Образац 1

ФАКУЛТЕТ ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ Број захтева:_________________ Веће научних области правно-економских наука Датум:____________ (Назив већа научних области коме се захтев упућује)

ПРЕДЛОГ ЗА ИЗБОР У ЗВАЊЕ ВАНРЕДНОГ ПРОФЕСОРА

(члан 65. Закона о високом образовању)

I – ПОДАЦИ О КАНДИДАТУ ПРЕДЛОЖЕНОМ ЗА ИЗБОР У ЗВАЊЕ НАСТАВНИКА 1. Име, средње име и презиме кандидата др ДЕЈАН (Богосав) ЂУРЂЕВИЋ 2. Предложено звање ванредни професор 3. Ужа научна област за коју се наставник бира Грађанскоправна ужа научну област – предмет Наследно право 4. Радни однос са пуним или непуним радним временом пуно радно време 5. До овог избора кандидат је био у звању доцента у које је први пут изабран 13. 07. 2005. године за научну област Наследно право

II - ОСНОВНИ ПОДАЦИ О ТОКУ ПОСТУПКА ИЗБОРА У ЗВАЊЕ 1. Датум истека изборног периода за који је кандидат изабран у звање 13. 07. 2010. године 2. Датум и место објављивања конкурса публикација Националне службе за запошљавање «Послови» број 348-349 од 17. 02. 2010. године и «Службени гласник РС» бр. 7 од 19. 02. 2010. 3. Звање за које је расписан конкурс ванредни професор

III – ПОДАЦИ О КОМИСИЈИ ЗА ПРИПРЕМУ РЕФЕРАТА

И О РЕФЕРАТУ

1. Назив органа и датум именовања комисије Изборно веће, 22. 02. 2010. године Изборно веће 29.03.2010.године, измена састава Комисије Изборно веће 10. 05. 2010.године, измена састава Комисије

2. Састав Комисије за припрему реферата:

Име и презиме звање Ужа научна, односно уметничка област

Организација у којој је запослен

1. др Марија Драшкић редовни проф.

Грађанскоправна – предмет Породично право

Универзитет у Београду - Правни факултет

2. др Гордана Станковић редовни проф.

Грађанско процесно право Универзитет у Нишу - Правни факултет, у пензији

3. др Александар Јакшић ванредни проф.

Међународноприватна – предмет Међународно приватно право

Универзитет у Београду -Правни факултет

4. др Драгица Живојиновић ванредни проф.

Наследно право Универзитет у Крагујевцу – Правни факултет

3. Број пријављених кандидата на конкурс један 4. Да ли је било издвојених мишљења чланова комисије није 5. Датум стављања реферата на увид јавности 25. 05. 2010. године 6. Начин (место) објављивања реферата огласна табла и Библиотека Факултета 7. Приговори има приговора IV – ДАТУМ УТВРЂИВАЊА ПРЕДЛОГА ОД СТРАНЕ ИЗБОРНОГ ВЕЋА ФАКУЛТЕТА 29. 06. 2010. године Потврђујем да је поступак утврђивања предлога за избор кандидата др Дејана Ђурђевића у звање ванредног професора вођен у свему у складу са одредбама Закона, Статута Универзитета, Статута Факултета и Правилника о начину и поступку стицања звања и заснивања радног односа наставника Универзитета у Београду. ДЕКАН ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА _______________________________ Професор др Мирко Васиљевић Прилози: 1. Одлука изборног већа факултета о утврђивању предлога за избор у звање; 2. Реферат комисије о пријављеним кандидатима за избор у звање; 3. Сажетак реферата комисије о пријављеним кандидатима за избор у звање; 4. Доказ о непостојању правоснажне пресуде о околностима из чл. 62.ст.4. Закона; 5.5. Други прилози релевантни за одлучивање (мишљење матичног факултета, приговори и слично).

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ 02-број: ______ _____________ Б е о г р а д На основу члана 65. Закона о високом образовању и члана 27. став 1. тачка 1. Статута Правног факултета Универзитета у Београду, Изборно веће Правног факултета Универзитета у Београду на VI седници од 29. јуна 2010. године, разматрало је реферат Комисије за припрему реферата о пријављеним кандидатима на конкурс за избор у звање и заснивање радног односа на радном месту једног ванредног професора за Грађанскоправну ужу научну област – предмет Наследно право на Правном факултету Универзитета у Београду, и утврдило

П Р Е Д Л О Г

Бира се др ДЕЈАН ЂУРЂЕВИЋ, доцент, у звање ВАНРЕДНОГ ПРОФЕСОРА за ГРАЂАНСКОПРАВНУ УЖУ НАУЧНУ ОБЛАСТ – предмет Наследно право на Правном факултету Универзитета у Београду. Предлог доставити Универзитету у Београду на даље одлучивање.

ПРЕДСЕДНИК ИЗБОРНОГ ВЕЋА Професор др Мирко Васиљевић

Образац 4 С А Ж Е Т А К

РЕФЕРАТА КОМИСИЈЕ O ПРИЈАВЉЕНИМ КАНДИДАТИМА ЗА ИЗБОР У ЗВАЊЕ

I - О КОНКУРСУ

Назив факултета: Правни факултет Универзитета у Београду Ужа научна, oдносно уметничка област: грађанскоправна (наследно право) Број кандидата који се бирају: 1 (један) Број пријављених кандидата: 1 (један) Имена пријављених кандидата: 1. др Дејан Б. Ђурђевић ................................................

II - О КАНДИДАТИМА

Под 1. 1) - Основни биографски подаци - Име, средње име и презиме: Дејан (Богосав) Ђурђевић - Датум и место рођења: 06. 06. 1974, Београд - Установа где је запослен: Правни факултет Универзитета у Београду - Звање/радно место: доцент - Научна, односно уметничка област: грађанскоправна (наследно право)

2) - Стручна биографија, дипломе и звања

Основне студије: - Назив установе: Правни факултет Универзитета у Београду - Место и година завршетка: Београд, 1997. Магистеријум: - Назив установе: Правни факултет Универзитета у Београду - Место и година завршетка: Београд, 2001. - Ужа научна, односно уметничка област: грађанскоправна Докторат: - Назив установе: Правни факултет Универзитета у Београду - Место и година одбране: Београд, 2005. - Наслов дисертације: Апсолутна ништавост завештања - Ужа научна, односно уметничка област: грађанскоправна Досадашњи избори у наставна и научна звања: - 1998. – асистент - приправник; - 2002. – асистент; - 2005. – доцент.

2. 3) Објављени радови Име и презиме: Дејан Ђурђевић

Звање у које се бира: ванредни професор

Ужа научна, односно уметничка област за коју се бира: грађанско-правна ужа научна област (предмет наследно право)

Број публикација у којима је једини или први аутор

Број публикација у којима је аутор, а није једини или први Научне публикације пре последњег

избора/реизбора после последњег избора/реизбора

пре последњег избора/реизбора

после последњег избора/реизбора

Рад у водећем научном часопису међународног значаја објављен у целини

Рад у научном часопису међународног значаја објављен у целини 1 2 Рад у научном часопису националног значаја објављен у целини 2 4 Рад у зборнику радова са међународног научног скупа објављен у целини

Рад у зборнику радова са националног научног скупа објављен у целини

1 4

Рад у зборнику радова са међународног научног скупа објављен само у изводу (апстракт), а не и у целини

Рад у зборнику радова са националног научног скупа објављен само у изводу (апстракт), а не и у целини

Научна монографија, или поглавље у монографији са више аутора Број публикација у којима је једини

или први аутор Број публикација у којима је аутор, а

није једини или први Стручне публикације пре последњег избора/реизбора

после последњег избора/реизбора

пре последњег избора/реизбора

после последњег избора/реизбора

Рад у стручном часопису или другој периодичној публикацији стручног или општег карактера

Уџбеник, практикум, збирка задатака, или поглавље у публикацији те врсте са више аутора

3

1 1

Остале стручне публикације (пројекти, софтвер, друго)

Напомене: 1. Навести у ком часопису са SCI, SSCI или AHCI листе су радови објављени; 2. Квантитативно исказати научне резултате за стицање звања наставника у пољу друштвено-хуманистичких наука

према табелама 1. и 2. који су саставни део Критеријума за стицање звања наставника на Универзитету у Београду.

3.

4) - Оцена о резултатима научног, односно уметничког и истраживачког рада

Ова оцена даје се на основу Критеријума за стицање звања наставника на Универзитету у Београду који ступају на снагу 1. октобра 2008. године. Радови које је кандидат објавио након избора у звање доцента вредновани су према Листи часописа у области друштвених наука у 2009. години коју је усвојио Матични научни одбор за друштвене науке Министарства за науку и технолошки развој Републике Србије, а на основу Правилника о поступку и начину вредновања, и квантитативном исказивању научноистраживачких резултата истраживача од 21. марта 2008. године. На основу тих критеријума Комисија је утврдила да радови др Дејана Ђурђевића имају коефицијент компетентности од 24 бода. 1. Основи породичног права Црне Горе, ЦИД, Подгорица 2008; 2. Основи наследног права Црне Горе, ЦИД, Подгорица 2010; 3. Институције наследног права, Службени гласник, Београд 2010. 4. Приручник за наследно право, (коауторски са Оливером Антићем), друго допуњено и измењено издање, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд 2009; 5. Јавнобележнички акти, у: Д. Хибер (прир.), Јавнобележничко право, зборник радова, Београд 2005 - Рад у истакнутом тематском зборнику водећег националног значаја, М 44 (3), 2 бода; 6. Улога нотара у састављању и чувању тестамента, у: Д. Хибер (прир.), Јавнобележничко право, зборник радова, Београд 2005. – Рад у истакнутом тематском зборнику водећег националног значаја, М 44 (3), 2 бода; 7. Повећање наследног дела оставичевих родитеља, у: С. Табороши (прир.), Развој правног система Србије и хармонизација са правом ЕУ, прилози пројекту 2008. – Рад у истакнутом тематском зборнику водећег националног значаја, М 44 (3), 2 бода; 8. Актуелна реформа наследног права у Црној Гори, Анали Правног факултета у Београду, бр. 1/2009. – Рад у часопису међународног значаја верификованог посебном одлуком, М24(3), 4 бода; 9. Слобода тестирања и формализам олографског тестамента, Правни живот, бр. 11/2009; - Рад у водећем часопису националног значаја, М51(3), 3 бода; 10. О реформи разлога недостојности за наслеђивање, Гласник Адвокатске коморе Војводине, бр. 6/2009 – Рад у научном часопису, М 53 (3), 1 бод; 11. Издвајање из састава заоставштине по основу доприноса у њеном увећању, Правни зборник – часопис за правну теорију и праксу, Подгорица, бр. 1/2009 - Рад у часопису националног значаја за Црну Гору, М52 (3), 2 бода; 12. Закон о облигационим односима и уговори у наследном праву, Правни зборник – часопис за правну теорију и праксу, Подгорица, бр. 2/2009 – Рад у часопису националног значаја за Црну Гору, М52 (3), 2 бода;

5) - Оцена резултата у обезбеђивању научно-наставног подмлатка Менторство на магистарским и докторским студијама и учешће у комисијама за оцену и одбрану докторске дисертације и изборе у звања Кандидат је активно учествовао у развоју научног подмлатка обављајући следеће активности: чланство у комисији за одбрану мастер рада, чланство у комисији за одбрану усменог магистарског испита, чланство у комисији за оцену подобности теме докторске дисертације.

6) - Оцена о резултатима педагошког рада Педагошки рад др Дејана Ђурђевића оцењен је на основу студентских евалуација које су вршене 2007, 2008 и 2009. године. Том приликом, студенти су рад др Дејана Ђурђевића оценили следећим оценама: Предавања.

просечна оцена са предавања т в р д њ а 2007.

(203 студента) 2008.

(147 студената) 2009.

(224 студента) 1. Наставник излаже јасно и разумљиво 4,84 4,918 4,839 2. Наставник излаже прегледно и истиче

најбитније 4,58 4,836 4,83

3. Наставник се прдржава наставног програма и плана рада 4,38 4,54 4,73

4. Наставник предаје одговарајућим темпом (ни преспоро ни пребрзо ) 4,98 4,56 4,497

5. Наставник је припремљен за наставу. 4,60 4,717 4,816 6. Наставник држи наставу према

распореду и без кашњења 3,54 3,909 4,727

7. Наставник подстиче учествовање студената у настави 4,55 3.993 4,144

8. Наставник одговара на студентска питања и узима у обзир студентске коментаре

4,18 4,31 4,20

9. Досадашње оцене код овог наставника у оквиру овог предмета одговарају мом 4,98 4,186 4,93

13. Увођење уговора о наслеђивању у српско право, Анали Правног факултета у Београду, бр. 2/2009 – Рад у часопису међународног значаја верификованог посебном одлуком, М24(3), 4 бода.; 14. Благонаклоно и допуњујуће тумачење тестамента, у: С. Лилић (прир.), Правни Правни капацитет Србије за европске интеграције, књига 4, Правни факултет Универзитета у Београду, 2009 – Рад у истакнутом тематском зборнику водећег националног значаја, М 44 (3), 2 бода.

показаном знању 10. Ова анкета је спроведена на коректан

начин (без притисака и утицаја ) / 4,93 4,91

УКУПНА ПРОСЕЧНА ОЦЕНА

4,51 4,489 4,662

Вежбе и студијска група

просечна оцена т в р д њ а Вежбе

2008. Студијска група

2009. 1. Руководилац вежби је припремљен за час 4,758 4,62 2. Руковаодилац вежби јасно објашњава питања која се

обрађују 4,868 5,00

3. Руководилац вежби орипрема и обрађује практичне задатке на часу 4,834 4,945

4. Руководилац вежби подстиче учествовање студената на часу 4,158 4,59

5. Руководилац вежби одговара на студентска питања и узима у обзир студентске коментаре 4,138 4,81

6. Руководилац вежби у довољној мери проверава знање студената 3,701 4,459

7. Руководилац вежби на одговарајући начин проверава знање студената 3,842 4,729

8. Руководилац вежби објективно оцењује рад студената на вежбама 3,968 4,59

9. Руководилац вежби уредно држи часова (према распореду, без отказивања, кашњења и скраћивања) 3,159 4.675

10. Ова анкета је спроведена на коректан начин (без притисака и утицаја ) 4,93 5,00

УКУПНА ПРОСЕЧНА ОЦЕНА

3,821 4,741

7) - Оцена о ангажовању у развоју наставе и других делатности високошколске установе Доц. др Дејан Ђурђевић је извршавањем својих обавеза на Правном факултету у Београду дао значајан допринос развоју наставе. Он константно настоји да своја предавања, а нарочито рад на вежбама употпуни практичним садржајем (решавање случајева, анализа судских одлука, писање поднесака и других правних аката). Допринос развоју високошколске установе у којој је запослен доц. Ђурђевић је дао, између осталог и својим ангажовањем у извођењу специјалистичких последипломских студија „Нотар – јавни бележник“. Напомена: На исти начин приказати кандидата под 2. и сваког следећег пријављеног кандидата.

III - ЗАКЉУЧНО МИШЉЕЊЕ И ПРЕДЛОГ КОМИСИЈЕ

Имајући у виду целокупно научно и педагошко ангажовање кандидата, недвосмислено се намеће закључак да он поседује све услове за избор у звање ванредног професора за грађанскоправну ужу научну област. Стога Комисија за писање извештаја предлаже Изборном већу Правног факултета Универзитета у Београду да донесе одлуку о утврђивању предлога за избор др Дејана Ђурђевића у звање ванредног за грађанскоправну ужу научну област (предмет наследно право).

Место и датум: Београд, 24. мај. 2010. ПОТПИСИ ЧЛАНОВА КОМИСИЈЕ

___________________________

Проф. др Марија Драшкић

___________________________ Проф. др Гордана Станковић

___________________________ Проф. др Александар Јакшић

___________________________ Проф. др Драгица Живојиновић

И З Б О Р Н О М В Е Ћ У ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ

Б е о г р а д Булeвар краља Александра 67

Декан Правног факултета Универзитета у Београду, на предлог Катедре за грађанско право и Научно-наставног већа од 21. децембра 2009. године, донео је одлуку о расписивању конкурса за избор једног ванредног професора за грађанскоправну ужу научну област (предмет наследно право). Конкурс је објављен у публикацији „Послови – огласи“, коју издаје Национална служба за запошљавање, од 17. фебруара 2010. године. На седници од 10. маја 2010. године, Изборно веће Правног факултета Универзитета у Београду одредило је Комисију за писање извештаја за избор једног ванредног професора за грађанскоправну ужу научну област (предмет наследно право), у следећем саставу: 1º др Марија Драшкић, редовни професор Правног факултета у Београду, 2º др Гордана Станковић, редовни професор Правног факултета у Нишу, 3º др Александар Јакшић, ванредни професор Правног факултета у Београду и 4º др Драгица Живојиновић, ванредни професор Правног факултета у Крагујевцу. На расписани конкурс се дана 22. феруара 2010. године пријавио др Дејан Ђурђевић, доцент Правног факултета Универзитета у Београду, као једини кандидат. Уз пријаву, кандидат је Комисији приложио: биографију са списком објављених радова (прилог 1) и копије чланака које је објавио након избора у звање доцента у научним часописима и зборницима радова (прилог бр. 2). Пријава на конкурс, заједно са прилозима, поднета је у шест примерака, тако да је сваки члан Комисије имао увид у поднети материјал. Уџбеници и приручник, које је кандидат написао од избора у звање доцента, нису приложени. Чланови Комисије упознати су са овим радовима кандидата, који се налазе у библиотеци Правног факултета у Београду. Након што је прегледала пријаву, биографију и све радове кандидата, у смислу члана 14. Правилника о начину и поступку стицања звања и заснивања радног односа наставника Универзитета у Београду, Комисија има част да Изборном већу Правног факултета Универзитета у Београду поднесе следећи:

И З В Е Ш Т А Ј 1. Биографија кандидата Дејан Ђурђевић је рођен 6. јуна 1974. у Београду, где је завршио основну и средњу школу. Правни факултет је уписао 1993. године, а дипломирао је 1997. године, са просечном оценом 9,90, као најбољи студент у својој генерацији. Магистарске студије кандидат је уписао 1997. године на Правном факултету у Београду, грађанскоправни смер. Методологију друштвених и правних наука положио је 1998. године са оценом 10. Семинарски рад под називом „Наследноправни положај супружника у првом наследном реду“ одбранио је 1999. године (ментор: проф. др Оливер

