DELA BORISLAVA PEKIĆA U 14 KNJIGA

Vreme čudaHodočašće Arsenija Njegovana

Uspenje i sunovrat Ikara Gubelkijana / Odbrana i poslednji dani

Kako upokojiti vampiraZlatno runo I–VII

Godine koje su pojeli skakavci I–IIIBesnilo

1999.Atlantida

Sentimentalna povest Britanskog carstvaNovi Jerusalim

GraditeljiKorešpodencija (Drame I)

U Edenu na istoku (Drame II)

Copyright © 1991, Borislav PekićCopyright © 2013 ovog izdanja, LAGUNA

Dela Borislava Pekića u 14 knjigaKnjiga 6 – tom III

Ove uspomene posvećujemonima koji nisu bili nevini.

Sadržaj

ŽI VEO SAM ME ĐU NJI MA

PO VEST SRP SKOG ZA TVOR SKOG DRUŠ TVA U DO BA RE VO LU CI JE Sen ti men tal no uvo đe nje u za tvor sku oni ri ju . . . . . . 15Ma gič na za tvor ska hi ja zma vre me na i pro sto ra . . . . 23O be lim mr lja ma tam nič ke an tro po pe je. . . . . . . . . . 34 Ljud ski ka vez i nje go vo usa vr ša va nje . . . . . . . . . . . 41 Ma la en ci klo pe di ja an tič kog

i sred njo ve kov nog tam no va nja . . . . . . . . . . . . 48Ma la en ci klo pe di ja tam no va nja u do ba Ra zu ma . . . . . 61 Ma la en ci klo pe di ja bal kan skog i srp skog tam no va nja . . 68 Du go i slav no ži ti je jed ne ro bi jaš ni ce . . . . . . . . . . . 73

RA NI DA NI ILI INI CI JA CI JA Osu đe nik broj 14054. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83 Ka ran tin. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94

Borislav Pekić8

Iz u ze tak na vra ti ma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104 I pra vi lo ko je iz iz u zet ka sle di. . . . . . . . . . . . . . . 109 Pro le go me na za jed nu su mor nu is po vest . . . . . . . . 121 O me du, gor či ni i maj mu nu u ka ve zu

ili Šta je mo ral ako je čo vek gla dan? . . . . . . . . . 130Ko or di nat ni si stem druš tve ne la ži . . . . . . . . . . . . 139

TAM NIČ KA HE RAL DI KA I ZA KO NI RO BI JAŠ KE ZE MLJE Kri mi nal ne kla se u Srem skoj Mi tro vi ci . . . . . . . . . 151 Mi tro vač ke tam nič ke ka ste . . . . . . . . . . . . . . . . 167 U lu dom, tam nom vi la je tu Je di ni ce . . . . . . . . . . . 174 Moj gu ru sa klo zet ske ru pe . . . . . . . . . . . . . . . . 186 Jed na se man tič ka ras pra va s Ud bom . . . . . . . . . . 194 Mo ja za tvor ska ko reš pon den ci ja . . . . . . . . . . . . . 199 Ve li ka po ve lja slo bo de (Mag na Car ta Li ber ta tum)

Srem ske Mi tro vi ce i ka ko je iz be ći . . . . . . . . . . 212

TAM NIČ KO NE BO NA DA MNOM I MO RAL NI ZA KON U ME NI ILI GDE JE NA RO BI JI ĐA VO, A GDE GO SPOD BOG Po li cij ski maj sto ri i nji ho vi ro bi jaš ki še gr ti . . . . . . . 245 Ti po lo gi ja za tvor skih do uš ni ka i do uš ni ka na slo bo di . . 253 O za tvor skom ka rak te ru mo ra la

i druš tve ne fi lo so fi je re al nog so ci ja li zma. . . . . . . 268Mo ral „hlad ne li si ce“ i mo ral „to plog ze ca“ . . . . . . . 281 Si vi mi tro vač ki da ni i nji ho va na ra vo u če ni ja . . . . . . 289 Taj ni put iz za tvo ra u Pa ta go ni ju. . . . . . . . . . . . . 304

Godine koje su pojeli skakavci – III tom 9

PO RE KLO ZA TVOR SKE PO RO DI CE, PRI VAT NOG VLA SNIŠ TVA I RO BI JAŠ KOG BLA GO STA NJA Po vra tak gra đan skog cir ku sa na Is tok . . . . . . . . . . 315 Na niš kim tam nič kim fe ri ja ma . . . . . . . . . . . . . . 328 Po ro dič ni ži vot srp skih ka za ma ta od 1949. do 1953. . . 335 O po se du i po se do va nju na ro bi ji . . . . . . . . . . . . 344 O ro bi jaš kom pri vre đi va nju

i tam nič kom bla go sta nju . . . . . . . . . . . . . . . 358De o ni čar sko druš tvo

za pro iz vod nju i di stri bu ci ju na de . . . . . . . . . . 372

KA RAK TE RO LO GI JA, DU ŠEV NI ŽI VOT I PSI HO SO MA TI KA RO BI JAŠ KOG ŽI VO TA Ro bi jaš ka Afe ra be lih man ti la . . . . . . . . . . . . . . 379 Pri ja telj sko ube đi va nje

ili Kra lji čin gam bit za tvor ske Ud be. . . . . . . . . . 386Po mi lo va nje, po mra če nje ili vre me strep nje . . . . . . 403 Ro bi ja ili vre me iz o pa če nja . . . . . . . . . . . . . . . . 415 Zli du si ro bi je

ili Psi ho pa to lo gi ja za to če nič kog ži vo ta. . . . . . . . 436

ZA TVOR SKI PLE MEN SKI OBI ČA JI, KUL TO VI I MI TO VI Neo bi čan kraj Afe re be lih man ti la . . . . . . . . . . . . 451 Moj ži vot s pa co vi ma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 456 Mor fo lo gi ja za tvor skih mi to va i kul to va

i druš tve ni obi ča ji tam ni ce . . . . . . . . . . . . . . 471Ave ljev kom pleks ili Mit o ne vi no sti . . . . . . . . . . . 484 Pro me te jev kom pleks ili Mit o slo bo di . . . . . . . . . 492

Borislav Pekić10

Kom pleks Ve ne re ili moj do pri nos Mi tu o že ni . . . . 500

NA USLOV NOJ ILI BEZ U SLOV NOJ SLO BO DI Pri ča o ro bi ji, Ero su i Ta na to su. . . . . . . . . . . . . . 511 Pri ča o to me ka ko su po mi lo va ni ro bi ja ši

Ah met Ah me ta Ah me ti i Ra de S., Cr no tra vac, zva ni Ne i mar . . . . . . . . . . . . . . . 515

