1. Desk i njegova funkcija u pripremi lista, radijske ili televizijske emisije

- Desk je stalna ili dežurna uredničko-novinarska ekipa u dnevnim informativnim medijima, koja konkretnog dana organizuje i finalizuje proizvodnju novina ili radijske, odnosno televizijske informativne emisije, a kojom rukovodi šef deska ili dežurni urednik;

- Desk svakog jutra planira novine (odnosno informativne emisije) i određuje okvirnu količinu i raspored materijala koji treba pripremiti u korelaciji sa procenom važnosti događaja dana i aktuelnošću tema koje se obrađuju;

- Desk raspoređuje raspoloživi informativni prostor na rubrike odnosno redakcije i koordinira njihov rad;

- Desk određuje koji će izveštaji i tematski prilozi imati prioritet u novinama i informativnim emisijama – u čemu posebno značajno mesto imaju prve stranice novina i generalne najave radijskih i televizijskih emisija.

- Desk obrađuje informativni materijal koji u redakciju stiže od specijalizovanih agencija (novinskih, foto, radijskih i televizijskih) i na taj način „pokriva“ događaje koje redakcija ne može da prati preko svojih ljudi i svoje tehnike.

- Desk je dežuran sve do zaključenja novina ili do kraja poslednje informativne emisije dana i ovlašćen je da reaguje na neočekivane događaje vanrednim nalozima novinarima i dežurnim ekipama – te da u skladu sa ocenom važnosti tih događaja menja već uređene stranice u novinama ili već pripremljene blokove u radijskim i televizijskim novinama.

- Deskom rukovodi šef deska, a jedino je glavni i odgovorni urednik ovlašćen da mu izdaje naloge i da menja njegove odluke.

2. Šef deska, organizacija rada, struktura deska, dežurni urednik (noćni urednik);

- Stalno ustrojeni desk obično sačinjavaju šef deska, sekretarica šefa deska, zamenik šefa deska, urednici u desku, saradnici u desku, rirajteri-redaktori, lektori, tehnički urednici ili realizatori emisija, foto urednici i ilustratori;

- U sistemu ad hoc formiranja dežurnog deska šef ekipe je dežurni urednik, a sačinjavaju je dežurni saradnici ili urednici ključnih rubrika, odnosno redakcija (političke, spoljno-političke, sportske), voditelji (prezenteri) i spikeri, kao i dežurni realizatori;

- Desk počinje rad sastankom “kolegijuma” kome po pravilu pored šefa deska prisustvuju svi urednici rubrika (odnosno redakcija), te glavni urednik (sa zamenikom i pomoćnicima). Na tom sastanku se analizira predhodni broj novina

1

(odnosno emisije iz predhodnog dana), planira priprema današnjeg broja i utvrđuju pripremni poslovi za naredni dan ili naredne dane;

- Na jutarnjem kolegijumu urednici rubrika (odnosno redakcija) prijavljuju svoje planove za dan i sugeriraju koji bi izveštaji i prilozi treablo da budu objavljeni ili započeti na naslovnoj strani (odnosno najavljeni na naslovnoj strani), to jest koji izveštaji i prilozi treba da budu najavljeni u generalnoj najavi emisije.

- Šef deska je ovlašćen da na jutarnjem sastanku odredi okvirni prostor kojim će raspolagati određene rubrike (odnsono redakcije), da izda nalog da se za prvu stranicu lista (ili generalnu najavu) pravi posebna verzija izveštaja ili priloga, te da odredi koji deo novina ili emisije će sam urediti desk, odnosno da odredi događaje koji će imati prioritet;

- Šef deska raspoređuje materijal za obradu članovima deska i daje naloge u pogledu dužine ili akcenata u tim izveštajima ili prilozima.

