Dekada i položaj Roma u Srbiji Oktobar 2008. · Istraživanje Dekada i položaj Roma u Srbiji je deo većeg projekta koji Romski centar za Demokratiju Valjevo na nivou Srbije sprovodi

Dekada i položaj Roma u Srbiji Oktobar 2008.

ARGUMENT [email protected]

1

IIISSSTTTRRRAAAŽŽŽIIIVVVAAANNNJJJEEE:::

DDDEEEKKKAAADDDAAA III PPPOOOLLLOOOŽŽŽAAAJJJ RRROOOMMMAAA UUU SSSRRRBBBIIIJJJIII

DDDRRRAAAFFFTTT IIIZZZVVVEEEŠŠŠTTTAAAJJJ

AAAUUUTTTOOORRR::: ZZZDDDEEENNNKKKAAA MMMIIILLLIIIVVVOOOJJJEEEVVVIIIĆĆĆ

BBBEEEOOOGGGRRRAAADDD,,, OOOKKKTTTOOOBBBAAARRR 222000000888...

PPPRRROOOJJJEEEKKKAAATTT:::

„„„111000...000000000 RRROOOMMMSSSKKKIIIHHH PPPOOORRROOODDDIIICCCAAA UUU SSSRRRBBBIIIJJJIII ZZZNNNAAA ZZZAAA DDDEEEKKKAAADDDUUU RRROOOMMMAAA“““



2

DDDRRRAAAFFFTTT IIIZZZVVVEEEŠŠŠTTTAAAJJJ SSSAAA IIISSSTTTRRRAAAŽŽŽIIIVVVAAANNNJJJAAA:::

DDDEEEKKKAAADDDAAA III PPPOOOLLLOOOŽŽŽAAAJJJ RRROOOMMMAAA UUU SSSRRRBBBIIIJJJIII

DDoossttaavvlljjeenn:: RRoommsskkoomm cceennttrruu zzaa ddeemmookkrraattiijjuu,, VVaalljjeevvoo

PPrriirreeddiillaa:: ZZddeennkkaa MMiilliivvoojjeevviićć

DDoossttaavvlljjeenn:: OOkkttoobbrraa 22000088 ...

Mišljenja autora izneta u ovom izveštaju ne predstavljaju nužno stavove organizacija

koje su pokrenule ili podržale projekat.



3

UUvvoodd

U ovom izveštaju su izloženi nalazi empiriskog istraživanja Dekada i položaj Roma u Srbiji koji je, za potrebe Romskog centra za demokratiju (RCD) iz Valjeva, sproveo istraživački tim Agencije ARGUMENT u periodu od avgusta do oktobra 2008. godine. Istraživanje Dekada i položaj Roma u Srbiji je deo većeg projekta koji Romski centar za Demokratiju Valjevo na nivou Srbije sprovodi pod nazivom 10.000 romskih porodica u Srbiji zna za Dekadu Roma. Cilj tog projekta je da se ustanovi mehanizam distribucije relevantnih informacija vezanih za aktivnosti Dekade na, minimum, 40.000 adresa romskih porodica u Srbiji. U tom smislu je planom projekta predviđeno da se formira baza podataka za 10.000 romskih porodica kojima će se slati neophodne informacije u vezi aktivnosti unutar Dekade. Kao deo ovog projekta sprovedeno je i empirijsko istraživanje Dekada i položaj Roma u Srbiji - na reprezentativnom uzorku unutar tri regiona: Beograda, Vojvodine i centralne Srbije, odnosno 30 opština, anketirano je ukupno 1500 predstavnika romskih porodica, čime je obuhvaćeno i oko 5800 članova domaćinstava. Primarni cilj istraživanja je bio da se ustanovi u kojoj meri su Romi u Srbiji upoznati sa Dekadom, aktivnostima koje se unutar nje sprovode na lokalnom nivou i, što je najvažnije, da li se i u kojoj meri položaj pripadnika ove etničke grupe unapredio od uvođenja Dekade do danas. Posebni ciljevi istraživanja su bili da se: a) ustanovi da li su i u kojoj meri Romi upoznati sa aktivnostima Dekade na lokalnom nivou i koju vrstu koristi su od takvih aktivnosti do sada imali; b) da li se i koliko kvalitet života Roma promenio na bolje i c) koja konkretna očekivanja Romi imaju od Dekade. Potrebu da se, tri godine nakon uvođenja Dekade, sprovede ovakvo istraživanje nije potrebno posebno obrazlagati ako se ima u vidu da povratnih informacija o dosadašnjim postignućima Dekade na lokalnom nivou nema. Cilj ovog izveštaja je da, tri godine nakon usvajanja Dekade, da što potpuniju sliku aktuelnog položaja i kvaliteta života Roma u Srbiji. Otud su, uz analizu dobijenih podataka istraživanja u ovom izveštaju, gde god je to bilo moguće, dati i uporedni podaci iz dostupnih, relevantnih izvora.1 U tom kontekstu su kao referentni okvir, pored Godišnjeg izveštaja Lige za Dekadu, korišćeni i podaci iz aktuelnih istraživanja UNICEF-a, Svetske banke, UNDP itd.

1 U izveštaju se koriste i delovi analize i press clippinga iz pilot monitoringa medija koji je tim RCD sproveo u periodu od četiri meseca - od 1. juna do 30. septembra 2008. Cilj ovog pilota je bio da se ustanovi koliko i kako najtiražniji štampani mediji pišu o Romima od momenta kada je Srbija preuzela predesedavanje Dekadom. Kratak rezime iz ove pilot analize je dat u ankesu.



4

SSaaddrržžaajj::

UUVVOODD ..................................................................................................................................................................................................................................3 TTAABBEELLEE II GGRRAAFFIIKKOONNII ..........................................................................................................................................................................................55 AAKKRROONNIIMMII ....................................................................................................................................................................................................................66 RREEZZIIMMEE NNAALLAAZZAA IISSTTRRAAŽŽIIVVAANNJJAA ................................................................................7 II.. DDEEKKAADDAA II PPOOLLOOŽŽAAJJ RROOMMAA UU SSRRBBIIJJII -- OOKKVVIIRR II PPRRIISSTTUUPP ......................................................................................1133

1.1 Okvir i ciljevi projekta............................................................................... 13

1.2 Metodologija i uzorak istraživanja .............................................................. 15 1.3 Priprema i realizacija istraživanja ............................................................... 17

IIII.. NNAALLAAZZII IISSTTRRAAŽŽIIVVAANNJJAA ...................................................................................................................................................................... 1188 11.. DDEEMMOOGGRRAAFFSSKKAA SSTTRRUUKKTTUURRAA IISSPPIITTAANNIIKKAA II ČČLLAANNOOVVAA DDOOMMAAĆĆIINNSSTTVVAA ......................................................1188 22.. KKVVAALLIITTEETT ŽŽIIVVOOTTAA -- TTRRII GGOODDIINNEE OODD PPOOČČEETTKKAA DDEEKKAADDEE ......................................................................................2211

2.1 Obrazovna struktura i odnos prema obrazovanju ..................................... 21 2.2 Stanovanje ......................................................................................... 24 2.3 Radni status i izvori prihoda.................................................................. 26 2.4 Ukupni prihodi i potrošnja domaćinstva .................................................. 29 2.5 Položaj romske dece i žena................................................................... 32 2.6 Lična dokumenta ................................................................................. 35

33.. PPRROOCCEESS IINNKKLLUUZZIIJJEE RROOMMAA -- AAKKTTUUEELLNNOO SSTTAANNJJEE II PPEERRSSPPEEKKTTIIVVEE ....................................................................3377 3.1 Poverenje u institucije.......................................................................... 37 3.2 Odnos lokalnih institucija prema Romima................................................ 38 3.3 Način informisanja .............................................................................. 39 3.4 Politički status i opredeljenja................................................................. 39 3.5 Ko može da unapredi položaj Roma ....................................................... 41

44.. DDEEKKAADDAA RROOMMAA:: PPEERRCCEEPPCCIIJJAA,, DDOOSSAADDAAŠŠNNJJAA KKOORRIISSTT II OOČČEEKKIIVVAANNJJAA ..........................................................4444 4.1 Saznanje i način informisanja o Dekadi .................................................. 44 4.2 Upoznatost sa akcijama u okviru Dekade................................................ 47 4.3 Dosadašnja korist od akcija u okviru Dekade........................................... 47 4.4 Ko može najviše da doprinese uspešnom ostvarivanju ciljeva Dekade ........ 50 4.5 Percepcija i očekivanja od Dekade ......................................................... 51

IIIIII.. ZZAAKKLLJJUUČČAAKK ................................................................................................................................................................................................5544 IIVV.. PPRREEPPOORRUUKKEE ..............................................................................................................................................................................................5588 AANNEEKKSSII ........................................................................................................................................................................................................................6600



5

TTAABBEELLEE II GGRRAAFFIIKKOONNII

TTAABBEELLEE::

Tabela br. I.1. Broj planiranih ispitanika po regionima i opštinama ............................. 16 Tabela br. 1.1. Starosna struktura ispitanika i članova njihovog domaćinstva ............... 19 Tabela br. 1.2. Kakav je status Vaše porodice?........................................................ 19 Tabela br. 1.3. Gde ste rođeni/živite...................................................................... 19 Tabela br. 1.4. Gde ste rođeni/živite...................................................................... 20 Tabela br. 1.5. Religiozna zajednica ispitanika......................................................... 20 Tabela br. 1.6. Starosna struktura članova domaćinstva ........................................... 20 Tabela br. 1.7. Koji problemi su prisutni u Vašem domaćinstvu?................................. 20 Tabela br. 2.1. Obrazovna struktura ispitanika i članova domaćinstava ....................... 21 Tabela br. 2.2. Obrazovna struktura ispitanika prema polu ....................................... 22 Tabela br. 2.3. Obrazovna struktura ispitanika po starosnim kategorijama ................... 22 Tabela br. 2.4. Šta biste želeli da Vaša deca budu kad odrastu? ................................. 60 Tabela br. 2.5. Kursevi za doškolovanje / prekvalifikaciju ......................................... 23 Tabela br. 2.6. Kada bi u Vašem naselju bili organizovani sledeći kursevi..................... 61 Tabela br. 2.7. Kakav je objekat gde stanujete? ..................................................... 24 Tabela br. 2.8. Kakav je objekat gde stanujete - po opštinama? ................................ 25 Tabela br. 2.9. Površina stana/kuće ...................................................................... 26 Tabela br. 2.10. Da li se osećate sigurnim dok se krećete svojim gradom noću? ............. 26 Tabela br. 2.11. Radni status ispitanika i članova njihovih domaćinstava ....................... 27 Tabela br. 2.12. Kako zarađujete za život? ............................................................... 28 Tabela br. 2.13. Broj članova domaćinstva koji zarađuju ............................................ 29 Tabela br. 2.14. Kolika je vaša mesečna zarada?....................................................... 30 Tabela br. 2.15. Koliki bi trebalo da budu mesečni prihodi vašeg domaćinstva ................ 30 Tabela br. 2.16. Šta je najveći mesečni izdatak u budžetu vaše porodice? ..................... 31 Tabela br. 2.17. Da li primate neke od navedenih vrsta pomoći? .................................. 31 Tabela br. 2.18. Poslovi koje obavljaju romska deca .................................................. 32 Tabela br. 2.19. Ko u Vašem domaćinstvu donosi odluke?........................................... 33 Tabela br. 2.20. Posedovanje ličnih dokumenata ...................................................... 35 Tabela br. 2.21. Gde ste prijavljeni?........................................................................ 36 Tabela br. 2.22. Kako ste zdravstveno osigurani? ..................................................... 36 Tabela br. 3.1. Poverenje u institucije.................................................................... 37 Tabela br. 3.2. Na kakav odnos nailazite u lokalnim institucijama ............................... 38 Tabela br. 3.3. Izborna opredeljenja ispitanika ....................................................... 40 Tabela br. 3.4. Ko najviše može da utiču na unapređivanje položaja Roma? ................. 41 Tabela br. 3.5. Šta je najznačajnije da bi Romi bili ravnopravni članovi društva?........... 43 Tabela br. 4.1. Da li ste čuli za Dekadu Roma?........................................................ 45 Tabela br. 4.2. Da li ste čuli za Dekadu Roma - po opštinama?................................... 45 Tabela br. 4.3. Na koji način ste informisani o Dekadi Roma?..................................... 46 Tabela br. 4.4. Na koji način ste čuli za Dekadu? ..................................................... 62 Tabela br. 4.5. Da li je u vašem okruženju sprovedena neka od akcija u .................... 47 Tabela br. 4.6. Šta je po Vašem mišljenju Dekada Roma - kako biste je opisali? ........... 51 Tabela br. 4.7. Šta Vi lično očekujete od Dekade Roma? ........................................... 52 Tabela br. 4.8. Koji problem Vaše porodice biste želeli da rešite ................................. 52

GGRRAAFFIIKKOONNII::

Grafikon br. 1.1. Polna struktura ispitanika i članova domaćinstva ............................... 18 Grafikon br. 4.1. Da li ste čuli za Dekadu Roma?....................................................... 44 Grafikon br. 4.2. Da li ste čuli za Dekadu Roma - prema polu?..................................... 44 Grafikon br. 4.3. Da li ste Vi ili Vaša porodica imali koristi od akcija.............................. 48 Grafikon br. 4.4. Koju vrstu koristi ste Vi i/ili Vaša porodica imali? ............................... 48 Grafikon br. 4.5. Da li se položaj Roma poboljšao i u kojoj od sledećih oblasti?............... 49 Grafikon br. 4.6. Koji problem treba najpre rešiti kako bi se što efikasnije .................... 50 Grafikon br. 4.7. Ko najviše može da doprinese poboljšanju položaja Roma .................. 50 Grafikon br. III.1. Koji problemi su prisutni u Vašem domaćinstvu? .............................. 54 Grafikon br. III.2. Da li se položaj Roma, od uvođenja Dekade, poboljšao? .................... 55



6

AAKKRROONNIIMMII::

DR Dekada Roma

DS Demokratska stranka

DZVM Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara

IRL Interno raseljena lica

LAP Lokalni akcioni planovi

LDP Liberalno demokratska stranka

LDP Liberalno demokratska partija

LSV Liga socijaldemokrata Vojvodine

MCR Milenijumski Ciljevi Razvoja (MDG)

MOP Materijalno obezbeđenje i pomoć

NAP Nacionalni akcioni plan

RCD Romski centar za demokratiju

SPS Socijalistička partija Srbije

SRS Srpska radikalna stranka

SRS Srpska radikalna stranka

SSJ Stranka srpskog jedinstva

SSS Strategija za smanjenje siromaštva

SVM Savez vojvođanskih Mađara

UNDP Program za razvoj Ujedinjenih nacija (United Nations Development

Program)



7

RREEZZIIMMEE NNAALLAAZZAA IISSTTRRAAŽŽIIVVAANNJJAA

DDEEMMOOGGRRAAFFSSKKAA SSTTRRUUKKTTUURRAA IISSPPIITTAANNIIKKAA II ČČLLAANNOOVVAA DDOOMMAAĆĆIINNSSTTVVAA

Uzorkom od 1500 ispitanika obuhvaćeno je i oko 5800 članova domaćinstava - a ukupna starosna struktura potvrđuje da je romska etnička grupa u proseku veoma mlada. Najčešća su domaćinstva sa decom od 7 do 15 godina i mladim ljudima od 16 do 25 godina. Prema ovom istraživanju romska domaćinstva u proseku imaju između 4 do 5 članova. Velika većina ispitanika su generacijski, domicilni Romi (71.5%). Svaki osmi ispitanik je raseljeno lice sa Kosova i Metohije (12.5%), svega 0.8% su izbeglice sa prostora bivše Jugoslavije i 0.3% lica iz readmisije. Nešto manje od trećine Roma (31.5%) je nastanjeno u etnički mešovitim sredinama - svega 5.9% živi u pretežno ne-romskom naselju što govori o tzv. unutar etničkoj zatvorenosti.

OOBBRRAAZZOOVVAANNJJEE

U uzorku dominiraju ispitanici koji imaju završenu samo osnovnu školu, (40.1%), ispitanici bez završene osnovne škole (28%) i oni bez škole (12.5%). Uvek je veći procenat Romkinja (87.1%), u odnosu na Rome (77.2%) koji spadaju u kategoriju bez škole i (ne)završena osnovna škola. Mladi Romi (zaključno sa 35 godina starosti) imaju najniži nivo obrazovanja. Višu školu ili fakultet ima 0.6% ispitanika.

SSTTAANNOOVVAANNJJEE

Dostupno stanovanje još uvek nedostupno skoro trećini Roma (32.3%) koji žive u uslovima nedostojnim čoveka. To je posebno vidljivo u velikim gradskim centrima kao što su Beograd (72.7%), Niš (10.4%) i Kragujevac (13.6%) - gde je zabeležen veliki broj onih koji stanuju u nehigijenskim naseljima i slamovima. Skoro trećina romskih porodica (31.6%), uključujući po nekoliko generacija koje žive zajedno, stanuju na prostoru između 21 i 40m2 - što ukazuje na nedostatak životnog prostora. Nešto više od polovine Roma se ne oseća potpuno sigurno da se noću kreće po mestu u kojem stanuje (50.7%). Izrazito nesigurno se oseća 11.6%, dok skoro identičan postotak ispitanika noću ne izlazi iz kuće i među njima su najbrojnije žene.



8

RRAADDNNII SSTTAATTUUSS II IIZZVVOORRII PPRRIIHHOODDAA

Među ispitanicima se nalazi 52.6% nezaposlenih Roma - od čega onih koji su prijavljeni kod Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) ima 45.7%, a ne-prijavljenih 6.9%. Pored penzionerskog statusa (3.9%), rada na crno (1.5%) i privatnih preduzetnika (2.3%), izvor prihoda po osnovu stalnog zaposlenja ima još svaki osmi pripadnik romske nacionalnosti, odnosno svega 12.9% ispitanika - što znači da 20.6% sa određenim izvorom prihoda izdržava preostalih 72.5% članova domaćinstva. Broj Roma koji pokreću privatni biznis je krajnje skroman i u neznatnom porastu - sa 2%, koliko se navodi u godišnjem izveštaju Lige za Dekadu na 2.3% koliko je zabeleženo ovim istraživanjem. Broj preduzetnika među ženama je deset puta manji, a za preduzetništvo se najčešće opredeljuju muškarci starosti od 36-45 godina - i to u proseku po jedan u svakoj od 30 opština koje su obuhvaćene uzrokom. Najčešći izvor prihoda za skoro trećinu su privremeni, sezonski poslovi (31.7%), zatim prikupljanje sekundarnih sirovina i prodaja polovne robe (19%) i plata iz radnog odnosa (16.1%). Rad na tezgi je izvor zarade za ukupno 9.3% ispitanika - s tim što je broj onih koji imaju registrovanu radnju skoro sedam puta manji od onih čija radnja nije registrovana. U celini, 75.7% domaćinstava ima samo jednog ili svega dva člana koji (najčešće samo povremeno) zarađuju za život - i to na poslovima koji su teški i slabo plaćeni, poslovima koji se rade u lošim uslovima i poslovima koji im ne dopuštaju da kroz rad ostvare pravne pogodnosti koje imaju zaposleni, a ne retko su i vrlo štetni po njihovo zdravlje.

UUKKUUPPNNII PPRRIIHHOODDII II PPOOTTRROOŠŠNNJJAA DDOOMMAAĆĆIINNSSTTVVAA

Mesečna zarada za većinu Roma se kreće u rasponu od 3.700 do 12.000 dinara (53.5%) što je skoro tri puta manje od prosečne neto zarade u Srbiji u prvoj polovini 2008. godine (32.562 dinara). Procenat ispitanika sa višim zaradama je obrnuto proporcionalan visini prihoda - drugim rečima, svega 2.1% Roma prima iznos koji je blizu ili je veći od prosečne mesečne zarade u zemlji. Velika većina romskih porodica (83.8%), sa u proseku 4 do 5 članova, živi od ukupnog mesečnog prihoda domaćinstva koji je ispod aktuelne prosečne neto mesečne zarade pojedinaca u Srbiji. Ukupni prihodi domaćinstva nisu dovoljni za život - za veliku većinu Roma ključni izdatak predstavlja ishrana (83.1%), a svega 13.5% domaćinstava, s velikim naporom, uspeva da izdvoji sredstva za školovanje dece. Novčanu



9

pomoć prima gotovo polovina ispitanika (42.5%), a socijalnu pomoć nešto više od trećine (37.1%).

PPOOLLOOŽŽAAJJ RROOMMSSKKEE DDEECCEE II ŽŽEENNAA

Petina romske dece (20.8%) obavlja poslove koji donose zaradu za domaćinstvo (prikupljanje sekundarnih sirovina, sezonski poslovi, preprodaja itd.), a tek nešto manje od petine ide u školu (19.5%). Ukupno 87.1% Romkinja nema obrazovanje - bilo da je bez škole (18.8%) ili je funkcionalno nepismena (68.3%), dok svega 0.4% ima završenu višu školu ili fakultet. Umesto rodne ravnopravnosti odnose između polova diktira patrijarhalna tradicija u više od trećine romskih domaćinstava gde glavnu reč pri donošenju odluka i dalje ima gotovo isključivo muškarac. Pored ostalih problema u 4.3% domaćinstava je zabeleženo i nasilje u porodici. Nespremnost romskih žena da o ovom problemu govore javno je razumljiva.

LLIIČČNNAA DDOOKKUUMMEENNTTAA

Uz ogradu da je situacija sa dokumentima posmatrana isključivo u nehigijenskim naseljima i slamovima znatno drugačija, podaci sa uzorka na nivou Srbije pokazuju da izvod iz matične knjige rođenih ima velika većina (96.5%) ispitanika, skoro isto onoliko koliko ih ima ličnu kartu (95.9%). Radnu knjižicu poseduje 81.5% ispitanika, a pasoš ima nešto manje od polovine (47.7%). Na adresi na kojoj stanuje prijavljeno je 90.8% ispitanika, kod rodbine i prijatelja je prijavljeno ukupno 4.5%, a 3% ih nema stalno prijavljeno mesto boravka. Zdravstveno osiguranje nema 5.9% ispitanika, a nešto više od trećine ih je osigurano preko Biroa rada (38.1%) ili preko Centra za socijalni rad (29.4%). Preko preduzeća u kojima rade osigurano je 15% ispitanika, što je u velikoj meri podudarno sa brojem prijavljenih, zaposlenih ispitanika. Drugi vidovi ostvarivanja prava na zdravstveno osiguranje, kao što su penziono osiguranje, osiguranje preko supružnika, zemljoradnička osiguranja itd. su zastupljeni u po 2% slučajeva.

PPOOVVEERREENNJJEE UU IINNSSTTIITTUUCCIIJJEE

Izraženo je relativno visoko nepoverenje u gotovo sve institucije - najveće je prema privatnim firmama (39.3%) i sindikatima (36.1%), zatim prema romskim (34.6%) i ostalim političkim partijama (31.1%). Najveće poverenje uživa crkva (37.3%), vojska (25.2%) i na trećem mestu je predsednik države sa nešto više od petine ispitanika koji u njega imaju veliko poverenje (21.7%). Veliko poverenje u nevladine organizacije ima samo 5.7% Roma, a potpuno nepoverenje u NVO iskazuje oko petine Roma (21.9%). Medijima veruje mali



10

broj ispitanika - u elektronske medije (7.7%) više nego u štampane (6.9%). Slično kao kod ostalih građana Srbije koji u poslednjih deset godina sve manje veruju jedni drugima (svega 9%), samo 11.7% Roma ima veliko poverenje u većinu ljudi koje susreće u svom okruženju.

OODDNNOOSS LLOOKKAALLNNIIHH IINNSSTTIITTUUCCIIJJAA PPRREEMMAA RROOMMIIMMAA

Skoro polovina (47.7%) Roma nema nikakvu komunikaciju sa lokalnim školama, a znatno više od polovine (69.7%) nema nikakav kontakt sa lokalnim obdaništima. Pozitivan odnos, odnosno ljubazne službenike, imaju lokalni domovi zdravlja (68.4%), a dobru komunikaciju sa službenicima ima nešto manje od polovine ispitanika pri odlasku u Biro za zapošljavanje (48.5%) ili u opštinu (42.3%). Na neljubaznost i vređanje ispitanici najčešće nailaze u Centrima za socijalni rad (24.3%), u komunikaciji sa službenicima zaposlenim u opštini (17.9%) i policiji (14.6%).

NNAAČČIINN IINNFFOORRMMIISSAANNJJAA

Najvažniji izvor informacija za Rome je televizija (84.7%), radio redovno sluša manje od polovine ispitanika (42.5%), a štampu redovno prati nešto više od trećine (34.3%). Ubedljivo najgledanija je TV Pink (61.7%) i, na drugom mestu po gledanosti, ali sa tri puta manje gledalaca, je RTS (21.5%).