Ka ko je ka zne oslo bo đen ro bi jaš Ze i nul D., ka ko bra var K. L., a ka ko moj gu ru . . . . . . . . . . 521

Pri ča o ro bi ja šu ko ji je umeo da le ti . . . . . . . . . . . 527 Pri ča o ko nop cu i tro noš cu . . . . . . . . . . . . . . . . 532 Ta bu ro bi jaš ke smr ti i ro bi jaš kog sa mo u bi stva . . . . . 538 En ci klo pe di ja ro bi jaš ke smr ti . . . . . . . . . . . . . . . 542 Ka ko su iz ve sni ro bi ja ši izaš li na slo bo du,

iako im red ni je do šao, i ka ko je oslo bo đen moj gu ru, iako ni on na re du ni je bio . . . . . . . . 546

Iz la zak – unu tra ili ula zak – na po lje . . . . . . . . . . . 551

ZA TVOR KAO CI VI LI ZA CI JA I CI VI LI ZA CI JA KAO ZA TVORLjud ska žr tva bo ga plod no sti u dra vid skih Kon da . . . 565 Za tvor kao ci vi li za ci ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 572 I ci vi li za ci ja kao za tvor . . . . . . . . . . . . . . . . . . 577 Za tvor ske ka rak te ri sti ke so ci ja li stič ke slo bo de . . . . . 585 Go di ne ko je ni su po je li ska kav ci . . . . . . . . . . . . . 613

O autoru. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 624

Knjiga treća

Živeo sam među njima

…every pri son that the man bu ild is bu ild with bricks of sha me…(…sva ka tam ni ca ko ju je čo vek po di gao sa zi da na je od ci ga la sra ma…)

(Oscar Wil de, The Bal lad of Re a ding Gaol)

Povest srpskog zatvorskog društva u doba revolucije

Sen ti men tal no uvo đe nje u za tvor sku oni ri ju

S do sta raz lo ga se dr ži da vas me đu za tvor ske zi do ve, u re šet­ke zo o loš kog vr ta druš tve nog gre ha,1 uvo di po li ci ja. Nas iz Sa ve za de mo krat ske omla di ne Ju go sla vi je uve lo je Vre me. (Vre me je, na i me, bi lo ta kvo – ki la vo!) Iz ve lo nas je ta ko đe Vre me, a vra ti će nas set no i po uč no raz miš lja nje ko je će ga sa za tvor skim Pro sto rom, dru gom stra nom ove su mor ne an tro po loš ke jed na či ne, sje di ni ti na du blji na čin ne go što je

1 S gre hom se ov de ope ri še u smi slu de lik ta ka ko ga je de fi ni sa la sa vre me na prav na na u ka. Kri vič ni za ko ni ci po je di nih dr ža va su ža va ju ili ši re zna čenj­ske di men zi je ter mi na, ali, u na če lu, po kri va on sva tak sa tiv no ka žnji va ogre še nja o za ko ne, po stra ni osta vlja ju ći po vre du mo ral nih i du šev ne gre­ho ve (sa gre še nja u pre mi sli), osim ako su i ovi ne ak tu e li zo va ni pre stu pi, kao u ve ći ni to ta li tar nih re ži ma, pred met kri vič nog go nje nja, bi lo pod po li va lent nim poj mom „objek tiv ne kri vi ce“, bi lo svr sta ni u dru ge ka te go­ri je vi no sti. U ta kvim je po re ci ma oblast mo gu ćeg ogre še nja o za kon to li ka da po kri va sko ro sva po lja ljud ske de lat no sti. Bez ma lo je sva ki po stu pak u kru gu tih i tan gent nih obla sti po do ban za ne ka kvu in kri mi na ci ju. Ona ne će za vi si ti od pri ro de po stup ka, već od nje go vog od no sa pre ma tre nut­nim po tre ba ma vla sti. Ka ko de lo, da kle, ne za vi si od svo je pri ro de, ni osu­da ne će za vi si ti od de la. Ceo će se pro ces od vi ja ti na jed nom ap strakt nom ni vou i po vi no va ti ne ljud skoj lo gi ci ta kve fan tom ske ap strak ci je.

Borislav Pekić16

poš lo za ru kom sto še zde se to go diš njem ro bi jaš kom is ku stvu dva de set dvo ji ce mla di ća, „osve do če nih ne pri ja te lja ustav­nog po ret ka i druš tve nog ure đe nja Fe de ra tiv ne Na rod ne Re pu bli ke Ju go sla vi je“.

*

Od u vek me je pri vla či la čar dav no obr nu tih po žu te lih li sto va ži vo ta, sta rih no vi na s praš nja vim mi ri som ta van ku ta isto ri­je i tra gom miš jih zu ba vre me na po ivi ca ma. Vo leo sam da pre li sta vam po ro dič ne ar hi ve iz u mr lih ge no sa, sud ska do ku­men ta za bo ra vlje nih slu ča je va, taj na ak ta po li tič kih pre či ca i stran pu ti ca o ko ji ma na ši pret hod ni ci, prem da su im one odre đi va le sud bi nu, niš ta ni su zna li, ko re spon den ci ju ve li­kih i ma lih po koj ni ka, dir lji vo pom pe zne pro gla se i ob ja ve vla sti ko je su već dav no iz gu bi le moć da upra vlja ju, le to pi se iš če zlih go di na, al ma na he umr lih usta no va i druš ta va, ka ta­lo ge fir mi ne sta lih s tr žiš ta i re cep te za obi ča je već sto le ći ma za me nje ne no vim, a na ro či to še ma ti zme,2 zva nič ne dr žav ne bi lan se, po ko ji ma nam je, iz gle da, uvek iš lo bo lje ne go što se to na ro du či ni lo. Pre zao sam od ma mut skih isto rij skih re ka­pi tu la ci ja i ge ne ra li za ci ja pod zvuč nim na slo vi ma, zaš ti tom

2 U Še ma ti zmu Kra lje vi ne Sr bi je iz go di ne 1852. ka že se da „sve je vro pej­ske dr ža ve ima da nam za vi du na kra sno me ze malj skom sta nju“. Sa vre­me ni ci, na ro či to pri ja te lji ku će Obre no vić, ima ju neš to druk či je miš lje­nje. U ne spo ra zu mu s re al nim sta njem ze mlje niš ta ma nje ni su bi li ni na ši so ci ja li stič ki še ma ti zmi. Od ok tro i sa nih pe to go diš njih pla no va do „ge ni jal nih ot kri ća“ na po lju druš tve no­eko nom ske te o ri je i prak se, na ko ji ma nam se u svo je vre me ta ko đe zdra vo za vi de lo. Po sled nje če do du hov nog še ma ti zma ju go slo ven skih ko mu ni sta je ste „bes par tij ski plu­ra li zam“, ko ji, po red prak tič ne neo stvar lji vo sti, pa ti od po seb ne, ta ko đe „še ma tič ne“, sa mo u prav ne lo gi ke, jer ne pod ra zu me va uki da nje SKJ, ni nje go vih klo ni ra nih po dru žni ca kao što je So ci ja li stič ki sa vez.