1

Антић). Усмени магистарски испит положио је са одликом 2001. године, пред комисијом у саставу: проф. др Слободан Перовић, проф. др Верољуб Рајовић, проф. др Миодраг Орлић, проф. др Оливер Антић и проф. др Марина Јањић - Комар. Магистарски рад под називом „Одређивање и промена законског наследног дела“, кандидат је одбранио са одликом 2001. године, пред комисијом у саставу: проф. др Слободан Перовић, проф. др Оливер Антић и проф. др Олга Цвејић - Јанчић. Докторски рад под називом „Апсолутна ништавост завештања“, кандидат је одбранио са одликом 2005. године, пред истом комисијом. У оба случаја ментор је био проф. др Оливер Антић. Кандидат је 2003. године четири месеца боравио на Универзитету Albert Ludwigs у Фрајбургу (Немачка), где је прикупљао литературу за израду докторског рада. Такође је 2005. године месец дана провео на Правном факултету у Триру (Немачка). 2. Рад на универзитету Рад на факултету Дејан Ђурђевић започиње 1998. године, када је изабран за асистента - приправника на Правном факултету у Београду за предмет наследно право. У звање асистента за исти предмет кандидат је изабран 2002. године. Као сарадник на Правном факултету у Београду, кандидат је руководио вежбама из наследног права и из увода у грађанско право. Повремено је био руководилац вежби и на предметима стварно право и облигационо право. У звање доцента за предмет наследно право кандидат је изабран 2005. године. Као доцент, кандидат је на предмету за који је изабран изводио све облике наставе на основним студијама: предавања, студијске групе, вежбе и испити. Поред тога кандидат је био ангажован и у настави на последипломским студијама. Држао је предавања и испите на мастер студијама, био је члан комисије за одбрану мастер рада, члан комисија за полагање усменог магистарског испита, члан комисије за писање реферата за оцену подобности теме докторске дисертације, као и члан комисија за писање реферата за избор у звање сарадника у настави и асистента. Од избора у звање доцента 2005. године, кандидат је ангажован у свим облицима наставе (предавања, практична обука, писмени испити и чланство у комисијама за полагање усменог дела испита) на последипломским специјалистичким студијама „Нотар – јавни бележник“ које се организују на Правном факултету у Београду. Кандидат по позиву предаје и на Факултету правних наука Универзитета у Доњој Горици (Црна Гора). 3. Публикације 3.1. До избора у звање доцента - Одређивање и промена законског наследног дела, магистарски рад одбрањен на Правном факултету у Београду 2001, умножено за одбрану; - Апсолутна ништавост завештања, докторска дисертација одбрањена на Правном факултету у Београду 2005, умножено за одбрану; - Приручник за наследно право, коауторски са Оливером Антићем, прво издање, Правни факултет Универзитета у Београду 2003;

2

- Супружник као наследник првог наследног реда у упоредном праву, Страни правни живот, бр. 3/1998; - Смањење наследног дела супружника у првом наследном реду по ЗОН-у Србије из 1995., Зборник радова Правног факултета у Српском Сарајеву, 1999; - Наследноправни положај супружника у првом наследном реду, Српска слободарска мисао, бр. 3/2000; - Проблем одређивања наследног дела супружника у случају полигамног брака, Билтен Окружног суда у Београду, бр. 56/2001; - Смањење наследног дела супружника у другом наследном реду до 1/4, Правни живот, 10/2001; - Трећи наследни ред у праву Републике Српске, Архив за правне и друштвене науке, бр. 3-4/2004; - Утицај недозвољеног мотива на пуноважност тестамента, Анали Правног факултета у Београду, бр. 3-4/2004; - Моменат меродаван за оцену да ли је завештање у супротности са јавним поретком и добрим обичајима, Правни живот, бр. 10/2004; - Специфичности интестатског наслеђивања у СГЗ-у, у: „Србија од 1804-2004, Зборник радова са научног скупа одржаног од 20. – 23. 10. 2005. на Правном факултету у Нишу“, Ниш 2005; - Приказ: Новине у Закону о наслеђивању Србије, Зборник радова (Правни факултет и Институт за правне и друштвене науке, Крагујевац 1998.), Архив за правне и друштвене науке, бр. 3/1999; - Приказ: Снежана Миладиновић, Легат кроз правну науку и законодавство (Задужбина Андрејевић, Београд 2000), Анали Правног факултета у Београду, бр. 3-4/2002; - Приказ: Драгољуб Стојановић, Оливер Антић, Увод у грађанско право (Правни факултета у Београду 2002), коауторски са Ненадом Тешићем, Архив за правне и друштвене науке, бр. 3/2002; - Приказ: Михаило Дика (ур.), Ново насљедноправно уређење (Народне новине, Загреб 2003), Анали Правног факултета у Београду, бр. 3-4/2004. 3.2. Од избора у звање доцента 3.2.1. Књиге - Основи породичног права Црне Горе, ЦИД, Подгорица 2008; - Основи наследног права Црне Горе, ЦИД, Подгорица 2010; - Институције наследног права, Службени гласник, Београд 2010. 3.2.2. Практикум - Приручник за наследно право, (коауторски са Оливером Антићем), друго допуњено и измењено издање, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд 2009. Д. Ђурђевић је написао и приредио: § 1 - Извори наследног права; § 2 - Претпоставке за наслеђивање; § 3 - Редовно законско наслеђивање; § 4 - Посебна правила законског наслеђивања; § 8 - Садржина завештања; § 9 - Ништавост завештања; § 10 - Опозивање завештања; § 14 - Ништавост уговора о доживотном издржавању; § 15 - Раскид уговора о доживотном издржавању; § 19 - Расправљање заоставштине; § 20 - Правни лекови у оставинском поступку, § 21 - Наследна изјава и Додатак (укупно 292 стр.).

3

3.2.3. Чланци - Јавнобележнички акти, у: Д. Хибер (прир.), Јавнобележничко право, зборник радова, Београд 2005; - Улога нотара у састављању и чувању тестамента, у: Д. Хибер (прир.), Јавнобележничко право, зборник радова, Београд 2005; - Предговор за Закон о наслеђивању Србије, ИПД Јустинијан, Београд 2005; - Предговор за Закон о ванпарничном поступку Србије, ИПД Јстинијан, Београд 2005; - Ништавост завештања због повреде морала у домену сексуалних односа, Правни живот, бр. 10/2006; - Утицај делимичног лишења пословне способности на завештајну спосбност, у: С. Табороши (прир.), Развој правног система Србије и хармонизација са правом ЕУ, прилози пројекту 2007; - Повећање наследног дела оставичевих родитеља, у: С. Табороши (прир.), Развој правног система Србије и хармонизација са правом ЕУ, прилози пројекту 2008; - Актуелна реформа наследног права у Црној Гори, Анали Правног факултета у Београду, бр. 1/2009; - Слобода тестирања и формализам олографског тестамента, Правни живот, бр. 11/2009; - О реформи разлога недостојности за наслеђивање, Гласник Адвокатске коморе Војводине, бр. 6/2009; - Издвајање из састава заоставштине по основу доприноса у њеном увећању, Правни зборник – часопис за правну теорију и праксу, Подгорица, бр. 1/2009; - Закон о облигационим односима и уговори у наследном праву, Правни зборник – часопис за правну теорију и праксу, Подгорица, бр. 2/2009; - Увођење уговора о наслеђивању у српско право, Анали Правног факултета у Београду, бр. 2/2009; - Благонаклоно и допуњујуће тумачење тестамента, у: С. Лилић (прир.), Правни Правни капацитет Србије за европске интеграције, књига 4, Правни факултет Универзитета у Београду, 2009. 4. Приказ радова Радови кандидата које је објавио до избора у звање доцента за предмет наследно право на Правном факултету у Београду приказани су и позитивно оцењени приликом избора кандидата у нижа звања. Овом приликом Комисија ће подсетити на закључак који је изнет у реферату за избор Дејана Ђурђевића у звање доцента за предмет наследно право, који су 4. маја 2005. године потписали: проф. др Слободан Перовић, проф. др Оливер Антић и проф. др Марина Јањић - Комар (заведено под: 02 – 1017/3, од 6. 5. 2005): „Имајући у виду целокупан рад кандидата, како на општим и последипломским студијама, тако и рад на факултету од избора у звање асистента – приправника, као и радове које је објавио, недвосмислено се намеће закључак да др Дејан Ђурђевић поседује сва својства, потребна једном наставнику на факултету. Он је у року завршио факултет као најбољи студент у својој генерацији. Све школске обавезе на последипломским студијама такође је завршио у року са максималном оценом. Приликом полагања усменог магистарског испита, одбране магистарске и докторске тезе, чланови комисија, међу којима су били и писци овог реферата, нису се задовољавали само тиме да оцене кандидата највећом могућом оценом – cum laude, већ су налазили за потребу да његово знање посебно истакну и похвале. Бриљантни одговори кандидата на усменом

4

магистарском испиту, као и његово излагање и одговори на одбрани магистарске и докторске тезе, биће дуго памћени на Правном факултету у Београду. Области којима се колега Ђурђевић до сада превасходно бавио – законско и тестаментарно наслеђивање, од фундаменталног су значаја за предмет на који се бира. У својим радовима он јасним језиком анализира врло сложена теоријска и практична питања која са собом носи проблематика Наследног права. У својим тезама и чланцима он се позива на богату домаћу и страну литературу с једне стране и судску праксу, с друге стране. То радовима кандидата даје посебан квалитет који је за сваку похвалу. Посебно треба истаћи зрелост његових анализа и заузимање сопствених ставова о свим спорним питањима којима се бавио. На том путу аутор је уз коректну научну аргументацију износио различите теоријске ставове, али се није служио дескрипцијом, већ је износио и своје ставове, аргументовано и зналачки, што је conditio sine qua non сваког научног рада. Комисија посебно истиче марљивост кандидата која се огледа у тачном и успешном навођењу извора у фуснотама и у успешној употреби догматског, компаративно-правног, историјско-правног и других метода изучавања права. И педагошки рад др Дејана Ђурђевића је такође за сваку похвалу. Од избора у звање асистента-приправника, кандидат је сваке године држао више од шест група за вежбе из неколико предмета (Наследно право, Увод у грађанско право, Облигационо право и Стварно право). Кандидат је радио и на Правном факултету у Српском Сарајеву, а држао је наставу и на курсу за припремање правосудног испита, тако да је, иако релативно кратко у радном односу на факултету, стекао завидно педагошко искуство.“ Предмет овог извештаја биће радови које је кандидат објавио након избора у звање доцента. Бодовање радова које је објавио доц. др Дејан Ђурђевић извршено је према Листи часописа у области друштвених наука у 2009. години коју је усвојио Матични научни одбор за друштвене науке Министарства за науку и технолошки развој Републике Србије, а на основу Правилника о поступку и начину вредновања, и квантитативном исказивању научноистраживачких резултата истраживача од 21. марта 2008. године. Комисија није приказала два кандидатова чланка: Ништавост завештања због повреде морала у домену сексуалних односа, Правни живот, бр. 10/2006 и Утицај делимичног лишења пословне спосбности на завештајну спосбност, у: С. Табороши (прир.), Развој правног система Србије и хармонизација са правом ЕУ, прилози пројекту 2007, јер је спорно да ли ти радови могу да се бодују, с обзиром да се већим делом ослањају на истраживање које је кандидат вршио приликом израде докторског рада. Имајући у виду да и без тих радова кандидат има довољан број поена за избор у звање ванредног професора (потребно је 16,67 бодова, а кандидат без наведених чланака има 24 бода), Комисија није желела да се овом приликом упушта у разрешавање тог спорног питања. 4.1. Институције наследног права, Службени гласник, Београд 2010, ISBN 978-86-519-0472-4, 374 стр., графички прикази, 24 cm, напомене и библиографске референце уз текст, библиографија на стр. 13-14. Oва књига представља уџбеник писан за потребе студената правних факултета у Србији, са циљем да им пружи неопходна сазнања о установама наследног права, њиховој правно-политичкој функцији, решењима у важећем српском законодавству, као и о схватањима која су се развила у домаћој и страној теорији и судској пракси. По начину на

5

који је у овом уџбенику обрађена материја, изворима које кандидат користи, он може да стане раме уз раме са западноевропским уџбеницима. Аутор пише концизно и разумљиво. Становишта која излаже илуструје бројним примерима из домаће и стране судске праксе, што у великој мери олакшава студентима савлађивање материје. Осим тога, кандидат је обрадио и неке установе наследног права које су важне за домаћу праксу, а које у досадашњим уџбеницима нису излагане у опште или у задовољавајућој мери (на пример, наследноправни захтев, проблем благонаклоног и допуњујућег тумачења тестамента, testamentum mysticum, confusio bonorum). Уџбеник др Дејана Ђурђевића значајан је и због тога што читаоцима пружа могућност да се у погледу најважнијих теоријских питања наследног права упознају са становиштима најеминентнијих немачких и аустријских цивилиста. Уџбеник се састоји из шест глава, које се деле на параграфе (има их укупно 23), а ови на уже деобне једицице. На почетку књиге дат је списак коришћене литературе, који обухвата сва најзначајнија системска дела из наследног права (уџбеници, коментари закона) на српском и немачком језику. Попис остале литературе (монографије и чланци) дат је испред одговарајућег параграфа на који се односи. Прва глава носи назив „Увод у наследно право“. Састоји се од четири параграфа. У § 1, који носи наслов „Наследно право и његова функција“, аутор излаже о појму и значају наследног права, правно-политичким циљевима и начелима наследног права, универзалној сукцесији, изворима наследног права и о значају устава за наследно право. За српске правнике посебно су значајни делови који говоре о начелу ipso iure наслеђивања, о универзалној сукцесији и значају Устава Републике Србије за наследно право, јер се у њима износе новије идеје и становишта, која се до сада нису могла прочитати на српском језику. У преостала три параграфа, кандидат обрађује претпоставке за наслеђивање (смрт оставиоца, основ позивања на наслеђе, заоставштину и постојање наследника). Друга глава посвећена је законском наслеђивању. Чине је три параграфа (5, 6 и 7). У петом параграфу се обрађују начелна теоријска питања наследног права. Шести параграф садржи излагања о редовним правилима израчунавања законског наследног дела у парентеларно–линеарном систему, док су у седмом параграфу обрађени посебни случајеви законског наслеђивања који се тичу усвојиоца, усвојеника, супружника, родитеља и државе. Приликом читања шестог параграфа овог уџбеника, јасно се види напор аутора да излагање потпуно прилагоди студентима. Наиме, када је реч о примени правила парентеларно-линеарног система у теорији готово да нема спорних питања, али студентима је савлађивање те материје до сада задавало велике тешкоће. Да би ова правила учинио приступачним студентима основних студија, аутор их је илустровао примерима и графичким приказима. У трећој глави излаже се материја тестаментарног (завештајног наслеђивања). Ова глава представља централни део уџбеника и садржи осам параграфа (§§ 8 до 15). Осми параграф посвећен је појму и правној природи тестамента. Аутор посебан акценат ставља на то да објасни у чему се састоји строго личан карактер тестамента. За разлику од осталих аутора у Србији, који су се ограничавали само на формалну страну овог питања (забрана заступања у тестаментарном праву), кандидат обрађује и материјални аспект строго личног карактера тестамента (забрана одредаба којима завешталац препушта трећем лицу доношење одлуке о важењу и садржини тестамента), подупирући своја излагања становиштима која су се развила у немачкој теорији и судској пракси. У деветом параграфу аутор обрађује активну тестаментарну способност и animus testandi,

6

стављајући посебан акценат на питања о којима се мало писало у домаћој литератури, као што је утицај менталне резервације на пуноважност тестамента. Десети параграф обрађује форме тестамента. У оквиру овог параграфа аутор излаже о проблему пуноважности одредаба у другим исправама на које завешталац упућује у свом пуноважном тестаменту (тзв. testamentum mysticum), o чему се до сада није писало у српској литератури. У једанаестом параграфу кандидат се бави садржином тестамента (одређивање наследника, разбаштињење, супституције, услов, рок и налог). Дванести параграф се бави установом легата, док у тринеастом параграфу кандидат обрађује веома осетљиву проблематику тумачења тестамента. Овај параграф је посебно значајан јер је су у њему по први пут на српском језику изложени проблеми о којима се у страној литератури деценијама воде жучне расправе, као што су допуњујуће тумачење тестамента на основу хипотетичке воље завештаоца и проблем односа форме и тумачења, у оквиру којег обрађује теорију наговештаја (Andeutungstheorie) која је прихваћена у аустријском праву, а има велики број присталица у немачком и швајцарском праву. У четрнаестом параграфу кандидат пише о опозивању тестамента, док у петнаестом параграфу излаже ништавост тестамента. Четврта глава је посвећена нужном делу. Иза уводног излагања у коме објашњава значај нужног дела за успостављање равнотеже у наследном праву између слободе тестирања и посебне заштите породице, следе три параграфа (§§ 16, 17 и 18). У шеснаестом параграфу обрађена је проблематика права на нужни део, израчунавања нужног дела и правне природе права на нужни део. Седамнаести параграф се бави искључењем и лишењем из права на нужни део, док у осамнаестом параграфу кандидат излаже о повреди и заштити нужног дела. У петој глави кандидат обрађује уговоре у наследном праву. Иза врло сумарних излагањима о уговорима које српско право забрањује (уговор о наслеђивању, уговор о одрицању од будућег наследства, уговор о садржини тестамента), следе детаљна излагањима и уговору о уступању и расподели имовине за живота и о уговору о доживотном издржавању. Излагања о овим уговорима аутор износи систематично и у складу са устаљеним обрасцем: појам, правна природа, закључење, правна дејства, раскид, ништавост. Посебну пажњу треба скренути на излагања о неименованим уговорима са обавезом доживотног издржавања, који се, иако нису регулисани законом, често закључују у пракси. У тим излагањима аутор указује на проблеме који су се појављивали или би се могли појављивати, на становишта која су се поводом тих проблема искристалисала, као и на решења која би се у пракси могла применити. Шеста глава је посвећена оставинском поступку и правном положају наследника. Садржи два параграфа (§§ 22 и 23). У двадесетдругом параграфу кандидат обрађује значај и начела оставинског поступка, субјекте који се појављују у поступку за расправљање заоставштине, претходни поступак, припремање оставинске расправе, оставинску расправу, упућивање на парницу, оставинско решење и правне лекове у оставинском поступку. Када је реч о овом параграфу, посебну пажњу заслужују становишта аутора о појму учесника (странке) у оставинском поступку, правној природи функције извршиоца тестамента (одбацује теорију о томе да је реч о заступнику sui generis и афирмише теорију у извршиоцу као имаоцу приватне дужности, која се развија у новијој немачкој литератури), као и даље развијање схватања о границама материјалне правноснажности оставинског решења. У последњем параграфу аутор излаже: проблематику прихватања и одрицања од наследства, правне последице спајања заоставштине са посебном имовином наследника (confusio bonorum), одговорност наследника за оставиочеве дугове, одвајање заоставштине од имовине наследника (separatio bonorum), наследноправни захтев

