currency) stoji uvek na drugom mjestu u valutnom paru i pokazuje koliko se njenih

jednica mjenja za jednu ili sto jedinica kotirane valute. Kotirajuća valuta se još naziva i

druga ili sekundarna valuta.

Na primjer, u valutnom paru EUR/USD kotirana valuta je EUR , a kotirajuća valuta

je USD . Kod valutnog para EUR/USD cijena evra je izraţena u ameriĉkim dolarima i

iznosi 1.3204, što znaĉi da se za 1EUR moţe dobiti 1.3204 USD (vidjeti sliku 1).

Na berzi stranog novca cjena jednog valutnog para više puta promjeni vrijednost u

toku jednog minuta. U periodima intenzivnih trgovanja, u roku od jednog minuta, cjena

moţe promjeniti vrijednost više desetina ili ĉak stotina puta.

Kvota cjena valute odraţava vrijednost jedne valute u jedinicama druge valute u

odreĊenom trenutku. Ovo je specifiĉan numeriĉki pojam deviznog kursa.

Dakle, kvota je trţišna cijena koja na deviznom trţištu oznaĉava vaţeći devizni kurs

osnovne valute u datom trenutku. Kvota se uvjek navodi za valutni par. Kvota valutnog

para se obiĉno izraţava sa preciznošću do 1

10000 (tj. do ĉetvrtog decimalnog mjesta).

Izuzetak su valutni parovi koji sadrţe japanski jen, ĉija se kvota obiĉno izraţava sa

preciznošću do1

100 (tj. do drugog decimalnog mjesta). Mjerna jedinica kojom se izraţava

promjena vrijednosti jedne valute u odnosu na drugu naziva se pip (Percentage In

Point). Minimalna jedinica promjene u valutnom paru je 1 pip. Pip predstavlja

posljednju (ĉetvrtu, odnosno drugu) decimalu jedne kvote.

Ako je EUR/USD narastao sa 1.3357 na 1.3360, onda se kaţe da narastao za 3 pip-

a. Ako je USD/JPY narastao sa 90,45 na 90.46, kaţe se da je narastao je za 1 pip.

Page 30: DEVIZNI KURS I IZLOŢENOST PREDUZEĆA VALUTNOM RIZIKUuniverzitetpim.com/.../2019/07/...valutnom-riziku1.pdf · Kljuĉne rijeĉi: devizni kurs, medjunarodno poslovanje, promjenljivost

30

Lot je jedinica kojom se izraţava koliĉina novca koja je uloţena u kupovinu ili

prodaju nekog valutnog para. Na deviznom trţištu se trguje lot-ovima. Standardna

veliĉina za 1 lot je 100000 USD , dok je kod mini raĉuna to 10000 dolara.

Pipovi predstavljaju minimalnu promjenu vrijednosti jedne valute u odnosu na drugu

valutu.

Da bi se iskoristila prednost ovih sitnih promjena, potrebno je da se trguje velikim

koliĉinama odreĊene valute kako bi se ostvario neki znaĉajan profit ili gubitak. Trţišne

kvote se formiraju na osnovu ponude i traţnje, tj. od realnih predloga uĉesnika na trţištu

koji kupuju ili prodaju neku valutu u odreĊenom trenutku. Uĉesnici na trţištu, za

dobijanje informacija i ostvarivanje transakcija, izmeĊu sebe koriste informacione

trgovaĉke platforme, ,,Reuters 3000“, Bloomberg, EBS... Bilo koja ponuda nekog od

uĉesnika da je on spreman kupiti/prodati neku od valuta istovremeno se prikazuje na

terminalima svih brokera. Kvote se daju svim klijentima istovremeno i nije moguće dati

specijalnu cjenu odreĊenom klijentu. Kvota se uvek iskazuje u vidu dva broja. Prvi broj

se odnosi na kupovni kurs (bid rate), dok se drugi odnosi na prodajni kurs (ask,offer

rate), tj. traţeni kurs. Kupovni kurs je cjena po kojoj banke i dileri (market makers)

kupuju kotiranu valutu od trţišnih korisnika (market user). Prodajni kurs je cjena po

kojoj banke prodaju kotiranu valutu trţišnim korisnicima.

Slika 6.1 Kotiranje kurseva

Izvor: modifikovano

Trţišni korisnik pita dilera za cjenu. Trţišni korisnik moţe biti neka kompanija,

institucionalni investitor, banka ili centralna banka. Ako diler primi poziv iz neke druge

banke da izvrši kotaciju onda on preuzima ulogu market mejkera.

Page 31: DEVIZNI KURS I IZLOŢENOST PREDUZEĆA VALUTNOM RIZIKUuniverzitetpim.com/.../2019/07/...valutnom-riziku1.pdf · Kljuĉne rijeĉi: devizni kurs, medjunarodno poslovanje, promjenljivost

31

U sluĉaju kada taj isti diler poziva neku drugu banku da pita za cjenu, on preuzima

ulogu trţišnog korisnika. Po izvršenju transakcije diler preuzima na sebe rizik promjene

deviznog kursa, tako da, u nekim sluĉajevima, ne moţe da zatvori svoju poziciju bez

gubitka.

7. VALUTNI RIZIK

Pod valutnim ili deviznim rizikom podrazumjeva se rizik smanjenja profita usljed

promjena u deviznim kursevima. MeĊutim, šire posmatrano valutni rizik bi se mogao

definisati i kao rizik od promjena u imovini, prihodima i konkurentskoj poziciji banke

zbog oscilacija u visini deviznih kurseva.15

Banka je izloţena valutnom ili deviznom riziku onda kada ima pozicije u aktivi i

pasivi koje su u razliĉitim valutama i kada na njih negativno utiĉu promjene na

deviznim trţištima. Valutni rizik kao posebna vrsta trţišnog rizika nastaje usled

negativnih fluktuacija deviznog kursa koje utiĉu na otvorene devizne pozicije banke, i

to kako one koje se tiĉu banĉinog raĉuna tako i one koje se odnose na raĉune njenih

klijenata.

Izloţenost banke ovoj vrsti bankarskog rizika pretpostavlja postojanje neto kratke

ili duge otvorene pozicije u datoj valuti. Banka ima kratku deviznu poziciju kada su

njene devizne obaveze veće u odnosu na deviznu aktivu, a dugu deviznu poziciju kada

je njena devizna aktiva veća od devizne pasive. Pri tome, banke koje posluju

internacionalno i izvršavaju transakcije na terminskim trţištima imaju velike otvorene

pozicije koje se mjenjaju skoro iz minuta u minut. Otuda, neusklaĊenost po valutama i

roku dospeća predstavlja kljuĉnu karakteristiku poslovanja ovih banaka.

Smatra se da postoje tri osnovne vrste izloţenosti banke valutnom riziku, a to su:

(a) transakciona izloţenost,

(b) bilansna ili konverziona izloţenost i

15A. Ţivković, Ţ. Ristić. 2000. Upravljanje finansijskim i deviznim poslovanjem. Beograd

Ekonomski fakultet, Beograd.Str 8.

Page 32: DEVIZNI KURS I IZLOŢENOST PREDUZEĆA VALUTNOM RIZIKUuniverzitetpim.com/.../2019/07/...valutnom-riziku1.pdf · Kljuĉne rijeĉi: devizni kurs, medjunarodno poslovanje, promjenljivost

32

(c) ekonomska izloţenost valutnom riziku.

Treba naglasiti da fluktuacije deviznog kursa mogu da imaju negativne ali i

pozitivne efekte za banku. Naime, banka će se naći u povoljnoj poziciji ukoliko doĊe do

apresijacije neke valute, a banka u aktivi bilansa ima veći iznos nego u pasivi, stavki u

toj valuti.

S druge strane, u cilju minimiziranja valutnog ili deviznog rizika neophodno je da

menadţment banke upravlja ovim rizicima, pri ĉemu on to najbolje moţe ostvariti tako

što će nastojati da uspostavi ravnoteţu izmeĊu aktive i pasive i to po valutama koje se

nalaze u bilansu banke.

Kompanija je izloţena valutnom riziku u trenutku kada dio njenog poslovanja

postane direktno ili indirektno povezan sa stranim valutama.

Menadţment valutnog rizika je proces koji je najĉešće usmjeren u smanjenje

nestabilnosti poslovnog rezultata, koju prouzrokuju promjene fer vrijednosti sredstava i

dugovanja, zbog promjene deviznih kurseva valuta s kojima su nominovani.