Godine koje su pojeli skakavci – III tom 17

po pu lar no sti i okri ljem ne po u zda nih iz vo ra. U ob ja vlje nim ili neo bja vlje nim lič nim be leš ka ma, ne slu žbe nim ana li ma, is po ve sti ma, dnev ni ci ma, me mo a ri ma, no vi na ma – čak i onim što ih je obo ga lji la cen zu ra, strah ili uni so nost po gle­da na svet – na sto jao sam da spo znam živ, auten ti čan duh mi nu lih vre me na, ne iz be žno umrt vljen, ne kro ti zi ran, pa če sto i iz o pa čen u isto ri o graf skim de li ma.

Imao sam je da na est go di na ka da sam na ta va nu ba ki ne ku će – iz gu blje nom kon ti nen tu, Atlan ti di mog de tinj stva, na ko me sam do ži veo pu sto lo vi ne što ih po uz bu dlji vo sti ni ko ja po zni ja is ku stva ni su nad ma ši la – ka da sam, da kle, u tom ta van ku tu pro spe ri tet nog gra đan skog ži vo ta, kao na sa kral nom po ro dič nom gro blju, ot krio svo je pr vo za ko­pa no bla go. Bio je to zar đa lim oko vom uteg nut kov čeg, vr sta pre ko o ke an skog ko fe ra s po ro dič nim do ku men ti ma i uspo me na ma. Me sto mu, oči gled no, ni je bi lo na ta va nu. Rav no duš nost pre ma proš lo sti ro da ni je oso bi na gra đan­stva, osim ako je ta proš lost ban kro ter ska ili kri mi nal na. Ali je već uve li ko te kla 1941, bi li smo pod oku pa ci jom, Pra vi la igre, Re go la tu peh ni div ne ka daš nje gr ko cin car­ske be o grad ske čar ši je ras pa da hu se pod dej stvom oš trih fer me na ta No ve Evro pe, moj je ujak iz fa bri ka „Ju go slo­van ske udru žbe barv“ (JUB), iz Do la kraj Lju blja ne, za jed­no s poš te nim Slo ven ci ma,3 pro te ran u Maj ku Sr bi ju, moj

3 Ka da god se o toj „brat skoj po mo ći“ pi še, ma nje zbog ro man ti zi ra nja srp ske na rod ne du še, vi še u ci lju od u zi ma nja Ne di će voj vla di i po sled­njeg mo ral nog iz vi nje nja, uvek se to ugoš ća va nje pro te ra ne bra će opi­su je kao spon ta na na rod na svet ko vi na jav nog ro do lju blja i mi lo sr đa. Tro nu ti ste sli kom une zve re nih Slo ve na ca ko ji s iz be glič kim boš ča ma lu ta ju srp skom ne do đi jom, a se lja ci ih, ka ko im na prag leg nu, uvo de u ku će i pri ma ju u do ma ćin stvo. Iz be gli ce iz Slo ve ni je, me đu tim, pu to va­le su vo zo vi ma, na be o grad skoj su ih sta ni ci do če ki va li slu žbe ni ci Vla de

Borislav Pekić18

otac, vi so ki slu žbe nik Zet ske ba no vi ne, de por to van iz Cr ne Go re, po ro di ca se, da kle, pod ra zor nim ta la som jed nog od en dem skih bal kan skih po tre sa, naš la na ba ki nom pa non­skom ima nju, s neš to ma lo iz be glič kih mo bi li ja, ko je su, me đu tim, ipak bi le do volj ne da po re me te du go go diš nji sve ti po re dak pred me ta u ku ći. Po na če lu pri o ri te ta, stva ri su ne pre sta no me nja le po lo žaj. Tra di ci o na lan za kon ko ri­sno sti, grč ki lo ga ri a zmo, cin car ski lo ga ri smo, opet je, po sle de ce ni ja pre vla sti slo ven skih „du hov nih po gle da na svet“, za vla dao po ro dič nim ži vo tom, i kov čeg se, ko rak po ko rak, pret po sta vljam, na šao na ta va nu da pra vi druš tvo di vljim go lu bo vi ma i skup nim por tre ti ma austro u gar skih, srp skih i grč kih kra ljev skih Do mo va „u ne iz be žnom po vla če nju s isto rij ske po zor ni ce“. U sva kom slu ča ju, ube đen sam da sam obi ja njem tog san du ka, a ne či ta njem Do sto jev skog – ko je je pa lo ne ka ko u isto vre me – ot po čeo svo ju pre stup nič ku knji žev nu ka ri je ru. Krš te ni ce, ven ča ni ce, osmrt ni ce bi le su tu iz me ša ne sa škol skim sve do čan stvi ma, iseč ci iz be o grad­skih, beč kih i peš tan skih no vi na s bi lan si ma jed ne us peš ne eko no mi je, k. und k. ka va le rij ske uspo me ne s de vo jač kim

jed ne ta ko đe oku pi ra ne ze mlje, jed ne ta ko đe uni že ne Cr kve i jed nog ta ko đe si ro tinj skog Cr ve nog kr sta, te su ad mi ni stra tiv nim pu tem, uz pr vu po moć, di stri bu i ra ni po oku pi ra noj Sr bi ji. I ka da smo već kod pri­vat ne eks hu ma ci je proš lo sti, pi ta mo se da li je, mo žda, i ge ne ral Ne dić bio iz raz ne ka kve „spo zna je me đu na rod nih čim be ni ka“, od ko jih su na o ru ža ni Nem ci po na šim uli ca ma bi li naj u oč lji vi ji, ka da je od stra­ne voj nič kog mu ko le ge ge ne ra la F. Tu đma na, vo đe Hr vat ske de mo­krat ske za jed ni ce, do puš te no to po vi je sno raz u me va nje Ne za vi snoj Dr ža vi Hr vat skoj? („Pri to me za bo ra vlja ju da NDH ni je bi la sa mo pu ka ’kvi slin ška’ tvor ba i ’fa ši stič ki zlo čin’ već i iz raz ka ko po vi je snih te žnji hr vat skog na ro da za svo jom sa mo stal nom dr ža vom, ta ko i spo zna ja me đu na rod nih čim be ni ka, u ovom slu ča ju vla de Hi tle ro ve Nje mač­ke…“ – Pre ma Vje sni ku od 25. II 1990.)