7

(hereditatis petitio), наследничку заједницу, деобе заоставштине и урачунавања поклона и легата у законски наследни део (collatio bonorum). Kaндидат је свој уџбеник писао тако да његова излагања представљају једну кохерентну целину. Приликом обраде наследноправних установа, аутор користи устаљени образац: појам, ratio legis, могући приступи уређивања одређеног проблема, решење српског права, спорна питања и евентуалне критике законске регулативе. Аутор се труди да не намеће свој став. Своје критике, нарочито законских решења, ставља у други план и оставља могућност читаоцу да се упозна са другачијим схватањима. Посебна вредност овог уџбеника представља примена компаративног метода. Али, како је и сам напоменуо у предговору, аутор није желео да описује како су поједине установе постављене у упоредном праву. Он иде ка томе да приликом излагања домаћег института, који је истоветан установи неког страног поретка, укаже на проблеме који су се јавили у страном систему, као и на становишта која су се поводом тог проблема развијала у теорији и судској пракси тог страног поретка. Тако, кандидат неће описивати која све допунска правила за тумачење тестамента познаје немачко право. Али, када анализира субјективан метод тумачења тестамента у складу са правом намером завештаоца, који постоји и у српском и у немачком праву, аутор ће издашно излагати о томе како немачка теорија и судска пракса примењује субјективан метод тумачења тестамента. Из тог разлога, многе лекције у Ђурђевићевом уџбенику могу бити од користи и правницима практичарима када се ухвате у коштац са решавањем неког практичног проблема. 4.2. Основи наследног права Црне Горе, ЦИД, Подгорица 2010, ISBN 978-86-495-0402-8, 432 стр., графички прикази, 24 cm, напомене и библиографске референце уз текст, библиографија на стр. XIII-XIV. Oва књига је писана као уџбеник за студенте правних факултета у Црној Гори. У основи она следи исту концепцију као и претходно приказани уџбеник. Оно што је речено у погледу систематике и начина писања књиге „Институције наследног права,“ стоји и за књигу „Основи наследног права Црне Горе.“ Разлике између ове књиге и Институција наследног права, проистичу из разлика које постоје између српског и црногорског наследног права. Због тога, у књизи „Основи наследног права Црне Горе“ могу се срести лекције којих нема у српском уџбенику, као што су: наследноправни положај ванбрачног партнера (стр. 122-124), стављање тестамента ван снаге независно од воље завештаоца (стр. 220-221). Осим тога, неки институти су детаљније обрађени у црногорском уџбенику, као што је то случај са уговором о одрицању од будућег наслеђа (стр. 284-290), који је у Србији забрањен, али је у црној Гори дозвољен између предака и потомака. 4.3. Основи породичног права Црне Горе, ЦИД, Подгорица 2008, ISBN 978-86-495-0381-6, 329 стр., графички прикази, 24 cm, напомене и библиографске референце уз текст, библиографија на стр. XIII-XIV. Ова књига представља уџбеник из породичног права, који је кандидат написао за потребе студената на правним факултетима у Црној Гори. Приликом писања ове књиге, кандидат је консултовао богату домаћу и страну литературу и велики број судских одлука. Уџбеник се састоји из шест глава, који су подељени на параграфе (има укупно 24 параграфа), који се деле на уже јединице. У првој глави аутор излаже појам, принципе и изворе породичног права и обрађује сродство и ванбрачну заједницу. Друга глава је посвећена брачном праву. У оквиру те главе кандидат обрађује појам брака, начела

8

брачног права, веридбу, услове за склапање брака, поступак склапања брака, правне последице склапања брака, поништење и развод брака, као и последице престанка брака. Трећа глава носи наслов „Породичноправни положај детета“. Материја ове главе подељена је у четири параграфа (§§ 10, 11, 12 и 13). У десетом параграфу аутор излаже развој и начела регулисања породичноправног положаја детета. Једанаести параграф посвећен је породичном статусу детета, тј. анализи грађанскоправних норми којима се уређује очинство и материнство. Приликом излагања ове проблематике аутор полази од разликовања генетског и правног порекла детета, као и од премисе да је за породично право релевантно тзв. правно порекло детета, а да генетско порекло долази до изражаја само у оним ситуацијама када се поведе спор за утврђивање или оспоравање очинства и материнства. У дванаестом параграфу аутор се бави проблематиком права детета и родитељског старања. Посебно ваља скренути пажњу на његова излагања о правној природи родитељског старања, за које држи да представља сложену грађанскоправну категорију која у себи обједињује: родитељско право, родитељске обавезе и дужности и родитељску власт. Такође, у излагањима о вршењу родитељског старања, кандидат напушта поделу на заједничко и самостално родитељско старање, која је уобичајена у литератури и уводи трећу категорију „комбиновано родитељско старање“, које постоји онда када оба родитеља врше родитељско старање, али им није признат исти обим овлашћења и дужности. У тринаестом параграфу аутор обрађује усвојење и храњенишво као најважније облике породичноправне заштите деце без родитељског старања. Четврта глава посвећена је установи старатељства, док се у петој и шестој глави излаже тзв. имовинско породично право: издржавање и породични имовински режими. Kњига „Основи породичног права Црне Горе“ представља значајно уџбеничко штиво, које на прегледан и разумљив начин води читаоца кроз сложене проблеме породичног права. Институти породичног права приказани су једноставно и јасно, на начин који је разумљив за студенте. Излагања су илустрована примерима из домаће и стране судске праксе, чиме се доприноси да студенти стекну представу о практичном значају породичног права и да се код њих изгради смисао за решавање практичних проблема. 4.4. Приручник за наследо право, друго допуњено и измењено издање, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд 2009, ISBN 978-86-7630-141-6, 481 стр., обрасци, 24 cm (коауторски са др Оливером Антићем). У оквиру овог приручника кандидат Ђурђевић је припремио: § 1 - Извори наследног права; § 2 - Претпоставке за наслеђивање; § 3 - Редовно законско наслеђивање; § 4 - Посебна правила законског наслеђивања; § 8 - Садржина завештања; § 9 - Ништавост завештања; § 10 - Опозивање завештања; § 14 - Ништавост уговора о доживотном издржавању; § 15 - Раскид уговора о доживотном издржавању; § 19 - Расправљање заоставштине; § 20 - Правни лекови у оставинском поступку, § 21 - Наследна изјава и Додатак (укупно 292 стр.). Приручник је писан са циљем да се кроз контролна питања, решавање конкретних случајева и проучавање актуелне судске праксе омогући студентима да боље овладају градивом из наследног права. Унутар сваког параграфа који је писао, кандидат је поделио грађу на четири целине: контролна питања, случајеви, релевантнни законски текстови и судска пракса. У односу на прво издање из 2003. године, које је приказано у реферату за избор кандидата у звање доцента, ово издање се разликује у томе што је кандидат актуелизовао судску праксу и правне прописе, као и у

9

томе што је прилагодио контролна питања и случајеве променама у правном поретку Републике Србије до којих је дошло након престанка Државне заједнице СЦГ. 4.5. Јавнобележнички акти, у: Драгор Хибер (прир.), Јавнобележничко право, зборник радова, Београд 2005, ISBN 86-7630-027-5, стр. 107 – 153. Рад у истакнутом тематском зборнику водећег националног значаја, М 44 (3), 2 бода. Овај рад кандидат је објавио у зборнику радова под називом „Јавно бележничко право“, који је издао Правни факултет Универзитета у Београду 2005. године. Приређивач зборника је проф. др Драгор Хибер. Зборник има посебан значај за српско право из два разлога. Први се огледа у томе што овај зборник представља прво дело које на целовит начин обрађује институт јавног бележника, а други се састоји у чињеници што је у оквиру Министарства правде формирана радна група за израду нацрта закона о јавним бележницима. Увођење јавног бележништва је и у духу Препоруке Комитета министара Савета Европе од 16. септембра 1986. године о мерама за спречавање и смањивање оптерећења судова, која предвиђа да би судије требале да буду ослобођене вођења оставинских расправа и послова који се у неким државама традиционално сматрају нотарским (састављање и оверавање исправа, издавање потврда и сл.). Рад је подељен у три целине. У уводном делу кандидат излаже појам, значај и поделу јавнобележничких аката. Други део посвећен је јавнобележничком запису. У оквиру другог дела кандидат говори о правним пословима за које се предвиђа форма јавнобележничког записа, о доказној снази, форми, садржини и поступку састављања јавнобележничког записа. Последњи део рада посвећен је осталим јавнобежежничким актима: нотарском записнику, нотарској потвди и нотарској овери. Значај овог рада не огледа се само у томе што он за сада представља једино системско дело о нотарским актима у српској литератури. У свом раду кандидат је посебну пажњу поклонио нацртима и моделима српског закона о нотарима (нарочито нацрту који је израдило Министарсво правде 2004. године) и изнео читав низ веома корисних примедби и сугестија. 4.6. Улога нотата у састављању и чувању тестамента, у: Драгор Хибер (прир.), Јавнобележничко право, зборник радова, Београд 2005, ISBN 86-7630-027-5, стр. 275 – 300. Рад у истакнутом тематском зборнику водећег националног значаја, М 44 (3), 2 бода. У овом раду кандидат обрађује послове које предузима нотар у вези са сатављањем и чувањем тестамента. Рад је подељен у осам делова. Иза уводних разматрања, следе излагања о улози нотара у састављању судског и међународног тестамента, о подобности тестаментарних сведока, о дужности нотара да пази на ништавост тестамента, улози нотара код чувања писменог и усменог тестамента, као и о значају нотара за састављање осталих наследноправних изјава. Овај рад има велики значај за српску теорију и праксу, нарочито ако се има увиду предстојеће увођење нотаријата у српски правни поредак, јер представља једино закоружено дело о улози нотара у тестаментарном праву.

10

4.7. Повећање наследног дела оставичевих родитеља, у: С. Табороши (прир.), Развој правног система Србије и хармонизација са правом ЕУ, прилози пројекту 2008, стр. 116-131, УДК 347.65/.66. Рад у истакнутом тематском зборнику водећег националног значаја, М 44 (3), 2 бода. У овом раду кандидат анализира услове за повећање наследног дела родитеља, као и процесне и материјалноправне последице одступања од редовних правила одређивања законског наследног дела у другом наследном реду. У средишту његовог интересовања налазе се два основна питања. Прво се тиче могућности повећања наследног дела оставиочевих родитеља у ситуацији када су њихови санаследници без нужних средстава за живот и неспособни за привређивање. Након анализе различитих ситуација и различитих становишта у теорији и судској пракси, кандидат долази до закључка да правно-политички разлози установе повећања наследног дела оставиочевог родитеља налажу да суд одбије захтев за повећање наследног дела, када остали санаследници из другог наследног реда немају нужних средстава за живот и нису способни за привређивање. Друго питање којим се бави кандидат односи се на утицај конституисања плодоуживања на заоставштини у корист родитеља на њихову одговорност за оставиочеве дугове. Након аргументоване расправе кандидат се приклања схватању да плодоуживање на заоставштини или аликвотном делу заоставштине представља облик универзалне сукцесије sui generis. Из тог разлога, повећање наследног дела оставиочевог родитеља кроз конституисање доживотног плодоуживања, има за последицу повећање њихове одговорности за исплату оставиочевих дугова као и прерасподелу дужности да се изврше непосредни легати и налози. 4.8. О реформи разлога недостојности за наслеђивање, Гласник Адвокатске коморе Војводине, бр. 6/2009, стр. 211-227, UDC 347.91:65/66. Рад у научном часопису, М 53 (3), 1 бод. Kaндидат се бави разлозима за недостојност који су предложени од стране Комисије за израду Грађанског законика Републике Србије (коју је именовала Влада Републике Србије 2006. године) и констатује да су учињене две измене. Једна је учињена по узору на § 2339. ст. 1. Немачког грађанског законика и предвиђа да је недостојан онај ко умишљајно доведе оставиоца у стање сталне неспособности за сачињавање тестамента. Друга измена се састоји у увођењу новог разлога за недостојност, по коме је недостојан онај који је онемогућио или покушао да онемогући остварење оног реда наслеђивања који је оставилац одредио или хтео да одреди или са којим је оставилац рачунао. Након анализе ових решења, кандидат закључује да учињене измене нису унапредиле постојећи систем недостојности за наслеђивање. Он сматра да предложене одредбе не поседују потребну прецизност и да нису у стању да одговоре правно-политичким циљевима установе недостојности. Поред тога, кандидат констатује да је Владина Комисија пропустила да отклони недостатке разлога за недостојност који се тиче тежег огрешења о законску обавезу издржавања према оставиоцу. Аутор предлаже да се Комисија за израду Грађанског законика ослони на постојећа решења, која су настала по узору на чл. 540. Швајцарског грађанског законика. Најбитније измене тицале би се прецизнијег формулисања разлога за недостојност који се тиче повреде законске обавезе издржавања према оставиоцу. Такође, предлаже се да лишење родитељског права према оставиоцу буде увршћено у каталог разлога за недостојност, јер би се тиме афирмисали принципи породичноправне правичности и заштите права детета.

11

4.9. Издвајање из састава заоставштине по основу доприноса у њеном увећању, Правни зборник – часопис за правну теорију и праксу, Подгорица, бр. 1/2009, стр. 61-77, УДК 347.65/.68(497.16)(094.5). Рад у часопису националног значаја за Црну Гору, М52 (3), 2 бода. Рад је посвећен члану 34. Закона о насљеђивању Црне Горе, који предвиђа да лица из круга законских наследника, која су живела у заједници са оставиоцем и својим радом, зарадом или на други начин му помагала у привређивању, имају право да из заоставштине издвоје део који одговара њиховом доприносу у повећању вредности оставиочеве имовине. Кандидат констатује да начин на који је редигована ова одредба оставља многа питања отвореним, међу којима посебно место заузима питање правне природе права на издвајање доприноса у увећању оставиочеве имовине, као и питање разликовање права на издвајање од ревокације поклона. Анализирајући различита становишта која су се искристалисала у пракси, теорији и упоредном праву, аутор закључује да овлашћена лица не могу са позивом на члан 34. Закона о насљеђивању Црне Горе захтевати повраћај поклона које су чинили оставиоцу, већ искључиво повраћај онога што су давали за потребе заједничког домаћинства. Допринос у повећању оставиочеве имовине може се састојати у новостеченим правима, смањењу оставиочеве пасиве, побољшањима постојећих ствари којима се повећава њихова вредност, као и у спречавању умањења вредности оставиочевих добара. Пошто је овде реч о издвајању из састава заоставштине, а не о наслеђивању, њихово право није условљено стицањем наследничког својства. Право на издвајање доприноса у увећању оставиочеве имовине треба признати и лицима која су неспособна и недостојна за наслеђивање, која су се одрекла наследства, или из неког другог разлога нису in concreto постали наследници. 4.10. Актуелна реформа наследног права у Црној Гори, Анали Правног факултета у Београду, бр. 1/2009, стр. 265-282, УДК 347.65/.68 (497.16). Рад у часопису међународног значаја верификованог посебном одлуком, М24(3), 4 бода. Рад је посвећен реформи наследног права у Црној Гори до које је дошло крајем 2008. године када је ступио на снагу нови Закон о насљеђивању. Аутор излаже основна начела црногорског наследног права и указује на пропусте у редакцији новог закона који су нарушили његов унутрашњи склад. У раду је посебно изложио критици установе (искључење права представљања у случају негативне наследне изјаве; уговор о одрицању од наследства које није отворено) које у пракси могу довести до до дискриминације женске деце у праву на наслеђе. Кандидат посебно критикује чл. 25, ст. 3 ЗОНЦГ по коме тзв. „ванбрачни супружник“ нема право да наследи ако је заједница живота између њега и оставиоца трајно престала његовом кривицом или у споразуму са оставиоцем. На крају изводи закључак да реформа црногорског наследног права није успела, јер нови Закон о насљеђивању није поставио систем наследног права који приличи грађанском и демократском друштву, чије се економско уређење заснива на приватној својини и тржишној привреди. Овај рад представља успешну критичку анализу новог Закона о наслеђивању Црне Горе, у којој је аутор, успео да укаже на најзначајнија решења којима се одступило од одредаба ранијег закона, као и да покаже да та решења нису успешна и да су у нескладу са захтевима модерног друштва, утемељеног на приватној својини и тржишној привреди. Рад се ослања на релевантну домаћу и страну правну литературу из наследног права и представља значајан српској и црногорској правној теорији.

12

4.11. Слобода тестирања и формализам олографског тестамента, Правни живот, бр. 11/2009, стр. 845-864. Рад у водећем часопису националног значаја, М51(3), 3 бода. У овом раду кандидат испитује да ли постојећи формални захтеви за састављање олографског тестамента, као и формалности које предлаже Комисија за израду Грађанског законика коју је образовала Влада Републике Србије, задиру у суштину слободе тестирања као уставом зајемченог права. Указује на ширину уставне гарантије слободе тестирања и разматра правнополитичке циљеве који се остварују прописивањем појединих формалних захтева код олографског тестамента. На основу те анализе кандидат изводи закључак да су елементи форме олографског тестамента предвиђени Законом о наслеђивању Србије неопходни да би се остварила заштитна функција форме и да би се документовало постојање озбиљне завештаочеве намере да располаже својом имовином за случај смрти. Кандидат је успео да расветли многа спорна питања која су се у домаћој, а нарочито у иностраној судској пракси, појављивала у вези са пуноважношћу олографског тестамента. Криткује предлог Комисије за израду Грађанског законика коју је образовала Влада Републике Србије, који предвиђа да уписивање датума треба да буде неопходан елемент форме код олографског тестамента. Он сматра да тај елемент форме претерано ограничава слободу тестирања. Сврха због које се предлаже да датум састављања буде битан елемент форме олографског тестамента може се остварити мањим ограничењем слободе тестирања. Због тога, кандидат предлаже да се задржи досадашње решење по коме уписивање датума није битан елемент форме, а да се пропише једно допунско интерпретативно правило по узору на § 2247, ст. 5 Немачког грађанског законика. 4.12. Закон о облигационим односима и уговори у наследном праву, Правни зборник – часопис за правну теорију и праксу, Подгорица, бр. 2/2009, стр. 49-76, УДК 347.44.347.56/68. Рад у часопису националног значаја за Црну Гору, М52 (3), 2 бода. Овај чланак посвећен је одредбама новог Закона о облигационим односима Црне Горе које уређују уговор о уступању и расподели имовине за живота и уговор о доживотном издржавању. Кандидат посебну пажну поклања анализи следећих правила: форма уговора о доживотном издржавању и уговора о уступању и расподели имовине за живота, однос уговора о уступању и расподели имовине за живота и права представљања, положај уступиочевог ванбрачног партнера код уговора о уступању и расподели, садржина и висина даваочеве обавезе издржавања, раскид уговора о доживотном издржавању због поремећених односа и посебне случајеве ништавости уговора о доживотном издржавању. Кандидат закључује да правила Закона о облигационим односима које уређују уговор о доживотном издржавању и уговор о уступању и расподели имовине за живота представљају мешавину правила преузиманих из Закона о насљеђивању Црне Горе из 1975. године и Закона о наслеђивању Србије. Замера редакторима Закона о облигационим односима што нису обраћали пажњу на проблеме са којима су се сусретали судови, као ни на становишта која су изграђена у судској пракси. Посебна замерка односи се на пропуштање да се уреди модалитет уговора о доживотном издржавању код којег се пренос својине на даваоца издржавања обавља непосредно по закључењу уговора, као и неусклађеност правила о форми уговора о доживотном издржавању и уговора о уступању и расподели имовине за живота са Законом о нотарима.