- Za poslednja izdanja novina postoji funkcija “noćnog urednika”, koji, u kontaktu sa šefom deska ili glavnim urednikom ažurira pojedine stranice lista u skladu sa poslednjim vestima

3. Odnos deska i glavnog urednika, te urednika rubrika ili blokova u rtv emisijama

- Glavni urednik je nadređen šefu deska i celom desku i može im izdavati obavezne naloge;

- Šef deska je glavni saradnik glavnog urednika i zbog toga je u tom odnosu potrebno međusobno poverenje, usaglašenost osnovnih pogleda i sličnost stila i ukusa;

- Glavni urednik arbitrira pri sporovima šefa deska i urednika rubrika odnosno redakcija;

- Šef deska je nadređen urednicima rubrika odnosno redakcija u pogledu odluka o konkretnom broju novina ili emisije;

- Urednici rubrika (odnosno blokova u rtv emisijima) dužni su da se povinuju odlukama šefa deska i da izvrše njegove naloge;

- Šef deska odgovoran je za celinu lista (emisije) i dužan je da parafira sve stranice, odnosno pregleda celu emisiju.

4. Plan broja lista ili emisije

a. Rubriciranje

- Dnevne novine u Srbiji po obimu se obično kreću na prostoru između 16 i 40 stranica. Taj prostor se u načelu mora izdeliti na određene manje ili više stalne rubrike. Čitalac voli da posle izvesnog vremena zna šta gde u listu može brzo pronaći. Zbog toga se svaki list manje ili više čvrsto rubricira;

2

- I elektronske informativne emisije dana praktično imaju stalnu, uobičajenu strukuturu, ali je rubriciranje u ovim emisijama manje čvrsto nego u štampi;

- Rubriciranje nije važno samo za čitaoce, nego i za unutrašnju organizaciju posla u redakciji. Iako u svakim novinama desk mora imati stalni pregled poslova u svim rubrikama, ipak su rubrike te koje praktično autonomno pripremaju svoje delove novina;

- Uobičajeni redosled rubrika, odnosno tema je:a) Glavni događaji i vesti;b) Politika;c) Privreda;d) Društvo;e) Crna hronika;f) Lokalni događaji;g) Kultura i obrazovanje;h) Zabava;i) Feljtoni;j) Oglasi;k) Sport;l) Vreme i zanimljivosti.

- U planiranju elektronske informativne emisije takođe se ide na određeni ustaljeni redosled materijala. Nekada su, na primer, u RTS dnevniku unutrašnjo politički događaji deljeni na dve kategorije - politiku 1 i politiku dva, a i spoljnopolitički na svet jedan i svet dva – pa se išlo redosledom politika 1, svet 1, politika 2, svet 2, društvo, pa kulutura, sport i vreme.

- Veoma važni događaji iz pojedinih rubrika, naravno, mogu iskočiti na mesto događaja dana, a zanimljivosti iz bilo koje oblasti mogu dobiti mesto na kraju dnevne informativne emisije ili biti povezani sa sličnom zanimljivošću iz druge oblasti. Dakle, redosled u elektronskim medijima, čak lakše nego u novinama, može biti ispreturan – ako urednik za to nađe opravdanje i u tome nađe neki kreativni smisao.

- Rubrike ne zauzimaju jednak prostor svakog dana, nego se svakog dana planira list, to jest određuje koliko će koja rubrika konkretnog dana dobiti prostora;- Pošto pojedinih dana idu i stalni nedeljni dodaci u listu, orijentaciono se uspostavlja nedeljni raspored prostora, ali ni on ne mora biti čvrsto ustaljen;

3

- Rubrike obično imaju adekvatne nadnaslove i u njima redakcija može nešto preciznije uputiti čitaoca šta ga na određenoj strani očekuje;

- U okviru pojedinih rubrika, takođe se uspostavlja određeni ustaljeni red rasporeda materijala: određuje se gde će biti prostor za vesti i izveštaje, za analitički članak, za stalni komentar, noseću fotografiju ili intervju;

- Iako ima i drugačijih pristupa, uočeno je da čitaoci vole ustaljeni raspored materijala, a njegova atraktivnost zavisi od mikro prioriteta koji im se daje i od konkretne sadržine i opreme napisa.

b. Plan konkretnog broja

- Na jutarnjem sastanku šef deska i urednici ili predstavnici rubrika iznose svoje planove za konkretna dan - najavljuju događaje koje će pratiti, teme koje će obrađivati, sagovornike za izjave i intervjue, itd;