Smanjenje nestabilnosti poslovnog rezultata direktno se reflektuju vrijednosti

kompanije, što znaĉi da menadţmentom valutnog rizika utiĉemo na oĉuvanje ili

povećanje vrijednosti kompanije. 16

Finansijske opcije,kao predstavnike asimetriĉnih finansijskih derivativa,moţemo

upotrebljavati za štićenje od rizika ili za trgovanje, gdje se riziku dodatno izlaţemo.

Motiv dodatnog izlaganja riziku je zarada a motiv za upotrebu za štićenje od rizika je

zaštita zarade iz osnovne djelatnosti od variranja razliĉitih trţišnih cijena, u konkretnom

sluĉaju deviznog kursa.

Nestabilnost deviznih kurseva ameriĉkog dolara, britanskog funta i švicarskog

franka u odnosu na evro se vremenom priliĉno izjednaĉila, iako je prije deset godina

ameriĉki dolar bio ubjedljivo najnestabilniji u odnosu na euro, ĉak tri puta nestabilniji

nego švicarski franak u odnosu na evro.

S obzirom na vaţnost pomenutih valuta u svjetskoj trgovini, vladanje oruĊima za

zaštitu od izloţenosti opasnosti promjene deviznog kursa koja će uticati na promjene

fer vrijednosti naših deviznih sredstva ili dugovanja, a u konaĉnoj fazi i na vrijednost

preduzeća, presudna je u ovim turbulentnim i vjetrovitim vremenima.

16 Marijana Ţiravac Mladenović.Finansijske opcije- oruĊe u menadţmentu valutnog

rizika.Banja Luka: PIM Univerzitet. Str 5.

Page 33: DEVIZNI KURS I IZLOŢENOST PREDUZEĆA VALUTNOM RIZIKUuniverzitetpim.com/.../2019/07/...valutnom-riziku1.pdf · Kljuĉne rijeĉi: devizni kurs, medjunarodno poslovanje, promjenljivost

33

Preduzeće je izloţeno valutnom riziku u trenutku kada njegovo poslovanje postane

neposredno ili posredno povezano sa stranim sredstvima plaćanja.

Valutni rizik nije u cijelosti poznat u naprijed pošto predstavlja mogućnost buduće

promjene vrijednosti jedne valute u odnosu na drugu. Ako se devizni kurs promijeni

(naraste ili padne) promijeni se (naraste ili padne) i vrijednost ulaganja i dugova

preduzeća, gledano s aspekta vrijednosti u domaćoj valuti.

Osim toga, treba ispostaviti da je kod valutne izloţenosti vaţnija relativna promjena

deviznih kurseva od apsolutne i to neto razlika izmeĊu sredstava i dugova preduzeća s

obzirom na ĉinjenicu da li preduzeće ima neto sredstva ili neto dugove u stranoj valuti i

da li se je vrijednost te valute povećala ili smanjila17

.

Devizni kurs je odnos vrijednosti dvije valute. U skladu s tim opisom moţemo

definisati izvoznikov rizik kao opasnost da će kurs strane valute na dan plaćanja biti

niţi od kursa koji mu još uvijek garantuje profitabilnost izvoznog posla.

Suprotno od toga, uvoznikov rizik definišemo kao opasnost da će kurs strane

valute prilikom plaćanja biti viši od onog koji mu još uvijek garantuje profitabilnost

uvoznog posla.

Tabela 7.1 Nestabilnost deviznih kurseva

Izvor: http://marijanamladenovic.com/wp-content/uploads/2012/02/Finansijske-opcije_orudje-

u-men.valutnog-rizika1.pdf (25.11.2014).

17 Marijana Ţiravac Mladenović.Finansijske opcije- oruĊe u menadţmentu valutnog

rizika.Banja Luka: PIM Univerzitet. Str103.

Page 34: DEVIZNI KURS I IZLOŢENOST PREDUZEĆA VALUTNOM RIZIKUuniverzitetpim.com/.../2019/07/...valutnom-riziku1.pdf · Kljuĉne rijeĉi: devizni kurs, medjunarodno poslovanje, promjenljivost

34

Valutni rizik se javlja i kod kreditnih poslova koji su povezani sa stranom valutom.

Ako se zaduţimo u stranoj valuti rizikujemo porast njene vrijednosti u odnosu na

domaću valutu i obrnuto: ako novac uloţimo u stranu valutu rizikujemo pad njene

vrijednosti.

Valutni rizik svrstavamo u cjenovne rizike. Vanjska vrijednost novca koja se mjeri kroz

promjenu deviznog kursa predstavlja odraz kupovne moći u drţavi u poreĊenju sa

promjenom kupovne moći u stranoj drţavi.

Na promjenu deviznog kursa utiĉu faktori izvan drţave kao što su meĊuvalutni

odnosi u inostranstvu, i unutrašnji faktori koji odreĊuju poloţaj domaće valute u

meĊunarodnim odnosima. Naša drţava je odredila fiksan devizni kurs u odnosu na

EUR.

U takvim okolnostima je poslovanje sa inostranstvom u toj valuti neriziĉno. Druge

valute, od kojih je najvaţniji USD su u odnosu prema EUR veoma nestabilne.

USD je vaţan zato što su na većini robnih berzi cijene robe izraţene u njemu, što znaĉi

da je dnevna zakljuĉna cijena odreĊena u toj valuti.

Uz pretpostavku slobodnog kretanja deviznih kurseva, na dnevni devizni kurs

najviše utiĉu ponuda i potraţnja po toj valuti. Kada se devizni kurs reguliše, na njega

utiĉe osim trţišnih odnosa i politika centralne banke. Na terminski devizni kurs najviše

utiĉe razlika u kamatnim stopama drţava ĉije nacionalne valute ĉine devizni kurs i

trenutni (spot) kurs.

Pored toga, banka moţe efikasno upravljati valutnim rizikom i onda kada nema

bilansnu ravnoteţu po odreĊenim valutama, ali pod uslovom ako to uspešno

kompenzuje putem nekih transakcija na trţištu finansijskih derivata.

Devizni kurs izmeĊu dvije valute je kurs po kojem se jedna valuta zamjenjuje za

drugu. Obiĉno se izraţava kao broj jedinica jedne valute koju je potrebno dati za

jedinicu druge valute.

Devizni kurs izmeĊu KM i evra moţe biti izraţen na dva naĉina: 18

1KM = 0.511292 EUR ili 1 EUR = 1.955830 KM.

Ovo su dva razliĉita naĉina za izraţavanje jednog deviznog kursa. To znaĉi da se za

svaku jedinicu KM dobiju 52 centa evra.

18 http://www.cbbh.ba/?id=886 (1.11.2014. 15.00h)

Page 35: DEVIZNI KURS I IZLOŢENOST PREDUZEĆA VALUTNOM RIZIKUuniverzitetpim.com/.../2019/07/...valutnom-riziku1.pdf · Kljuĉne rijeĉi: devizni kurs, medjunarodno poslovanje, promjenljivost

35

Devizni kurs izmeĊu ameriĉkog dolara (USD) i evra, npr. 18. 02. 2013. (datum je

potreban jer se kurs izmeĊu ove dvije valute svakodnevno mijenja) moţe biti izraţen

kao:

US $ 1 = EUR 0.7486 ili EUR 1 = US $ 1.3358.

7.1. Uspostavljanje deviznog kursa izmedju valuta

Postoje tri osnovna sistema deviznih kurseva:

A) Slobodno fluktuirajući devizni kurs,

B) Upravljani fluktuirajući devizni kurs,

C) Fiksni devizni kurs.

A) Slobodno fluktuirajući devizni kurs. Ako je valuta slobodno fluktuirajuća, njen

devizni kurs je u potpunosti odreĊen ponudom i potraţnjom na deviznom trţištu. Kurs

se mijenja vrlo ĉesto, ĉak i tokom dana. Ponuda i potraţnja se javljaju usljed trgovine i

turizma i transakcija vezanih za investicije. MeĊutim, to moţe biti pod uticajem

špekulisanja ako se na trţištu stvori uvjerenje da će se kurs mijenjati ili da je neophodno

da se promijeni.

Mnogi domaći i strani faktori utiĉu na devizni kurs valute (ekonomske perspektive,

politiĉka situacija, trgovinski bilans, inflacija, poreske i carinske stope, razlika izmeĊu

domaćih i stranih kamatnih stopa, itd.), tako da je vrlo teško da se svi ovi faktori uzmu u

obzir i taĉno predvidi budući devizni kurs. Zemlja moţe uticati na devizni kurs putem

promjena nivoa kamatnih stopa u odnosu na druge zemlje.