PPOOLLIITTIIČČKKAA OOPPRREEDDEELLJJEENNJJAA

Od ukupno 91.4% anketiranih koji su upisani u biračke spiskove na poslednje, vanredne parlamentarne izbore, nije glasalo samo 9.2%. Ovako visoka stopa izlaznosti (83.4%) ipak nije doprinela da predstavnici romske etničke grupe uđu u parlament. Ubedljivo najveću podršku od Roma je dobila Demokratska stranka za koju je glasalo nešto više od jedne trećine (38.3%), i na trećem mestu je Srpska radikalna stranka (11.7%). Na drugom mestu se sve romske partije, zbirno. Za sve romske partije koje su učestvovale u kampanji glasala je ukupno jedna petina (20.9%) Roma, a među njima je ubedljivo najviše glasova dobila Romska partija - Srđan Šajn (15.5%). Za sledeće parlamentarne izbore procene o izlaznosti i izboru stranaka su iste - glasove će, kako pokazuju podaci, osvojiti iste stranke u gotovo neizmenjenom promeru. Podršku Demokratskoj stranci će dari 36.8% ispitanika, Romska partija Srđan Šajn ima stabilnu podršku od 15.1% Roma, kao i Srpska radikalna stranka za koju planira da glasa 10.7% ispitanika. Svega 4.5% ispitanika neće izaći na naredne izbore. Među strankama za koje jedan deo Roma sigurno neće glasati na sledećim parlamentarnim izborima su: SRS (28.1%), DS (12.9%) i LDP (10.6%).



11

KKOO MMOOŽŽEE DDAA UUNNAAPPRREEDDII PPOOLLOOŽŽAAJJ RROOMMAA

Jedino država i njene institucije mogu da unaprede položaj Roma, smatraju anketirani Romi - više od trećine (37.7%) saopštava da je opština u kojoj žive najviše pozvana da utiče na unapređivanje njihovog položaja. Rešenja u tom pravcu od Vlade Srbije očekuje 28.3%, dok Centri za socijalni rad za svega 5.8% ispitanika predstavljaju način za rešavanje njihovih problema. Ostali akteri na lokalnom nivou, prema oceni anketiranih, nemaju značajniju ulogu u promeni njihovog položaja - veoma mali broj Roma izražava određenja očekivanja od romskih NVO (8.4%) i romskih političkih partija (6.2%). Najznačajniji faktor za ravnopravni položaj Roma u društvu je stalno zaposlenje, smatra velika većina Roma (84%), zatim jednaka zastupljenost na svim nivoima vlasti na lokalnom i nacionalnom nivou, kako ocenjuje 33.8%. Romski zastupnik u opštini (29.7%) je još jedan od kanala za lobiranje za mere koje bi mogle da dovedu do pozitivnih promena u životu romske populacije na lokalnom nivou u Srbiji.

SSAAZZNNAANNJJEE II NNAAČČIINN IINNFFOORRMMIISSAANNJJAA OO DDEEKKAADDII

Skoro polovina Roma u Srbiji (49.4%) nije čula ili ne zna ništa Dekadi i među njima dominiraju žene i ispitanici bez škole ili sa završenom samo osnovnom školom. Među malim brojem visoko obrazovanih nema onih koji nisu čuli za Dekadu. Ključni izvor informacija o Dekadi je televizija (59.7%), a najviše RTS (28.5%). Jača četvrtina ispitanika je za Dekadu čula od lokalnih, romskih NVO (26.6%) ili preko radija (12%). Procenat ispitanika koji saopštavaju da su za Dekadu čuli od romskih političkih partija je krajnje skroman - Romska partija-Srđan Šain (4.5%) i Unija Roma (2.9%). Opštine u kojima većina Roma nije čula za Dekadu su: Beograd, Kragujevac, Požarevac, Bujanovac, Zrenjanin, Kovin, itd.

UUPPOOZZNNAATTOOSSTT SSAA AAKKCCIIJJAAMMAA UU OOKKVVIIRRUU DDEEKKAADDEE

O aktivnostima koje se u okviru Dekade Roma sprovode u lokalnim sredinama zna samo 3.9% ispitanika. Čak i ako su takve akcije sprovedene za njih ne zna čak 51.3% Roma u lokalnim sredinama, dok je 28.7% ispitanika mišljenja da takvih akcija uopšte nema. Jedina prepoznata aktivnost je predškolsko obrazovanje i upis dece u I razred osnovne škole - o čemu govori 6.6% Roma u uzorku.

DDOOSSAADDAAŠŠNNJJAA KKOORRIISSTT OODD AAKKCCIIJJAA UU OOKKVVIIRRUU DDEEKKAADDEE

Velika većina (79.1%) Roma saopštava da do sada nije imala nikakvu, ni ličnu ni porodičnu, korist Dekade inkluzije Roma. Retki ispitanici navode korist od pomoći u obrazovanju, humanitarnim paketima, ogrevu, zatim školskim



12

stipendijama i zapošljavanju preko projekata.

DDAA LLII SSEE PPOOLLOOŽŽAAJJ RROOMMAA OODD UUVVOOĐĐEENNJJAA DDEEKKAADDEE PPOOBBOOLLJJŠŠAAOO

Položaj Roma je, od uvođenja Dekade do danas, ostao isti (60.2%) u sve četiri ključne oblasti: zapošljavanje, stanovanje, zdravstvo i obrazovanje. Poboljšanje je ostvareno u obrazovanju prema mišljenju više od trećine Roma (39.3%), a skoro dve trećine ih smatra da je njihov položaj u oblasti zapošljavanja ostao isti (58.4%) ili da se pogoršao kako navodi skoro trećina (31.6%). Svega 8% ispitanika uočava poboljšanje položaja Roma u oblasti stanovanja i zapošljavanja.

ŠŠTTAA NNAAJJPPRREE TTRREEBBAA RRAAŠŠAAVVAATTII UU OOKKVVIIRRUU DDEEKKAADDEE

U okviru Dekade Roma najpre treba rešavati pitanje školovanja i obrazovanja ocena je skoro polovine Roma (41.3%). Nešto više od trećine (39.7%) smatra da prioritetna akcija treba da bude usmerena na rešavanje pitanja zapošljavanja. Pitanje stanovanja je prioritet za samo 9.5% ispitanika, a pitanje lečenja i zdravstvene zaštite navodi tek 4.7%.

KKOO MMOOŽŽEE NNAAJJVVIIŠŠEE DDAA DDOOPPRRIINNEESSEE UUSSPPEEŠŠNNOOMM OOSSTTVVAARRIIVVAANNJJUU CCIILLJJEEVVAA DDEEKKAADDEE

Najveći doprinos unapređivanju položaja Roma i uspešnom sprovođenju Dekade može da da Vlada Srbije (55.1%) i predsednik republike (14.4%). Romske NVO se u 9.3% slučajeva navode kao značajan činilac promena, a da to mogu biti romske političke partije smatra svega 7.1% ispitanika.

PPEERRCCEEPPCCIIJJAA II OOČČEEKKIIVVAANNJJAA OODD DDEEKKAADDEE

Pojedinačna percepcija Dekade je više nego skromna - Dekada predstavlja mogućnost za bolji život Roma smatra 18.8% ispitanika, znači pomoć za Rome i njihovu decu (11.8%), poboljšanje ukupnog položaja Roma (8.2%) i ostvarivanje ravnopravnosti (4%). Samo više od četvrtine (26.2%) lično očekuje pronalaženje zaposlenja. Projekcija želja za porodicu su drugačije - najčešće se odnose na nalaženje posla (44.6%), a jedan broj ispitanika (29.9%) bi želeo da dobije pomoć koja bi omogućila njihovoj deci za završe školovanje. Regulisanje stambenog pitanja je želja 11.2% ispitanika.



13

IIII.. DDEEKKAADDAA II PPOOLLOOŽŽAAJJ RROOMMAA UU SSRRBBIIJJII -- OOKKVVIIRR II PPRRIISSTTUUPP

11..11 OOKKVVIIRR II CCIILLJJEEVVII PPRROOJJEEKKTTAA

Empirijsko istraživanje Dekada i položaj Roma u Srbiji je sprovedeno par meseci nakon što je Srbija od Mađarske preuzela jednogodišnje predsedavanje Dekadom Inkluzije Roma.2 Dekada Inkluzije Roma 2005-2015 je prvi značajan (međunarodni) korak ka preuzimanju i uspostavljanju odgovornosti – kako pojedinačne države domaćina i njenih institucija tako i njenih građana, uključujući i same Rome. To je međunarodna inicijativa u okviru koje su se vlade Centralne i Jugoistočne Evrope obavezale da, u regionalnim okvirima, deluju na unapređivanju socijalno-ekonomskog statusa i inkluziji Roma. Dekada okuplja Vlade, međuvladina tela i nevladine organizacije, uključujući i civilne organizacije Roma, sa ciljem da ubrzaju proces unapređenja položaja Roma, kao i transparentno i merljivo izveštavanje o postignutom napretku. Prioritetne oblasti Dekade su: obrazovanje, zapošljavanje, zdravlje i stanovanje. Vlade uključenih zemalja obavezale su se da se unapređenjem položaja Roma bave uzimajući u obzir i ključne aspekte - siromaštvo, diskriminaciju i rodnu ravnopravnost. Inicijativa da se pokrene Dekada je zasnovana na potrebi da se neprihvatljive socijalne, ekonomske i političke, razlike između Roma i ostalih građana u svim pojedinačnim zemljama, smanje i vremenom u potpunosti uklone. U tom kontekstu je Vlada Republike Srbije usvojila Nacionalne akcione planove (NAP)3 usmerene na unapređivanje položaja Roma u oblastima obrazovanja, zapošljavanja, stanovanja i zdravstva. Pored ovih uključene su i dodatne oblasti Dekade - antidiskriminacija, rodna ravnopravnost i smanjenje siromaštva. Osam godina od početka tranzicije u Srbiji i tri godine od usvajanja Dekade Inkluzije Roma pripadnici ove etničke grupe, ako je suditi po broju i značaju potpisanih međunarodnih akata4 i usvojenih nacionalnih strategija5 koje su

2 Dekadu inkluzije Roma je 18. novembra 2005. potpisalo 9 zemalja iz centralne i jugoistočne Evrope (Bugarska, Hrvatska, Češka, Mađarska, Makedonija, Crna Gora, Rumunija, Srbija i Slovačka), a Bosna i Hercegovina kao deseta zemlja se pridružila 2008. godine. Potpisivanjem Deklaracije Dekade od strane Predsednika vlade 2.februara 2005.godine u Sofiji, Srbija je preuzela obaveze zacrtane u inicijativi „Dekada inkluzije Roma 2005-2015“. Šire o Dekadi inkluzije Roma videti na zvaničnom web sajtu Dekade: http://www.romadecade.org/ (Pristupljeno 17. juna 2007.) 3 Akcioni planovi u prioritetnim oblastima Dekade Roma - obrazovanju, zapošljavanju, stanovanju i zdravstvu prihvaćeni su od Vlade Republike Srbije na sednici održanoj 27. januara 2005. Međutim, tom prilikom nije usvojen i budžet za implementaciju ovih Akcionih planova. Videti šire o akcionm planovima na adresi: http://www.romadecade.org/index.php?content=70 (Pristupljeno 15. 9. 2008.) 4 Ovde su navedena samo neka od važnih dokumenta koja predstavljaju strateški međunarodni okvir za unapredjivanje položaja Roma u Srbiji:

1. Deklaracija o ljudskim pravima – dostupna na adresi: http://www.un.org/Overview/rights.html 2. Milenijumski razvojni ciljevi Ujedinjenih nacija – dostupni na adresi: http://www.un.org/millenniumgoals/ 3. Strategija za smanjenje siromaštva – dostupna na adresi:

http://web.worldbank.org/WBSITE/EXTERNAL/TOPICS/EXTPOVERTY/0,,menuPK:336998~pagePK:149018~piPK:149093~theSitePK:336992,00.html

4. Memorandum o doživotnom učenju evropske unije – dostupan na adresi: www.paulofreireinstitute.org/Documents/mayo-01.pdf , itd.

5. Lisabonska deklaracija – dostupna na adresi: www.unesco.org/cpp/uk/declarations/lisbon.pdf 5 Kao potpisnica najvažnijih međunarodnih dokumenata Srbija je razvila i niz sličnih dokumenata i strategija na nacionalnom nivou i to su: Politika i strategija razvoja obrazovanja odraslih, Politika i strategija stručnog obrazovanja,



14

trasirale rešavanje njihovih gorućih problema, i činjenice da je regulisan njen ustavno pravni status,6 imaju gotovo sve (političke) preduslove za efikasno uključivanje u društvene tokove. Međutim, primena ovih strategija još uvek nije (u potpunosti) „zaživela“ - štaviše, pojedine strategije se upravo dorađuju ili revidiraju.7 Na nedovoljnu efikasnost u ostvarivanju ciljeva Dekade, i pored određenih postignuća, ukazuju podaci domaćeg i međunarodnog monitoringa.8 Ključni nalaz međunarodnog monitoringa je sumiran u oceni da mnoge zemlje još uvek nisu razvile sistemske mere za inkluziju Roma već se i dalje oslanjaju na sporadične mere koje češće finansiraju iz donatorskih sredstava nego iz nacionalnih budžeta.9 Nalaz monitoringa Dekade u Srbiji, koju sprovodi Liga za Dekadu Roma,10 to takođe potvrđuje - Obzirom da je, prilikom usvajanja NAP-ova, budžet za 2005. već bio usvojen i da nisu izdvajana sredstva iz tekućih budžetskih rezervi za ove namene, u 2005. godini realizovane su samo mere afirmativne akcije u obrazovanju i pojedini projekti finansirani od strane međunarodnih organizacija. Međutim, i pored navedenih preduslova koji se ogledaju u postojanju strateških dokumenata koja posebno tretiraju ili uključuju pitanja Roma i generalno raspoloživih budžetskih i donatorskih sredstava, u protekle tri godine u Srbiji su realizovani pojedini projekti, programi i mere predviđene NAP-ovima, ali nije uspostavljen stabilan sistem koji bi podrazumevao: Redovna i jasna izdvajanja iz budžeta Republike Srbije za

implementaciju NAP-ova; Izdvajanja iz budžeta lokalnih samouprava za finansiranje lokalnih

akcionih planova (LAP); Postojanje struktura čije su nadležnosti, kao i mehanizmi za

sprovođenje akcionih planova na nacionalnom i lokalnom nivou, jasno definisane, uključujući i jasno definisan način među-resorske saradnje;

Postojanje indikatora za procenu uspešnosti implementacije NAP-ova; Postojanje struktura za praćene sprovođenja NAP-ova i procenu

Strategija za smanjenje siromaštva, Nacionalna strategija zapošljavanja, Strategija za inkluziju Roma, Nacionalna strategija obrazovanja, itd. Sva dokumenta su dostupna na adresi: http://www.prsp.sr.gov.yu/dokumenta.jsp 6Zakon o zaštiti nacionalnih manjina (usvojen 25. februar 2002. godine) je priznao Romima status nacionalne manjine u Srbiji. Zakon je dostupan na adresi: http://www.lawinitiative.com/Srpski/Zakoni/Zakon%20o%20zastiti%20prava%20i%20sloboda%20nacionalnih%20manjina.doc (Pristupljeno 15. septembra 2008.) 7 Jedan od nalaza monitoringa Dekade Roma, objavljen u Godišnjem izveštaju Lige za Dekadu, se upravo odnosi na tekuću reviziju Nacrta Strategije za integraciju Roma. Šire videti u Dekada Roma, Informator Centra za prava manjina, Godišnji izveštaj Lige za Dekadu 2007, januar 2008. str. 4. Dostupno na adresi: http://www.mrc.org.yu/publikacije/pub_s_15.pdf 8 Nalaze međunarodnog monitoringa Dekade videti na web adresi: http://siteresources.worldbank.org/PGLP/Resources/NadirRedzepiDecadeWatchBackgroundPaper.pdf http://demo.itent.hu/roma/portal/downloads/DecadeWatch/DecadeWatch%202007%20Update%20-%20Final%20(30-07-08).pdf 9 Saopštila je Gabi Hrabanova, aktivista uz Češke uključena u DecadeWatch. Videti šire na adresi: http://web.worldbank.org/WBSITE/EXTERNAL/COUNTRIES/ECAEXT/EXTROMA/0,,contentMDK:21510405~pagePK:64168445~piPK:64168309~theSitePK:615987,00.html 10 Liga za dekadu Roma je koalicija nevladinih organizacija koje se bave unapređivanjem položaja Roma. Stvorena je sa ciljem da se osigura kontinuirano praćenje i efektivno sprovođenje utvrđenih Akcionih planova Vlade Republike Srbije i time pospeši ostvarivanje ciljeva Dekade inkluzije Roma (2005 -2015). Osnivači Lige za Dekadu su: Fond za otvoreno društvo, Centar za prava manjina, Dečiji romski centar, Građanske inicijative, Jugoslovenska asocijacija za kulturu i edukacija Roma JA-KER, Romska unija studenata, Društvo za unapređenje romskih naselja, Yurom centar i Nacionalni savet romske nacionalne manjine. Unutar Lige organizovani su odbori za sve četiri oblasti - obrazovanje, zapošljavanje, zdravstvo i stanovanje. Odbori okupljaju predstavnike nevladinih organizacija koje se bave problemima iz navedenih oblasti. Odbori Lige za Dekadu pružaju savetodavnu podršku državnim organima i vrše monitoring realizacije ciljeva predviđenih akcionim planovima za uključenje Roma. Šire vdeti na adresi: http://www.mrc.org.yu/ligazadekadu/



15

uspešnosti istog; Postojanje mehanizama za reviziju usvojenih dokumenata na osnovu

pokazatelja o dosadašnjoj realizaciji. (Liga za Dekadu, 2008)

Značaj tekućeg monitoringa Dekade kojim se uglavnom meri progres preduzetih akcija na nacionalnom nivou je neosporan. Nedostatak uvida u implementaciju Dekade na lokalnom nivou je, međutim, ozbiljna slabost. Činjenica da, od direktnih korisnika sa lokalnog nivoa, nema povratnih ocena o efikasnosti i efektivnosti donetih mera i preduzetih akcija govori o njihovoj isključenosti. S druge strane, osnovano je pretpostaviti da bi slabosti u primeni donetih mera registrovane na nacionalnom nivou mogle biti znatno veće na nivou lokalne zajednice i romskih domaćinstava. Centralni princip, ključna vizija i vrednosti Dekade, su uključivanje predstavnika romske etničke grupe u planiranje i realizaciju svih mera i aktivnosti - kako na nacionalnom, tako posebno na lokalnom nivou. Rukovodeći se ovim principom istraživanje je imalo za cilj da od predstavnika 1500 romskih domaćinstava dobije ocene i povratne informacije o njihovom položaju i ukupnom kvalitetu njihovog života tokom i nakon trogodišnjeg trajanja Dekade. Primarni cilj istraživanja je bio da se ustanovi u kojoj meri su Romi u Srbiji upoznati sa Dekadom, aktivnostima koje se unutar nje sprovode na lokalnom nivou i, što je najvažnije, da li se i u kojoj meri položaj pripadnika ove etničke grupe unapredio od uvođenja Dekade do danas. Posebni ciljevi istraživanja su bili da se: a) ustanovi da li su i u kojoj meri Romi upoznati sa aktivnostima Dekade na lokalnom nivou i koju vrstu koristi su od takvih aktivnosti do sada imali; b) da li se i koliko kvalitet života Roma promenio na bolje i c) koja konkretna očekivanja Romi imaju od Dekade. Potrebu da se, tri godine nakon uvođenja Dekade, sprovede ovakvo istraživanje nije potrebno posebno obrazlagati ako se ima u vidu da povratnih informacija o dosadašnjim ostvarenjima Dekade na lokalnom nivou nema.

11..22 MMEETTOODDOOLLOOGGIIJJAA IISSTTRRAAŽŽIIVVAANNJJAA

Istraživanje je sprovedeno upotrebom kvantitativne metodologije - face-to-face razgovor sa Romima starijim od 18 godina je sproveden na osnovu strukturisanog, standardizovanog upitnika. U istraživanju je korišćen jedan upitnik, sačinjen iz celina koje su pokrivale ciljeve istraživanja (demografija, obrazovni i radni status, kvalitet života, inkluzija, izbori i izlaznost, Dekada Roma). Istraživanje je sprovedeno sa ciljem utvrđivanja položaja romske populacije u Srbiji tri godine nakon usvajanja Dekade inkluzije Roma. Upitnikom su obuhvaćene sledeće tematske celine: demografske karakteristike, obrazovni i migracioni status ispitanika, kvalitet života romskih



16

domaćinstava, odnos prema institucijama, zatim politička opredeljenja i izborna izlaznost, problemi sa kojima se Romi susreću u svakodnevnom životu i percepcija i značaj Dekade Roma - dosadašnja korist i očekivanja.

11..22..11 UUZZOORRAAKK

Istraživanje je sprovedeno na reprezentativnom uzorku od 1500 ispitanika, od 18 godina starosti naviše, na teritoriji Srbije, u ukupno 30 opština unutar tri regiona: Beograd, Vojvodina i Centralna Srbija. Detaljan pregled planiranog i ostvarenog uzorka po regionima i opštinama je dat u tabeli br. I.1. Tabela br. I.1. Broj planiranih/ostvarenih ispitanika po regionima i opštinama

RREEGGIIOONN:: BBRROOJJ IISSPPIITTAANNIIKKAA UUNNUUTTAARR

RREEGGOONNAA:: OOPPŠŠTTIINNAA

BBRROOJJ IISSPPIITTAANNIIKKAA PPOO

OOPPŠŠTTIINNAAMMAA::

Zvezdara 21

Zemun 83

Novi Beograd 40

Obrenovac 18

Palilula 65

BBEEOOGGRRAADD 260

Čukarica 33

Subotica 49

Zrenjanin 82

Kikinda 52

Vršac 39

Kovin 38

Pančevo 46

Novi Sad 58

VVOOJJVVOODDIINNAA 400

Stara Pazova 36

Šabac 21

Valjevo 28

Smederevo 38

Požarevac 55

Kragujevac 24

Bor 27

Kraljevo 18

Kruševac 37

Niš 110

Aleksinac 30

Prokuplje 38

Pirot 41

Leskovac 148

Bujanovac 82

Vranje 98

CCEENNTTRRAALLNNAA SSRRBBIIJJAA

840

Surdulica 45

UUKKUUPPNNOO:: 11550000 3300 11550000



17

11..33 PPRRIIPPRREEMMAA II RREEAALLIIZZAACCIIJJAA IISSTTRRAAŽŽIIVVAANNJJAA

Terenski deo istraživanja je počeo 02.08.2008. godine a završio se 11.09.2008. godine. Upitnik je sproveden tako što je razgovor obavljen sa jednim članom po domaćinstvu. Terenskom delu istraživanja prethodila je instruktaža anketara, održana u prostorijama ARGUMENT-a 02.08.2008. godine. Instruktažu anketara, objašnjavanje teme i ciljeva istraživanja, načina izbora ispitanika i metodologiju rada obavio je tim Agencije ARGUMENT iz Beograda koja je realizator istraživanja. Anketarsku mrežu je činilo ukupno 34 anketara - većinom pripadnika romske nacionalnosti. Svaki anketar je u proseku uradio po 44 ankete. Iskustava anketara govore da je najveći broj ispitanika rado odgovarao na postavljena pitanja. Broj odbijanja je u proseku 30%, a kao najčešći uzroci odbijanja navode se: nedostatak vremena, nezainteresovanost i obaveze.

********

Danas, 29.08.2008. str. 4.



18

IIIIII.. NNAALLAAZZII IISSTTRRAAŽŽIIVVAANNJJAA

U ovom odeljku je data analiza rezultata istraživanja zasnovana na odgovorima dobijenim od 1500 ispitanika romske nacionalnosti, čime je, kod pojedinih grupa pitanja, obuhvaćeno oko 5800 članova njihovih domaćinstava. Istraživanjem je pokriveno 30 opština unutar tri regiona: Beograda, Vojvodine i centralne Srbije. Analiza dobijenih podataka je strukturisana po sledećim tematskim celinama: Demografska struktura ispitanika i članova domaćinstva, Kvalitet života - tri godine od početka Dekade, Proces inkluzije Roma: preduslovi i perspektive, Dekada Roma: aktuelno stanje i očekivanja.