Godine koje su pojeli skakavci – III tom 19

spo me na ri ma i bal skim knji ži ca ma, una kr sna ko re spon­den ci ja ro di te lja i de ce s pi smi ma po zna tih i ne po zna tih lju­di. Na žuć ka sto sme đim da ge ro ti pi ja ma, mr ša va, tam no pu ta go spo da u ge ro ci ma, ali i tu đin skim uni for ma ma, po sed­nič ki su dr ža la ru ke na čip ka stim ra me ni ma da ma ko je su se de le u na bo ri ma vi jen skih ha lji na, dok je de talj na meš ta ja na pra znoj, no stal gič no mut noj fo to graf skoj rav ni, de li kat­no uka zi vao na stan dard i vre me. Po red srp skog u ra znim fa za ma lin gvi stič kog raz vo ja, od bo ga tog „ne na rod nog“ do jed no stav nog, svi ma ra zu mlji vog Vu ko vog na rod nog je zi ka, ma đar skog, po ne gde ne mač kog u go ti ci, ja vljao se i grč ki, pred či jim sam gra cil nim pi smom sa nja rio bes po mo­ćan kao pred po ru kom ta jan stve ne ci vi li za ci je či je su isti ne druk či je, pa, bi će, i isti ni ti je od na ših. Kraj pa non skih gra­do va sta ja li su neo bič ni na zi vi s du bo kog ne slo ven skog ju ga Bal ka na, od ko jih se Mo sko po lis, Mu sko po le, ili u srp skoj tran skrip ci ji Mo sko po lje, naj češ će ja vlja lo. Sa sr bu juš čim fa vo ri ti ma mo der nih krš te ni ca udru že na be hu sta rin ska ime na Si me o na, Kon stan ti na, Ge or gi ja, Ar se ni ja, An ge li­ne, Ste fa ni je i Te o do re. Lu ta nje po tom iz gu blje nom sve tu ge ne tič kog ko re nja, po re kla, na sle đa, bi lo je za me ne vr sta fan ta zma go ri je, in sa nie noc tur ne iz ko je se sa svim ni kad ni sam pre nuo.

Ka sni je, da le ko pre ne go što sam na pi sao je dan je di ni be le tri stič ki re dak, maš ta ju ći još da se ba vim isto ri o gra­fi jom i is ko pa vam sta re taj ne sve ta ako već ne mo gu da ot kri vam ne ke no ve, sa ku pljao sam sve što sam ve ro vao da će mi bi ti od ko ri sti u raz u me va nju proš lo sti, sve što će me šti ti ti od opa sne i po pu lar ne na vi ke da se ot klju ča va, ume­sto sop stve nim klju če vi ma, gru bim ka la u zi ma na ših di le ma i pred ra su da. Na sve mo gu će na či ne, po ne kad, bo jim se,

Borislav Pekić20

i ne do puš te ne, sa bi rao sam sta re no vi ne, ča so pi se, al ma­na he, go diš nja ke, pi sma, ak ta, do ku men ta. Čak ra ču ne i re cep te. Vre me nom se pro ces me ha ni zo vao. Ono što se na tr žiš tu knji žar skih ra ri te ta ni je mo glo na ći – Srp ske no vi ne iz proš log sto le ća, tr go vač ke ka len da re, pri vat na iz da nja uspo me na, ak ta zva nič nih ar hi va – ko pi rao sam po bi bli o te ka ma u ce li ni ili od lom ci ma. Dom mi je po stao što je u po ro dič noj ku ći maj ke bio sa mo ta van, pa i u nje mu tek je dan san duk: grob ni ca u ko joj se, pri zna jem, ose ćam naj ži vljim.

Ka da mi je i ka ko do ru ke doš la knji ga Ed mon da i Ju le sa de Gon co ur ta Isto ri ja fran cu skog druš tva za vre me re vo lu­ci je (Hi sto i re de la so ciété française pen dant la révo lu tion), ne znam. Je di no je iz ve sno da sam već ta da na me ra vao da na pi šem ISTO RI JU SRP SKOG GRA ĐAN SKOG DRUŠ­TVA. Bra ća De Gon co urt su mi ot kri la naj pri stu pač ni ji na čin. On mi mo žda ne bi od go va rao da se strast pre ma isto ri ji još dr ža la na uč nog prav ca. Ona je, me đu tim, sve vi še uzi ma la umet nič ku ori jen ta ci ju. Ni sam se vi še za do vo­lja vao ve ri fi ko va njem i kla si fi ko va njem do ku men ta, njego ­vim sta vlja njem u opšti kon tekst do ba. Pri vla či lo me je opi si va nje nje go vog dej stva na ži vot, nje go vo zna če nje za lju de svog vre me na. Pri zo ri gru pi sa ni oko po je di nih akut­nih te ma srp skog XVI II, XIX i XX ve ka, uz neo ba zi ra nje na hro no lo gi ju, pre puš te nu isto ri o gra fi ji – kon cept, da kle, knji ge bra će De Gon co urt – tre ba lo je da bu du pred met mog in te re sa.

Do toga ni ka da ni je došlo. Dva ve ka srp skog gra đan skog sta le ža i be o grad ske čar ši je, o ko ji ma je ne zna nje, in du ko va­no i pa si o ni ra no ne go va no od kla sno ne pri ja telj ske dok tri ne i nje ne vla sti, pro por ci o nal no je di no nje nim pred ra su da ma i na šim rav no duš no sti ma, još če ka svog pi sca, me đu oni ma,

Godine koje su pojeli skakavci – III tom 21

ve ru jem, ko ji se ni su ni ro di li.4 Mo je se am bi ci je, u me đu­vre me nu, sku pi še kao ša grin ska ko ža. Proš lost me vi še ni je za o ku plja la kao sa daš njost, ko ja se već po ma lo gu bi la u oma gli ci isto ri je. S tim se pro je kat ogra ni čio na vre me o ko me sam imao lič na is ku stva. Za miš lje na hro ni ka srp skog gra đan stva po sta la je PO VEST SRP SKOG GRA ĐAN SKOG DRUŠ TVA U DO BA RE VO LU CI JE, ono što je za fran cu sku re vo lu ci ju knji ga bra će Gon co urt.