Na primjer, zemlje gdje je nivo domaće inflacije postavljen kao glavni cilj

monetarne politike, u sluĉaju da je rast inflacije preveliki, onda će oni povremeno

primjeniti politike koje podiţu domaće kamatne stope. To bi trebalo da smanji domaću

potraţnju, ĉime će se smanjiti inflatorni pritisci. Ali to će uticati da investiranje u

finansijske instrumente u toj valuti bude još privlaĉnije. Na taj naĉin će se povećati

potraţnja za domaćom valutom, ĉime će doći do pritiska na devizni kurs. To će onda

dalje oboriti cijene uvoznih roba i pomoći u smanjivanju inflacije.

B) Upravljani fluktuirajući devizni kurs. Iako je devizni kurs valuta mnogih

zemalja svijeta, ukljuĉujući razvijene zemlje, opisan kao fluktuirajući, jako je mali broj

Page 36: DEVIZNI KURS I IZLOŢENOST PREDUZEĆA VALUTNOM RIZIKUuniverzitetpim.com/.../2019/07/...valutnom-riziku1.pdf · Kljuĉne rijeĉi: devizni kurs, medjunarodno poslovanje, promjenljivost

36

zemalja (ako ih uopše ima) koje, na neki naĉin, ne upravljaju kursom valute. Postoje

dva osnovna naĉina na koje drţavne vlasti, najĉešće centralne banke, utiĉu na kurs svoje

valute.

Prvi naĉin je direktno uĉestovanje na deviznom trţištu kupovinom i prodajom

valute. Vlada drţave i centralna banka uĉestvuju na deviznom trţištu zbog svojih

svakodnevnih poslovnih aktivnosti. Ali isto tako se mogu odluĉiti da intervenišu na

deviznom trţištu samo da bi upravljale deviznim kursom valute. Mnoge zemlje drţe

devizne rezerve koje se mogu koristiti u ovu svrhu.

C) Fiksni devizni kurs. Sistem fiksnog deviznog kursa je sistem u kojem je valuta

zemlje, ili zakonom ili drugom regulativom, vezana fiksnim kursom za drugu valutu,

koju zovemo sidrena valuta. Ranije su valute mnogih zemalja bile fiksno vezane za

cijenu zlata. MeĊutim, danas se kao sidro u zemljama sa sistemom fiksnog deviznog

kursa koriste najĉešće valute drugih zemalja.

U ovu svrhu, kao sidrena valute, najviše se koriste ameriĉki dolar i euro. Devizni

kurs nije i ne moţe biti fiksan prema ostalim valutama. Vrlo vaţna stvar koju treba

istaći kada je rijeĉ o bilo kojem sistemu fiksnog kursa, ukljuĉujući i sistem u BiH, je da

nije moguće, u svijetu u kojem su valute većine zemalja fluktuirajuće, fiksirati kurs

domaće valute prema svim drugim valutama. Samo je fiksno vezana za odabranu

sidrenu valutu i valute onih zemalja koje su fiksno vezale svoju valutu za istu sidrenu

valutu.

7.2. Reţim deviznog kursa u BiH

Bosna i Hercegovina primjenjuje sistem fiksnog deviznog kursa. Sidrena valuta za

KM je evro. Fiksni devizni kurs odreĊen je Zakonom o Centralnoj banci Bosne i

Hercegovine. Ĉlan 32. ovog zakona glasi „sluţbeni devizni kurs za valutu Bosne i

Hercegovine je 1 KM za 0.511292 EUR, odnosno 1 EUR iznosi 1.955830 KM". Kurs

KM prema evru je ostao nepromijenjen od kada je postavljen Zakonom 1997. godine.

Evro je bio logiĉan izbor za sidrenu valutu u BiH. To je sluţbena valuta 17 zemalja

Evrope, meĊu kojima su Austrija, Italija, Njemaĉka i Slovenija. TakoĊe, neke zemlje iz

regiona koriste evro kao domaću valutu, npr. Crna Gora.

Page 37: DEVIZNI KURS I IZLOŢENOST PREDUZEĆA VALUTNOM RIZIKUuniverzitetpim.com/.../2019/07/...valutnom-riziku1.pdf · Kljuĉne rijeĉi: devizni kurs, medjunarodno poslovanje, promjenljivost

37

Bugarska je vezala svoju valutu prema evru kroz model valutnog odbora poput

BiH. Hrvatska koristi model nazvan kvazi-valutni odbor te kurs kune prema evru

odrţava stabilnim već duţi period.

Grupa zemalja koje koriste evro kao valutu ili imaju fiksni kurs domaće valute

prema evru predstavljaju glavne trgovinske partnere bh. kompanija i turistiĉke

destinacije bh. graĊana. Ovo pruţa veoma vaţan i dragocjen nivo stabilnosti deviznog

kursa KM-a za mnoge transakcije bh. graĊana.

Tabela 7.2: Vrijednost KM prema ovih sedam valuta u proteklih pet godina

Izvor: http://www.cbbh.ba/?id=886 (26.11.2014 15.00h).

Vaţno je istaći da sve valute koje koriste biznismeni i graĊani BiH nisu fiksirane

prema evru, a u skladu s tim nisu fiksirane ni prema KM-u. Vaţne valute koje mogu i

fluktuiraju u vrijednosti u odnosu na KM jesu ameriĉki dolar, švicarski franak, britanska

funta, srpski dinar, turska lira, maĊarska forinta.

7.3. Aprecijacija/deprecijacija

Aprecijacija znaĉi da vrijednost domaće valute raste u odnosu na neku drugu

valutu. Na primjer, u periodu od 2008. do 2012. godine, KM je jako aprecirala (ojaĉala)

u odnosu na srpski dinar (39%), tursku liru (22%) i maĊarsku forintu (15%).

U zamjenu za istu koliĉinu KM u 2012. godini se moglo dobiti 39% više srpskih

dinara u odnosu na iznos koji bi dobili u 2008. godini. Uvoz iz Srbije na ovaj naĉin

postaje jeftiniji kao i odlazak na godišnji odmor u Srbiju. S druge strane, izvozne robe iz

Page 38: DEVIZNI KURS I IZLOŢENOST PREDUZEĆA VALUTNOM RIZIKUuniverzitetpim.com/.../2019/07/...valutnom-riziku1.pdf · Kljuĉne rijeĉi: devizni kurs, medjunarodno poslovanje, promjenljivost

38

BiH u Srbiju su skuplje i gube na konkurentnosti kao što i trošak dolaska na skijanje u

BiH za turiste iz Srbije postaje mnogo veći.

Deprecijacija je suprotno kretanje vrijednosti deviznog kursa valute. Valuta postaje

slabija u odnosu na druge valute. KM je postepeno deprecirala prema švicarskom franku

tokom posljednje ĉetiri godine (za 24%) kao što su i mnoge druge valute, i prema

ameriĉkom dolaru (12%). To znaĉi da su rizici za BH klijente vezane za finansijske

ugovore u ovim valutama bili jako visoki u posljednjim godinama.

Sa druge strane, Izvoz iz BiH je postao jeftiniji u švicarskim francima, tako da bi

proizvodi iz BiH trebali biti konkurentniji na ovom trţištu. Ali deprecijacija takoĊe

znaĉi da će krediti uzeti u BiH u švicarskim francima biti puno skuplji za vraćanje u

KM-u.

7.4. Uzimanje kredita u stranim valutama

Zaduţivanje u stranim valutama, poput švicarskog franka, klijentima moţe izgledati

puno privlaĉnije budući da su kamatne stope koje kreditori nude dosta niţe nego kamate

na kredite u KM-u. Potrebno je paţljivo razmisliti zbog ĉega je kreditor spreman

ponuditi tako nisku kamatnu stopu. Cilj kreditora je da ostvari profit na plasiranim

kreditima. 19

Ukoliko je kreditor spreman da ponudi niţu kamatnu stopu na kredite u stranim

valutama, to nije zbog toga što mu je ţao klijenta ili ţeli da pomogne klijentu, nego

zbog toga što oĉekuje da će valuta aprecirati u odnosu na KM u toku trajanja kreditnog

ugovora. Stoga će klijent platiti više KM za servisiranje obaveze prema banci ili nekom

drugom kreditoru.

Potrebno je zapamtiti da ni klijent ni bilo ko drugi ne moţe predvidjeti koliko će se

devizni kurs promijeniti u toku trajanja kreditnog ugovora. Treba biti vrlo skeptiĉan

prema onima koji tvrde da mogu predvidjeti kako će se mijenjati devizni kurs ili da

imaju model koji to moţe precizno predvidjeti. Kada bi neko mogao da predvidi

dugoroĉno kretanje deviznih kurseva, onda bi mogao postati izuzetno bogat.