11.. DDEEMMOOGGRRAAFFSSKKAA SSTTRRUUKKTTUURRAA IISSPPIITTAANNIIKKAA II ČČLLAANNOOVVAA DDOOMMAAĆĆIINNSSTTVVAA

U ostvarenom uzorku od 1500 ispitanika obuhvaćeno je 62.5% muškaraca i skoro dva puta manje žena (37.5%) iako struktura članova domaćinstava ispitanika pokazuje gotovo ujednačenu polnu strukturu (videti grafikon br. 1.1). Očito je da su žene, iz različitih razloga, bile manje u prilici da budu sagovornici tokom istraživanja što donekle upućuje na zaključak o patrijarhalnoj klimi unutar romske porodice gde muškarac (treba da) ima glavnu reč. Grafikon br. 1.1. Polna struktura ispitanika i članova domaćinstva11 (u %)

Starosna struktura ispitanika i članova domaćinstava pokazuje da su mladi između 26 i 35 godina najzastupljeniji (30.8%) i da udeo ostalih starosnih grupa, od 36-46 godina pa nadalje, značajno opada (24.5%) - čime se donekle potvrđuje teza da je romska populacija u Srbiji

izuzetno mlada, ali istovremeno i poznata teza o skraćenom životnom veku Roma što je posledica njihovog teškog položaja i krajnje niskog kvaliteta života. To se posebno vidi kod kategorije roditelja čiji broj opada već nakon 46. godine starosti (videti tabelu br. 1.1).

11 Pored 1500 ispitanika istraživanjem je obuhvaćeno preko 5800 članova njihovog domaćinstva.

62.5 48.6

37.5 51.4

0

20

40

60

80

100

120

Ispitanici Članovi domaćinstva

Muški Ženski



19

Tabela br. 1.1. Starosna struktura ispitanika i članova njihovog domaćinstva (u %) IISSPPIITTAANNIIKK SSUUPPRRUUŽŽNNIIKK MMAAJJKKAA OOTTAACC

Do 25 godina 21.3 15.3 .0 .0

26-35 30.8 29.2 .9 .1

36-45 24.5 21.5 12.7 7.9

46-55 14.5 11.0 21.1 20.1

56-65 6.9 4.5 15.7 16.1

66 i više 2.0 .9 9.5 10.9

BO .0 17.7 40.1 45.0

Total: 100.0 100.0 100.0 100.0

Velika većina ispitanika u uzorku su generacijski, domicilni Romi (71.5%), dok je svaki osmi ispitanik, njih 187 ukupno, raseljeno lice sa Kosova i Metohije (12.5%), svega 0.8% su izbeglice sa prostora bivše Jugoslavije, a zabeleženo je svega 0.3% deportovanih lica (videti tabelu br. 1.2). Tabela br. 1.2. Kakav je status Vaše porodice? (u %)

IISSPPIITTAANNIIKK RROODDIITTEELLJJII BBAABBAA//DDEEDDAA Od rođenja živim u ovom naselju 71.5 61.5 55.7 Doselili smo se u ovo naselje iz drugog mesta u Srbiji 13.2 11.3 8.5 Doselili smo se u ovo naselje kao izbeglice iz ratnih područja sa prostora bivše Jugoslavije

.8 .7 .6

Doselili smo se u ovo naselje kao raseljena lica sa Kosova i Metohije

12.5 6.5 5.2

Doselili smo se u ovo naselje nakon boravka u inostranstvu

1.1 .3 .1

Deportovani smo iz zapadne Evrope i nastanili smo se ovde

.3 .1 .0

BO .6 19.5 29.9 Total: 100.0 100.0 100.0

Pitanje inkluzije Roma je i pitanje ukidanja getoizacije i otud donekle ohrabruje podatak da je nešto manje od jedne trećine Roma (31.5%) nastanjeno u etnički mešovitim sredinama, ali, istovremeno zabrinjava podatak da svega 5.9% živi u pretežno ne-romskom naselju, odnosno da ih je više od polovine (61.5%) nastanjeno u pretežno romskom naselju (videti tabelu br. 1.3). Tabela br. 1.3. Gde ste rođeni/živite (u %)

RROOĐĐEENNII ŽŽIIVVIITTEE

Pretežno romsko naselje 61.5 66.0

Mešovito naselje 31.5 27.4

Pretežno ne-romsko naselje 5.9 5.2

BO 1.0 1.4

Total: 100.0 100.0

Kada je reč o tzv. unutar etničkoj zatvorenosti podaci pokazuju da je nešto više od polovine Roma (54.3%) rođeno i živi u pretežno romskom naselju i da svaki deseti pripadnik romske nacionalnosti rođen u mešovitom ili pretežno neromskom naselju odlučuje da živi u pretežno romskom naselju (videti tabelu br. 1.4).



20

Tabela br. 1.4. Gde ste rođeni/živite (u %) %

Rođen i živi u pretežno romskom naselju 54.3

Rođen i živi u mešovitom naselju 20.3

Rođen i živi u neromskom naselju 3.1

Rođen u pretežno romskom, a živi u mešovitom naselju 5.6

Rođen u pretežno romskom, a živi u neromskom naselju 1.4

Rođen u mešovitom, a živi u pretežno romskom naselju 10.1

Rođen u mešovitom, a živi u neromskom naselju 0.7

Rođen u neromskom, a živi u pretežno romskom naselju 1.5

Rođen u neromskom, a živi u mešovitom naselju 1.3

BO 1.7

Total: 100.0

Anketirani ispitanici pripadaju različitim verskim zajednicama, a najviše je pripadnika pravoslavne (44.8%) i muslimanske veroispovesti (30.7%). (videti tabelu br. 1.5). Uzorkom je obuhvaćeno i preko 5800 članova domaćinstava čija starosna struktura potvrđuje da je romska etnička grupa u proseku veoma mlada - najčešća su domaćinstva sa decom od 7 do 15 godina i mladim ljudima od 16 do 25 godina (videti tabelu br. 1.6). Tabela br. 1.5. Religiozna zajednica ispitanika

% Rimokatolička 1.9 Unijatska katolička .5 Protestantska 8.3 Pravoslavna 44.8 Jevrejska .2 Muslimanska 30.7 Neka druga 1.7 Nije vernik 5.3 Ne želi da odgovori 6.7

Total: 100.0

Tabela br. 1.6. Starosna struktura članova domaćinstva

N % Do 1 godine 102 1.8 2-6 585 10.4 7-15 964 17.2 16-25 951 17.0 26-35 627 11.2 36-45 681 12.2 46-55 787 14.0 56-65 546 9.7 66 i više 359 6.4

Total: 5602 100.0

Podaci potvrđuju da prosečna romska porodica još uvek ima ozbiljne probleme na svim nivoima - od kritičnog siromaštva do lošeg zdravlja i nemogućnosti lečenja (videti tabelu 1.7). Tabela br. 1.7. Koji problemi su prisutni u Vašem domaćinstvu?

PPRRIISSUUTTAANN NNIIJJEE

PPRRIISSUUTTAANN NNEE ZZNNAAMM BBOO TTOOTTAALL

Nezaposlenost 75.8 23.1 .4 .7 100.0 Nemaština 74.5 23.8 .9 .8 100.0 Neravnopravnost kod zapošljavanja 63.7 33.7 1.5 1.1 100.0 Kriminal 6.0 91.1 1.5 1.4 100.0 Manjak obrazovanja 46.7 51.5 .7 1.1 100.0 Loši odnosi sa rodbinom 13.9 83.8 1.0 1.3 100.0 Nepoštovanje starijih 6.3 91.3 .9 1.5 100.0 Neregulisano stambeno pitanje 24.8 72.9 .7 1.6 100.0 Neregulisano pitanje državljanstva 6.7 91.0 .7 1.6 100.0 Nemamo dokumenta 7.3 90.5 .7 1.5 100.0 Deca nisu prijavljena 6.3 90.7 1.0 2.0 100.0 Nemogućnost slobodnog kretanja 14.1 83.2 1.0 1.7 100.0 Loša saradnja sa Centrima za socijalni rad 32.4 63.7 2.5 1.3 100.0 Loše zdravlje, nemogućnost lečenja 22.3 75.3 1.0 1.3 100.0 Nasilje u porodici 4.3 93.2 1.0 1.5 100.0



21

22.. KKVVAALLIITTEETT ŽŽIIVVOOTTAA -- TTRRII GGOODDIINNEE OODD PPOOČČEETTKKAA DDEEKKAADDEE

U ovom odeljku je data analiza aktuelnog kvaliteta života Roma zasnovana na odgovorima koji su dobijeni unutar različitih baterija pitanja vezanih za obrazovanje, stanovanje, radni status i prihode, odnosno rashode domaćinstva i lična dokumenta. Posebna pažnja je posvećena položaju romske dece i žena.

22..11 OOBBRRAAZZOOVVNNAA SSTTRRUUKKTTUURRAA II OODDNNOOSS PPRREEMMAA OOBBRRAAZZOOVVAANNJJUU

Podatak da je obrazovni nivo Roma veoma nizak potvrđen je i nalazima iz ovog istraživanja - u uzorku dominiraju ispitanici koji imaju završenu samo osnovnu školu, (40.1%), ispitanici bez završene osnovne škole (28%) i oni bez škole (12.5%). Procenat sa nezavršenim srednjim obrazovanjem, kao i sa završenim višim ili visokim obrazovanjem je neznatan u odnosu na ukupan broj ispitanika. S druge strane, kada se obrazovna struktura ispitanika uporedi sa obrazovnom strukturom članova njihovog domaćinstava uočava se blagi porast obrazovanja na svim nivoima osim fakultetskog. Očito je da su ispitanici nešto višeg obrazovanja u odnosu na članove njihovog domaćinstva, što se donekle može objasniti višim nivoom obrazovanja dece u odnosi na roditelje (videti tabelu br. 2.1). Tabela br. 2.1. Obrazovna struktura ispitanika i članova domaćinstava (u %) NNIIVVOO OOBBRRAAZZOOVVAANNJJAA:: IISSPPIITTAANNIICCII:: ČČLLAANNOOVVII DDOOMMAAĆĆIINNSSTTVVAA12::

Bez škole 12.5 12.5 21.5 1. razred OŠ .8 2. razred OŠ 1.3 3. razred OŠ 2.9 4. razred OŠ 7.1 5. razred OŠ 6.5 6. razred OŠ 6.5 7. razred OŠ 2.9

28.0 35.6

Završena osnovna škola 40.1 40.1 23.7 1. razred specijalne škole .1 2. razred specijalne škole .1 5. razred specijalne škole .1 7. razred specijalne škole .1

0.4 --

Završena specijalna škola 1.3 1.3 -- Nezavršen zanat 1.2 1.2 -- Završen zanat 5.7 5.7 3.9 Nezavršena neka druga srednja škola 1.9 1.9 -- Završena neka druga srednja škola 7.5 7.5 4.9 Viša škola ili fakultet .6 .6 .6 Nezavršen fakultet .5 .5 -- Završen kurs .2 .2 .3 Predškolski uzrast -- -- 9.5 BO .1 .1 --

Total: 100.0

12 Uzorkom od 1500 ispitanika je obuhvaćeno i 5803 članova njihovog domaćinstva.



22

Podaci i iz ovog istraživanja potvrđuju da je pol značajna determinanta kada se govori o obrazovanju Roma - u odnosu na 77.2% muškaraca, ukupno 87.1% Romkinja, kojih je da podsetimo u uzorku skoro dva puta manje od muškaraca, spada u kategoriju bez škole ili ima završenu samo osnovnu školu. Drugim rečima, posmatrano po svim kategorijama obrazovanja, u uzorku žena bez škole, odnosno u kategorijama nezavršenih nivoa obrazovanja, dominiraju žene, dok među ispitanicima koji su završili neki stepen obrazovanja dominiraju muškarci (tabela 2.2). Tabela br. 2.2. Obrazovna struktura ispitanika prema polu (u %)

NNIIVVOO OOBBRRAAZZOOVVAANNJJAA:: MMUUŠŠKKII ŽŽEENNSSKKII

Bez škole 8.9 18.8

Nezavršena osnovna škola 22.5 37.4

Završena osnovna škola 45.8 30.9

Nezavršena specijalna škola .3 .5

Završena specijalna škola 1.7 .5

Nezavršen zanat 1.8 .2

Završen zanat 7.4 2.9

Nezavršena neka druga srednja škola 1.7 2.1

Završena neka druga srednja škola 8.3 6.3

Viša škola ili fakultet .7 .4

Nezavršen fakultet .7 .0

TTOOTTAALL:: 110000..00 110000..00

Analiza prema starosnim kategorijama pokazuje da mladi Romi (zaključno sa 35 godina starosti) imaju najniži nivo obrazovanja što delom osporava hipotezu da su razvojni projekti i akcije nevladinog i državnog sektora od 2000. godine naovamo, napravile pomak u tom smislu. S druge strane, za očekivati je da će pozitivni rezultati reformi, dosadašnjih akcija i aktivnosti nevladinog sektora i državnih institucija, koji su namenjeni većem uključivanju Roma u obrazovni sistem i unapređenju njihovog nivoa obrazovanja, postati vidljivi tek u dogledno vreme. Tabela br. 2.3. Obrazovna struktura ispitanika po starosnim kategorijama (u %)

NNIIVVOO OOBBRRAAZZOOVVAANNJJAA:: Do 25 26-35 36-45 46-55 56-65 66 +

Bez škole 11.0 11.3 9.0 12.4 27.9 41.4 Nezavršena osnovna škola 32.9 30.7 22.4 28.1 27.9 6.9 Završena osnovna škola 37.3 39.1 47.0 40.1 30.8 41.4 Nezavršena specijalna škola .3 .7 .5 .0 .0 .0 Završena specijalna škola 1.9 .9 1.4 1.8 .0 .0 Nezavršen zanat .9 1.5 1.1 1.4 1.0 .0 Završen zanat 5.6 5.0 6.0 6.9 5.8 3.4 Nezavršena neka druga srednja škola

1.9 3.0 1.1 1.8 .0 .0

Završena neka druga srednja škola

6.0 7.6 10.1 6.9 5.8 3.4

Viša škola ili fakultet .9 .0 1.1 .5 .0 3.4 Nezavršen fakultet 1.3 .2 .3 .0 1.0 .0

Total: 100.0 100.0 100.0 100.0 100.0 100.0

Pitanjima kakve su njihove želje u pogledu budućnosti i obrazovanja



23

njihove dece i kakvo je interesovanje za doškolovanje putem kurseve ako bi oni bili organizovani u njihovim naseljima želelo se utvrditi koliko se obrazovanje vidi kao značajno, odnosno da li se unapređenje standarda i kvaliteta života povezuje sa sticanjem odgovarajućeg nivoa obrazovanja. Kada su u pitanju muška deca nešto manje od trećine ispitanika (28.3%) daje odgovor da ne zna, a u slučaju ženske dece skoro dvostruko više ispitanika (59.5%) daje isti odgovor. Ovaj podatak ima višestruku konotaciju - pored jake namere da se deci ne nameće izbor budućeg zanimanja, uočljiva rasutost odgovora govori o nesigurnosti i manjku dugoročnog planiranja, posebno kada je reč o romskim devojčicama u čijem vaspitanju još uvek dominira patrijarhalni obrazac. Najčešće projektovana zanimanja za dečake su mehaničari (6.5%), doktori/stomatolozi (5.9%) i policajci (3.1%), a za devojčice frizerka (12.1%), medicinska sestra (4.7%), lekari (4.3%) i učiteljice ili vaspitačice (3.6%) (videti tabelu br. 2.4 u aneksu). Kada je reč o ličnom obrazovanju ubedljiva većina ispitanika (90.7%) je mišljenja da bi trebalo organizovati specijalizovane kurseve na kojima bi Romi mogli da se doškoluju za određena zanimanja, iako je broj onih koji bi lično pohađali određeni kurs za skoro trećinu manji (65.1%).

Tabela br. 2.5. Kursevi za doškolovanje / prekvalifikaciju (u %)

DDAA LLII TTRREEBBAA OORRGGAANNIIZZOOVVAATTII KKUURRSSEEVVEE ZZAA

DDOOŠŠKKOOLLOOVVAANNJJEE??

DDAA LLII BBIISSTTEE VVII PPRRIIHHVVAATTIILLII DDAA PPOOHHAAĐĐAATTEE

JJEEDDAANN TTAAKKAAVV KKUURRSS??

Da 90.7 65.1 Ne 4.1 27.9 Ne znam 4.5 6.3 BO .7 .7

Total: 100.0 100.0

Do sada je, prema nalazima ovog istraživanja, svega 1.2% Roma koristilo mogućnost dodatnog obrazovanja i završilo neki kurs - osim što je gotovo simboličan, ovaj podatak ne može kategorički da se veže za akcije unutar Dekade budući da ne postoje izvori koji to mogu potvrditi. Iako u velikom broju prihvataju ideju o pohađanju kurseva za kvalifikaciju i prekvalifikaciju, nešto manje od trećine ispitanika nema odgovor na pitanje koji bi kurs želeli da pohađaju. Od ukupnog broja ispitanika, prvi izbor je kurs za automehaničare (11.3%), kompjutere (11%) i frizere (10.8%), dok 8.8% ispitanika želi da pohađa kurs pisanja i čitanja. Zanimljivo je da je preduzetništvo, odnosno mogućnost pokretanja sopstvenog biznisa jedan od najčešćih odgovora - ali tek kao treći izbor (videti tabelu br. 2.6 u aneksu).



24

22..22 SSTTAANNOOVVAANNJJEE

Smernice za unapređivanje i legalizaciju romskih naselja13 očito tek treba da dovedu do pozitivnih promena u oblasti stanovanja Roma budući da je, prema nalazima ovog istraživanja, dostupno stanovanje14 još uvek nedostupno skoro trećini Roma (32.3%) koji žive u uslovima koji, ne samo da nisu dostojni čoveka15 već im direktno ugrožavaju život. Tabela br. 2.7. Kakav je objekat gde stanujete? (u %)

Kuća od čvrstog materijala 64.6

Ruinirana kuća 25.5

Dobro održavan stan 3.1

Ruinirani stan 1.3

Kuća od priručnog materijala (karton, najlon šperploča) 5.5

Total: 100.0

Analiza po opštinama (tabela br. 2.8) pokazuje da akcije međunarodnih organizacija16 ne dopiru do Roma u velikim gradskim centrima kao što su Beograd (72.7%), Niš (10.4%) i Kragujevac (13.6%) - gde je zabeležen veliki broj onih koji stanuju u nehigijenskim naseljima i slamovima upravo otud što stanovanje u gradskim centrima daje veće mogućnosti za brže dolaženje do sredstava za život na dnevnom nivou.17 13 „Radna grupa Ministarstva za kapitalne investicije za implementaciju NAP za unapređivanje stanovanja Roma formirala je ekspertsku grupu za izradu Smernica za unapređivanje i legalizaciju romskih naselja (Smernice) i izradila predlog budžeta za 2007. godinu koji je sadržao sredstva za izradu planske dokumentacije za romska naselja, kao i sredstva za unapređivanje infrastrukture. U januaru 2007. godine Ministarstvo za kapitalne investicije usvojilo je Smernice koje predstavljaju veoma detaljna stručna usmerenja lokalnim samoupravama u vezi sa načinima unapređivanja romskih naselja. U septembru 2007.godine, nakon formiranja Vlade, uspostavljanja novog ministarstva i usvajanja budžeta, Ministarstvo za infrastrukturu (MI)i SRNS pozvali su lokalne samouprave da se, do 31. oktobra, prijave za dobijanje sredstava za izradu urbanističkih planova za neformalna romska naselja. Uslovi za prijavu bili su donošenje odluke o legalizaciji romskog naselja i popunjavanje formulara koji sadrži osnovne podatke o opštini i naselju. Ovom pozivu odazvalo se 18 opština sa kojima je 26. novembra održan sastanak u cilju pružanja detaljnijih informacija o mogućim postupcima pristupanja legalizaciji, kao i dobijanja detaljnijih informacija o situaciji u vezi sa naseljima za koja opština želi da izradi plansku dokumentaciju. Dekada Roma, Informator Centra za prava manjina, Godišnji izveštaj Lige za Dekadu 2007, Januar 2008. str. 27. Dostupno na adresi: http://www.mrc.org.yu/publikacije/pub_s_15.pdf 14 „Dostupno stanovanje (affordable housing) je ono čija je cena stana dovoljno niska da ga sebi mogu priuštiti i siromašne porodice koje na taj način dolaze do pristojnog stana. Socijalno stanovanje i dostupno stanovanje su dva dopunjujuća vida stanovanja.” Navedeno prema: Dekada Roma, Informator Centra za prava manjina, Godišnji izveštaj Lige za Dekadu 2007, Januar 2008. str. 13. Dostupno na adresi: http://www.mrc.org.yu/publikacije/pub_s_15.pdf 15 Prema istraživanju Romi u Srbiji - uslovi života i mogućnosti integracije, Centra za instraživanje etniciteta i Ministarstva za ljudska i manjinska prava iz 2002. (2005.) - u Srbiji 2002. godine nalazilo 593 romskih naselja sa oko 270.000 stanovnika. Prema istraživanju UNICEF-a iz 2007. Raskinuti lanac isključenosti - romska deca u jugoistočnoj Evropi u Srbiji, 35% registrovanih romskih naselja nema vodovodni sistem, dok je procenjeno da ih oko 10% nema ni struju. Dostupno na adresi: http://www.unicef.org/serbia/part1.pdf (U daljem tekstu istraživanje UNICEF-a iz 2007) 16 Međunarodne organizacije kao što su UNHCR, UNDP i SDC obezbeđuju individualna rešenja stambenog pitanja za romske porodice. Misija OEBS-a u Srbiji je, kroz Program pomoći Romima koji je podržala EAR u 2006. i 2007.godini u saradnji sa SRNS, obezbedila male grantove lokalnim samoupravama koji su iskorišćeni za unapređivanje stanovanja Roma u 8 opština: u Beloj Palanci, Kragujevcu, Pirotu, Kruševcu, Koceljevi, Bujanovcu, Barajevu i Šapcu. U 2007.godini, UNDP uz podršku SIDE na isti način podržava i finansira projekte u oblasti stanovanja u Kraljevu, Čačku, Smederevu i Lebanu. UN-HABITAT SIRP Program realizuje pilot projekat unapređenja romskog naselja Grdićka kosa 2 u Kraljevu, kroz izradu urbanističkog plana, unapređenje naseljske infrastrukture i poboljšanje stambenih uslova dela porodica. U projektu aktivno učestvuju stanovnici naselja i predstavnici lokalne samouprave. Navedeno prema: Dekada Roma, Informator Centra za prava manjina, Godišnji izveštaj Lige za Dekadu 2007, Januar 2008. str. 15. Dostupno na adresi: http://www.mrc.org.yu/publikacije/pub_s_15.pdf 17 Pod naslovom Neće iz „centra“ Večernje novosti (8. 9. 2008. na str. 22) prenose podeljena mišljenja Roma koji stanuju „ispod mosta Gazela“ - dok se jedni raduju stanovima, drugi žale što će ih iseliti sa lokacije koja je odlična za posao.



25

Press, 26.09.2008. str. 17.

Tabela br. 2.8. Kakav je objekat gde stanujete - po opštinama? (u %)

OOPPŠŠTTIINNEE:: DDOOBBRROO OODDRRŽŽAAVVAANNAA

KKUUCCAA OODD ČČVVRRSSTTOOGG

MMAATTEERRIIJJAALLAA::

RRUUIINNIIRRAANNAA

KKUUĆĆAA::

DDOOBBRROO

OODDRRŽŽAAVVAANNII

SSTTAANN::

RRUUIINNIIRRAANNII

SSTTAANN::

KKUUĆĆAA OODD PPRRIIRRUUČČNNOOGG

MMAATTEERRIIJJAALLAA

((KKAARRTTOONN,, NNAAJJLLOONN,, ŠŠPPEERRPPLLOOČČAA))::

Beograd 18.7 5.2 2.1 10.5 67.5 Kragujevac 1.1 0.3 0.0 0.0 13.3 Kraljevo 0.0 4.2 2.1 5.3 0.0 Bor 0.6 0.8 29.8 21.1 0.0 Kruševac 1.7 2.6 12.8 10.5 3.6 Aleksinac 2.4 1.0 6.4 0.0 0.0 Pirot 2.5 2.6 8.5 15.8 0.0 Smederevo 3.2 1.6 0.0 5.3 0.0 Požarevac 2.9 5.2 2.1 0.0 7.2 Prokuplje 1.6 6.0 0.0 0.0 0.0 Niš 7.9 6.8 10.6 0.0 3.6 Zrenjanin 1.7 16.0 4.3 0.0 2.4 Bujanovac 5.2 7.6 4.3 5.3 0.0 Vranje 7.8 5.5 2.1 5.3 0.0 Subotica 4.1 2.4 0.0 0.0 0.0 Šabac 1.0 2.4 2.1 5.3 0.0 Novi Sad 4.4 3.7 2.1 0.0 0.0 Pančevo 4.2 1.3 0.0 0.0 0.0 Kovin 2.4 3.7 0.0 0.0 1.2 Stara Pazova

2.5 2.9 0.0 0.0 1.2

Vršac 3.4 1.0 0.0 10.5 0.0 Surdulica 3.5 2.4 4.3 0.0 0.0 Valjevo 2.2 1.0 6.4 0.0 0.0 Leskovac 14.7 1.3 0.0 5.3 0.0 Kikinda 0.4 12.6 0.0 0.0 0.0

Total: 100.0 100.0 100.0 100.0 100.0

Aktuelna nastojanja gradske Vlade u Beogradu da za Rome, koji stanuju „ispod mosta Gazela“, izgradi stanove na drugim gradskim lokacijama nailaze na proteste ostalih građana. Umesto solidarnosti, podrške i razumevanja, Romi se uz sve ostale probleme suočavaju i sa izraženom socijalnom distancom. Ovo, pored ostalog, ukazuje i na potrebu da se uloga medija, posebno unutar budućih aktivnosti Dekade, definiše tako da oni postanu ključni agens senzibilizacije većinskog stanovništva na probleme ove etničke grupe. Van svake sumnje je da bi se kontinuiranim i zajedničkim delovanjem medija i nevladinih organizacija znatno efikasnije menjao odnos građana (Ovče) prema Romima.18

18 Navedeno prema pilot monitoringu medija koji je tim RCD sproveo u periodu od četiri meseca - od 1. juna do 30. septembra 2008.



