Deliblatska pescara

RIZNICA POD OTVORENIM NEBOM

www.vojvodinasume.rsSpecijalni rezervat prirode ‘’Deliblatska peščara’’

02 NATREG Specijalni rezervat prirode ‘’Deliblatska peščara’’

Specijalni rezervat prirode ‘’Deliblatska

peščara’’ se nalazi u jugoistočnom delu

Panonske nizije. Elipsasto prostranstvo

od preko 35.000 ha obuhvata najveću

peščanu i lesnu akumulaciju u Evropi i

deo reke Dunav.

Specijalni rezervat prirode‘’Deliblatska peščara’’

NATREG

NATREG Specijalni rezervat prirode ‘’Deliblatska peščara’’ 03


Na izrazito dinskom reljefu bez površinskih

vodotoka, na Deliblatskoj peščari i Dumači održali

su se iskonski peščarski i šumo-stepski ekosistemi,

dok su se u rečnom koritu, na obalama i adama

Dunava, razvile vodene, močvarne i šumske

zajednice.

Deliblatska peščara je poslednja i najveća oaza

peščarske, stepske, šumske i močvarne vegetacije

panonske nizije, jedan od najvećih centara

biodiverziteta u Evropi i područje od izvanredne,

univerzalne vrednosti za zaštitu prirode i nauku.



Radi sprečavanja eolske erozije na Peščari i zaštite okolnog

poljoprivrednog zemljišta od zasipanja, otvorene površine peska

su u stogodišnjem periodu pošumljenje. Danas peščarska staništa

zauzimaju manje od 1% površine rezervata. Sreću se u vidu

izduvina i peščanih nanosa.


U ekstremnim uslovima Peščare razvio se jedinstven svet flore

i faune. Bogata flora sa preko 900 vrsta, obiluje raritetima,

reliktima i endemima.

Bogata fauna insekata je značajna hranidbena baza za oko 150

vrsta ptica koje se gnezde u raznovrsnim staništima rezervata.

Medju njima su naše najlepše ptice: pčelarica, pupavac, vuga i

vodomar, dok su najčešče brojne pevačice: slavuji, grmuše, zebe,

ševe i drozdovi.

Od ostalih 40 vrsta sisara u rezervatu najkarakterističniji su slepo

kuče i stepski skočimiš koji u našoj zemlji živi samo na Peščari.

Sa 24 vrste vodozemaca i gmizavaca ovo područje je jedinstveno

u Evropi. Na otvorenim peščarskim i stepskim staništima živi

oko 1.200 vrsta insekata, dok se njihov ukupan broj u rezervatu

procenjuje na 15.000.

Predeli mozaičnog rasporeda stepskih i šumskih staništa

obitavališta su srna, jelena, divljih svinja. Poseban duh lovištu

daje stalno prisustvo vuka.

U svetloj hrastovoj-lipovoj šumi stanište je najređe biljke

rezervata, banatskog božura, endema Panonske nizije. Tople

hrastove šume virgilijskog hrasta sa žbunjem pasdrena i

kockavicom karakteristične su samo za Deliblatsku peščaru.



Ostaci tipične stepe panonske nizije su nekadašnji

pašnjaci. Sa stanovišta zaštite predstavljaju

najvrednije delove i pokrivaju 20% rezervata. U

obodnom delu su zadržali iskonski izgled, dok su

u centralnom delu ugroženi prirodnom sukcesijom

ka šumo-stepi i pošumljavanjem.





Labudovo okno je jedna od najvećih selidbenih

stanica ptica selica Evrope. Na nezaledjenom

Dunavu prezimljava oko 300 hiljada raznih pataka,

divljih gusaka i labudova. Vrlo značajno gnezdilište

retkih močvarica: crnog ibisa, malog kormorana,

male bele i žute čaplje je u Dubavačkom ritu, dok

Stevanova ravnica predstavlja važno hranidbeno

područje. Vodeni biotopi i deo Dunava zauzimaju

6% rezervata.

Tu gde se peščara obrušava u Dunav, u obali

visokoj 10 metara, hiljade gnezda su iskopale

laste bregunice. Talasi dodiruju kotu 70 metara

nadmorske visine. Kraj vodotoka Dunava i Karaša

rastu vrbe, u plićacima dubovačkog rita trska i

rogoz, lokvanji i barske perunike na adi Žilovi,

resina i vodeni orašak na adi Čibukliji.

U podvodnom svetu tišine iz ševara vreba štuka,

šarani pretražuju potopljene panjeve, som miruje u

dubinama muljevitog dna. Vode ispunjene algama

nedavno su nastanili tolstolobik i babuška. Ukupno

je 50 vrsta riba ustanovljeno u mrestilištima i

otvorenom delu toka Dunava.




