DECENIJAM A SKRIVANA TAJNA USPEHA KLJUĆ JE U VAŠIM RUKAMA

KLJUCUSPEHAČ A R L S F. H A N E L

Prevod, dopuna i komentari:

MARIJO KRŽIĆ

1p o r t a Li b r i s

Predgovor izdanju na srpskom

K ljuč uspeha (Ihe Master Key System) jedna je od prvih knjiga izdatih na temu univerzalnih, ali gotovo nepoznatih zakona

koji vladaju nevidljivim univerzumom, zakona zbog kojih nam se u životu dešava baš ono što nam se dešava. Neki to nazivaju za- kon privlačenja (Law o f Attraction) ili najvećom tajnom koju su donedavno najmoćniji i najbogatiji ljudi sveta čuvali samo za sebe. Danas postoji čitavo more knjiga o tome, ali sva ta „savrcmenadela” insptraciju su dobila iz dve, tri knjige napisane pre stotinak godina. Ključ uspeha je jedna od njih.

Autor, kao jedan od najuspešnijih biznismena i mentora svoga vre- mena, u ovoj knjizi otkriva ne samo metode i tehnike nego i čitavu nauku koja se krije iza zakona privlačenja. Polazeći od činjenice da se kreativna snaga svakog čoveka krije u njegovim mislima, on nam otkriva metode kojima možemo dadoslovno otvorimo vrata kosmičke inteligencije i tako „privučemo" sebi sve ono o čemu sa- njamo. Ovo je knjiga koja je omogućila mnogim milionerima dva- desetog veka da steknu svoje bogatstvo, pre nego što je „nestala" oko 1933. godine (priča se da je knjigu zabranila Rimokatolička crkva, ali zvanični dokazi o tome ne postoje). Silikonskom dolinom kruži pričadaje mladi Bil Gejts na Harvardu pronašao kopiju ove knjige i zahvaljujući njoj odlučio da napusti studije i započne avanturu u svetu računara, osnivajući kompaniju Majkrosoft.

Originalno, knjiga je zamišljena kao priručnik sa 24 lekcije koje imaju uvodni deo i pitanja na kraju. Pošto je ona zaista i bila pri- ručnik i pošto je pisana jezikom starim sada već stotinu godina, posle nekih delova smo u zagradi dali poseban osvrt, komentar ili objašnjenje kako bismo gradivo objasnili i približili ga savremenom čitaocu.

Autor predlaže da se čita samo jedno poglavlje nedeljno da bi se u potpunosti ovladalo tehnikama i znanjima koje knjiga pruža, što i mi preporučujemo. Nije neophodno da se iznetim gradivom bavite tačno 24 nedelje, ali prave rezultate možete očekivati samo ako ste dctaljno proučili poglavlje i u potpunosti shvatili poruku koju ono nosi, pre nego što predete na sledeće. Takođe, preporučujemo da praktikujete preporučene vežbe, jer ćete tako dostići visok nivo kon- centracije i vizuelizacije, koji će vam omogućiti da materijalizujete svoje želje neslućenom brzinom.

Zakon privlačenja nije učenje, nije religija, nije filozofija, a ipak je sve to zajedno. Najbitnije od svega jeste da je to neosporna naučna činjenica. Preporučujemo da samostalno istražite ovu oblast i ga- ranlujcmo da ćete biti zapanjeni činjenicom da veliki broj naučnih studija i eksperimenata govori u prilog ovom zakonu. Nova era je konačno započela i nju ne karakterišu nacije, religije, društvena uredenja i velike korporacije, već čovek slobodnog uma, visokih mogućnosti i slobodnog duha. Ključ uspeha je vaša karta za novo doba.

Marijo Kržić

Sadržaj

Uvod......................................................................... 1Predgovor.................................................................3Prvi deo................................................................... 11Pitanja za vežbu sa odgovorima.......................19Drugi d e o ...............................................................21Pitanja za vežbu sa odgovorima.......................29Treći deo.................................................................30Pitanja za vežbu sa odgovorima.......................37Ćetvrti d e o ............................................................ 39

Pitanja za vežbu sa odgovorima...................... 46Peti d eo ...................................................................47Pitanja za vežbu sa odgovorima.......................54Šesti d e o .................................................................55Pitanja za vežbu sa odgovorima.......................62Sedmi d eo .............................................................. 63

Pitanja za vežbu sa odgovorima.......................71Osmi deo.................................................................73Pitanja za vežbu sa odgovorima.......................82Deveti deo...............................................................83Pitanja za vežbu sa odgovorima.......................92Deseti deo.............................................................. 94Pitanja za vežbu sa odgovorima.....................101Jedanaesti deo...................................................... 103

Pitanja za vežbu sa odgovorima.....................111Dvanaesti deo......................................................113Pitanja za vežbu sa odgovorima.....................120Trinaesti deo........................................................122Pitanja za vežbu sa odgovorima.....................129Četrnaesti d e o ....................................................131Pitanja za vežbu sa odgovorima.....................138Petnaesti d e o ......................................................140Pitanja za vežbu sa odgovorima.....................148Šesnaesti d e o ......................................................150Pitanja za vežbu sa odgovorima.....................157Sedamnaesti d e o ................................................159Pitanja za vežbu sa odgovorima.....................166Osamnaesti d eo ..................................................168Pitanja za vežbu sa odgovorima.....................175Devetnaesti d eo ..................................................177Pitanja za vežbu sa odgovorima.....................183

Dvadeseti deo...................................................... 185Pitanja za vežbu sa odgovorima.....................192Dvadeset prvi d eo ..............................................194Pitanja za vežbu sa odgovorima.................... 201Dvadeset drugi d eo ........................................... 203Pitanja za vežbu sa odgovorima.................... 211Dvadeset treći deo............................................. 212Pitanja za vežbu sa odgovorima.................... 219

Dvadeset četvrti deo......................................... 221Pitanja za vežbu sa odgovorima.................... 228

Uvod

Priroda nas sve podstiče da idemo napred. Ma koliko želeli ne možemo mirovati, stajati u mestu. Svaka osoba koja ispravno

razmišlja ne želi da se kroz život provlači polagano, kao biljka, već da se razvija, da napreduje i da nastavi svoj metalni razvoj do kraja svog života.

Medutim, taj razvoj može da nastupi jcdino ako se unapredi kvalitet misli i ideal pojedinca, odnosno akcije i situacije koje su posledica tih misli. Zbog toga je za svakog od nas izuzetno važno da prouči kreativne misli i kako da ih primeni. Ta znanja zapravo odreduju da li će i koliko će se ubrzati i unaprediti evolucija ljudskog života.

Čovečanstvo traga ,,za istinom” i istražuje svaku „uličicu" na koju naide. Na tom putu nastala je gomila specitične literature sa širo- kom rasponom ideja: od trivijalnih do subliminalnih, od otkrovenja, brojnih filozofskih pravaca, do konačne istine koja se nalazi u knjizi Kljuć uspeha.

Ključ uspeha je knjiga data svetu s namerom da mu bude veza s moćnom kosmičkom inteligencijom i pokazatelj kako da iz te inteli- gencije privuče sve ono što odgovara ambicijama i težnjama svakog čitaoca.

Svaki predmet ili institucija koje vidimo oko sebe a koje je stvorio čovek, najpre je moralo da postoji kao misao u Ijudskom umu. Zbog toga je misao konstruktivna po prirodi. Ljudska misao je duhovna snaga kosmosa koja deluje kroz svoju kreaciju - čoveka. Kljuć us- peha obučava čitaoca kako da koristi tu moć. Stvari i okolnosti za

2 ♦ KUUČ USPEHA

koje želimo da se ostvare, najpre moraju biti stvorene u mislima. Ova knjiga vam objašnjava i vodi vas kroz taj proces.

Ključ uspeha je učenje i publikovano je kao prateći materijal za odgovarajući kurs u 24 lekcije, koji se polaznicima predaje 24 ne- delje. Čitalac koji kroz ovu knjigu odjednom dobija sve 24 lekcije upozoren je da je ne čita kao novelu, već da je tretira kao kurs vredan studiranja i da pre nego što prede na sledeće, iznova čita svako poglavlje sve dok potpuno ne „upije" njegovo značenje. U suprotnom, kasniji delovi se vrlo lako mogu pogrešno razumeti, a čitalac bi tako uzalud potrošio i vreme i novac. Ako je koristi kao što je predloženo, ova knjiga će mu omogućiti da razvije snažniju i bolju ličnost, naoružanu novim moćima, da dostigne svaki vredan Iični cilj i da sLekne nove sposobnosti da uživa u lepotama i čudima života.

F. H. Berdžes

Predgovor

Neki Ijudi kao da privlače uspeh, moć, bogatstvo i druga do- stignuća bez mnogo truda; drugi pokušavaju da to postignu

uz velike napore i probleme, a na kraju ipak ne uspevaju da do- stignu svoje ideale i ostvare svoje ambicije i želje. Zbog čega je to tako? Zbog čega bi neki Ijudi ispunjavali svoje ambicije s lakoćom, drugi uzmnogo muke, a neki nikad? Uzrok nemožeda bude fizičke prirode, u protivnom ljudi koji su (izički najbliži savršenstvu bili i najuspešniji. Razlika bi, prema tome, morala biti mentalna - mo- rala bi biti u umu. Dakle um bi morao biti ta kreativna snaga, um bi morao biti ono u čemu se Ijudi suštinski razlikuju. Zbog toga je UM, zapravo ono što zaobilazi okruženje i prepreke kojese nalaze na čovekovom putu.

Kada se kreativna snaga uma bude u potpunosti razumela, videće se da su njeni efekti čudesni! Medutim, to se ne može postići bez pravilnog prilaza, truda i koncentracije. Čitalac će naučiti da su za- koni koji važe u mentalnom i duhovnom svetu podjednako čvrsti i nepogrešivi kao oni koji važe u materijalnom svetu. Zbog toga, da bismo ostvarili očekivane rezultate, neophodno je da upoznamo zakon i povinujemo mu se. Pravilna primena tog zakona doneće željene rezultate s nepromenljivom preciznošću. Čitalac koji nauči da se snaga nalazi u njemu samom, da je slab samo zbog toga što očekuje da mu pomoć dode spolja i koji se bez oklevanja baci u svet svojih misli, istog momenta će se uspraviti, biti čvrst, zauzeti dominantan stav i na kraju stvarati čuda.

Onaj ko ne uspe da u potpunosti istraži i iskoristi prednosti na- pretka koji je nastao u ovoj najmladoj i najsjajnijoj nauci, zaostaće

4 • Ključ uspeha

kao čovek koji bi odbio da prizna i prihvati korist koje je čovečan- stvu donelo otkrivanje zakona elektriciteta.

Naravno, um stvara negativne okolnosti podjednako često kao i one koje su poželjne, pa zato kada svesno ili nesvesno vizuelizujemo bilo kakav nedostatak, ograničenje ili neslaganje, zapravo stvaramo te okolnosti. Upravo je to ono što mnogi potpuno nesvesno rade sve vreme.

Ovaj zakon, baš kao i svaki drugi zakon nema obzira prema bilo kojoj osobi, već se neprekidno primenjuje, nemilosrdno donoseći svakoj osobi tačno ono što je stvorila, drugim rečima, kako poseješ, onako ćeš i da žanješ.

Izobilje zbog toga zavisi od toga koliko razumemo zakon o izobilju i činjenice da um nije samo kreator nego JEDINI kreator svega što postoji. Naravno, ništa ne može biti napravljeno pre nego što imamo spoznaju da to može biti napravljeno, a zatim uložimo odgovarajući napor. U svetu ne postoji više elektriciteta nego što ga je bilo pre sto godina, ali sve dok neko nije shvatio zakonitosti po kojima bi nam on mogao koristiti, nismo imali nikakvu korist od njega. Medutim, kada je zakon shvaćen, to je doslovno osvetlilo čitav svet. Isto tako je i sa zakonom o izobilju - samo oni koji ga shvate i usklade se s njim mogu da uživaju u povlasticama koje pruža.

Naučni duh sada dominira svakom oblasti kojoj se posveti napor. Relacije izmedu uzroka i posledice više niko ne ignoriše.

Otkrića zakonitosti obeležila su svaku epohu ljudskog napretka. Ona eliminišu elemenat neizvesnosti i ćudi u životima ljudi, kao i veštačke zakone, razloge i sigurnost.

Ljudi danas razumeju da svaka posledicu ima odreden i nedvosmi- slen uzrok, pa kada žele postići odreden rezultat, oni traže uslove pod kojima se taj rezultat može dostići.

Predgovor * 5

Osnove na kojima se svi zakoni zasnivaju otkrivene su induktivnim razumevanjem, koje se sastoji od medusobnog poređenja odrede- nog broja odvojenih događaja, sve dok se ne otkrije zajednički faktor koji ih uzrokuje.

Upravo toj metodi proučavanja civilizacija duguje zahvalnost za napredak i većinu znanja koja posedujemo, ona je produžila život, ublažila bol, premostila reke, obasjala noći, proširila granice per- cepcije, ubrzala kretanje, smanjila razdaljine, olakšala veze i omo- gućila čoveku da uroni u more i vine se u vazduh. Zbog toga i nije čudno što je čovek ubrzo počeo da ulaže napor da blagoslov tog sistema proučavanja proširi i na svoje metode razmišljanja, pa kada je postalo sasvim očigledno da odredeni rezultati prate odredeni proces razmišljanja, jedino što je preostalo bilo je da se ti rezultati razvrstaj u.

Ova metoda je naučna i to je jedina metoda po kojoj bi nam se trebalo dozvoliti da održavamo stepen slobode koji smo navikli da posmatramo kao svoje neotudivo pravo jer su Ijudi, kod kuće i u svetu, sigurni samo ako je društvo takvo da se unapreduje zdravlja, akumulira efikasnost u javnom ili privatnom biznisu bilo koje vrste, obezbeduje neprekidan napredak nauke i neprekidno uvećavaju napori da se ti i svi drugi aspekti razvoja društva okreću oko unapre- denja pojedinačnog i kolektivnog života, za koje nauka, umetnost i etika ureduju uputstva i kontrolišu motive.

Ova knjiga je zasnovana na apsolutnoj naučnoj istini i otkriće mo- gućnosti koje leže uspavane u svakom pojedincu i naučiti ga kako ih može pokrenuti u snažnu akciju koja će mu uvećati efektivne sposobnosti, donoseći mu dodatnu energiju, intuiciju, entuzijazam i mentalnu elastičnost. Čitalac koji dostigne razumevanje umnih zakona koje otkrivamo, steći će sposobnosti da postigne rezultate

6 • ICliuč uspeha

o kojima je do sada mogao samo da sanja i koji nagraduju na način koji je teško opisati rečima.

Ona objašnjava pravilnu upotrebu receptivnih i aktivnih elemenata uma i poučava čitaoce da uoče prilike. Ona osnažuje volju i razu- mevanje i objašnjava kako kultivisati i najbolje upotrebljavati ima- ginaciju, strasti, emocije i intuiciju. Ona daje inicijativu, upornost u traženju svrhe, mudrost pri izborima, inteligentnu naklonost i potpuno uživanje u životu na njegovim najvišim nivoima.

Kl/uč uspeha vas uči upotrebi Snage Uma, istinske Snage Uma, a ne nekakvih surogata; ovo nema nikakve veze sa hipnozom, magijom ili bilo kojom drugom, više ili manje fascinantnom obmanom, koja mnoge navede da misle kako se nešto može imati iz ničega.

Ključ uspcha uzgaja i razvija razumevanje koje će vam omogućiti da kontrolišele svoje tclo, a samim tim i zdravlje. Ona unapreduje i učvršćuje memoriju. Razvija pronicljivost, onu retku vrstu pronic- Ijivosli po kojoj se odlikuje svaki uspešan biznismen, koja čoveku omogućava da vidi, kako mogućnosti, tako i probleme u svakoj si- tuaciji, koja omogućava da iskoristite prilike kada su vam na dohvat ruke kao što su i hiljadama drugih, ali oni ne uspevaju da ih vide, već se marljivo bave situacijama koje ni pod kojim uslovima neće rezultirati bilo kakvom značajnijom dobiti.

Ključ uspeha razvija mentalnu snagu, što znači da će drugi instin- ktivno znati da ste vi osoba od moći, od karaktera, da će hteti da rade ono što vi radite; to znači da privlačite ljude i stvari, da ste vi onaj kojeg zovu sretnikom, da vam „stvari" same dolaze, da ra- zumete osnovne zakona prirode i da ste u skladu s njom i sa be- skonačnim, da razumete zakon privlačenja, prirodni zakon rasta i psihološke zakone od kojih zavise sve prednosti zdravstvenog, socijalnog i poslovnog sveta.

Predgovor ♦ 7

Mentalna snaga je kreativna snaga, ona vam daje sposobnost da stvarate za sebe, ona ne znači sposobnost da uzmete nešto od nekog drugog. Priroda tako nikada ne radi. Priroda stvori dva lista trave na mestu gde je prethodno nikao jedan list, a čoveku isto omogućava snaga uma.

Ključ uspeha uvećava nezavisnost i sposobnost i razvija proniclji- vost i mudrost, i narav da se bude od pomoći. Ona uništava nepo- verenje, depresiju, strah, melanholičnost i svaki oblik nedostatka, ograničenja i slabosti, uključujući bol i bolest. Ona budi zakopane talente, snabdeva inicijativom, snagom, energijom i vitalnošću. Ona budi zahvalnost lepotama umetnosti, književnosti i nauke.

Ona je promenila živote hiljadama ljudi, zamenjujući nesigurne i maglovite metode za konačne principe, principe koji su osnova na kojima bi trebalo da se zasniva svaki sistem efikasnosti.

Elbert Geri, predsednik korporacije ju-Es slil, rekao je: „Usluge savetnika, instruktora i eksperata za uspešan biznis nezamenljive su za mnoge enterprajz biznise, ali smatram da je mnogo važnije uočiti i prihvatiti ispravna načela.” Ova knjiga vas uči ispravnim načelima i sugeriše metode za njihovu praktičnu primenu; po tome se razlikuje od svih drugih kurseva ili udžbenika. Ona uči da jedina moguća vrednost nekog principa u njegovoj primeni. Mnogi čitaju knjige, uče kod kuće i odlaze na predavanja ceo svoj život, a da nisu pokazali nikakav napredak u korišćenju vrednosti principa koje uče. Ključ uspeha sugeriše metode kojima se vrednosti naučenih prin- cipa mogu pokazati i zaista primeniti u svakodnevnom životu.

Svetska misao se promenila. Ta promena se polako pojavljuje pred našim očima i ona će biti značajnija od bilo koje promene kroz koju je svet prošao.

8 • Kli uč uspeha

Sadašnja revolucija u mišljenjima bilo kojeg sloja ljudi, od najviših i najučenijih, pa do radničke klase, nenadmašna je u istoriji čove- ćanstva.

Nauka je odnedavno došla do tako raznovrsnih pronalazaka, ot- krila tako beskonačne izvore resursa, otkrila enormne mogućnosti i neočekivane sile da se naučnici sve više kolebaju da li da odredene teorije afirmišu kao usvojene i nesumnjive ili da neke druge pore- knu kao apsurdne ili nemoguće - tako je nova civilizacija rodena. Običaji, veroispovesti i okrutnosti nestaju, a njihovo mesto zauzi- maju vizija, poverenje i uslužnost. Okovi tradicionalnog su skinuti sa čovečanstva i dok se konzumiraju poslednji ostaci materijalnog, misao biva oslobodena i istina se uzdiže u punom sjaju pred zapa- njenim masama.

Ceo svet je pred budenjem nove svesnosti, nove snage i nove spo- znaje prirodnih bogatstava koja se nalaze u nama. Prethodni vek je doneo najveličanstveniji materijalni napredak u istoriji, a ovaj vek će proizvesti najveći napredak mentalne i duhovne snage.

Fizika je objasnila materiju pomoću molekula, molekule pomoću atoma, atome pomoću energije i na kraju je ser Ambrouzu Flemingu, u njegovom obraćanju Kraljevskom institutu preostaloda razjasni energiju pomoću uma. On je rekao: ,,U svojoj krajnjoj suštini, ener- gija bi mogla biti neshvatljiva za nas eksperte, kao nešto što je direk- tno izloženo manipulaciji onog što nazivamo umom ili voljom."

Pogledajmo koje su to najmoćnije sile u prirodi. U svetu minerala svc jc čvrsto i nepromenljivo. U kraljevstvu životinja i biljaka sve je u stanju fluksa, beskonačnih promena, uvek biva stvarano i ob- navljano. U atmosferi nalazimo toplotu, svetlost i energiju. Svaki svet postaje finiji i sve duhovniji kako se krećemo od vidljivog ka nevidljivom, od grubog ka prefinjenom, od niskog potencijala ka

Predgovor * 9

visokom potencijalu... Kada dostignemo nevidljivo, pronalazimo energiju u njenom najčistijem i najprostijem obliku.

Kao što su najmoćnije sile u prirodi nevidljive, tako su i najmoćnije snage u čoveku njegove nevidljive snage, njegova duhovna snaga, a jedini način na koji se duhovna snaga može ispoljiti to je misao. Mišljenje je jedina aktivnost koju duh poseduje, a misao je jedini proizvod mišljenja.

Zbog toga su sabiranje i oduzimanje duhovne operacije, zaključiva- nje je duhovni proces, ideje su duhovni koncepti, pitanja su duhovna traganja, a logika, argumenti i filozofija duhovna mašinerija.

Svaka misao pokreće neko fizičko tkivo. delove mozga, nerv ili mi- šić. Kako to uzrokuje stvarnu promenu u fizičkom sklopu tkiva, shvatamo da je dovoljno da imamo odredeni broj misli o nečemu da bismo potpuno promenili organizaciju čovekovog tela.