13

4.13. Увођење уговора о наслеђивању у српско право, Анали Правног факултета у Београду, бр. 2/2009, стр. 186-211, УДК 347.68. Рад у часопису међународног значаја верификованог посебном одлуком, М24(3), 4 бода. Овај рад кандидата писан је са циљем да дâ одговор на питање да ли је уговор о наслеђивању користан за српско наследно право и да ли га треба уводити у будући Грађански законик. Изабрана тема рада је изузетно актуелна јер се у овом тренутку разматра поновно увођење уговора о наслеђивању у српско право, који је забрањен после II светског рата, док је пре II светског рата био дозвољен у Србији на целој територији (и према Српском грађанском законику и према Аустријском грађанском законику и мађарском праву). Недавно је Комисија за израду Грађанског законика отворила расправу о овој теми. Аутор компетентно разматра све аргументе pro et contra који се могу истаћи приликом формирања става о томе да ли да се уведе уговор о наслеђивању. При томе се ослања највише на немачку правну литературу, а с обзиром на чињеницу да немачко право познаје овај уговор. Приступ који је коришћен у раду, а који разматра међузависност овог уговора, тестамента и уговора о доживотном издржавању доприноси јаснијем и аргументованијем закључку о потреби да се овај уговор уведе у наследно право Србије. Предлог аутора да се дозволи уговор о наслеђивању између супружника, односно чланова породичне заједнице и то само на заједничкој имовини је прихватљив. Овакав предлог узима у обзир све предности, а уједно избегава негативности овог уговора, јер спречава негативне последице евентуалног каснијег располагања inter vivos. С обзиром да Породични закон дозвољава брачни уговор, уколико би супружници желели да уговором о наслеђивању обухвате целокупну имовину, то би могли да учине претходном променом карактера имовине брачним уговором, тако да целокупна имовина добије карактер заједничке. Аутор користи релевантну домаћу и страну литературу, која му помаже у доношењу сопствених ставова о свим важним питањима везаним за уговор о наслеђивању. Ради се, дакле, о оригиналном научном раду. Језик којим је чланак написан је јасан и разумљив уз прецизно коришћење правне терминологије. 4.14. Благонаклоно и допуњујуће тумачење тестамента, у: Стеван Лилић (прир.), Правни капацитет Србије за европске интеграције, књига 4, зборник радова, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд 2009, ISBN 978-86-7630-212-3, стр. 108-127. Рад у истакнутом тематском зборнику водећег националног значаја, М44(3), 2 бода. Кандидат истражује да ли се у важећем српском праву могу примењивати правила о благонаклоном и допуњујућем тумачењу тестамента. Да би одговорио на ово питање аутор анализира правни основ за примену ових метода тумачења тестамента у немачком и аустријском праву, као и правно-политичке циљеве који се оставарују благонаклоним и допуњујућим тумачењем. Анализирајући правила о благонаклоном тумачењу у упоредном праву, кандидат долази до закључка да се оно примењује онда када суд не може да утврди праву намеру завештаоца иза кога је остао вишезначни тестамент, при чему бар једно од могућих значења води ка неделотворности завештаочевог располагања. Кандидат сматра да циљ благонаклоног тумачења није да спречи примену законског наслеђивања (како је то постављено у хрватском законодавству и науци, што кандидат оштро критикује), већ да

14

елиминише она значења која би имала за последицу ништавост или одсуство правних дејстава тестамента. Полазећи од тога да принцип favor testamenti извире из слободе тестирања и теорије воље, а да му је циљ да осигура пуноважност и делотворност тестамента, кандидат сматра да члан 135. Закона о наслеђивању, којим је установљена теорија воље као владајући принцип тумачења тестамента, може да представља правни основ за примену принципа favor testamenti у српском праву. У другом делу рада кандидат се бави допуњујућим тумачењем, којим се попуњавају непланиране празнине у тестаментарном располагању на основу хипотетичке воље завештаоца. Констатује да су правила о допуњујућем тумачењу у упоредном праву изведена из теорије воље тј. из правила по којем се тестамент тумачи у складу са правом намером завештаоца. Закључује да идеја допуњујућег тумачења тестамента и хипотетичке воље завештаоца није страна српском правном поретку, јер је дошла до изражаја у појединим институтима Закона о наслеђивању: судско стављање тестамента ван снаге из чл. 80. ст. 2. и судско кориговање величине наследних квота услед прерачунавања завештаоца из чл. 139. ЗОН. Због тога, према његовом схватању не постоји препрека да српски судови приликом решавања конкретних случајева примењују допуњујуће тумачење тестамента. Приликом писања овог рада такође је дошла до изражаја обавештеност кандидата о становиштима у иностраној теорији и судској пракси. Посебна вредност овог рада огледа се у томе што кандидат предлаже да се у српском правном поретку афирмишу нове установе, а да се при томе не мења законски текст. Другим речима, кандидат успева да пронађе начин да судови тумачењем постојећих законских одредби уведу нова правила која су опште прихваћена у европским правним порецима. 5. Учешће на научним скуповима Кандидат учествује у раду Копаоничке школе природног права, у оквиру које је излагао веома запажене реферате. На скупу из 2006. године објављен је његов реферат под називом „Ништавост завештања због повреде морала у домену сексуалних односа,“ (Правни живот, бр. 10/2006), а на скупу из 2009. кандидат је успешно изложио реферат „Слобода тестирања и формализам олографског тестамента“ (Правни живот, бр. 11/2009). 6. Педагошки рад кандидата 6.1. Основне студије Од избора у звање доцента кандидат је учествовао у свим областима наставе на основним студијама (предавања, испити, студијске групе, вежбе) из предмета за који је расписан конкурс. Педагошки рад кандидата је позитивно оцењен у анонимним студентским анкетама – тзв. евалуације, које су спровођене на Правном факултету у Београду. Предавања која је кандидат држао из предмета наследно право оцењена су у анонимним студентским анкетама које су спроведене: 14. маја 2007. (учествовала 203 студента), 20. маја 2008. (учествовало 147 студената) и 11. марта 2009. (учествовала 224 студента). У тим анкетама кандидат је добио следеће оцене:

15

просечна оцена са предавања т в р д њ а 2007.

(203 студента) 2008.

(147 студената) 2009.

(224 студента) 1. Наставник излаже јасно и разумљиво 4,84 4,918 4,839 2. Наставник излаже прегледно и истиче

најбитније 4,58 4,836 4,83

3. Наставник се прдржава наставног програма и плана рада 4,38 4,54 4,73

4. Наставник предаје одговарајућим темпом (ни преспоро ни пребрзо ) 4,98 4,56 4,497

5. Наставник је припремљен за наставу. 4,60 4,717 4,816 6. Наставник држи наставу према распореду и

без кашњења 3,54 3,909 4,727

7. Наставник подстиче учествовање студената у настави 4,55 3.993 4,144

8. Наставник одговара на студентска питања и узима у обзир студентске коментаре 4,18 4,31 4,20

9. Досадашње оцене код овог наставника у оквиру овог предмета одговарају мом показаном знању

4,98 4,186 4,93

10. Ова анкета је спроведена на коректан начин (без притисака и утицаја )

у упитнику из 2007. није постојало ово питање

4,93 4,91

УКУПНА ПРОСЕЧНА ОЦЕНА

4,51 4,489 4,662

Студијска група које је кандидат држао из предмета наследно право оцењена је у анонимној студентској анкети која је спроведена 19. маја 2009. године (учествовало 37 студената), а вежбе из наследног права су оцењене у анкети која је спроведена 20. маја 2008. године (учествовало 146 студената). У тим анкетама кандидат је добио следеће оцене:

просечна оцена т в р д њ а Вежбе

2008. Студијска група 2009.

1. Руководилац вежби је припремљен за час 4,758 4,62 2. Руковаодилац вежби јасно објашњава питања која се

обрађују 4,868 5,00

3. Руководилац вежби припрема и обрађује практичне задатке на часу 4,834 4,945

4. Руководилац вежби подстиче учествовање студената на часу 4,158 4,59

5. Руководилац вежби одговара на студентска питања и узима у обзир студентске коментаре 4,138 4,81

6. Руководилац вежби у довољној мери проверава знање студената 3,701 4,459

7. Руководилац вежби на одговарајући начин проверава знање студената 3,842 4,729

8. Руководилац вежби објективно оцењује рад студената на вежбама 3,968 4,59

9. Руководилац вежби уредно држи часове (према распореду, без отказивања, кашњења и скраћивања) 3,159 4.675

16

10. Ова анкета је спроведена на коректан начин (без притисака и утицаја ) 4,93 5,00

УКУПНА ПРОСЕЧНА ОЦЕНА

3,821 4,741

6.2. Последипломске и специјалистичке студије Кандидат је био ангажован и у настави на последипломским и специјалистичким студијама. Неколико пута је био члан комисије за полагање усменог магистарског испита на последипломским магистарским студијама грађанскоправног смера, као испитивач за предмет наследно право. На мастер студијама наследноправног модула држао је курс из оставинског поступка. Био је члан комисије за одбрану мастер рада (кандидат Димитрије Ћеранић), као и комисије за писање реферата за подобност теме докторске дисертације (кандидат Јелена Видић). Кандидат је изводио наставу на последипломским специјалистичким студијама „Нотар – јавни бележник“ које се организују од 2005. године. У оквиру тих специјалистичких студија био је ангажован у свим облицима наставе (предавања, практична обука, писмени испит, чланство у комисијама за полагање усменог испита). 6.3. Остале активности у развоју научног подмлатка Кандидат је био члан комисија за писање реферата за избор у звање сарадника у настави и за избор у звање асистента за ужу грађанскоправну научну област – предмет наследно право. 7. Анализа и мишљење Приликом заузимања става о кандидату, Комисија се руководила чл. 120. Статута Универзитета у Београду, који предвиђа да се приликом избора у наставничко звање вреднују научноистраживачки рад и педагошки рад кандидата. Осим тога, Комисија се руководила Критеријумима за стицање звања наставника на Универзитету у Београду, које је утврдио Сенат Универзитета у Београду на седници одржаној 20. фебруара 2008. године, а који предвиђају следеће услове за избор у звање ванредног професора: научни степен доктора наука, позитивна оцена педагошког рада кандидата добијена у студентској анкети, објављен уџбеник или практикум из научне области за коју се кандидат бира, као и коефицијент компетентности у висини од 16,67 бодова за научне резултате у научној области за коју се бира. На основу увида у објављене радове и податке које се налазе у архиви Правног факултета Универзитета у Београду, Комисија је закључила да кандидат Дејан Ђурђевић испуњава услове за избор у звање ванредног професора. Наиме, неспорно је да кандидат Ђурђевић поседује научни степен доктора наука из научне области за коју се бира, као и да испуњава услове за избор у звање доцента, јер је изабран у то звање. Од избора у звање доцента, кандидат Ђурђевић је објавио три уџбеника из грађанскоправне области, а заједно са проф. Оливером Антићем приредио је друго издање приручника за наследно право. Осим тога, кандидат поседује завидно предагошко искуство које је стицао не само

17

на Правном факултету у Београду. Његово ангажовање на предавањима и вежбама студенти су у анонимним анкетама оценили високом оценом. Научни рад кандидата је такође за сваку похвалу. Кандидат је након избора у звање доцента објавио већи број чланака у којима се бавио различитим питањима која су од великог значаја за предмет за који се бира. Иако је за избор у звање ванредног професора довољно 16,67 бодова, Комисија је утврдила да радови које је кандидат Дејан Ђурђевић објавио од избора у звање доцента имају коефицијент компетентности који износи 24 бода. Након избора у звање доцента кандидат је унапредио свој научни рад. Његове радове карактерише ентузијазам, научна радозналост и, пре свега, крајње озбиљан приступ правној науци. Сваки рад кандидата је иновативан, заснован на фундаменталним научним истраживањима, савремен у погледу избора тема и инспиративан. Кандидат показује да је упознат са кретањима у домаћој и страној науци наследног права, бави се темама које имају велику теоријску и практичну вредност, тако да се за његове радове може рећи да представљају леп допринос српској цивилистици. 9. Предлог

Имајући у виду целокупно научно и педагошко ангажовање кандидата, недвосмислено се намеће закључак да он поседује све услове за избор у звање ванредног професора за грађанскоправну ужу научну област. Стога Комисија за писање извештаја предлаже Изборном већу Правног факултета Универзитета у Београду да донесе одлуку о утврђивању предлога за избор др Дејана Ђурђевића у звање ванредоног професора за грађанскоправну ужу научну област (предмет наследно право).

У Београду, 24. маја 2010. године

ЧЛАНОВИ КОМИСИЈЕ

__________________________ проф. др Марија Драшкић

__________________________ проф. др Гордана Станковић __________________________

проф. др Александар Јакшић

___________________________ проф. др Драгица Живојиновић

18

ИЗБОРНОМ ВЕЋУ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА У БЕОГРАДУ Предмет: Приговор на Извештај комисије за избор једног ванредног професора за Грађанскоправну ужу научну област-предмет Наследно право, бр 593/7, од 25.05.2010. Поштовани чланови Изборног већа Правног факултета, предлажем да усвојите овај Приговор и одбијете избор др Дејана Ђурђевића за ванредног професора Правног факултета.

Образложење: На седници од 10 маја 2010 године, Изборно веће Правног факултета Универзитета у Београду одредило је Комисију за писање извештаја за избор једног ванредног професора за грађанскоправну ужу научну област – Наследно право у следећем саставу: др Марија Драшкић, редовни професор Правног факултета у Београду, др Гордана Станковић, редовни професор Правног факултета у Нишу, др Александар Јакшић, ванредни професор Правног факултета у Београду, и др Драгица Живојиновић, ванредни професор Правног факултета у Крагујевцу. На расписани конкурс дана 22. фебруара 2010. пријавио се др Дејан Ђурђевић, доцент Правног факултета Универзитета у Београду, као једини кандидат. Након што је прегледала пријаву, Комисија је поднела Извештај у коме је анализирала научноистраживачки и педагошки рад. У Извештају који је поднет, Комисија је пропустила да наведе низ чињеница којима се озбиљно доводи у питање научноистраживачки рад и посебно педагошки рад кандидата. Имајући у виду елементе за вредновање приликом избора које прописује Статут Правног факултета у члану 103, желео бих да вам скренем пажњу да најмање три услова нису испуњена од стране пријављеног кандидата др Дејана Ђурђевића. Елементи за вредновање приликом избора (члан 103. Статута Правног факултета):

1

(1) Приликом избора у звања наставника цене се следећи елементи: 1) оцена о резултатима научноистраживачког рада кандидата; 2) оцена о резултатима педагошког рада кандидата; 3) оцена у ангажовању кандидата у развоју наставе и развоју других делатности високошколске установе; 4) оцена резултата кандидата постигнутих у обезбеђеђивању наставно-научног подмлатка; 5) оцена о учешћу у стручним организацијама и другим делатностима од значаја за развој научне области и високошколске установе. (2) Факултет даје оцену о резултатима ангажовања кандидата за звање наставника у развоју наставе и других делатности на Факултету, као и оцену о обезбеђивању научно-наставног подмлатка. 1. Услов који се тиче резултата кандидата постигнутих у обезбеђивању наставно-научног подмлатка. Прво ћу кренути од услова који се тиче резултата кандидата постигнутих у обезбеђивању наставно-научног подмлатка, да бих вам уважени чланови Изборног већа указао на политику двоструких стандарда коју примењује др Дејан Ђурђевић у разрачунавању и елиминацији млађих колега. У свом Приговору на Извештај Комисије за избор једног доцента за Грађанскоправну ужу научну област-Наследно право, од 29. маја 2009. др Дејан Ђурђевић износи чињенице и пресуђује о ваљаности и оргиналности магистарског и докторског рада, сугеришући члановима Изборног већа да су у питању неоргинални (плагирани) радови. Да није тако чланови већа су могли да се увере из извештаја који је овом Већу поднео проф. С. Марковић, из кога се јасно види да оспоравани магистарски рад испуњава захтеве оргиналности, па самим тим и да је самосталан пошто је оргиналност несумњиво виши стандарад од самосталности.)

Када др Дејан Ђурђевић на такав начин коментарише прве радове Балше Кашћелана, за очекивати је да је његов докторски рад препун оргиналности и да је њиме дат крупан допринос правној науци. Једино на тај начин његове речи да је докторски рад Балше Кашћелана ''збирка текстова'' ће имати вредност и значај. Међутим, ствари не стоје тако. Ако је др Дејан Ђурђевић написао да Кашћелан показује склоност ка преузимању реченица онда се након приказа који ћете прочитати, слободно може рећи да доцент Ђурђевић показује склоност ка преузимању читавих поглавља, па о оргиналности и самосталности научног рада тешко може некоме да приговара. Због чега тадашња Комисија није изнела ово што је могуће утврдити и летимичним погледом на докторски рад др Дејана Ђурђевића ''Апсолутна ништавост завештања'', није ми познато, али претпостављам да у складу са добрим обичајима универзитетске средине није хтела да јој се припише злурадост и спутавање млађих колега у напредовању. Такође, претпостављам, руководила се и идејом да ће др Дејан Ђурђевић у каснијим радовима сазрети и тако се квалификовати за одговарајуће место у универзитетској средини. Дакле, оно што је др Дејану Ђурђевићу омогућено добронамерним сугестијама од стране старијих колега, он није уважио и прихватио као

2

добар факултетски обичај, него је поступио супротно у односу према млађим колегама. Уместо помоћи, млађе колеге су наилазиле на недобронамерну критику и злурадост. Следећи Приказ ће вам уважени чланови Изборног већа открити политику двоструких стандарда коју примењује др Дејан Ђурђевић у разрачунавању са млађим колегама: Иако млађим колегама др Ђурђевић замера ''преузимање туђих реченица'', он очигледно сматра да се то на њега не односи па готово фрапантно преузима туђе закључке на више места у свом докторском раду. Тако, на самом почетку, на стр. 7 наводи: ,,Област апсолутне ништавости се регулише комбиновањем тзв. виртуелне и текстуалне ништавости“, након чега се у фусноти 15 позива на дело Увод у грађанско право аутора Обрена Станковића и Владимира Водинелића, Београд 1996, стр. 174. Након ове реченице, доцент Ђурђевић наставља излагање на следећи начин: ,,Виртуелна ништавост се састоји у томе што се једном генералном клаузулом на општи начин предвиђа који се правни послови сматрају апсолутно ништавим. Текстуелна ништавост иде за тим да се правном нормом један конкретни правни посао означи као апсолутно ништав.“ Како се нигде након овог дела текста не позива на неког другог аутора, доцент Ђурђевић оставља утисак на своје читаоце као да је он дефинисао и формулисао особине, природу и случајеве када долази до текстуалне а када до виртуалне ништавости. Међутим, то је закључак аутора Станковића и Водинелића који на стр. 174. већ поменутог издања књиге Увод у грађанско право наводе следеће: „Правни писци овакве случајеве (када је ништавост правног посла поименце установљена општом нормом) означавају као „текстуелна“ ништавост... У правној теорији се у ова последња три случаја говори о „виртуелној“ ништавости, која није изричито декларисана, али је као могућност садржана у објективном праву, до чега суд долази упоређивањем садржине правног посла са смислом и духом императивних норми, уставних начела и друштвеног морала.“ На страни 18 докторске дисертације, поднаслов ''Схватање о немогућности дефинисања јавног поретка'' др Ђурђевић почиње излагање реченицом «међу ауторима који заступају схватање о немогућности дефинисања појма јавни поредак, централно место заузимају Морандиер, Паскани, Демог, Жосран и Жапио. » Ову реченицу др Ђурђевић завршава без било какве фусноте као да је реч о закључку до кога он сам дошао након дуготрајног и подробног прочавања радове ових великих француских писаца. Међутим, поднаслов у делу академика Слободана Перовића, Правно филозофске расправе, ''Немогућности и некорисност дефинисања јавног поретка'' стр. 278 и реченица: «У круг главних поборника ове теорије спадају: Morandière (Морандиере), Paskanu (Paskani) Demogue (Demog), Josserand (Жосран) Japiot ( Жапио) и Huc (Ик)» показује да је ово закључак и резултат мукотрпног проучавања француских текстова другог аутора. На следећих 20 страна свог рада доцент Ђурђевић се упорно и свесрдно користи закључцима истог аутора. Додуше, др Ђурђевић на неколико места наводи посредно изворна дела француских писаца али опет искључиво ослањајући се на истраживања академика Перовића. У којој мери се овде ради о директном преузимању, а колико о поједностављеном препричавању и прављењу хрестоматије може се лако видети упоређивањем стр. 18 – 38 дисертације доцента Ђурђевића са изворним текстом књиге проф. Перовића стр. 279 – 342. (С. Перовић Правно филозофске расправе, Београд 1975).