Ako neko nije spreman riskirati svoju finansijsku imovinu na bazi svojih

predviĊanja ili modela, onda i drugi trebaju biti vrlo oprezni u vezi s rizicima za svo ju

imovinu na osnovi takvih predviĊanja ili modela.

19 http://www.cbbh.ba/?id=886#6 (1.11.2014. 15.30h).

Page 39: DEVIZNI KURS I IZLOŢENOST PREDUZEĆA VALUTNOM RIZIKUuniverzitetpim.com/.../2019/07/...valutnom-riziku1.pdf · Kljuĉne rijeĉi: devizni kurs, medjunarodno poslovanje, promjenljivost

39

Kada klijent uzima kredit u stranoj valuti, ne postoji naĉin da predvidi periodiĉne

isplate u KM-u. Ukoliko su liĉna primanja u KM-u, a kredit u švicarskim francima ili

nekoj drugoj stranoj valuti, klijent preuzima nepredvidiv rizik vezan za devizni kurs.

U sluĉaju da potencijalni kreditor ili neka druga osoba ponudi procjenu rizika

deviznog kursa, to je samo pretpostavka koja moţe biti pogrešna i moţe klijenta koštati

znaĉajnu sumu novca. To moţe prouzrokovati problem sa servisiranjem kredita kod

klijenta, zbog ĉega moţe izgubiti kuću ili drugu imovinu koja sluţi kao kolateral za

pozajmicu.

Uzećemo pojedostavljeni primjer koristeći podatke o deviznom kursu švicarskog

franka prema KM-u iz gornje tabele. Pretpostavka je da je osoba uzela pozajmnicu od

80.000 švicarskih franaka u 2008. godini i ugovorila vraćanje kredita sljedećom

dinamikom: po 20.000 švicarskih franaka naredne ĉetiri godine. U 2008. godini banka

bi mogla konvertovati franke u 98.500 KM.

Slika: 7.4 Plaćanja glavnice u naredne 4 godine bi bila:

Izvor: modifikovano

U ovom sluĉaju klijent bi morao platiti oko 20.000 KM više nego što je posudio

kako bi otplatio glavnicu zbog toga što je švicarski franak aprecirao u odnosu na KM u

toku trajanja kreditnog ugovora. U stvarnom svijetu kretanja valuta mogu se dešavati u

oba smjera i mogu biti puno veća nego što je to prikazano u primjeru.

7.5.Devizno trţište za klijente

Banke i mjenjaĉnice su mjesta na kojima će većina potrošaĉa kupiti i prodati strane

valute. Obiĉno govorimo o dvije vrste kurseva - kupovni i prodajni. Kupovni kurs je

cijena po kojoj banka ili diler kupuju stranu valutu od klijenta u zamjenu za domaću

valutu.

Page 40: DEVIZNI KURS I IZLOŢENOST PREDUZEĆA VALUTNOM RIZIKUuniverzitetpim.com/.../2019/07/...valutnom-riziku1.pdf · Kljuĉne rijeĉi: devizni kurs, medjunarodno poslovanje, promjenljivost

40

Prodajni kurs je cijena po kojoj će banka ili diler naplatiti klijentu koji ţeli kupiti stranu

valutu u zamjenu za domaću valutu, odnosno KM.

Većina komercijalnih banaka u BiH u svojim poslovnicama imaju izlistan kupovni i

prodajni kurs za oko 10 stranih valuta, izmeĊu kojih su evro, hrvatska kuna, srpski dinar

i švicarski franak. To su valute s kojima se najviše trguje u BiH.

8. ZAŠTITA OD VALUTNOG RIZIKA

Teorija kaţe da u ekonomijama gdje su se centralne banke odluĉile za primjenu

fluktuirajućeg deviznog kursa, opasnost od valutnog rizika raste sa fluktuacijama

vrijednosti domaće valute. Kako su promjene vrijednosti domaće valute veće, privreda,

pogotovo onaj dio koji ima plaćanja i prihode u stranoj valuti, moţe pretrpeti velike

troškove, pa ĉak i ostvariti negativni finansijski rezultat ukoliko se ne preduzmu mjere

odbrane od valutnog rizika. Srbija pripada grupi zemalja ĉija valuta fluktuira u odnosu

na vrijednost drugih inostranih valuta. Jedan od naĉina odbrane od potencijalnih

opasnosti od valutnog rizika je hedţing (hedging), odnosno upotreba finansijskih

derivata zarad smanjenja rizika.

Jasno je da do nesklada dolazi kada preduzetnik ima prihode u jednoj, a plaćanja u

drugoj valuti, ali i vremenski razmak u transakcijama (time gap) u razliĉitim valutama.

Pa tako, u sluĉaju jaĉanja dinara, odnosno smanjenja odnosa dinar/evro, na gubitku su

firme sa deviznim prihodima. Stoga, izvozni sektor će imati poteškoća u poslovanju

ukoliko dinar ojaĉa. Sa druge strane, u sluĉaju da vrijednost domaće valute opadne,

odnosno poraste odnos dinar/evro, na gubitku bi bile firme sa deviznim rashodima.

S obzirom na to da je kretanje vrijednosti dinara nepredvidiva, u šta smo imali

prilike da se uvjerimo, logiĉna i sigurna opcija i rešenje ovog problema je hedţing,

odnosno korišćenje finansijskih derivata za kupovinu i prodaju deviznih sredstava.

Instrumenti zaštite od rizika promjene deviznog kursa koji se nude na trţištu zasnivaju

se na utvrĊivanju fiksne cjene po kojoj se devize kupuju ili prodaju na odreĊeni dan u

budućnosti (terminski kurs). Terminski ugovori mogu biti sa ili bez pokrića, odnosno sa

uplatom dinara unaprijed, ili uplatom dinara tek na ugovoren datum.

Page 41: DEVIZNI KURS I IZLOŢENOST PREDUZEĆA VALUTNOM RIZIKUuniverzitetpim.com/.../2019/07/...valutnom-riziku1.pdf · Kljuĉne rijeĉi: devizni kurs, medjunarodno poslovanje, promjenljivost

41

Tabela 8.1 Kursna lista za dan 25.10.2014. | Br. 210

Izvor: http://www.cbbh.ba/?id=886 (26.11.2014. 17.00h).

Klijenti moraju biti upoznati sa zaraĉunavanjem provizije. Banke i dileri zaraĊuju

na deviznim transakcijama kroz zaraĉunavanje provizije ili drugih naknada. Ovo se ne

odnosi samo na kupovinu ili prodaju deviza u bankama ili mjenjaĉnicama, nego na

većinu bezgotovinskih transakcija u stranoj valuti. Na primjer, ako klijent u inostranstvu

koristi kreditnu ili debitnu karticu koju je izdala bh. banka, ili ţeli da kupi nešto ĉija je

cijena u stranoj valuti, onda banka ima dva naĉina da ostvari prihod za sebe i troškove

za klijente.

Ona moţe izabrati devizni kurs za konvertovanje kupovine u inostranstvu u KM i

naplatiti taj iznos s klijentovog raĉuna. Uz to, mnoge banke u BiH takoĊe naplaćuju

konverziju za transakcije u inostranstvu i to moţe iznositi i do 2%.

Ove dvije vrste troškova su razlog da je za bh. potrošaĉe moţe biti vrlo skupo da

koriste svoje domaće kreditne i debitne kartice za transakcije u inostranstvu.

Page 42: DEVIZNI KURS I IZLOŢENOST PREDUZEĆA VALUTNOM RIZIKUuniverzitetpim.com/.../2019/07/...valutnom-riziku1.pdf · Kljuĉne rijeĉi: devizni kurs, medjunarodno poslovanje, promjenljivost

42

9. UPRAVLJANJE RIZIKOM U DEVIZNOM POSLOVANJU

PRIVREDNIH SUBJEKATA

Sve do uvoĊenja plivajućih odnosno promjenljivih deviznih kurseva, devizni rizik u

meĊunarodnom poslovanju bio je zanemariv. MeĊutim, uvoĊenjem fluktuirajućih

deviznih kurseva pojavila se i nesigurnost uĉesnika u meĊunarodnom poslovanju da će

se ona obaviti na ekvivalentnoj osnovi. Naime, nastale su nove okolnosti u kojima nema

sigurnosti baš usljed velikih mogućih oscilacija u deviznim kursevima da će se za robu

ili usluge ĉija je vrijednost izraţena u stranom novcu dobiti adekvatan odnosno planirani

iznos domaće valute, koji bi bio dovoljan da pokrije troškove i planiranu odnosno

predviĊenu dobit. U takvim nesigurnim uslovima poslovanja uĉesnici u meĊunarodnom

poslovanju izloţeni su rizicima promjene deviznih kurseva.