To je proces kojim neuspeh menjamo u uspeh. Mislima kao što su: odvažnost, snaga, inspiracija ili sklad zamenjujemo misli o ne- uspehu, očaju, nedostatku, ograničenjima i neskladu, a pošto se te misli ukorenjuju, fizičko tkivo se menja i tada osoba počinje da vidi život u drugačijem svetlu, stare navike praktično odumiru, stvari postaju nove. Osoba se ponovo rada, puna duha, život joj ima pot- puno novo značenje, ona je rekonstruisana i ispunjena radošću, samopouzdanjem, nadom i energijom. Ona vidi prilike za uspeh za koje je ranije bila slepa. Ona uvida mogućnosti koje ranije za nju nisu imale nikakav značaj. Misli o uspehu kojima je ispunjena zrače na one oko nje i oni joj za uzvrat od tada sve više pomažu. Ta osoba privlači nove i uspešne saradnikc i to za uzvrat menja njeno okruženje; pa s tom jednostavnom vežbom misli čovek menja ne samo sebe već i svoje okruženje, prilike i uslove.

10 ♦ Kuuč USPEHA

Videćete, morate videti, da se nalazimo pred svitanjem novog dana, da su mogućnosli divne, fascinantne, neograničene, da je to gotovo zavodljivo. Pre nekog veka, bilo koji čovek koji bi imao avion iii čak automatsku pušku, pokoriobi čitavu armiju naoružanu tadašnjim oružjem. Tako je i danas. Bilo koji čovek sa znanjem mogućnosti koje su objašnjene u knjizi Ključ uspeha ima nepojmljivu prednost nad mnoštvom.

Prvi deo

Pred vama je prvi deo Ključa uspeha. Da biste u svoj život uneli više snage - steknite svest o snazi, više zdravlja - steknite svest

o zdravlju, više sreće - steknite svest o sreći. Živite u duhu tih stvari sve dok one ne postanu vaše jer imate pravo na njih. Tada vam ih neće biti mogućeoduzcti. Stvari u svetu su nestabilne pred snagom koja se nalazi u ćoveku, pomoću koje on njima upravlja.

Ne treba da steknete tu snagu. Već je imate. Ono što hoćete lo je da je razumete, da je koristite, da je konlrolišele, da se ispunite njome, tako da možete da krenete napred i nosite svet pred sobom.

Dan za danom, kako idete napred, kako dostižete momenlum, kako vam se inspiracija produbljuje, kako vam se planovi kristališu, kako postižete razumevanje, počećete da shvatate da ovaj svet nije go- mila kamena i drveta, već živo biće - sačinjeno je od olkucaja srca čovečanstva. Ono je stvar puna života i lepote.

Očigledno je da je potrebno razumevanje da bi se radilo s materi- jalom koji opisujemo, ali oni koji steknu do to razumevanje bivaju inspirisani novom svetlošću, novom silom, oni svakog dana stiču samopouzdanje i veću snagu i shvataju da im se nade i snovi ostva- ruju, a život ima dublje, punije i jasnije značcnje nego ranije.

1. Da „mnogo" privlači još na svakom nivou egzistencije, istinito je, a da „malo" vodi ka većim gubicima podjednako je tačno.

2. Um je kreativan i uslovi, okruženje i sva životna iskustva rezultat su naših navika i preovladujućih mentalnih stavova.

12 • Kt.juč uspeha

3. Stav našeg uma neizbežno zavisi od toga šta mislimo. Zbog toga, tajna snage, svih uspeha i sveg imetka zavisi od našeg razmišlja- nja.

4. Ovo je istinito zbog toga što moramo da „budemo" pre nego možemo da „uradimo", a možemo da „uradimo” samo do granica do kojih „jesmo'', a šta „jesmo" zavisi od toga šta „mislimo”

5. Ne možemo da ispoljimo snagu koju ne posedujemo. Jedini na- ćin na koji možemo da obezbedimo dodatnu snagu jeste da posta- nemo svesni te snage, ali nikada nećemo postati svesni te snage ako ne shvatimo da sva snaga dolazi iznutra.

6. Postoji ćitav svet unutar nas - svet misli, osećanja i snage, svet svetlosti, života i lepote i bez obzira što je nevidljiv, njegove sile su moćne.

7. Unutrašnji svet je upravljan mislima. Kada otkrijemo taj svet, pronaći ćemo rešenje za svaki problem, uzrok za svaku posledicu, a pošto je unutrašnji svet potčinjen našoj kontroli, svi zakoni moći i posedovanja takode su pod našom kontrolom.

8. Spoljašnji svet je odraz unutrašnjeg sveta. Ono što se pojavljuje spolja, jeste ono što je pronadeno unutra. U unutrašnjem svetu možemo pronaći beskrajnu mudrost, beskrajnu snagu i beskrajno skladište svega što je potrebno, što čeka da bude raspakovano, ra- zvijeno i izraženo. Ako spoznamo te mogućnosti unutrašnjeg sveta, oni će dobiti oblik i u spoljašnjem svetu.

9. Sklad unutrašnjeg sveta odraziće se u spoljašnjem, u potpuno skladnim uslovima, prihvatljivom okruženju, rečju, najboljem od svega. To je temelj zdravlja i neophodna osnova za sve veliko, za svu snagu, svu dobit, sva dostignuća i sve uspehe.

Prvi d k o • 13

10. Sklad unutrašnjeg sveta znači sposobnost da kontrolišemo svoje misli, da sami odredimo kako će na nas delovati bilo koja iskustva.

11. Sklad unutrašnjeg sveta je rezultat optimizma i obilja, a obilje iznutra rezultira obiljem spolja.

12. Spoljašnji svet odslikava prilike i uslove unutrašnje svesnosti.

13. Ako pronađemo mudrost u unutrašnjem svetu, razumećemo kako da uvidimo čudesne mogućnosti koje su u njemu skrivene i biće nam data snaga da te mogućnosti ispoljimo u spoljašnjem svetu.

14. Kada budemo postali svesni mudrosti unutrašnjeg sveta, men- talno ćemo doći u posed te mudrosti, a tim mentalnim posedova- njem zapravo dolazimo do snage i mudrosti koje su potrebne za ispoljavanje neophodnih stvari za naš potpun i skladan razvoj.

15. Unutrašnji svet je praktičan svet u kome ljudi koji poseduju snagu stvaraju odvažnost, nadu, entuzijazam, samopouzdanje, po- verenje i veru, pomoću kojih dobijaju ono fino znanje da stvore viziju i praktične veštine da tu viziju ostvare.

16. Život je odmotavanje, a ne izrastanje. Ono što nam dolazi u spoljašnjem svetu jeste ono što već posedujemo u svetu u nama.

17. Sve što posedujemo je zasnovano na svesnosti. Sva dostignuća su rezultat akumulirane svesnosti. Svi gubici su rezultat rasipanja svesnosti.

18. Mentalna efikasnostje moguća uz sklad; nesklad označavakon- fuziju; zbog toga onaj koji želi da poseduje moć, mora biti u skladu sa zakonima prirode.

14 • K u u č USPF.HA

19. Povezani smo sa spoljašnjim svetom svojim objektivnim (sve- snim) umom. Mozak je glavni organ uma, a sistem nerava nas stavlja u svesnu komunikaciju sa svakim delom tela. Taj sistem nerava rea- guje na svaki nadražaj svetlosti, toplote, mirisa, zvuka, ili ukusa.

20. Kada um pravilno razmišlja, kada shvati istinu, kada su misli koje u telo šalje kroz nervni sistem konstruktivne, osećaji su prijatni, skladni.

21. Rezultat toga je da razvijamo snagu, vitalnost i sve druge kon- struktivne sile u svom telu, ali upravo misao tog istog svesnog uma jeste ono što u naš život unosi stresove, bolesti, nedostatke i svaki drugi vid nesklada. Zbog toga kroz svesni um, kada pogrešno raz- mišljamo, stupamo u vezu sa svim destruktivnim silama.

22. Povezani smo sa unutrašnjim svetom svojim podsvesnim umom. Solarni pleksus je organ tog uma; osećajni sistem nerava (simpatićni, u anatomiji) nadvladava nad svim subjektivnim nadra- žajima, kao što su radost, strah, ljubav, emotivnost, disanje, imagi- nacija i svi drugi podsvesni fenomeni. Upravo smo kroz podsvest priključeni na univerzalni um i povezani s neograničenim konstruk- tivnim silama kosmosa.

23. Upravo je koordinacija ta dva centra našeg bića i razumevanje njihovih funkcija, velika životna tajna. S tim znanjem možemo do- vesti objektivni i subjektivni um u svesnu saradnju i time koordini- sati konačno i beskonačno. Naša budućnost je potpuno pod našom kontrolom. Ona nije ostavljena na milost bilo kojim ćudljivim ili nesigurnim spoljašnjim silama.

24. Svi se slažu da postoji jedan princip ili jedna svest koja se pro- stire ćitavim kosmosom. Ona zauzima sav prostor i suštinski je identična u svakoj tački svog prisustva. Svugde je moćna, svugde

PRVI DEO * 15

mudra i uvek prisutna. Sve misli i sve stvari su unutar samih sebe. To je sve u svemu.

25. Postoji samo jedna svesnost u kosmosu koja je sposobna da razmišlja i kada ona razmišlja, njene misli za nju postaju stvarnost. Pošto je ta svesnost sveprisutna, ona mora biti prisutna i u svakoj individui; svaka individua mora biti ispoljavanje tesvemoguće, sve- znajuće i sveprisutne svesnosti.

26. Pošto u kosmosu postoji samo jedna svesnost koja je sposobna da razmišlja, to neizbežno znači da je vaša svest identična univer- zalnoj svesti, odnosno drugim rečima, svi umovi su jedan um. Ovaj zakijučak se ne može izbeći.

27. Svest koja se formira u našim moždanim ćelijama identična je svesti koja se formira u moždanim ćelijama bilo koje druge osobe. Svaka osoba nije ništa drugo do individualizacija univerzalnog, ko- smičkog uma.

28. Univerzalni um je statička ili potencijalna energija; on jedno- stavno jeste; on može da se izrazi jedino kroz individualni, dok se in- dividualni može izraziti iskljućivo kroz univcrzalni. Oni su jedno.

29. Sposobnost individualnog da misli jeste sposobnost da deluje na univerzalni um da bi ga ispoljio (odnosno, da bi ga iskazao u vidljivoj, fizičkoj formi). Ljudska svest se sastoji jedino iz sposobno- sti čoveka da misli. Za um se smatra da je to nežna forma statičke energije iz koje se razvija aktivnost koju nazivamo misao, što je dinamička faza uma. Um je statička, a misao dinamička energija - dva stanja jedne iste stvari. Misao je zbog toga vibraciona sila koja nastaje prelaskom statičkog uma u dinamički.

30. Pošto se zbir svih osobina nalazi u univerzalnom umu, koji je svemoguć, sveznajući i sveprisutan, ovi atributi se u potencijalnoj

16 . Ključ uspeha

formi moraju nalaziti i u svakoj individui. Zbog toga, kada indivi- dua razmišlja, misao je po svojoj prirodi prisiljena da se otelotvori u stvarima ili uslovima koji je predstavljaju. (Drugim rečima, ono o čemu razmišljate će se morati prikazati, odnosno ispoljiti u vašem okruženju.)

31. Zbog toga je svaka misao uzrok, a svaka okolnost (ili dogadaj) posledica, te je zbog toga apsolutno neophodno da kontrolišete svoje misli da bi vam one donele samo željene okolnosti. (Ova misao se u više navrata provlači kroz knjigu i potrebno ju je od samog početka snažno istaknuti. MOŽETE da kontrolišete svoje misli. Držite lu činjenicu u mislima sve vreme dok čitate naredna poglavlja. Najveći problem s kojim se ljudi moraju izborili jeste mentalna lenjost. Naša sudbina, naš živol iskljućivo u našim rukama, a to je najbolji poklon koji nam je mogao biti dat. Ipak, čovek će, iz čiste lenjosti, radije pokušati da uzroke i rešcnja za svoje probleme prenese na nekog ili nešto drugo, samo da ne mora da se trudi, da razmišlja, da „lupa glavu’! Svaka misao je UZROK, a svaki dogadaj POSLEDICA neke misli i mi možemo da kontrolišemo svoje misli!

32. Sva snaga dolazi nam iznutra i ona je apsolutno pod našom konlrolom. Ona dolazi (i možemo je posedovati i kontrolisati) ako steknemo precizna znanja i voljno primenjujemo precizne principe (odnosno, ako svesno nameravamo da ta stečena znanja i prime- nimo).

33. Trebalo bi da je jasno da, kada potpuno shvatimo ovaj zakon i kada budemo mogli da kontrolišemo svoje misaone procese, moći ćemo ih primeniti na bilo koje okolnosti; drugim rečima, svesno ćemo saradivati sa svemogućim zakonom, što je i osnov svih stvari.

34. Kosmički um je životni princip svakog atoma koji postoji; svaki atom neprekidno teži da ispolji više života; svi su inteligentni i svi teže ka tome da ispune svrhu zbog koje su stvoreni.

P U V I DEO ♦ 17

35. Većina čovečanstva živi u spoljašnjem svetu; samo nekolicina je pronašla unutrašnji svet iako je unutrašnji svet onaj koji stvara spoljašnji. Zbog toga je on kreativan i sve ono što možete pronaći u svom spoljašnjem svetu, već smo stvorili u svom unutrašnjem svetu.

36. Ovaj sistem nam omogućava da ostvarimo snagu koja će postati naša kada shvatimo odnos izmedu spoljašnjeg i unutrašnjeg svcta. Unutrašnji svet je uzrok, spoljašnji je posledica; da bismo promenili posledice, moramo promeniti uzrok.

37. Istog momenta ćemo uočiti da je to radikalno nova i druga- čija ideja, jer većina ljudi pokušava da promeni posledice radeći na posledicama. Oni ne primećuju da je to jednostavno presipanje iz jednog oblika nevolje u drugi. Da bismo uklonili nesklad, moramo promeniti njegov uzrok, a uzrok možemo pronaći jedino u unu- trašnjem svetu.

38. Sve raste iznutra. To je očigledno svugde u prirodi. Svaka biljka, svaka životinja, svaki čovek živa je potvrda tog veličanstvenog za- kona i greška svih epoha je u tome što se za snagom ili moći tragalo „spolja".

39. Unutrašnji svet je univerzalna fontana resursa, a spoljašnji svet je izlazna cev. Naša mogućnost da primamo zavisi od toga da li smo uočili tu univerzalne fontane, tu bezgraničnu energiju na koju je svaka individua priključena i na taj način je jedno sa svakom drugom individuom.

40. Uočavanje je mentalni proces, zato je mentalna akcija zapravo interakcija (uzajamni odnos, akcija i reakcija) individualnog uma sa univerzalnim, a pošto je univerzalni um inteligencija koja zau- zima sav prostor i pokreće sva živa bića, mentalna akcija i reakcija jesu zakon prouzrokovanja. Načela prouzrokovanja ne obitavaju u

18 ♦ K lJ U Č USPEHA

individualnom, već u univerzalnom umu. To nije objektivna spo- sobnost, nego subjektivan proces i rezultati su vidljivi u beskrajnoj raznolikosti uslova i iskustava.

41. Da bi se iskazao život, mora postojati razum; ništa ne može postojati bez razuma. Sve što postoji jeste nekakva manifestacija te bazične supstance iz koje i od koje su sve stvari stvorene i nepre- kidno bivaju iznova stvarane.

42. Živimo u beskrajnom moru plastične umne supstance. (Kada kažemo plastične, mislimo obradive supstance, nečeg što se može modelirati.) Ta supstanca je uvek živa i aktivna. Ona je osetljiva do najviših granica. Ona dobija oblik spram mentalnih zahteva. Misli formiraju kalup, odnosno matricu iz koje supstanca dobija izraz.

43. Upamtite da se vrednosti nalaze u samoj primeni i da će vam praktično razumevanje ovog zakona zameniti siromaštvo za bo- gatstvo, neznanje za mudrost, nesklad za harmoniju i ropstvo za slobodu i sigurno je da, posmatrano s materijalnog i socijalnogsta- novišta, ne postoji veći blagoslov od tog.

44. Izaberite sobu u kojoj ćete biti sami i neometani. Sedite usprav- Ijeni, da vam bude udobno (izbegnite položaj u kojem postoje velike šanse da zadremate). Pustite mislima da lutaju gde žele, ali budite savršeno mirni izmedu petnaest minuta i pola sata. Nastavite s time tri, četiri dana ili preko cele nedelje, sve dok ne postignete potpunu kontrolu nad svojim fizičkim bićem.

45. Mnogima će to biti krajnje teško, drugi će to savladati s lako- ćom, ali apsolutno je najvažnije da steknete potpunu kontrolu nad svojim telom pre nego što ste spremni da idete dalje. U sledećoj lekciji dobićete uputstvo za sledeći korak. U meduvremenu, morate savladati ovaj.

Pitanja za vežbu sa odgovorima

1. Šta je spoljašnji svet u odnosu na unutrašnji? Spoljašnji svet je odraz unutrašnjeg sveta.

2. Od ćega zavisi sve ono što posedujemo? Sve što posedujemo zasniva se na svesti.

3. U kakvoj je vezi čovek sa stvarnim svetom? Čovek je povezan sa stvarnim svetom pomoću objektivnog (svesnog) uma; mozak je organ tog uma.

4. U kakvoj je on vezi sa univerzalnim umom? Čovek je povezan sa univerzalnim umom svojim podsvesnim umom; solarni pleksus je organ tog uma.

5. Šta je univerzalni um? Univerzalni um je životni princip svakog atoma koji postoji.

6. Kako može Individualno da utiče na univerzalno? Sposobnosl individualnog da misli jeste njegova sposobnost da deluje na uni- verzalno i na taj način ga ispoljava.

7. Sta je rezultat te akcije i interakcije? Rezultat te akcije i interak- cije su uzrok i posledica ~ svaka misao je uzrok, a svako stanje je posledica.

8. Kako se obezbeduju skladni i željeni uslovi? Skladni i željeni uslovi se obezbeduju ispravnim razmišljanjem.

9. Šta je razlog svih nesklada, nedostataka i ograničenja? Neskladi, nedostaci i ograničenja rezultat su pogrešnog razmišljanja.

*

20 ♦ Ključ uspeha

10. Šta je izvor svake moći? Izvor svake moći je unutrašnji svet, univerzalna fontana resursa, beskonačna energija na koju je svaki čovek priključen.

Drugi deo

Naši problemi nastaju uglavnom zbog toga što su nam ideje kon- fuzne i što zanemarujemo svoje stvarne interese. Zakone pri-

rode prema kojima treba da se ophodimo teško je otkriti. Zbog toga su jasno razmišljanje i moralna pronicljivost neizmerno vrcdni. Svi procesi, ukljućujući i misaone, zasnivaju se na čvrstim temeljima.

Što su dublja osećanja, što je jasnije rasuđivanjc, što je prefinjeniji ukus, što su jasnije odredena i moralnija osećanja, što je suptilnija inteligencija, što su uzvišenije težnje - čistije su i intenzivnije na- grade koje nam postojanje donosi. Otuda i zaključak da proučavanje onog što se u svetu smatra najboljim, donosi vrhunske užitke.

Snaga, primena i mogućnosti uma su, po novom tumačcnju, neupo- redivo čudesniji od najekstravagantnijih dostignuća ili čak snova o materijalnom napretku. Misao jeenergija. Aktivna misao jeaktivna energija; koncentrisana misao je koncentrisana energija. Misao kon- centrisana na neki konačan cilj postaje snaga. To je ona snaga koju su koristili oni koji ne veruju u vrline siromaštva ili lepotu samoo- dricanja. Oni smatraju da je to rečnik slabića.

Sposobnost da se ta snaga prihvati i ispolji zavisi od sposobnosti da se spozna kako bezgranična energija sveprisutna u čoveku nepre- kidno stvara njegovo telo i um i koja može da se u svakom momentu kroz njega izrazi u bilo kom potrebnom obliku. Svaka individua će se ispoljavati u spoljašnjem životu apsolutno proporcionalno sa spoznavanjem te istine.

Drugi deo objašnjava kako to postižete.

22 ♦ K u u č uspeha

1. Sve aktivnosti uma su proizvod dva paralelna vida aktivnosti: jedan je svesni, a drugi je podsvesni. Profesor Dejvidson je rekao: „Onaj koji želi da obasja čitav niz mentalnih akcija svetlošću svoje svesti, ne razlikuje se mnogo od onog koji želi da obasja čitav ko- smos baterijskom lampom."

2. Logički procesi u podsvesti se izvršavaju s velikim stepenom sigurnosti i pravilnosti, koji bi bio nemoguć ako bi postojala bilo kakva mogućnost za grešku. Naš um je takavda on za nas priprema najbitnije osnove za spoznaju, a da mi nemamo ni najmanju ideju kako to funkcioniše.

3. Podsvesna duša, kao neki milosrdni stranac, radi i stvara uslove koji idu nama u korist, spuštajući u naše krilo samo sazrelo voće; ta bitna analiza mcntalnih procesa nam kaže da je podsvest pozorište najvažnijih mentalnih fenomena.

4. Podsvest jc ono kroz šta je Šekspir morao, bez i malo naprezanja, opažati velike istine, skrivene od svesnog uma njegovih studenata, ono što je Fidijasu omogućilo da se divi mermeru i bronzi. Rafaelu da naslika Madonu i Betovenu da komponuje simfonije.

5. Lakoća i perfekcija u potpunosti zaviseod stepena u kom presta- nemo da zavisimo od svesnog; perfektno sviranje klavira, skijanje, rad sa štamparskom mašinom i umešna trgovina zavise od pro- cesa u podsvesnom umu. Čudesno sviranje briljantnog komada na klaviru, dok u isto vreme vodimo živu konverzaciju, dokazuju svu veličinu naših podsvesnih mogućnosti.

6. Svi smo mi svesni toga koliko zavisimo od podsvesnog i što su veće, plemenitije i briljantnije naše misli, sve nam je očiglednije da poreklo leži duboko ispod granica našeg znanja. Shvatamo da smo obdareni merom, instinktima, smislom za lepotu u slikarstvu,

D U U G I I3EO ♦ 23

muzici i tako dalje, ali smo potpuno nesvesni njihovog porekla ili mesta boravka.

