Slide 1

Decija radoznalostMarina Janackovic 25/11Biljana Nedeljkovic 31/11Danijela Tadic 40/11Sanja Rankovic 41/11Radoznalost je veoma slozeno psihicko stanje.Ono se s jedne strane javlja kao reakcija na spoljne uticaje a sa druge strane kao izvor detenjih akcija radi upoznavanja sredine.Ona je izraz dejstva spoljasnjih i unutrasnjih faktora.Za pojavu radoznalosti potrebno je da postoje uticaji spolja prvenstveno i najcesce na culne organe,a kasnije i na psihicka stanja.Uz te uticaje neophodna je i sposobnost deteta da ih zapazi,da se na njima zadrzi i da se za njih zainteresuje.Prvi najelementarniji znaci decije radoznalosti javljaju se kod deteta vrlo rano,vec u prvim nedeljama zivota.Pojam radoznalostiPo Darvinu dete od deset dana vec fiksira pogledom zapaljenu svecu.U drugom mesecu dete moze pazljivo da slusa muzicke tonove,a u cetvrtom se okrece na onu stranu odakle dolazi zvuk.U 6-7 mesecu dete posmatra delove svog tela.U drugoj godini radoznalost se prosiruje.

Glavni periodi u razvoju decije radoznalostiPrva faza ima culni karakter,podsticaji za razvoj dolaze preko cula.Pocetkom druge polovine prve godine nastupa prelazna faza ,a polovinom druge godine zapocinje faza u kojoj sve vise preovladava intelektualna radoznalost.U razvoju ove radoznalosti izdvaju se dva doba:1.Doba decijeg zapitkivanja2.Kauzalni upitni razvoj

Uloga radoznalosti u duhovnom razvoju detetaRadoznalostje modanajzdravija ljudskatenja. Ona je mera ovekovogpsihofizikog zdravlja i garantefikasnosti da se neto naui i neim ovlada. Ako imate radoznalostkoja vasnosi kroz ivot na dobrom ste putu. Radoznalost u sutini proistie iz ljubavi prema ivotnim darovima. Njome kontaktiramo stvarnost bez straha da emo biti onemogueni ili povreeni.

Prirodno smo radoznali. ovek je bie koje jerado znati. Kod mnogih, meutim, radoznalost biva uguena ili izopaena u runo njukanje po tuim ivotima. Radoznalost je stvaralaka. Bez nje nema ni naunih otkria, ni umetnikog stvaranja, ni tehnolokog napretka ali ni linog samousavravanja i razvoja svakog pojedinca.

Radost otkrivanja novog i nepoznatog jedna je od najsnanijih ljudskih radosti. To zna svako ko ju je iskusio u bilo kom obliku. Trenutak kada u nama bljesne neka svetlost i osvetli ono to do tada nismo znali, trentak kada poveemo ono to nam je izgledalo razdvojeno, trenutak kada uskliknemo, naglas ili u sebi, "Eureka, pronaao sam!", trenutak je velikog ushienja.

Ipak prirodna radoznalost ide samo do odredjene mere.Danasnja saznanja,napredak nauke i svakodnevni poras informacija preko razlicitih,sada svima dostupnih medija,su suvise slozena,apstraktna i brojna te prirodna radoznalost nije dovoljan uslov za ucenje.Grinspen i Brazelton i radoznalost smatraju jednom od osnovnih potreba. Oseaj da su voljena deci daje hrabrost da se okrenu nepoznatom, da istrauju novo. Meutim, dete e iskoristiti priliku za sticanje novih iskustava samo ako ima oseaj da je njemu najblia osoba u blizini i da e mu pruiti utoite ukoliko neto krene naopako.