26

Drugi pokazatelj kvaliteta stanovanja Roma je površina stambenog prostora domaćinstva - nalazi istraživanja pokazuju da skoro dve trećine romskih porodica (62.2%), uključujući po nekoliko generacija koje žive zajedno, stanuju na prostoru između 21 i 60m2 - što govori da u romskim domaćinstvima uvek postoji nedostatak životnog prostora,19 posebno imajući na umu da prosečna romska porodica, pogotovo u neformalnim naseljima, broji više generacija koje stanuju zajedno. Tabela br. 2.9. Površina stana/kuće

%

Do 10m2 .3

11-20 m2 6.9

21-40 m2 31.6

41-60 m2 30.6

61-80 m2 17.0

81-120 m2 8.9

121 i više m2 3.1

BO 1.6

Total: 100.0

U analizu stanovanja uključen je i aspekt bezbednosti naselja u kojima ispitanici žive - nešto više od polovine Roma se ne oseća potpuno sigurno da se noću kreće po mestu u kojem stanuje (50.7%). Izrazito nesigurno se oseća 11.6%, dok skoro identičan postotak ispitanika noću ne izlazi iz kuće i među njima su najbrojnije žene. Tabela br. 2.10. Da li se osećate sigurnim dok se krećete svojim gradom noću?

%

Sigurno 48.0

Delimično sigurno 22.1

Nesigurno 11.6

Jedino sigurno kad idem u društvu 5.3

Ne krećem se gradom noću 11.7

BO 1.2

Total: 100.0

22..33 RRAADDNNII SSTTAATTUUSS II IIZZVVOORRII PPRRIIHHOODDAA

Ekonomska isključenost Roma je, i nakon tri godine od početka Dekade, i dalje veoma izražena budući da nizak stepen obrazovanja, posebno među ženama, prati visoka stopa nezaposlenosti i veliki broj izdržavanih članova, potvrđuju nalazi istraživanja. Među ispitanicima se nalazi 52.6% nezaposlenih Roma20 - od čega onih koji su prijavljeni kod Nacionalne

19 Što potvrđuju i podaci istraživanja UNICEF-a (Raskinuti lanac isključenosti - romska deca u Jugoistočnoj Evropi iz 2007) - gde se navodi da je stambeni prostor romskog domaćinstva – meren preko m2 po članu - upola manji od prostora koji koriste neromska domaćinstva. Prosečno, romska domaćinstva imaju upola manje prostora po osobi nego neromi iz neposrednog okruženja. Videti šire na adresi: http://www.unicef.org/serbia/part1.pdf 20 Prema pomenutom istraživanju UNICEF-a iz 2007. - „nezaposlenost među Romima starosti od 15 do 55 godina u zemljama obuhvaćenim studijom kreće se između 44 i 71%.“ Videti šire na adresi: http://www.unicef.org/serbia/part1.pdf

Press, 22.8.2008. str. 16.



27

službe za zapošljavanje (NSZ) ima 45.7%, a ne-prijavljenih 6.9%. Kada se ovim podacima doda, recimo, i 19.9% domaćica, dobija se 72.5% ispitanika koji nemaju prihode i spadaju u grupu izdržavanih članova domaćinstva. Pored penzionerskog statusa (3.9%), rada na crno, odnosno u sivoj zoni ekonomije (1.5%) i privatnih preduzetnika (2.3%), izvor prihoda po osnovu stalnog zaposlenja ima još svaki osmi pripadnik romske nacionalnosti, odnosno svega 12.9% ispitanika. Drugim rečima, ovi nalazi pokazuju da 20.6% Roma izdržava preostalih 72.5% članova domaćinstva (videti tabelu br. 2.11). Tabela br. 2.11. Radni status ispitanika i članova njihovih domaćinstava (u %) IISSPPIITTAANNIIKK MMUUŽŽ//ŽŽEENNAA OOTTAACC MMAAJJKKAA

Student/učenik 1.1 0.0 0.0 0.0 Domaćica 19.9 27.9 .6 33.3 Penzioner 3.9 2.8 15.9 9.7 Nezaposlen - prijavljen na birou rada 45.7 35.1 23.4 13.2 Nezaposlen i nije prijavljen na birou rada 6.9 5.3 4.9 2.9 Ima stalno zaposlenje 12.9 6.1 6.8 1.2 Radi na crno 1.5 .6 .1 .1 Privatnik 2.3 1.1 1.7 .1 Ništa od navedenog 5.5 3.3 5.3 2.8 BO 0.3 17.9 41.3 36.7

Total: 100.0 100.0 100.0 100.0

Da su romska domaćinstva izraženo zastupljena u svim socijalnim kategorijama koje se odnose na visoke stope rizika i siromaštva potvrđuje i podatak da stopa nezaposlenosti Roma ne pokazuje trend opadanja,21 posebno ne u meri u kojoj opada ukupna stopa nezaposlenosti u Srbiji.22 I mada spadaju u kategoriju lica koja (očito samo deklarativno) ima prioritet prilikom dodele subvencija za samozapošljavanje Romi se veoma retko odlučuju na ovakav korak. Razlozi se nalaze upravo u tome što kriterijumi koje, podnosilac zahteva za odobravanje jednokratnog iznosa od 130.000 dinara, treba da ispuni23 nisu prilagođeni mogućnostima ove ciljne grupe. Otud je broj Roma koji pokreću privatni biznis krajnje skroman i u neznatnom porastu - sa 2%, koliko se navodi u godišnjem izveštaju Lige za Dekadu24 na 2.3% koliko je zabeleženo ovim 21 „Istraživanje RIC-a, koje je pokazalo da je 2006. godine bez posla bilo 60% populacije Roma, kao najugroženije etničke zajednice na tržištu rada. Najmanje nezaposlenih je među starijom populacijom preko 50 godina, a najveći broj posao traži duže od pet godina (51%). Čak 64% nikada nije bilo zaposleno.“ Navedeno prema Dekada Roma, Informator Centra za prava manjina, Godišnji izveštaj Lige za Dekadu 2007, Januar 2008. str. 22. Dostupno na adresi: http://www.mrc.org.yu/publikacije/pub_s_15.pdf 22 Državni sekretar Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja u Vladi Republike Srbije Vladimir Ilić izjavio je danas (28.2.2008.) da je stopa nezaposlenosti u Srbiji smanjena za 15% u 2007. u odnosu na 2006. godinu, i da je krajem prošle godine iznosila 18.8%, pokazujući trend opadanja. Videti šire na adresi: http://www.naslovi.net/2008-02-28/economy/stopa-nezaposlenosti-u-srbiji-smanjena-na-18-8-odsto/588145 23 „Romi koji žive u neformalnim naseljima ne mogu se prijaviti Nacionalnoj službi za zapošljavanje, pa stoga nemaju ni pristup programima zapošljavanja koje sprovodi NZS. Za subvenciju za samozapošljavanje mogu konkurisati sva nezaposlena lica, pod uslovom da su: podnela zahtev za subvenciju za samozapošljavanje sa poslovnim programom (biznis planom) koji je ekonomski opravdan i održiv; završila informativnu i instruktivnu obuku za samozapošljavanje po planu i programu obuke i u organizaciji Nacionalne službe ili druge odgovarajuće organizacije,u cilju podizanja nivoa informisanosti i kompetentnosti za otpočinjanje sopstvenog posla. “ Godišnji izveštaj Lige za Dekadu 2007, Januar 2008. str. 23. 24 U pomenutom istraživanju RIC-a se navodi - „samo 2% od ukupnog broja ispitanika pokrenulo je vlastiti biznis, a



28

istraživanjem. Podaci, takođe, pokazuju da je broj preduzetnika među ženama deset puta manji i da se za preduzetništvo najčešće opredeljuju muškarci starosti od 36-45 godina - i to u proseku po jedan u svakoj od 30 opština koje su obuhvaćene uzrokom. Neodrživa disproporcija između broja članova domaćinstva koji imaju neki izvor prihoda i izdržavanih članova (1:5) upućuje na pitanje o ukupnim izvorima prohoda po domaćinstvu, odnosno načinima na koje Romi pretežno zarađuju za život. Najčešći izvor prihoda za skoro trećinu Roma25 u našem istraživanju su privremeni, sezonski poslovi (31.7%), zatim prikupljanje sekundarnih sirovina26 i prodaja polovne robe kojom se bavi skoro jedna petina (19%) i plata iz radnog odnosa za 16.1% (kada se ovaj procenat uporedi sa podatkom iz tabele 2.11. postaje uočljivo da je broj Roma koji su zaposleni na crno veći i da se krije). Preprodaja nove robe ili rad na tezgi je izvor zarade za ukupno 9.3% ispitanika - s tim što je broj onih koji imaju registrovanu radnju skoro sedam puta manji od onih čija radnja nije registrovana (videti tabelu br. 2.12). Tabela br. 2.12. Kako zarađujete za život? (u %)

IISSPPIITTAANNIIKK MMUUŽŽ//ŽŽEENNAA OOTTAACC MMAAJJKKAA

Zaposlen u preduzeću/plata 16.1 7.5 7.4 1.7 Prikupljanje sekundarnih sirovina, prodaja polovne robe

19.0 12.6 8.6 6.6

Muzičar, pevač i zabavljač 4.2 1.9 2.9 .3 Preprodaja nove robe, rad na tezgi - registrovana radnja

1.8 1.1 .7 .5

Preprodaja nove robe, rad na tezgi neregistrovana radnja

7.5 5.4 2.9 2.6

Ručni radovi 1.5 1.9 .5 2.4 Privremeni, sezonski poslovi 31.7 27.1 14.5 19.3 Penzija 4.0 2.2 15.1 10.3 Izdržavano lice, učenik/student 8.4 13.3 1.2 8.5 BO 5.7 27.1 46.2 47.9

Total: 100.0 100.0 100.0 100.0

Kvalitet svakodnevnog života Roma je determinisan višestrukim faktorima (npr. nizak stepen obrazovanja, ekonomska isključenost, diskriminacija, predrasude, itd)27 stoga je većina pripadnika ove etničke grupe prinuđena

13% njih sopstveni biznis započelo je uz pomoć NSZ. Nedostatak finansijskih sredstava najčešće je razlog ovako niskom procentu samozapošljavanja.“ Godišnji izveštaj Lige za Dekadu 2007, Januar 2008. str. 22. (Napomena: Sva poređenja sa podacima istraživanja RIC-a ne mogu u potpunosti biti relevantna budući da u izveštaju Lige za Dekadu nije naveden uzorak, odnosno ukupan broj ispitanika ovog istraživanja.) 25 Romi su često zaposleni kao sezonski radnici ili rade sa skraćenim, a ne sa punim radnim vremenom koje daje zaštitu u vidu socijalnog osiguranja - nalazi iz istraživanja Roma koji žive u naseljima u Srbiji. Iz izveštaja Siromaštvo, socijalna isključenost i etnička pripadnost u Srbiji i Crnoj Gori: Slučaj Roma, koji je sačinjen kao deo studije Svetske banke Programska procena siromaštva za Srbiju i Crnu Goru, autori: Christian Bodewig, Akshay Sethi, Oktobar 2005, str. 37. Dostupno na adresi: http://siteresources.worldbank.org/INTROMA/Resources/SERBIAN_sam.roma.poverty.pdf (pristupljeno 8.10.2008). ( U daljem tekstu - Svetska banka 2005) U ovom izveštaju je zabeležno 40% Roma sezonskih radnika (prim. autora). 26 Cene i uslove prodaje otpadnih sirovina i drugih proizvoda njihovog rada postavljaju kupci, pa ni oni sami ni njihove porodice nemaju prava na bilo kakvu vrstu osiguranja. Navedeno prema istraživanju UNICEF-a iz 2007. 27 Među Romima vlada vrlo jako uverenje da su uvek izloženi diskriminaciji kada traže posao. U istraživanju koje je podržala Evropska Unija, a koje je nedavno sproveo u Centralnoj i Jugoistočnoj Evropi Evropski centar za prava Roma, došlo se do zaključka da se „na diskriminaciju nailazi na svakom koraku tržišta rada te da se ionako vrlo ozbiljne prepreke koje već postoje, a koje zaprečavaju dolazak do zaposlenja mnogim Romima, još više povećavaju



29

da se snalazi od danas do sutra i da se oslanja na raspoložive mogućnosti za zaradu na dnevnom, odnosno sezonskom nivou. Snalaženje i borba za egzistenciju je svakodnevica za većinu Roma - u prilog tome govori podatak da 75.7% domaćinstava ima samo jednog ili svega dva člana koji (najčešće samo povremeno) zarađuju za život (videti tabelu br. 2.13) - prema ovom istraživanju romska domaćinstva u proseku imaju između 4 do 5 članova. Tabela br. 2.13. Broj članova domaćinstva koji zarađuju

BBRROOJJ ČČLLAANNOOVVAA DDOOMMAAĆĆIINNSSTTVVAA KKOOJJII ZZAARRAAĐĐUUJJUU:: %%

1 44.7

2 31.0

3 9.5

4 5.1

5 1.1

6 .3

7 .1

13 .1

BO 8.1

Total: 100.0

Nalazi istraživanja pokazuju da velika većina Roma radi marginalne poslove i poslove koje niko drugi neće da radi - reč je, dakle, o poslovima koji su teški i slabo plaćeni, poslovima koji se rade u lošim uslovima i poslovima koji im ne dopuštaju da kroz rad ostvare pravne pogodnosti koje imaju zaposleni, a ne retko su i vrlo štetni po njihovo zdravlje. Slabo obrazovanje, nizak društveni status, nepostojanje priznavanja i zaštite građanskih prava rezultuje životom u senci.28

22..44 UUKKUUPPNNII PPRRIIHHOODDII II PPOOTTRROOŠŠNNJJAA DDOOMMAAĆĆIINNSSTTVVAA

Mesečna zarada za većinu Roma u Srbiji se kreće u rasponu od 3.700 do 12.000 dinara (53.5%) što je skoro tri puta manje od prosečne neto zarade u Srbiji u prvoj polovini 2008. godine (32.562 dinara).29 Podaci dalje pokazuju da je procenat ispitanika sa višim zaradama obrnuto proporcionalan visini prihoda - drugim rečima, svega 2.1% Roma prima iznos koji je blizu ili je veći od prosečne mesečne zarade u zemlji (videti zbog predrasuda i stavova da je nezaposlenost i besposlenost situacija koju je većina Roma, ako ne i svi, sama bira i da su oni oduvek zadovoljni takvim stanjem stvari.“ Navodi se u istraživanju UNICEF-a iz 2007. 28 U istraživanju UNICEF-a iz 2007. se istovremeno navodi i sledeće: U državama/entitetima sa visokim stopama nezaposlenosti i relativno dobro obrazovanom radnom snagom, Romima je posebno teško da nađu posao. Najveći broj Roma u regionu nema formalni, stalni posao sa punim radnim vremenom. Prelazak na tržišnu ekonomiju otkrio je da su oni sa najmanjim radnim sposobnostima najviše ugroženi, a da su Romi u još nepovoljnijem položaju zbog ukorenjenosti predrasuda i diskriminacije. U Rumuniji, nezaposlenost Roma procenjena je kao dva puta veća od one koju imaju Rumuni ili Mađari, druga po veličini etnička manjina. U Bosni i Hercegovini, Svetska banka beleži skoro stopostotnu nezaposlenost Roma. Druga istraživanja beleže da se, u izveštajem, kreće između 44% (Rumunija) i 71% (BJR Makedonija). Međutim, istraživači su otkrili i da u svim državama/entitetima,izuzev Albanije (48%),preko 70% odraslih Roma vidi sebe kao nezaposlene; u Bosni i Hercegovini je ta stopa rekordna za region (92%). Str. 23. 29 Prosečna neto zarada isplaćena u aprilu ove godine (2008. prim. autora) u Srbiji iznosila je 32.562 dinara, što je u odnosu na mart realno povećanje od 3,8 odsto, a nominalno 5,7 procenata. U aprilu je prosečna bruto zarada iznosila 45.355 dinara i realno je bila veća za 3,9 odsto nego u mesecu pre, saopšteno je iz Republičkog zavoda za statistiku. Izvor: B92, 22. 05. 2008. Videti šire na adresi http://www.kamatica.com/vesti/239/prosecna-zarada-1 ili na adresi Republličkog zavoda za statistiku Srbije - http://webrzs.stat.gov.rs/axd/index.php (pristupljeno 20. 10. 2008).



30

tabelu br. 2.14). Tabela br. 2.14. Lična mesečna zarada/ ukupan mesečni prihod domaćinstva?

KKOOLLIIKKAA JJEE VVAAŠŠAA,, LLIIČČNNAA MMEESSEEČČNNAA

ZZAARRAADDAA:: KKOOLLIIKKII JJEE UUKKUUPPAANN MMEESSEEČČNNII PPRRIIHHOODD

VVAAŠŠEEGG DDOOMMAAĆĆIINNSSTTVVAA Iznos zarade: % Iznos prihoda: %

do 3700 dinara 7.9 do 3700 dinara 2.0

3701-7600 dinara 22.5 3701-7600 dinara 9.1

7601-12000 dinara 23.1 7601-12000 dinara 23.1

12001 do 15000 dinara 11.0 12001 do 15000 dinara 13.9




više od 30000 dinara 2.1 više od 30000 dinara 12.7

BO 15.8 BO 3.6

Total: 100.0 Total: 100.0

Analiza nadalje pokazuje da velika većina, sa u proseku 4 do 5 članova, romskih porodica30 (83.8%) živi od ukupnog mesečnog prihoda domaćinstva koji je ispod aktuelne prosečne neto mesečne zarade pojedinaca u Srbiji. O tome svedoči visina prosečnih mesečnih raspoloživih sredstava po domaćinstvu (41.044 dinara) ili visini iznosa za ličnu potrošnju domaćinstava (37.656 dinara) u Srbiji.31 Kada se podaci o visini ukupnih prihoda domaćinstva uporede sa iznosima za koje ispitanici smatraju da mogu da im pruže pristojan životni standard može se zaključiti krajnja skromnost Roma - budući da nešto više od trećine ispitanika (36.2%) navodi iznos (od 30.000 do 50.000 dinara) koji je ispod ili je nešto veći od (gore navedenih) prosečnih mesečnih raspoloživih sredstava po domaćinstvu u Srbiji. Za 26.5% ispitanika ti iznosi treba da se kreću u intervalu od 50.000 do 80.000 dinara (videti tabelu br. 2.15). Tabela br. 2.15. Koliki bi trebalo da budu mesečni prihodi vašeg domaćinstva (u dinarima) koji bi vam omogućili standard/život koji smatrate zadovoljavajućim? % do 3700 dinara .1

7601-12000 dinara .3

12001 do 15000 dinara .4

15001 do 20000 dinara 2.4

20001 do 25000 dinara 2.5

25001 do 30000 dinara 8.7

30001-50000 dinara 36.2

50001-80000 dinara 26.5

80001-120000 dinara 9.4

više od 120000 2.2

BO 11.3

Total: 100.0

30 Ispitanici su pitani za ukupnu visinu prihoda čitavog domaćinstva, odnosno za ukupan iznos svih oblika zarada (plate, penzije, rente itd.) svih članova domaćinstava. Distribucija visine prihoda data je u tabeli 2.15). 31 Videti detaljnije na adresi Rpubličkog zavoda za statistiku Srbije: http://webrzs.stat.gov.rs/axd/index1.php?SifraVesti=286&Link=



31

Ukupni prihodi domaćinstva, pokazuju podaci iz istraživanja, nisu dovoljni za život - za veliku većinu Roma (83.1%) prvi najveći, ključni izdatak predstavlja ishrana. Plaćanje električne energije je drugi najveći izdatak za skoro trećinu (30.6%) ispitanika. Svega 13.5% domaćinstava, s velikim naporom, uspeva da izdvoji sredstva za školovanje dece - što takođe spada u velike izdatke zajedno sa sredstvima potrebnim za odevanje. Tabela br. 2.16. Šta je najveći mesečni izdatak u budžetu vaše porodice? (u %)

II NNAAJJVVEEĆĆII IIZZDDAATTAAKK:: IIII NNAAJJVVEEĆĆII IIZZDDAATTAAKK:: Ishrana 83.1 8.9 Odevanje 1.6 15.5 Opremanje i održavanje stana .9 6.1 Školovanje dece 1.8 13.5 Stanarina, iznošenje smeća, voda 1.9 13.0 Struja 7.9 30.6 Troškovi za lečenje i nabavljanje lekova 2.4 8.6 Kulturne potrebe (bioskop, pozorište, koncerti, knjige)

.1 .2

Nešto drugo .1 .3 BO .3 3.4

Total: 100.0 100.0

Iako novčanu pomoć kroz dečiji dodatak prima gotovo polovina ispitanika (42.5%), a socijalnu pomoć nešto više od trećine (37.1%)32 očito je da skromni iznosi ovih vrsta pomoći ne doprinose značajnijem unapređenju životnog standarda Roma - a takođe ni materijalna pomoć u vidu hrane, udžbenika, lekova, ogreva ili odeće i obuće koju dobija izuzetno mali broj ispitanika (videti tabelu br. 2.17). Tabela br. 2.17. Da li primate neke od navedenih vrsta pomoći? (u %)

VVRRSSTTEE PPOOMMOOĆĆII:: DDAA NNEE BBOO TTOOTTAALL::

Socijalna pomoć 37.1 62.3 .7 100.0 Dečiji dodatak 42.5 56.7 .8 100.0 Pomoć u odeći i obući .7 98.1 1.2 100.0 Pomoć u lekovima 1.9 97.1 1.1 100.0 Pomoć u ogrevu 1.9 96.9 1.2 100.0 Pomoć u hrani 2.6 96.3 1.1 100.0 Sredstva za higijenu 1.1 97.6 1.3 100.0 Udžbenike za decu 2.5 96.3 1.1 100.0

Otvorena su pitanja - da li je linija siromaštva za Roma i dalje ista bez obzira na pomake koji se navode u ukupnom broju siromašnih u Srbiji33 i

32 Social assistance and child protection coverage of Roma households is high, with over 78 percent of poor Roma households receiving a benefit. MOP and child allowance both exhibit high coverage rates. For more see: Serbia Social Assistance and Child Protection Policy Note, World Bank, June 20, 2006, pp. 30, Box 2.1: Coverage of Roma, na web adresi: http://www.worldbank.org.yu/WBSITE/EXTERNAL/COUNTRIES/ECAEXT/SERBIAEXTN/0,,menuPK:300930~pagePK:64026187~piPK:141126~sortDesc:DOCDT~theSitePK:300904,00.html (pristupljeno 20.10.2008.) 33 U 2006. godini, 8.8% stanovništva Srbije je klasifikovano kao siromašno, obzirom da je njihova potrošnja po potrošačkoj jedinici u proseku bila niža od linije siromaštva. Videti šire na adresi: http://blog.b92.net/text/765/Siroma%C5%A1tvo%20kao%20ojkonim/ Poređenja radi u Srbiji je u 2002. godini ispod linije siromaštva živelo 10.6% stanovnika (ili 250.000 domaćinstava, odnosno oko 800.000 ljudi), a na samoj crti još oko 30%. Videti šire u Civilno društvo Srbije, Zdenka Milivojević, Beograd 2006. Izdavač ARGUMENT, str. 90 ili na web adresi: www.argument.co.yu ili www.crnps.org.yu



32

koliko većina Roma ima koristi od tekućih, domaćih i međunarodnih, inicijativa i aktivnosti i od činjenice da u nacionalnoj Strategiji za smanjenje siromaštva predstavljaju posebno, dakle, najviše ugroženu kategoriju. Važno je reći da dobijeni podaci govore da većina Roma u Srbiji, ni nakon tri godine aktivnosti unutar Dekade, pet godina od usvajanja nacionalne Strategije za smanjenje siromaštva34 i osam godina od usvajanja Milenijumskih Ciljeva Razvoja,35 još uvek nije osetila značajniji pomak u kvalitetu svog života. To je još vidljivije kod dece i žena romske nacionalnosti.