7. Vrednost podsvesnog je ogromna, ono nas inspiriše, ono nas upozorava, ono nas oprema imenima, ćinjenicama i scenama iz uskladištene memorije. Ono upravlja našim mislima, našim ukusom i izvršava toliko zamršene zadatke za koje svesni um, čak i kada bi imao snagu, nema kapacitet.

8. Možemo da hodamo kako nas je volja, možemo podići ruku kad god odlučimo da je podignemo, možemo obratiti pažnju, pogledati i poslušati bilo koji dogadaj koji želimo. S druge strane, ne možemo zaustaviti svoje otkucaje srca, cirkulaciju krvi, svoj rast, formiranje nerava i mišićnog tkiva, izgradnju kostiju, ili bilo koji drugi važan vitalni proces.

9. Ako uporedimo te dve grupe aktivnosti: onu koja je odredena voljom trenutka i onu koja teče dostojanslvenom, ritmičkom puta- njom, neometana i neprekidna u svakom momentu, zastaćemo puni strahopoštovanja prema ovoj drugoj, zahtevajući da nam misterija bude objašnjena. Istog momenta shvatamo da su to vitalni procesi našeg fizičkog života i ne možemo izbeći zaključak da su te važne funkcije planski uklonjene izvan granica naše spoljašnje svesti, sa svim njenim varijacijama i naglim prelazima i da su smeštene pod upravu stalnih i pouzdanih snaga koje se nalaze unutar nas.

10. Od te dve grupe snaga, spoljašnje i promenljive su nazvane svesni um ili objektivni um (zato što on upravlja spoljašnjim objek- tima). Unutrašnjesnagesu nazvane podsvesni um ili subjektivni um i osim što radi na mentalnoj ravni, on kontroliše i regularne funkcije koje fizički život čine mogućim.

11. Neophodno je da jasno razumemo njihove osobite funkcije na mentalnoj ravni, kao i odredene druge osnovne principe. Opažajući

24 « Kuuč USPEHA

i delujući kroz naših pet fizičkih čula, svesni um se bavi utiscima i predmetima spoljašnjeg života.

12. On ima sposobnost da pravi razlike, čime nosi odgovornost za izbore. On ima moć rasudivanja - bilo da je ono induktivno, deduktivno, analitičko, ili logičko - i ta moć može biti razvijena do najvišeg stepena. On je sedište volje sa svim energijama koje odatle teku.

13. Ne samo da može da zadivi druge umove (da na njih ostavlja utiske) nego može i da usmerava podsvesni um. Tako svesni um postaje voda i zaštitnik podsvesnog uma. Upravo je to ona visoka funkcija koja može potpuno da preokrene uslove u našem životu.

14. Često j e istina da nad nama vladaju strah, zabrinutost, siromaš- tvo, bolest, nesklad i svakakvo zlo samo zbog toga što je naš um prihvatio pogrešne sugestije. Sve to istrenirani svesni um može u potpunosti da spreči svojim pažljivim, zaštitničkim aktivnostima. Sasvim slobodno ga možemo nazvati čuvarom kapije velikog pod- svesnog carstva.

15. Jedan pisac je glavnu razliku izmedu dva stanja uma izrazio na sledeći način: »Svesni um su razumne odluke. Podsvesni um su instinkti, rezultat prethodnih razumnih odluka!'

16. Podsvesni um izvlači pravedne i precizne zaključke iz premisa prikupljenih iz spoljašnjih izvora. Kadaje premisa istinita, podsve- sni um donosi bezgrešan zaključak, ali kada je premisa ili sugestija nekakva greška, cela struktura se urušava. Podsvesni um nikada ne dokazuje ispravnost. On se oslanja na svesni um, na to da će ga čuvar kapije zaštiti od pogrešnih utisaka.

17. Prihvatajući bilo koju sugestiju kao istinitu, podsvesni um mo- mentalno počinje da po njoj nadalje deluje, u celokupnom području

Drugi deo . 25

svoje ogromne oblasti rada. Svesni um može da sugeriše samo istinu ili grešku. Ako sugeriše grešku, to je po cenu širokodosežne opa- snosti po celokupno biće.

18. Svesni um bi trebalo da je na straži sve vreme dok smo budni. Kada je stražar van dužnosti ili kada je zbog razlićitih okolnosti njegovo mirno rasuđivanje poremećeno, tada je podsvesni um ne- zaštićen i potpuno otvoren za sugestije sa svih strana. Za vreme divljeg paničnog uzbudenja, pod snažnim uticajem besa, impulsa neodgovorne rulje, ili bilo kog stanja neobuzdanih strasti, nastaju izuzetno opasne okolnosti. Tada je podsvesni um otvoren za su- gestije straha, mržnje, sebičluka, pohlepe, samoomalovažavanja i drugih negativnih sila koje šire osobe ili dogadaji iz okruženja. Rezultat toga najčešće je krajnja bolest, s posledicama koje mogu na duži period nastaviti da zabrinjavaju, pa je veoma bitna zaštita podsvesnog uma od lažnih utisaka.

19. Podsvesni um opaža intuicijom. Zbog toga su njegovi procesi brzi. On ne čeka na spore metode svesnog rezonovanja. U stvari, on ih ne može ni koristiti.

20. Podsvesni um nikada ne spava, nikada se ne odmara, baš kao ni vaše srce ili vaš krvotok. Otkriveno je da, kada se podsvesnom umu jasno predstavi ono što treba da obavi, pokreću se snage koje vode ka željenom rezultatu. Tu se, znači, nalazi izvor moći koji nas spaja sa svemogućnostima. To su ti duboki principi koji su i te kako vredni našeg najiskrenijeg učenja.

21. Način rada ovog zakona veoma je zanimljiv. Oni koji ga prime- njuju, kada na primer krenu da se nadu sa osobom s kojom očekuju da će imati težak razgovor, iznenada saznaju da je pre njih tu bilo nešto što je izbrisalo očekivane razlike, sve se promenilo, sve je izne- nada harmonično. Saznaju da kada naide neki ležak poslovnipro- blem koji ne smeju odlagati, nešto iznenada sugeriše odgovarajuće

26 ♦ ICUUČ USPEHA

rešenje i sve se uredi na odgovarajući način. U stvari, oni koji su naučili da veruju podsvesnom otkrivaju da pod svojom komandom imaju neograničene resurse. (Kada kažemo da je nešto donelo re- šenje, ne mislimo na nekakvu natprirodnu silu, natprirodno biće, ili slično, već želimo da istaknemo da običnom čoveku to deluje neobjašnjivo i obično će reći da se dogodilo čudo ili da je imao neverovatnu sreću.)

22. Podsvesni um je sedište naših težnji i naših principa. To je izvor naših umetničkih i neobičnih ideala. Ti instinkti mogu biti svrgnuti samo detaljnim i postepenim podrivanjem urodenih principa.

23. Podsvesni um ne može preispitivati kontroverzno. Zbog toga, ako je prihvatio pogrešnu sugesliju, siguran način da se to prebrodi jeste kontrasugestija, koja se često ponavlja i koju um mora da pri- hvati, a što će vremenom razviti nove i zdrave navike mišljenja i življenja. (Ovde se zapravo objašnjavaju značaj i snaga autosugestije, koju mnogi ljudi praklikuju iako zapravo i ne znaju kako i zbogčega ona funkcioniše.) Podsvesni um je sedište naših navika. One koje stalno ponavljamo postaju mehaničke, više nisu stvar rasudivanja, već su puslile korene duboko u podsvesni um. Ako je navika celo- vita i ispravna, to možc da nam koristi, ali ako je pogrešna i štetna, pomoć se nalazi u tome da spoznamo svemogućnost podsvesnog uma i sugerišemo da postoji apsolutna sloboda. Podsvest, kao nešto kreativno i jedno s našim božanstvenim izvorom. istog momenta če izazvati slobodu koju sugerišemo.

24. Da sumiramo: normalno funkcionisanje podsvesnog uma na fizičkom nivou ima veze s redovnim i vitalnim procesima, sa oču- vanjem života i obnavljanjem zdravlja, s brigom za naslede koja uključuje instinkt za očuvanjem celokupnog živola i poboljšanjem opštih uslova.

Duugi deo ♦ 27

25. S mentalne strane on je skladište memorije, skrovište čudesnih glasnika misli, koji rade neometani vremenom i prostorom, on je fontana praktičnih inicijativa i konstruktivnih životnih snaga. On je sedište navike.

26. S duhovne strane, on je izvor ideala, težnji, imaginacija i kanal kroz koji mi spoznajemo svoj božanstveni izvor i u onolikoj propor- ciji u kojoj prepoznamo tu božanstvenost, toliko ćemo i razumeti taj izvor moći.

27. Neko će možda upitati kako podsvest može da promcni naše okolnosti. S obzirom na to da je podsvest deo univerzalnog uma, deo mora biti istog tipa i kvaliteta kao i celina — jedina razlika je u stepenu. Celina je, kao što znamo kreativna, u stvari, lo je jedini kreator koji postoji, pasamim tim shvatamo da je i um kreativan, a pošto je misao jedina aktivnost koju um poseduje, i ona neizbežno mora da bude kreativna.

28. Shvatićemo da postoji ogromna razlika izmedu jednostavnog razmišljanja i svesnog, sistematičnog i konstruktivnog usmeravanja misli. Kada to uradimo, dovodimo svoj um u sklad sa univerzalnim umom, dolazimo u sklad s beskonačnim, pokrećemo najsnažnije sile koje postoje, kreativne snage univerzalnog uma. To je, kao i sve drugo, upravljano prirodnim zakonom i taj zakon je zakon privla- čenja, koji kaže da je um kreativan i da će automatski doći u odnos s predmetom razmišljanja i zatim ga ispoljiti.

29. Cilj vežbe koja je data uz prvu lekciju jeste ostvarivanje kontrole nad fizičkim telom. Ako ste to postigli, spremni ste za nastavak. Ovogputa ćete započeti s kontrolom svojih misli. Uvek idite u istu sobu, na istu stolicu, u isti položaj, ako je moguće. U nekim situa- cijama nije pogodno koristiti istu sobu, ali u ovom slučaju jedno- stavno na najbolji način iskoristite uslove kakve imate, kako su vam raspoloživi. Budite savršeno mirni kao i ranije, ali sprečite sve misli.

28 . K u u č US P E HA

To će vam dati kontrolu nad svim mislima o brizi i strahovima i omogućiti vam da gajite samo onu vrstu misli koje želite. Nastavite sa ovom vežbom dok ne steknete potpunu nadmoć.

30. Nećete moći da to radite duže od nekoliko trenutaka, ali vežba je vredna zato što će praktično pokazati veliki broj misli koje ne- prekidno teže da udu u naš mentalni svet.

31. U sledećoj lekciji dobićcte uputstva za vežbu koja će biti inte- resanlnija, ali je neophodno da najpre ovladate ovom.

„Uzrok i posledica su apsolulni i neodvojivi u skrivenom kraljevstvu misli, baš kao i u svetu vidljivih i materijalnih stvari. Um je glavni krojač, kako odeće unutrašnjih karaktera, tako i odeće spoljašnjih okolnosti” Džejms Alen.

Pitanja za vežbu sa odgovorima

11. Koja dva modela mentalnih aktivnosti postoje? Postoje svesna i podsvesna mentalna aktivnosl.

12. Od čega zavise lakoća i perfekcija? Lakoća i perfekcija pot- puno zavise od stepena u kom prestanemo da zavisimo od svesnog uma.

13. U čemu je vrednost podsvesnog? Podsvesno nas vodi, upozorava nas, kontroliše vitalne procese i sedište je celokupne memorije.

14. Koje su funkcije svesnog uma? Svesni um ima sposobnost da razlikuje, ima moć da rczonujc, on je scdištc volje i može da utiskuje u podsvest.

15. Kako se izražava različitost izmedu svesnog i podsvesnog? Svesni um je razumna volja. Podsvesni um su instinkti, rezultat prethodne razumne volje.

16. Koja metoda je neophodna da bi se utisak preneo na podsvest? Neophodno je da mentalno formulišemo ono što želimo.

17. Kakavće biti rezultat? Ako je želja u skladu s naprednim proce- som velike celine, pokrenuće se snage koje će dovesti do rezultata.

18. Šta je rezultat rada ovog zakona? Naše okruženje odražava sta- nje koje odgovara našem pretežnom mentalnom stavu.

19. Koko se zove taj zakon? To je zakon privlačenja.

20. Kako glasi taj zakon? Misao je kreativna energija i ona će auto- matski doći u odnos sa svojim objektom i potom ga ostvariti.

Treći deo

Saznali ste da pojedinac može uticati na univerzalno i da su re- zultat te aktivnosti i medusobnog odnosa uzrok i posledica.

Zbog toga je misao uzrok, a iskustva na koja nailazite u životu su posledica.

Eliminišite zbog toga svaku moguću sklonost ka tome da se žalite na uslove koji su bili ili koji jesu, zato što je na vama da ih promenite i učinite onakvim kakvi biste želeli da budu.

Usmerite svoj napor ka spoznavanju mentalnih resursa, koji su uvek pod vašom komandom i iz kojih dolazi sva islinska i dugotrajna snaga.

Praktikujte ovo uporno sve dok ne uvidite činjenicu da ne može doći ni do kakve greške u ostvarenju bilo kakvog svrsishodnog životnog cilja ako razumete svoju snagu i istrajete u nameri zbog toga što su snage uma uvek spremne da se prepuste odlučnoj volji, u naporu da misao i želju kristališu u akciju, dogadaj i uslove.

Mada je svaka životna funkcija i svaka akcija na samom početku rezultat svesnog mišljenja, uobičajene akcije, odnosno navike, po- staju automatske i misli koje ih konlrolišu odlaze u svet podsvesnog, mada su (te misli) i dalje podjednako inteligentne. Neophodno je da one postanu automatske, tj. podsvesne da bi naš svesni um mogao da se posveti drugim stvarima. Medutim, i te nove akcije će, kada na njih dode red, postati navike, potom automatske, a potom pod- svesne, sve da bi se um ponovo oslobodio tih detalja i napredovao ka nekim drugim aktivnostima.

T reći deo ♦ 31

Kada ovo budete razumeli, pronaći ćete izvor snage koja će vam omogućiti da se nosite s bilo kojom situacijom koja može da se razvije.

1. Sva neophodna interakcija svesnog i podsvesnog uma zahteva i sličnu aktivnost izmedu odgovarajućih sistema nerava. Džadž Trouard ukazuje na predivnu metodu u kojoj se ta interakcija de- šava. Centralni nervni sistem je organ svesnog uma, a osećajni si- stem je organ podsvesti. Mozak i kičmena moždina su kanal kroz koji svesno doživljavamo percepcije naših fizičkih čula i kroz koji kontrolišemo pokrete tela. Centar tog sistema nerava nalazi se u mozgu.

2. Osećajni sistem se nalazi u živčanom središtu u pozadini sto- mačneduplje koji nazivamo solarni pleksus i on je kanal mentalnih akcija koje podsvesno kontrolišu vitalne funkcije našeg tela.

3. Ta dva sistema spojena su pomoću nerava koji se prostiru iz moždane regije, kao deo voljnog sistema, do torza, puštajući krake do srca i pluća i na kraju, prolazeći kroz dijafragmu, oni gube svoj spoljni omotač i sjedinjuju se s nervima osećajnog sistcma, te tako formiraju vezu izmedu dva dela i omogućavaju čoveku da fizički bude celovit entitet.

4. Uvideli smo da mozak, organ svesti, prima svaku misao koja je u njemu tema naše sposobnosti rasudivanja. Kada je subjektivni um zadovoljan i uveren da je misao prava, on ješalje u solarni pleksus, tj. u mozak našeg podsvesnog uma da bi se ugradila u naše telo, od- nosno da bi se iskazala u stvarnom svetu. Ona nakon toga više nije osetljiva ni na kakve dodatne argumente. Podsvesni um ne može da razmatra, on samo deluje. On prihvata zaključke subjektivnog uma kao konačne.

*

3 2 ♦ K l j u č u s p e h a

5. Solarni pleksus je smatran suncem tela, delom zbog toga što je centralna tačka za distribuciju energije koju telo neprekidno rege- neriše. Ta energija je veoma stvarna i to sunce je i te kako stvarno sunce, a energija se distribuira veoma stvarnim nervima u sve de- love tela i zatim se ispušta u atmosferu, koja okružuje telo.

6. Ako je to zračenje dovoljno snažno, kažemo da je osoba pri- vlačna, da je ispunjena nekakvim ličnim magnetizmom. Takva osoba bi mogla ovladati ogromnom moći zauvek. Često će samo prisustvo takve osobe doneti utehu zabrinutima kada se nade pored njih.

7. Kada je solarni pleksus aktivan i kada zrači život, energiju i vital- nost u svaki deo tela i ka svakom koga sretne, tada su osećaji prijatni, telo je ispunjeno zdravljem i svi oni s kojima je u društvu dožive prijatan osećaj. (Setimo se kako i koliko uživamo u razgovoru ili samo u prisustvu osobe koja, kako nam to deluje, zrači pozitivnom energijom.)

8. Ako se poremeti to zračenje, osećaji su neprijatni, život i energija nedotiču u neke deiove tela, i to je uzrok svake bolesti Ijudske rase: (izičke, mentalne ili bolesti okruženja.

9. Fizičke, zbog toga što sunce tela više ne stvara dovoljno ener- gije da bi se osvežili pojedini delovi tela; mentalne, zbog toga što svesni um zavisi od podsvesnog da bi imao neophodnu vitalnost za održavanje mišljenja; bolesti okruženja zato što je veza izmedu podsvesnog i univerzalnog uma prekinuta.

10. Solarni pleksus je tačka u kojoj se delovi susreću sa celinom, gde konačno postaje beskonačno, gde nepostojeće postaje stvoreno, univerzalno postaje individualizovano, nevidljivo postaje vidljivo. To je tačka u kojoj nastaje život i ne postoje granice za količinu života koje pojedinac možeda stvori iz tog solarnog centra.

T reći deo 33

11. Taj energetski centar je svemoguć zato što je on tačka u kojoj se dodiruju sav život i sva inteligencija. Zbog toga on može da ostvari sve ono što mu je dato da ostvari i u njemu je moć svesnog uma; podsvesni um može i hoće da ostvaruje planove i ideje koje mu sugeriše svesni um.

12. Zbog toga je svesna misao gospodar tog sunčanog centra iz kojeg teku život i energija čitavog tela. Kvalitet misli koje mi gajimo odrediće kvalitet misli koje će to sunce isijavati, osobine misli koje gajimo odrediće osobine misli koje će to sunce isijavati, a priroda misli koje gajimo odrediće prirodu misli koje će to sunce isijavati i shodno tome, odrediti prirodu iskustava koje će iz toga nastati.

13. Zbog toga je očigledno da sve što treba da uradimo jeste da pustimo svoju svetlost da sija, jer što više energije možemo da zra- čimo, brže ćemo moći da promenimo neželjene okolnosti u izvor zadovoljstva i profita. Zato se i nameće važno pitanje: kako da pu- stimo tu svetlost da sija, kako da stvorimo tu energiju.

14. Misao koja je neotporna (na koju možemo uticati) proširuje so- larni pleksus, a otporna misao ga sužava. Neprijatne misli ga suža- vaju, prijatne proširuju. Misli kao što su: odvažnost, snaga, povere- nje i nada prouzrokuju odgovarajuće stanjc, ali postoji praneprijatelj solarnog pleksusa koji apsolutno mora biti uništen pre bilo kakve mogućnosti da nam svetlost zasija — to jestrah. Taj neprijatelj mora biti potpuno uništen, mora biti ukinut, mora biti proteran zauvek, on je oblak koji zaklanja sunce i stvara večnu tamu.

15. To je onaj lični demon zbog kojeg se ljudi plaše prošlosti, sa- dašnjosti i budućnosti, plaše se sebe samih, svojih prijatelja i ne- prijatelja, svega i svakoga. Kada se strah elektno i potpuno uništi, svetlo će zasjati, oblaci će se razići i tada pronalazimo izvor snage, energije i života.

34 ♦ Kljuć u s p e h a

16. Kada shvatiteda ste vi zaista jedno sa neograničenom snagom i kada svesno otkrijete tu snagu, praktičnom upotrebom sposobnosti da snagom svojih misli pobeditebilo kakvu nepovoljnost, tada više nećete imati čega da se plašite. Strah će biti uništen i vi ćete doći u posed svojih prava koja ste imali po rodenju.

17. Upravo je naš mentalni stav prema životu ono što odreduje iskustva s kojima ćemo se susretati. Ako ništa ne očekujemo, ništa nećemo ni imati. Ako zahtevamo mnogo, dobićemo veće parče. Svet je grub samo ako ne uspemo sebe da zaštitimo. Kritike su ne- prijalne samo za one koji ne uspeju da stvore prostor za svojeideje. Upravo je strah od kritike ono zbog čega mnoge ideje ne ugledaju svetlost dana.

18. Medutim, čovck koji je svestan da poseduje solarni pleksus neće se plašiti kritika ili bilo čega drugog, on će biti isuviše zauzet zračenjem odvažnosti, poverenja i energije, on će uživati u uspehu zbog svog mentalnog stava, lomiće prepreke u komade i preskakali provalije sumnji i oklevanja koje strah postavi na njegovom putu.

19. Znanjeda imamo sposobnost da svesno zračimo zdravlje, snagu i sklad omogućiće nam da uvidimo da nemamo čega da se plašimo zato što smo u dodiru sa neograničenom snagom.

20. Do ovog znanja se može doći samo praktičnom primenom ovih podataka. Učimo kroz rad, kao što sportista vežbom dostiže rekorde.

21. Pošto je sledeća tvrdnja neizmerno važna, objasnićemo je na nekoliko načina da biste uvideli njen puni značaj. Ako ste religi- ozno vaspitani, možete pustiti svoje sunce da zasija. Ako vaš um više naginje ka lizičkim naukama, možete da probudite svoj solarni pleksus, odnosno ako više volite striktnu naučnu interpretaciju, možete ostaviti utisak (impresiju) na svoj podsvesni um.