Nekoliko šumarskih kuća u samom rezervatu

opremljeno je za boravak manjih grupa. Idealne su

za radne i ekološke kampove, posmatrače ptica i

naučne radnike.

Za obrazovne i sportske aktivnosti namenjeni su

objekti Edukativnog centra i Sportsko-rekreativnog

centra Čardak.

Upravljač po rezervatu vodi jednodnevne

obrazovne ekskurzije i organizuje boravak domaćih

i stranih stručnjaka.

Upravljač SRP „Deliblatska peščara“ je

JP „Vojvodinašume“ Petrovaradin, Šumsko

gazdinstvo „Banat“ Pančevo.




Vladimirovac i Alibunar, sela na obodu

bezvodne Peščare sačuvala su bunare i objekte

vodosnabdevanja iz davnih vremena. Šušara

predstavlja severnu kapiju Deliblatske peščare.

Selo je polazište planinara ka Peščari i Zagajičkim

brdima.




Značaj NATREG projekta za samu Deliblatsku peščaru i Javno preduzeće „Vojvodinašume“ se može

sagledati sa više aspekata. Naime, ovo je prvi projekat Evropske Unije finansiran iz IPA fondova u kome JP

“Vojvodinašume” aktivno učestvuje. Kako su u projekat uključene brojne partnerske institucije razmena

informacija i iskustava sa njihovim predstavnicima će biti jedan od važnijih rezultata. Samo učešće na

projektu je potvrda potencijala SRP “Deliblatske peščare” i prilika za njegovu promociju.

Inovativnost ovog projekta, barem kada je u pitanju JP “Vojvodinašume” i SRP “Deliblatska peščara”,

ogleda se kroz participativni pristup planiranju upravljanja zaštićenim područjima, održivost rezultata i

predloženih rešenja nakon zvaničnog završetka projekta i prilagodljivom upravljanju.


NATREG




NATREG


• ZavodRepublikeSlovenijezazaštituprirode,Vodećipartner• RepublikaSlovenija,Ministarstvoživotnesredineiprostornogplaniranja• KancelarijaVladeKoruške,Odeljenje20–Prostornoplaniranjeirazvoj,odeljenjezazaštituprirode• KancelarijaVladeŠtajerske,Odeljenje16–Prostornoplaniranjeiregionalnirazvoj• Venetoregija,Odeljenjezaprostornoplaniranjeiparkove• RegionalnaAgencijazazazaštituživotnesredine–ARPAEmilijaRomanja• UniverzitetKlagenfurt,Katedrazaekonomiju• Regionalnicentarzaživotnusredinu,kancelarijauLjubljani• ZavodzaprostornouređenjeKoprivničko-križevačkežupanije• JavnaustanovazaupravljanjezaštićenimprirodnimvrednostimanapodručjuKoprivničko-križevačkežupanije• Javnopreduzeće„Vojvodinašume“Petrovaradin

Projekat povezuje šest zaštićenih područja na Alpe-Adria-Panonija teritoriji:• Specijanirezervatprirode„Deliblatskapeščara“,Srbija• Pohorje,Slovenija• ParkoviDelterekePo,VenetoiEmilijaRomanja,Italija• Štajerska,Austrija• VellacherKotchna,Austrija

Projektni partneri

NATREG pilot područja

NATREG Projekat je finansiran od strane transnacionalnog programa saradnje jugoistočne Evrope (SEE Program). SEE Program ima za cilj da razvije transnacionalno partnerstvo o pita njima od strateškog značaja, u cilju poboljšanja teritorijalnog, ekonomskog i socijalnog procesa integracije i da doprinese koheziji, stabilnosti i konkurentnosti u regionu. Za ovu namenu, program pokušava da ostvari visok kvalitet, projektima orjentisanim ka rezultatima od strateškog karaktera, relevantnih za programsko područje.

www.southeast-europe.net

Ova publikacija odražava stavove autora i Upravni organ SEE programa ne može biti odgovoran za bilo kakvu upotrebu, koji mogu biti sačinjeni od informacija koje su sadržane u njemu.

Izrada ove brošure je finansirana od strane transnacionalnog programa saradnje jugoistočne Evrope (SEE Program). Štampu su sponzorisali Zavod za zaštitu prirode Republike Slovenije i Ministarstvo Republike Slovenije za životnu sredinu i prostorno planiranje.

MINISTRSTVO ZA OKOLJE IN PROSTOR

Priprema teksta:Grujičić I., Velojić M., Seratlić B.

Dizajn i prelom:AvantGuarde Design, Beograd

Štampa:Zlatna Knjiga, Jagodina

RIZNICA POD OTVORENIM NEBOM

www.vojvodinasume.rsSpecijalni rezervat prirode ‘’Deliblatska peščara’’

Documents

Deliblatska pescara