Jedan od najvaţnijih rizika sa kojim se suoĉavaju multinacinalne korporacije i

nacionalne uvozno-izvozno orjentisane kompanije je rizik deviznog, odnosno valutnog

kursa (engl. currency risk). To je rizik koji moţe prouzrokovati gubitke u poslovanju

usljed promjene deviznih kurseva. Naime, promjene u deviznim kursevima mogu imati

veliki uticaj na prihod, troškove, vrijednost potraţivanja i vrijednost obaveza ovih

kompanija, u zavisnosti od njihovog smjera kretanja.

Za kompanije koje naplaćuju ili plaćaju robu u nacionalnoj valuti rizik deviznog

kursa ne postoji. MeĊutim, imajući u vidu da se naplata i plaćanja prema inostranstvu

najĉešće vrše u konvertibilnim valutama (USD, EUR, GBP, CHF...), kompanije su

izloţene riziku promjene deviznog kursa izmeĊu nacinalne valute i valute naplate ili

plaćanja od momenta uvoza ili izvoza do momenta plaćanja ili naplate. Isto vaţi i za

rizik kamatne stope, pogotovu za kompanije koje koriste kredite u cilju poboljšanja

kapaciteta i izvršenja plaćanja. Dakle, niko sa sigurnošću ne moţe predvidjeti kretanja

deviznih kurseva i kamatnih stopa, ali se moţe na odreĊeni naĉin zaštititi od iznenadnih

većih oscilacija i promjena. Najviše korišćeni instrumenti zaštite (hedţinga) od rizika

deviznog kursa su finansijski derivati (forvardi, fjuĉerse, svopovi i opcije).

Hedţing ovim instrumentima predstavlja specifiĉnu transakciju zaštite i osiguranja

od rizika koji proizilaze iz poslovne djelatnosti.

Ukoliko kompanija ne ţeli da preuzme rizik promjene deviznog kursa ili kamatne

stope, moţe se opredjeliti za finansijske derivate tj. Kupovinu terminskih ugovora.

Page 43: DEVIZNI KURS I IZLOŢENOST PREDUZEĆA VALUTNOM RIZIKUuniverzitetpim.com/.../2019/07/...valutnom-riziku1.pdf · Kljuĉne rijeĉi: devizni kurs, medjunarodno poslovanje, promjenljivost

43

Oni ne sprjeĉavaju da se negativni dogaĊaji dese, ali, ukoliko se dese, efekti i posljedice

će biti umanjeni.

Rizik promjene deviznog kursa se moţe definisati i kao potencijalni gubitak na

nepokrivenoj deviznoj poziciji (imovini, potraţivanju, kapitalu, dugu koji glasi na

stranu valutu) u sluĉaju depresijacije ili devalvacije nacionalne valute. Rizik moţe da

bude i u formi potencijalne zarade u sluĉaju da doĊe do apresijacije ili revalvacije

nacionalne valute. Pokrivanje valutnog rizika, zaštita od rizika, postoji kod terminskih

poslova kada kursevi fluktuiraju.

Zbog tih fluktuacija privredni subjekti, koji treba da plate ili naplate odreĊeni iznos

strane valute u nekom budućem periodu, su u riziku da će platiti više ili naplatiti manje

u domaćoj valute nego što su oĉekivali.

Rizik promjene deviznog kursa ulazi u sve pore korporacija ukljuĉenih u meĊunarodne

tokove robe i kapitala, pojavljuje se na svim nivoima i o njemu se mora voditi raĉuna

kako na kratak rok, tako i na dugi rok, bez obzira da li je u pitanju postojeća ili neka

buduća izloţenost. Izloţenost korporacije gubicima od kursnih razlika moţe da dovede

u pitanje dalju egzistenciju firme u sluĉaju da se javi jedan takav gubitak. Iz navedenih

razloga, upravljanje izloţenošću riziku deviznog kursa treba da bude organizovan,

struktuiran i integralni dio finansijskog menadţmenta kompanije.

Sa pojmom rizika susrećemo se u svakodnevnom ţivotu. U bankarstvu, ali i u

drugim finansijskim institucijama rizik, izmeĊu ostalog, predstavlja mogućnost

finansijskog gubitka koji moţe imati mnoštvo uzroka.

Rizik predstavlja odreĊenu vjerovatnoću da bi se opasnosti koje prijete preduzeću

ostvarile i time prouzrokovale smetnje na raznim segmentima poslovanja preduzeća,

odnosno, svako odstupanje od oĉekivanog rezultata poslovanja preduzeća nastalo usljed

razliĉitih promjena u okruţenju. .

Upravljanje rizikom je korisno zato što preduzeću omogućava da se fokusira na

svoju osnovnu djelatnost. Upravljanje rizikom podrazumjeva usmjeravanje aktivnosti u

identifikaciju, rašĉlanjivanje, ocjenjivanje rizika izradu strategija upravljanja rizikom.

Nepredvidive promjene deviznih kurseva, kamatnih stopa i cijena sirovina mogu

negativno da utiĉu na poslovanje preduzeća, kao i na opstanak preduzeća, što

predstavlja veliki rizik. .

Promjene deviznih kurseva mogu dovesti do pojave nove, jake konkurencije. Na

isti naĉin rizik predstavljaju promjene u cijeni sirovina, porast kamatnih stopa itd. Zbog

Page 44: DEVIZNI KURS I IZLOŢENOST PREDUZEĆA VALUTNOM RIZIKUuniverzitetpim.com/.../2019/07/...valutnom-riziku1.pdf · Kljuĉne rijeĉi: devizni kurs, medjunarodno poslovanje, promjenljivost

44

toga su preduzeća uvela finansijske instrumente i strategije pomoću kojih se moţe

upravljati izloţenošću finansijskim rizicima.

Devizini rizik je rizik od nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital

banke usljed promjena deviznog kursa, a banka mu je izloţena po osnovu stavki koje se

vode u bankarskoj knjizi i knjizi trgovanja. Devizni rizik predstavlja rizik da preduzeće

ostvari gubitke u svom poslovanju usljed promjena u deviznim kursevima.

Rizik deviznog kursa nastaje kada doĊe do promjene deviznih kurseva kada se u

aktivi i pasivi preduzeća nalaze viševalutne kompozicije, s tim da je ova vrsta rizika

došla do punog izraţaja uvoĊenjem fluktuirajućih (plivajućih) deviznih kurseva

poĉetkom sedamdesetih godina prošlog vijeka. Ovaj rizik je posebno znaĉajan za

preduzeća koja posluju na globalnom planu sa više valuta, to jest za meĊunarodne i

multinacionalne kompanije. Izloţenost ovoj vrsti rizika pretpostavlja postojanje neto

kratke ili duge otvorene pozicije u datoj valuti.

Banka ima kratku poziciju kada su njene devizne obaveze veće u odnosu na

deviznu aktivu, a dugu deviznu poziciju kada je njena devizna aktiva veća od devizne

pasive.

Devizni rizik nastaje u svim sluĉajevima kada su banka ili drugi privredni subject

suoĉeni sa neravnoteţom u valutnoj strukturi, odnosno kada su plasmani ili ostvareni

prihodi u jednoj valuti, a izvori ili obaveze u drugoj valuti.

Faktori nastanka rizika deviznog kursa mogu biti vremenska izloţenost, bilansna

izloţenost I ekonomska izloţenost riziku deviznog kursa.

Najjednostavniji je metod izraĉunavnja neto efektivne devizne otvorene pozicije

(priliva I odliva) po svakoj valuti (ili kljuĉnim valutama), uzimajući u obzir kako

bilansne, tako I vanbilansne stavke, po finansijskim instrumentima (glavnica i kamata,

derivati). Ove banke, kao banke koje posluju na razvijenim deviznim trţištima, obiĉno

koriste hedţing kao dio strategije zaštite od deviznog rizika.

Za ublaţavanje posledica rizika deviznog kursa mogu se koristiti klasiĉni oblici

zaštite ili oni inovativnog karaktera.