T reći deo » 35

22. Već je rečeno šta će biti rezultat te impresije, a ono za šta ste sigurno sada zainteresovani, jeste način na koji ćete to postići. Do sada ste već naučili da je podsvest inteligentna, da je kreativna i da odgovara na volju svesnog uma. Šta je najprirodniji put da se na nju ostavi odgovarajući utisak? Mentalno se koncentrišite na predmet svoje želje jer kada se koncentrišete, tada svoju želju utiskujete u podsvest.

23. To nije jedini način, ali je to vrlo jednostavna i efikasna metoda i najdirektniji način, onaj koji vremenom obezbeduje najbolje rc- zultate. To je metod koji proizvodi tako neverovatne rezultate da mnogi misle da se u stvari dogadaju čuda.

24. Ovo je metoda koja je omogućila svakom velikom izumitelju, svakom velikom finansijeru, svakom velikom državniku da preobrati svoje suptilne i nevidljive želje, veru i samopouzdanje u stvarne, opipljive i konkretne činjenice u stvarnom svetu.

25. Podsvesni um je deo univerzalnog uma. univerzalni um je kre- ativni princip kosmosa, a deo mora biti istog tipa i kvaliteta kao i celina. To znači da je ta kreativna snaga apsolutno beskonačna, da nije ograničena nikakvim presedanima i shodno tome ne postoje nikakvi utvrdeni šabloni prema kojima se primenjuju njeni kreativni principi.

26. Otkrili smo da podsvesni um odgovara na volju našeg svesnog uma, što znači da su bezgranične kreativne snage univerzalnog uma pod kontrolom svesnog uma svakog pojedinca.

27. Kada budete praktično primenjivali ovaj princip, u skladu s vežbama kojesu vam date u narednim lekcijama, potrebno je dobro upamtiti da nijc neophodno naglašavati način na koji će podsvest dovesti do rezultata koje očekujete. Konačno ne može da podučava beskonačno. Vi samo treba da kažete šta želite, ne i kako ćete to

f

36 ♦ Ključ uspeha

ostvariti. (Drugim rečima, mislite o tome šta želite, zbog čega želite, za šta će vam koristiti i na koji način ćete to upotrebiti, a ne o tome na koji način ćete to steći.)

28. Vi ste kanal kroz koji opštc postaje posebno i to se postiže prisvajanjem. Potrebno je samo da se to shvati, pa da se pokrenu okolnosti koje će dovesti do rezultata u skladu s vašim željama. To se postiže zbog toga što univerzalno može da deluje samo kroz pojedinca i pojedinac samo kroz univerzalno - oni su jedno.

29. U vežbi uz ovu lekciju otići ćete korak dalje. Treba ne samo da budete savršeno mirni i da sprečavate misli što je duže moguće već i da se opustite, da vam mišići budu u njihovom normalnom, prirodnom stanju; to će ukloniti sav pritisak s nerava i tenziju zbog koje smo tako često fizički iscrpijen.

30. Fizička relaksacija je svesna vežba volje i videćete da je vežba izuzctno vredna zato što omogućava da krv slobodno cirkuliše kroz mozak i čitavo telo.

31. Tenzije vode do mentalnog nemira i nenormalnih mcntalnih aktivnosti uma, one prouzrokuju bojazni, brige, strahove i nemire. Opuštanjc je zbog toga apsolulno neophodno da bi se mentalnim sposobnostima omogućilo da dostignu najveću slobodu.

32. Vežbajte opuštanje što je moguće potpunije, svesno odiučite da ćete opustiti svaki nerv i svaki mišić, sve dok ne osetite tišinu i mirnoću, potpuni sklad sa sobom i sa celim svetom.

33. Solarni pleksus će tada biti spreman za posao i rezultati će vas iznenaditi.

Pitanja za vežbu sa odgovorima

21. Koji sistem nerava je organ svesnog uma? Centralni nervni si- stem je organ svesnog uma.

22. Koji sistem nerava je organ podsvesnog uma? Osećajni (sim- patični) sistem je organ podsvesnog uma.

23. Šta je centralna tačka za širenje energije koju telo neprekidno stvara? Solarni pleksus je centralna tačka u telu iz koje se šalje ener- gija koju telo neprekidno stvara.

24. Kako distribucija energije može biti poremećena? Ako su nam misli neželjene i neprijatne, a posebno ako se plašimo, poremetiće se distribucija energije koju telo stvara.

25. Šta je rezultat takvog poremećaja? Rezultat poremećene dis- tribucije koju telo neprekidno stvara jesu sve bolesti od kojih čove- čanstvo može da oboli.

26. Kako se ta energija može kontrolisati i usmeravati? Distribucija energije se može kontrolisati svesnim mišljenjem.

27. Kako strah može potpuno da se ukloni? Ako spoznamo i pot- puno razumemo stvarni izvor svih mogućnosti, potpuno ćemo eli- minisati strah.

28. Šta odreduje iskustva s kojima se susrećemo u životu? Naši preovladujući mentalni stavovi odreduju ono s čime se susrećemo u životu.

38 ♦ KlJUČ USPF . HA

29. Kako možemo probuditi solarni pleksus? Mentalnom koncen- tracijom na okolnosti koje želimo da se ostvare u našim životima budimo solarni pleksus.

30. Šta je kreativni princip univerzuma? Univerzalni um je krea- tivni princip kosmosa.

Cetvrti deo

Pred vama je ćetvrti deo, u kojem ćemo vam pokazati zbog čega je ono što mislite, radite ili osećate pokazatelj toga šta ste vi.

Misao je energija, a energija je moć i upravo zbog toga što su se sve religije, nauke i filozofije koje je svet do sada poznavao zasnivale na ispoljavanju te energije, umesto na samoj energiji, svet je bio ograničen na rezultate, dok su uzroci bili zanemarivani ili pogrešno shvaćeni.

Zbog toga u religiji postoje bog i davo, pozitivno i negativno u nauci, a dobro i zlo u filozofiji.

Ova knjiga se bavi samo uzrokom i u pismima koja dobijamo od polaznika ovog kursa ispričane su čudesne priče. Sva ona potvrduju da polaznici pronalaze uzroke, te da time sebi obezbeduju zdravlje, sklad, bogatstvo i sve drugo što im treba za miran život i sreću.

Život je izražavanje i naš je zadatak da sebe izrazimo srećne i skladne. Tuga, mizerija, nesreća, bolest i siromaštvo nisu neop- hodnosti i mi ih neprestano uklanjamo.

To uklanjanje sastoji se od uzdizanja iznad i bilo kakvih granica. Onaj koji je učvrstio i pročistio svoju misao ne treba da se optere- ćuje mikrobima, onaj koji shvati zakon bogatstva istog momenta će otići do izvora zaliha. Tada će sreća i sudbina biti pod punom kontrolom, baš kao što kapetan kontroliše svoj brod ili mašinovoda svo j voz.

40 • K u u ć l 'SPEI- ia

1. Fizičko telo nije vaše JA, ono je jednostavno instrument kojim se JA služi da bi postigao svoju svrhu. JA ne može biti ni um, jer je i um samo još jedan instrument koji JA koristi da bi mislilo, zaJdju- čivalo i planiralo.

2. JA mora biti nešto što rukovodi telom i umom, nešto što odre- duje šta će oni raditi i kako će se ponašati. Kada budete shvatili pravu prirodu tog JA, počećete uživati u osećaju moći za koju do sada niste znali.

3. Vaša ličnost je sačinjena iz nebrojenih pojedinačnih karakteristika, osobina, navika i ličnih crta. One su rezultat vaših prethodnih načina razmišljanja, ali oni nemaju nikakve veze s vašim stvarnim }A.

4. Kada kažete: ja mislim, vaše JA govori vašem umu šta da misli. Kada kažete: ja idem, JA kaže fizičkom telu gde da krene. Stvarna priroda tog JA je duhovna i izvor je istinske snage koju ljudi steknu kada shvate svoju pravu prirodu.

5. Najveća i najčudesnija moć koja je data tom JA jeste moć da misli, ali mali broj Ijudi danas zna kako da misli konstruktivno, od- nosno pravilno i shodno tome, oni postižu samo osrednje rezultate. Većina Ijudi dopušta svojim mislima da sebavesebičnim razlozima, što je neizbežan rezultat nezrelog uma. Kada um sazri, on počinje da shvata da se crv poraza nalazi u svakoj sebičnoj misli.

6. Istrenirani um zna da svaki posao mora biti od koristi svakoj osobi koja je na bilo koji način vezana za taj posao i svaki pokušaj dase prohtira na slabosti, neznanju ilipotrebama druge osobe ne- izbežno će voditi ka neuspehu.

7. Ovo je zbog toga što je pojedinac deo univerzalnog. Jedan deo ne može da bude suparnik drugom, naprotiv, uspeh svakog dela zavisi od razumevanja interesa celine.

ĆETVRTIDEO ♦ 41

8. Oni koji shvate taj princip u vellkoj su prednosti u životu. Oni sebe ne isključuju. Oni se s lakoćom mogu osloboditi lutajućih mi- sli. Oni su spremni da se na bilo koju temu koncentrišu do najvišeg mogućeg nivoa. Oni ne gube vreme i novac na stvari koje im nisu ni od kakve koristi.

9. Ako vi to ne možete da radite to je zbog toga što do sada niste ulagali potreban napor. Sada je vreme da učinitetaj napor. Rezultati će biti upravo u proporciji s naporom koji ste utrošili. Jedna od naj- snažnijih tvrdnji koju možete da iskoristite da očvrsnete volju i ste- knete snagu za uspeh jeste: ,Ja mogu da budem ono što ću biti."

10. Svaki put kada to ponovite, budite svesni šta ili ko je to JA. Pokušajte da dostignete duboko razumevanje prave prirode tog J A; ako to postignete, bićete nesavladivi, naravno ako su vaši predmeti i ciljevi konstruktivni i samim tim u harmoniji s kreativnim prin- cipom univerzuma.

11. Ako vam ta tvrdnja može koristiti, ponavljajte je neprekidno, danju i noću, koliko god puta je moguće u toku celog dana i to nastavite da radite sve dok ona ne postane deo vas; dok ne formira naviku.

12. Ako to ne uradite, bolje da niste ni započinjali, zato što nam moderna psihologija kaže da kada nešto započnemo, a ne dovršimo ili donesemo odluku koje se ne pridržavamo, formiramo naviku neuspeha, apsolutnog, sramnog neuspeha. Ako ne nameravate da nešto dovršite, nemojte ni započinjati, ali ako započnete, posve- tite mu se makar se nebo rušilo. Ako se odlučite nešto da uradite, uradite to, ne dozvolite da vam se iko ili išta umeša; JA u vama je odlučno, stvari su spremne, kocka je bačena i sva dalja opravdanja su izlišna.

4 2 ♦ K l j u č USPEHA

13. Ako prihvatite ovu ideju, započnite s malim stvarima za koje znate da možete da ih kontrolišete, pa postepeno povećavajte napor, ali nikad i ni pod kakvim okolr.ostima ne dozvolite svom )A da bude nadvladan. Vremenom će vam se razviti sposobnost da možetesebe kontrolisati, jer mnogi Ijudi su shvatili da je lakše upravljati čitavim carstvom nego samim sobom.

14. Kada naučite da sebe kontrolišete, otkrićete unutrašnji svet, onaj koji kontroliše spoljašnji, postaćete neodoljivi, Ijudi i stvari će odgovarati na svaku vašu želju bez ikakvog posebnog napora s vaše strane.

15. To i nije toliko čudno ili nemoguće kako to na prvi pogled izgleda, kada se setite da je „svet iznutra" kontroliše JA, a da je to JA deo beskonačnog JA, koji je univerzalna energija ili duh najčešće nazivano bog.

16. To nije puka tvrdnja ili teorija čiji je cilj da potvrdi ili ustolići ideju, već činjenica koju su prihvatili kako najbolji religiozni, tako i najbolji naučni mislioci.

17. Herbert Spender je rekao: ,,Od svih misterija kojima smo okru- ženi, ništa nije sigurnije od toga da smo neprestano okruženi besko- načnom i večnom energijom, od koje sve stvari nastaju."

18 Liman Abot, u svom obraćanju na tradicionalnom teološkom seminaru u Bangoru je rekao: „Počinjemo da razmišljamo o bogu radije kao o onom što stanuje u čoveku, nego onom što spolja deluje na čoveka.”

19. Nauka napreduje malim koracima u svojim traganjima i zasto- jima. Nauka je otkrila sveprisutnuvečnu energiju, ali religija shvata da se moć koja stoji iza te energije nalazi unutar samog čoveka. To ni slučajno nije novo otkriće. Biblija kaže potpuno istu stvar,

i

ČETVRTl DEO « 43

na potpuno isti, jednostavan i uverljiv način: „Zar vi ne znate da ste vi hram živog Boga?” To je dakle tajna čudesne kreativne snage „unutrašnjeg sveta”

20. Ovo je tajna moći, uspeha. Prevazići, ne znači izbegavati. Samonegiranje nije uspeh. Ne možemo dati ako ne dobijemo, ne možemo biti od pomoći ako nismo snažni. Beskonačno nije ban- krotiralo, pa zato ni mi, koji smo predstavnici beskonačne snage ne bi trebalo da bankrotirartt'O. pa ako želimo da smo na raspolaganju drugima, moramo imati dovoljno snage, a da bismo je dobili, mo- ramo je dati, moramo biti na usluzi.

21. Što više dajemo, više ćemo dobijati, moramo postati kanal kroz koji se univerzalno može izražavati. Univerzalno neprestano teži ka tome da se izrazi, da bude od koristi i ono traga za kanalom u kom bi bilo najaktivnije, kroz koji bi moglo da čini najveća dobra, kroz koji bi bilo od najveće koristi čovečanstvu.

22. Univerzalno se ne može izraziti kroz vas dokle god ste preza- uzeti ličnim planovima, ličnim ciljevima. Utišajte čula, potražiteinspiraciju, usredsredite se na „unutra” budite svesni svog jedinstva sa svemoći. „Tiha voda breg roni." Razmišljajte o mnogobrojnim mogućnostima kojima imate duhovni pristup zbog sveprisutne snage.

23. Predstavite sebi dogadaje, prilike i uslove za čije ispoljavanje vam te duhovne veze mogu pomoći. Shvatite činjenicu da su suština i duša svih živih bića duhovne i da je duhovno stvarno zato što je ono život svega što postoji. Kada duh ode i život odlazi. Mrtvo je. Prestalo je da postoji.

24. Te mentalne aktivnosti pripadaju unutrašnjem svetu, svetu uzroka, uslova i prilika, čiji su rezultat posledice. To je način na koji postajete stvaralac. To je važan posao i što su ideali koje želite

44 ♦ Ključ uspeha

da dostignete viši, otmeniji, grandiozniji i plemenitiji, to će posao biti znaćajniji.

25. Preterani rad, preterana igra ili fizičke aktivnosti bilo koje vrste proizvode stanje mentalne apatije i stagnacije zbog čega je nemo- guće obavljati mnogo važniji posao - koji će dovesti do razume- vanja snaga svesti. Zbog toga bi često trebalo da težimo ka tišini. Snaga dolazi kroz mirovanje. Tišina je ono što nam omogućava da budemo mirni, a kada smo mirni, možemo da mislimo; a misao je tajna svih dostignuća. (Neretko kažemo: „Toliko sam umoran, da ne mogu da razmišljam." Umno i fizičko su povezani i kao što dugotrajan mentalni proces može da nas fizički umori, tako nas i preterane fizičke aktivnosti umaraju i mentalno. Zbog toga što češće treba praktikovati bilo kakvu vrstu fizičkog i mentalnog opuštanja. Kada se opuštate i kada niste ometani, kada opuštate i telo i misli, uranjate u pomenutu tišinu.)

26. Misao je vrsta kretanja i nošena je zakonom vibracije, isto kao i svetlost ili elektricitet. Njoj se vitalnost daje pomoću emocija, kroz zakon Ijubavi i ona dobija formu i izraz kroz zakon rasta. Ona je proizvod duhovnog JA i stoga je božanska, duhovna i kreativna.

27. Ako želimo dostići moć, bogatstvo ili bilo koju drugu kon- struktivnu svrhu, mora biti prizvana emocija koja će dati osećanje toj misli da bi ona dobila formu. Kako se to može postići? Ovo je važno pitanje: kako možemo razviti veru, odlučnost i osećanje koji će rezultirati uspehom?

28. Odgovor je: vežbom. Mentalna snaga se postiže baš kao i fizička snaga: vežbom. Mislimo na nešto, prvi put možda uz malo teškoća. Ponovo mislimo na istu stvar i tada je malo lakše, zatim mislimo opet, pa opet i to onda postane mentalna navika. Nastavimo li da mislimo istu stvar, ona će konačno postati automatska i nakon toga više nije ni od kakve koristi da se i dalje na to misli; tada smo sigurni

ČETVRTI DEO ♦ 45

u vezi sa onim što mislimo. Tada više nemamo nikakvih sumnji. Sigurni smo i znamo.

29. U vežbi uz prethodnu lekciju od vas se tražilo da se fizički opu- stite. U vežbi uz ovu lekciju takođe treba da se opustite, ali men- talno. Ako ste praktikovali prethodnu vežbu po datim uputstvima, petnaest ili dvadeset minuta dnevno, bez sumnje sefizički možete opustiti. I svako ko ne može da to svesno, brzo i potpuno postigne, taj nije gospodar samog sebe. Taj nije dostigao slobodu, on je i dalje rob okolnosti. Pretpostavićemo da ste ovladali tom vežbom i da ste spremni za sledeći korak - mentalnu slobodu.

30. Nakon što ste zauzeli uobičajeni položaj, uklonite sve tenzije potpuno se opuštajući, a zatim mentalno uklonite sva nepovoljna stanja, kao što su: mržnja, bes, zabrinutost, Ijubomora, zavist, tuga, nevolja ili razočarenjabilo koje vrste.

31. Možda ćete reći da ne možete da se oslobodite svega toga, ali verujte da možete. Vi to možete, tako što ćete svesno odlučiti da možete, svojevoljnom namerom i upornošću.

32. Neki to ne mogu da urade zato što dozvoljavaju da njima uprav- ljaju emocije umesto razuma. Oni koji se budu vodili svojim razu- mom, izvojevaće pobedu. Nećete uspeti kada prvi put pokušate, ali vežba donosi savršenstvo, kako u ovome, tako i u bilo čemu drugom i zbog toga morate uspeti u odbacivanju, uklanjanju i potpunom uništavanju tih negativnih i destruktivnih misli, jer onesuseme koje neprestano isklijava u neskladne uslove bilo koje vrste.

,,Ne postoji veća istina od te da je kvalitet misli koje upražnjavamo u uzajamnom odnosu sa odredenim pojavama u spoljašnjem svetu. To je zakon od kojeg nema bežanja. Upravo je taj zakon, ta korela- cija misli i dogadaja, ono što je od drevnih vremena vodilo Ijude da veruju u bolju budućnost” Vilmans.

Pitanja za vežbu sa odgovorima

31. Šta je misao? Misao je duhovna energija.

32. Kako je ona nošena? Misao je nošena zakonom vibracije.

33. Kako ona dobija vitalnost? Misao postaje životna primenom zakonom Ijubavi.

34. Kako ona poprima oblik? Misao poprima oblik primenom za- kona rasta.

35. Šla je tajna kreativne snage misli? Duhovna aktivnost čini misao kreativnom.

36. Kako možemo razviti veru, hrabrost i entuzijazam koji će rezul- tirati uspehom? Tako što ćemo spoznati svoju duhovnu prirodu.

37. Šta je tajna moći? To je korišćenje moći.

38. Zbog čega je to tako? Zbog toga što dobijamo ono što da- jemo.

O A • Jlo rn> » • M • • '39. Sta je „tisina ? „Tisina je rizicka mirnoca.

40. Od kakve je ona koristi? Fizička mirnoća je prvi korak ka sa- mokontroli, ka vladanju sobom.

Peti deo

Pred vama je peti deo. Pošto ga pažljivo proučite, shvalićete da je svaka sila, predmet ili činjenica koju možete zamisliti rezultat

akcije uma.

Aktivnost uma je misao i ona je kreativna. Ljudi danas razmišljaju kako nikada pre nisu razmišljali. Zbog toga je ovo era kreativizma i svet mislioce nagraduje svojim najbogatijim nagradama.

Materija je slaba, pasivna, inertna. Misao je snaga, sila, energija. Misao stvara i kontroliše materiju. Svaka forma koju materija dobija nije ništa drugo nego izraz neke, već postojeće misli.

Medutim, misao ne izvodi čarobne preobražaje. Ona se pokorava prirodnim zakonima, ona pokreće prirodne procese, oslobada pri- rodnu energiju, ispoljava se u vašem ponašanju i aklivnostima koje zalim utiču na vaše prijatelje i saradnike i eventualno, na vaše ce- lokupno okruženje.

Možete stvoriti misli, a pošto su misli kreativne, sebi možete stvoriti stvari za kojima žudite.

1. Najmanje devedeset odsto našeg mentalnog života je podsvesno, pa zbog toga oni koji ne iskoriste tu mentalnu snagu žive prilično ograničeno.

2. Podsvest može i hoće da reši svaki naš problem ako znamo kako da je usmerimo. Podsvest uvek radi, a jedino pitanje koje se postav- Ija jeste: da li ćemo biti samo pasivni posmatrači tih aktivnosti ili ćemo ih svesno usmeravati? Da li ćemo imati viziju cilja koji želimo

48 i Ključ uspeha

da dostignemo, opasnosti koje treba da izbegnemo, ili ćemo jedno- stavno ići niz vetar.

3. Shvatili smo da um ispunjava svaki delić fizičkog tela i da je uvek spreman da bude usmeravan i da prima utiske od autoriteta koji poseduje objektivni, odnosnodominantniji deo uma (ili svest).