Po gle daj te nji ho ve na slo ve:Druš tve ni raz go vor u 1789. Uli ca. Kra ljev ski dom. Ba sti­

lja. Ku li se fran cu skog po zo riš ta. No vi ne. Pam fle ti. Ka ri ka­tu re. Ka fa ne. Otadž bi na u opa sno sti. Na ci o nal na tra ge di ja. Hleb. Pro past tr go vi ne. Tr go vi na je sti vom. Osku di ca nov ca. Pro sti tu ci ja. Ne mo ral. Ro do lju bi vi pri lo zi. Za ko ni ko mu­ne. Fe de ra ci ja. Emi gran ti. Se lja ci. Na rod na mi li ci ja. Ari sto­krat ska i ja ko bin ska pu bli ka. Uniš te nje kra ljev skih zna ko va. Umet nost u go di ni 1793. San ki lo ti zo va na ope ra. Re vo lu ci o­ni sa nje Kor ne ja, Ra si na, Mo li je ra. Dru gar ske ve če ri. Van­da li zam. Lju bav i re vo lu ci ja. Re vo lu ci o nar ni ka te hi zis. Ti i vi. Krš te nje, ven ča nje, sa hra na. Go spod Bog i re vo lu ci ja. Pri ja telj za ko na. Za tvo ri. Gi ljo ti na. To va ri osu đe ni ka. Po be­đe na pred ra su da.

Za me ni mo ih po du dar nim na slo vi ma iz na šeg vre me na, ogra ni če nog da tu mom po be de so ci ja li stič ke re vo lu ci je iz 1944. i nje ne pr ve zna čaj ne kri ze iz go di ne 1948:

Druš tve ni pri zo ri iz 1944. Na rod ni mi tin zi. No vo li ce De di nja. Li kvi da ci ja na rod nih iz daj ni ka. Po li tič ko po zo riš te

4 Pret po sta vljam da će ži vo tom iz nu đe na ob no va gra đan ske po li tič ke prak se po ste pe no do ve sti i do in te re sa za srp sko gra đan stvo, pa mo žda i ne pri stra sni je in ter pre ta ci je nje go ve po ve sti i nje go ve ulo ge u ži vo tu ze mlje. Jer de mo kra ti ja ko joj se – po sle bes kraj nog iz bi va nja po pra šu­ma ma so ci ja li stič ke uto pi je – vra ća mo, pro iz vod je tog gra đan stva.

Borislav Pekić22

u Pri vre me noj skupšti ni. Ka stra ci ja štam pe i pa lje nje De mo­kra ti je. Euta na zi ja Udru že ne opo zi ci je. Pad kra lje vi ne. Pa ro le Ob no ve i Iz grad nje. Pe to go diš nji pla no vi pro gre sa. Do sti za nje i Pre sti za nje ka pi ta li zma. De fa ši za ci ja ško le. Hi lja du de vet sto če tr de set osma i In for mbi ro. Otadž bi na u opa sno sti.5 Ne sta ši ce i pri nud ni ot kup. Lo gor na Go lom oto ku. Sa bo ta ža po ra že ne kla se. Pro past tr go vi ne. An tiš­pe ku lant ski za ko ni i nji ho vo dej stvo. Agrar na re for ma. De val va ci ja. Kon fi ska ci ja. Na ci o na li za ci ja. Eks pro pri ja ci­ja. Na rod na mi li ci ja. Ozna, mač u ru ka ma na ro da. Unu­traš nji i spolj ni emi gran ti. Pro le ter ski op ti ma ti i gra đan ski ple bej ci. So ci ja li stič ka umet nost. Pro le ta ri zo va na ope ra. Re vo lu ci o ni sa nje proš lo sti. Agit prop i van da li zam u kul tu ri. Ko mu ni stič ko Je van đe lje. Re vo lu ci o nar ni obi ča ji i na ra vi. Cr ve ni te ror. Ne po be đe na pred ra su da pre ma svo ji ni. Ti ha gra đan ska kon tra re vo lu ci ja.

Ne ke od ovih te ma is ko riš će ne su is crp ni je u mo jim dnev ni ci ma, spo ra dič no, seg men tar no, pa i po sred no u ese­ji ma, ro ma ni ma (Ho do čaš će Ar se ni ja Nje go va na, Us pe nje i su no vrat Ika ra Gu bel ki ja na, Od bra na i po sled nji da ni, Ka ko upo ko ji ti vam pi ra, Zlat no ru no I–VII), i u dve pret hod ne knji ge uspo me na Go di ne ko je su po je li ska kav ci, ali nig de si ste ma ti zo va no u vi du en ci klo pe di je gra đan ske pro pa sti. Od ce log am bi ci o zno za miš lje nog pla na o isto ri ji na šeg gra­đan stva, ka sni je sve de nog na epi zo du nje go vog po ra za, sa da se doš lo do jed nog je di nog po gla vlja te epi zo de:

5 Ka ko se vi di, ne ki se na slo vi ne mo ra ju ni me nja ti. To olak ša va pi sa nje o re vo lu ci ja ma. U nji ma je Otadž bi na uvek u opa sno sti. Otadž bi na će uvek bi ti u opa sno sti. Otadž bi na je uvek bi la u opa sno sti. Sa mo se me njao ne pri ja telj. Se lio se sa za pa da na is tok, pa na trag. Unu traš nji, sre ćom, ni je me njao me sto. Upo zo ra va ju ći na ne pri ja te lja, re vo lu ci ja je u ime Otadž bi ne uvek ima la u vi du – nje ga, gra đa ni na.

Godine koje su pojeli skakavci – III tom 23

PO VE STI SRP SKOG ZA TVOR SKOG DRUŠ TVA U DO BA RE VO LU CI JE.

Go di ne ko je su po je li ska kav ci pre je im pre si o ni stič ka sli ka te po ve sti ne go pri ča o me ni i mo joj za tvo re nič koj bi o­gra fi ji. S gle diš ta bi o gra fi je gra đan stva u vre me re vo lu ci je, ona je, po red pri stra sno sti lič nog uti ska, još s jed nog raz­lo ga ne pot pu na. Iz me đu 1944. i 1960. pra vi uzor ci srp skog gra đan stva ni su bi li u za tvo ru. Bi li su mr tvi ili na slo bo di, u ze mlji ili u tu đi ni, emi gran ti, raz u me se, i ta mo i ov de.

Prem da sa znat nim bro jem za tvo re nih pred stav ni ka, „srp sko za tvor sko druš tvo“ od mah po sle 1944. u ve ći ni i ni je bi lo gra đan sko.6 Pre te žan broj po sle rat nih za to če ni ka u Srem skoj Mi tro vi ci so ci jal no pri pa da se ljaš tvu, pa ra gra­đan stvu u naj bo ljem slu ča ju. Iz ur ba nog mi ljea po ti ču sa mo re đi oču va ni pri mer ci kla se i grad ski pro fe si o nal ni lo po vi.