3

Овакав начин презентовања туђег истраживања и рада у форми приказа није новост, јер др Ђурђевић овакав метод и даље користи. Тако на странама 191-196, др Ђурђевић се позива на академика Перовића 15 пута препричавајући његова истраживања и закључке. На који начин се врши преузимање и уопштавање ставова може се видети упоређивањем поднаслова у докторском раду ''Класично схватање каузе, Субјективна теорија каузе, Објективна (економска) теорија каузе и Мешовито схватање'' са оргиналним делом академика Перовића ''Кауза'', 1978.

Колико је доследан у примени правила цитирања, доцент Ђурђевић показује на стр. 67 и стр. 68 своје докторске дисертације. На готово две странице свог рада, он преноси, тј. препричава схватање аутора Бориса Визнера (Борис Визнер, Коментар Закона о обавезним (облигационим) односима, Загреб 1978). Ипак, овде треба нарочито обратити пажњу на два места. Тако доц. Ђурђевић на стр. 67. и 68. своје дисертације пише: « За разлику од правних норми, чије поштовање је обезбеђено државном принудом, под моралним нормамам Визнер подразумева: ,,правила о поштеним и кријепосним међусобним односима, утврђеним традицијом, која нису по некоме прописана, већ их спознајемо по својој природној интуицији, инстинктивној спознаји, те их признајемо независно од било кога“... Визнер моралне захтеве схвата као „тражење таквог савјесног и осијећајног поступања појединца које би, у конкретном случају и по постојећем схваћању даног друштва, било поштено, необично и правично“.» Крајње је изненађујуће да др Ђурђевић као крајње доследан борац у утврђивању стандарда цитирања чак на два места дословно цитира аутора Визнера, дакле, преносећи његове мисли под знацима навода а не наводећи након тога не тачно, већ било какво место одакле су преузете. Да ово није издвојен случај у дисертацији др Ђурђевића, показаћемо и на следећем примеру. На стр. 71. Преносећи схватања професора Слободана Перовића о јавном поретку, др Ђурђевић пише: « ''Први елемент треба да изрази једну специфичност установе јавног поретка која се састоји у томе што она представља „симбиозу елемената правног и друштвеног поретка уопште''. » И овога пута др Ђурђевић жели да нам дословно пренесе речи професора Перовића, али и овај пут то чини без доследне примене правила цитирања не обавештавајући нас из ког дела и са ког места ову мисао преузима. Истим методом преузимања туђег напора др Ђурђевић се користи на стр. 140. своје дисертације, где се позива на познату одлуку Еврпског суда за људска права «Kokkinaikis v. Greece» без навођења њеног броја или датума доношења као што је то уобичајно за такве одлуке. Овај случај се веома лако може пронаћи претраживањем интернета на енглеском језику али дрЂурђевић више воли да присваја туђи превод, овог пута професора Симе Аврамовића опет без било каквог навођења или са спорадичним навођењем, (упоредити са изворним текстом С. Аврамовић, Верска слобода и њена злоупотреба, бр 4-6/1998 стр. 348.) Слично је са одлукама белгијских и француских судова које др Ђурђевић на пет места у свом раду: стр. 110, 111, 112, 115 преузима од професорке Марије Драшкић, (упоредити са изворним текстом: М. Драшкић, Ванбрачна заједница, Београд 1988, стр. 37- 38, стр. 40, стр. 46.) Некада се додуше дешава и да се др Ђурђевић позове на тачно место у неком од дела којима се служи, али се онда испостави да се на том месту и на тој страници налази нешто сасвим друго. Тако се на стр. 174 своје дисертације у фусноти 628, а говорећи о

4

примерима објективне и субјективне немогућности предмета, доцент Ђурђевић позива на стр. 296 књиге Увод у грађанско право аутора Драгољуба Стојановића и Оливера Антића, Београд 2004. Међутим, у наведеном издању поменуте књиге, на страници 296 се налази само један пасусу и то онај у коме се говори о разликама између правоснажних и извршних пресуда. Др Ђурђевић приликом обраде појединих института можда и пречесто, па и некритички преузима ставове једног или веома малог броја аутора, што често доводи и до материјалних грешака у његовом раду, а у најмању руку до испуштања из вида различитих схватања о једном институту или једном проблему, што свакако није похвално за једну докторску дисертацију. Тако узмимо само један пример: У одељку „Ништавост заједничког завештања“,који у својој докторској дисертацији „Апсолутна ништавост завештања“ обрађује 154-158 странице, доцент Ђурђевић се од укупно 22 фусноте чак у 9 позива на аутора Дирка Олцена (Dirk Olzen). При томе је заиста невероватан податак да неко ко себе доживљава као врхунски научни ауторитет ни на једном једином месту не помиње да су заједнички тестаменти постојали у Српском грађанском законику и то по узору на Аустријски грађански законик, те да не консултује или прикаже мисли предратних професора овог факултета који су о томе писали (нпр. Андра Ђорђевић и Драгољуб Аранђеловић). Чини се да недовољно консултовање литературе о овако важним питањима, олако преузимање понекада и веома супротстављених схватања различитих аутора и то без додатног образложења и испитивања, не квалификује др Ђурђевића као педантног научника каквим се представља. На страни 247 свог докторског рада у делу ''Интелектуални елемент способности за расуђивање'', др Ђурђевић преноси ставове и закључке Душана Јевтића и то на 3 стране чак 16 пута, користећи дословце његова набрајања, конструкције и примере. У коликој мери је овде заступљено преузимање а колико поједноствљено препричавање са идентичним набрајањима и примерима може се лако видети упоређивањем стр. 247-250 дисертације др Ђурђевића са изворним текстом Душана Јевтића стр. 342 – 345. (Д. Јевтић, Завештање у душевно ненормалном стању, Анали, 1963.). На листи литературе коју он користи за израду дисертације не може се уочити нити један једини текст (чланак монографија и сл.) на енглеском или француском језику, а у самом раду нема ни помена енглеског или америчког правног система, као да они не постоје, тако нешто се чини се не би могло очекивати од аутора, који је склон дељењу лекција млађим колегама о непрецизним преводима. Сматрам да је било какав самосталан превод (који се разуме се увек може дотеривати) далеко бољи од простог преузимања туђег превода или чак потпуног занемаривања једног правног круга, као што то у својој дисертацији др Ђурђевић чини са англосаксонсим правом. ДрЂурђевић и у другим својим радовима показује склоност ка преузимању и то не само од других, већ и од самог себе, колико год то изгледало нелогично, па и немогућно на први поглед. Да дрЂурђевићу није непознато правило да је неопходно навести наслове и сопствених радова који су коришћени приликом израде каснијих радова, он доказује тиме што се на стр. 85 своје докторске дисертације у фусноти 319 позива на свој рад „Проблем одређивања наследног дела супружника у случају полигамног брака“, Билтен Окружног суда у Београду, бр. 56 за 2001. годину. Из тог разлога делује веома чудно

5

што се др Ђурђевић у свом чланку „Утицај делимичног лишења пословне способности на завештајну способност“, Развој правног система Србије и хармонизација са правом ЕУ: прилози пројекту 2007, стр. 139-145, ниједном не позива на одељак који је написао у својој докторској дисертацији на стр. 265-272, а који не само што носи идентичан наслов („Утицај делимичног лишења пословне способности на завештајну способност“), него је и од речи до речи преписан из његове докторске дисертације, која је иначе одбрањена још 2004. године. Истини за вољу, објављени чланак дрЂурђевића је богатији за реченицу, иначе последњу у тексту: ,,На становишту да је делимично лишење пословне способности ирелевантно за активну тестаментарну способност стоји и судска пракса“. Ипак, чини се да је то недовољно за напомену коју доцент Ђурђевић износи на стр. 139 фуснота 1 свог чланка у којој каже: «Чланак је настао у оквиру рада на пројекту ,,Развој правног система Србије и хармонизација са правом ЕУ“, који организује Правни факултет Универзитета у Београду». При томе није спорна жеља др Ђурђевића да објави део своје докторске дисертације. Спорна је његова нескривена намера да понашањем које је испод сваког академског нивоа обмане не само своје читаоце, већ и остале који раде на пројекту „Развој правног система Србије и хармонизација са правом ЕУ“ и то тако што ће рад који је написао још 2004. године представити као „допринос“ у склопу пројекта из 2007. године. 2. Услов који се тиче резултата педагошког рада кандидата У Извештају који је Комисија поднела у делу који се односи на педагошки рад кандидата Ђурђевића, изостављен је намерно или случајно читав низ чињеница које на најбољи начин илуструју педагошки рад кандидата. Поштовани чланови Изборног већа у прилогу ћете видети на који начин студенти оцењују рад и начин испитивања др Ђурђевића. Прилог: копија писма В. Петровић, заведена под. бр. 02-2056/1. 3. Услов који се тиче оцена ангажовања кандидата у развоју наставе и развоју других делатности високошколске установе. У Извештају који је Комисија поднела изостављена је анализа која се односи на допринос кандидата развоју наставе и других делатности високошколске установе. Какав однос према старијим професорима у развоју наставе показује др Ђурђевић, говори неколико примера:

1. На вежбама које је др Ђурђевић држао, више пута је означио редовног професора Г. Кнежевића као особу која се бави продајом испита, о чему је обавештена и тадашња управа Факултета.

2. На настави је обавестио студенте да само по његовом уџбенику могу да спремају испит из Наследног права иако његов уџбеник није прошао редовну процедуру за увођење у наставни процес која је прописана актима Факултета и обавезна за све осим изгледа за кандидата Ђурђевића, притом омаловажавајући уџбенике за Наследно право и Облигационо право проф. Антића.

3. Ванредном професору Панову (који изводи наставу на Наследном праву), на последњој седници Катедре за грађанско право, (незадовољан начином на који

6

је гласао наставник старији по звању!), рекао да би га он на пример могао сачекати на некој кривини?!?

Да др Ђурђевић није склон поштовању наставника старијих по звању и званичних одлука Факултета говори и чињеница да упркос званичној одлуци да се уџбеник Наследно право, проф. Антића користи као испитно градиво, др Ђурђевић условљава студенте полагањем испита да морају користити његов незванични уџбеник.

Приговор Студентског парламента против Дејана Ђурђевића по питању увођења новог уџбеника у наставу налази се у архиви Факултета. У поднетом Извештају, Комисија је констатовала да целокупно научно и педагошко ангажовање кандидата, недвосмислено указује да кандидат др Дејан Ђурђевић поседује све услове и квалитете за избор у звање ванредног професора за грађанскоправну ужу научну област Правног факултета Универзитета у Београду. Поштовани чланови Изборног већа, у Приговору који сам вам доставио видећете да ова уопштена констатација ни у најбољој намери не може да стоји поред имена др Дејана Ђурђевића. Као што сте видели оно што др Дејан Ђурђевић приговара свим млађим колегама, у много тежој форми се може пронаћи у његовом докторском раду. Можда зато др Дејан Ђурђевић никада није објавио свој докторски рад иако је Управа Факултета и Издавачки центар то нудила свим наставницима и сарадницима. Његов рад, однос и ниподаштавање студената као и својих професора и млађих колега, већ сада добија култне размере а тек је пар година доцент Факултета. Зато вам уважени чланови Изборног већа предлажем да још једном размислите и зауставите даљу разградњу велике традиције коју његује наш Факултет, јер достојност и скромност наших чувених професора нас обавезују на то. Предлажем да не усвојите предлог да се др Дејан Ђурђевић изабере у звање ванредног професора за грађанскоправну ужу научну област (предмет наследно право) Правног факултета. Београд 24.06.2010. Др Балша Кашћелан

7

НАУЧНО - НАСТАВНОМ ВЕЋУ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ

Б е о г р а д

ПРЕДМЕТ: ПРИГОВОР НА ИЗВЕШТАЈ КОМИСИЈЕ за писање извештаја за избор једног ванредног професора за грађанскоправну ужу научну област (предмет Наследно право). На седници од 10. маја 2010. г., Изборно веће Правног факултета Универзитета у Београду одредило је Комисију за писање извештаја за избор једног ванредног професора за грађанскоправну ужу научну област (предмет Наследно право), у саставу: др Марија Драшкић, редовни професор Правног факултета у Београду; др Гордана Станковић, редовни професор Правног факултета у Нишу (у пензији), др Александар Јакшић, ванредни професор Правног факултета у Београду (у фактичком радном односу) и др Драгица Живојиновић, ванредни професор Правног факултета у Крагујевцу. Комисија је поднела свој извештај, који је нестручан и садржи неистините податке који могу бити од битног утицаја на доношење одлуке, због чега

п р е д л а ж е м

да Изборно веће Правног факултета Универзитета у Београду овај приговор усвоји и одбије предлог Комисије да се др Дејан Ђурђевић изабере у звање ванредног професора за грађанскоправну ужу научну област (предмет Наследно право).

О б р а з л о ж е њ е 1. У извештају Комисије (стр. 3) наведено је да је кандидат Ђурђевић од избора у звање доцента објавио три књиге: Основи породичног права Црне Горе, Подгорица 2008; Основи наследног права Црне Горе, Подгорица 2010; Институције наследног права, Београд 2010. Пре свега треба истаћи да кандидат није Комисији приложио (sic!) ове три „књиге“, што и сама Комисија констатује у свом уводном делу извештаја, али додаје да су чланови Комисије „упознати“ са тим радовима, који се налазе у библиотеци Правног факултета у Београду. Комисија је ове „књиге“ квалификовала као уџбенике, што је само констатација ауторових речи у предговорима ових дела. Међутим, универзитетски уџбеник мора да прође одговарајућу факултетску процедуру која се мора финализовати позитивном оценом Комисије за уџбенике. Ни једна од наведених књига није прошла нужни поступак и зато се не може сврстати у универзитетске уџбенике, што је противно, поред осталог, и чл. 4 Критеријума за стицање звања наставника на универзитету у Београду (који уређује минималне критеријуме за избор у звање наставника Универзитета). Поред тога треба напоменути да је рецензент за књигу „Основи породичног права Црне Горе“ др

1

Александар Јакшић, који никада није био биран за предмет Породично право, нити има радове из те материје које би га уопште квалификовали за рецензента! Сам аутор књиге наводи у предговору да је „уџбеник“ намењен студентима правних факултета у Црној Гори. Иначе, кандидат Ђурђевић предаје на једном приватном факултету у Подгорици, с тим да никада није тражио одобрење, нити званично обавестио факултетске органе о том ангажману. И тако постоји апсурд да су редовни професори тражили одобрење за извођење наставе на другим (државним) факултетима, а доцент не сматра потребним чак ни да обавести државни факултет да ради и на приватном. Коначно, ова „књига“ може бити релевантна за избор кандидата на приватном факултету у Црној Гори, али не (како из формалних тако и из суштинских разлога) и за избор у (више) звање на Универзитету у Београду. „Књиге“ Основи наследног права Црне Горе (Подгорица 2010) и Институције наследног права (Београд 2010) представљене су у Извештају као два посебна дела, што не одговара истини. У Извештају (стр. 8) стоји да једне „следи исту концепцију“ друге, и да оно што је речено „у погледу систематике и начина писања“ за једну важи и за другу. Оно што је требало рећи, а није речено, јесте да су то две потпуно исте књиге (у суштини једна књига) само што се разлика јавља на оним местима где постоје разлике између Закона о наслеђивању Србије и Закона о наслеђивању Црне Горе. Кандидат Ђурђевић није одолео изазову новог „научног“ приступа тзв. copy paste, тако да је у српској верзији књиге остала црногорска законска терминологија (важећи закони, као што је познато и сваком бољем студенту, обавезују и на примену законских термина, што мора поштовати сваки државни орган, па и суд). У досадашњој универзитетској пракси, код нас и у свету, у таквим случајевима се увек пише једна књига уз упоредноправни приступ, где се само констатују одговарајуће разлике у самом тексту и напоменама (фуснотама). Ово само показује нестручност Комисије, одн. некоректност Извештаја који објективно доводи у заблуду читаоца који није детаљно упознат са садржином ових „књига“. Наведене књиге такође нису прошле нужни поступак и зато се не могу сврстати у универзитетске уџбенике! Књига Институције наследног права не само да није била предмет оцене од стране Комисије за уџбенике Правног факултета у Београду, већ је нема ни у факултетској библиотеци, иако у Комисија констатује да се упознала са тим радом у библиотеци Правног факултета у Београду! Рецензенти књиге Институције наследног права (на чијим је корицама сцена из филма „Маратонци трче почасни круг“) су др Александар Јакшић, који није био биран за предмет Наследно право, нити има радове из те материје који би га квалификовали као рецензента за „уџбеник“ из Наследног права, и др Гордана Ковачек-Станић професор Правног факултета у Новом Саду. Рецензент Ковачек-Станић се првенствено бави Породичним правом и нема значајнијих радова из Наследног права, али ипак је бирана за ужу научну област која би је формално квалификовала за једног од рецензената. Међутим, треба имати и то у виду да је проф. др Гордана Ковачек-Станић била члан Комисије за избор у звање др Дејана Ђурђевића, али да је дала оставку и то у поодмаклој фази тока законског рока за писање извештаја. Комисија је, дакле, у свом Извештају навела неистинити податак да се ради о три уџбеника која је израдио кандидат, на основу чега је и предложила (ванредно) унапређење др Д. Ђурђевића. Комисија, наравно, зна да је за

2

објављивање уџбеника, практикума и сл. нужна одлука надлежног органа, а то зна и кандидат (када смо издали заједнички Приручник за наследно право, претходно смо добили Одлуку Наставно-научног већа Правног факултета од 30. јуна 2003. г.). Напомињем да је прва потписница Извештаја проф. др Марија Драшкић приговорила проф. др Слободану Панову када је издао „Породично право“ (2008. рецензенти су били највећи ауторитети из Породичног права, старији и по звањима и по годинама од ње: проф. др Марко Младеновић и проф. др Марина Јањић-Комар), да књига није прошла одговарајући поступак и зато не може бити уџбеник, те је наведено дело враћено у процедуру. На овај начин Комисија је учинила тежу повреду радних обавеза из чл. 77 Правилника о раду Правног факултета у Београду и то: тач. 6 (злоупотреба положаја ), тач. 13 (давање нетачних података, ако је то било од битног утицаја на доношење одлуке на Факултету). На овом месту, пре свега због опширности стручних замерки на ове „књиге“, нећу улазити у научну неодрживост неких ставова кандидата, али ћу та питања оставити за усмену расправу на Наставно-научном већу, тако да је потребно обезбедити и присуство свих потписника, или бар непосредног писца оспореног Извештаја за избор једног ванредног професора за грађанскоправну ужу научну област (предмет Наследно право). 2. Када је реч о практикуму (Приручник за наследно право – Оливер Антић, Дејан Ђурђевић – рад одобрен Одлуком Наставно-научног већа Правног факултета од 30. јуна 2003. г.), може се рећи да је то један добар и користан рад, који је наишао на одговарајући одзив и код студената и код правника практичара. Ипак, треба рећи да је то рад из 2003. г., када је кандидат био магистар и непознат у научној и стручној јавности. Тим радом, који је заснован на мојим идејама, концепцији и изради половине текста, увео сам кандидата Ђурђевића у домаћу научну и стручну јавност, али тај део његовог рада је већ био предмет оцене при избору у раније звање. У Извештају се помиње само (друго) издање из 2009, које је, са научне тачке, исто као и претходно, али уз конкретне измене и допуне које се тичу новог Устава, Уставног закона, Породичног закона, ЗПП-а и судском праксом која је у међувремену објављена. При томе, треба имати у виду и чињеницу да „Минимални критеријуми за избор у звање наставника Универзитета“, тј. чл. 4 Критеријума за стицање звања наставника на Универзитету у Београду не предвиђа израду половине практикума, већ напротив – практикума као целине. 3. Остали радови кандидата Ђурђевића су мањег обима и просечног квалитета, с тим да у некима од њих има и научно потпуно неутемељених ставова, који се могу квалификовати грубим грешкама. Нпр. у раду „Повећање наследног дела оставиочевих родитеља“ (прир. С. Табороши – Развој правног система Србије...) кандидат тврди да је плодоуживање на заоставштини или њеном делу облик универзалне сукцесије sui generis! Да је стицање било које личне службености, на било који начин, облик сингуларне сукцесије, толико је ноторно да је бесмислено оповргавати ову заблуду кандидата. У раду „О реформи разлога недостојности за наслеђивање“ (Гласник Адвокатске коморе Војводине...) „кандидат констатује да је Владина Комисија пропустила да отклони недостатке...“, а Владина Комисија чији су чланови најпризнатија имена из области права није том приликом објавила свој дефинитивни став о било којој