- Na jutarnjem sastanku šef deska daje prvi predlog koliko će kojoj rubrici, a koliko samom desku biti namenjeno prostora ili vremena;

- Kada postoji dvojba je li neki događaj pretežno političke ili pretežno neke druge naravi, presuđuje šef deska (ili glavni urednik);

- Urednicima se na jutarnjem sastanku daje i prvi nalog u pogledu njihovih rokova i obaveza prema prvoj stranici lista;

- Poštovanje rokova je veoma bitno jer su kapaciteti preloma lista ili montaže ograničeni. Uvek treba imati na umu da je svaki posao u redakciji deo ukupnog tehnološkog lanca.

c. Kako se postiže upućivanje na prioritete

- U novinama se čitaocima nameću prioriteti na više načina, a pre svega isticanjem na prvu stranu, odobrenom dužinom napisa, redosledom u listu, položajem na stranici, veličinim naslova i opremom (nadnaslov, podnaslov, međunaslovi, glose, fotosi, ilustracije, itd.);

- U elektronskim emisijama prioritet se nameće generalnom najavom, redosledom, direktnim javljanjem, vremenskim trajanjem, ubacivanjem tonskih inserata, podrškom dodatnih rubrika i reagovanja;

4

- Naslovna stranica i prve stranice novina, koje obično uređuje desk, privlače, po pravilu, najviše pažnje;

- Na parnim stranicama, do polovine lista, ubedljivo najviše pažnje privlači levi gornji ugao, ali od pola lista nadalje pažnja se obično seli na desne stranice.

- Pravilo je da napisi koji imaju naslove sa najkrupnijim slogom idu u vrh strane, a oni sa sitnijim naslovom ispod;

- Kratki napisi se mogu posebno istaknuti debljim okvirom, posebno kada su smešteni u unutrašnje stubce, ili kurzivom ili čak boldiranjem;

- Napisi sa velikim fotosom stvaraju optičku varku veće dužine i većeg značaja;

- Ako je deo teksta izvučen na prvu stranu, on se mora ponoviti na mestu u kome ide u celini (napušta se praksa pukog nastavljanja teksta čak i na drugoj strani);

- Tekst koji ide u štrihu, pogotovu onaj koji ide preko dela fotosa obično je mnogo manje čitak i tu grafičku egzibiciju ne treba zloupotrebljavati (u dnevnim novinama nikako).

5. Obrada agencijskih vesti i dopisničkog materijala u desku

- Agencijske vesti su izvanredno važna dopuna vestima koje prikuplja sama redakcija;- Većina redakcija nema mogućnost da prikuplja vesti širom sveta, u tom poslu su velike svetske agencije nazamenljive,- Desk novina ili rtv emisija ima sva prava na preradu agencijskih vesti i nije dužan da navodi koja ga je agencija emitovala (osim kada je to naglašeno u samoj vesti);- Prilikom obrade agencijskih vesti podrazumeva se poštovanje osnovnih etičkih načela novinarstva;- Ako se naglasi koja je agencija emitovala vest – neprihvatljivo je dodavanje, komentarisanje i ocenjivanje koje nije sadržano u izvornom obliku;- Sličan tretmanu agencijskih vesti imaju i vesti dopisnika redakcije;

6. Politička rubrika (redakcija)

- Jedna od najvažnijih rubrika u svakom listu (odnosno rtv stanici) s obzirom na ogroman interes koji čitaoci, slušaoci i gledaoci pokazuju za političke teme;- Urednik političke rubrike daje ton čitavoj rubrici, usmerava generalni pristup lista ovim temama, određuje srazmere i prioritete tema i deli stalna ili povremena zaduženja i konkretne poslove saradncima;