Ma gič na za tvor ska hi ja zma vre me na i pro sto ra

Iran ski fu tu ro log Fe rej dun Es fan di ja ri, s bes po moć noš ću ko smič kog za ro blje ni ka ve li: „Dve osnov ne od red ni ce na šeg ljud sko­ži vo tinj skog ži vo ta je su Vre me i Pro stor. Sve dok smo na mi lo sti i ne mi lo sti tih dve ju sna ga bli zna ki nja, ljud­ska će sud bi na osta ti tra gič na, ve za na vre me nom i pro sto­rom.“ Ova se ve za nost nig de ta ko ne ose ća kao u za tvo ru; nje ga, pre sve ga osta log, od re đu je: de fi ni sa ni pro stor i ne de­fi ni sa no vre me iz dr ža va nja tam nič ke ka zne. Zaš to je pro stor iz dr ža va nja ka zne – će li ja, skup na so ba, zgra da, ro bi jaš ni ca kao lo ka li tet – de fi ni san, po se bi se či ni ja snim. Zaš to je

6 Ov de se ne ra ču na ju oni ko ji su 1944, u re vo lu ci o nar nu Zo ru (obič no i u onu ze malj sku), iz za tvo ra od la zi li pra vo na gro blje.

Borislav Pekić24

vre me nje nog iz dr ža va nja, prem da pre su dom od re đe no, ipak ne de fi ni sa no, vi de će se ubr zo.7

S pro sto rom je la ko. Ako Po e ti ci pro sto ra Ga sto na Bac he­lar da ni ste u sve mu po ve ro va li, ako ste po sum nja li da Ku ća – jer i ro bi jaš ni ca je Ku ća – u ži vo tu čo ve ka baš uvek „od stra­nju je ne iz ve sno sti“, i da bi „bez nje bio on raz bi je no, ra su to bi će“,8 ako se, da kle, oslo ni te na ono što vi di te, opi pa va te, ose ća te, i ve li ki i ma li pro stor ro bi ja nja, onaj bez pro zo ra i onaj s ko jeg na zi re te ne do dir lji ve da lji ne, bi će ogra ni čen i tom ogra ni če noš ću neo po zi vo de fi ni san. Ogra ni če nost ni je

7 Vre me je ne de fi ni sa no, jer i kad je pre su dom ogra ni če no, pod le že ma nje objek tiv nom hro no me tar skom, vi še na šem vi sce ral nom ra ču na­nju. Ne mi sli te, pritom, na mo guć no sti van red nog ubla ža va nja ka zne, po mi lo va nja ili uslov nog ot puš ta nja. Sve dok se ne do go di, pre vre me ni pre kid ka zne na va še stvar no za tvor sko vre me ni naj ma nje ne uti če.8 „Ku ća u ži vo tu čo ve ka od stra nju je ne iz ve sno sti, ona u iz o bi lju pru­ža svo je sa ve te kon ti nu i te ta. Bez nje bi čo vek bio raz bi je no, ra su to bi će. Ona po dr ža va čo ve ka kroz olu je ne ba i ne po go de ži vo ta. Ona je te lo i du ša. Ona je pr vi svet ljud skog bi ća. Pre ne go što će ’bi ti ba čen u svet’, kao što to pro po ve da ju br zo ple te me ta fi zi ke, čo vek bi va po lo žen u ko lev ku ku će. U na šim sa nja re nji ma ku ća i je ste uvek ve li ka ko lev­ka… Ži vot po či nje do bro, on po či nje za tvo ren, zaš ti ćen, sav uto pljen u kri lu ku će…“ (G. Baš lar, Po e ti ka pro sto ra, Kul tu ra 1969, str. 33–34). Ove le pe, isti ni te mi sli, iz ba če ne iz ko lev ke Bac he lar do vog kon tek sta ro di telj skog Do ma i smeš te ne u kon tekst Ka zne no­po prav nog do ma Srem ske Mi tro vi ce, i da lje zvu če le po, ali neš to ma nje iz ve sno. Jer u tom je dru gom ljud skom Do mu sve ne iz ve sno: kon ti nu i te ti, ko jih ste se od ri ca li pod is tra gom, a ov de ih opet us po sta vi li, na sil ni su, sko ro bih re kao te ra pe ut ski; upr kos Ku ći oko vas, raz bi je no ste, ra su to bi će; upr­kos nje nom kro vu ko ji od ki še šti ti, ni od če ga dru gog ne zaš ti ću je. Pa ipak, u du bljem smi slu Bac he lard je u pra vu. Da ro bi jaš ni cu ne ose ća te kao svoj Dom, ne bi ste se ima li či me od ne iz ve sno sti bra ni ti; da ni ste s dru gim osu đe ni ci ma u is toj ko lev ci, pod ne po go da ma tam nič kog ži vo­ta, još vi še i ne po vrat ni je bi ste se raz bi li, ra su li; i, ma ko li ko pro tiv re­či lo mo jim sa mo ži vim, in di vi du a li stič kim is ku stvi ma, da ni je te Ku će i nje nih Uku ća na, ži vot na ro bi ji ne bi, ba rem po ne kad, bio „za tvo ren, zaš ti ćen i sav uto pljen“.

Godine koje su pojeli skakavci – III tom 25

u nje go voj za pre mi ni, ma ka kva da je. Ne mo gu će je da ga po slo bod noj vo lji na pu sti te, pa i da se, ako vas ta mo oni ne od ve du, pre se li te u dru gi, ta ko đe li mi ti ran. Sva ka je se o ba ov de pre meš taj iz jed ne ogra ni če no sti u dru gu, iz jed nog de fi ni sa nog pro sto ra u dru gi. Iz „za tvor skog Pro sto ra“ se, pre puš ta nja na slo bo du, iz la zi je di no maš tom. Ali ka ko ima gi na ci ja pri vre me no ume da po be di i Vre me, se le ći vas u dru go, bo lje i lep še, da vas kao ma le ro znog be gun ca uvek vra ti u vre me ro bi je, i kad vas iz za tvo ra kroz pro stor iz ve­de, stra žar no će vas vra ti ti na trag, me đu iste ogra ni ča va ju­će zi do ve tam ni ce. Do bi tak od ta kvih bek sta va je sum njiv. Ne kog spa sa va, u ži vo tu odr ža va, ne kog la ga no mo ri i naj zad ubi ja. Ali se is ku še nju ni ko ne od u pi re. Svi smo vi še pu ta ta ko „be ža li“, po ne kad iz za jed nič kog pro sto ra i vre me na (skup ne će li je u istom sa tu no ći), be ža li u sa mo na ma po zna­te slo bod ne pro sto re i je di no na ma pri stu pač na me đu sob no ne za vi sna, sa mo na ša vre me na, da se ubr zo opet na đe mo na oku pu, na istom sta rom ro bi jaš kom po du, u istom sa tu no ći za sve. Ne ko se vra ćao s osme hom no vo ro đen če ta, ne ko s hlad nim li cem mr tva ca.