3

правној установи, већ је пружила јавности основне смернице свог даљег рада и отворила најшире могућности за аргументоване предлоге (отуда није могуће констатовати да је Комисија пропустила да отклони било шта). Оставимо по страни то што кадидат предлаже решење из упоредног права које је већ одавно приказано у мом уџбенику „Наследно право“, а да то не помиње ни у примедби, једино што се заиста може констатовати јесте да се кандидат, тек почетник у науци, обраћа Комисији на непримерен начин. Комисија је у свом темељном раду (сада већ око 40 одржаних седница) примила предлоге и сугестије и великих имена нашег права, али су они учињени на учтив и достојанствен начин, а утврђивање предлога текста законика који се односи на наслеђивање још није стигао на дневни ред. Поред тога мора се констатовати да је велики број радова који се квалификују као „чланак“ издвојио и прилагодио из своје докторске дисертације и наведене три „књиге“ (за ово последње посебно вид. „Издвајање из састава заоставштине по основу доприноса у њеном увећању“, Правни зборник...Подгорица...; „Актуелна питања реформе наследног права у Црној Гори“, Анали Правног факултета у Београду..., Закон о облигационим односима и уговори у наследном праву, Правни зборник...Подгорица...и др). Задржимо се на овом месту на раду Слобода тестирања и формализам олографског тестамента, (Правни живот...), који је у Извештају наведен на два места (стр. 13 и 15). О том раду је Комисија написала хвалоспев: „Кандидат је успео да расветли многа спорна питања...“, кандидфат „критикује предлог Комисије за израду Грађанског законика коју је образовала Влада Републике Србије...“. Поред већ изречене напомене у вези са радом Комисије за израду Грађанског законика која стоји и овде, чудно је да је Комисија за писање реферата навела само то да је „кандидат успешно изложио реферат Слобода тестирања и формализам олографског тестамента, а није навела, иако су неки чланови Комисије били на научном скупу на Копаонику 2009., да је тај рад претрпео озбиљну критику због научне неутемељености, не узимања у обзир неких евидентних чињеница везаних за наше позитивно право, за место својеручног завештања у систему форми завештања и др., која је критика наишла на одобравање свих присутних, укључујући и председништво секције, а да кандидат нити једном једином речи није одговорио на дате примедбе. Комисија под тачком 5 Извештаја - Учешће на научним скуповима, наводи да је кандидат на два скупа 2006. и 2009. „излагао веома запажене реферате“! Тврдим да је реферат из 2006. прошао незапажено, као сваки просечни реферат, а реферат из 2009. је заиста прошао запажено, али у негативном смислу. У раду Актуелна реформа наследног права у Црној Гори (Анали ПФ у Београду бр. 1/2009), Комисија подвлачи да је рад у часопису међународног значаја верификованог посебном одлуком...(стр. 12 Извештаја) и наводи да то носи 4 бода, што све указује да је у питању чланак. Међутим, Анали правног факултета у Београду имају одговарајуће рангирање радова: чланци, прилози, анализа законодавства и прикази. Овај рад кандидата Ђурђевића сврстан је у анализу законодавства, дакле на најнижу лествицу објављених радова (прикази су посебна, специфична категорија радова). У извештају се наводи да тај рад „представља значајан српској и црногорској правној теорији“ (испуштена је реч - вероватно допринос). Да је реч о раду који представља значајан допринос или

4

прилог правној теорији, сигурно би нашао у делу Чланци, да је прилог нашао би се у делу Прилози, овако Комисија још једном показује своју некомпетентност, па чак и делање (вољно или невољно) које представља давање нетачних података који могу бити од битног утицаја на доношење одлуке у овом случају. 4. У тачки 6.3. Извештаја под насловом Остале активности у развоју научног подмлатка наводи се да је кандидат био члан комисије за писање реферата за избор у звање сарадника у настави и за избор у звање асистента за предмет наследно право. Комисија мора бити веома добро упозната са случајем да је кандидат Ђурђевић учинио све да са Факултета избаци млађег колегу асистента др Балшу Кашћелана. Уместо да му, као млађем на предмету, пружи подршку, па ако сматра да постоје неки недостаци у раду и помоћ у циљу њиховог отклањања, кандидат Ђурђевић је чинио све супротно добрим универзитетским обичајима. Одавно је престао да говори са Кашћеланом, користио сваку прилику да га понижава, чак и омаловажава и оговара чланове његове породице, показао необуздану радост на Изборном већу када Кашћелан није добио довољан број гласова за избор у звање доцента, јер је део Већа дословно лажима и преваром доведено у заблуду о чему је поведен и судски спор. Комисији је морало бити познато и то да је једна члан комисије (др А. Јакшић), још 2005. г. признао у писаном облику, да га је кандидат Ђурђевић, тада асистент, наговорио да напише негативан извештај за оцену магистарске тезе Балше Кашћелана, уз оцену да Кашћелан не би положио ни редован испит из наследног права! Прилог: копија саопштења А. Јакшића од. 22.11.2005. г. За другог млађег колегу Милоша Станковића, који је тек примљен на Факултет, био сам обавештен да кандидат Ђурђевић неће да потпише реферат (који су већ потписали два редовна професора), али да се касније предомислио. Толико о развоју научног подмлатка. 5. Комисија у свом Извештају или прикрива или није упозната, јер нико из комисије није пратио рад кандидата Ђурђевића, да је био већи број притужби студената на начин његовог испитивања. Неки су усмено протествовали код Декана, а неки су Декану подносили и писмене притужбе (нпр. М. Севић бр. 1135/05; А. Аничић бр. 1189/05; Н. Улетовић бр. 947/05; Д. Родић 497/05). Неки кандидати су и у овом испитном року подносили молбе да не полажу код доцента Ђурђевића, јер су учили по мојој књизи (одобравање молби је вршио Декан). Многи студенти су били уплашени бахатим понашањем и претњама кандидата Ђурђевића, али нису смели, док су у статусу студента, да се јавно огласе. Међутим, један дипломирани студент се недавно обратио Декану и факултетском Већу писаним поднеском, у коме је навео недопустиво понашање и однос према студентима који најбоље приказује право лице кандидата Ђурђевића. Прилог: поднесак В. Петровић бр. инд. 285/05, заведен 21. јуна 2010. под бр. 02-2056/1. 6. Какав је однос кандидата Ђурђевића према наставним обавезама и студентима, може се лако закључити и из следећег догађаја. Наиме, почетком

5

школске 2008/2009 год. питао сам доцента Дејана Ђурђевића, посебно имајући у виду његов вербални афирмативни став према Републици Српској и чињеници да му је мајка из тих крајева, да ли би прихватио да одржи наставу из наследног права у тој школској години на Правном факултету у Источном Сарајеву који има и наставну линију у Бјељини (у Бјељини су наставне обавезе у зимском, а на Палама у летњем семестру). Кандидат Ђурђевић је то прихватио и потписао одговарајући уговор са Факултетом. Највећи део наставе је и одржао у зимском семестру, дакле у Бјељини. Дана 17. јануара 2009. г. довезао га је службени возач у Бјељину, али је кандидат Ђурђевић прво отишао у банку да подигне новац и пошто није био задовољан висином накнаде, првим аутобусом се вратио у Београд не одржавши ни наставу, нити започете испите (неколико дана раније био је писмени део испита, а за суботу 19. јануара је био заказан усмени део испита)! Телефоном је обавестио асистента Димитрија Ћеранића да више неће долазити! Све ово изазвало је огорчење код студената и наставника, али и широј јавности (студенти су причали родитељима, службеници и наставници о томе говорили у Бјељини и не само у Бјељини), посебно имајући у виду Споразум о посебним и паралелним везама и др. Пошто сам га ја препоручио, део бруке је пао и на мене, па сам одложивши све друге обавезе у потпуности извршио све наставне обавезе све до краја школске године (укључујући, уз помоћ асистента Ћеранића, и давање потписа студентима који су слушали предавања код кандидата Ђурђевића како би могли да овере семестар!). Напомињем да је неупоредиво лакше извршавати наставне обавезе из Београда у Бјељини, него на Палама (због дужине пута, опасних кривина и непредвидљивих временских прилика у планинама), а накнада је иста. Пошто од фебруара крећу наставне активности на Палама лако је закључити о чему се овде ради. О овом инциденту, иначе, још се говори по Републици Српској. Иначе, о свему овоме сам прошле године писаним поднеском обавестио Катедру за грађанско право Правног факултета у Београду. 7. Комисија је морала да узме у обзир и оцени, јер је то знала или морала знати (ово последње важи за чланове Комисије који нису наставници Правног факултета у Беогарду, јер су прихватајући чланство у Комисији били дужни да се распитају о свим релевантним околностима), чињенице које сам више пута наводио на Катедри за грађанско право, на факултетеским већима и коначно у писаној оставци на чланство у Комисији за избор кандидата Ђурђевића. Као што је познато, Изборно веће Правног факултета је на својој седници од 22. фебруара 2010. г. образовало Комисију за писање реферата о пријављеним кандидатима за овај конкурс у саставу: др Оливер Антић, редовни професор Правног факултета у Београду; др Марија Драшкић, редовни професор Правног факултета у Београду; др Гордана Станковић, редовни професор Правног факултета у Нишу (у пензији); др Гордана Ковачек-Станић, редовни професор Правног факултета у Новом Саду и др Александар Јакшић, ванредни професор Правног факултета у Београду. Оставку је прво дала проф. др Гордана Ковачек- Станић, а после ње и ја. Већ од првог предлога за састав ове комисије вршен је притисак како од самог кандидата, тако и од једног члана комисије (А. Јакшића) да ја не будем њен члан. Како би то био јединствени преседан, Катедра и Изборно веће нису подлегли овим притисцима. Искључиво због угледа Факултета, иако сам осећао одређену дозу непријатности, прихватио сам се ове обавезе. Сматрао сам да је непримерено понашање кандидата Ђурђевића

6

некаква пролазна животна фаза и да ће, посебно имајући у виду мој вишегодишњи труд уложен у његов стручни и научни развој, кандидат кориговати своје понашање. Опште је познато да сам у више наврата уложио највиши напор да кандидат Дејан Ђурђевић схвати своје грешке, да извуче поуке, одн. да примери своје понашање универзтетској средини. Управо због тога што ми је било познато да је кандидат доласком на Факултет из фундамента променио животну и радну средину и да му зато треба пружити нову шансу, налазио сам разлоге који утичу ублажавајуће на све његове испаде. Заштитио сам га чак и у ситуацијама када би то учинио, без сумње, ретко ко, нпр. ухватио сам га како је на испиту који сам водио једном кандидату унапред дао три питања, пошто је на испиту седео поред мене и он давао кандидатима питања, док сам ја испитивао; на вежбама је говорио како проф. др Гашо Кнежевић (тада министар просвете) прима мито (sic!); оговарао је не само у настави, већ и ван Факултета, нпр. у Институту за упоредно право, готово све наставнике и асистенте и тд. Разуме се да сам га опомињао, чак и веома оштро изгрдио, све у нади да ће се ситуација поправити. Чак и када је предао последњу верзију доктората проф. Перовић је приговорио да је један део (који се односи на јавни поредак) готово преписан из његових дела, уз безобзирно преузимање фуснота, и да би требало да буде прерађен, Дејан Ђурђевић је истакао да то тако сада раде сви кандидати и са осталих катедри, па сам замолио проф. Перовића да не инсистира на измени, јер би то знатно продужило време израде тезе. Вероватно је то био разлог што се кандидат Ђурђевић противио да у Комисију уђе академик Слободан Перовић, иако му је био у свим комисијама како за одбрану теза, тако и у комисијама за изборе. Да бих му показао да не гајим никакав анимозитет према њему, пошто је он управо тако представљао мој став према њему, позвао сам га на разговор (пред сведоцима) после једне седнице Катедре, али је он позив одбио. У време тока рока за писање реферата један члан Комисије и то др Гордана Ковачек Станић, редовни професор Правног факултета у Новом Саду (која је ушла у Комисију противно мом предлогу, јер сам сматрао да проф. Слободан Перовић не би смео бити одстрањен, као и да проф. Олга Цвејић-Јанчић као старији професор која је већ била у неким комисијама код истог кандитада треба да има предност) дала је оставку на чланство у Комисији. Изборно веће Правног факултета је потом, на седници од 22. марта 2010. године одредило нову Комисију: др Оливер Антић, редовни професор Правног факултета у Београду; др Марија Драшкић, редовни професор Правног факултета у Београду; др Гордана Станковић, редовни професор Правног факултета у Нишу (у пензији) и др Александар Јакшић, ванредни професор Правног факултета у Београду. И после свега овога, понашање кандидата Ђуђевића ескалира до мени неразумљивих граница. Студенти, а и службена лица на Факултету ме обавештавају да кандидат Ђурђевић износи негативно мишљење (и то на свим облицима наставе!) о мом уџбенику из Наследног права и истиче да ће се полагати само по његовој књизи (коју нисмо имали прилике ни да видимо, нити је увршена у званичну литературу, али је зато кандидат у пријави на конкурс навео да се „објављени уџбеници и приручник налазе у библиотекама Правног факултета у Београду, Правног факултета у Новом Саду и Правног факултета у Нишу, упућујући Комисију где би све могла да потражи дела релевантна за писање реферата!). То је ишло тако далеко да је непримереним речима

7

омаловажавао званични уџбеник и чак кандидатима на испиту ускраћивао право да полажу по мом уџбенику (овде треба истаћи да је кандидат Ђурђевић на промоцији мог уџбеника „Наследно право“, дана 17. априла 2007., г., поред осталог рекао: „Уџбеник из Наследног права аутора професора Антића, својим квалитетом се сам препоручује нашој правничкој јавности и представља важан датум наше цивилистике“). Имајући у виду и неке раније грубе испаде (омаловажавање колега, чак и опасне инсинуације и тврдње у вези неких наставника и асистената) и практично континуирано неприхватљиво понашање кандидата и то на настави, био сам присиљен да поднесем дисциплинску пријаву против кандидата Ђурђевића. Пре извесног времена, такође на настави из наследног права, кандидат Ђурђевић је узео себи за право да да негативни суд о мом уџбенику из Облигационог права (који је у највишим научним круговима оцењен као рад високог теоријског нивоа)! Коначно, сазнао сам да је чак и Студентски парламент Правног факултета поднео пријаву против кандидата Ђурђевића, јер се већи број студената жалио да он не жели да испитује по једином званичном уџбенику из Наследног права. Кандидат Ђурђевић је 28. априла 2010. г. дошао на седницу Сенат Универзитета у Београду, где је, поред осталог, требало да се одлучује и о избору кандидата др Александра Јакшића, непозван, дакле као део групе за притисак, који сценарио смо већ виђали на факултетским већима. Да ли је могуће да се Комисија не осврне на ове чињенице изнете на прошлом Већу, на коме је био присутан и кандидат Ђурђевић и које нико, па ни кандидат Ђурђевић, није оспорио? Из овога може следити закључак да је Комисија поступила пристрасно, некомпетентно, али и више од тога – да је дала нетачне и непотпуне податке који су од битног утицаја на доношење одговарајуће одлуке на Факултету. 8. У анализи и мишљењу Комисија констатује да кандидат Ђурђевић „неоспорно...поседује научни степен доктора наука из научне области за коју се бира, као и да испуњава услове за избор у звање доцента, јер је изабран у то звање“, а потом наводи да је кандидат објавио три уџбеника, део практикума, да „поседује завидно педагошко искуство које је стицао не само на Правном факултету у Београду“. Као што је наведено у претходним ставовима, ни један од ових кључних аргумената за предлог Комисије да се кандидат Ђурђевић бира за ванредног професора једноставно не стоји. Када би се усвојио такав став Комисије то би значило да треба подстицати кандидате да се у најкраћем року, служећи се недопуштеним и неморалним средствима, ванредно унапређују! У конкретном случају кандидат би био биран како за доцента, тако и за ванредног професора све у року од пет година (укупно), уз неистинито приказивање и оцењивање радова, односа према студентима, научном подмлатку, према старијим наставницима и сл. То би био погубан преседан како за Правни факултет у Београду, тако и за Универзитет у Београду, најстарију и најугледнију српску научно-образовну институцију. 9. Коначно, Комисија није формирана у складу са Законом о високом образовању и Статутом Правног факултета, јер је један њен члан изгубио својство наставника Универзитета у Београду дана 24. децембра 2009. године. Реч је о др Александру Јакшићу, који је као ванредни професор биран на одређени временски период, тј. на пет година - у складу са Законом о високом образовању (чл. 65) и Статутом Правног факултета у Београду (чл. 104), који је истекао наведеног датума (дакле пре шест месеци), а није реизабран или

8

изабран у више звање, у ком случају губи наставничко звање и радни однос и сада се налази само у фактичком радном односу. О овој чињеници Декан мора да води рачуна по службеној дужности. На основу наведених чињеница и позитивних прописа п р е д л а ж е м да Изборно веће Правног факултета Универзитета у Београду овај приговор усвоји и одбије предлог Комисије да се др Дејан Ђурђевић изабере у звање ванредног професора за грађанскоправну ужу научну област (предмет Наследно право). Проф. др Оливер Антић Прилози:

1. саопштење проф.др Александра Јакшића 2. Поднесак Вање Петровић 3. Записник Управе Правног факултета Источно Сарајево и поднесак

Катедри за грађанско право Правног факултета у Београду

9

И З Б О Р Н О М В Е Ћ У ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ

ПРЕДМЕТ: ОДГОВОР КОМИСИЈЕ ЗА ПИСАЊЕ РЕФЕРАТА на приговор проф. Оливера Антића и на приговор др Балше Кашћелана Комисија за писање извештаја за избор једног ванредног професора за грађанскоправну ужу научну област (предмет Наследно право), у саставу: 1º др Марија Драшкић, редовни професор Правног факултета Универзитета у Београду, 2º др Гордана Станковић, редовни професор Правног факултета Универзитета у Нишу, 3º др Александар Јакшић, ванредни професор Правног факултета Универзитета у Београду и 4º др Драгица Живојиновић, ванредни професор Правног факултета Универзитета у Крагујевцу, написала је позитиван извештај и предложила Изборном већу Правног факултета Универзитета у Београду да донесе одлуку о утврђивању предлога за избор др Дејана Ђурђевића у звање ванредног професора за грађанскоправну ужу научну област (предмет Наследно право). Против овог извештаја поднели су приговоре: проф. др Оливер Антић (02 бр. 593/8, од 24. 6. 2010.) и др Балша Кашћелан (02 бр. 593/9, од 24. 6. 2010). У својим приговорима подносиоци су изнели своје замерке на рачун предлога Комисије, које се састоје у: 1º оспоравању да кандидат има објављен уџбеник, 2º оспоравњу чланака које је кандидат објавио, 3º оспоравању учешћа кандидата на научним скуповима, 4º оспоравању педагошког рада кандидата, 5º оспоравању ангажовања кандидата у развоју научног подмалтка, 6º примедбама на рачун докторске дисертације кандидата и 7º оспоравању достојности кандидата да буде биран за универзитетског наставника. 1. Негирање да кандидат има објављен уџбеник.