5

- Unutar rubrike raspoloživo ljudstvo dobija stalna sektorska zaduženja. Ta zaduženja se obično vezuju za određene institucije vlasti (vlada, skupština) ili za određene institucije politike (političke stranke, nevladin sektor, klubovi);- Saradnici treba u okviru svog sektora da steknu krug stalnih izvora informacija (javnih ili tajnih) i da uredniku rubrike skreću pažnju na očekivane događaje, trendove, značajne odluke i prognoze;- Prioritet se obično daje parlamentarnim strankama, ali list mora da vodi politiku podjednake distance prema svim političkim centrima i strankama;- Politički analitičari i kolumnisti mogu ocenjivati politička zbivanja sa svoje ideološke ili političke tačke gledišta, ali to treba da naglasi i razjasne;

7. Spoljnopolitička rubrika

A. Vema značajna: - da zadovolji interes čitalaca za globalna zbivanja;- da zadovolji interes naših građana za događaje u susednim državama;- da prenese svetske obrasce i uzore u domaći život i poglede;- da učini nocvine zanimljivim

B. Spoljan politika se u glasilu može pratiti: - preko sopstvenih dopisnika iz inostranstva; - preko ad hoc dopisnika; - preko redakcijskih specijalista; - preko gostujućih eksperata; - putem informativnih agencija; - preradom informacija nadležnih spoljnopolitičkih instiitucija.

C. Spoljnopolitička aktivnost domicilne države ima visok prioritet kod čitalaca, slušalaca i gledalaca – zašto?

- zato što je povezana ne samo sa aktuelnim državnim interesima, nego je oslonjena i na istorijska sećanja, pojedine nacionalne, verske i kulturne mitove;

- zato što su stereotipi u spoljnoj politici prijemčivi, a otuda i opasni; - zato što se često spoljnopilitike teme koriste za unutrašnjopolitičke

ciljeve; - zato što čitaoci smatraju da su njihove novine obavezne da uoče

ključne nacionalne spoljnopolitičke odluke i da im skrenu pažnju na njih.

D. Najvažnije je pratiti događaje u susednim zemljama. Zašto? - zbog neposrednih veza koje čitalaštvo ima sa ljudima u tim

zemljama; - zbog ekonomskih interesa; - zbog komapracija;

6

- zbog neposredne opasnosti E. Spoljnopolitičke teme zahtevaju opreznost: - da se ne bi izazvale međunarodne napetosti i komplikacije; - da se ne provociraju neprijateljski ispadi i teroristički napadi; - da se ne uvrede strani državnici (koji se štite i krivičnim zakonom); - da se ne izazovu kontra propagandne kampanje u drugim zemljama; - da se ne ugroze širi državni ekonomski interesi

F. Ključno je pratiti svetska zbivanja preko međunarodnih institucija (Ujedinjene nacije, Međunarodni monetarni fond, Svetska banka, Evropska unija).

G. Aktivnost svetskih sila presudna je za međunarodnu političku situaciju.H. Spoljnopolitički novinari moraju biti obrazovani, znati vodeće svetske

jezike i posećivati druge države. Zbog toga su to „skupi novinari“.

8. Rubrika Društvo

- Preko ove rubrike prate se raznovrsni događaji i teme koje se tiču socijalne sigurnosti, porodice, zdravlja, kvaliteta života, obrazovanja, stanovanja, letovanja itd.- Veoma čitana rubrika jer se tiče osnovnih egzistencijelnih svakodnevnih potreba;- Novinari ove rubrike obično se raspoređuju po sektorima vezanim za društvene institucije.- Ne treba favorizovati životne probleme u gradu, a zapostavljati selo;- Treba se oslanjati na najširi krug izvora informacija;- Značajno je afirmisati ličnosti koje mogu uticati na obrasce ponašanja u društvu;- Moralna pitanja uvek zanimljiva;- Porodični život je uvek osnov javnog ponašanja.