22..55 PPOOLLOOŽŽAAJJ RROOMMSSKKEE DDEECCEE II ŽŽEENNAA

Podgrupe koje su, unutar romske populacije, posebno ugrožene su deca i žene - potvrđuju nalazi i ovog istraživanja. Broj Roma koji dobija šansu da stekne srednjoškolsko obrazovanje je mali između ostalog i otud što romska deca počinju da „zarađuju za život još od malih nogu.“ Nalazi istraživanja pokazuju da petina romske dece (20.8%) obavlja poslove koji donose zaradu za domaćinstvo (prikupljanje sekundarnih sirovina, sezonski poslovi, preprodaja itd.), dok nešto manje od petine ide u školu (19.5%). Tabela br. 2.18. Poslovi koje obavljaju romska deca

%

Prikupljanje sekundarnih sirovina

7.1

Muzičar, pevač i zabavljač

3.1

Preprodaja polovne robe 2.1 Preprodaja nove robe 1.9 Pranje šoferšajbni .3 Pomažem u kući 4.5 Sezonske poslove (u poljoprivredi i slično)

6.3

Ne rade ove poslove 38.5 Deca idu u školu 19.5 BO 16.6

Total: 100.0

Inače nizak obrazovni nivo Roma je posebno izražen kod romskih žena36 -

34 SSS (Strategija za Smanjenje Siromaštva) definiše siromaštvo kao višedimenzionalni fenomen koji, pored nedovoljnih prihoda za zadovoljenje životnih potreba, podrazumeva i nemogućnost zapošljavanja, neodgovarajuće stambene uslove i neadekvatan pristup socijalnoj zaštiti, zdravstvenim, obrazovnim i komunalnim uslugama. U ostale ključne aspekte siromaštva ubrojeni su i neostvarivanje prava na zdravu životnu sredinu i prirodna bogatstva, pre svega na čistu vodu i vazduh. Videti šire na adresi: http://www.prsp.sr.gov.yu/download/Prvi%20izvestaj%20o%20implementaciji%20SSS.pdf 35 MDG (Millenium Development Goals) ili po "naški" MCR (Milenijumski Ciljevi Razvoja) je strateški globalni dokument (UN) kojim se planira iskorenjivanje siromaštva, univerzalnost obrazovanja, jednakost među polovima i primena ženskih ljudskih prava, smanjenje smrtnosti dece i poboljšanje zdravlja majki, borba protiv HIV/AIDS, održivost životne sredine i razvijanje globalnog partnerstva za razvoj. Sve to ostvariti do 2015. Videti šire na adresama: http://www.undp.org/mdg/basics.shtml i http://blog.b92.net/text/765/Siroma%C5%A1tvo%20kao%20ojkonim/ 36 Stopa nepismenosti Romkinja konzistentno je niža od one koja se beleži kod muškaraca, a to ukazuje na problem rodne neravnopravnosti u sticanju obrazovanja. Ovakvi podaci su svakako zabrinjavajući, naročito kada se zna da je

Večernje novosti, 30.07.2008. str.18.



33

nalazi istraživanja pokazuju da 87.1% Romkinja nema obrazovanje - bilo da je bez škole (18.8%) ili je funkcionalno nepismena (68.3%), dok svega 0.4% ima završenu višu školu ili fakultet.37 U nešto jačoj trećini romskih domaćinstava (36%) odluke donose svi članovi domaćinstva zajedno, odnosno žena i muž zajedno -za verovati je da su aktivnosti NVO sektora, usmerene na osnaživanje žena, dale rezultate. Međutim, pitanje rodne ravnopravnosti je, ipak, ostalo zapreteno u patrijarhalnoj tradiciji u značajnom broju romskih domaćinstava gde glavnu reč pri donošenju odluka i dalje, gotovo isključivo, ima muškarac (videti tabelu br. 2.19). Tabela br. 2.19. Ko u Vašem domaćinstvu donosi odluke?

% Ispitanik 36.1 Moj muž 12.2 Moja žena .5 Žena i ja zajedno/Muž i ja zajedno 22.5 Moja deca .7 Moj otac/očuh 7.7 Maja majka/maćeha 1.3 Moji roditelji 4.5 Moj deda .2 Svi zajedno 13.5 Ne zna .2 BO .6

Total: 100.0

I pored raširenih tvrdnji da je nasilje nad Romkinjama sistematsko i rasprostranjeno, i da do nasilja dolazi i u okviru romske zajednice i van nje38 - ovo istraživanje beleži 4.3% domaćinstava koja, pored ostalih problema, imaju i nasilje u porodici. Nespremnost romskih žena da o ovom problemu govore javno je razumljiva. Indikativno je da se specifična situacija Romkinja gotovo ignoriše - ovoj temi je u Nacionalnim akcionim planovima (NAP), koje je Srbija usvojila u okviru Dekade, posvećeno veoma malo pažnje,39 a nacrt NAP-a za

dobrobit cele porodice, a posebno dece, u tesnoj vezi sa nivoom obrazovanja njihovih majki. Navodi se u Istraživanju UNICEF-a. str.33 37 Detaljnije nivou obrazovanja videti u tabeli br. 2.2. ovog izveštaja. 38 “U okviru romske zajednice, nasilje nad ženama često ima oblik nasilja u porodici. Prema rezultatima našeg istraživanja, 75% žena koje su odgovorile na pitanja o nasilju priznalo je da su bile žrtve nasilja u porodici u nekom periodu svog života. Najčešće pominjani oblici nasilja u porodici su fizička i verbalna maltretiranja od strane članova porodice. Romkinje žrtve nasilja u porodici retko kada traže medicinsku pomoć za povrede jer se stide i ne žele da zdravstvenim radnicima otkriju da je nanosilac povreda član porodice. Država nije stvorila adekvatno okruženje u kome žrtve nasilja nad ženama mogu da svedoče, niti je stvorila efikasnu mrežu podrške kroz koju bi takve žrtve mogle da dobiju pomoć i prijave slučajeve nasilja. Kriterijumi za prijem u neke sigurne kuće koje finansijski podržava država indirektno diskriminišu Romkinje i praktično dovode do toga da Romkinje u te sigurne kuće ne primaju. Visoka stopa nasilja nad Romkinjama često je povezana sa nedostatkom alternativnog stanovanja, obrazovanjem i zapošljavanjem.” Navodi se u dokumentu: Pisani komentari Evropskog centra za romska prava, Bibije, Eureke i Ženskog prostora u vezi Republike Srbije na razmatranje Komitetu Ujedinjenih nacija za eliminaciju diskriminacije žena na njegovoj 38. sesiji. Videti šire na adresi: http://www.soros.org/initiatives/health/focus/roma/articles_publications/publications/cedaw_20070322/serbian_20070530.pdf (pristupljeno 21.10.2008.) 39 „U martu 2005. je napisan nacrt NAP za Romkinje na inicijativu Sekretarijata za Romsku nacionalnu strategiju koji je radio u okviru bivšeg Ministarstva za ljudska i manjinska prava, u saradnji sa romskim aktivistkinjama, Savetom



34

Romkinje još uvek nije usvojen.40 Nije moguće izbeći zaključak da Romkinje u Srbiji nemaju kome da se obrate (ako im je potrebna pomoć) i da se, u skladu sa patrijarhalnom tradicijom, u planiranju budućnosti romskih devojčica najčešće ne ide dalje od uloge domaćice.41 Posebno zabrinjava podatak da je mortalitet romskih žena, u starosnoj grupi od 15-49 godina, više nego dva puta veći u odnosu na ukupnu žensku populaciju u Srbiji.42

za rodnu ravnopravnost i donatorskim organizacijama; međutim, do kraja februara 2007. ovaj plan još uvek nije bio usvojen.“ Ibidem. 40 „Istraživanje na kome je zasnovan ovaj izveštaj potvrdilo je da je višestruka i/ili intersekcionalna diskriminacija Romkinja primetna u Srbiji. To je naročito zabrinjavajuće ako se uzme u obzir da Vlada Srbije, do danas, nije usvojila sveobuhvatan antidiskriminacijski pravni okvir putem koga bi Romkinje mogle ostvariti svoja prava i/ili suprotstaviti se kršenjima prava ako do toga dođe.“ Ibidem. 41 „Prepreke sa kojima se Romkinje obično suočavaju zasnivaju se na visokim stopama siromaštva i patrijarhalnoj tradiciji, čiji je rezultat da se od romskih devojčica i devojaka puno ređe očekuje da završe školu. Romske devojčice su od ranog doba opterećene obavezama u porodici. Pored toga, tradicija testiranja devičanstva često je razlog da devojčica bude ispisana iz škole kada dođe do puberteta, da bi se ograničio njen kontakt sa dečacima u školi.“ Ibidem. 42 Videti šire u Human Development Report Serbia 2008, str. 127 UNDP, dostupno na adresi: http://hdr.undp.org/en/reports/nationalreports/europethecis/serbia/name,13959,en.html

Danas, 19.08.2008. str. 5.



35

22..66 LLIIČČNNAA DDOOKKUUMMEENNTTAA

Ovaj segment izveštaja je posvećen analizi pitanja (ne)posedovanje ličnih dokumenata budući da je to, godinama unazad, prepoznato kao jedan od problema Roma u Srbiji.43 Samim tim što je ne-posedovanje ličnih dokumenata u direktnoj korelaciji sa (ne)mogućnošću ostvarivanja većine prava (npr. ostvarivanja prava na materijalnu pomoć, dečiji dodatak itd.) ili sa problemima u komunikaciji sa institucijama, ono je i prvi pokazatelj potpune obespravljenosti pojedinaca.44 Od kada se, početkom 2000. godine, sa humanitarnih prešlo na razvojne projekte, svaka akcija vezana za ovu ciljnu grupu se susretala sa određenim brojem Roma koji nisu imali neki ili sva lična dokumenta. Drugim rečima, da bi se u potpunosti ostvarili planirani ciljevi brojnih preduzetih akcija na lokalnom nivou poslednjih godina, uputno je bilo najpre pribaviti lična dokumenta za one korisnike koji ih nemaju. Broj korisnika bez ličnih dokumenata je, svakako, varirao od akcije do akcije, odnosno od opštine do opštine, i upravo zahvaljujući tome se i kontinuirano i najviše rešavao i, gotovo po pravilu, se ubrajao u značajne, iako neplanirane, ali trajno održive, ostvarene rezultate.45 Nalazi istraživanja pokazuju da je broj Roma koji još uvek nemaju rešeno pitanje osnovne lične dokumentacije mali, uz ogradu da je situacija sa dokumentima posmatrana samo u nehigijenskim naseljima i slamovima znatno drugačija.46 Izvod iz matične knjige rođenih ima velika većina (96.5%) ispitanika, skoro isto onoliko koliko ih ima ličnu kartu (95.9%), dok radnu knjižicu poseduje 81.5% ispitanika, a pasoš ima njih nešto manje od polovine (47.7%). Tabela br. 2.20. Posedovanje ličnih dokumenata (u %)

PPOOSSEEDDUUJJEE NNEEPPOOSSEEDDUUJJEE TTOOTTAALL Izvod iz matične knjige rođenih/krštenica 96.5 3.5 100.0 Lična karta 95.9 4.1 100.0 Radna knjižica 81.5 18.5 100.0 Vozačka dozvola 25.3 74.7 100.0 Pasoš 47.7 52.3 100.0

43 Međutim, dostupnih izvora o broju Roma koji nemaju neki od ličnih dokumenata na nivou Srbije nema - desk analiza je pokazala da se pojedini izvori zasnivaju na procenama, a da su izvori sa (brojčanim ili procentualnim) podacima o tačnom broju Roma koji nemaju neki od ličnih dokumenata retki i da se najčešće odnose samo na pojedine opštine. U tom kontekstu nalazi ovog istraživanja su prvi izvor koji pruža podatke sa terena na nivou Srbije, tim pre što su retki dostupni izvori, gde je to bilo moguće, korišćeni kao referentni okvir u ovom izveštaju. 44 Detaljno o problemu dokumenata kod romske populacije se može videti u izeštaju Romi i pravo na pravni subjektivitet u Srbiji, Petar Antić, Centar za prava manjina, Beograd, april 2006. dostupno na adresi: http://www.mrc.org.yu/publikacije/pub_s_11.pdf . Izveštaj uključuje podatke za romska naselja u Beogradu. 45 Jedan od aktuelnih primera je i projekat Funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih Roma koji je, u saradnji sa Ministarstvom prosvete Srbije, i uz finansijsku podršku REF-as, sproveo Institut za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta u Beogradu tokom 2006. i 2007. godine. Videti šire na adresi Ministarstva prosvete Srbije: www.mps.sr.gov.yu 46 Aktuelnih podataka o broju rimskih domaćinstava koja su nastanjena u nehigijenskim naseljima i slamovima nema. U izveštaju Svetske banke (Svetska Banka 2005,) se navode podaci iz izveštaja Oxfam i ARGUMENT (2001), The Roma Livelihood in Belgrade Settlements (Život Roma u beogradskim naseobinama). „U jednoj anketi rađenoj u romskim naseljima u Beogradu 2001. godine utvrđeno je da gotovo 40 procenata ispitanika nije imalo važeću ličnu kartu, a gotovo 55 procenata nije imalo izvod iz matične knjige rođenih, niti uverenje o državljanstvu.“ - prenosi navedeni izveštaj Svetske banke, 2005. Na iste podatke se referira i Istraživanje UNICEF-a iz 2007. godine (str. 32).



36

Na adresi na kojoj stanuje prijavljeno je 90.8% ispitanika. Kod rodbine i prijatelja, na drugoj adresi u odnosu na adresu stanovanja, prijavljeno je ukupno 4.5%, a tri procenta ih nema stalno prijavljeno mesto boravka. Tabela br. 2.21. Gde ste prijavljeni?

%

BO 1.1 Na adresi stanovanja 90.8 Kod rodbine, na drugoj adresi 3.6 Kod prijatelja, na drugoj adresi .9 Stanodavac me fiktivno prijavio .1 Na drugoj adresi na kojoj imam svoju nepokretnu imovinu (kuću, stan, plac)

.6

Nemam prijavljeno stalno mesto prebivališta/boravišta 3.0 Total: 100.0

Podaci govore da 5.9% ispitanika nema zdravstveno osiguranje. Najveći broj ispitanika je osiguran preko Biroa rada (38.1%), i preko Centra za socijalni rad (29.4%). Preko preduzeća u kojima rade osigurano je 15% ispitanika, što je u velikoj meri podudarno sa brojem prijavljenih, zaposlenih ispitanika. Drugi vidovi ostvarivanja prava na zdravstveno osiguranje, kao što su penziono osiguranje, osiguranje preko supružnika, zemljoradnička osiguranja itd. su zastupljeni u po 2% slučajeva. Tabela br. 2.22. Kako ste zdravstveno osigurani? (u %) IISSPPIITTAANNIIKK MMUUŽŽ//ŽŽEENNAA OOTTAACC MMAAJJKKAA DDEECCAA Preko preduzeća 15.0 8.7 8.1 2.2 2.8 Preko centra za socijalni rad 29.4 22.0 14.1 16.9 16.3 Preko biroa rada 38.1 32.9 13.9 15.7 13.3 Preko oca 2.1 .2 2.1 2.1 19.5 Preko majke .3 .0 .0 .1 12.3 Preko penzionog osiguranja 3.2 1.9 12.3 9.9 .1 Preko zemljoradničkog osiguranja .5 .4 .6 .7 .1 Osiguran kao izbeglica 2.1 2.0 .5 1.2 1.3 Preko supružnika - muža/žene 2.9 8.5 .3 7.5 5.1 Nije osiguran 5.9 5.5 3.9 4.1 3.7 BO .5 17.8 44.1 39.8 25.5

Total: 100.0 100.0 100.0 100.0 100.0

********

Blic, 5.9.2008. str.11.



37

33.. PPRROOCCEESS IINNKKLLUUZZIIJJEE RROOMMAA -- AAKKTTUUEELLNNOO SSTTAANNJJEE II PPEERRSSPPEEKKTTIIVVEE

U ovom odeljku je data analiza aktuelnih izazova efikasnijoj inkluziji Roma na lokalnom nivou i to iz ugla pripadnika ove etničke grupe. Analiza je zasnovana na stavovima Roma, odnosno njihovom poverenju u institucije, načinu informisanja, političkom opredeljenju i oceni ko je pozvan da rešava i reši probleme i promeni društveni i politički položaj ove etničke grupe.

33..11 PPOOVVEERREENNJJEE UU IINNSSTTIITTUUCCIIJJEE

Pitanje koje je od vitalne važnosti za efikasnu implementaciju Nacionalnih akcionih planova na lokalnom nivou je poverenje Roma u (lokalne) institucije i odnos ovih institucija prema njima. Dobijeni podaci ukazuju na relativno visoko nepoverenje u gotovo sve institucije47 - najveće nepoverenje se izražava prema privatnim firmama (39.3%) i sindikatima (36.1%), zatim prema romskim (34.6%) i ostalim političkim partijama (31.1%). Najveće poverenje uživa crkva (37.3%), vojska (25.2%) i na trećem mestu je predsednik države sa nešto više od petine ispitanika koji u njega imaju veliko poverenje (21.7%). Tabela br. 3.1. Poverenje u institucije48 (u %)

UUOOPPŠŠTTEE NNEEMMAAMM

PPOOVVEERREENNJJEE 22 33 44

IIMMAAMM VVEELLIIKKOO PPOOVVEERREENNJJEE

BBOO

TTOOTTAALL::

Romske političke partije 34.6 20.0 26.0 9.3 9.5 .5 100.0

Ostale političke partije 31.1 24.5 29.7 10.9 3.3 .5 100.0 Sudovi 23.3 22.3 31.1 14.4 8.1 .9 100.0 Policija 24.1 20.1 28.7 16.2 10.0 .9 100.0 Javne službe 22.5 21.4 33.3 15.1 6.8 .9 100.0 Vlada 25.3 15.2 24.6 22.7 11.4 .8 100.0 Vojska 14.5 11.7 23.2 24.6 25.2 .7 100.0 Parlament 27.5 18.1 22.9 19.8 10.7 1.0 100.0 Crkve 14.8 14.1 14.5 18.3 37.3 1.1 100.0 Sindikate 36.1 23.5 22.1 13.0 3.6 1.7 100.0 Televiziju/radio 19.7 18.3 31.7 21.3 7.7 1.2 100.0 Štampane medije 23.9 20.7 32.3 15.1 6.9 1.1 100.0 Privatne firme 39.3 23.3 20.5 11.2 4.7 1.0 100.0 Predsednika države 23.7 13.0 20.2 20.1 21.7 1.3 100.0 Predsednika vlade 25.6 15.1 22.3 21.5 14.3 1.1 100.0 Većinu ljudi koje srećete

17.2 15.3 27.9 26.9 11.7 1.0 100.0

Romske NVO 21.9 19.4 25.1 26.9 5.7 1.0 100.0

47 Gotovo isti odnos prema institucijama ima i većinsko stanovništvo u Srbiji - negativno po socijalni kapital je to što je potpuno nepoverenje po nekoliko puta veće od punog poverenja kod svih institucija i organizacija, izuzev crkve. Videti šire u Civilno društvo Srbije, Zdenka Milivojević, Beograd 2006. Izdavač ARGUMENT, str. 140 ili na web adresi: www.argument.co.yu ili www.crnps.org.yu 48 Ispitanici su zamoljeni da iskažu lično poverenje u svaku od ovih institucija koristeći skalu od 1 do 5 gde 1 označava uopšte nemam poverenja, a 5 imam veliko poverenje.

Blic 18.09.2008. str.5.



38

Blic, 1.6.2008. str. 5.

Veliko poverenje u nevladine organizacije ima zabrinjavajuće mali broj građana romske nacionalnosti (5.7%) što je isto kao i kod većinskog stanovništva među kojima svega 5.8% onih koji u ove organizacije imaju potpuno poverenje - međutim, potpuno nepoverenje u ove organizacije je kod Roma nešto manje (21.9%) nego kod ostalih građana Srbije (26.6%).49 Ista sličnost, između Roma i ostalih građana Srbije, je uočljiva i kada je reč o niskom poverenju u medije - sredstvima javnog informisanja veruje mali broj ispitanika, i to nešto više u elektronske medije (7.7%) nego u štampane (6.9%). Broj Roma koji imaju veliko poverenje u većinu ljudi koje susreće u svom okruženju je (11.7%) zamalo isti kao kod ostalih građana Srbije (svega 9%)50 Ovako nizak socijalni kapital u značajnoj meri negativno utiče i na inkluziju Roma na lokalnom nivou.

33..22 OODDNNOOSS LLOOKKAALLNNIIHH IINNSSTTIITTUUCCIIJJAA PPRREEMMAA RROOMMIIMMAA

Stavovi o zaposlenima u različitim lokalnim ustanovama sistema predstavljaju značajan pokazatelj opšteg odnosa prema romskoj populaciji - i u kontekstu inkluzije je indikativan podatak o velikom broju Roma koji se lokalnim institucijama uopšte ne obraćaju (videti tabelu br. 3.2). To najbolje ilustruju sledeći podaci: skoro polovina (47.7%) Roma nema komunikaciju sa lokalnim školama koje pohađaju njihova deca, a znatno više od polovine (69.7%) se uopšte ne obraća lokalnim obdaništima. Ovaj podatak zabrinjavajuće loše govori o aktuelnoj inkluziji romske dece u obrazovni sistem na lokalnom nivou. Tabela br. 3.2. Na kakav odnos nailazite u lokalnim institucijama (u %)

NNEELLJJUUBBAAZZNNII

II VVRREEDDJJAAJJUU

NNEE MMOOGGUU DDAA

ZZAAVVRRŠŠIIMM

PPOOSSAAOO

LLJJUUBBAAZZNNII

SSUU

NNEE

OOBBRRAAĆĆAAMM

IIMM SSEE

NNEE

ZZNNAAMM BBOO TTOOTTAALL::

Opština - lokalna samouprava

17.9 19.0 42.3 18.9 1.4 .5 100.0

Centar za socijalni rad 24.3 14.2 33.2 25.5 2.1 .7 100.0 Dom zdravlja 13.3 11.2 68.4 5.6 .7 .8 100.0 Biro za zapošljavanje 12.5 17.3 48.5 18.3 2.5 .9 100.0 Škola u koju ide vaše dete

2.5 3.9 35.9 47.7 6.0 4.1 100.0

Obdanište 1.8 2.8 11.9 69.7 8.9 4.9 100.0 Sud 8.7 5.8 17.4 58.7 8.0 1.4 100.0 Policija 14.6 4.6 16.6 55.3 7.7 1.1 100.0

Pozitivan odnos prema ispitanicima, odnosno ljubazne službenike, imaju u najvećem broju slučajeva domovi zdravlja (68.4%), a dobra iskustva u

49 Videti šire u Civilno društvo Srbije, Zdenka Milivojević, Beograd 2006. Izdavač ARGUMENT, str. 140 ili na web adresi: www.argument.co.yu ili www.crnps.org.yu 50 Ibidem.



39

komunikaciji sa službenicima ima nešto manje od polovine ispitanika pri odlasku u Biro za zapošljavanje (48.5%) ili u opštinu (42.3%). Na neljubaznost i vređanje ispitanici najčešće nailaze u Centrima za socijalni rad (24.3%), u komunikaciji sa službenicima zaposlenim u opštini (17.9%) i policiji (14.6%).

33..33 NNAAČČIINN IINNFFOORRMMIISSAANNJJAA5511

Najvažniji izvor informacija za Rome je televizija koju redovno gleda najveći broj ispitanika (84.7%), mada su i ostali mediji zastupljeni u značajnoj meri - radio redovno sluša radio gotovo polovina ispitanika (42.5%), a štampu redovno čita nešto više od trećine (34.3%). Među Romima je ubedljivo najgledanija TV Pink(61.7%), dok se na drugom mestu po gledanosti nalazi RTS sa tri puta manje gledalaca (21.5%), zatim TV B92 (10.1%) i televizija Fox sa svega 8% gledalaca. Sve ostale, uključujući i lokalne, televizije se redovno gledaju u zanemarljivo malom procentu. Na pitanje koji radio redovno slušaju ispitanici su najčešće navodili lokalni romski radio (9.9%), potom radio Romano Merako, čiji program redovno prati 5.8% ispitanika i, na kraju, gotovo podjednako radio Pink (4.2%) i valjevski radio Točak (4.1%). Ostale lokalne radio stanice imaju daleko manju slušanost. Među ispitanicima koji redovno prate štampu najviše je onih koji redovno čitaju dnevni list Blic (16.5%), dok je druga najčitanija dnevna novina Kurir sa 7.5% čitalaca. Na trećem mestu po čitanosti se nalaze Večernje novosti koje redovno čita 5.9% ispitanika.