1.1. Проф. Антић указује у приговору (стр. 1 – 2) да ниједна од књига које је написао кандидат није прошла „нужни поступак“ и да се због тога не може сматрати универзитетским уџбеником, што је, према његовом схватању, противно члану 4. Критеријума за стицање звања наставника на Универзитету у Београду.

Ова тврдња подносиоца приговора нема утемељење у одредби на коју се позива. Члан 4 (Г) Критеријума за стицање звања наставника на Универзитету у Београду предвиђа да је један од услова за избор у звање ванредног професора: „објављен уџбеник, монографија, хрестоматија, збирка задататака или практикум из

1

области за коју се бира.“ Нигде не стоји да је услов за избор у звање да тај уџбеник буде препоручен или одређен као обавезна литература за припремање испита. Ако се пође од појма уџбеника, по којем он представља дело које системски излаже одређену материју у складу са наставним планом и програмом, онда књига др Дејана Ђурђевића „Институције наследног права“ несумњиво представља уџбеник, чијим је објављивањем он испунио један од услова за избор у звање ванредног професора.

1.2. Проф. Антић замера кандидату да у уџбенику за српско право употребљава „црногорску правну терминологију“ (стр. 2). Иако подносилац приговора не наводи ниједан пример нити аргумент за такву тврдњу, Комисија претпоставља да је реч о терминима „тестамент“ и „легат“.

Остављајући по страни расправу о томе да ли постоји српска и црногорска

правна терминологија, Комисија не може да прихвати настојање проф. Антића да именице „тестамент“ и „легат“ избаци из српског правничког говора и да их прогласи „црногорском правном терминологијом“. Тачно је да Закон о наслеђивању Србије из 1995. године за „тестамент“ користи термин „завештање“, док за „легат“ користи термин „испорука“. Међутим, тај закон је у погледу употребљених термина „завештање“ и „испорука“ остао потпуно усамљен. У осталим законима се редовно среће израз „тестамент“. Тако, на пример, чланови 175-182. Закона о ванпарничном поступку Србије; члан 51. ст. 2. Породичног закона Србије; члан 150, 957. и 965. Закона о облигационим односима управо користе термин „тестамент“. Подсећамо такође да се изрази „тестамент“ и „легат“ срећу и у свим законима на којима је радио проф. Михаило Константиновић, кога је красио „изузетан осећај за језик и стил“ (видети С. Перовић, Скица за један портрет, предговор књизи: М. Константиновић, Облигације и уговори ..., Београд 1997, стр. 32.). Најзад, и Владина Комисија за израду Грађанског законика Србије остаје верна изразу „тестамент“ (види: Преднацрт Грађанског законика Републике Србије, књ. 2 – Облигациони односи, Београд 2009, стр. 62, чл. 161). Због тога се мора констатовати да је нетачна тврдња у приговору проф. Антића да кандидат у уџбенику за Србију користи црногорску правну терминологију.

1.3. За књиге др Дејана Ђурђевића „Основи породичног права Црне Горе“, Подгорица 2008, и „Основи наследног права Црне Горе“, Подгорица 2010, подносилац приговора каже да не могу да буду релевантне за избор у звање ванредног професора на Правном факултету Универзитета у Београду (стр. 2).

Ова тврдња проф. Антића такође нема утемељење у Критријумима за стицање

звања наставника на Универзитету у Београду. Нигде у тим критеријумима не стоји да уџбеник на основу којег се неко бира у научно звање мора да се односи на важеће право (српску медицину? домаћу пољопривреду? унутрашњи саобраћај?) државе у којој кандидат за универзитетско звање предаје. Такав захтев био би супротан самој суштини сваког научног и стручног рада. Штавише, ако се правнички радови објављени у страним часописима - чак и онда када се баве проблемима страног правног поретка - узимају у обзир и бодују приликом избора у научно звање тако да носе већи број бодова него радови у домаћим часописима, не постоји разлог због којег се не би могли узети у обзир и уџбеници објављени у иностранству, који приказују позитивно право друге државе. Иначе, ове књиге су прошле процедуру

2

предвиђену правилима Универзитета у Доњој Горици и тамо се користе као званични уџбеници за припремање испита из предмета Породично право и Наследно право.

1.4. Проф. Антић на рачун чланова Комисије износи оптужбе да су измислили да се књиге др Дејана Ђурђевића налазе у Библиотеци Правног факултета у Београду.

Ова тврдња подносиоца приговора није истинита. Књига „Основи породичног

права Црне Горе“ заведена је под бројем 166708; књига „Основи наследног права Црне Горе“ заведена је под бројем 166908, док је књига „Институције наследног права“ заведена под бројем 55719. На web страници Правог факултета тренутно се налази Билтен приновљених књига Библиотеке Правног факултета у Београду, бр. 2/2010, где се може видети да је једна од нових књига и уџбеник др Дејана Ђурђевића, Основи наследног права Црне Горе. 2. Оспоравање чланака које је објавио кандидат Ђурђевић

2.1. За чланке кандидата др Дејана Ђурђевића, проф. Антић (стр. 3) даје паушалну и неутемељену оцену да су „мањег обима и просечног квалитета, с тим да у некима од њих има и научно потпуно неутемељених ставова, који се могу сматрати грубим грешкама.“ Као илустрацију за такву тврдњу, подносилац приговора наводи становиште кандидата, изнето у чланку „Повећање наследног дела оставиочевих родитеља“, да је плодоуживање на заоставштини или њеном делу облик универзалне сукцесије sui generis. Проф. Антић даље пише да је: „потпуно бесмислено оповргавати ову заблуду кандидата.“

Овакав исказ подносиоца приговора је увелико исхитрен. У швајцарској

правној теорији, наиме, вођена је жучна расправа управо о томе да ли је плодоуживалац на заоставштини сингуларни сукцесор (на том становишту су стајали Peter Tour и Bernhard Schnyder, Das schweizerische Zivilgesetzbuch, Zürich, 1975, стр. 343. и даље) или пак, универзални сукцесор sui generis (такав став заступао је Paul Piotet, Précis de droit successoral, Berne, 1976, стр. 35. и даље). Ово питање је разматрао и Лазар Марковић (Наследно право, Београд 1930, стр. 134. и даље) који се, након анализе различитих схватања у тадашњој српској и аустријској науци, приклонио становишту да плодоуживање на заоставштини представља облик универзалне сукцесије sui generis. Са ставом кандидата се неко може или не мора сложити, али расправе на које смо указали недвосмислено говоре о томе да се такав став сигурно не може квалификовати као бесмислица.

2.2. Приговарајући чланку кандидата „О реформи разлога недостојности за наслеђивање“, проф. Антић наводи да се аутор „тек почетник у науци, обраћа Комисији на непримерен начин“ и да предлаже решење из упоредног права које је одавно приказано у уџбенику подносица приговора, а да то не помиње у примедби (стр. 3-4).

Ове тврдње подносица приговора такође нису тачне. Ни на једном месту у свом

чланку кандидат се не обраћа Комисији за израду Грађанског законика Републике Србије, нити анализира њен састав и компетентност. Кандидат се искључиво бавио

3

разматрањем измена које је Комисија предложила у погледу разлога за недостојност. У закључку свог рада кандидат предлаже да се Комисија ослони на решења из ранијих закона о наслеђивању која су настала по узору на члан 540. Швајцарског грађанског законика. Са решењем швајцарског права кандидат се упознао тако што је прочитао члан 540. Швајцарског грађанског законика и њега је цитирао. Замерка кандидату што се приликом излагања о недостојности у швајцарском праву није позвао на уџбеник проф. Антића није, заправо, ни довољно јасна. Наиме, могло би се упутити питање подносиоцу приговора: зашто би се кандидат који пише о недостојности у швајцарском праву позивао на српски уџбеник из Наследног права ако може да прочита оно што пише у Швајцарском грађанском законику? Утолико пре, што проф. Антић у свом уџбенику (Наследно право, Београд 2007, стр. 59, фуснота 188) само сумарно наводи разлоге за недостојност у швајцарском праву: „У швајцарском праву остали разлози недостојности су: умишљајно довођење оставиоца у стање сталне неспособности за састављање тестамента; изазивање мана воље код завештаоца; уништење и прикривање оставиочевог тестамента тако да га овај не би могао поново изјавити.“ При томе, проф. Антић се и сам позива на уџбеник проф. Благојевића из 1968. Прецизности ради, наводимо интегрални текст члана 540. Швајцарског грађанског законика: 2. Erbunwürdigkeit a. Gründe Unwürdig, Erbe zu sein oder aus einer Verfügung von Todes wegen irgendetwas zu erwerben, ist: 1. wer vorsätzlich und rechtswidrig den Tod des Erblassers herbeigeführt oder herbeizuführen versucht hat; 2. wer den Erblasser vorsätzlich und rechtswidrig in einen Zustand bleibender Verfügungsunfähigkeit gebracht hat; 3. wer den Erblasser durch Arglist, Zwang oder Drohung dazu gebracht oder daran verhindert hat, eine Verfügung von Todes wegen zu errichten oder zu widerrufen; 4. wer eine Verfügung von Todes wegen vorsätzlich und rechtswidrig unter Umständen, die dem Erblasser deren Erneuerung nicht mehr ermöglichten, beseitigt oder ungültig gemacht hat.

2. Недостојност за наслеђивање а. Разлози Недостојан је да буде наследник или да штогод стекне из располагања за случај смрти: 1. ко је са умишљајем и противправно проузоковао смрт оставиоца или је то покушао; 2. ко је оставиоца са умишљајем и противправно довео у стање трајне неспособности за располагање; 3. ко је оставиоца путем лукавства, принуде или претње навео или натерао да сачини или опозове располагање за случај смрти; 4. ко је са умишљајем и противправно сакрио или учинио неважећим располагање за случај смрти под околностима које не омогућавају завештаоцу да га обнови.

2.3. Проф. Антић тврди да је кандидат др Дејан Ђурђевић неке чланке издвојио

из своје докторске дисертације и три књиге. Указује на следеће радове: Издвајање из састава заоставштине по основу доприноса у њеном увећању, Актуелна реформа наследног права у Црној Гори и Закон о облигационим односима и уговори у наследном праву.

Ова тврдња проф. Антића не одговара чињеницама. Прво, поменути чланци

нису могли да буду издвојени и прерађени из уџбеника Основи наследног права Црне Горе и Институције наследног права, јер су чланци написани и објављени 2009.

4

године, а уџбеници су објављени 2010. године. О томе сведочи и податак да су поменути чланци цитирани у уџбеницима Основи наследног права Црне Горе (видети, на пример: фуснота 68 на стр. 15; фуснота 181 на стр. 43; фуснота 998 на стр. 295.) и Институције наследног права (видети, на пример: фуснота 48 на стр. 25; фуснота 177 на стр. 53; фуснота 115 на стр. 269.). Са друге стране, ови чланци нису - а по природи ствари не могу ни бити - издвојени из докторске тезе кандидата, нити из уџбеника Основи породичног права Црне Горе, јер са овим радовима готово да немају никакве везе. Напомињемо и то да је Комисија уочила да се кандидат приликом писања два рада у великој мери ослањао на текст своје докторске дисертације, па те радове није узела у обзир приликом бодовања.

2.4. Проф. Антић тврди да рад кандидата: „Актуелна реформа наследног права у Црној Гори“, Анали Правног факултета у Београду, бр. 1/2009, не представља чланак, јер је објављен у рубрици „Анализа законодавства“.

Овај приговор проф. Антића такође није тачан. Чланком се, наиме, сматра

сваки писани рад који обрађује један проблем са критичким освртом и личним доприносом аутора том проблему. Поменути рад кандидата др Дејана Ђурђевића испуњава све ове услове. Назив рубрике у којој је објављен не може му одузети својство чланка. Осим тога, сви радови које Анали Правног факултета у Београду објављују у оквиру рубрика „Чланци“, „Прилози“, „Анализа законодавства“ имају УДК број, што несумњиво потврђује да је реч о чланцима, за разлику од приказа и анализа судске праксе, који се не сматрају чланцима и немају УДК број. Најзад, квалитет неког рада и његов допринос науци цени се према ономе што је у том раду написано, а не према рубрици у којој је објављен. 3. Оспоравање учешћа кандидата Ђурђевића на научним скуповима

Проф. Антић не негира да је кандидат др Дејан Ђурђевић учествовао на међународним скуповима и да је излагао своје радове. Да ли је то учешће било запажено у позитивном или негативном смислу, ствар је субјективне оцене сваког учесника. Међутим, истини за вољу, мора се признати да је проф. Антић у свом приговору прилично малициозно описао како је прошло излагање др Дејана Ђурђевића на Копаоничкој школи природног права.

Том излагању присуствовали су и неки од чланова ове Комисије, као и велики

број чланова Изборног већа Правног факултета у Београду, који могу да посведоче о томе шта се заправо догодило. Након излагања др Дејана Ђурђевића, проф. Антић је у својству члана председништва коментарисао његов рад. Том приликом је истакао да је рад добро фундиран, али да се он не слаже за закључком др Дејана Ђурђевића, као и да кандидату замера што употребљава реч „тестамент“, уместо термина „завештање“. У свом излагању проф. Антић је напоменуо да само Срби имају свој назив за тестамент, док остали народи, чак и Немци, морају да користе реч из латинског језика. Дискусија је завршена тако што је на излагање проф. Антића реплицирао др Томас Мајер, правник из Немачке, који му је указао да Немачки грађански законик познаје два термина за означавање тестамента: das Testament (реч латинског порекла) и die letzwilige Verfügung (немачка реч).

5

4. Оспоравање педагошког рада кандидата

Проф. Антић и др Кашћелан оспоравају педагошки рад кандидата др Дејана Ђурђевића, предочавајући пријаве студената и писмо бивше студенткиње Вање Петровић о његовом понашању на испиту.

Комисија сматра да није надлежна да се бави оваквим дописима. Управа

Факултета дужна је да утврди да ли су ови наводи тачни и ако јесу, да изрекне др Дејану Ђурђевићу одговарајућу санкцију. Ипак, Комисија скреће пажњу на контрадикторности које се наводе у писму бивше студенткиње Вање Петровић, која у другој реченици тврди да је послала писмо пошто је положила све испите, тако да се неће моћи остварити наводне претње које јој је упућивао др Дејан Ђурђевић, док се у трећем пасусу може прочитати да се обраћала декану против др Дејана Ђурђевића још 2007. године.

Вредновање педагошког рада др Дејана Ђурђевића Комисија је извршила у складу са актима Универзитета у Београду. Према члану 4 (Г) Критеријума за стицање звања наставника на Универзитету у Београду, кандидат који се бира у наставничко звање треба да буде способан за наставни рад. Иста одредба предвиђа да се способним за наставни рад сматра оно лице које добије позитивну оцену у студентској анкети. Студентска анкета се врши у складу са Правилником о студентском вредновању предагошког рада наставника који је донео Универзитет у Београду. У члану 2. тог Правилника стоји: „Основни циљ студентског вредновања педагошког рада наставника Универзитета (у даљем тексту: студентско вредновање) јесте формирање мишљења студената о педагошком раду наставника, које се узима у обзир приликом утврђивања оцене о резултатима педагошког рада наставника у поступку избора у звање наставника.“ Студентско вредновање организује Управа Факултета, а врши се тако што студенти попуњавају прописани упитник у семестру у коме предаје наставник чији се рад вреднује. Управа Правног факултета у Београду организовала је студентско вредновање предагошког рада др Дејана Ђурђевића у складу са Правилником Универзитета у Београду. Резултати тог вредновања достављени су члановима Комисије и они су их објавили у свом реферату. Из студентске анкете се види да су предавања др Дејана Ђурђевића веома посећена (између 140 и 203 студента) те да студенти у анонимној анкети, ослобођеној било каквог притиска, будући да се наставник не налази у учионици док студенти попуњавају упитнике, веома високо цене све сегменте његовог ангажовања у настави: начин излагања, припремљеност за наставу, редовност и педантност у извођењу наставе итд. Ове анкете показују један општи високи просек, који не може бити доведен у питање појединачним оценама незадовољства, које некада могу бити и резултат побуда недостојних академске средине.

На овом месту, Комисија посебно указује да је након потписивања реферата за избор у звање ванредног професора, Управа Факултета вредновала предагошки рад др Дејана Ђурђевића за летњи семестар 2010. године. У анонимној студентској анкети која је спроведена за предавања на крају летњег семестра 2010. године и у којој је учествовало 102 студента, кандидат Ђурђевић је добио следеће оцене:

6

Т в р д њ е Просечна оцена 1. Наставник излаже јасно и разумљиво 4,79 2. Наставник излаже прегледно и истиче најбитније 4,823 3. Наставник се прдржава наставног програма и плана рада 4,415 4. Наставник предаје одговарајућим темпом (ни преспоро ни

пребрзо ) 4,77

5. Наставник је припремљен за наставу. 4,792 6. Наставник држи наставу према распореду и без кашњења 4,643 7. Наставник подстиче учествовање студената у настави 4,277 8. Наставник одговара на студентска питања и узима у обзир

студентске коментаре 4,722

9. Досадашње оцене код овог наставника у оквиру овог предмета одговарају мом показаном знању 4,626

10. Ова анкета је спроведена на коректан начин (без притисака и утицаја ) 4,931

УКУПНА ПРОСЕЧНА ОЦЕНА 4,678

У анонимсној студентској анкети која је спроведена за вежбе на крају летњег семестра 2010. године и у којој је учествовало 55 студената, кандидат др Дејан Ђурђевић је добио следеће оцене:

т в р д њ а просечна оцена Руководилац вежби је припремљен за час 4,838 Руководилац вежби јасно објашњава питања која се обрађују 4,87 Руководилац вежби припрема и обрађује практичне задатке на часу 4,818

Руководилац вежби подстиче учествовање студената на часу 4,218 Руководилац вежби одговара на студентска питања и узима у обзир студентске коментаре 4,60

Руководилац вежби у довољној мери проверава знање студената 4,296 Руководилац вежби на одговарајући начин проверава знање студената 4,407

Руководилац вежби објективно оцењује рад студената на вежбама 4,611

Руководилац вежби уредно држи часове (према распореду, без отказивања, кашњења и скраћивања) 4,709

Ова анкета је спроведена на коректан начин (без притисака и утицаја )

4,981

УКУПНА ПРОСЕЧНА ОЦЕНА 4,634

Студентска вредновања која су вршена раније, као и ово последње приказано у одговору на приговоре проф. О. Антића и др Б. Кашћелана, недвосмислено указују да је др Дејан Ђурђевић способан да држи наставу и да поседује педагошке квалитете који га препоручују за избор у звање ванредног професора. Најбоље о томе сведоче и коментари појединих студената написани у анкетама које достављамо у прилогу. Подсећамо још једном, да су ове анкете анонимне и да су студенти приликом њиховог

7

попуњавања ослобођени сваког притиска да ће бити награђени или кажњени, било од кандидата, било од неког другог. 5. Оспоправање кандидатовог рада на развоју научног подмлатка

5.1. Проф. Антић истиче да је др Дејан Ђурђевић: „учинио све да са Факултета избаци млађег колегу асистента др Балшу Кашћелана“ и да је „део Већа дословно лажима и преваром довео у заблуду о чему је поведен и судски спор.“

Ова тврдња проф. Антића такође не одговара истини. Тачно је да је др Дејан

Ђурђевић поднео приговор на реферат за избор др Балше Кашћелана у звање доцента. У том приговору др Дејан Ђурђевић је изнео разлоге због којих сматра да др Б. Кашћелан не заслужује да буде изабран у наставничко звање. Међутим, нигде у приговору др Дејан Ђурђевић није вређао нити омаловажавао ни кандидата ни чланове Комисије за писање реферата на који је поднео приговор. Са друге стране, проф. Антић је имао прилику да у писменом одговору на приговор др Дејана Ђурђевића, који је писао заједно са осталим члановима Комисије, негира наводе из Ђурђевићевог приговора, али то није учинио. Уосталом, докази о свим овим чињеницама налазе се у записнику са седнице Изборног већа Правног факултета од 29. јуна 2009. године, а познати су и свима онима који су тој седници присуствовали. Стога, не би се могла прихватити тврдња да је подношење аргументованог приговора у поступку избора у наставничко звање чињеница која може дискредитовати рад др Дејана Ђурђевића на развоју научног подмлатка. Управо супротно, сваки наставник има обавезу да одговорно приступа одлучивању о избору својих колега у наставничка и сарадничка звања, па и да у том поступку износи своје критичке ставове. Најзад, не делује уверљиво ни изјава проф. Антића да је др Дејан Ђурђевић могао довести у заблуду део Изборног већа, јер би то значило да су чланови Изборног већа неискусни и поводљиви људи који немају способности да самостално доносе одлуке, што је свакако потпуно нетачно.