Klasiĉni oblici zaštite su promptne ili spot transakcije i treminske ili forvard

transakcije kupovine i prodaje odreĊenog iznosa strane valute, usaglašavanje pozicija

devizne active i pasive itd. Tehnološke inovacije su one koje omogućavaju brz transfer

sredstava i automatizovano zaduţivanje i odobravanje raĉuna (ĉime se ublaţava ili u

potpunosti eliminiše vremenska komponenta u meĊusobnim plaćanjima) i finansijske

Page 45: DEVIZNI KURS I IZLOŢENOST PREDUZEĆA VALUTNOM RIZIKUuniverzitetpim.com/.../2019/07/...valutnom-riziku1.pdf · Kljuĉne rijeĉi: devizni kurs, medjunarodno poslovanje, promjenljivost

45

inovacije u cilju zaštite o izloţenosti riziku deviznog kursa kao što su “pokrivanje”

(kreiranje toka date valute u suprotnom smujeru od toka koji proizvodi izloţenost riziku

deviznog kursa u datom period, što se koristi kod izvozno-uvoznih transakcija i

uzimanja finansijskih kredita u inostranstvu) i “hedţing” putem finansijskih derivata

(terminski ugovori, fjuĉers ugovori, svopovi i opcije), kroz kreiranje dvije finansijske

transakcije sa divergentnim rezultatom u sluĉaju promjene deviznog kursa.

9.1. Vrste devizne izloţenosti

Obzirom da se devizna izloţenost javlja kada korporacija ima transakcije

denomirane u stranoj valuti ili valutama, kada ima neto aktivu ili neto pasivu izvan

svoje zemlje u nekoj drugoj valuti koju treba prevesti u domaću valutu, kao i kada

postoji percepcija budućih udara deviznog kursa na prodajnu i proizvodnu funkciju

korporacije, razlikujemo tri vrste izloţenosti:

Transakcionu izloţenost,

Translacionu izloţenost,

Ekonomsku izloţenost.

9.1.1. Transakciona izloženost

Ova izloţenost javlja se samo kada postoji vremenska podudarnost izmeĊu

“preuzimanja” obaveze i njegog plaćanja.

Karakteristike transakciskog rizika:

- Nepodudarnost izmeĊu valute u kojoj se izraţava cjena i valute u kojoj se

izraţavaju troškovi,

- Dobici ili gubici su izazvani razlikama izmeĊu planiranih kurseva korišćenih

prilikom odreĊivanja cjene i kurseva ostvarenih u toku naplate, kada se vrši

konverzija iz valute prodaje u valutu troškova. Dobici i gubici su razlike

izmeĊu iznosa rizika konvertovanog po planiranoj stopi i po stvarno ostvarenom

kursu,

Page 46: DEVIZNI KURS I IZLOŢENOST PREDUZEĆA VALUTNOM RIZIKUuniverzitetpim.com/.../2019/07/...valutnom-riziku1.pdf · Kljuĉne rijeĉi: devizni kurs, medjunarodno poslovanje, promjenljivost

46

- OdreĊivanje vremena konverzije valuta je veoma vaţno ako se ţele povezati

stavke u valuti koja će se konvertovati.

Prema tome transakcioni valutni rizik moţemo da definišemo kao: rizik koji moţe

da dovede do toga da se ne ostvari planirana zarada u finansijskim transakcijama u

kojima prodajna cjena i troškovi nisu u istoj valuti, zbog suprotnih promjena u

vrijednosti kursa u odnosu na kurs korišćen u utvrĊivanju cjena i, to jest, izmeĊu

perioda utvrĊivanja cjena i naplate uĉinjene usluge.

Banke koje su se dugoroĉno opredjelile za poslovanje na meĊunarodnom trţištu su

konstantno suoĉene sa ovim rizikom tako da je ta njihova jedna od kljuĉnih odluka na

kom nivou će da prepoznaju transakcioni rizik. To pre svega zavisi od vrste posla o

kome se radi i o nestabilnosti valute koja je u pitanju.

9.1.2. Bilansna izloženost

Razumjevanje deviznog rizika i razvijanje definicije pojma valutnog rizika za

mnoge multinacionalne korporacije i banke poĉinje sa translavionom izloţenošću,

poznatom još i pod imenom raĉunovodstvena ili bilansna izloţenost.

Ova izloţenost u najuţem smislu izrasta iz potrebe da se imovina, potraţivanja,

capital i obaveze date korporacije (banke) koji su denomirani u stranoj valuti kao bilans

stanja i bilans uspeha svojih subsidijara – subjekata osnovanih u stranim zemljama od

strane matiĉne kuće – prevodu u matiĉnu, to jest domaću valutu.

PrevoĊenje (translation) se obavlja na osnovu vaţećih raĉunovodstvenih standard

uspostavljenih od strane ministarstva finansija, ili pak, od strane zvaniĉno izabranog

raĉunovodstveno-knjigovodstvenog tjela, internog ili meĊunarodnog karaktera.

Raĉunovodstveni efekat devizne izloţenosti je samo dio valutnog rizika, sa kojim

su suoĉene meĊunarodne korporacije i banke.

Poĉetna taĉka za razumijevanje i upravljanje ovom vrstom izloţenosti nalazi se u

raĉunovodstvenim metodama upotrebljenim da se “prevedu” date pozicije u bilansu

stanja i bilansu uspeha denomirane u razliĉitim valutama u jednu zajedniĉku-matiĉnu

valutu.

Veliki obim direktnih investicija u inostranstvu, sve veće i intenzivnije prisustvo

ameriĉkih korporacija i banaka na svim kontinentima, liberalizacija kretanja kapitala

Page 47: DEVIZNI KURS I IZLOŢENOST PREDUZEĆA VALUTNOM RIZIKUuniverzitetpim.com/.../2019/07/...valutnom-riziku1.pdf · Kljuĉne rijeĉi: devizni kurs, medjunarodno poslovanje, promjenljivost

47

širom svjeta, deregulacija bankarskih i finansijskih sistema, kao i ukidanje deviznih

kontrola u većini vodećih razvijenih zemalja, poslje niza godina i velikih debata,

primorali su ameriĉke vlasti da se detaljnije pozabave knjigovodstvom i

raĉunovodstvom strane valute-deviznih pozicija.

9.1.3 . Ekonomska izloženost

Ekonomska, buduća ili oĉekivana izloţenost riziku deviznog kursa podrazumjeva

buduće relativne promjene cjena valuta, koje bi mogle imati uticaja na efekte poslovanja

banke u njenoj bliţoj ili daljoj budućnosti. Dakle, suština ekonomske izloţenosti riziku

deviznog kursa svodi se na izloţenost riziku koja rezultira iz realne promjene kursa

valuta u odnosu na valute konkurenata odnosno, koja ima suprotan efekat na

konkurentske troškove, prodaju, profit i procenat uĉešća na trţištu.

Bitne karakteristike ekonomske izloţenosti valutnom riziku su:

Da nastaje pre ekonomske transakcije i obiĉno odreĊuje da li će do nje doći,

Da je vezana za realne, a ne nominalne promjene kurseva,

Da se generalno moţe reći, da se ne pojavljuje u finansijskim izveštajima,

Da moţe da utiĉe na našu domaću prodaju u domaćoj valuti,

Da teţi da ima razliĉite vremenske raspone.

Sagledavanje budućih efekata promjene realnih deviznih kuseva je veoma znaĉajan,

ali istovremeno i sloţen posao predviĊanja od strane ekonomskih subjekata ukljuĉenih

ili koji se ţele ukljuĉiti u meĊunarodnu razemjenu. Ovaj posao je od izuzetnog znaĉaja

za dugoroĉne aranţmane kao što su osnivanje filijala odnosno subsidijara u

inostranstvu, zatim kada treba procjeniti dugoroĉne ekonomske i finansijske trendove, a

u okviru njih i efekte promjene realnih deviznih kurseva. Postoje metode kojima se vrši

predviĊanje promjena deviznih kurseva i koji se mogu svrstati u dvije grupe:

Ekonometrijski modeli uz pomoć matematiĉkih obrazaca,

Subjektivne procjene tima eksperata ili pojedinaca relativnih varijabli na kretanje

visine kurseva.

Page 48: DEVIZNI KURS I IZLOŢENOST PREDUZEĆA VALUTNOM RIZIKUuniverzitetpim.com/.../2019/07/...valutnom-riziku1.pdf · Kljuĉne rijeĉi: devizni kurs, medjunarodno poslovanje, promjenljivost

48

Bitna je ĉinjenica, da je ekonomska izloţenost riziku deviznog kursa dinamiĉka

kategorija, da se teško projektuje i da predstavlja dio ukupnog rizika deviznog kursa.

U tom kontekstu, neophodan je adekvatan struĉno-analitiĉki pristup konceptu ukupnog

deviznog rizika od strane menadţment tima banke imajući u vidu kako statiĉki tako i

dinamiĉki aspekt ove kategorije izloţenosti banke riziku.