33..44 PPOOLLIITTIIČČKKII SSTTAATTUUSS II OOPPRREEDDEELLJJEENNJJAA

Nakon skoro jedno-ipo-godišnjeg perioda u kojem je romska populacija u

51 Detaljan pregled medija koje Romi redovno prate je dat u ankesu br. 4

Danas, 15.08.2008. str. 5.



40

Srbiji imala dva predstavnika u parlamentu52 u maju 2008. su usledili vanredni parlamentarni izbori na kojim ova etnička grupa nije uspela da obnovi učešće svojih predstavnika u ovoj visokoj državnoj instituciji. To je usledilo delom zbog visokog cenzusa i kriterijuma za proces kandidovanja postavljenih pred stranke manjina, a delom zbog standardnog manjka poverenja koje političke partije uživaju kod građana. Ukoliko se, u narednom periodu, prihvate preporuke CeSID-a53 i stranke se potrude da podignu poverenje birača osnovano je verovati da će Romi već na sledećim izborima ponovo imati predstavnike u parlamentu. Podaci iz istraživanja pokazuju da je velika većina Roma (91.4%) upisana u biračke spiskove, a da na poslednjim parlamentarnim izborima nije glasalo svega 9.2% ispitanika. Ukupno je 83.4% ispitanika koji su se izjasnili da su glasali za neku od navedenih partija. Ovako visoka stopa izlaznosti Roma na poslednjim, vanrednim parlamentarnim izborima je podatak značajan za romske političke lidere i njihov odnos prema sopstvenom narodu. Tabela br. 3.3. Izborna opredeljenja ispitanika (u %)

ZZAA KKOOGGAA SSTTEE

GGLLAASSAALLII NNAA

PPOOSSLLEEDDNNJJIIMM

PPAARRLLAAMMEENNTTAARRNNIIMM

IIZZBBOORRIIMMAA

ZZAA KKOOGGAA ĆĆEE TTEE

GGLLAASSAATTII NNAA

SSLLEEDDEEĆĆIIMM


IIZZBBOORRIIMMAA

ZZAA KKOOGGAA SSIIGGUURRNNOO

NNEEĆĆEETTEE GGLLAASSAATTII

NNAA SSLLEEDDEEĆĆIIMM


IIZZBBOORRIIMMAA

KKOOJJAA SSTTRRAANNKKAA

MMOOŽŽEE DDAATTII

NNAAJJVVIIŠŠII

DDOOPPRRIINNOOSS

PPOOBBOOLLJJŠŠAANNJJUU

PPOOLLOOŽŽAAJJAA RROOMMAA DS 38.3 36.8 12.9 40.0 DSS 3.7 3.7 3.8 3.4 SRS 11.7 10.7 28.1 11.7 LDP .7 1.1 10.6 1.1 G17+ 2.0 1.8 7.6 1.7 Unija Roma Srbije 5.0 7.6 3.7 8.5 SPS 5.1 5.3 5.3 5.5 Romska partija-Šajn S. 15.5 15.1 7.7 17.1 SVM .1 .1 2.6 .0 LSV .1 .0 1.7 .1 DZVM .1 .1 2.9 .1 Neće glasati .7 4.5 2.1 .1 Nije glasao/la 9.2 .7 .4 4.7 Romi za Roma .1 .0 .0 .1 Partija Goranaca .1 .1 .0 .1 Ne želi da odgovori 3.2 1.7 1.1 .5 Ne znam .5 6.7 5.3 2.9 Romska partija ujedinjenja/jedinstvo

.3 .4 .0 .4

SDP .5 .5 .0 .5 SPO - Vuk Drašković .0 .0 .1 .0 SSJ .1 .1 .0 .1 BO 3.0 3.1 4.2 1.7

Total: 100.0 100.0 100.0 100.0

52 Na parlamentarnim izborima od 21. janura 2007. Romska populacija je dobila dva predstavnika u parlamentu. Romska partija - Šajn Srđan, dobila je 19.158 glasova (0,5%), odnosno 1 mandat, a partija Unija Roma Srbije - dr Rajko Đurić je dobila 14.214 glasova (0,4%), odnosno 1 mandat. Šire videti na adresi: http://www.cesid.org/rezultati/sr_jan_2007/index.jsp 53 Jedna od preporuka tima CeSID-a glasi: Za stranke nacionalnih manjina sniziti kriterijume za proces kandidovanja. Na nacionalnom nivou broj neophodnih potpisa propisati na 3.000, a na lokalnom nivou predvideti da stranke nacionalnih manjina moraju da imaju kandidate na najmanje jednoj desetini od ukupnog broja odborničkih mesta u lokalnoj skupštini. Navedeno prema: Preporuke za izmenu izbornog zakonodavstva u Srbiji. CeSID, Videti šire na adresi: http://www.cesid.org/index.jsp (pristupljeno 23.10.2008).



41

Ubedljivo najviše romskih glasova je otišlo DS (38.3%) i na trećem mestu je SRS sa 11.7% Roma koji su ovoj stranci dali svoj glas (videti tabelu br. 3.3). Na drugom mestu su sve romske stranke zajedno za koje je glasala ukupno jedna petina (20.9%) Roma, a među njima je ubedljivo najviše glasova dobila Romska partija - Šajn Srđan (15.5%). Među malobrojnim strankama za koje se smatra da mogu dati najveći doprinos unapređivanju položaja Roma je DS (40%) - pretpostavka istraživača je da vladajuća pozicija i mesto Predsednika republike, na kojem se nalazi predstavnik Demokratske stranke, utiče na njen visok rejting među romskom populacijom i percepciju većeg uticaja u pravcu unapređivanja položaja Roma. Na drugom mestu je Romska partija - Šajn Srđan (17.1%), potom SRS (11.7%) i na kraju sa 8.5% Unija Roma. Ostale političke partije se u mnogo manjem procentu vide kao faktor unapređenja položaja Roma. Procene izlaznosti na sledećim parlamentarnim izborima ukazuju na, i dalje veliku, podršku DS - 36.8% ispitanika navodi da će na sledećim izborima glasati za njene predstavnike. Romska partija Srđan Šajn ima stabilnu podršku 15.1% Roma, kao i SRS koju navodi 10.7% ispitanika. Svega 4.5% ispitanika neće izaći na naredne izbore. S druge strane, među strankama za koje sigurno neće glasati na sledećim parlamentarnim izborima, ispitanici najčešće navode SRS (28.1%), DS (12.9%) i LDP (10.6%).

33..55 KKOO MMOOŽŽEE DDAA UUNNAAPPRREEDDII PPOOLLOOŽŽAAJJ RROOMMAA

Romi u velikoj meri unapređenje sopstvenog položaja vezuju za državu i njene institucije. Preko trećine ispitanika (37.7%) smatra da opština54 u kojoj žive može da utiče na podizanje njihovog položaja, a rešenje od Vlade Srbije očekuje 28.3% ispitanika. Centri za socijalni rad, kao državne institucije koje sa Romima rade na lokalnom nivou, za 5.8% ispitanika predstavljaju način za rešavanje brojnih problema. (Videti tabelu br. 3.4). Tabela br. 3.4. Ko najviše može da utiču na unapređivanje položaja Roma? % Opština u kojoj živimo 37.7 Centri za socijalni rad 5.8 Romske nevladine organizacije 8.4 Neromske nevladine organizacije .9 Romske političke organizacije/partije 6.2 Neromske političke partije 1.5 Vlada Srbije 28.3 Neformalne romske grupe 1.1 Strane nevladine organizacije 1.1 Organizacije UN 1.9 Međunarodne romske organizacije 1.6

54 Što je u skladu sa ocenom da „ključne nedohodne dimenzije siromaštva - a to su obrazovanje, zapošljavanje, zdravstvena zaštita i stanovanje - u velikoj meri spadaju u domen odgovornosti opština. Svaki jasno usmereni napor za poboljšanje životnog standarda Roma u tim oblastima nalaže angažman opština radi (ko)finansiranja i sprovođenja.“ (Svetska banka 2005, str 8).



42

Mediji .5 Mediji na romskom jeziku .8 Ne znam 3.3 BO .8

Total: 110000..00

Sa druge strane, veoma mali broj Roma izražava određenja očekivanja od romskih nevladinih organizacija (8.4%) i Romskih političkih partija (6.2%) iz čega se može izvesti zaključak da se Romske organizacije i partije među Romima ne vide kao jedno od sredstava uticaja samih Roma na unapređenje sopstvenog položaja u društvu. Mada, imajući u vidu podatke o velikim očekivanjima pomoći od strane države, jačanje aktivizma i građanske participacije među samim Romima treba da bude jedan od prioriteta Romskih organizacija. Najznačajniji faktor za ravnopravni položaj Roma u društvu je stalno zaposlenje koje navodi velika većina Roma (84%) - smatra se da bi Romi tek sa stalnim zaposlenjem mogli da ostvare ravnopravan položaj sa ostalim građanima. Druga dva, jednako zastupljena stava, o faktorima ravnopravnosti Roma u društvu su jednaka zastupljenost na svim nivoima vlasti i postojanje ministarstva u Vladi sa Romskim predstavnikom na njegovom čelu. Na ovaj način razmišlja 33.8% anketiranih. Romski zastupnik u opštini je po mišljenju 29.7% ispitanika još jedan od kanala za lobiranje za mere koje bi mogle da dovedu do pozitivnih promena na život romske populacije na lokalnom nivou u Srbiji. Gotovo isti broj Roma koji su glasali za romske partije (ukupno jedna petina - 20.9%) je mišljenja da za unapređivanje položaja ove etničke grupe

Večernje novosti, 31.7.2008. str. 7.

Press, 14.09.2008. str. 8.



43

najvažnije da romska partija učestvuje u radu parlamenta (19.7%). Tabela br. 3.5. Šta je najznačajnije da bi Romi bili ravnopravni članovi društva?

%

BO .5 Da imaju stalno zaposlenje 84.0 Da učestvuju u radu lokalne administracije 18.7 Da imaju ministra u Vladi 33.8 Da ima novinara Roma 9.4 Da učestvuju u državnoj administraciji 18.6 Da imaju novine na Romskom 9.3 Da imaju lokalne romske TV kanale 11.3 Da imaju romsku televiziju na nacionalnom nivou 16.3 Da romska partija učestvuje u radu Parlamenta 19.7 Da budu podjednako zastupljeni na svim nivoima državne administracije

33.8

Romski zastupnik u opštini 29.2 Ne znam 2.4

Total:

Po jedna petina ispitanika kao značajne sa status Roma u društvu navodi učešće u radu lokalne administracije, učešće u državnoj administraciji i učešće Romskih partija u radu Parlamenta. Većina podataka je u potpunosti u skladu sa prethodno iznetim stavom da se država kroz različite institucije vidi kao neko ko može da reši probleme Roma.

Blic, 16.07.2008. str. 5.

Danas, 23.07.200. str. 19.



44

44.. DDEEKKAADDAA RROOMMAA:: PPEERRCCEEPPCCIIJJAA,, DDOOSSAADDAAŠŠNNJJAA KKOORRIISSTT II OOČČEEKKIIVVAANNJJAA

U ovom odeljku je data analiza percepcije, dosadašnje koristi i očekivanja građana romske nacionalnosti od Dekade inkluzije Roma i to kroz sledeće tematske celine: Saznanje i način informisanja o Dekadi Upoznatost sa akcijama u okviru Dekade Dosadašnja korist od akcija koje su do sada sprovedene u okviru

Dekade Ko može najviše da doprinese uspešnom ostvarivanju ciljeva Dekade Percepcija i očekivanja od Dekade

44..11 SSAAZZNNAANNJJEE II NNAAČČIINN IINNFFOORRMMIISSAANNJJAA OO DDEEKKAADDII

Skoro polovina Roma u Srbiji (49.4%), ni nakon tri godine od početka Dekade inkluzije Roma, ni pored činjenice da je Srbija početkom leta od Mađarske preuzela jednogodišnje predsedavanje, nije čula ili ne zna ništa o ovoj političkoj inicijativi usmerenoj na poboljšanje kvaliteta njihovog života i ukupnog društvenog položaja (videti grafikon br. 4.1). Grafikon br. 4.1. Da li ste čuli za Dekadu Roma?

Grafikon br. 4.2. Da li ste čuli za Dekadu Roma - prema polu?

Gledano prema polu, za Dekadu je čulo više muškaraca (55.4%) nego žena (42.5%) - međutim, analiza pokazuje da je broj Romkinja koje nisu čule za Dekadu skoro dvostruko veći budući da je istraživanjem obuhvaćeno skoro dva puta više muškaraca (62.5%) nego žena (37.5%). Analiza prema obrazovanju pokazuje da što je obrazovanje niže to broj ispitanika koji nisu obavešteni o Dekadi raste (videti tabelu br. 4.1). Drugim rečima, svi visoko obrazovani Romi55, bilo da su završili fakultet ili ne, su obavešteni o Dekadi, dok je među ispitanicima bez obrazovanja i sa

55 Istraživanjem je zabeležno ukupno 16, odnosno 1.1% ispitanika koji imaju završenu višu školu ili fakultet (0.6%) ili su u toku studiranja, tj. imaju nezavršen fakultet (0.5%).

55.4 42.5

44.6 57.5

020

406080

100120

Muški Ženski

Da Ne

Da, 50.6Ne, 49.4



45

(ne)završenom osnovnom školom, koji su inače i najbrojniji,56 najviše onih koji nisu ni čuli za Dekadu. Tabela br. 4.1. Da li ste čuli za Dekadu Roma?

Dekada inkluzije Roma je u neke regione i opštine Srbije već stigla, a u neke tek treba da dođe - pokazuje geografska analiza. Za razliku od Bora gde su svi anketirani Romi (100%) čuli za Dekadu u ostalim opštinama taj procenat značajno varira. Velika većina Roma iz Niša (88.2%) i Stare Pazove (80.6%) je čula za Dekadu, dok je svega po 10.9% pripadnika romske zajednice iz Kragujevca i Požarevca čulo za Dekadu. Među Romima iz Bujanovca svega njih 17.1% zna za Dekadu Roma. U šest beogradskih opština, koje su pokrivene uzorkom, skoro dva puta je više onih koji ništa ne znaju o Dekadi. Tabela br. 4.2. Da li ste čuli za Dekadu Roma po opštinama?

RREEGGIIOONN:: OOPPŠŠTTIINNAA:: DDAA NNEE

BBEEOOGGRRAADD 6 opština 38.1 61.9 Subotica 57.1 42.9 Zrenjanin 42.7 57.3 Kikinda 40.4 59.6

Vršac 61.5 38.5

Kovin 47.4 52.6 Pančevo 43.5 56.5 Novi Sad 41.4 58.6

VVOOJJVVOODDIINNAA

Stara Pazova 80.6 19.4 Šabac 61.9 38.1 Valjevo 75.0 25.0 Smederevo 47.4 52.6 Požarevac 10.9 89.1 Kragujevac 4.2 95.8 Bor 100 0.0 Kraljevo 66.7 33.3 Kruševac 43.2 56.8 Niš 88.2 11.8

Aleksinac 80.0 20.0

Prokuplje 76.3 23.7

Pirot 82.9 17.1 Leskovac 56.1 43.9 Bujanovac 17.1 82.9 Vranje 38.8 61.2

CCEENNTTRRAALLNNAA SSRRBBIIJJAA

Surdulica 62.1 37.8

56 Istraživanjem je obuhvaćeno ukupno 80.6 pripadnika romske zajednice koji: a) su bez škole (12.5%), b) imaju nezavršenu osnovnu školu (28%) i c) imaju završenu samo osnovnu školu (40.1%).

NNIIVVOO OOBBRRAAZZOOVVAANNJJAA:: DDAA NNEE TTOOTTAALL:: Bez škole 13.8 86.2 100.0 Nezavršena osnovna škola 42.1 57.9 100.0 Završena osnovna škola 54.3 45.7 100.0 Nezavršena specijalna škola 50.0 50.0 100.0 Završena specijalna škola 57.9 42.1 100.0 Nezavršen zanat 61.1 38.9 100.0 Završen zanat 80.0 20.0 100.0 Nezavršena neka druga srednja škola 82.1 17.9 100.0 Završena neka druga srednja škola 83.2 16.8 100.0 Viša škola ili fakultet 100.0 .0 100.0 Nezavršen fakultet 100.0 .0 100.0



46

Najveći broj ispitanika navodi da je za Dekadu inkluzije Roma čuo preko televizije (59.7%), preko NVO (26.6%) i preko radija (12%). Tabela br. 4.3. Na koji način ste informisani o Dekadi Roma? (u %) Informisan Neinformisan Total

Preko radija 12.0 88.0 100.0

Preko televizije 59.7 40.3 100.0 Preko štampe/novina 8.7 91.3 100.0 Preko romskih NVO 26.6 73.4 100.0

Preko neromskih NVO 0.1 99.9 100.0 Preko romskih političkih partija 10.4 89.6 100.0

Među televizijama koje predstavljaju izvor informacija o Dekadi Roma izdvaja se Radio televizija Srbije sa 28.5%. Druga po redu je televizija Pink, na kojoj je 21.9% ispitanika videlo sadržaje koji su se ticali Dekade Roma. U nešto nižem postotku, ispitanici navode da su o Dekadi čuli na TRV Vojvodina (13.9%) i televiziji B92 (11.3%). Najveći broj ispitanika koji su za Dekadu Roma čuli na radiju, navodi radio Nišavu (20.9%) i Radio Točak, Valjevo (19.8%). Sledeći po značaju izvor informacija o Dekadi Roma su Radio Novi Sad i radio Amaro drom (9.9%), a 7.7% ispitanika je za Dekadu Roma čulo preko Kiss radija (šire videti tabeli br. 4.4. u aneksu). Jedan broj ispitanika je sadržaje o Dekadi Roma pronašao u romskim novinama, njih 36.4%. Za njima slede ispitanici koji su o Dekadi informisani preko dnevnog lista Blic (18.2%) i Večernjih novina (16.7%). Časopis Them i Novine Vranjske kao izvor informacija o Dekadi Roma navodi po 6.6% ispitanika koji su o njoj informisani iz novina. Informisanosti o Dekadi su, među romskim NVO-ima, iako u veoma malim procentima, najviše doprinele sledeće organizacije: Forum za romsku inicijativu (4.1%), NVO Osvit (3.6%), Udruženje Roma Prokuplje (2%), NVO iz Bora (2.1%), Društvo za edukaciju Roma Surdulica (1.9%) i Romski centar za demokratiju od kojeg je svega 1% Roma čulo za Dekadu. Sve ostale NVO su zastupljene sa zanemarljivo malim procentima. Ni romske političke partije, prema oceni ispitanika, takođe nisu dale značajniji doprinos informisanosti Roma o Dekadi - iako sa skromnim procentima, najviše se ističu dve partije: Romska partija - Srđan Šain od koje je svega 4.5% čulo za Dekadu i Unija Roma (2.9%).



47

44..22 UUPPOOZZNNAATTOOSSTT SSAA AAKKCCIIJJAAMMAA UU OOKKVVIIRRUU DDEEKKAADDEE

O aktivnostima koje se u okviru Dekade Roma sprovode u lokalnim sredinama informisano je svega 3.9% ispitanika. Da se na lokalnom nivou ne sprovode akcije vezane za Dekadu Roma smatra 28.7% ispitanika. Čak i ako su takve akcije sprovedene za njih ne zna čak 51.3% Roma u lokalnim sredinama - što govori o veoma slaboj informisanosti o aktivnostima unutar Dekade u široj javnosti na lokalnom nivou. Ovaj podatak je jasan signal i preporuka, pre svega lokalnim NVO-ima, da svoj rad promovišu kroz sredstva javnog informisanja ili kroz direktne kontakte sa Romima u lokalnom okruženju. Jedina, značajnije prepoznata, aktivnost unutar Dekade Roma je predškolsko obrazovanje i upis dece u I razred osnovne škole. O ovakvim aktivnostima informacije poseduje svega 6.6% ispitanika u uzorku. Tabela br. 4.5. Da li je u vašem okruženju sprovedena neka od akcija u okviru Dekade Roma? %

Da 3.9

Ne 28.7

Ne znam 51.3

Predškolsko obrazovanje i upis u I razred osnovne škole 6.6

Zapošljavanje kroz projekte .7

Radionice za zene o zdravlju i ljudskim pravima 1.3

Paketi pomoći u hrani, lekovima, ogrevu, knjigama 3.3

Javni radovi u romskim naseljima 1.9

Stipendije za mlade 1.3

Afirmativne akcije upisa u srednje škole i fakultete 1.0

Pomoć deportovanima .1

Total: 100.0

Ovakvi podaci otvaraju pitanja o tome koliki je broj realnih akcija koje se na lokalnom nivou sprovode u okviru Dekade s jedne strane, i koliko su i na koji način Romi, kao potencijalni korisnici tih akcija, sa njima upoznati. Sudeći prema podacima istraživanja mogući odgovori su više nego zabrinjavajući budući da upućuju na retke aktivnosti i još ređe rezultate.

44..33 DDOOSSAADDAAŠŠNNJJAA KKOORRIISSTT OODD AAKKCCIIJJAA UU OOKKVVIIRRUU DDEEKKAADDEE

Kao početak aktivnosti u okviru Dekade Roma uzima se 2005. godina, kada je Dekada usvojena, stoga su ispitanici pitani da li su od tada uočili poboljšanja položaja Roma u oblasti školovanja, lečenja, stanovanja i zapošljavanja - što su i osnovne oblasti Dekade. Ovde je data analiza odgovora na sledeće teme i pitanja: Kolika je dosadašnja, lična i porodična, korist od akcija koje su do sada

sprovedene u okviru Dekade na lokalnom nivou, Da li se, od uvođenja Dekada, položaj Roma poboljšao i u kojoj oblasti? Koji problem, u okviru Dekade, treba najpre rešiti kako bi se što

efikasnije poboljšavao položaj Roma?



48

44..33..11 LLIIČČNNAA II//IILLII PPOORROODDIIČČNNAA KKOORRIISSTT OODD AAKKCCIIJJAA UU OOKKVVIIRRUU DDEEKKAADDEE

Čak 79.1% Roma saopštava da do sada nije imalo nikakvu, ličnu ni porodičnu, korist od akcija unutar Dekade. Manji broj (10.3%) ispitanika (odnosno 155 Roma) navodi da je imalo određenu ličnu korist. Grafikon br. 4.3. Da li ste Vi ili Vaša porodica imali koristi od akcija u okviru DR?

Među onima koji su ostvarili neku korist su, pre svega, oni koji navode pomoć u obrazovanju (26.5% anketiranih), u paketima pomoći u hrani, lekovima ili ogrevu (20.6%). U nešto manjoj meri lična korist od ovih aktivnosti se prepoznaje kroz ostvarivanja prava na školske stipendije (12.3%) ili zapošljavanje preko projekata (7.1%).

Ne, 79.10%

Ne znam, 10.50%

Da, 10.30%

Press, 15.8.2008. str. 16.

Politika, 30.07.2008. str. 12.



49

Grafikon br. 4.4. Koju vrstu koristi ste Vi i/ili Vaša porodica imali od DR?57

44..33..22 DDAA LLII SSEE PPOOLLOOŽŽAAJJ RROOMMAA OODD UUVVOOĐĐEENNJJAA DDEEKKAADDEE PPOOBBOOLLJJŠŠAAOO

Više od trećine Roma najveće poboljšanje vidi u oblasti obrazovanja (39.3%), a skoro dve trećine ih smatra da je njihov položaj u oblasti zapošljavanja ostao isti (58.4%) ili da se pogoršao kako navodi skoro trećina (31.6%). Grafikon br. 4.5. Da li se, od uvođenja Dekade, položaj Roma poboljšao i u kojoj od sledećih oblasti?

Svega 8% ispitanika uočava poboljšanje položaja Roma u oblasti stanovanja i zapošljavanja.

Budući da se govori o izuzetno kompleksnim problemima koji

57 Procenti unutar grafikona su računati na ukupno 155 (od ukupno 1500) ispitanika koji su naveli da su do sada imali korist od dosadašnjih akcija unutar Dekade.

12.3

26.5

8.4

2.6

7.1

6.5

20.6

6.5

2.6

1.9

5.2

0 5 10 15 20 25 30

Školske stipendije

Pomoć u obrazovanju

Romski vrtići

Izdavanje prostora za rad sa romskom decom

Zaposlenje preko projekata

Lekarski pregledi u naseljima i zdravstvena edukacija

Paketi pomoći u hrani, lekovima, ogrevu, knjigama

Javni radovi u romskim naseljima

Podizanje svesti Roma o ljudskim pravima

Pomoć za dobijanje dokumenata i ostvarivanja pravana socijalnu pomoć

BO

13.9

15.5

15.5

31.6

46.1

64.2

72.3

58.4

39.3

18.7

8.3

8.6

0.8

1.6

4

1.4

0 20 40 60 80 100 120

Obrazovanje

Zdravstvo - lečenje

Stanovanje

Zapošljavanje

Pogoršao se Ostao je isti Poboljšao se BO



50

zahtevaju složena rešenja na sistemskom nivou, značajniji pozitivni pomaci se mogu očekivati tek u narednim godinama.

