Данас смо се сложили (између осталог), да је положај тела релативан по Декарту, и да је кретање такође релативно. Мало је теже било сложити се да је и трећа ствар коју смо поменули релативна, али изгледа да и та релативност мора да следи из Декартових поставки – релативност путање кретања.Зашто је путања кретања релативна?Замислите да сте на броду који плови реком и да из руке мирно испуштате камен да падне на палубу. Путања слободног пада камена коју ћете ви видети је праволинијска. Међутим, за некога ко вас гледа са обале путања неће бити праволинијска, већ парабола (камен пада на тачку на палуби која је испод њега у тренутку када ви пуштате камен; за време док камен падне брод и та тачка су се померили, гледано са становишта оног на обали; дакле за онога са обале камен је морао да стигне ту тачку која је мало побегла; за вас на броду та тачка мирује, камен не мора да јури за њом, већ иде право доле). Ко је у праву? Ви који кажете да је камен пао праволинијски или онај са обале који каже да се камен кретао по параболи?За Декарта ово питање нема смисла. Свака референтна тачка је једнако добра. (Рећи да је камен пао праволинијски по параболи је, наравно, логички противуречно; али Декарт то не би ни тврдио; он би рекао да је камен са ваше тачке гледишта пао праволинијски, а са становишта онога са обале пао је по параболи; овај проблем, ако уопште има проблема, није логички.)