4. Um koji prožima telo uglavnom je rezultat nasleda koje je, s druge strane, rezultat uticaja svih okruženja svih prethodnih ge- neracija na osetljive i uvek pokretne životne sile. Razumevanje te činjenice će nam pomoći da iskoristimo svoj autoritet kada prime- timo da se ispoljavaju neke neželjene karakterne osobine.

5. Možemo svesno da koristimo sve poželjne osobine koje su nam date, a takode možemo i da suzbijemo i odbijemo da se ispoljavaju sve one koje su nepoželjne.

6. Medutim, taj um, koji prožima naše fizičko telo, nije samo re- zultat nasleda već i mesta stanovanja, posla kojim se bavimo ili socijalnogokruženja u kojem primamo nebrojene hiljade impresija, ideja, predrasuda i sličnih misli.

7. Mnogo toga smo primili od drugih kao rezultat mišljenja, su- gestija i tvrdnji, mnogo toga je rezultat samog našeg mišljenja, ali gotovo sve to je prihvaćeno s malo ili čak nimalo ispitivanja ili raz- matranja.

8. Ideja se učinila prijatnom, svest ju je primila, prosledila je u pod- svest gde ju je osećajni sistem prihvatio i zatim prosledio da bude ugrađena u naše fizičko telo. „Reč je postala telo."

9. To je način na koji sebe neprekidno gradimo i obnavljamo, tako da smo mi danas rezultat prethodnih mišljenja, a trebalo bi da smo ono o čemu danas razmišljamo. Zakon privlačenja nam ne donosi stvari koje bi trebalo da volimo, koje priželjkujemo ili koje neko

Pkti deo » 49

drugi poseduje, već nam donosi »ono što je naše”, stvari koje smo stvorili svojim misaonim procesima, bilo svesno ili podsvesno. Nažalost, većina nas te stvari stvara podsvesno.

10. Ako bi bilo ko od nas za sebe zidao kuću, koliko bismo bili pažljivi u pogledu projekta, koliko bismo pažljivo posmatrali svaki detalj, koliko bismo obraćali pažnju na materijale i birali samo naj- bolje od svega? S druge strane, koliko smo nepažljivi kada gradimo svoj mentalni doma, koji je bezgranično važniji od bilo kakvog fizič- kog, zbog toga što sve ono što bi moglo da ude u naše živote zavisi od kvaliteta materijala koji smo utrošili u izgradnju svoje mentalne kuće.

11. Kakve su osobine tog materijala? Videli smo da je to rezultat utisaka koje smo nakupili u prošlosti i uskladištili duboko u pod- svesnu mentalnost. Ako su to bili strahovanja, brige, zabrinutosti, očaj, negativnosti, sumnje, materijal od kojeg smo danas satkani je potpuno isti. Umesto da bude od bilo kakve vrednosti, biće pun kukolja i truleži i doneće nam samo patnju, brigu i žalost. Zauvek ćemo biti zauzeti pokušavajući da ga zakrpimo i učinimo da izgleda dobro.

12. Ako nismo uskladištili ništa osim ohrabrujućih misli, ako smo bili optimistični, pozitivni i momentalno odbacili svaku negativnu misao na dubrište, odbili da imamo ikakvu vezu s njom, odbili da se s njom povežemo ili identifikujemo na bilo koji način, šta je re- zultat? Naš mentalni materijal je od najboljeg kvaliteta, možemo se ogrnuti kakvom god hoćemo tkaninom, ali znamo da je sastav postojan, da je materijal čvrst, da neće izbledeti i nije nas strah, niti smo zabrinuti za svoju budućnost; nema šta da se prikriva, nema zakrpa koje treba sakriti.

13. Ovo su psihološke činjenice. Ne postoje teoretske postavke ili nagadanja o tim misaonim procesima, ništa u vezi s njima nije

r

50 ♦ K u u č USPEHA

tajanstveno, u stvari, oni su toliko jednostavni da svako može da ih razume. Da biste to postigli, morateda izvršite mentalno „veliko spremanje” i da nastavite da svakodnevno čistite, da održavate kuću čistom. Mentalna, moralna i fizička čistoća su apsolutno neizo- stavneako želimo da napredujemo na bilo koji način.

14. Kada je mentalno ..veliko spremanje" završeno, materijal koji preostane biće sasvim odgovarajući za izgradnju one vrste ideala ili mentalnih slika koje želimo da nam se ostvare.

15. Postoji predivan plac koji čeka na kupca. Prostire se hektarima, s bogatim usevima, tekućom vodom i predivnim šumarkom, širok koliko god oči mogu da dosegnu. Na njemu je velika gospodska kuća, proslrana i udobna, s retkim umetničkim delima, opremlje- nom bibliotekom, bogatim ukrasima i svim drugim udobnostima i luksuzom. Budući vlasnik samo treba da položi svoje pravo, uzme je u posed i iskoristi sve te blagodeti. Medutim, on mora da ih koristi, ne sme ih ostaviti da propadaju jer je jedini uslov da je dobije u vla- sništvo to da je koristi. To vlasništvo gube oni koji ga ne koriste.

16. U carslvu uma i duha, u carslvu praktičnih sposobnosti, vi ste u posedu takvog placa. Vi ste car! Vi možete uredivati svoje carstvo i posede i korisliti lo bogato naslede. Jedan od njegovih plodova je moć nad okolnostima, a zdravlje, sklad i prosperitet su imovina kojom je ravnomerno prekriven. Ono vam nudi mir i ravnotežu. Jedina cena koju treba da platite jeste rad utrošen za izučavanje i eksploalisanje njegovih veličanstvenih resursa. Ono ne zahteva nikakvu žrtvu, osim gubitka ličnih ograničenja, ličnog ropstva i ličnih slabosti. Ono vas odeva samopouzdanjem i prepušta vlast u vaše ruke.

17. Da biste posedovali to zemljište, morate ga iskreno želeti, mo- rate ga zahtevati i morate ga preuzeti.

P e t i d e o ♦ 5 1

18. Priznaćete da to nisu teški uslovi.

19. Upoznati ste s pojmom nasleda. Darvin, Haksli, Hejkcl i drugi naučnici su sakupili čitavo brdo dokaza da je naslede zakon koji prali sve napredne tvorevine. Napredno naslede je ono što je uspra- vilo čoveka, omogućilo mu da se kreće, stvorilo organe za varenje, cirkulaciju krvi, snagu nerava, strukturu kostiju i uzrokovalo sve druge fizičke osobine. Više zadivljuju činjenice koje se tiču nasleđa duhovnih sila. Sve što je nabrojano sačinjava ono što nazivamo na- šim Ijudskim nasledem.

20. Postoji naslede na koje fizičke nauke nisu obratile pažnju. Ono leži ispod i ispredsvih njihovih istraživanja. U momentu u kom oni dižu svoje ruke u očajanju, tvrdeći da ne mogu da objasne ono šlo vide, otkriva se potpuni uticaj ovog bož.anstvenog nasleda.

21. To je ona dobroćudna sila koja odlučuje o prvobitnoj kreaciji. Ona vibrira iz božanskog, direktno u svako živo biće. Ona stvara život, što naučnici nikada nisu mogli, niti će ikada moći. Ona stoji iznad svih sila, superiorna i nedostupna. Nijedno Ijudsko naslede joj ne može pristupiti. Nijedno Ijudsko naslede se ne može s njom meriti.

22. Taj beskonačni život teče kroz tebe, on je TI. Njegove vratnice su znanja od kojih je sačinjena vaša svesnost. Držati ta vrata otvo- renim jeste tajna moći. Zar to nije dovoljno vredno da bi se uložio napor?

23. Najbitnija činjenica jeste da izvor sveg života i svih moći dolazi iznutra. Osobe, okolnosti i dogadaji mogu da sugerišu potrebe i prilike, ali pronicljivost, snaga i moć da se odgovori na te potrebe dolazi iznutra.

♦

52 ♦ K u u č USPEHA

24. Izbegnite kopije. Izgradite solidan temelj za svoju svest pomoću sila koje teku direktno iz beskonačnog izvora, univerzalnog uma, ćija ste vi slika i kopija.

25. Oni koji dodu u posed tog nasleđa nikada više neće biti isti. Oni dolaze u posed osećaja snage o kakvoj do sada nisu sanjali. Oni više nikada ne mogu biti bojažljivi, slabi, neodlučni ili uplašeni. Oni su nerazdvojivo povezani sa svemogućim. Nešto se u njima probudilo, odjednom su otkrili da poseduju silne skrivene sposobnosti kojih su od tog momenta potpuno svesni.

26. Ta moć dolazi iznutra, ali ne možemo dobiti pre nego što damo. Korišćenje je uslov pod kojim možemo posedovati to naslede. Svako od nas nije ništa drugo do kanal kroz koji svemoguća sila dobija oblik, ali ako ne damo, kanal je ometen i više ne možemo da pri- mamo. To je istina na svim ravnima postojanja, na svim poljima rada i pri svjm životnim koracima. Što više dajemo, više ćemo do- bijati. Sportista koji želi snagu mora iskoristiti snagu koju već po- seduje i što je više daje, više će je imati. Finansijer koji želi da zaradi više novca mora iskoristiti novac koji već poseduje jer jedino ako ga koristi, dobija više.

27. Trgovcu koji ne dozvoli da mu se roba prodaje uskoro će pre- stati da dolazi nova. Korporacija koja ne uspe da pruži efikasnu uslugu uskoro će ostati bez kupaca, advokat bez rezultata ostaće bez klijenata i tako dalje. Snaga je moguća tek nakon pravilne upo- trebe one snage koju već posedujemo, a ono što je istinito na svim poljima u kojima ulažemo napor, u svim životnim iskustvima, jeste da je duhovna snaga ono iz čega sva druga moć koju čovečanstvo poznaje potiče. Oduzmite duh i šta preostaje? Ništa.

28. Ako je sve što postoji duh, onda bi to moralo značiti da od pri- hvatanja te činjenice zavisi naša sposobnost da ispoljimo svu snagu: bilo fizičku, mentalnu ili duhovnu.

Peti d e o ♦ 53

29. Sve što posedujemo rezultat je akumuliranih stavova uma, a to je novac svesti. To je čarobni štapić koji će omogućiti da dodete do ideje. On će za vas formulisati planove koje treba da izvršite i shvatićete da je njihovo izvršavanje podjednako prijatno kao i za- dovoljstvo zbog dobitaka ili dostignuća.

30. U vežbi uz ovu lekciju zauzmite isti položaj kao i ranije u svojoj sobi i mentalno izaberite mesto ili predeo koji vam budi prijatna sećanja. Stvorite potpunu mentalnu sliku o tome, gradevine, dr- veće, prijatelje, kolege, sve... U početku ćete verovatno razmišljati o svemu živom što postoji pod nebeskom kapom, samo ne o onom na šta želite da se koncentrišete. Ne dozvolite da vas to obeshrabri. Upornost će pobediti, ali upornost podrazumeva da ovu vežbu ne- izostavno svakodnevno upražnjavate.

Pitanja za vežbu sa odgovorima

41. Koji procenat našeg mentalnog životaje podsvestan? Podsvest čini devedeset odsto našeg mentalnog života.

42. Da li je ovo prostrano mentalno skladište iskorišćeno? To men- talno skladište nije iskorišćeno.

43. Zbog čega nije? Malo ljudi razume ili shvata činjenicu da je to aktivnost kojom mogu mentalno upravljati.

44. Odakle je svesni um dobio osobinu da rukovodi? lz nasleda, što znači da je to rezultat svih okruženja svih prethodnih generacija.

45. Šta nam donosi zakon privlačenja? Zakon privlačenja nam do- nosi ono što je „naše'!

46. Šta je to što je „naše"? To je ono što smo po nasledu i što je rezultat naših prelhodnih mišljenja, kako svesnih, tako i podsve- snih.

47. Od čega se sastoji materijal kojim zidamo svoju mentalnu kuću? Svoju mentalnu kuću gradimo od misli koje upražnjavamo.

48. Šta je tajna moći? Tajna moći je shvatanje sveprisutne sve- moći.

49. Odakle ona potiče? Sav život i sva moć dolaze iznutra.

50. Od ćega zavisi posedovanje snage? Da li ćemo posedovati snagu zavisi od pravilne upotrebe snage koju več posedujemo.

Sesti deo

Zadovoljstvo je predstaviti šesti deo, koji će vam omogućiti iz- vrsno poznavanje najdivnijeg mehanizma koji je ikada naprav-

Ijen - mehanizma pomoću kojeg možete sebi obezbediti zdravlje, snagu, uspeh, napredak i sve drugo što sebi želite. Neophodnosti stvaraju zahteve, zahtevi pokreću akciju, a akcija dovodi do rezul- tata. Evolutivni proces neprestano gradi našu budućnost iz naše sadašnjosti. lndividualni razvoj, kao i univerzalni razvoj, mora biti postepen sa stalnim uvećanjem kapaciteta i obima.

Ako znamo da narušavanjem prava drugih postajemo moralni ,,trn u oku" i da se neprekidno „upetljavamo” na svakoj krivini na našem putu, to bi trebalo da nam je pokazatelj kako uspeh zavisi od najvi- šeg moralnog ideala koji glasi: „Najveće dobro najvećem broju."

Aspiracija, žudnja i skladni odnosi koje stalno i uporno održa- vamo daće rezultate. Najveća prepreka su pogrešne i nepromen- Ijive ideje.

Da bismo bili u slozi s večnom istinom, moramo posedovati unu- trašnju ravnotežu i sklad. Da bi mogao da primi informaciju, prije- mnik mora biti na istoj frekvenciji kao i predajnik.

Misao je proizvod uma, a um je kreativan. Ipak, to ne znači da će kosmos promeniti svoj modus operandi da bi služio nama ili našim idejama, već znači da se mi možemo uskladiti s njim, a kada to po- stignemo, moći ćemo da zatražimo sve ono što nam pripada i put ka tome će se jasno pokazati.

56 ♦ Kliuč uspeha

1. Univerzalni um je toliko čudesan da je teško razumeti njegove praktične moći i mogućnosti i njegovu bezgraničnu produktiv- nost.

2. Otkrili smo da univerzalni um nije samo sva postojeća inteli- gencija već i sva postojeća supstanca. Kako on može da se iskaže u formi? Kako da obezbedimo efekat koji priželjkujemo?

3. Upitajte bilo kog električara šta su efekti elektriciteta i on će vam odgovoriti da je elektricitet vrsta kretanja, a da njegovi efekti zavise od mehanizma na koji je priključen. Upravo od tog meha- nizma zavisi da li ćemo dobiti toplotu, svetlost, snagu, muziku ili bilo kojeg drugog veličanstvenog ostvarenja snage koja eksploatiše tu važnu energiju.

4. Koji efekti mogu nastati pomoću misli? Odgovor na to glasi da je misao zapravo um u pokretu (baš kao što je vetar vazduh u po- kretu) i njegovi efekti će u potpunosti zavisiti od „mehanizma na koji je priključen"

5. To je tajna celokupne mentalne moći: ona potpuno zavisi od uredaja na koji je priključena.

6. Šta je taj uredaj? Znate nešto o uredajima koje su izumeli Edison, Bel, Markoni i drugi čarobnjaci elektronike, zahvaljujući kojima su mestu, prostoru i vremenu potpuno ukinute granice, ali da li ste ikada razmišljali o tome da je mehanizam koji vam je dat za pre- tvaranje univerzalne, sveprisutne potencijalne snage izumeo neki mnogo veći izumitelj od Edisona?

7. Mehanizam kojim obradujemo zemljište prvo proučimo, takode pokušavamo da shvatimo mehanizam automobila koji vozimo, ali većina nas je uporna u apsolutnom zanemarivanju najvećeg meha- nizma koji je ikada napravljen, ljudskog mozga.

ŠESTI DEO • 57

8. Ispitajmo ćudesa tog mehanizma. Možda ćemo tada bolje shva- titi različite efekte koje on uzrokuje.

9. Kao prvo, postoji ogroman mentalni svet u kome živimo, kre- ćemo se i postojimo. Taj svet j e svemoguć, sveznajući i sveprisutan. On će odgovarati na naše želje u direktnoj proporciji s njihovom svrhom i našom verom. Svrha mora biti u skladu sa zakonom na- šeg bivstvovanja, to jest mora biti kreativna i konstruktivna. Naša vera mora biti dovoljno snažna da bi stvorila polje koje ima onoliku snagu kolika je potrebna da se naš cilj ostvari. „Onako kako veruješ, tako neka ti i bude’I naučno je dokazano.

10. Efekti koji nastaju u spoljašnjem svetu rezultat su akcija i re- akcija individualnog nad univerzalnim; to je proces koji nazivamo razmišljanjem. Mozak je organ kroz koji se taj proces ostvaruje. Razmislite o čudima svega ovoga! Da li volite muziku, cveće, knji- ževnost ili ste inspirisani mislima antičkih ili modernih genija? Upamtite, svaka lepota na koju reagujete mora imati odgovarajuće osnovne crte u vašem mozgu pre nego što uopšte možete da je cenite.

11. U skladištu prirode ne postoji ni jedna jedina vrlina ili princip koju mozak ne može da izrazi. Mozak je embrionski svet, u sva- kom momentu spreman da se razvije kada to bude potrebno. Ako možete da prihvatite da je to naučna činjenica i jedan od najlepših prirodnih zakona, biće vam lakše da shvatite mehanizam kojim se ti nesvakidašnji rezultati mogu postići.

12. Nervni sistem se uporeduje sa električnim kolima, sa svojom baterijom od ćelija u kojima nastaje snaga i belim materijalom koji izoluje žice kroz koje teče struja. Pomoću tih kanala se svaki impuls ili želja sprovode kroz taj uredaj.

58 » Ključ u s p e h a

13. Kičmena moždina je veliki motor i staza za osećaje kroz koju se poruke prenose do mozga i iz njega. Osim toga, tu je zaliha krvi koja teče kroz vene i arterije, obnavljajući našu snagu i energiju, perfektno organizovana struktura od koje zavisi čitavo naše telo. 1 na kraju, delikatna i predivna koža, odeća celokupnog mehanizma, kao ogrtač lepote.

14. Ovo je zato „hram živog boga" i svakom individualnom )A data je kontrola, a rezultati će zavisili isključivo od toga koliko razume uredaj kojim upravlja.

15. Svaka misao pokreće moždane ćelije. U početku supstanca na koju je misao usmerena ne odgovara, ali ako je misao dovoljno pre- čišćena i usredsredena, supstanca će se konačno pokoriti i savršeno se izraziti.

16. Takav uticaj uma može se usmeriti na bilo koji deo tela, pa da se tako ukloni bilo koje neželjeno delovanje.

17. Savršeno poznavanje i razumevanje zakona koji vladaju u mentalnom svetu moraju biti dragocene u obavljanju posla, jer to razvija pronicljivost i omogućava jasnije razumevanje i shvatanje činjenica.

18. Čovek koji obraća pažnju na unutrašnje, umesto na spoljašnje, ne može, a da ne iskoristi moćne sile koje će vremenom odrediti tok njegovog života i uskladiti ga sa svime što je najbolje, najsnažnije i najpožeijnije.

19. Pažnja ili koncentracija je verovatno najbitnija osnova u razvoju mentalne kulture. Kada je pažnja pravilno usmerena, mogućnosti su zapanjujuće. Kultivisanje pažnje je odlika svakog uspešnog čoveka i to je najveće lično dostignuće koje se možete steći.

Šesti deo . 59

20. Moć pažnje se lakše može shvatiti ako se uporedi sa uvećavaju- ćim staklom kroz koje usmeravate sunčeve zrake. Oni ne poseduju nikakvu posebnu snagu dokle god pomerate staklo i premeštate zrake s jednog mesta na drugo, ali ako ga ne pomerate, pa su zraci usmereni na jednu tačku, rezultat će veoma brzo biti očigledan.

21. lsto je i sa snagom misli. Ako je rasipate misleći čas na jedno čas na drugo, skačete s jedne teme na drugu, nikakav rezultat neće nastati. Ali usredsredite se i usmerite tu snagu na bilo koji konkre- tan cilj dovoljno vremena i ništa neće biti nemoguće.

22. Neko će reći da je to veoma jednostavan lek za veoma složene situacije, ali neka pokuša svako koji nema iskustva u koncentrisa- nju misli na neki krajni cilj ili neki predmet. Izaberite bilo kakav jednostavan cilj i koncentrišite svu svoju pažnju na njega na barem deset minuta. Ne možete. Um će lutati i na desetine puta ćete mo- rati da ga vratite nazad, na prvobitan cilj i svaki put ćete ostati bez rezultata. I na kraju, posle deset minuta, ništa neće biti postignuto jer niste bili u stanju da čvrsto zadržite svoje misli na onome što ste naumili.

23. Medutim, upravo ćete zahvaljujući pažnji konačno biti spo- sobni da, od sada i na dalje, pređete preko bilo kakvih prepreka koje vam se nađu na putu, a jedini način da obezbedite tu prcdivnu sposobnost jeste da vežbate - vežba dovodi do savršenstva, u ovom, baš kao i u bilo čemu drugom.

24. Da biste razvili moć pažnje, u sobi u kojoj vežbate, sedite na stolicu na kojoj sedite dok vežbate, zauzmite isti položaj kao i uvek kada vežbate i desetak minuta pažljivo posmatrajte nečiju fotogra- fiju. Obratite pažnju na izraz u očima, crte lica, odeću, način na koji je kosa uredena. U stvari, pažljivo pogledajte svaki detalj na folo- grafiji. Potom pokrijte fotografiju, zatvorite oči i pokušajte da je vi-

60 ♦ K l j u č u s p e h a

dite mentalno. Pokušajte da dozovete svaki detalj i formirate dobru mentalnu sliku fotografije. Vežbajte sve dok ne uspete u tome.

25. Tom vežbom pripremamo teren. Savladavanjem sjedeće lekcije bićemo spremni da zasadimo seme.

26. Upravo zbog takvih vežbi na kraju ćete biti sposobni da kontro- lišete svoje mentalne stavove, raspoloženje i svoju svesnost.

27. Veliki finansijeri sve više uče da se izvuku iz gomile da bi imali više vremena za planiranje, razmišljanje i stvaranje pravilnog men- talnog raspoloženja.

