1 Micorosoft „Partner u učenju“ časopis za nastavnike http://pilcasopis.wordpress.com

Dete i rač unar – rač unarska pismenost

U sredu 31. avgusta 2011. godine, uoči samog početka nove školske godine, u tržnom centru Ušde održana je radionica

pod nazivom Dete i računar. Radionica je održana u okviru akcije Školsko zvono koju je organizovao časopisa MAMA.

Kako Microsoft kroz program Partner u učenju pored ostalog pruža pomod u unapređenju procesa učenja, to je i ovom

prilikom omogudio da se zainteresovanim učesnicima pruži najbolja moguda informacija o značaju i načinu korišdenja

računara za učenje. Radionicu su vodile Nevenka Spalevid i Jasminka Mihaljinac, profesorske informatike Matematičke

gimnazije i autori udžbenika za predmet Od igračke do računara u prvom razredu osnovne škole.

Prikaz korišćenja računara i Interneta u učenju za najmlađe Prezentacija korišdenja računara za učenje za decu imala je za cilj da ukaže deci i roditeljima, posetiocima štanda Školsko

zvono, na značaj korišdenja računara i Interneta u učenju, ali i opasnosti koje prete deci ako to rade neumereno i bez

nadzora roditelja. Kako su vedinu učesnika činile porodice sa decom predškolskog uzrasta, to su i aplikacije koje su

predstavljene bile prilagođene najmlađem uzrastu.

Posle uvodne priče o tome kako treba da bude organizovano radno mesto za dete koje koristi računar i na šta sve treba

obratiti pažnju kako bi se sačuvalo zdravlje deteta, prešlo se na diskusiju o tome šta se danas podrazumeva pod

računarskom pismenošdu.

Potom su predstavljeni sadržaji sa sajta http://www.microsoft.com/scg/obrazovanje/pil/materijali/default.mspx.

Projekcija se odvijala na 2 TV-a dijagonale 50’’ koji su bili povezani sa računarom sa WiFi internet vezom i profesionalnim

ozvučenjem, pa su mnogi prolaznici, a pre svega porodice sa decom, zastajali da čuju izlaganje.

Ilustrovano je kako se otvaraju knjige iz Antologije srpske književnosti, a zatim je prikazana Srpska dečja digitalna

biblioteka. Najviše interesovanja izazvala je knjiga „Poštovana deco“ Duška Radovida iz 1954. godine. Prisutna deca

prepoznala su svoje omiljene pesmice, pa su poželela da ih čuju i sama čitaju pred mikrofonom.

Na roditelje je značajan utisak ostvarila priča Beskonačna šuma koja objašnjava šta je Internet i šta se na njemu može

raditi, a istovremeno uči da na Internetu ima i loših stvari od kojih se treba zaštititi.

Na kraju je predstavljen program GCompris. GCompris je paket edukativnih programa za decu od 2 do 10 godina koji se

sastoji od različitih zadataka i igara. Deca su prilazila računaru i rešavala različite probleme, što se moglo pratiti na

priključenim ekranima. Publika je pomagala i hrabrila male učenike, čekalo se i na red za svojih pet minuta rešavanja

problema. Svaki aktivni učesnik radionice nagrađen je prigodnim poklonom – Microsoftovom podlogom za miša sa

porukom: „Budi pažljiv, poštuj pravila i na Internetu“.

Šta podrazumevamo pod računarskom pismenošću? Centralni deo radionice bio je posveden pitanju Šta je računarska pismenost, jer upravo to određenje definiše i kako bi

trebalo pristupiti obučavanju dece za korišdenje računara. Odgovor na ovo pitanje dajemo na osnovu teksta

Technological Fluency sa MIT Media Lab (http://web.media.mit.edu/~mres/clubhouse/handouts/fluency-v3.pdf).