Kad bi se, sto ga, od me ne zah te va lo da oda be rem jed nu je di nu, eks klu ziv nu do mi nan tu ko ja raz li ku je is tra žni od sud skog po stup ka, a ni je prav ne pri ro de, te se u slu žbe nim pa pi ri ma ne mo že na ći, ni ti o njoj pe no lo zi ikad ras pra vlja­ju, od lu čio bih se opet za pa ra doks vre me na. Ma ka ko krat­ka, is tra ga će se uvek či ni ti su vi še du gač kom; ma ka ko dug, sud će uvek iz gle da ti su vi še kra tak. Dok vas po isled nič­kim kan ce la ri ja ma, po dru mi ma, le de nja ča ma, be to nja ra ma, tam nja ča ma, ču čav ci ma i osta lim Bac he lar do vim „pro sto­ri ma kuć ne oni ri je“ ki nje pi ta nji ma i tvr đim ar te fak ti ma po li cij ske ra do zna lo sti, even tu al na krat ko ća is tra ge – jer naj češ će ste od mah sve što ima te i ne ma te iz la ja li – ni kad

Borislav Pekić26

vam do gla ve ne će do pre ti. Mi sli će te da ste u tri ča vih ne ko­li ko da na mra ka tam nja če, na mo krom be to nu le de nja če, u po lo ža ju fe tu sa, u ko me ču ča vac je di no mo že da vas pri mi, pro ve li me se ce.

Sud ski pro ces tra je me se ci ma, a vi ga do ži vlja va te kao mu nje vit tre nu tak, go tov sko ro pre no je i po čeo. Bez ob zi­ra, da kle, na hro no me tar sko tra ja nje, is tra ga je uvek du gač­ka, su đe nje krat ko. Ob ma na je u lič noj per spek ti vi, u va šoj sud bin skoj ve za no sti za sa dr ža je tih vre me na, za nji ho ve te me. Vre me u is tra zi od šte te vam je; sud sko, ba rem u na če lu, i ne mo ra bi ti. Vre me u is tra zi, po go to vu „na rod­noj“ iz go di ne 1948. i 1949, li še noj for ma li stič kih pred ra­su da gra đan skog „kla snog“ pra va, ra di lo je za isled ni ka. Uko li ko je du že tra ja lo, uko li ko ste is tra ži te lje vim do ka­zi ma, a u od su stvu ovih, re vo lu ci o nar noj maš ti i rev no sti, pro fe si o nal noj sa ve sti i ari vi stič koj vo lji za na pre do va njem u slu žbi, du že na ras po la ga nju sta ja li, i va ša je kri vi ca pro­por ci o nal no ra sla. Tu se u va šu ko rist je dva šta mo glo iz me ni ti, osim da umre te i ta ko umak ne te vre me nu ko je je pro tiv vas ko ri sti lo sva ki svoj mi nut. I onom ve li kom, po ve snom Vre me nu na po lju, ko je je pro tiv vas kao osve­do če nog re ak ci o na ra „di ja lek tič ki nu žno“, i onom ma lom, po li cij skom unu tra, ko je, ako ste ne vi ni, mo žda pro tiv vas i ne bi sme lo bi ti, pa ipak je ste, jed na ko kao i ako ste kri vi. Dok je, elem, u is tra zi sva ko vre me, i du go i krat ko, pro tiv vas i od šte te vam je – a što je du že, šte ta je ve ća, pa vam je sva ko pre du go – sud sko mo že i od ko ri sti bi ti. Iako je ret ko kad op tu že ni ku od stvar ne vaj de, ba rem u na če lu mu niš ta ne bra ni da to bu de. Na če lo se, do du še, vi še dr ži na na di ne go na opštem is ku stvu s prak som re vo lu ci o nar nog pra vo su đa, ali ko po sled njoj na di, ma ka ko pro iz volj na

Godine koje su pojeli skakavci – III tom 27

bi la, u zu be gle da? Poš to mi sli te da vam ko ri sti, sva ko vre me pro ve de no u sud skom do ku za vas je pre krat ko.9 Na jed nom oče ku je te prav du od usta no ve po ret ka ko me je u na če lu od ri če te.10 Pa ra doks vas ne zbu nju je. A ako oma­ne, kao što re dov no bi va, osta je, uko li ko bu de vre me na, idu ća Ve li ka Go spo ji na ili Bo žić da ko mu ni sti pad nu i vas na ka pi ji za tvo ra na rod do če ka s cve ćem.

Ako mi se sa da za tra ži jed na je di na, eks klu ziv na do mi­nan ta ko ja će raz li ko va ti i is tra žni i sud ski po stu pak od pro­ce sa iz dr ža va nja ka zne (ro bi je), opet bih je na šao u – Vre­me nu. U is tra zi i na su du vre me je – prem da, vi de li smo, var lji vo u po gle du du ži ne, la žno da kle – ipak ja sno pro fi li­sa no. Vi ga, kao isle đe nik i op tu že nik, ose ća te svim svo jim na pe tim bi ćem. Nje go vu uža sa va ju ću du ži nu na sto li ci za sa slu ša nja i nje go vu obes hra bru ju ću krat ko ću kad u sud­skom do ku sto ji te. Vre me na ro bi ji te upa dlji ve gra nič ne oš tri ne li ka ne ma. Ni po sto ja no sti u tra ja nju, ako se ne shva­ta kao pu ki zbir sa ti, da na, me se ci ili od le ža nih go di na, ne go

9 U ovom sve tlu tre ba raz u me ti re či bra ni te lja Gu ro vi ča sa pro ce sa pe tro grad skom mi tro po li tu Ve ni ja mi nu iz 1922: „Niš ta vi še ne ma da se ka že, ali je teš ko pre sta ti go vo ri ti. Sve dok se go vo ri, op tu že ni su ži vi. Kad se pre sta ne, pre sta će i nji ho vi ži vo ti.“ A za re či je po treb no vre me. I dok do le, u is tra žnim po dru mi ma, i ni ste za du gu kon ver za ci ju or ni, go re, u sud ni ci, po sta je te go vor lji vi i, da vam se mo že, ni kad je ne bi ste pre ki nu li. Jer zna te, kao i Gu ro vič, da po sle va še za vrš ne re či do la zi pre­su da – i kraj.10 Re vo lu ci o nar na prav da, u me đu vre me nu, li či na bi zar nu hi rurš ku in ter ven ci ju. Po pra vi lu, za ope ra ci ju otva ra te bo le sni ka tek poš to ste po sta vi li di jag no zu, pre ci zno usta no vi li od če ga bo lu je i za klju či li da to od če ga pa ti ne mo že bi ti le če no bez no ža. Re vo lu ci o nar na prav da bo le­sni ka – kriv ca i ne vi nog, bez gra đan ske dis kri mi na ci je – naj pre ras po ri, pa on da, ako ko jim slu ča jem živ osta ne, no žem od go va ra ju će ka zne le či. Prav na in ter ven ci ja po sta je, me di cin skim žar go nom re če no, ob duk ci ja nad ži vim čo ve kom.