Што се тиче тврдње проф. Антића да се води судски спор због тога што је др

Дејан Ђурђевић „лажима и преваром“ довео део Изборног већа у заблуду, Комисија има сазнање једино о томе да се пред Првим основним судом у Београду против др Балше Кашћелана води кривични поступак због кривичног дела угрожавање сигурности из члана 138. ст. 1. Кривичног законика (бр. 19036/10), у коме др Дејан Ђурђевић има статус оштећеног лица. 5.2. Проф. Антић у свом приговору тврди да „је био обавештен“ да др Дејан Ђурђевић није хтео да потпише реферат за избор Милоша Станковића у звање асистента за предмет Наследно право, али да се касније предомислио и потписао реферат.

Увидом у документацију која се налази у архиви Факултета, Комисија је могла

да закључи да је др Дејан Ђурђевић, поред професора Слободана Перовића и проф. Оливера Антића, био члан комисије за писање реферата за избор Милоша Станковића у звање асистента за Наследно право и да су сви чланови Комисије тај реферат потписали у прописаном року. Све остало што тврди проф. Антић у свом приговору, спада у сферу спекулација о којима ова Комисија не може и не жели да се изјашњава.

8

6. Примедбе на рачун докторске дисертације кандидата

У приговору др Балше Кашћелана изречено је неколико примедби на рачун докторске дисертације др Дејана Ђурђевића. Те примедбе се односе на „фрапантно преузимање туђих закључака на више места у свом докторском раду.“ Др Кашћелан износи да је др Дејан Ђурђевић у својој докторској дисератцији покушао да припише себи резултате туђег научног истраживања. Своју тврдњу аргументује упућивањем на неке делове Ђурђевићеве дисертације. Пошто је извршила увид у назначена места у Ђурђевићевом докторском раду, Комисија сматра да примедбе др Балше Кашћелана нису утемељене.

Тако, др Кашћелан тврди да је на страни 7. свог докторског рада др Дејан

Ђурђевић оставио утисак да је он дефинисао и формулисао особине, природу и случајеве када долази до виртуелне и текстуалне ништавости правног посла. Та тврдња није тачна. Ако се прочита стр. 7. Ђурђевићевог докторског рада, види се да он ту заиста излаже како се област ништавости правног посла уређује комбиновањем виртуелне и текстуалне ништавости, а у фусноти број 15 упућује на уџбеник проф. Станковића и Водинелића. Читалац, који има макар и минимално искуство у читању научних радова, не може никако бити доведен у заблуду да је учење о текстуалној и виртуелној ништавости оргинална научна творевина др Дејана Ђурђевића.

Потом, др Кашћелан замера др Дејану Ђурђевићу што на странама 18-38. своје

дисертације ствара утисак да је „мукотрпно пруочавао текстове француских аутора“. Ова трвдња такође није истинита. Кандидат др Дејан Ђурђевић се са становиштима француске доктрине о јавном поретку упознао преко радова проф. Слободана Перовића и то се јасно види у наведеним фуснотама. Ниједна реченица није преписана, нити је др Дејан Ђурђевић преузимао туђе фусноте.

Такође је неистинита тврдња да др Дејан Ђурђевић у свом раду на страни 140.

„присваја туђе преводе“. Наиме, кандидат је за једну одлуку Европског суда за људска права сазнао читајући чланак проф. Аврамовића. У фуснотама бр. 495 и 496 др Дејан Ђурђевић експлицито назначава да је текст те одлуке навео према чланку проф. Аврамовића. Због тога не може бити ни речи о преузимању туђих превода.

Комисија посебно не разуме у чему се састоји „грех“ др Ђурђевића што је за

становишта која је заузео белгијски Касациони суд сазнао читајући књигу проф. Марије Драшкић, Ванбрачна заједница, Београд 1987, и што је коректно навео како је дошао до сазнања о ставовима у белгијској судској пракси. 7. Примедбе на рачун моралне подобности кандидата

У својим приговорима проф. Антић и др Кашћелан изнели су читав низ тврдњи усмерених на то да морално дискредитују др Дејана Ђурђевића и да га огласе недостојним за избор у звање ванредног професора.

9

Комисија не жели, а сматра да нема ни мандат, да се упушта у расправу о оваквим тврдњама. Приликом писања извештаја и утврђивања предлога за избор, Комисија се стриктно држала Закона о високом образовању, као и универзитетских и факултетских правилника. Закон о високом образовању у члану 62. став 4. прописује када је једно лице недостојно да буде изабрано у наставничко звање. Реч је о оним кандидатима који су правноснажном пресудом осуђени за кривично дело против полне слободе, за кривично дело фалсификовања јавне исправе коју издаје факултет на којем је кандидат запослен, или за кривично дело примања мита у обављању послова на факултету. Кандидат др Дејан Ђурђевић није кривично осуђиван, о чему Управа Факултета ex officio прибавља одговарајућу потврду, тако да нису тачне тврдње подносилаца приговора да кандидат др Дејан Ђурђевић није морално подобан да буде биран у звање ванредног професора. 8. Закључак и предлог

Пошто је анализирала и проверила све наводе у приговорима које су поднели проф. Оливер Антић и др Балша Кашћелан, Комисија је оценила да су ти наводи или нетачни или ирелевантни за избор у звање ванредног професора.

Приликом оцене да ли кандидат испуњава услове за избор у звање ванредног професора Комисија је имала у виду Закон о високом образовању, као и акте Универзитета у Београду којима су утврђени критеријуми за избор. Кандидат има објављена три уџбеника, његови чланци имају коефицијент компетентности од 24, поена, кандидат је излагао своје радове на међународним научним скуповима, предагошки рад кандидата је позитивно оцењен у анонимним студентским анкетама које су спроведене у складу са универзитетским Правилником, учествовао је у раду на развоју научног подмлатка и, најзад, кандидат није кривично осуђиван.

Имајући у виду све оно што је изложено у реферату, као и у одговору на поднете приговоре, Комисија остаје при свом предлогу да Изборно веће Правног факултета Универзитета у Београду донесе одлуку о утврђивању предлога за избор др Дејана Ђурђевића у звање ванредоног професора за грађанскоправну ужу научну област (предмет Наследно право). У Београду, 28. јуна 2010.

проф. др Марија Драшкић проф. др Гордана Станковић проф. др Александар Јакшић проф. др Драгица Живојиновић

10

Образац 2.

ИНДИВИДУАЛНИ СТАТИСТИЧКИ ИЗВЕШТАЈ О ВРЕДНОВАЊУ ПЕДАГОШКОГ РАДА РУКОВОДИЛАЦА ВЕЖБИ УНИВЕРЗИТЕТА У

БЕОГРАДУ Назив факултета ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ Име, презиме и звање наставника чији рад је вреднован ДР ДЕЈАН ЂУРЂЕВИЋ, доцент Назив студијског програма ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ Назив и шифра предмета 2205 – НАСЛЕДНО ПРАВО датум вредновања : 13. мај 2010. године – летњи семестар школске 2009/2010. године Број студената који су учествовали у вредновању наставника на овом предмету 55 Укупан број студената који имају обавезу да вежбају код наставника на овом предмету ....

ПОЛ мушки женски

број % број % број % 14 25.45 41 74.54 55 100

УПИСАНА ГОДИНА СТУДИЈА I II III IV апсолвенти Без

одговора ∑

број % број % Број % Број % број % број % број % - - 55 100 - - - - - - - - 55 100

ПРОСЕЧНА ОЦЕНА 6.00-6.50 6.51-7.50 7.51-8.50 8.51-9.50 9.51-10.00 без одговора

број % број % Број % број % број % број % 6 10.90 23 41.81 19 34.54 6 10.90 1 1.81 - -

ПРИСУСТВО НА ЧАСОВИМА

свим часоваима

већини часова мањем броју часова

без одговора ∑

број % Број % број % Број % број % 27 49.09 27 49.09 1 1.81 - - 55 100

11

Т в р д њ е

5

4

3

2

1

Не могу да одговорим

Без одговора

∑ Просечна оцена

1. Руководилац вежби је припремљен за час

49 4 1 1 55 4.836

2. Руководилац вежби јасно објашњава питања која се обрађују

52 1 1 1 55 4.87

3. Руководилац вежби јприпрема и обрађује практичне задатке на часу

49 4 1 1 55 4.818

4. Руководилац вежби подстиче учествовање студената на часу

27 17 8 2 1 55 4.218

5. Руководилац вежби одговара на студентска питања и узима у обзир студентске коментаре

42 8 3 2 55 4.60

6. Руководилац вежби у довољној мери проверава знање студената

29 16 7 2 1 55 4.296

7. Руководилац вежби на одговарајући начин проверава знање студената

33 14 5 2 1 55 4.407

8. Руководилац вежби објективно оцењује рад студената на вежбама

40 10 2 1 1 1 55 4.611

9. Руководилац вежби уредно држи часове ( према распореду, без отказивања, кашњења и скраћивања )

43 9 2 1 55 4.709

10. Ова анкета је спроведена на коректан начин ( без притисака и утицаја )

54 1 55 4.981

УКУПНА ПРОСЕЧНА ОЦЕНА ( просек претходних 10 )

4.634

11. Посебан коментар о раду руководиоца вежби

- Све похвале! Коначно неко да објасни а да му сваку реч разумете заиста сам одушевљена јер на часу научим а кући само обнављам. Остали професори треба да следе пример др Ђурђевића!

- Најбољи професор на овом Факултету! - Свака част, професор је стварно за похвалу! - Оличан професор - Најбољи професор на овом Факултету! - Добар предавач - Веома квалитетна предавања и вежбе. - Одличан предвач - Јако сам задовољан предавањима заиста пуно пружа

12

Образац 2.

ИНДИВИДУАЛНИ СТАТИСТИЧКИ ИЗВЕШТАЈ О ВРЕДНОВАЊУ ПЕДАГОШКОГ РАДА РУКОВОДИЛАЦА ВЕЖБИ УНИВЕРЗИТЕТА У

БЕОГРАДУ Назив факултета ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ Име, презиме и звање наставника чији рад је вреднован ДР ДЕЈАН ЂУРЂЕВИЋ, доцент Назив студијског програма ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ Назив и шифра предмета 2205 – НАСЛЕДНО ПРАВО датум вредновања : 13. мај 2010. године – летњи семестар школске 2009/2010. год. Број студената који су учествовали у вредновању наставника на овом предмету 55 Укупан број студената који имају обавезу да вежбају код наставника на овом предмету .......

ТВРДЊЕ

Просечна оцена

1. Руководилац вежби је припремљен за час 4.836 2. Руководилац вежби јасно објашњава питања која се

обрађују 4.87

3. Руководилац вежби јприпрема и обрађује практичне задатке на часу

4.818

4. Руководилац вежби подстиче учествовање студената на часу

4.218

5. Руководилац вежби одговара на студентска питања и узима у обзир студентске коментаре

4.60

6. Руководилац вежби у довољној мери проверава знање студената

4.296

7. Руководилац вежби на одговарајући начин проверава знање студената

4.407

13

8. Руководилац вежби објективно оцењује рад студената на вежбама

4.611

9. Руководилац вежби уредно држи часове ( према распореду, без отказивања, кашњења и скраћивања )

4.709

10. Ова анкета је спроведена на коректан начин ( без притисака и утицаја )

4.981

УКУПНА ПРОСЕЧНА ОЦЕНА ( просек претходних 10 )

4.634

Образац 1.

ИНДИВИДУАЛНИ СТАТИСТИЧКИ ИЗВЕШТАЈ О ВРЕДНОВАЊУ ПЕДАГОШКОГ РАДА НАСТАВНИКА УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ

Назив факултета ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ Име, презиме и звање наставника чији рад је вреднован ДР ДЕЈАН ЂУРЂЕВИЋ, доцент Назив студијског програма ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ Назив и шифра предмета 2205 – НАСЛЕДНО ПРАВО датум вредновања : 19. мај 2010. године – летњни семестар школске 2009/2010. године Број студената који су учествовали у вредновању наставника на овом предмету 102 Укупан број студената који имају обавезу да слушају наставника на овом предмету ....

ПОЛ мушки Женски

број % број % број % 33 32.35 69 37.64 102 100

УПИСАНА ГОДИНА СТУДИЈА I II III IV V Без ∑

14

одговора број % број % Број % Број % број % број % број %

- - 102 100 - - - - - - - - 102 100

ПРОСЕЧНА ОЦЕНА 6.00-6.50 6.51-7.50 7.51-8.50 8.51-9.50 9.51-10.00 без одговора

број % број % Број % број % број % Број % 1 0.98 40 39.21 33 32.35 17 16.66 5 4.90 6 5.88

ПРИСУСТВО НА ЧАСОВИМА

свим часоваима

већини часова мањем броју часова

без одговора ∑

број % број % број % број % број % 43 41.15 52 50.98 7 6.86 - - 102 100

Т в р д њ е

5

4

3

2

1

Не могу да одговорим

Без одговора

∑ Просечна оцена

1. Наставник излаже јасно и разумљиво

86 12 3 1 102 4.79

2. Наставник излаже прегледно и истиче најбитније

86 14 2 102 4.823

3. Наставник се придржава наставног програма и плана рада

77 15 8 1 1 102 4.415

4. Наставник предаје одговарајућим темпом ( ни преспоро ни пребрзо )

79 18 3 1 1 102 4.77

5. Наставник је припремљен за наставу

86 11 3 1 1 102 4.792

6. Наставник држи наставу према распореду и без кашњења

71 26 3 1 1 102 4.643

7. Наставник подстиче учестовање студената у настави

52 35 7 4 3 1 102 4.277

8. Наставник одговара на студентска питања и узима у обзир студентске коментаре

82 13 4 1 1 1 102 4.722

9. Досадашње оцене код овог наставника у оквиру овог предмета одговарају мом показаном знању

64 22 4 1 11 102 4.626

10. Ова анкета је спроведена на коректан начин ( без притисака и утицаја )

97 3 2 102 9.931

УКУПНА ПРОСЕЧНА ОЦЕНА ( просек претходних 10 )

4.678

15

11. Посебан коментар о раду наставника

- Сјајан предавач - Баш сте кул - Професор је стручан и поучан - Најбоље одржана предавања до сада, студенти су мотивисани и

активирани, добро припремљени за испит. - Будући да ће вам ови коментари бити доступни кроз 5 година ако

акције "Прогреса" до тада буду порасле обавестите студенте. Тренутак отварања такве временске капије ће бити урнебесан

- Крајње коректан професор одлично предаје . Професор је за сваку похвалу!

- Требало би да има више оваквих професора на факултету. Професор Ђурђевић је за сваку могућу похвалу.

- Најбољи професор на Правном факултету - Најбољи професор на Правном факултету - Е баш, одличан си. - Професор понекад прави велике дигресије, али и поред тога стиже да

испредаје све што је дужан по плану рада. - Зна да буде неподношљив и ироничан кад га неко прекине на часу (

зато што учествује ) или му постави питање док прича! - Мало више стрпљења. - Добар предавач, јасно излажае материју, хоће свакоме да изађе у

сусрет, хоће сваком да помогне. По мом мишљењу, требало би ускоро да га унапреде у звање ванредног професора.

- Професор је коректан, осим што повремено сувише одлута са теме предавања / вежби па некад имам утисак да мало губим време.

- Најбољи професор Правног факултета - Професор је диван. Подстиче нас да учествујемо у настави и

мотивише нас да учимо!!! - Јасно предаје! - Пошто се ово добија за 5 година, ако измисле путовање кроз време

ми смо у реду скроз са ваше десне стране. Пс. Одлично и темељно излагање материје - добар предавч

- Професор предаје јако добро, може се деста научити на предавањима. Не свиђа ми се то што меша предавања и вежбе и што потенцира његове вежбаче.

- Супер професор, одлично предаје. - Један од најбољих професора на овом факултету! - Један од бољих професора. - Ђуре цар - Ich kiibe dich... - Добар предавач - Одличан предавач. - Што се тиче предавања, немам никаквих замерки. Мало ко овако

јасно дисциплиновано излаже свој предмет. - Труди се да студентима на максималан начин да олакша. - Алал вера, алал вера успео је да "натера" студенте да иду на

предавања. - Like!!! - Добар предавач, уме да истакне најважније и градиво учини

занимљивим и животним!

16

Образац 1. ИНДИВИДУАЛНИ СТАТИСТИЧКИ ИЗВЕШТАЈ О ВРЕДНОВАЊУ

ПЕДАГОШКОГ РАДА НАСТАВНИКА УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ Назив факултета ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ Име, презиме и звање наставника чији рад је вреднован ДР ДЕЈАН ЂУРЂЕВИЋ, доцент Назив студијског програма ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ Назив и шифра предмета 2205 – НАСЛЕДНО ПРАВО датум вредновања : 19. мај 2010. године – летњи семестар школске 2009/2010. године Број студената који су учествовали у вредновању наставника на овом предмету 102 Укупан број студената који имају обавезу да слушају наставника на овом предмету ....

ТВРДЊЕ

Просечна оцена

1. Наставник излаже јасно и разумљиво 4.79 2. Наставник излаже прегледно и истиче најбитније 4.823 3. Наставник се прдржава наставног програма и плана рада 4.415 4. Наставник предаје одговарајућим темпом ( ни преспоро ни

пребрзо ) 4.77

5. Наставник је припремљен за наставу. 4.792 6. Наставник држи наставу према распореду и без кашњења 4.643

7. Наставник подстиче учествовање студената у настави 4.277

8. Наставник одговара на студентска питања и узима у обзир студентске коментаре

4.722

9. Досадашње оцене код овог наставника у оквиру овог предмета одговарају мом показаном знању

4.626

10. Ова анкета је спроведена на коректан начин ( без притисака и утицаја )

4.931

УКУПНА ПРОСЕЧНА ОЦЕНА ( просек претходних 10 ) 4.678

17

18