Napravimo analogiju sa učenjem jezika. Za onog ko nauči nekoliko fraza potrebnih da može da naruči jelo u restoranu ili

na ulici upita kako da stigne na određenu adresu, još uvek ne možemo redi da tečno govori strani jezik. Ovaj tip znanja

korišdenja fraza je koristan, ali ne znači da smo savladali strani jezik. Da bismo zaista tečno govorili, treba da budemo u

stanju da izložimo kompleksnu ideju ili ispričamo zahtevnu priču - dakle moramo biti sposobni da „napravimo stvari“ u

2 Micorosoft „Partner u učenju“ časopis za nastavnike http://pilcasopis.wordpress.com

jeziku. Slično, ako smo računarski pismeni, nije dovoljno samo da znamo kako se koriste tehnološki alati, nego i da

znamo kako da konstruišemo značajne stvari pomodu tih alata.

Možemo definisati šest nivoa računarske pismenosti.

1. Sposobnost za korišćenje računara

2. Sposobnost za učenje novih načina korišdenja računara

3. Sposobnost za kreiranje stvari pomodu računara

4. Sposobnost za kreiranje stvari zasnovanih na sopstvenim idejama

5. Sposobnost za korišdenje tehnologije za doprinos društvenom okruženju

6. Razumevanje koncepata bitnih za tehnološke aktivnosti

Kada kažemo sposobnost za korišdenje računara, podrazumevamo korišdenje osnovnih mogudnosti operativnog sistema,

standardnih aplikativnih programa (tekst procesora, alata za crtanje,...) i veštinu traženja i proveravanja informacija na

Internetu.

Sposobnost za učenje novih načina korišdenja računara podrazumeva da se osedamo opušteno i samopouzadano pri

savladavanju novih mogudnosti i programa. Treba da budemo u stanju da savladamo nove mogudnosti programa sa

kojim smo ved radili, ali i da bez straha učimo da koristimo potpuno nove alate i programe. Treba da umemo da

koristimo više alata/programa u svojim projektima, da koristimo njihove mogudnosti i na nestandardan način i da ih

prilagođavamo svojim potrebama.

Pod sposobnošdu za kreiranje stvari pomodu računara podrazumevamo kreiranje slika, animacija, pesama, videa,

robotskih konstrukcija. Koju god stvar da smo kreirali pomodu računara, treba da budemo u stanju da je revidiramo, a

ako nešto ne radi kako treba, da umemo da otkrijemo gde smo pogrešili. Potrebno je posedovanje nivoa potrebnog za

kreiranje datim alatom, tako da možemo iterativno da modifikujemo i proširujemo svoje kreacije (i ideje). Bilo bi dobro

da umemo da pišemo i programe koji bi kreirali izražajnije projekte, tako da bismo protekom vremena (sa iskustvom)

mogli da pravimo proizvode sa više svojstava i bogatijom interakcijom.

Tako dolazimo do slededeg nivoa računarske pismenosti, a to je sposobnost za kreiranje stvari zasnovanih na sopstvenim

idejama. Računar treba da bude alat koji omogudava razvijanje projekata na osnovu inicijalne inspiracije sve do

završenog posla. Treba da budemo u stanju da izaberemo alate/programe koji odgovaraju onome što kreiramo, a

vremenom se može postidi i više, računar može da posluži za generisanje novih ideja.

Ono na šta posebno skredemo pažnju je da sposobnost za korišdenje tehnologije treba da daje doprinos društvenom

okruženju. Svoje ideje i projekte treba da delimo sa drugima iz okruženja, da sa njima zajednički radimo na projektima. U

to spada i pomaganje drugima da nauče nova svojsta, programe i ideje. Treba da budemo u stanju da modifikujemo i

proširujemo projekate koje je kreirao neko iz našeg okruženja i kreiramo stvari koje su značajne za okruženje. Ako smo

to u stanju, onda možemo redi da smo zaista računarski pismeni.

Konačno, dolazimo do najvišeg nivoa a to je razumevanje koncepata bitnih za tehnološke aktivnosti. Na primer,

razumevanje perspektive kad se kreiraju slike, razumevanje senzora i povratne sprege u robotskim projektima,

razumevanje matematike potrebne za koordinaciju objekata u animacijama, razumevanje osnovnih elemenata

programske logike i struktura podataka. Tek kada razumemo koncepte, možemo da ih primenimo u različitim

kontekstima ili situacijama i sistematično pristupamo projektovanju rešenja problema.

3 Micorosoft „Partner u učenju“ časopis za nastavnike http://pilcasopis.wordpress.com

Autor: Nevenka Spalević, Matematička gimnazija,

Beograd