Borislav Pekić28

kao in ti man ose ćaj nji ho vog pro ti ca nja, kao vla sti to iz u mi­ra nje. Ako se ono ne me ri spolj nim, već unu traš njim sa tom, či je ka zalj ke ima ju dru gu rit mi ku obr ta nja od me tal nih, ono će uvek bi ti druk či je od stvar nog. U sta no vi tom smi slu, vre­me na ro bi ji ne po sto ji, iako se, pa ra dok sal no, sme re ći da, isto dob no, osim nje ga, ne po sto ji niš ta dru go. Ute hu da će mi br zo pro ći, što mi ju je ve li ko duš no da ro vao klju čar na Obi­li će vom ven cu apri la 1949. („Zi ma, le to, zi ma, le to… i eto te be na po lju“11), sto ga ne va lja shva ti ti kao ci ni zam na br zi­nu pri u če nog kla snog ne pri ja te lja, ne go kao tre zve nu an ti­ci pa ci ju ose buj ne tem po ral no sti ro bi je. U po čet ku, mo žda, iš če za va nje vre me na kao gra di lač kog fak to ra iz ži vo ta, a u od go va ra ju ćoj me ri i iz va šeg ču la za tra ja nje, to nje go vo, sko ro bih re kao, ma gij sko či lje nje iz gra đan skog mo de la, u ko me ste ob li ko va ni i u ko me je ono bi lo con di tio si ne qua non eg zi sten ci je, ne opa ža se ta ko ube dlji vo kao po zni je, kad ro bi ja od mak ne, po tra je i po to ne u si vu, mo no to nu, ne ra za­bir lji vu ka šu da na i no ći, bez do ga đa nja, pro me na, be le ga. Mno ge su po ja ve ov de u ka za ma tu za vas još no ve, okol no sti ne po zna te, pri li ke ne ja sne, po stup ci stra ni, ne ra zu mlji vi. U ži vom ste pro ce su na tu ra li za ci je, pri la go đa va nja no vim, naj­češ će ne shva tlji vim uslo vi ma bor be za op sta nak, za ko je vas kuć ni i so ci jal ni od goj, bu du ći da ste za dru ge „oni rič ke pro­sto re“ pred vi đe ni, ni je pri pre mio, i vre me za vas još po sto ji. Čak u sta rom gra đan skom smi slu, kao obr ta nje ka zalj ke na sa tu, kao rok u ko me mo ra te sa vla da ti no va Pra vi la igre ovog bi zar nog sve ta, a da vam pritom vi še ni ka kvo iš če ki­va nje ne po ma že. U is tra zi se če ka na sud. Ne vi ni i na iv ni da ih ka zne oslo bo di, kri vi i na iv ni ta ko đe, a ne vi ni i kri vi

11 B. Pe kić, Go di ne ko je su po je li ska kav ci, II, Laguna, Beograd, 2013, u po gla vlju „Sa svim stva ri ma!“, str. 54.

Godine koje su pojeli skakavci – III tom 29

ali mu dri da ih oslo bo di is tra ge, naj te že od svih ka zni.12 Na ro bi ji ne ma te šta če ka ti, osim, kao ap sol vent, ne u ki po čet nik u ume ću ro bi ja nja, opštu am ne sti ju po li tič kih kri va ca, što je o pra zni ci ma rad nog na ro da tam nič ka ra dio­ki bla sva ke go di ne uza man obe ća va. Ti ra ni da ni ima ju, da kle, svo je do ga đa nje i ono po ma že vre me nu da funk ci o ni še go to vo kao na po lju, na slo bo di. Kad se s no vim sve tom sro di te, pa u nje mu još i ule ži te, do ga đa ji se pro re de, a za jed no s nji ma iš če za va vre me, mo žda još je di na di men zi ja u ko joj ste mo gli ži ve ti druk či je ne go kao utva ra bez sup stan ci je.

Tek ta da ste stvar no na ro bi ji. Ni ste kad se go le ma ka pi­ja ka za ma ta za va ma za tvo ri. Na ro bi ji ste kad se za va ma za tvo re ne vi dlji va Vra ta Vre me na.

*

Na slo bo di se do tih Vra ta ret ko do pi re. I kad se do pre, ne vi de se. Pro sto ri (i pro sto ri je) u ko ji ma pro vo di te ži vot pu ni su pred me ta, li ko va, pri zo ra. Sli ka u svim kom bi na ci ja ma. U njih se stal no ula zi, iz njih iz la zi. Uvek se neš to zbi va. Sve to od vla či pa žnju i oki va je zlat nim lan ci ma spo red no sti. Pro sto­ri ja ro bi ja nja je bez lju di pra zna. A ni s nji ma, i kad je naj i spu­nje ni ja, ni kad pre pu na. U njoj se za pa ža ju je di no zi do vi i ta Vra ta. Vra ta Vre me na. Vre me po sta je vi dlji vo kao da je i ono sa zda no od ma te ri jal nih mo le ku la, a ne da je tek ilu zi ja uma.

12 Evo još jed nog pa ra dok sa. Kri mi nal ne afe re pret po sta vlja ju iz ve stan pri ro dan, lo gi čan red. Ne de lu sle di nje go vo ot kri će, pri tva ra nje, is tra ga, po di za nje op tu žni ce, su đe nje, iz ri ca nje ka zne, ape la ci ja, pa tek po tom iz dr ža va nje do su đe ne ka zne, s teš ko ća ma što je pra te. Ka snih če tr de­se tih i ra nih pe de se tih naj o zbilj ni je teš ko će pod no si te već na po čet ku uz nič ke ka ri je re, u is tra zi, pa vam u po re đe nju s nji ma is ku še nja ka zne iz gle da ju be zna čaj na, rav na po ne kad oslo bo đe nju. Ta ko se pra va ka zna iz meš ta iz pri rod nog le žiš ta na kra ju pro ce sa i pre meš ta u vre me ka da po tre bu za njom tek va lja do ka za ti.