28. Uspešan biznismen neprestano pokazuje da se isplati biti u kontaktu s mislima drugog uspešnog biznismena.

29. Jedna ideja može biti vredna milione dolara i te ideje mogu doći samo onima koji su receptivni, koji su spremni da ih prime, čiji je um uokviren uspehom.

30. Ljudi uče kako da se postignu sklad sa univerzalnim umom. Oni se uče jedinstvu sa svim stvarima. Oni uče osnovne metode i principe mišljenja i to menja uslove i umnožava rezultate.

31. Oni shvataju da okolnosti i okruženje prate mentalni i duhovni progres. Oni shvataju da rast prati znanje, akcije prate inspiraciju, prilike prate percepciju, uvek najpre duhovno, a zatim preobražaj u beskonačne i neograničene mogućnosti za dostignuća.

32. Pošto je pojedinačno kanal za izražavanje univerzalnog, te mo- gućnosti su neizostavno neiscrpne.

33. Misao je proces kojim možemo da apsorbujemo duh moći i da držimo rezultat u našoj unutrašnjoj svesnosti sve dok on ne postane deo naše uobičajene svesnosti (automatske svesnosti, odnosno na- vike). Način, da se upornim vežbanjem nekoliko principa postignu

š e s t i d e o ♦ 61

ti rezultati, jeste, kao što je objašnjeno u ovoj knjizi, ključ uspeha koji otključava skladište univerzalne istine.

34. Dva najveća izvora Ijudske patnje danas su: telesne bolesti i menlalna ravnodušnosl. Njihovi uzroci mogu se naći u kršenju ne- kih prirodnih zakona. To je, bez ikakve sumnje, posledica činjenice da je do sada znanje o tome (o pravom poreklu uzroka) uglavnom bilo delimično. Medutim, tamni oblaci koji su se nagomilavali eo- nima, poćinju da se razbijaju i s njima odlaze i mnoge misterije koje karakterišu nepotpune informacije.

,,Da čovek sebe može da promeni, unapredi, obnovi, kontroliše svoje okruženje i ovlada svojom sudbinom, zaključak je svakog uma koji je potpuno svestan moći koju poseduje prava misao u konslruktiv- nom pokretu’l Larson.

Pitanja za vežbu sa odgovorima

51. Koji su neki od efekata delovanja elektriđteta? To su toplota, svetlost, snaga, muzika itd.

52. Od čega zavise ti različiti efekti? Zavise od uredaja na koji je doveden elektricitet.

53. Šta je rezultat akcije i uzajamnog odnosa individualnog uma sa univerzalnim? To su uslovi i iskustva s kojima se srećemo.

54. Kako se mogu promeniti ti uslovi? Mogu se promeniti tako što se promeni mehanizam kojim se univerzalno izražava u formi.

55. Šta je taj mehanizam? Taj mehanizam je mozak.

56. Kako se to može promeniti? Može se promeniti procesom koji nazivamo mišljenjem. Misli proizvode moždane ćelije i tećelije re- aguju na odgovarajuće misli univerzalnog.

57. Kakva je korist od moći koncenlracije? To je najviše lično do- stignuće koje se može dosegnuti i ujedno je to karakteristika svakog uspešnog čoveka.

58. Kako se to može postići? Može sepostići vežbom.

59. Zbog čega je to važno? Zbog toga što će nam to omogućiti da kontrolišemo svoje misli, a pošto su misli uzrok, okolnosti moraju biti posledica. Ako možemo da kontrolišemo uzroke, moći ćemo da kontrolišemo posledice.

60. Šta menja uslove i umnožava dostignuća u stvarnom svetu? Ljudi koji uče osnovne metode konstruktivnog razmišljanja.

Sedmi deo

Covek je kroz celokupnu svoju istoriju verovao u nevidljivu moć iz koje su i kroz koju su sve stvari nastale i neprekidno se ob-

navljaju.

Možemo personifikovati tu silu i nazvati je bog ili možemo verovati da je to neka esencija ili duh koji prožima sve što postoji, ali kako god je nazivali, rezultat je uvek isti.

Kada govorimo o čoveku, sve što je objektivno: opipljivo, fizičko i vidljivo jeste ličnost, nešto što se može osetiti fizičkim čulima. Sastoji se od tela, mozga i nerava. Ono što je subjektivno jeste du- hovno, nevidljivo, tj. bezličnost.

Ličnost je svesno, jer ono predstavlja entitet, pojedinca. Bezličnost, s obzirom na to da je istog tipa i kvaliteta kao i sva druga bića, nije svesno sebe i zbog toga je nazvano podsvest. Ličnost ili svesnost ima moć volje i izbora i zbog toga može da bira izmedu raspoloživih rešenja da bi prebrodilo probleme. Bezličnost iliduhovnost, budući da je deo, tj. jedno sa izvorom, mestom nastanka sveukupne moći, neće nužno doći pred takav izbor, već ono pod svojom komandom ima bezgranične resurse. Ono može doći i ono dolazi do rezultata pomoću metoda o kojima čovek ili pojedinačni um nema ni naj- manju ideju.

Zbog toga ćete videti da imate posebnu privilegiju da izaberete da 1 i ćete da zavisite od Ijudske volje, sa svim ograničenjima i zabludama ili ćete pak shvatiti da možete da iskoristite mogućnostbeskonač- nog, korišćenjem svog podsvesnog uma. Pred vama se zato nalazi

6 4 ♦ Kl.JUČ USPEHA

naučno objašnjenje neizmernih mogućnosti koje su vam date u ruke, ali samo ako ih razumete, cenite i shvatite.

Jedna metoda svesnog korišćenja te svemoguće snage objašnjena je u sedmom delu.

1. Vizuelizacija je proces stvaranja mentalnih slika, a slika je ša- blon, tj. modcl koji će služiti kao kalup iz kog će vaša budućnost nastati.

2. Stvorite jasan i lep šablon. Nemojte se plašiti. Učinite ga ogro- mnim. Upamtite da vam niko ne može nametnuti ograničenja, osim sami sebi. Niste ograničeni cenom ili materijalom. Potražite gradu u beskrajnom, konstruišite ga svojom imaginacijom i ono će morati da se tu pojavi, pre nego što se pojavi bilo gde drugde.

3. Neka slika bude čista i oštra, čvrsto je držite u svome umu i tako ćeteje postepeno i neprekidnoprivlačiti bliže sebi. Možetebiti ono što ćete biti.

4. Ovo je još jedna psihološka činjenica koja je dobro poznata, ali nažalost, samo čitanje o njoj vam neće doneti rezultate kojima se nadate. Neće vam pomoći da stvorile mentalnu sliku, a manje će vam pomoći da dovedete do njene materijalizacije. Neophodan je rad, ozbiljan mentalni rad, ona vrsta napora koju je mali broj Ijudi voljan da uloži.

5. Prvi korak je stvaranje ideje. To je takode najvažniji korak jer on predstavlja plan po kojem ćete kasnije graditi. On mora da bude čvrst, mora da bude postojan. Arhitekta, kada projektuje trideseto- spratnicu, unapred pred sobom ima sliku, sa svakom linijom, sva- kim detaljem. lnženjer koji premošćuje provaliju, najpre odreduje izdržljivost miliona različitih delova.

Sedmi deo ♦ 65

6. Oni vide završetak pre nego što su uopšte napravili prvi korak, pa zbog toga i vi morate da naslikate u svom umu ono što želite. Ako sejete seme, sigurno je da pre toga želite znati šta će iz njega iznići. To je stvaranje ideje. Ako niste sigurni, vraćajte se na svoju stolicu za vežbanje svakodnevno, sve dok slika ne postane jasna. To će se dogoditi postepeno. U početku će opšti plan biti maglovit, ali će dobiti oblik: najpreokvir, pa zatim detalje i vi ćete vremenom razviti sposobnost koja će vam omogućiti da formulišetc planove, koji će se potom materijalizovati u stvarnom svetu. Potom ćete saznati šta vam budućnost donosi.

7. Sledeće je vizuelizacije. Morate videti sliku sve potpunije i pot- punije, videti detalje i potom, kako se detalji budu otkrivali, počeće da se otkrivaju putevi, značenja ili sama materijalizacija. Jedna stvar će voditi ka drugoj. Misao će pokrenuti akciju, akcija će razviti me- tode, metode će dovesti prijatelje, a prijatelji će stvoriti okolnosti i na kraju će, kao treći korak, doći do materijalizacije.

8. Svi smo shvatili da je kosmos morao biti zamišljen u odrede- nom obliku pre nego je ikada mogao postati materijalna stvarnost. Ako smo spremni da pratimo put glavnog arhitekte univerztana, videćemo da i naše misli mogu da poprimaju formu, baš kao što je i univerzum poprimio konkretnu formu. To je upravo isti taj um, koji deluje kroz pojedinca. Ne postoji razlika u vrsti ili kvalitetu, jedina razlika je u stepenu.

9. Arhitekta vizuelizuje svoju zgradu, on je vidi onakvom kakvom želi da je vidi. Njegova misao postaje plastični šablon iz kog će zgrada konačno izrasti. Visoka ili niska, predivna ili obična, njegova vizija najpre dobija formu na papiru, potom se iskoristi odgovarajući materijal i zgrada je na kraju pred njim, završena.

10. lzumitelj vizuelizuje svoju ideju u potpuno istom maniru. Na primer, Nikola Tesla, jedan od najvećih izumitelja svih epoha, čovek

6 6 ♦ Kliuć u s p e h a

koji nas je zapanjivao otkrićima, uvek bi vizuelizovao svoj izum pre nego što bi i pokušao da radi na njemu. On nije jurcao da ga otelo- tvori, da bi potom gubio vreme ispravljajući nedostatke. Najpre bi izgradio ideju u svojoj imaginaciji, a zatim je tu držao kao mentalnu sliku da bi je rekonstruisao i unapredivao svojim mislima. ,,Na taj način...” pisao je u Elektrikar eksperimenteru, „... ja imam moguć- nost da drastično razvijam i usavršavam koncept, a da ništa i ne dotaknem. Kada toliko uznapredujem da sam u pronalazak ugradio svako moguće poboljšanje kojeg sam se mogao setiti i kada više nigde ne vidim grešku, tada mogu da konkretizujem taj proizvod mog mozga. Moj uredaj tada radi bez greške, baš kao što sam oče- kivao i za dvadeset godina mi se nije desio nijedan izuzetak."

11. Ako svesno pratite ova uputstva, razvićete veru, onu vrstu vere koja je suština stvari kojima smo se nadali, dokaz nevidenih stvari. Razvićete sigurnost, onu vrstu sigurnosti koja vodi ka strpljenju i odvažnosti. Razvićete sposobnost koncentracije koja će vam omo- gućiti da izbacite sve misli, osim onih koje su u vezi s vašim ci- Ijem.

12. Zakon kažeda će se misao ispoljiti u formi i samo onaj koji ume da i sam bude božanski mislilac svojih misli, moći će sesti na mesto majstora i s pravom o tome govoriti.

13. Jasnoća i preciznost se postižu samo ako iznova zamišljamo sliku u svom umu. Svaka ponovljena akcija boji sliku jasnije i preci- znije nego prethodni put i u proporciji s time biće i njena spoljašnja manifestađja. Morate je izgraditi pažljivo i oprezno u svom men- talnom svetu, unutrašnjem svetu, pre nego što ona dobije oblik u spoljašnjemsvetu, ali ništa što je vredno ne može biti izgradeno bez odgovarajućeg materijala, čak ni u unutrašnjem svetu. Kada imate materijal, možete izgraditi bilo šta na ovom svetu, samo ga prvo proverite. Ne možete izgraditi komotnu odeću od okova.

S e d m i d e o ♦ 6 7

14. Taj materijal će vam doneti milioni nečujnih mentalnih radnika i biće oblikovan po modelu vaše mentalneslike.

15. Razmislite o ovome! Imate više od pet miliona tih mentalnih radnika, spremnih i aktivnih - oni se zovu moždane ćelije. Osim njih, postoji još jedna rezervna armija otprilike istog broja, spremna da bude pozvana u akciju i kada je potreba najmanja. Zbog toga jc vaša sposobnost da mislite gotovo neograničena, što znači i da je praktično neograničena vaša sposobnost da stvorite odgovarajuću vrstu materijala neophodnog da sebi izgradite kakvo god okruženje da želite,.

16. Pored tih miliona mentalnih radnika vi imate i na milijarde drugih mentalnih radnika u vašem telu i svi do jednog su opremljeni s dovoljno inteligencije da razumeju i ponašaju se spram poruka ili zadatih sugestija. Sve te ćelije su zauzete izgradnjom i obnovom tela, ali su i dodatno obdarene psihičkom aktivnošću, pomoću koje sebi mogu privući supstance koje su im neophodne za savršen razvoj.

17. One to rade po istom zakonu i na isti način na koji svaki životni oblik ka sebi privlači materijale koji su mu neophodni za razvoj. Hrast, ruža, ljiljan, svi oni zahtevaju odredeni materijal za svoj sa- vršen izgled i oni ga obezbeduju nečujnim zahtevom, zakonom privlačenja, najsigurnijim putem kojim i vi možete da obezbedite sve što je potrebno za vaš potpuni razvoj.

18. Stvorite mentalnu sliku. Neka bude čista, odredena, savršena. Čvrsto je držite. Putevi i sve što je potrebno razviće se. Resursi će doći po zahtevu. Vi ćete biti usmereni ka odgova rajućim stvarima, u pravo vreme, pravim putem. lskrena žudnja će stvoriti sigurno oče- kivanje, koje će je zauzvrat morati da se pojača čvrstim zahtevom. To troje mora da dovede do postignuća, zato što je iskrena žudnja osećanje, sigurno očekivan je - misao, a čvrst zahtev - volja, a kao

6 8 ♦ K l i u č u s p e i i a

što smo već videli, misao će iz osećanja dobiti vitalnost, dok će volja čvrsto držati, sve dok je zakon rasta ne ispolji.

19. Zar nije divno što čovek ima takve fantastične moći, takva tran- scendentalna znanja o kojima nije ni slutio? Zar nije čudno što su nas uvek učili da snagu i moć tražimo spolja? Govorili su nam da gledamo svuda, samo ne unutra i kad god bi se ta moć ostvarila u našim živolima, govorili bi nam da je u pitanju nešto natprirodno.

20. Postoje mnogi koji su uspeli da shvate tu predivnu moć, ali koji i pored ozbiljnih i svesnih napora ne uspevaju da ostvare zdravlje, moć ili druge uslove. Oni kao da ne uspevaju da pokrenu zakon. U gotovo svim tim slučajevima problem je u tome što se oni bave spoljašnjim. Oni hoće novac, moć, zdravlje i bogatstvo, ali ne us- pevaju da shvate da su to samo posledice koje mogu nastati samo kada se pronade uzrok.

21. Oni koji nimalo ne pridaju pažnju spoljašnjem svetu, težiće samo ka utvrdivanju istine, tražiće samo mudrost i videće da će im ta mudrost otkriti i razotkriti izvor sve moći; da će se manifestovati kao misao i svrha, koji će izazvati željene spoljašnje uslove. Ta istina će pronaći izraz u plemenitoj svrsi i odvažnoj akciji.

22. Stvorite samo ideale, ne posvetite nijednu misao spoljašnjim uslovima, stvorite unutrašnjisvet - divan i bogat - i spoljašnji svet će izraziti i manifestovati uslove kakve imate unutra. Tada ćete ra- zumeti svoju moć da stvorite ideale, a ti ideali će se projektovati u svet posledica.

23. Na primer, čovek je u dugovima. On će neprestano da misli na dugove, koncentrisaće se na njih, a kako su misli uzrok, rezultat će biti ne samo da će on još čvršće sebe vezati za dugove, već će ih zapravo i uvećati. On pokreće zakon privlačenja sa uobičajenim i neizbežnim rezultatom - gubitak vodi ka većem gubitku.

S edmi d e o ♦ 69

24. Šta je ispravan princip? Koncentrišite se na stvari koje želite, a ne na one koje ne želite. Mislite o bogatstvu, idealizujte metode i planove za pokretanje zakona o bogatstvu. Vizuelizujte uslove koje stvara zakon o bogatstvu i to će rezultirati manifestacijom.

25. Ako zakon savršeno radi kada treba doneti siromaštvo, nedo- statak i svaku drugu formu ograničenja onima koji neprestano upra- žnjavaju misli o nedostatku i strahu, tada će sa istom sigurnošću raditi i da bi stvorio obilje i bogatstvo onima koji upražnjavaju misli o hrabrosti i moći.

26. Ovo je težak problem za mnoge. Previše smo zabrinuti. Prikazujemo zabrinutost, strah i bol. Hoćemo nešto da uradimo, hoćemo da pomognemo. Mi smo kao dete koje samo što je zasadilo seme i sad svakih petnaest minuta ide i čeprka po zemlji da vidi da li raste. Naravno, pod takvim uslovima seme nikada neće proklijati, a upravo je to ono što većina nas radi u mentalnom svetu.

27. Moramo posejati seme i ne uznemiravati ga. To ni u kom slu- čaju ne znači da treba da sednemo i ne radimo ništa. Obavićemo više posla i bolje nego što smo ikada ranije, novi kanali će nam ne- prestano biti davani, nova vrata otvarana. Sve što je potrebno jeste imati otvoren um i biti spreman za delovanje kada dode vreme.

28. Misaone snage su najmoćniji način za sticanje znanja i ako se koncentrišu na bilo koji subjekat, problem će biti rešen. Ništa nije iznad moći ljudskog razumevanja, ali potreban je izvestan rad da bismo mogli koristiti misaone snage da bi one izvršavale naše na- redbe.

29. Upamtite da je misao vatra koja stvara paru koja pokreće točak sreće od kojeg će zavisiti vaša iskustva.

70 ♦ K U U Č USPEHA

30. Postavite sebi nekoliko pitanja, a potom sačekajte odgovor. Zar s vremena na vreme ne osetitesvoju pravu prirodu, svoje biće? Da li vi ističete to biće ili pratite masu? Upamtite da su mase uvek vođene, one nikada ne vode. Upravo mase su bile one koje su se na krv i nož borile protiv parne mašine, automatskog razboja i svih drugih napredaka ili poboljšanja koja su predlagana.

31. Uz ovu lekciju vežbaćete tako što ćete vizuelizovati svog pri- jatelja - vidite ga tačno onako kako ste ga poslednji put videli, vi- dite sobu, nameštaj, prisetite se razgovora, potom mu vidite lice, vidite ga potpuno jasno, razgovarajte s njim o nečem ili potražite zajednički interes, gledajte mu promene na licu, vidite ga kako se osmehuje. Možete li to da uradite? Ako možete, dodatno ga zainte- resujte, ispričajte mu avanturističku priču, vidite kako mu oči sijaju ispunjene duhom zabave i uzbudenja. Možete li sve to da uradite? Ako možete, vaša imaginacija je odlična i izvrsno napredujete.

Pitanja za vežbu sa odgovorima

61. Šta je vizuelizacija? Vizuelizacija je stvaranje mentalnih slika.

62. Šta je rezultat te misaone tehnike? Držeći sliku ili skicu u svom umu možemo, postepeno i sigurno, privlačiti stvari sebi. Možemo biti ono što ćemo biti.

63. Šta je stvaranje ideala? To je vizuelizacija ili stvaranje ideje o planovima koji će se kasnije materijalizovati u našem stvarnom svetu.

64. Zašto su jasnoća i preciznost neophodni? Zato što videti stvara osetiti, a osetiti stvara biti. Prvo mentalno, potom emotivno, a zatim su neograničene mogućnosti za ostvarenja.

65. Kako se oni postižu? Svako ponavljanjc stvara sliku koja je pre- ciznija od prethodne.

66. Kako se obezbeđuje materijal za stvaranje mentalne slike? Pomoću miliona mentalnih radnika. Oni se zovu moždane ćelije.

67. Kako se obezbeduju odgovarajući uslovi da bi se vaša ideja ma- terijalizovala u stvarnom svetu? Pomoću zakona privlačenja. To je prirodni zakon pomoću kojeg nastaju sve okolnosti i sva iskustva.

68. Koja tri koraka su neophodna da bi se aktivirao ovaj zakon? Iskrena žudnja, sigurno očekivanje, čvrst zahtev.

69. Zašto mnogi ne uspevaju? Zato što se oni koncentrišu na gu- bitak, bolesti i katastrofe. Zakon perfektno funkcioniše; stvari kojih se plaše će im doći.

72 • Ključ uspeha

70. Šta je alternativa? Koncentrišite se na one ideale za koje želite da se prikažu u vašem životu.

Osmi deo

Uovom delu ćete saznati da možete potpuno slobodno da iza- berete o čemu ćete misliti, ali će rezultatom vašeg mišljenja

upravljati nepromenljiv zakon. Zar to nije divno? Zar nije divno znati da našim životima ne upravljaju slučajnosti i promenljive bilo koje vrste?

Njima upravlja zakon. Ta stabilnost je naša šansa zato što povi- nujući se zakonu, možemo sebi obezbediti očekivane rezultate s nepromenljivom preciznošću. Upravo je taj zakon ono zbog čega je kosrnos ogromna činija sklada. Da nije tog zakona, kosmos bi bio haos, a ne kosmos.

Tajna porekla i dobra i zla su tu, to je ono gde su sva dobra i sva zla uvek bila i gde će uvek biti.

To se može objasniti na sledeći naćin. Misao rezultira akcijom. Ako je vaša misao konstruktivna i skladna, rezultat će biti dobro, a ako je vaša misao destruktivna i neskladna, rezultat će biti zlo.

Ne postoji ništa više do samo jedan zakon, jedan princip, jedan uzrok, jedan izvor moći, a dobro i zlo nisu ništa drugo do reči stvo- rene da opišu rezultat naših akcija, to jest našeg prilagodavanja ili ne prilagodavanja tom zakonu.

Koliko je to važno veoma lepo se vidi u životima Emersona i Karlajla. Emerson je voleo dobro i njegov život je bio mirna simfonija. Karlajl je mrzeo zlo i njegov život je bio rekordan primer nesklada.