9. Privredna rubrika

- Kako je privređivanje za život jedna od osnovnih ljudskih aktivnosti i uslov opstanka, sve teme vezane za ovu oblast od vitalnog su interesa za svakog potrošača informacija;- Privredne teme možemo podeliti na makroekonomske i mikroekonomske teme. Makroekonomske su one koje se tiču svih pojedinaca i svih privrednih subjekata, a mikroekonomske obrađuju svaki slučaj za sebe i pokazuju kako deluju privredne jedinice;- Makroekonomskim temama i praćenjem institucija koje vode makroekonomsku politiku (vlada, parlament, centralna banka) bave se iskusni novinari i analitičari;- U makroekonomske teme spadaju i sva pitanja i svi fenomeni koji se tiču standarda građana (inflacija, zaposlenost, kamate, infrastruktura);

7

- Posao u privrednoj rubrici deli se u zavisnosti od broja novinara određenih za ovu oblast. Obično su mikroekonomske teme podeljene prema granama delatnosti: industrija, poljoprivreda, građevinarstvo, saobraćaj, trgovina, spoljna trgovina, finansijske usluge;- Ekonomski komentatori prate makroekonomska kretanja i dužni su da složene institutet ekonomske nauke prevedu na razumljiv jezik, kako bi svako mogao razumeti suštinu stvari.- U ovoj rubrici veoma je važno sprečiti korumpiranje novinara, kako oni preko raznovrsnih oblika „prikrivenog oglašavanja“ ne bi narušili kredibilitet lista.

10.Kulturna rubrika (redakcija)

- Kulturna rubrika je jedan od ključnih rubrika za konstituisanje identiteta lista i prepoznavanje ciljne grupe određenog medija; - Kulturni horizont koji obuhvata određena rubrika veoma bitan za čitaoce, jer je kultura aksiom svake ljudske zajednice (po njoj se ljudi razlikuju na nacije, socijalne grupe, političke zajednice);- Kultura nije samo umetnost – nego obuhvata ceo život: kulturu rada, stvaranja, ishrane, stanovanja, ponašanja, saobraćaja, komunikacije, razmene, itd;- Iz kulturne rubrike ponekad su izvučeni obrazovanje, zabava (šou biznis), dokolica;- Urednik kulturne rubrike predstavlja ne samo ovaj deo redakcije, nego spada u onu grupu urednika po kojoj se prepoznaje i orijentacija lista. Zbog toga on mora biti kompletna, „javna ličnost“ – kako bi mogao da angažuje širok krug spoljnih saradnika, bez koga i nema dobre kulturne rubrike;- U kulturnoj rubrici treba razlikovati novinare od kritičara i drugih specijalista za pojedine oblasti umetničkog stvaralaštva;- I novinari kulutrne rubrike moraju se držati svih pravila novinarske profesije i novinarskih žanrova – oni nisu umetnici, nego novinari;- Specijalisti – kritičari i kolumnisti imaju prava, a i obavezu, da imaju svoj estetski kredo, i da u skladu s njim ocenjuju umetnička dela;- Za svaku redakciju je bolje ako može da za kritike angažuje već afirmisane ličnosti sa javne scene, jer je veoma rizično sam ulagati u stvaranje takve ličnosti, a s druge strane je potrebno s vremena na vreme menjati kritičare, kao se ne bi konzervirao estetski kredo koji protežira redakcija;- Spoljni saradnici na kulturnoj rubrici doprinose dinamici rubrike, izazivaju produktivne polemike i privlače širi krug čitalaca, a list se pri tome ne eksponira kao uporište ovog ili onog ideološkog stajališta;- Treba razlikovati novinarsko od kritičarskog praćenja određenog kulutrnog događaja. Novinar ne ulazi sam u ocene, već prenosi tuđe ocene tog događaja. Kritičar vrednuje.

8

- Ažurnost praćenja kulutrnih događaja veliki problem jer se oni po pravilu odvijaju u vreme kada list već mora u štampu (u večernjim satima);- Politika i kultura – to je veoma važan odnos jer vrednovanje kulturnog događaja i umetničkog dela često zalazi u idieološka pitanja;- Za list je veoma opasno ako se njegovi novinari i kritičari opredele za jedan klan ili pravac i pri tome demonstriraju prostrasnost;- I kulutrnoj rubrici pitanje informatiovnosti presudno za kvalitet rubrike.