10. NAĈINI ZAŠTITE U FINANSIJSKOM I ROBNOM PROMETU

UPOTREBOM ODGOVARAJUĆIH INSTRUMENATA

Savremene uslove poslovanja karakterišu brze ekonomske promjene, nestabilnost

finansijskog i deviznog trţišta, što se manifestuje u povećanoj izloţenosti rizicima

deviznog kursa. U takvim uslovima, obavljanje deviznih i valutnih transakcija na

klasiĉan naĉin ne obezbjeĊuje u dovoljnoj mjeri zaštitu uĉesnika u meĊunarodnim

finansijskim poslovima od mogućih deviznih rizika.

Upravo iz tih razloga, uĉesnici na deviznom trţištu koriste savremene oblike zaštite

od izloţenosti riziku deviznog kursa. To su odreĊene modifikacije klasiĉnih terminskih

(„forward‟) deviznih transakcija, koje na razliĉite naĉine zaštićuju partnere u obavljanju

deviznih poslova sa deviznim rizikom.

Sa aspekta roka izvršenja transakcija u meĊunarodnom poslovanju postoje tzv.

Promptne ili „spot‟ transakcije, koje se obavljaju u roku od dva radna dana, i terminske

ili „forward‟ transakcije, koje se obavljaju na odreĊeni termin u budućem periodu20

.

Promptne ili spot („spot‟) transakcije obavljaju se na spot deviznom trţištu. Spot

transakcije izvršavaju se u roku od dva radna dana, izuzev promjena u ameriĉke i

kanadske dolare, koje se izvršavaju u toku jednog radnog dana. Većina stranih valuta se

kotira direktno, što znaĉi, da se cjena strane valute izraţava u jedinicama domaće valute.

U SAD, na primjer, to bi znaĉilo odnos strane valute prema dolaru odnosno koliko se

domaće valute mora dati da bi se kupilo jedan evro ili 100 evra. Izuzetak od ovoga su

anglosaksonske valute (britanska funta, irska funta, australijski dolar, novozelandski

dolar i evro), kod kojih se primjenjuje indirektna kotacija, gde se cjena domaće valute

20 http://www.pepogledi.org/Arhiva/2010_01/1%20Nikola%20Orlic%20-

%20Rizik%20banaka%20u%20uslovima%20svetske%20ekonomske%20krize.pdf (5.11.2014.

16.00h)

Page 49: DEVIZNI KURS I IZLOŢENOST PREDUZEĆA VALUTNOM RIZIKUuniverzitetpim.com/.../2019/07/...valutnom-riziku1.pdf · Kljuĉne rijeĉi: devizni kurs, medjunarodno poslovanje, promjenljivost

49

izraţava u jedinicama strane valute (na primjer: jedna britanska funta vredi 1,58

ameriĉkih dolara).

Terminske ili forvard („forward‟) transakcije podrazumjevaju obavezu da se kupi ili

proda odreĊen iznos strane valute na neki budući dan ili u okviru odreĊenog perioda po

kursu navedenom u zakljuĉenom ugovoru. Najviše se koriste na evropskom deviznom

trţištu.

Devizni terminski ugovor (devizni, valutni forvard) je ugovor o kupovini ili prodaji

jedne valute za drugu valutu, koji je vrlo sliĉan obiĉnom ugovoru o kupoprodaji deviza.

Razlika je u tome što se kupoprodaja deviza ugovara sa bankom i izvršava na isti datum

zakljuĉenja ugovora, dok se u sluĉaju deviznog terminskog fovard ugovora dogovara na

jedan datum a izvršava na odreĊeni dan u budućnosti (datum izvršenja). Potreba za

korišćenjem deviznih forvarda javlja se kod kompanija koje imaju obavezu plaćanja ili

prilive na odreĊeni dan u budućnosti (npr. doznake, naplata izvoznog posla...) a ţele da

osiguraju plaćanja i da prilivi ne budu izloţeni riziku promjene deviznog kursa (npr.

EUR/USD, USD/GBP).

Korporacije koje uĉestvuju u transakcijama terminske trgovine devizama imaju

mogućnost da donose odluke na osnovu izraĉunavanja terminskog kursa. Kao što na

promptnom deviznom trţištu postoji promptna ponuda i traţnja deviza, u ĉijem presjeku

se nalazi ravnoteţni devizni kurs, tako i na terminskom deviznom trţištu postoji

terminski devizni kurs koji se formira u presjeku krivih ponude i traţnje za stranom

valutom, sa isporukom na odreĊeni dan u budućnosti. U osnovi transakcija koje se

odnose na kupoprodaju deviza su i razlike u kamatnim stopama na dvije valute.

Terminski kurs se izraĉunava na osnovu trenutnog kursa dvije valute, roka transakcije i

razlike u kamatnim stopama izmeĊu dinara i evra.

Slika 10.1 Formula za izraĉunavanje terminskog kursa

Izvor: modifikovano

Page 50: DEVIZNI KURS I IZLOŢENOST PREDUZEĆA VALUTNOM RIZIKUuniverzitetpim.com/.../2019/07/...valutnom-riziku1.pdf · Kljuĉne rijeĉi: devizni kurs, medjunarodno poslovanje, promjenljivost

50

Gdje je:

T - terminski kurs (forvard kurs), S - tekući (spot) kurs, k1 - kamatna stopa na stranu

valutu (EUR, USD, CHF..), k2 - kamatna stopa na dinar (RSD), d – roĉnost transakcije

u danima.

Razlozi trgovanja na terminskom deviznom trţištu su: zaštita (hedţing) od rizika,

kursne špekulacije, kao i pokrivena kamatna arbitraţa. Terminski kurs moţe biti veći,

isti ili manji od promptnog kursa.

Uĉesnici na deviznom trţištu su pod stalnim „pritiskom‟ pronalaţenja novih naĉina

zaštite od valutnih rizika. Globalizacija meĊunarodnog finansijskog trţišta i mogućnost

da se poslovi brzo obave sa više uĉesnika ubrzano dovode do pronalaţenja novih

modela, koji uĉesnike na razliĉite naĉine štite od izloţenosti riziku deviznog kursa.

Dosadašnja praksa afirmisala je nekoliko naĉina obezbijeĊenja uĉesnika od

izloţenosti riziku deviznog kursa, kao što su:

1. pokrivanje rizika deviznog kursa („covering‟),

2. zaštita od rizika deviznog kursa („hedging‟), i

3. eliminisanje rizika deviznog kursa („swapping‟).

Za štićenje uĉesnika na deviznom trţištu od izloţenosti riziku deviznog kursa

vaţne su: finansijske viještine, primjenjene tehnike i vrsta instrumenata prilikom izbora

naĉina pokrivanja, zaštite ili eliminisanja rizika deviznog kursa.

Pokrivanje (“covering”) rizika deviznog kursa znaĉi da treba kreirati tok date valute

u suprotnom smijeru od onog toka koji proizvodi izloţenost riziku deviznog kursa i u

istom vremenskom roku odnosno periodu. To znaĉi da je u pitanju štićenje budućeg

deviznog priliva ili odliva od promjene deviznog kursa po osnovu izvoza, uvoza,

primanja dividendi, otplate uzetog finansijskog kredita u inostranstvu itd.

Zaštita (“hedging”) predstavlja finansijsku strategiju minimizacije rizika i sastoji se

od dvije finansijske transakcije ĉiji su rezultati divergentni u sluĉaju promjene nekog od

kritiĉnih faktora na finansijskom trţištu, kao što su kamatna stopa (hedţing kamatne

stope), i devizni kurs (valutni hedţing).

Naime, kod valutnog hedţinga rijeĉ je o zaštiti vrijednosti aktive locirane u stranoj

zemlji i budućih prihoda koje donosi ta aktiva.

Page 51: DEVIZNI KURS I IZLOŢENOST PREDUZEĆA VALUTNOM RIZIKUuniverzitetpim.com/.../2019/07/...valutnom-riziku1.pdf · Kljuĉne rijeĉi: devizni kurs, medjunarodno poslovanje, promjenljivost

51

Eliminisanje rizika valutnog kursa vrši se pomoću valutnog svopa („currency swap‟)

odnosno svopa deviznog kursa bilo da je u kombinaciji sa svopom kamatne stope ili ne.