74 ♦ Klj uč u s p e h a

Ovde imamo dva velika čoveka koja žele da dostignu iste ideale, ali jedan koristi svoje konstruktivne misli, pri čemu je u harmoniji s prirodnim zakonom, dok drugi koristi destruktivne misli, zbog čega sebi privlači nesklad svake vrste i oblika.

Zbog toga je očigledno da ne treba bilo šta da mrzimo, pa makar to bilo i nešto loše zato što je mržnja destruktivna i uskoro ćemo videti da upražnjavajući destruktivne misli, zapravo sadimopovetarac da bismo požnjeli tornado.

1. Misao u sebi sadrži vitalni princip zato što je to kreativni princip kosmosa i ona će se, u skladu sa svojom prirodom, kombinovati s drugim sličnim mislima. (Ovoj je veoma bitno naglasiti. Prisetite se momenta kada vam neka misao padne na pamet. Ne prode ni trenutak i već ste odlutali u misli, već ste u glavi sklopili čitavu priču, našli gomilu razloga i načina zbog kojih bi to, na šta ste pomislili, moglo zaista i da vam se dogodi. Misao, kada je oslobodimo, privlači sebi slične misli. Naravno, to uopšte ne bi trebalo naglašavati da mi prirodno to ne radimo pretežno kada pomislimo na nešto loše! Kada pomislimo na nešto što priželjkujemo, obično ćemo odbaciti tu misao uz opravdanja: Niaam ja tesreće, štose zanosim... Ili: Imam većih problema o kojima treba da mislim. Medutim, ako pomislimo na nešto loše, na nešto čega se plašimo, istog momenta ćemo kon- struisati čitavu gomilu uzroka koji mogu dovesti do tog neželjenog dogadaja ili rezultata.)

2. Kako je rast jedan od ciljeva života, svi principi koji su bitni za postojanje moraju dati svoj doprinos da bi se on ostvario. Misao tako dobija formu, a zakon rasta je potom ostvaruje.

3. Potpuno slobodno možete izabrati o čemu ćete misliti, ali će rezultatom vašeg mišljenja upravljati nepromenljiv zakon. Svaki održavani tok misli nekog pojedinca ne može, a da ne proizvede rezultat u drugim osobama, vašem zdravlju ili okolnostima. Zbog

O smi DEO ♦ 75

toga su od primarne važnosti tehnike kojima naviku da stvaramo misli koje nam donose neželjene efekte možemo zameniti konstruk- tivnim razmišljanjem.

4. Svi znamo da to nije lako. Mentalne navike je teško kontrolisati, ali to može da se uradi, a način je da tog momenta počnete menjati destruktivne misli za konstruktivne. Stvorite naviku da analizirate svaku svoju misao. Ako je potrebna, koliko će njeno ostvarenje biti korisno, ne samo vama nego i drugima na koje može uticati na bilo koji način, onda je zadržite, čuvajte je. Ona je vredna, ona je u skladu sa beskonačnim, ona će rasti, razvijati se i roditi voće na stotinu grana. S druge strane, za vas bi bilo dobro da upamtite sledeće reči Džordža Metjusa Adamsa: „Naučite da držite vrata uma zatvorena, ne puštajte u njega ni u svoj svet bilo koji element koji traži dozvolu za ulaz ako izgleda da od njega nikada neće biti nikakve koristi."

5. Ako je vaša misao bila kritička ili destruktivna i ako je rezultirala bilo kakvim stanjem nesklada u vašem okruženju, neophodno je da počnete da gajite mentalno ponašanje koje će voditi ka konstruk- tivnim mislima.

6. Otkriće se da je imaginacija nešto što je od velike pomoći kada idemo u tom smeru, jer gajenje imaginacije vodi ka razvitku ideja od kojih će vaša budućnost nastati.

7. lmaginacija prikuplja materijal od kojih um pravi tkaninu u koju će ogrnuti vašu budućnost.

8. Imaginacija je svetlost kojom prodiremo u nove svetove misli i iskustava.

9. Imaginacija je moćni instrument kojim svaki istraživač i svaki pronalazač krči put od presedana do iskustva. Presedan je rekao: ,,To je nemoguće uraditi" iskustvo je reklo: ,,To je uradeno”

76 * Ku u č USPEHA

10. lmaginacija je plastična snaga, koja stvari koje osećamo uobli- čava u nove oblike i ideje.

11. Imaginacija je konstruktivna forma misli koja mora da prethodi svakoj konstruktivnoj formi akcije.

12. Graditelj ne može da izgradi bilo kakvu strukturu ako pret- hodno nijc dobio planove od arhitekte, a arhitekta mora da ih dobije iz svoje imaginacije.

13. Niko ne može da izgradi gigantsku korporaciju, koja će uprav- Ijati stotinama manjih korporacija i hiljadama radnika i koristiti milione dolara kapitala ako prethodno nije izradio čitav posao u svojoj imaginaciji. Predmeti u materijalnom svetu su kao glina u grnčarevim rukama; stvari su stvorene u umu majstora i taj posao je obavljen upravo pomoću imaginacije. Stvaranje imaginacije se mora vežbati. Vežba je neophodna da bismo izgradili mentalne mišiće, baš kao što to radimo i sa fizičkim mišićima. Moramo ih snabdevati hranom ili neće moći da rastu.

14. Nemojte da pomešate imaginaciju sa fantazijom ili onom vrstom sanjarenja kojoj neki Ijudi vole da se prepuštaju. Sanjarenje je vrsta mentalnog rasipanja koje može da dovede do mentalne katastrofe.

15. Konstruktivna imaginacija znači mentalni rad, što je, kao što neki smatraju, jedan od najtežih poslova, ali koji vodi ka najvećim povratnim rezultatima zato što su sve velike stvari u životu došle upravo onim Ijudima koji su imali sposobnost da misle, da zami- šljaju i da ostvare svoje snove.

16. Kada potpuno postanete svesni činjenice da je um jedini krea- tivni princip, da je svemoguć, sveznajući i sveprisutan i da vi svesno, snagom svojih misli, možete doći u sklad sa svemogućnošću, to će značiti da ste napravili ogroman korak u pravom smeru.

O S M l DEO . 7 7

17. Sledeći korak je da se dovedete u stanje da možete da primite tu moć. Pošto je ona sveprisutna, ona mora biti u vama. Znamo da je to tako zato što znamo da sva snaga dolazi iznutra, ali ona mora biti razvijana, otkrivana, uzgajana. Da bismo to postigli, moramo biti sposobni da primamo, a ta sposobnost se dobija baš kao i fizička snaga - vežbom.

18. Zakon privlačenja će vas sigurno i nepogrešivo dovesti u to sta- nje, okruženje i životna iskustva, odgovarajući na vaše uobičajene, karakteristične, dominirajuće mentalne stavove. To nije ono na šta povremeno pomislite, kada ste u crkvi ili nakon što pročitate neku dobru knjigu NEGO su to vaši dominirajući mentalni stavovi.

19. Ne možete upražnjavati slabe, štetne, negativne misli deset sati dnevno i očekivati da dozovete lepotu, snagu i dobre uslove sa deset minuta snažnih, pozitivnih, kreativnih misli.

20. Prava snaga dolazi iznutra. Sva snaga koju bi iko mogao koristiti nalazi se unutar čoveka i samo čeka da se pojavi, prvo tako što će on spoznati tu snagu, a zatim shvatiti da je ona njegova, svesno radeći na tome sve dok ne postanu jedno.

21. Ljudi govore kako žude za bogatstvom, što jeste tako, ali većina misli da će dostići bogatstva kojima teže u životu ako vežba mišiće ili diše naučno, jede odgovarajuću hranu na odgovarajući način, pije dnevno odredenu količinu čaša vode odredene temperature ili se kloni promaje. Rezultat takvih metoda je upravo suprotan. Medutim, kada se čovek probudi u istini i prihvati da je jedno s celokupnim životom, otkriće da se snabdeo oštrim vidom, lakim korakom i snagom mladosti, shvatiće da je otkrio izvor sveukupne snage.

22. Nijedna greška nije ništa drugo do greška zbog ravnodušnosti. Sticanje znanja i snaga koja iz tog proizlazi jeste ono što određuje

78 ♦ Ku u č USPEHA

rast i evoluciju. Uočavanje i pokazivanje znanja jeste ono što čini snagu. Ta snaga je duhovna i ta duhovna snaga jeste ona moć koja leži u srcima svih stvari, to je duša kosmosa. (Ovde je možda kori- sno napomenuti da to što čitate i učite ovaj tekst ne znači i da time stičete znanje. Znanje ste stekli onog trenutka kada zaista poveru- jete u ono što ste naučili, kada počnete to znanje da primenjujete, ne zato što se nadate da će vam ono pomoći, već zbog toga što ste uvereni u njegovu apsolutnu istinitost.)

23. To znanje je rezultat čovekove sposobnosti da misli; misao je dakle seme evolucije čovekove svesti. Kada čovek prestane da na- preduje u svojim mislima i idejama, njegove sile istog momenta počnu da se dezintegrišu i njegove crte lica postepeno počinju da registruju te promenjene uslove.

24. Uspešni ljudi se bave držanjem ideja o okolnostima koje žele da im se dogode. Oni neprestano drže u mislima neophodan sledeći korak ka idealima kojima streme. Misli su materijali kojima grade, a imaginacija je njihova mentalna radionica. Um je sila koja je stalno u pokretu i kojom oni sebi obezbeđuju osobe i prilike koje su ne- ophodne za uspešnu izgradnju njihove tvorevine, a imaginacija je matrica po kojoj su sve dobre stvari uobličene.

25. Ako stebili verni svojim idealima, čućetepoziv onog momenta kada okolnosti budu spremne da materijalizuju vaše planove i rezul- tat će u tačnoj proporciji odgovarati tome koliko ste im bili verni. ldeali kojih se čvrsto držimo je ono što uslovljava i privlači neop- hodne okolnosti za njihovo ostvarenje.

26. Tako možete utkati konac duha i snage u mrežu svog celoku- pnogpostojanja. Tako možetevoditi romantičan život i zauvek biti zaštićeni od svih povreda. Tako možete postati pozitivna sila kojom će vam imućstvo i sklad moći biti privučeni.

O smi DEO ♦ 79

27. To je kvasac koji postepeno prožima opštu svesnost i najviše je odgovoran za stanja nemira koja su svugde očigledna.

28. Uz poslednju lekciju vežbali ste tako što ste stvarali mentalnu sliku, doveli ste je iz nevidljivog u vidljivo, a uz ovu ćete uzeti neki predmet i pratiti ga nazad do njegovog mesta nastanka da vidite od čega se zaista sastoji. Ako to radite, razvijaćete imaginaciju, pro- nicljivost, percepciju i oštroumnost. One ne dolaze natprirodnim posmatranjem mnoštva, već pažljivim, analitičkim posmatranjem kojim se vidi ispod površine.

29. Malo je onih koji znaju da su stvari koje vide samo posledica i koji razumeju uzroke zbog kojih su te posledice nastale.

30. Zauzmite isto mesto kao i ranije i stvorite sliku ratnog broda. Vidite ružno čudovište kako plovi po površini vode. Izgledaće kao da nigde nema života i biće potpuna tišina. Vi znate da se daleko najveći deo broda nalazi ispod vode, van vidokruga. Znate da je brod velik i težak kao neka dvadesetospratnica. Znate da je tu na stotine ljudi spremnih da momentalno pristupe zadacima koji su im dodeljeni. Znate da je svako odeljenje pod rukovodstvom spo- sobnih, obučenih i veštih oficira, koji su se dokazali sposobnim za upravljanje tim čudesnim mehanizmom. Znate da, iako leži oči- gledno nesvestan ičeg drugog, on ima oc7 koje vide kilometrima unaokolo i da ništa ne može da promakne njegovoj budnoj pažnji. Znate da je, iako deluje tiho, pokorno i nevino, spreman da ispali čelične projektile teške hiljade kilograma na neprijatelja udaljenog kilometrima. Uz ovo možete još mnogo toga drugog da zamislite uz veoma malo napora. Medutim, kako je taj brod došao tu gde je i, pre svega, kako je uopšte nastao - sve to biste hteli znati ako ste pažljiv posmatrač.

31. Pratite velike čelične ploče do proizvodača, vidite hiljade ljudi koji rade na njihovoj proizvodnji. Idite još dalje i vidite rudu kako

80 * Ključ us p e ha

izlazi iz rudnika, vidite je utovarenu na barže ili vozila, vidite je istopljenu i pravilno obrađenu. Idite još dalje i vidite arhitekte i inženjere koji su projektovali brod. Pustite mislima da vas vode još dalje i vidite zbog čega su uopšte projektovali brod. Tada ćete pomisliti da ste sada otišli toliko daleko da je brod nešto nedoku- čivo, on više ne postoji, sada postoji samo misao u mozgu arhitekte. Ali odakle je stigla porudžbina da se brod napravi? Verovatno od ministarstva odbrane. Verovatno je taj brod planiran i pre nego što se razmišljalo o ratu i da vlada je sigurno morala da usvoji budžet kojim će obezbediti novac. Verovatno je tu bilo opozicije i govora protiv odvajanja sredstava za njegovu izgradnju. Koga predstavlja ta vlada? Oni predstavljaju vas i mene (mi smo ih izabrali). Tako je sada naš tok misli, koji je počeo od ratnog broda, završio na nama samima i mi u poslednjoj analizi shvatamo da su naše rođene misli odgovorne kao za to tako i za mnoge druge stvari o kojima retko razmišljamo, a iz dublje analize će proisteći i najbitnija činjenica: da neko nije otkrio zakon po kojem ta izuzetna masa gvožda i čelika može da se sastavi tako da može da plovi po moru umesto da mo- mentalno završi na dnu, ratni brod nikada ne bi ni nastao.

32. Taj zakon kaže da specifična težina neke supstance jeste te- žina bilo kolike njene zapremine naspram jednake zapremine vodc. Otkriće tog zakona je donelo revoluciju u svakoj vrsti prekooke- anskog putovanja, trgovinskog ili vojnog i omogućilo je nastanak ratnih brodova, nosača aviona i krstarica.

33. Otkrićete da su takve vežbe od neprocenjive vrednosti. Kada je misao istrenirana da gleda ispod površine, sve dobija drugačiji izgled, beznačajno postaje značajno, neinteresantno interesantno, stvari za koje smo mislili da nemaju nikakvog značenja počinju da izgledaju kao jedine vitalne stvari koje postoje.

O S M I DEO ♦ 8 1

Gledajte na današnji dan

Jer to je život, život svih života.

Na njegovom kratkom putu leže sve razlike i stvarnosti vašeg postojanja;

Blagoslov rasta;

Slava akcije;

Sjaj lepote;

Jer juče je samo san,

A sutra je samo vizi ja;

Ali dobro proživl jeno danas, učiniće svako

Juče snom o sreći i

Svako sutra vizijom onadi.

Zato dobro čuvajte današnji dan!

(iz M ahabharate)

t

Pitanja za vežbu sa odgovorima

71. Šta je imaginacija? lmaginacija je oblik konstruktivnog mi- šljenja, svetlost kojom prodiremo u nove svetove misli i iskustava, moćni instrument kojim svaki izumitelj ili istraživač krči put od nezamislivog ka iskustvenom.

72. Šta je rezultat imaginacije? Razvijanje imaginacije vodi ka ra- zvoju ideala iz kojih će nastati naša budućnost.

73. Kako se ona može razvijati? Imaginacija se može razvijati vež- bom. Mora da se hrani, inače ne može da živi.

74. Kako se imaginacija razlikuje od sanjarenja? Sanjarenje jc oblik mentalnog rasipanja, dok je imaginacija oblik konstruktivnog mi- šljenja, koje mora da prethodi svakoj konstruktivnoj akciji.

75. Šta su greške? Greške su rezultat ravnodušnosti.

76. Šta je znanje? Rezultat čovekove sposobnosti da misli.

77. Šta je snaga pomoću koje uspešni Ijudi izgrađuju svoj uspeh? Um je veoma pokretna sila kojom oni sebi obezbeđuju Ijude i okol- nosti neophodne da upotpune svoje planove.

78. Šta predodređuje rezultat? Ideje koje se čvrsto drže u mislima privlače neophodne uslove za svoje ispunjenje.

79. Šta je rezultat dubokog analitičkog posmatranja? Razvoj ima- ginacije, pronicljivosti, percepcije i oštroumnosti.

80. Ka čemu oni vode? Ka bogatstvu i skladu.

Deveti deo

Uovom delu naučićete da koristite alate pomoću kojih možete izgraditi okolnosti kakve god želite.

Ako želite da promenite okolnosti, morate promeniti sebe. Vaša ćud, želje, fantazije ili vaše ambicije mogu biti ometane na svakom koraku, ali vaše najintimnije misli će naći način da se izraze, isto onako sigurno kao što biljka niče iz semena.

Pretpostavimo da želimo da promenimo okolnosti. Kako ćemo to postići? Odgovor je jednostavan: pomoću zakona o rastu. Uzrok i posledica je nešto što je podjednako apsolulno i nepromenljivo kako u skrivenom svetu misli, tako i u svetu materijalnih stvari.

Držite u mislima željene okolnosti, tvrdite sebi da su već postale činjenica. To ukazuje na značaj snažne tvrdnje. Neprestanim ponav- Ijanjem, ona postaje deo nas. Mi zapravo sebe menjamo i stvaramo sebe onakvima kakvi bismo želeli da budemo.

Karakter nije stvar slučajnosti nego rezultat ponavljajućih napora. Ako ste bojažljivi, kolebljivi, zbunjeni, prezabrinuti ili zlostavljani mislima o strahu ili neizbežnoj opasnosti, prisetite se činjenice da dve stvari ne mogu postojati na istom mestu, u isto vreme. Apsolutno isto važi i u mentalnom i duhovnom svetu, pa je zbog toga za vas rešenje da te misli o strahu, nedostatku ili ograničenjima zamenite mislima o hrabrosti, moći, samopouzdanju i sigurnosti.

Najlakši i najprirodniji put da to uradite jeste da izaberete tvrdnju koja naizgled odgovara vašem odredenom slučaju. Pozitivna misao

84 ♦ Kl i u č u s p k h a

će uništiti negativnu potpuno sigurno, kao što svetlost uništava tamu, a i rezultat će biti podjednako efektan.

Akcija je misao koja procvetava, a nastale okolnosti su rezultat te akcije, tako da neprestano posedujete alate kojima ćete sigurno i neizbežno sebe unapredivati ili degradirati, a radost ili patnja će vam biti nagrada.

1. U spoljašnjem svetu postoje samo tri stvari koje se mogu poželeti i svaka od njih se može naći i u unutrašnjem svetu. Tajna njihovog pronalaska je u korišćenju odgovarajućeg „mehanizma" za priklju- čak na svemoguću snagu, kojoj svaki pojedinac ima pristup.

2. Tri stvari koje celokupno čovečanstvo priželjkuje i kojesu neop- hodne za najviši nivo izražaja i potpun razvoj su: zdravlje, bogatstvo i Ijubav. Svi će priznati da je zdravlje osnov; niko ne može biti srećan ako je fizičko telo u bolovima. Neće svi rado priznati da je bogatstvo neophodno, ali će se ipak složiti da je neophodna odgovarajuća zaliha, mada treba naglasiti da ono što neko smatra neophodnim, za drugog predstavlja sreću. Medutim, pošto nas priroda snabdeva, ne samo dovoljno, već bogato, rasipnički i izdašno, uvidamo da je bilo kakvo ograničenje zapravo samo ograničenje koje je rezultat veštačkih metoda raspodele.

3. Svi će se složiti da je ljubav treća, za neke možda i prva osnova neophodna za sreću čovečanstva. Oni koji poseduju sve troje: zdravlje, bogatstvo i ljubav u bilo kojem procentu, sigurno ne mogu navesti ništa četvrto što bi dodali u svoj pehar sreće.

4. Otkrili smo da je univerzalna supstanca zapravo sve zdravlje, sva materija i sva Ijubav, a da je naš način razmišljanja mehanizam kojim se svesno možemo povezati sa tim bezgraničnim skladištem. Zbog toga razmišljati ispravno znači ući u tajno mesto najvišeg.

Devkti deo ♦ 85

5. Kako da razmišljamo? Ako bismo to znali, otkrili bismo odgova- rajući mehanizam za priključak koji bi nas povezao s bilo čime sto poželimo. Taj mehanizam izgleda prilično jednostavan kada vam ga objasnimo, ali čitajte dalje. Shvatićete da je on u stvarnosti ključ us- peha ili, ako vam se više dopada, Aladinova lampa. Shvatićete da je on osnov, neophodan uslov, apsolutno pravilo ispravnog postupka, koje vodi ka blagostanju.

6. Razmišljati pravilno, precizno, znači poznavati istinu. Istina je dakle princip koji se provlači kroz svaki biznis ili socijalni odnos. To je uslov koji prethodi svakoj pravoj akciji. Znati istinu, biti siguran ili ubeden, pruža zadovoljstvo koje se ni sa čim drugim ne može pore- diti. To je jedino čvrsto tlo u svetu sumnji, sukoba i opasnosti.

7. Poznavati istinu znači biti u skladu s beskonačnom i svemogu- ćom snagom. Poznavati istinu znači povezati se s neodoljivom sna- gom koja će kao metlom očistiti svaki vid nesklada, nesloge, sumnje ili grešaka bilo koje vrste, zato što je istina moćna i pobediće.

8. Čak i skroman intelekt može bez problema da predvidi rezultat bilo koje akcije ako zna da je ona zasnovana na istini, ali se zato i najmoćnija inteligencija i najdublji i najprodorniji um beznadežno gubi i ne može ni da nasluti rezultat koji sledi iz akcije zasnovane na postavkama za koje se zna da nisu tačne.

9. Nijedna akcija koja nije u skladu sa istinom, bilo da je namerno ili slučajno neistinita, rezultiraćeneskladom i eventualnim propor- cionalnim gubitkom njenog obima ili karaktera.