44..33..33 ŠŠTTAA NNAAJJPPRREE TTRREEBBAA RRAAŠŠAAVVAATTII UU OOKKVVIIRRUU DDEEKKAADDEE

Prema mišljenju skoro polovine Roma (41.3%) u okviru Dekade Roma najpre treba rešavati pitanje školovanja i obrazovanja. Nešto više od trećine (39.7%) smatra da prioritetna akcija treba da bude usmerena na rešavanje pitanja zapošljavanja. Pitanje stanovanja je prioritet za samo 9.5% ispitanika, a pitanje lečenja i zdravstvene zaštite navodi tek 4.7%. Grafikon br. 4.6. Koji problem, u okviru Dekade, treba najpre rešiti kako bi se što efikasnije unapređivao položaj Roma?

44..44 KKOO MMOOŽŽEE NNAAJJVVIIŠŠEE DDAA DDOOPPRRIINNEESSEE UUSSPPEEŠŠNNOOMM OOSSTTVVAARRIIVVAANNJJUU CCIILLJJEEVVAA DDEEKKAADDEE

Najveći doprinos unapređivanju položaja Roma i uspešnom sprovođenju Dekade može da da Vlada Srbije. Ovakav stav iznosi 55.1% anketiranih Roma. Grafikon br. 4.7. Ko najviše može da doprinese poboljšanju položaja Roma i uspešnom sprovođenju Dekade Roma?

Sledeća po važnosti, ali znatno niže rangirana (14.4%), je funkcija predsednika republike, za koga se smatra da može da utiče na rešavanje navedenih problema. Romske NVO se u 9.3%

slučajeva navode kao značajan činilac promena, a da to mogu biti romske

4.7

41.3

4.7

9.5

39.7

0 5 10 15 20 25 30 35 40 45

BO

Pitanje školovanja iobrazovanja

Pitanje lečenja izdravstvene zaštite

Pitanje stanovanja

Pitanje zapošljavanja

4.3

55.1

9.3

7.1

1.7

1.1

4.5

1.9

0.7

14.4

0 10 20 30 40 50 60

BO

Vlada Srbije

Romske NVO

Romske političke partije

Neromske političke partije

Neromske NVO

Ministarstvo rada i socijalne politike

Međunarodne NVO

Ministarstvo zdravlja

Predsednik Srbije



51

političke partije smatra svega 7.1% ispitanika.

44..55 PPEERRCCEEPPCCIIJJAA II OOČČEEKKIIVVAANNJJAA OODD DDEEKKAADDEE

U ovom odeljku je data analiza percepcije i ličnih očekivanja od Dekade - analiza je zasnovana na odgovorima dobijenim na sledeća pitanja:

Šta predstavlja Dekada Roma - kako biste je opisali? Šta pojedinci lično očekuju od Dekade, a koji problem svoje porodice bi

želeli da reše u okviru Dekade? Pojedinačna percepcija Dekade je više nego skromna - skoro trećina (31.9%) ne zna šta Dekada inkluzije Roma predstavlja, a 12.6% nije dalo odgovor na ovo pitanje - što je još jedan od pokazatelja slabe informisanosti o Dekadi. Za najveći deo ispitanika Dekada predstavlja mogućnost za bolji život Roma. Ovakav opšti, ali pozitivan stav, ima 18.8% ispitanika u uzorku. Dekada Roma za značajan deo ispitanika znači pomoć za Rome i njihovu decu (11.8%). Poboljšanje ukupnog položaja Roma kao svrhu Dekade vidi svega 8.2%, a znatno manji broj (4%) podrazumeva ravnopravnost Roma sa ostalim članovima društva. Ostali odgovori se javljaju u zanemarljivo malom broju. (videti tabelu br. 4.6). Tabela br. 4.6. Šta je po Vašem mišljenju Dekada Roma - kako biste je opisali?58

%

Ne znam 31.9 Bolje sutra, bolji život, za Rome 18.8 Pomoć za Rome i njihovu decu 11.8 Poboljšanje položaja Roma 8.2 Da Romi budu ravnopravni u društvu 4.8 Pomoć od države 4.7 Posao za Rome, pomoć u dobijanju posla 3.8 Desetogodišnji period u kome treba rešiti probleme Roma 3.8 Lažna obećanja 3.0 Pomoć u školovanju Roma 2.5 Smanjivanje siromaštva romske populacije 1.7 Bolja budućnost za decu i mlade 1.3 Nešto sto dugo čekamo, vazno za Rome 1.2 Nešto od čega korist imaju ne-Romi 0.9 Sporo rešavanje problema Roma 0.9 Podizanje svesti kod Roma 0.5 Problem koji je teško resiti 0.4 Da imamo novac 0.4 Finansijska pomoć 0.3 Donošenje zakona koji će omogućiti da Romima bude bolje 0.3 Rešavanje stambenih problema Roma 0.3 Da nas ne ponižavaju 0.2 Pomoć u zdravstvu 0.1 Očuvanje kulture i tradicije Roma 0.1 Prepoznavanje problema Roma i definisanje prioriteta za rešavanje 0.1 Asfaltiranje ulica, rešavanje problema infrastrukture 0.1 BO 12.6

Nešto iznad trećine ispitanika od Dekade Roma nema nikakva očekivanja ili na

58 Višestruki odgovori procenat izračunat na broj ispitanika N=1500



52

ovo pitanje ne daje odgovor, a 26.2% očekuje pronalaženje zaposlenja. Petina (20.1%) smatra da Dekada treba da doprinese opštem boljitku za Rome, 10% navodi očekivanja koja se odnose na obrazovanja njihove dece, odnosno pomoći oko njegovog uspešnog završavanja školovanja. Rešavanje stambenih problema i pomoć namenjena deci su očekivanja za po 4% ispitanika. Ravnopravnost u društvu, novčanu pomoć, rešavanje problema dokumenata i bolje uslove života navodi znatno manji broj ispitanika (videti tabelu br. 4.7). Tabela br. 4.7. Šta Vi lično očekujete od Dekade Roma?59

% Posao 26.2 Ne očekujem ništa 25.7 Da Romima bude bolje 20.1 Da deca završe školu 10.7 Stan, rešavanje stambenih problema 4.2 Pomoć za decu 4.0 Da Romi budu ravnopravni u društvu 3.3 Pomoć u novcu 2.9 Više pomoći za Rome 2.3 Dokumenta 1.1 Bolje uslove života, manje siromaštva 0.8 Stvarno priznavanje Roma i njihovu integraciju 0.7 Pomoć u lečenju, regulisanje zdravstvene zaštite za Rome 0.7 Rešavanje infrastrukturnih problema (voda, struja, kanalizacija) 0.7 Sigurnost i zaštitu 0.7 Socijalnu pomoć 0.6 Pomoć bolesnima, posebno bolesnoj i deci ometenoj u razvoju 0.5 Napredak 0.4 Smanjivanje diskriminacije Roma 0.3 Da nas ne ruše 0.2 Veće poštovanje ljudskim i manjinskih prava 0.2 Da budem ono što jesam 0.1 Mnogo očekujem za Rome 0.1 Podizanje svesti Roma o njihovim pravima 0.2 Pomoć za IRL 0.1 BO 10.1

Problemi porodice za koje bi Romi voleli da dobiju rešenja u okviru Dekade najčešće se odnose na nalaženje posla (44.6%), a jedan broj ispitanika (29.9%) bi želeo da dobije pomoć koja bi omogućila njihovoj deci za završe školovanje. Regulisanje stambenog pitanja je želja 11.2% ispitanika. Ostali odgovori nemaju većeg statističkog značaja. Tabela br. 4.8. Koji problem Vaše porodice biste želeli da rešite u okviru Dekade?

% BO 5.8 Da mi sva deca završe školovanje 29.9 Da nađem posao 44.6 Da regulišemo stambeno pitanje 11.2 Da svi u porodici imamo zdravstvenu zaštitu 6.1 Pomoć oko sređivanja dokumentacije .3 Bolji život za decu .3 Lep život .9 Novac za lekove, ogrev i hranu .3 Veće plate .4 Ulazak u EU .1 Dozvoljavanje prodaje na crno .1 Veća socijalna pomoć .1

Total: 100.0

59 Višestruki odgovori procenat izračunat na broj ispitanika N=1500



53

Danas, 9.9.2008. str. 19.



54

IIIIII.. ZZAAKKLLJJUUČČAAKK

Ključni nalaz istraživanja je da velika većina Roma u Srbiji (79.1%), ni nakon tri godine od usvajanja Dekade, nije ostvarila nijednu vrstu lične ni porodične koristi ili boljitka. To dalje govori da, velika većina Roma, ni pet godina od usvajanja nacionalne Strategije za smanjenje siromaštva (SSS) i osam godina od usvajanja Milenijumskih Ciljeva Razvoja (MCR), još uvek nije osetila značajniji pomak u kvalitetu svog života. Nadalje, ni pored regulisanog ustavno pravnog statusa, usvojenih međunarodnih i nacionalnih dokumenata i strategija i do sada uloženih napora,60 za veliku većinu romske populacije u Srbiji se gotovo ništa suštinski nije promenilo. Podaci potvrđuju da prosečna romska porodica još uvek ima ozbiljne probleme na svim nivoima - krug počinje sa niskim obrazovanjem i zatvara se viskom stopom nezaposlenosti. Njegovu zatvorenost i dalje održavaju isti faktori: ekonomska i socijalna isključenost, diskriminacija i, što postaje sve očiglednije, neefikasnost države i nedovoljna operativnost do sada donetih mera (videti grafikon br. III.1). Grafikon br. III.1. Koji problemi su prisutni u Vašem domaćinstvu?

60 Zaokret od humanitarne pomoći (kojom se tokom 90-ih nastojao olakšati težak položaj ove najugroženije grupe) ka razvojnim projektima usmerenim ka trajnom unapređivanju položaja romske populacije je u Srbiji usledio već početkom 2000. godine. Od uvođenja Dekade Inkluzije Roma društveno-politički, a posebno ekonomski položaj Roma u Srbiji, je postao predmet brojnih i raznorodnih akcija, istraživanja, projekata i programa. Svaki od do sada preduzetih projekata, bilo da se sprovodi na nivou lokalne zajednice ili da ima nacionalni karakter, ima jedinstven generalni cilj – ostvarivanje pozitivne promene za Rome. Osim privatnog sektora koji gotovo da uopšte nije senzibilsan, niti pravno stimulisan da se uključi u bilo koje aktivnosti lokalne zajednice, pravima, potrebama i problemima romske nacionalne grupe u Srbiji se bave pre svega organizacije civilnog društva, romski civilni sektor i državne institucije insitucije na nacionalnom nivou.

4.3

6

6.3

6.3

6.7

7.3

13.9

14.1

22.3

24.8

32.4

46.7

63.7

74.5

75.8

0 10 20 30 40 50 60 70 80

Nasilje u porodici

Kriminal

Nepoštovanje starijih

Deca nisu prijavljena

Neregulisano pitanje državljanstva

Nemamo dokumenta

Loši odnosi sa rodbinom

Nemogućnost slobodnog kretanja

Loše zdravlje, nemogućnost lečenja

Neregulisano stambeno pitanje

Loša saradnja sa centrima za socijalni rad

Manjak obrazovanja

Neravnopravnost kod zapošljavanja

Nemaština

Nezaposlenost



55

Za Dekadu inkluzije Roma, kao sveobuhvatan skup aktivnosti namenjenih unapređenju položaja i inkluziji ove etničke grupe, još uvek nije čula i ništa ne zna polovina Roma (49.4%) - i to upravo iz najugroženijih kategorija. Što je obrazovanje niže to broj Roma koji nisu obavešteni o Dekadi raste. O Dekadi ništa ne zna više od polovne Romkinja (57.5%) i velika većina Roma bez škole (86.2%), sa nezavršenom osnovnom školom (57.9%) ili samo sa osnovnom školom (45.7%). O aktivnostima koje se, u okviru Dekade Roma, sprovode u lokalnim sredinama informisano je svega 3.9% ispitanika. Retka, značajnije prepoznata, aktivnost unutar Dekade Roma je predškolsko obrazovanje i upis dece u I razred osnovne škole. O ovakvim aktivnostima informacije poseduje svega 6.6% ispitanika u uzorku. Do sada je neku korist od akcija u okviru Dekade imalo svega 10.3% Roma na lokalnom nivou - i to, pre svega, u vidu pomoći u obrazovanju (26.5%), u paketima pomoći u hrani, lekovima ili ogrevu (20.6%), kroz ostvarivanja prava na školske stipendije (12.3%) ili zapošljavanje preko projekata (7.1%). Položaj Roma u Srbiji je, prema oceni 60.2% ispitanika ostao isti u svim oblastima Dekade - posebno u oblasti zapošljavanja (58.4%), dok skoro trećina (31.6%) ocenjuje da se čak i pogoršao. Grafikon br. III.2. Da li se položaj Roma, od uvođenja Dekade, poboljšao?

Među ispitanicima koji smatraju da se položaj Roma poboljšao više od trećine ih najveće poboljšanje vidi u oblasti obrazovanja (39.3%), posebno u postojanju predškolskih pripremnih programa i porasta broja dece uključene u osnovno obrazovanje. Samo 8% uočava poboljšanje položaja Roma u oblasti stanovanja i

zapošljavanja. Najpreče je, smatra skoro polovina Roma (41.3%), u okviru Dekade Roma rešavati pitanje školovanja i obrazovanja, a nešto više od trećine (39.7%) deli mišljenje da zapošljavanje treba da bude prvi prioritet Dekade. U ostale prioritete spada stanovanje za samo 9.5% ispitanika i pitanje lečenja i zdravstvene zaštite za tek 4.7%. Uspešna implementacija i pozitivni rezultati Dekade, po mišljenju većine (55.1%), najviše zavise od Vlade republike Srbije i predsednika republike

BO, 2.0Pogoršao se , 19.1

Poboljšao se, 18.7Ostao je

isti, 60.2



56

(14.4%). Romske NVO se u 9.3% slučajeva navode kao značajan činilac promena, a da to mogu biti romske političke partije smatra svega 7.1% Roma. Među političkim partijama Demokratska stranka se vidi kao stranka koja može dati najveći doprinos poboljšanju položaja Roma. Faktori za koje većina Roma smatra da im mogu obezbediti ravnopravan položaj u društvu su zaposlenje, zastupljenost na svim nivoima vlasti i ministarstva sa Romima na njegovom čelu. Romi u velikoj meri unapređenje sopstvenog položaja vezuju za državu i njene institucije - preko trećine ih (37.7%) smatra da opština u kojoj žive može da utiče na promenu njihovog položaja, a rešenje od Vlade Srbije očekuje 28.3% ispitanika. Centri za socijalni rad za 5.8% ispitanika predstavljaju način za rešavanje brojnih problema. Većina Roma na lokalnom nivou i danas živi u teškom siromaštvu i višestrukoj deprivaciji i nije dovoljno reći da proces inkluzije zahteva vreme i podrazumeva kontinuirana i višestruka ulaganja. Sindrom kritičnog siromaštva u kojem žive podrazumeva da se nijedan od njihovih problema ne može rešavati pojedinačno, niti zasebno. A upravo takav pristup je ključna karakteristika dosadašnjih akcija u kojima su Romi bili direktni korisnici. Manjak međuresorske saradnje na nacionalnom i lokalnom nivou je i dalje ubira danak. Pristup jednostranog rešavanja pojedinačnog problema (npr. stanovanja ili samo obrazovanja, itd) unapred je osuđen na značajan podbačaj u pogledu ostvarivanja planiranih rezultata. To je jedan od razloga što većina dosadašnjih programa i projekata (posebno onih koji su implementirani unutar Dekade) nije ostvarila veći, dugoročno održiv, pomak u kvalitetu života većeg broja Roma. Naredni, mnogo značajniji, razlozi su spora i neujednačena decentralizacija, nejednaki finansijski kapaciteti opština i, ne retko, transparentno odsustvo političke volje, posebno kod (jednog dela) lokalnih samouprava. Razmere i determinante siromaštva i socijalne isključenosti Roma u Srbiji, uključujući dohodne i nedohodne dimenzije, govore o višeslojnoj i višedimenzionalnoj prirodi siromaštva Roma. Tu se takođe ispoljava i međugeneracijska dimenzija socijalne isključenosti Roma: bitne prepreke koje

Politika 31.7.2008. str. 8.



57

stoje na putu dostupnosti obrazovanja i koje danas uzrokuju slabe obrazovne rezultate romske dece ukazuju na to da će se njihova socijalna isključenost i siromaštvo nastaviti i u budućnosti. (Svetska banka, 2005) Govoreći o poslednjim, još neobjavljenim, podacima61 koje je usvojila Međunarodna radna grupa, šef Kancelarije Svetske banke za Srbiju Sajmon Grej u Nišu je izjavio da to znači da romsko pitanje još nije inkorporirano u zvaničnu državnu politiku.62 Otud je „ukupna ocena“ Srbije za prošlu godinu samo 1,45. Ipak, Srbija je postigla napredak u oblasti zapošljavanja (ima „čistu“ dvojku) i zdravstvene zaštite Roma (1,38), po čemu je među prve tri zemlje.63 Međutim, Srbija i dalje zaostaje u realizaciji Dekade za drugim zemljama u regionu. Jedan od najvećih problema je taj što romske inicijative i projekti nisu našli adekvatno mesto u budžetu Srbije. Uloga Svetske banke je i da „lupa rukom o sto“ kako bi Dekada Roma bila u fokusu, a ne na marginama srpske i drugih vlada. (Danas, 21.10.2008).

61 Izveštaj je završen sredinom ove godine i proteklih meseci dostavljen je Svetskoj banci, Savetu Evrope i drugim međunarodnim organizacijama. Prosleđen je i vladama devet evropskih zemalja koje su uključene u „Dekadu inkluzije Roma 2005-2015“). U tom izveštaju se navodi da: većina romskih porodica živi u divljim naseljima kojih je u Srbiji oko 600, bez struje, vode, grejanja i kupatila. Jedna petina tih porodica je bez prihoda. Zaposleno je svega 18,6 odsto starijih članova familija, nije zaposleno skoro 70 odsto, a povremeno radi tek osam odsto. U javnim službama zaposleno je samo 0,04 odsto Roma. Trećina njih je nepismena, a svaki treći nema završenu osnovnu školu. Donedavno je prvi razred upisivalo samo 40 odsto dece, a prošle godine se taj broj ipak povećao na 73 odsto. Tek svaki deseti Rom završi srednju školu, a svega 0,3 odsto ima visoku stručnu spremu. Šezdesetu godinu doživi samo 4,1 odsto pripadnika ove nacionalnosti. (Izvor: dnevni list Danas, 21.10.2008, autor teksta Zorica Miladinović). Videti šire na adresi: http://www.danas.rs/vesti.23.html?type=search&column=0&keyword=Sajmon&author=&author_id=undefined&date1=2008-10-21&date2=&submit=Pretra%C5%BEi 62 On dodaje da je ovakva ocena o Srbiji navedena u Izveštaju o dekadi Roma za 2007. godinu, koji je usvojila Međunarodna radna grupa, sa predstavnikom Svetske banke na čelu. Izveštaj je završen sredinom ove godine i proteklih meseci dostavljen je Svetskoj banci, Savetu Evrope i drugim međunarodnim organizacijama. Prosleđen je i vladama devet evropskih zemalja koje su uključene u „Dekadu inkluzije Roma 2005-2015“. U njemu je ocenjen napredak koji su u prošloj godini (2007. prim. autora) ostvarile zemlje u oblasti obrazovanja, zapošljavanja, zdravstvene zaštite i antidiskriminacije Roma. Ocene su na skali od nula do pet. Najčešća ocena napretka u ovim zemljama je „slaba dvojka“, a najviša - četvorka. Napredak u implementaciji Dekade kreće se između ocena jedan i 2,5, što sugeriše da se učinci zemalja kreću između sporadičnih mera i sistematičnijih programa. Mađarska je najdalje odmakla u većini prioriteta. Na izvesnom rastojanju od nje su Češka i Makedonija. Bugarska, Rumunija, Hrvatska i Slovačka imaju vrlo slične rezultate. Srbija i Crna Gora nastavljaju da zaostaju, mada su i jedna i druga smanjile jaz prema drugima - navodi se pored ostalog u izveštaju, u koji je Danas imao uvid. 63 Među zemljama koje učestvuju u Dekadi po ukupnoj oceni od nje je slabija samo Crna Gora (1,19). Bolje ukupne ocene imaju Makedonija (2,8), Mađarska (2,42), Češka Republika (2,16), Bugarska (1,96), Slovačka Republika (1,87), Rumunija (1,84) i Hrvatska (1,83). Ibidem.

Politika, 08.07.2008. str. 8.



58

IIVV.. PPRREEPPOORRUUKKEE

Osnovano je ostati u uverenju da će značajni pozitivni pomaci u položaju Roma u Srbiji uslediti i postati znatno vidljivije u narednim godinama - imajući na umu obaveze koje zvanični kurs efikasnog pridruživanja Srbije Evropskoj uniji treba da ostvari. Dosadašnji monitoring Dekade (koji sprovodi Liga za Dekadu) na nacionalnom nivou svedoči o postupnom i postepenom napredovanju u svim ključnim oblastima i za verovati je da bi sve do sada donete mere imale više efekata da ih je pratila adekvatna stavka u nacionalnom, a posebno u budžetima lokalnih zajednica. Međutim, postojanje strateških, nacionalnih dokumenata od kojih svaki ima poseban odeljak za pitanja Roma, još uvek je samo papir koji obećava budući da se na terenu, odnosno u lokalnim sredinama, problemi najčešće pojavljuju na mestima koja u nacionalnim dokumentima najčešće nisu predviđena i ogledaju se u:

neuravnoteženoj i sporoj decentralizaciji, disbalansu u razvojnim i finansijskim kapacitetima opština, ne-efikasnosti i sporadičnoj primeni lokalnih akcionih planova, manjku međuresorne i međusektorske saradnje i često neadekvatnim kadrovskim kapacitetima lokalnih institucija.

Jedan od preduslova za pridruživanje Evropskoj uniji je efektivna borba protiv socijalne isključenosti Roma i jačanje njihove socijalne integracije. U skladu s tim podaci istraživanja ukazuju da je neophodno je:

Sniziti kriterijume za proces kandidovanja stranaka - na nacionalnom nivou broj neophodnih potpisa propisati na 3.000, a na lokalnom nivou predvideti da stranke nacionalnih manjina moraju da imaju kandidate na najmanje jednoj desetini od ukupnog broja odborničkih mesta u lokalnoj skupštini (CeSID, 2008).

Uvesti mere afirmativne akcije kao olakšavajuću obavezu za preduzetnike radi smanjivanja stope nezaposlenosti Roma.

Stvaranje adekvatnog sistemskog rešenja za funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih Roma je od vitalnog značaja za rešavanje niza njihovih problema. U lokalnim filijalama Nacionalne službe za zapošljavanje otvoriti mogućnost kratkoročnog doškolovanja organizovanjem, u saradnji sa lokalnim obrazovnim institucijama, kurseva i obuka za poslove koji su deficitarni na lokalnom tržištu rada.

Uskladiti kriterijume, posebno za Rome, za dobijanje podsticajnih sredstva za pokretanje privatnog biznisa, uključujući i obezbeđivanje pratećih obuka koje se odnose na sve nivoe samo-zapošljavanja - od pripreme potrebne dokumentacije do stvaranja



59

biznis plana. U sve osnovne i srednje škole uvesti Roma asistente kako bi se

povećao broj dece koja se upisuju i smanjio broj onih koji napuštaju školovanje.

Podsticati socijalno partnerstvo na na tri nivoa - kroz zajedničko planiranje rezultata i aktivnosti, zajedničko finansiranje i zajedničko plansko delovanje na lokalnom nivou. Ekonomsko osnaživanje, odnosno edukacije i specijalizovani programi namenjeni traženju posla ili razvoju preduzetništva bi mogli da jednom delu Roma omoguće izlaz iz velike nezaposlenosti i siromaštva.

Uključivanje medija u aktivnosti i akcije unutar Dekade je imperativ, ne samo radi podizanja svesti, bilo romske ili neromske javnosti, već pre svega stoga da bi Romi bili upoznati i mogli da iskoriste mogćnosti koje im te i takve akcije pružaju. Raditi na informisanju Roma o ciljevima, mehanizmima delovanja i aktivnostima koje se realizuju u okviru Dekade. Razvijati informativne i edukativne sadržaje u medijima, romskim i ostalim. Budući da značajan broj ispitanika gleda televiziju, odnosno sluša radio, razvijati sadržaje koji će imati i informativno-edukativnu funkciju.