10. Lokalna, gradska rubrika (redakcija)

Gradska ili lokalna rubrika odnosno redakcija je veoma važna za svaki medij, jer ona donosi informacije i teme koje su najbliže ciljnoj grupi, pošto je reč o informacijama i temama koje su vezane za svakodnevni život čitalaca, slušalaca i gledalaca u određenoj užoj sredini. Zbog toga onaj medij koji poštuje taj interes svojih korisnika ima najstabilniju publiku.

Iako određena istraživanja upućuju na ocenu korisnika informacija da je deo medija posvećen lokalnim temama najmanje zanimljiv, istovrmeno ti isti korisnici medija traže da oni svakako imaju informacije i teme koje se tiču njihovog svakodnevnog života: ishrane, stanovanja, napajanja vodom, strujom, grejanjem, transportom to posla i zabave, parkiranjem, opravkama kućnih aparata i prevoznih sredstava, nabavkama svakodnevnih potrepština, rekeracijom, mogućnošću izlazaka, zabave, praćenja sportskih događaja, upoznavanje sa lokalnim društvenim i važnijim porodičnim događajima.

U većini medija lokalna rubrika je vidno istaknuta kao zasebna celina u listu ili se čak na elektronskim medijima objavljuje kao zasebna emisija (Novosadske razglednice, Beograd danas, Beogradska hronika). Ove emisije ostvaruju najprisniji kontakt sa publikom jer u njima može da se pojavi i niz ličnosti koje nisu javne ličnosti sa gledišta nacionalnih medija, niti su po većini drugih kriterijuma javne ličnosti.

Lokalna rubrika u nacionalnim ili reionalnim medijima često ima ambiciju da zameni lokalne medije i da ima celu strukuturu novina ili emisije (od politike do sporta) – što se pokazalo pretencioznim, to jest neuspešnim.

Uglavnom, uspešne lokalne rubrike sadrže vesti u vezi sa lokalnim političkim životom i radom organa lokalne samouprave, sa komunalnim preduzećima, sa realizacijom urbanističkog plana, izgradnjom javnih objekata u lokalnoj sredini, sa tekućim snabdevanjem, transportom, lečenjem i drugim javnim uslugama.

Lokalna rubrika ima na čelu urednika i ekipu saradnika koji se samo delimično specijalizuju za određene oblasti života u gradu. Iako su njiohvi zadaci

9

naizgled novinarski jednostavni, oni u suštini pretežno obavljaju najvažniji novinarski zadatak: donose vesti.

Po pravilu, lokalna rubrika treba da sakuplja i takozvane servisne informacije (radno vreme određenih službi i njihove adrese i telefonske brojeve, lokalciju i vreme početka određenih događaja u gradu, itd).

11.Sportska rubrika

- Sportska rubrika je po pravilu najčitanija, najslušanija i najgledanija što joj daje izuzetan značaj u glasilu;- U većini listova ova rubrika zahvata najveći deo prostora i okuplja najbrojniju novinarsku ekipu;- Urednik sportske rubrike daje ton rubrici, organizuje praćenje sportskih događaja, deli poslove i određuje obim pojedinih priloga;- Većina listova bira nekoliko sportova koje će pratiti iscrpnije od drugih i za te sportove specijalizuje određene novinare;- U sportskoj rubrici su fotografija i grafičke ilustracije veoma bitan deo opreme napisa;- List ne sme da pokaže za koje timove ili sportiste navija u domicilnim takmičenjima, a kada je reč o takmičenjima u kojima učestvuje nacionalna reprezentacija ili u kojima naši sportisti učestvuju na međunaordnom planu, podrazumeva se dozirano navijanje i izražavanje podrške;- Saradnici sportske rubrike se specijalizuju za jedan ili grupu sportova;- Sportski izveštaji sadrže ne samo infomacije nego i komentare i ocene koji moraju biti odmereno dozirani;- Sportska rubrika mora afirmisati etiku sporta, fer borbu i mora se odlučno boriti protiv upotrebe doping sredstava i svih drugih oblika narušavanja zdravlja sportista radi trenutnih uspeha u takmičenju.

10

11