U valutnom svopu mjenja se jedna valuta za drugu valutu po ugovorenom deviznom

kursu. Drugim rijeĉima, imalac koji ima višak jedne vrste deviza mjenja taj višak za

drugu vrstu valute koja mu je potrebna, bilo za popravljanje trţišne likvidnosti ili pak za

obezbjeĊenje finansiranja po niţoj stopi, što ukljuĉuje i unakrsni valutni svop („cross

currency swap).

Poslovi zaštite od izloţenosti riziku deviznog kursa u praksi se obavljaju pomoću

odreĊenih tehnika i instrumenata uz korišćenje odreĊene poslovne procedure. Fjuĉersi,

opcije i svopovi, kao modifikovani oblici forvarda, koriste: (DeRosa, 1991, pp. 10-12)

(1) odreĊene varijante forvard ugovora, (2) kotacije deviznih kurseva (direktne i

indirektne), (3) diskonte i premije za odreĊene valutne kurseve (poeni), (4) kamatnu

stopu na finansijskom trţištu za stranu i za domaću valutu, (5) spot kurs i forvard kurs.

10.1. Hedţing

Tehnika koja se moţe koristiti da se neutrališe rizik od nepovoljnog kretanja

deviznog kursa je "hedţing" (hedging). Pojednostavljeno govoreći, to znaĉi da je

moguće izbalansirati devizni rizik za kredit u stranoj valuti kroz pravljenje ugovora s

bankom (ili drugom finansijskom institucijom).

Taj ugovor ima suprotnu deviznu poziciju, tako da će ukupna neto devizna pozicija

biti izbalansirana. Ako klijent izgubi novac na jednom ugovoru, istovremeno će ga

zaraditi na drugom.

Neki od vaţnih detalja vaţnih detalja:

1. Hedţing nije besplatan. Finansijska institucija koja nudi hedţing zaraĉunava

naknadu za to i naknada će biti viša što je veći rizik od promjene deviznog

kursa;

2. Mogućnosti hedţinga se ne koriste ĉesto za domaćinstva. Njih mnogo ĉešće

koriste preduzeća za svoje velike devizne izloţenosti;

Page 52: DEVIZNI KURS I IZLOŢENOST PREDUZEĆA VALUTNOM RIZIKUuniverzitetpim.com/.../2019/07/...valutnom-riziku1.pdf · Kljuĉne rijeĉi: devizni kurs, medjunarodno poslovanje, promjenljivost

52

3. Ugovori za hedţing nisu na raspolaganju za sve valute s kojim se ne trguje ĉesto

na meĊunarodnim trţištima. Trenutno postoje vrlo ograniĉene mogućnosti za

hedţing KM prema drugim valutama;

4. Što je duţe trajanje deviznog rizika, teţe je i skuplje da se za takav rizik napravi

hedţing. Krediti u stranoj valuti obiĉno imaju devizni rizik za period od više

godina i zato je ugovor o hedţingu vrlo komplikovan i skup, ĉak i ako je na

raspolaganju;

5. Neki korporativni klijenti (preduzeća) imaju mogućnost prirodnog hedţinga koji

proistiĉe iz meĊunarodnog poslovanja. Na primjer, izvozno preduzeće izvozi u

Švicarsku i ima prihode u švicarskim francima i, stoga, moţe se zaštiti (hedţing)

od deviznog rizika vezanog za dizanje kredita u švicarskim francima. MeĊutim,

domaćinstva rijetko imaju mogućnost hedţinga.

Page 53: DEVIZNI KURS I IZLOŢENOST PREDUZEĆA VALUTNOM RIZIKUuniverzitetpim.com/.../2019/07/...valutnom-riziku1.pdf · Kljuĉne rijeĉi: devizni kurs, medjunarodno poslovanje, promjenljivost

53

11. ZAKLJUĈAK

Stabilnost deviznog kursa je jedan od osnovnih preduslova opšte makroekonomske

stabilnosti, a realnost deviznog kursa osnov spoljne konkurentnosti nacionalne privrede.

Bez stabilnosti deviznog kursa nema stabilnosti cijena, koje onda cijeli

makroekonomski sistem izbacuje iz ravnoteţnog stanja. Pošto ekonomija mora u

svakom momentu biti u ravnoteţi, to se ona (ravnoteţa) uspostavlja na novom,

nepovoljnijem nivou. To je naroĉito izraţeno kod ekonomija sa velikim stepenom

otvorenosti. Uopšte, zahtjev za stabilnošću deviznog kursa ima za svrhu stvaranje

optimalnog okruţenja za funkcionisanje cijele privrede.

Stabilnost je nepromjenljivost samo na kratak rok, dok je na dugi rok, za sluĉaj

fundamentalne neravnoteţe nuţna korekcija vrijednosti deviznog kursa.

Ĉesto se pod ravnoteţom podrazumijeva samo unutrašnja ravnoteţa, a zanemaruje

se spoljna ravnoteţa. Jedina ravnoteţa u privrednom sistemu je ona koja je dostignuta

simultanim postizanjem interne i eksterne ravnoteţe.

PrilagoĊavanje platnog bilansa kao cilj politike deviznog kursa još uvijek izaziva

kontroverze: devalvacija je maĉ sa dvije oštrice jer iako dijeluje u pravcu poboljšanja

platnobilansne pozicije, moţe biti i inicijalna kapisla inflatorne spirale. Mnogi

istraţivaĉi ukazuju na kratkoroĉnost dejstva devalvacije.Devalvacija se mora sagledati u

kontekstu ekonomske situacije svake zemlje ponaosob. Naravno, kada govorimo o

devalvaciji podrazumjevamo fiksnije reţime deviznog kursa (pri fluktuirajućim

reţimima neke sliĉne efekte ima depresijacija nacionalne valute). Da je ravnoteţa

bilansa plaćanja jedini cilj, moţda i ne bi bilo potrebe za prilagoĊavanje realnog

deviznog kursa: nominalni devizni kurs bi mogao biti fiksiran, uz sve prednosti koje

podrazumjeva takav reţim deviznog kursa, te ne bi imalo potrebe za promjenama nivoa

cijena; prilagoĊavanje bi se vršilo pri istom nivou rashoda, uz mehanizme i instrumente

monetarne politike. Ravnoteţa platnog (taĉnije trgovinskog) bilansa, meĊutim, nije

jedini cilj makroekonomske politike, pa samo korišćenje kamatne stope kao instrumenta

monetarne politike nedovoljno: u takvom sluĉaju se, pored spoljne uzima u obzir i

postizanje interne ravnoteţe, gde je potrebno više instrumenata.

Page 54: DEVIZNI KURS I IZLOŢENOST PREDUZEĆA VALUTNOM RIZIKUuniverzitetpim.com/.../2019/07/...valutnom-riziku1.pdf · Kljuĉne rijeĉi: devizni kurs, medjunarodno poslovanje, promjenljivost

54

12. LITERATURA

Ţiravac Mladenović Marijana. 2011. Uvod u poslovne finansije. Banja Luka: PIM

Univerzitet.

Dţombic Ilija. 2010. Makroekonomija. Banja Luka: PIM Univerzitet.

Ţiravac Mladenović Marijana. 2013. Menadţment finansijskih rizika. Banja Luka:

PIM Univerzitet.

Ćirović Milutin. 2001. Bankarstvo. Beograd: Ekonomski fakultet.

Kovaĉević Ljubomir i Vunjak Nenad. 2009.Upravljanje finansijama preduzeća.

Istoĉno Sarajevo: Ekonomski fakultet.

Barjaktarović Lidija. 2010. Monetarno-krditni i devizni sistem. Beograd:

Univerzitet Singidunum.

Hadţić Miroljub.2009. Bankarstvo. Beograd: Ekonomski fakultet.

Savić J i Kvrgić G.2010. Ekonomija kapitala i finansiranje razvoja.Ĉaĉak VPŠ.

Bodiroţa M.i Acin R. 2005. MeĊunarodna ekonomij. Brĉko.

Ĉobeljić Nikola i Rosić Ilija. 1989. Privredni razvoj i privredni sistem Jugoslavije,

Savremena administracija, Beograd.

Ţivković, Ţ. Ristić.2000. Upravljanje finansijskim i deviznim poslovanjem.

Beograd: Ekonomski fakultet.

Grupa autora.2011. Berzansko trţište stranih valuta i devizni

kurs.Beograd:Univerzitet Singidunum.

http://studenti.rs/skripte/bankarstvo-finansije/fleksibilni-devizni-kurs-i-devizna-

arbitraza/ (28.10.2014 . 13:00h)

http://www.cbbh.ba/?id=886 (1.11.2014. 15.00h)

http://www.cbbh.ba/?id=886#6 (1.11.2014. m15.30).