Programi namenjeni osnaživanju i edukaciji žena u različitim oblastima se vide kao potreba jer podaci ukazuju na njihov lošiji status u odnosu na muškarce u svim segmentima života.

Obezbeđivanje adekvatnih sistema socijalne zaštite, uključujući tu i sheme najnižeg dohotka, kako bi svi ostvarivali dovoljan prihod da žive dostojanstveno i delotvornih radnih podsticaja za sve one koji mogu da rade.64

Otklanjanje siromaštva i socijalne isključenosti među decom, što je ključni korak u borbi protiv međugeneracijskog nasleđa siromaštva, uz posebno usredsređivanje na rano intervenisanje i rane obrazovne inicijative za identifikaciju dece i siromašnih porodica kojima je potrebna podrška.65

Podsticanje zaposlenosti i mogućnosti zapošljavanja kroz preduzimanje aktivnih mera na tržištu rada, da bi se pomoglo onima koji imaju najviše teškoća da stupe na tržište rada i da bi se uzajamno pojačavali sistemi socijalne zaštite, permanentnog obrazovanja i ekonomske politike na tržištu rada.66

64 Na sastanku Evropskog saveta u Lisabonu 2000. godine zemlje-članice Evropske unije i Evropska komisija utvrdili su korake koje će preduzeti kako bi se “odlučujuće uticalo na eliminaciju siromaštva do 2010. godine” i usvojili su novi pristup unapređivanju socijalne kohezije širom EU. (Svetska banka, 2005). Ovo je jedan od šest ključnih ciljeva koje su tada podvukli i ovde je naveden jer je i danas aktuelan (prim. autora). 65 Ibidem. 66 Ibidem.



60

AANNEEKKSSII

Aneks br. 1. Tabela br. 2.4. Šta biste želeli da Vaša deca budu kad odrastu?

MMUUŠŠKKAA DDEECCAA:: %% ŽŽEENNSSKKAA DDEECCAA:: %% Pilot .5 Lepotica/mis lepote/manekenka 1.3 Mehaničar 6.5 Medicinska sestra 4.7 Vozac 1.9 Kozmetičarka 1.3 Samo da budu obrazovani/da završe školu i nađu posao

5.0 Frizerka

12.1

Slikar .1 Kuvarica .6 Građevinac .6 Krojačica 1.7 Bankar .6 Lekar 4.3 Policajac 3.1 Učiteljica/vaspitačica 3.6 Kompjuteri/programer .9 Pevačica 1.1 Fizički radnik .6 Novinar .7 Romski ministar .2 Sekretarica 1.7 Odrasli su 4.5 Dobra domaćica 2.6 Frizer 1.1 Policajac .4 Doktor/Stomatolog 5.9 Sudija 1.1 Bravar/zanatlija 4.6 Inženjer .2 Muzičar 2.5 Bankar .3 Biznismen 1.4 Da završi fakultet, intelektualac 1.7 Električar 1.6 Kompjuteri .2 Konobar .6 Trgovac .7 Novinar .5 Konobar .1 Visoki funkcioner/političar .7 Teniserka .2 Inženjer rudarstva .6 Ne znam 59.5 Učitelj 1.5 Pekar .2 Vojno lice .7 Ekonomista 2.2 Pravnik 2.6 Da završi fakultet .5 Fudbaler 1.7 Sveštenik .3 Kuvar 1.0 Čistac .1 Ne znam 28.3 Nemam dece 16.9

Total: 100.0 Total: 100.0



61

Aneks br. 2. Tabela br. 2.6. Kada bi u Vašem naselju bili organizovani sledeći kursevi koji biste Vi pohađali? (u %)

11.. IIZZBBOORR 22.. IIZZBBOORR 33.. IIZZBBOORR Učenje pisanja i čitanja 8.8 .6 .7 Auto mehaničar 11.3 2.7 1.7 Auto-limar 1.3 3.4 1.1 Auto-električar 3.6 2.3 2.6 Bravar 2.1 3.0 1.7 Frizer 10.8 5.5 2.7 Kompjuteri 11.0 9.1 3.5 Šivenje, krojenje 5.9 7.9 4.1 Prikupljanje lekovitog bilja i jestivih gljiva .6 1.2 .7 Kozmetičara, fizioterapeut 1.8 4.7 3.8 Mogućnost otvaranja sopstvenog preduzeća 3.5 5.3 6.2 Kuvar 1.9 3.2 5.7 TV mehaničar 1.3 2.9 2.1 Učenje jezika 2.2 4.1 5.6 Varioc .9 2.3 3.9 Fotografski .5 .6 1.1 Limar .3 1.5 1.5 Zidar 1.5 1.7 1.9 Obućar .3 .7 .8 Električar .7 2.1 3.5 Konobar .3 .8 2.2 Novinar .5 1.0 2.7 Vozač 1.7 2.2 5.1 Mesar .1 .1 .1 Revizor .1 .0 .0 Ekonomista .1 .1 .1 Menadžer .0 .0 .1 Slikar .0 .1 .2 Policajac .0 .1 .0 Vodoinstalater .0 .1 .0 Stolar .1 .0 .1 Muzičar .1 .0 .0 Brajevo pismo .1 .0 .0 BO 26.8 26.8 26.8

Total: 100.0 100.0 100.0



62

Aneks br. 3. Tabela br. 4.4. Na koji način ste čuli za Dekadu?

TTEELLEEVVIIZZIIJJAA:: %% RRAADDIIOO:: %% ŠŠTTAAMMPPAA:: %% Pink 21.9 Pink 2.2 Press 1.5 Studio B .7 Bonton 2.2 Blic 18.2 RTS 28.5 Radio Novi Sad 9.9 24 sata 4.5 Romska TV .4 Radio S 1.1 Kurir 3.0

B92 11.3 Romski radio 4.4 Večernje novosti

16.7

TV Novi Sad 1.5 Radio Beograd 2.2 Politika 1.5 Strane TV/Kablovska

.2 Radio 202 2.2 Glas 1.5

Fox 1.1 Lokalni romski radio

3.3 Svet 4.5

TV Kraljevo .4 Kiss 7.7 Them 6.1

Belami .2 Mars 1.1 Novine Vranjske

6.1

TV Nišava 8.4 Sport + 1.1 Romske novine

36.4

Sve .2 Hit 1.1 TV Pirot 2.2 Nišava 20.9 TV 5 2.0 Čair 2.2 RTV Vojvodina 13.9 Amaro Drom 9.9 Fokus 2.6 Radio Sabac 1.1 TV Vranje 2.6 Radio Stara Pazova 1.1

TV Šabac .9 Radio Točak, Valjevo

19.8

VK .9 Radio Rom Obrenovac

6.6

Total: 100.0 Total: 100.0 Total: 100.0



63

Aneks br. 4. Koje medije redovno pratite?

Televizija %* Radio %* Štampa %* Pink 61.7 Pink 4.2 Press 2.8

Studio B .4 Bonton .6 Blic 16.5

RTS 21.5 Radio Novi Sad .3 24 sata 4.1

B92 10.1 Radio S .7 Alo .7 Strane TV/Kablovska

.9 Romski radio 1.7 Kurir 7.5

Fox 8.0 Lepenica .2 Ne zna .1

Košava .1 Radio Beograd .6 Večernje novosti

5.9

Belami .4 Romano Merako 5.8 Oglasi .3

TV Kruševac .2 Radio Sezam Bor .5 Svetlost .1

TV Nišava 1.5 Radio 202 .1 Kraljevačke vesti

.1

Sve .5 Lokalni romski radio

9.9 Politika 1.1

TV Pirot .5 Radio Antena .4 Sve .1

TV Smederevo .1 Radio Kragujevac .1 Scandal 1.3

Čair .1 Kiss 2.6 Nas glas .2

TV 5 .5 Lokalni radio .5 Nišava .3

RTV Vojvodina 2.9 Nišava 1.9 Glas .1

Avala .8 Mars .8 Svet 1.0

Santos .3 Sport + .3 Sport .7

TV Vranje .6 Osipaonica .1 Pravda .1

VK 1.5 Hit 1.5 Reč naroda .1

BN .2 Biser .5 Erotika .1

SOS kanal .1 X .1 Them .1

TV Vujić .1 Delfin .3 Novine Vranjske .2

TV Leskovac .3 Belami .1 Narodne novine .1

Nijednu 15.3 Cair .3 Dnevnik .1

Roma Radio 3.3 Ni jedne 65.7

Vihor .1

Skarabej .1

Amaro Drom 1.2

B92 .1

Radio Šabac .1

Radio Požarevac .1

Boss 1.1

Pan .1

Top FM .1

Radio Stara Pazova

.3

Radio Točak 4.1

Radio Rom Obrenovac

1.0

Nijedan 57.5 *Višestruki odgovori procenat izračunat na broj ispitanika N=1500



64

Aneks br. 5. Romski Centar za demokratiju

MMOONNIITTOORRIINNGG ŠŠTTAAMMPPEE -- OODD 11..77.. DDOO 3300..99..22000088.. RREEZZIIMMEE

Zainteresovan da ustanovi u kojoj meri, i na koji način, najtiražniji štampani mediji u Srbiji učestvuju u ostvarivanju ciljeva Dekade inkluzije Roma, tim RCD Valjevo je, krajem maja 2008, započeo mesečni monitoring dnevnih listova Blic, Danas, Politika, Press i Večernje novosti. Za početak analize štampe je izabran jun budući da je krajem ovog meseca (24. juna 2008) Srbija u Budimpešti preuzela predsedavanje Dekadom Roma.

Grafikon br. 1. Broj napisa o Romima po mesecima - 2008.

Pilot monitoring pet dnevnih listova u periodu od 1. juna do 30. septembra 2008. pokazuje pad broja priloga o pitanjima i problemima Roma u Srbiji - a trebalo bi da je obrnuto, ako ne zbog toga što je Srbija preuzela predsedavanje Dekadom, a ono zbog činjenice da se

težak položaj Roma menja neprihvatljivo sporo.

Grafikon br. 2. Broj tekstova o Romima po pojedinačnim dnevnim listovima

Podatak da broj napisa o Romima varira po mesecima i da je u letnoj sezoni veći nego u septembru može da govori o tome da se u letnjoj šemi teme o Romima koriste za

popunjavanje praznina na stranicama listova. Od

ukupno 206 priloga o Romima u sva četiri meseca najmanji broj ih je imao Blic (34), pa potom Press (38). Dnevni list Danas, koji je nedavno osvojio nagradu za najbolje izveštavanje o Romima, je u četiri meseca objavio ukupno 43 priloga i time došao na treće mesto posle Politike (46 priloga) i Večernjih Novosti (45 priloga). Prvi nalaz monitoringa za juni 2008. svedoči da se ni u jednom od pet analiziranih dnevnih novina ne pominje Dekada Roma, a samim tim ni činjenica da je Srbija

32

6165

48

0

10

20

30

40

50

60

70

Juni Juli Avgust Septembar

10 12 159

15

914

18

9

158

9

9

12

107

84

8

5

0

5

10

15

20

25

30

35

40

45

50

Blic Danas Politika Press Večernjenovosti

Juni Juli Avgust Septembar



65

upravo preuzela predsedavanje Dekadom. Romi u Srbiji su, u jeku Dekade, bili tema svega 61 natpisa - što je u proseku oko 2 teksta dnevno. Sudeći prema temama objavljenih tekstova, o Romima se još uvek piše samo onda kada se dogodi neki incident ili u slučaju kada neki od viđenijih Roma umre. Smrt i sahrana Šabana Bajramovića dominantna tema napisa u štampi u junu mesecu. Aktuelni životni problemi Roma su tema u svega 3 novinska teksta - krvavi obračun u Nišu, gde su stradale dve osobe i požar u romskom naselju su u fokusu 12 tekstova. O akcijama ka unapređenju života Roma govori u svega 5 članaka (grafikon br. 2).

Grafikon br. 2. Ključne teme napisa o Romima u svim navedenim listovima - juni 2008.

Da su svakodnevni životni problemi Roma i u štampi marginalizovani u istoj meri kao u stvarnosti, bez obzira na sve aktivnosti, projekte i programe koje, unutar Dekade, preduzimaju kako nevladine organizacije tako i državne i međunarodne institucije pokazuje analiza za juli. Štaviše, posmatrano iz ugla izabranih dnevnih listova Dekada Roma nije vest koju, ako je suditi po najtiražnijoj štampi, javnost i građani Srbije treba da budu čuju.

Tabela br. 1. Pregled tema o Romima u analiziranim dnevnim listovima - juli 2008.

TTEEMMEE NNAATTPPIISSAA UU AANNAALLIIZZIIRRAANNIIMM DDNNEEVVNNIIMM NNOOVVIINNAAMMAA:: BBRROOJJ NNAATTPPIISSAA:: Informacije o krvavom obračunu Roma u Nišu 7 Smrt, sahrana i odavanje počasti Šabanu Bajramoviću 29 Vest da je Božidar Đelić u ime Vlade Srbije najoštrije osudio ispisivanje pogrdnih grafita na vratima URS

1

Vest da italijanska Vlada namerava da uzme otiske prstiju svim imigrantima kako bi stala na put sve većem broju Roma koji prose

1

Vest da su uhapšena trojica učesnika tuče u Nišu u kojoj su smrtno stradala dvojica Roma

1

Informacije o protestu Roma u Rimu zbog sve veće ksenofobije Italijana i akcije policije koja uklanja romska naselja

1

Uređenje romskog naselja u Ripnju 4 Informacije o knjizi „Istorija holokausta Roma“, dr Rajka Đurića i mr Antona Miletića

1

6

2

12

3

1

1

29

5

2

0 5 10 15 20 25 30 35

Negativno o Romima u Italiji i Crnoj Gori

Predstavnici državnih institucija - osudauvredljivih grafita o Romima

Romi u krvavom obračunu i incidentima

Aktuelni uslovi života i problemi Roma

Divljenje romskoj kulturi

„Istorija holokausta Roma“, dr Rajka Đurića imr Antona Miletića

Smrt, sahrana i odavanje počasti ŠabanuBajramoviću

Akcije ka unapređenju života Roma upojedinim opštinama Srbije

Acković i Antić o važnosti postojanjaMinistarstva za ljudska i manjinska prava



66

Požar u romskom naselju u Zrenjaninu 2 O uslovima života Roma u aleksinačkom kraju 1 Sa izložbe o detaljima iz života Roma u produkciji Švajcarske agencije za saradnju i razvoj

1

Anketa Danasa, u kojoj odgovara i Dragoljub Acković, potpredsednik Svetskog parlamenta Roma

1

Informacije o protestu Roma u Rimu zbog sve veće ksenofobije Italijana i akcije policije koja uklanja romska naselja

1

Vest o eksploziji u napuštenoj baraci u blizini romskog naselja 2 Božidar Đelić najavio formiranje nove Vlade, dok je ispred prostorija URS krečio uvredljive grafite ispisane na račun Roma

1

Dani Klajn, pevačica grupe „Vaja kon dios“ se divi romskoj kulturi 1 Najava italijanske vlade u vezi reforme imigracionog zakona 1 Informacije o životu ljudi, uglavnom Roma, bez ličnih dokumenata 1 Informacije o aktivnostima koja se nude romskoj deci za vreme raspusta 1 O sudbini Roma naseljenih u naselju ispod mosta „Gazela“ 1 Akcija crnogorske policije protiv prosjačenja u kojoj je otkriveno 22 Roma iz Aleksinca

1

UKUPNO: 61

Sudeći prema broju priloga dve oprečne teme imaju primat u avgustu: prva je da su romska deca iz naselja ispod Gazele završila predškolsku nastavu, a druga se odnosi na, eufemistički rečeno, izraženu socijalnu distancu građana beogradskog naselja Ovča koji ne žele Rome u komšiluku (videti tabelu br. 1).

Tabela br. 1. Pregled tema o Romima u analiziranim dnevnim listovima u avgustu 2008.

Bez obzira što je broj štampanih priloga o Romima u avgustu manji, analiza pokazuje blagi pomak u izveštavanju - naime, za razliku od prethodna dva meseca u avgustu

TTEEMMEE NNAATTPPIISSAA UU AANNAALLIIZZIIRRAANNIIMM DDNNEEVVNNIIMM NNOOVVIINNAAMMAA:: BBRROOJJ

PPRRIILLOOGGAA:: Završena predškolska priprema romske dece iz naselja ispod Gazele 77 Slučaj prebijanja dvojice Roma u policijskoj stanici zbog iznude priznanja o krađi koju oni nisu počinili 33

Negodovanje stanovnika Ovče zbog najave preseljenja Roma iz naselja ispod Gazele u taj deo grada 77

Najava početka iseljavanja nehigijenskog romskog naselja pod Gazelom 33 Ministarstvo unutrašnjih poslova suspendovalo policajce koji su u Kuršumliji pretukli Rome 44 Informacije o protivljenju u vladi Italije prema zakonu o imigrantima i Romima - sve više zemalja članica EU se protivi nameri italijanske vlade da se obračuna sa Romima i imigrantima

22

Informacije o prvom romskom mjuziklu - probi mjuzikla prisustvovala i ekipa Blica 22 Prikupljanje dokaza protiv Petera Egnera, osumnjičenog za zločine nad Romima, Jevrejima i Srbima u toku Drugog svetskog rata

22

Vest o ubistvu u šabačkom romskom naselju 11 Vest o silovanju dvanaestogodišnje devojčice u romskom selu Nanomir kod Valjeva 11 U londonskom Gardijanu objavljen članak o pokojnom Šabanu Bajramoviću „kralju romske muzike“ 33

Reportaža o životu bogatih Roma na obodu Valjeva 11 Informacije vezane za film o Šabanu Bajramoviću - kralju romske muzike. 44 Informacije sa konferencije za novinare, održanoj povodom preuzimanja predsedavanja Srbije međunarodnoj inicijativi „Dekada inkluzije Roma 2005-2015“ 11

Informacije vezane za najavu gradnje stanova za romske porodice naseljene u nehigijenskom naselju ispod Gazele. Informacije vezane za rešavanje stambenih problema romskih porodica koje žive ispod mosta Gazela.

22

Negodovanje romskih organizacija u Vranju zbog „govora mržnje“ bivšeg predsednika SO Vranje 11

Vest da je organizacija „...Iz kruga“ pokrenula projekat u cilju pomoći Romkinjama sa invaliditetom 11

Rešavanje problema nehigijenskih romskih naselja u Beogradu 11 Najava protesta romske zajednice iz Kuršumlije zbog prebijanja dva Roma 11 Rumunski predsednik obišao romski kamp u okolini Rima i lično se založio da se sporni zakon promeni

11



67

dominira broj tekstova koji govore o „pozitivnim“ akcijama usmerenim na ostvarivanje boljitka i zaštitu prava Roma - i to u ključnim oblastima kao što su obrazovanje, stanovanje, zaštita ljudskih i građanskih prava i pomoć romskim ženama sa invaliditetom.

U kontekstu dalje zaštite ljudskih prava je posebno važan korak Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije koje je suspendovalo policajce u Kuršumliji jer su grubom fizičkom silom iznudili priznanje o krađi od dva pripadnika romske etničke grupe. Ovaj korak MUP-a obećava da se ovakvi slučajevi ubuduće neće tolerisati i da će se, samim tim, sve ređe dešavati. Međutim, ostaje da zabrinjava podatak da je objavljena samo jedna vest (11.8. u Blic-u) o reakcijama predstavnika civilnog društva na incident u Kuršumliji. Drugi prilog koji obaveštava o akcijama civilnog društva vezanim za Rome se odnosi na pokretanje projekta u cilju pomoći Romkinjama sa invaliditetom. Veći broj priloga o akcijama civilnog društva bi mogao značajno doprineti promeni odnosa jednog dela većinskog stanovništva prema Romima i njihovim problemima. Pomaci koji, iako krajnje skromno govore u prilog zaključku da bi Romi konačno trebalo da postanu prioritet, pre svega za državu, a potom i za medije. O tome govori Danas (29.8.2008.) - u tekstu se, krajnje profesionalno, daju gotovo sve važne informacije vezane za Dekadu inkluzije Roma. Uz očita nastojanja države da se život Roma unapredi stoji jedan broj građana Srbije koji i dalje nemaju sluha za probleme drugih, ni tolerancije za različitost. Da li solidarnost uopšte pominjati? Otvoreno je pitanje da li u Ovči, ili Beogradu, svejedno, ima nevladinih organizacija koje preduzimaju bilo koju vrstu akcija usmerenih u pravcu proširivanja komunikacije između Roma o svih ostalih građana. Ukidanje bilo koje vrste diskriminacije, bez obzira sa koje strane ona da dolazi, je prioritet i preduslov da ciljevi Dekade budu u potpunosti ostvareni. Dominantna tema štampe u septembru (tabela br. 1) su protesti građana, prigradskog beogradskog naselja, Ovče zbog najave da će u njihovom naselju biti nastanjeni Romi koji trenutno žive u krajnje nehumanim uslovima „kartonskog” naselja ispod mosta Gazela.

Tabela br. 1. Pregled tema o Romima u analiziranim dnevnim listovima u septembru 2008.

TTEEMMEE NNAATTPPIISSAA UU AANNAALLIIZZIIRRAANNIIMM DDNNEEVVNNIIMM NNOOVVIINNAAMMAA:: BBRROOJJ

PPRRIILLOOGGAA:: Anketa Danasa u kojoj je učestvovao i Živojin Mitrović, predsednik Koordinacionog centra za uključivanje Roma

1

Izvođač romske muzike Olah Vince objavio novi album za PGP 1 Informacije o aktuelnim problemima prilikom upisa romske dece u srednje škole 1 Informacije o jednomesečnoj turneji romske grupe Kal po Americi 2 Informacije o preseljenju Roma iz naselja pod „Gazelom“ Informacije sa jučerašnje tribine o položaju Roma 2 Informacije sa otvaranja 14. sastanka međunarodnog upravnog odbora Dekade Roma 2005 – 2015

4

Informacije vezane za nove proteste građana naselja Ovča zbog najave preseljenja romskih porodica iz naselja ispod Gazele u njihov kraj

10

Reakcija Roma pod Gazelom na najavljeno raseljenje u Ovču: Neće iz „centra“ 1 Informacija da je šef misije OEBS u Srbiji podržao napore gradskih vlasti u pronalaženju alternativnog smeštaja za romske porodice iz naselja ispod Gazele i pohvalio Srbiju zbog isticanja stanovanja kao ključne oblasti predsedavanja Dekadi Roma

1

Izjava gradonačelnika Beograda, Dragana Đilasa o preseljenju Roma u Ovču 1



68

Izjava koordinatora Lige za dekadu Roma u Srbiji Osmana Balića da državne institucije diskriminišu Rome

2

Najava tribine o položaju Roma 3 Vest da je ministar Rasim Ljajić podelio udžbenike romskoj deci u selu Drenovcu 2 Vest da je porodica deset sati sprečavala policiju da odnesu telo dvomesečne bebe na obdukciju

1

Indikativno je da se povodom stvaranja civilnog „kriznog štaba“ u Ovči nisu oglasile nevladine organizacije i da je analizirana štampa zabeležila samo jednu reakciju na pitanje preseljavanja 130 (od ukupno 220) romskih porodica ispod mosta „Gazela“ u Ovču. Pod naslovom Neće iz „centra“ Večernje novosti (8. 9. 2008. na str. 22) prenose podeljena mišljenja Roma koji stanuju „ispod mosta Gazela“ - dok se jedni raduju stanovima, drugi žale što će ih iseliti sa lokacije koja je odlična za posao.

Senzacionalističko pisanje o Romima i ignorisanje njihovih životnih problema i marginalizovanog društvenog i političkog položaja ukazuje na zaključak da mediji u Srbiji, sudeći prema ovoj četvoro-mesečnoj analizi, nemaju neophodnu ulogu u Dekadi Roma i da se samim tim pitanje uspešnosti ostvarivanja ciljeva Dekade donekle dovodi u pitanje. Otud je neophodno što pre definisati ulogu medija u Dekadi i uspostaviti mehanizme njihovog doprinosa efikasnijem implementiranju akcionih planova u oblasti zapošljavanja, zdravstva, stanovanja i obrazovanja Roma. Bez odgovarajućeg doprinosa medija ciljevi Dekade neće moći biti ostvareni - makar ne u potpunosti. U pravcu poboljšanja romske zajednice u Srbiji prioriteti će u narednom periodu biti rešavanje problema stanovanja i suzbijanje diskriminacije u obrazovanju - najavio je premijer Mirko Cvetković na otvaranju 14. sastanka međunarodnog upravnog odbora Dekade Roma 2005 – 2015, preneli su dnevni listovi Danas, Politika, Blic i Press (5.9.2008). Utisak je, makar na osnovu pregleda štampe, da se i nakon tri godine od početka Dekade mnogo više planira nego što se konkretno radi na promeni položaja Roma.



69

BBBEEEOOOGGGRRRAAADDD,,, OOOKKKTTTOOOBBBAAARRR 222000000888...