Negovanje radoznalosti kod deceIstraivanja pokazuju da radoznalost koja je posebno izraena tokom detinjstva pomae razvoj saznajnog mehanizama mozga. Previe televizije, ekrana, igraaka na baterije ili drugih spravica moe prekinuti ovaj izuzetno bitan razvoj. Posledice su usporen proces matovitog pristupa reavanju problema i nedostatak kreativnog razmiljanja, u emu su deca inae izuzetno dobra!Nikada ne smemo zaboraviti da su bebe, mala deca i malo vea deca bioloki predisponirani da ue iz sveta koji ih okruuje i da za njih i obian osueni list moe biti fascinirajui!!! Treba potovati ovakav detinji nain razumevanja sveta i ne treba previe razmiljati o tome ta detetu kupiti da bi ono postalo pametno. Ne samo da nai maliani ue SVE VREME, ve svako od njih ima svoj jedinstven nain na koji to ini.

Svako dete je jedinstveno i razliito, a injenica da e svako dete istraivati i otkrivati svet razliito, u sopstvenom ritmu, jeste klju razumevanja zdravog rasta i razvoja deteta.Da bi se razvio saznajni mehanizam, malom detetu treba omoguiti ( isto kao i starijoj deci, i adolescentima), da slobodno pokree stvari oko sebe i prilagoditi igru njegovoj izuzetnoj mati. Zato su kartonske kutije, krpe, plastine posude, drvene kocke, ali naravno i lutke, medvedii, vozii, bageri, autii, ak i kuni ljubimci, veoma zanimljive igrake za decu. Stvari od kojih mozak otupljuje su virtuelni svetovi, igrake koje funkcioniu samo na jedan nain, sprave koje zahtevaju stalnu kontrolu prstima. Interakcija izmeu deteta i prirodnog sveta razvija ula i primarnu vezu izmeu deteta i prirode.

Da bi bila zdrava, deca ponekad moraju da se isprljaju, da vam u DVD plejer gurnu neto izigravajui potara, bie fascinirani dok prosipaju vodu, sok ili mleko sa visine, iupae vam biljke da bi proverili kako izgleda koren i ofarbae svog medu. Sve ovo je fascinantno, bitno i esencijalno za proces uenja zbog kojeg je na saznajni mehanizam iv i jak. Ovo pomae, ne samo da se naui vie, ve zdrav saznajni mehanizam pomae da se izbegne kobno upadanje u koloteinu. To podrazumeva da nas nedovoljno razvijen saznajni mehanizam u zrelom dobu moe uiniti podlonijim depresiji, slaboj motivisanosti i veoj verovatnoi da emo trpeti lo posao ili odravati emotivnu vezu u kojoj nema ljubavi. Stoga e deija radoznalost, ukoliko se neguje tokom detinjstva, uiniti da se razviju fizike, psiholoke, emocionalne i socijalne kompetencije koje e zatim izgraditi samopouzdanje i sposobnost da se ovek lake izbori sa stresnim situacijama.

Pravoj deci treba prljavtine, drvea, vode, pravih ljudi, kunih ljubimaca i pravih ivotnih iskustava da bi bili zdravi, sretni i snani! Male stvari, kao to su, isprljati se, pokvasiti se i napraviti nered u sobi, je upravo ono to je deci potrebno da bi savladali komplikovane obrasce i nijanse ivota. Kada vam pomau oko raspremanja nereda koji naprave oni takoe savladavaju korisne ivotne vetine. Zato, potedite sebe muenitva, neka i deca uestvuju u spremanju!Ne gubite strpljenje kad dete pone neumorno da postavlja bezbroj pitanja jer ete svakim odgovorom podstai njegovu elju za uenjem, to e uticati i na uspeh vaeg maliana u koli. Pogledajte kako sve moete da razvijate deju elju za novim saznanjima.

Radoznalost je jedna dragocena osobina deteta izrazena u njegovoj zelji za znanjem,za upoznavanje sredine u kojoj zivi.Ona je izvor neiscrpne energije u ovladavanju znanjima i umenjima,vestinama i tehnikama kojim covecanstvo raspolaze.

Hvala na paznji!!!