10. Kako možemo da znamo istinu kojom bismo pokrenuli meha- nizam koji će nas povezati sa beskonačnim?

11. Ne možcmo pogrešiti ako shvatimo da je istina vitalni princip univerzalnog uma i da je sveprisutna. Na primer, ako zahtevate

8 6 . K l j u č u s p e h a

zdravlje, time što ćete shvatiti činjenicu da je JA u vama duhovno i da su sve duše jedno, da svaki deo mora biti i celina, doneće vam zdravlje, jer svaka ćelija u telu mora ispoljiti istinu kakvu vidite. Ako vidite bolest, one će ostvariti bolest. Ako vidite savršenstvo, one će ostvariti savršenstvo. Tvrdnja: Ja sam potpun, savršen, snaian, moćan, voljen, harmoničan isrećan donećevamskladneokolnosti. To je zato što je tvrdnja u strogoj saglasnosti sa istinom, a kada je istina prisutna, svaki oblik greške ili nesklada mora nestati.

12. Saznali ste da je JA duhovno i zato ono obavezno mora biti ništa manje nego savršeno, pa je zato tvrdnja: Ja sam potpun, savršen, snažan, moćan, voljen, harmoničan i srećan naučna tvrdnja.

13. Misao je duhovna aktivnost, a duh je kreativan, pa zbog toga l ezultat držanja te misli u umu obavezno mora doneti uslove koji su u skladu s tom misli.

14. Ako zahtevate bogatstvo, shvalite činjenicu da je JA u vama jedno sa univerzalnim umom, koji je sva materija i svemoguć. To će vam pomoći da pokrenete zakon privlačenja, koji će vas dovesti u vezu sa silama koje izazivaju uspeh i koji će vam stvoriti uslove za snagu i obilje u direktnoj proporciji s tipom i namenom vaše tvrdnje.

15. Mehanizam za priključak koji vam je potreban jeste vizueli- zacija. Vizuelizacija je potpuno drugaćija od gledanja. Gledanje je fizičko i samim tim se odnosi na stvaran svet, tj. spoljašnji svet, dok je vizuelizacija rezultat imaginacije i samim tim proizvod subjek- tivnog uma, tj. unutrašnjeg sveta. Ona zbog toga poseduje vital- nost i ona će rasti. Stvar koja se vizuelizuje će se iskazati u fizičkoj formi. Mehanizam je savršen, stvorio ga je glavni arhitekta koji sve stvari dobro pravi, ali nažalost, operater je ponekad neiskusan ili neelikasan. Medutim, vežba i upornost će pomoći da ispravite taj nedostatak.

Deveti deo . 87

16. Ako zahtevate ljubav, pokušajte shvatiti da je jedini način da dobijete Ijubav to da je date, da ćete što više dajete, više i dobijati i da treba da sebe njome ispunite, sve dok ne postanete magnet. Ta metoda je objašnjena u drugoj lekciji.

17. Onaj ko je naučio da dovede najveće duhovne istine u dodir sa takozvanim beznačajnim životnim stvarima, shvatio je tajnu rešenja ovog problema. Taj je uvek življi, promišljeniji, pristupniji velikim idejama, velikim dogadajima, velikim prirodnim stvarima i velikim Ijudima. Za Linkolna se govorilo da bi on u svakom ko bi mu se približio stvarao osećaj sličan onom koji se javlja kada se približimo planini, a da to ima smisla najjasnije se potvrduje kada se shvati da se on držao samo onog što je večno, a to je snaga istine.

18. Treba poslušati nekoga ko je stvarno testirao ove principe, ne- koga ko ih je prikazao u svom životu. Pismo Frederika Endrusa nudi sledeće:

19. Imao sam trinaest godina kada je doktor T. V. Marsi, pokoj mu duši, rekao mojoj majci: Nema nikakve šanse, gospodo Endrus. I ja sam izgubio svog sina na isti način i pored toga što sam za njega učinio sve što se moglo učiniti. Napravio sam i posebnu studiju od togslučaja i znam da on nema nikakve šanse da ozdravi.

20. Ona se okrenu prema njemu i reče: Doktore, šta biste vi uradili da je ovo vaš dečak, a on odgovori: Borio bih se i borio, sve dok po- stoji i jedan dah života za koji se vredi boriti.

21. To je bio početak dugačke, iscrpljujuće bitke, sa mnogo uspona i padova. Svi lekari su se slagali da nije postojala nikakva šansa za izlečenje, iako su pokušavali da nas ohrabre i oraspolože koliko god su mogli.

88 . Kliuč uspeha

22. Ali na kraju sam pobedio i iz malog, uvijenog, ubogaljenog, izrastao u snažnog, uspravnog, dobro formiranog čoveka.

23. Znam da sada hoćete formulu i ja ću vam je dati, što brže i jasnije mogu.

24. Ja sam sebi osmislio tvrdnju, uzimajući u obzir kvalitete koji su mi bili najpotrebniji, ponavljajući sebi stalno i iznova: Ja sam potpun, savršen, snažan, moćan, voljen, harmoničan isrećan. To je bila poslednja stvar na mojim usnama noću i prva stvar ujutro.

25. Ne samo da sam to tvrdio za sebe nego i za druge za koje sam znao da im je potrebno. Želim da to naglasim. Kad god želite nešto za sebe, poželite to i drugome i tako ćete oboma pomoći. Kako se- ješ, tako ćeš i žnjeti. Ako odašiljemo misli o Ijubavi i zdravlju, one će nam se vratiti kao med i mleko, ali ako su misli koje odašiljemo o strahu, brizi, Ijubomori, besu, mržnji i tako dalje, takve rezultate ćemo požnjeti u svojim životima.

26. Govorilo se da se čovek potpuno obnovi svakih sedam godina, ali neki naučnici sada tvrde da se celokupno obnavljamo svakih jedanaest meseci, što znači da smo u stvarnosti samo jedanaest meseci stari. Ako iz godine u godinu iznova ugradujemo defekt u svoje telo, nemamo koga drugog da krivimo do sebe.

27. Čovek je zbir svojih misli, pa je pitanje kako možemo da imamo samo dobre misli i da odbacimo one loše? Kao prvo, ne možemo sprečiti loše misli, ali možemo se uzdržati od bavljenja njima. Jedini način da to postignemo jeste da ih zaboravimo. Tada treba pripre- mljene tvrdnje da udu u igru.

28. Kada se misao o besu, ljubomori, strahu ili zabrinutosti ušunja, samo pokrenite svoju tvrdnju. Protiv mraka se borimo svetlošću, protiv hladnoće toplotom, a protiv zla dobrotom. „Lično nisam

Dkveti deo . 89

otkrio nikakvu pomoć koju bih dobio negiranjem. Tvrdite dobro i zlo će nestati” Fredrik Alajz Endrus.

29. Ako vam je bilo šta potrebno, biće dobro da koristite ove tvrd- nje. Koristite ih baš takve kakve su, ponesite ih sa sobom u tišinu sve dok ne utonu u vašu podsvest, tako da ih možete koristiti bilo gde, u svojim kolima, na poslu, kod kuće; to je prednost duhovnih metoda - uvek su nam na raspolaganju. Duh je sveprisutan, uvek spreman, sve što je potrebno jeste da spoznamo njegove svemoguć- nosti, kao i to da želimo ili težimo da postanemo primalac njegovog korisnog dejstva.

30. Ako je naš mentalni stav o moći, odvažnosti, Ijubaznosti i sao- sećajnosti dominantan, videćemo da naše okruženje odbija uslove koji nisu u skladu s tim mislima, a ako mislimo da smo slabi, ako su nam misli kritičke, zavidne i destruktivne, videćemo da nam je okruženje upravo u skladu s takvim razmišljanjem.

31. Misli su uzroci, a okolnosti posledice. U tome je objašnjenje nastanka dobra i zla. Misao je kreativna i automatski će se doći u uzajamnu vezu sa onim što joj je objekat. To je kosmološki zakon (univerzalni zakon), zakon privlačenja, zakon uzroka i posledice. Poznavanje i primena ovog zakona odrediće i početak i kraj, to je zakon po kome su ljudi svih epoha i svih vremena bili vodeni da veruju u snagu molitve. „Onako kako veruješ, tako neka ti i bude" samo je još jedan, kraći i bolji način da to kažemo.

32. Uz ovu lekciju ćete vežbati tako što ćete vizuelizovati biljku. Neka to bude cvet kome se najviše divite, dovedite ga iz nevidljivog u vidljivo, posadite majušno seme, zalijte ga, pazite ga, stavite ga na mesto na kom će direktno dobijati zrake jutarnjeg sunca. Vidite seme kako puca - ono je postalo živo biće, nešto što je oživelo i počinje da traga za razlogom postojanja. Vidite korenje kako pro- dire kroz zemlju, gledajte njegove žilice kako se pružaju u svim

90 • Ključ uspeha

pravcima i ne zaboravite da su to žive ćelijekoje se dele i množe i da će ih biti na milione, da je svaka ćelija inteligentna, da zna šta želi i kako to da dobije. Vidite stabljiku kako se razvija i raste, gledajte kako se probija kroz površinu zemlje, vidite kako se deli i formira grančice, vidite kako je simetrična i savršena svaka grana koja je stvorena, vidite lišće koje počinje da se formira, a zatim i majušne drške visoko u vazduhu, koje drže pupoljke. 1 dok to posmatrate, primećujete pupoljak kako počinje da se razmotava i vaš omiljeni cvet se pojavljuje. Ako biste se potpuno koncentrisali, osetili biste miris kako se širi, dok povetarac nežno njiše prekrasnu sliku koju ste vizuelizovali.

33. Kada budete mogli da viziju učinite jasnom i potpunom, moći ćete da udete u dušu onog što vizuelizujete, ono će vam postati ve- oma stvarno. Učićete da se koncentrišete i treba znati da je proces uvek isti, bilo da se koncentrišete na zdravlje, omiljeni cvet, ideal, komplikovan poslovni predlog ili bilo koji drugi životni problem.

34. Svaki uspeh je postignut upornom koncentracijom na predmet pažnje.

(Na kraju ove lekcije moramo još jednom naglasiti značaj tvrdnje. Čak i ako ne verujete u sve ovo što ste do sada pročitali, shvatite jedno: tvrdnja vam može pomoći da neverovatnom brzinom izba- cite iz glave nepoželjne misli, uključujući i one koje su postale na- vika! Muči li vas neki problem, osmislite tvrdnju, odnosno rečenicu koja je sušta suprotnost tom problemu, koja tvrdi ono što biste u stvari želeli. Ljudski um ne može da misli na dvestvari u isto vreme, tako da čim primetite da se nepoželjne misli roje, istog momenta počnite da u sebi izgovarate tu rečenicu, tu pripremljenu tvrdnju i na taj način ćete ih rasterati. U početku ćete to možda morati da radite svakih nekoliko minuta, zavisno od toga koliko su vam te ne- željene misli postale navika, ali budite uporni (na kraju krajeva, niko

De v e t i deo • 91

i nečuje šta vi ponavljate u mislima) i za veoma kratko vreme ćete se u potpunosti osloboditi tih misli. Ne samo to već će vam tada vaša tvrdnja postati navika. To je osnova svakog učenja o autosugestiji i svih škola koje nas uče samopomoći. Tako veoma brzo možete sebi izgraditi pozitivno mišljenje. A ako ništa drugo, sigurno da svakom više prija da razmišlja o lepim i pozitivnim stvarima.

Pitanja za vežbu sa odgovorima

81. Šta je neizbežan uslov za sveukupno blagostanje? To je ispravan postupak.

82. Šta je uslov za svaku pravilnu akciju? To je pravilno razmišlja- nje.

83. Šta je obavezan uslov za svaku poslovnu transakciju ili socijalni odnos? Uslov je da znamo istinu.

84. Kakav je rezultat ako znamo istinu? Spremno možemo pred- videti rezultat bilo koje aktivnosti koja se zasniva na istinitim po- stavkama.

85. Šta je rezultat bilo koje aktivnosti koja se zasniva na pogrešnim postavkama? Ne možemo ni približno zamisliti rezultat koji može nastati.

86. Kako možemo saznati istinu? Istinu možemo saznati ako shva- timo činjenicu je ona životni princip kosmosa i da je samim tim sveprisutna.

87 Kakva je priroda istine? Priroda istine je duhovna.

88. Šta je tajna rešenja za svaki problem? Primena duhovne isline.

89. Šta je prednost duhovnih metoda? Prednost duhovnih metoda jc to što su one uvek raspoložive.

PlTANJA ZA VEŽBU SA ODGOVORIMA • 93

90. Šta su neophodni preduslovi? Ncophodni preduslovi su spo- znati da je duhovna snaga svemoguća i želeti da budemo primalac njenih pozitivnih efekata.

„Misao znači živol, jer oni koji ne misle žive bez imalo velikog ili realnog smisla. Mišljenje čini čoveka” A. B. Alkot.

Deseti deo

Ako u potpunosti shvatite misao koja se provlači kroz ovaj deo, naučićete da se ništa ne dešava bez stvarnog uzroka.

Obezbedićete potrebno znanje da pravilno formulišete svoje pla- nove. Znaćete kako da kontrolišete bilo kakvu situaciju dozivajući u igru odgovarajuće uzroke. I kada pobedite, što i hoćete, znaćete tačno zbog čega ste pobedili.

Običnog čoveka, koji ne zna tačno šta su uzroci i posledice, vode osećaji i emocije. On samo razmišlja o tome kako će opravdati svoju aklivnost. Ako je propao kao biznismen, kaže da mu je sreća okre- nula leda. Ako ne voli muziku, reći će da je muzika luksuz. Ako je siromašan činovnik, govoriće da bi više uspeo da je radio negde izvan kancelarije. Ako nema prijatelje, tvrdiće da je samostalnost suviše profinjena da bi je ljudi cenili.

On nikada neće razmišljati o svom problemu sve do samog kraja. Ukratko, on ne zna da je svaka posledica rezultat odredenog konać- nog uzroka, već teži ka tome da sebe uteši objašnjenjima i opravda- njima. On razmišlja jedino o samoodbrani.

Nasuprot tome, čovek koji shvata da ne postoji posledica bez odgo- varajućeg uzroka, zapravo razmišlja objektivno. On uranja u more činjenica bez obzira na posledice. On je spreman da prati trag istine, gde god da vodio. On problem vidi jasno od početka do kraja, ispu- njava zahteve potpuno i pošteno, a kao rezultat toga svet mu daje sve što ima da da, kroz prijatelje, počasti, ljubav i potvrdivanje.

1. Bogatstvo je prirodan zakon kosmosa. Dokaz za postojanje tog zakona je ubedljivjer njegovu primenu uočavamo u svakoj situaciji.

Deseti deo . 95

Priroda je svugde puna ljubavi, izdašna i rasipna. Nigde se ne prime- ćuje ekonomičnost u njenim ostvarenjima. Obilje je manifestovano u svemu. Milioni i milioni drveta, cvetova, biljaka i životinja, kao i ogromna reproduktivnost zbog koje su stvaranje i obnavljanje be- skonačni, ukazuju na Ijubav s kojom je priroda čoveku pripremila zalihe. Potpuno je očigledno da za svakog postoji dovoljno bogat- stva, ali da mnogi ne uspevaju da uživaju u tom bogatstvu. Takode je očigledno da oni još uvek nisu shvatili univerzalnost sve materije, kao i da je um aktivni princip kojim smo povezani sa stvarima za kojima žudimo.

2. Sve bogatstvo je plod moći, posedi imaju vrednost samo dok predstavljaju moć, dogadaji su značajni samo ako utiču na moć. Dakle, sve stvari predstavljaju odredenu formu ili stepen moći.

3. Poznavanje uzroka i posledice, kao što je pokazano zakonima koji upravljaju elektricitetom, hemijskim vezama ili gravitacijom, omogućavaju čoveku da „odvažno planira i neustrašivo izvršava". Ti zakoni se zovu prirodni zakoni. Oni upravljaju fizičkim svetom, ali nije sva moć fizička, postoji i mentalna snaga, zatim i moralna i duhovna snaga.

4. Duhovna snaga je superiorna zato što postoji na višoj ravni. Ona je omogućila čoveku da otkrije zakon kojim se te predivne snage prirode mogu pokrenuti i staviti u službu stotina i hiljada Ijudi. Omogućila je čoveku da otkrije zakone kojima se brišu prostor i vreme, a zakon gravitacije prevazilazi. Primena tog zakona zavisi od duhovnog kontakta, jer kako kaže Henri Dramond:

5. ,,U fizičkom svetu, kakvog ga mi poznajemo, postoji organsko i neorgansko. Neorgansko, svet minerala, potpuno je odsečeno od biljnog i životinjskog sveta; prolaz je hermetički zatvoren. Te pre- preke do sada još nisu nadvladane. Nikakva promena supstance, promena okruženja, nikakva hemija, elektricitet, nikakva forma

96 » Ključ uspeha

energije, nikakav evolutivni proces neće nikadmoći da jedan jedini atom mineralnog sveta ispuni atributima života."

6. Ti mrtvi atomi mogu se obdariti odgovarajućom vitalnošću je- dino ako se spuste u svet mrtvog neke životne forme, inače će, bez tog kontakta sa životom, zauvek ostati fiksirani u neorganskom po- dručju. Haksli kaže da teorija o biogenezi (ili „život samo iz života") nosi pobedu na svim frontovima, dok je Tindal prisiljen da kaže: „Tvrdim da ne postoji ni najmanji trag nekog pouzdanog dokaza da je život, kakav danas postoji, ikada postojao kao nezavisan od nekog prethodnog života.”

7. Fizički zakoni mogu objasniti neorgansko, biologija objašnjava i obrazlaže razvoj organskog, ali kada je tačka dodira u pitanju, na- uka tu ostaje nema. Sličan prolaz postoji i izmedu duhovnog sveta i sveta prirode i taj prolaz priroda je hermetički zatvorila. Vrata su zatvorena, nijedan čovek ih ne može otvoriti i nikakva organska promena, mentalna energija, moralni napor, nikakav napredak bilo kakve vrste ne može Ijudskom biću omogućiti da ude u duhovni svet.

8. Medutim, kao što biljka doseže u svet minerala i dodiruje ih tajnom života, tako i univerzalni um doseže u Ijudski um i daruje ga novim, nepoznatim, divnim i čak čudesnim kvalitetima. Svi ljudi koji su bilo šta postigli u svetu industrije, trgovine ili umetnosti, to su učinili zahvaljujući tom procesu.

9. Misao je veza za spoj beskonačnog i konačnog, univerzalnog i pojedinačnog. Videli smo da postoji neprolazna prepreka izmedu organskog i neorganskog, a da se materija može raširiti jedino ako je oplodena životom. Kao što seme doseže u svet minerala, a zatim počinje da se odmotava i izbija na površinu, mrtva materija poči- nje da živi i hiljade nevidljivih prstiju počinje da plete okruženje za još jednu prinovu. Potom, kako zakon rasta počne da deluje, taj

Deseti deo ♦ 97

proces se nastavlja, sve dok se Ijiljan konaćno ne pojavi, a čak ni „Solomon u svoj svojoj slavi nije bio tako impresivan, kao jedan od tih cvetova".

10. Isto tako se i misao ispušta u nevidljivu supstancu univerzal- nog uma, onu supstancu od koje su sve stvari stvorene i čim ona započne da pušta korenje, počinje da deluje zakon rasta, tako da na kraju shvatamo kako su uslovi i okruženje upravo materijalizovane forme te naše misli.

11. Zakon kaže da je misao aktivna vitalna forma dinamičke ener- gije, koja ima moć da dode u odnos sa svojim objektom i iz nevid- Ijive supstance, od koje su sve stvari napravljene iznese ga u vidljivi, stvarni svet. To je zakon pomoću kojeg i kroz koji se sve stvari ispoljavaju, on je ključ koji nam omogućava da udemo tajno mesto najvećeg i koji nam „daje vlast nad svim stvarima” Ako shvatite taj zakon, možete „zahtevati stvari i one će vam se dati’I

12. Drugačije nije moglo da bude. Ako je duša kosmosa kakvog ga poznajemo univerzalni duh, tada je kosmos zapravo okruženje koje je univerzalni duh stvorio za sebe. Mi smo jednostavno indi- vidualizovane duše, tako da i mi na isti način stvaramo okruženje za sopstveni razvoj.

13. Kreativna snaga zavisi od toga da li smo spoznali potencijalnu snagu duha i uma - ne smemo je pomešati sa evolucijom. Stvaranje je prizivanje u stvarnost onog što ne postoji u materijalnom svetu. Evolucija je prosto odmotavanje potencijala koji se nalaze u stva- rima koje već postoje.

14. Dok koristimo prednosti tih divnih mogućnosti koje nam se otvaraju primenom ovog zakona, ne smemo zaboraviti da mi sami ništa ne doprinosimo njegovoj efikasnosti, kao što je veliki učitelj rekao: „Nisam ja taj koji obavlja posao, već otac koji boravi u meni,

9 8 • K l J UĆ USPEHA

on obavlja posao”. Mi moramo da zauzmemo potpuno isto mesto, jer ne možemo da uradimo ništa čime bismo pomogli u ispolja- vanju, mi se jednostavno povinujemo zakonu, a sveizvorni um će doneti rezultat.

15. Velika greška današnjice jeste teorija da čovek treba da odredi kako će beskonačno početi da donosi odreden rezultat ili svrhu. Ništa takvo nije potrebno. Možemo se potpuno osloniti na univer- zalni um, na to da će on pronaći puteve i načine da dozove potrebne okolnosti. Medutim, mi moramo zamisliti i ta zamisao mora biti savršena.

16. Znamo da su zakoni koji upravljaju elektricitetom formulisani tako da ta nevidljiva sila može biti kontrolisana i korišćena na hi- ljadu načina zarad naše dobrobiti i komfora. Znamo da se podaci prenose oko sveta, da glomazne mašinerije izvršavaju naredbe, da je praktično čitav svet osvetljen, ali isto tako znamo da ako svesno ili nenamerno prekršimo taj zakon dodirujući golu žicu, koja nije propisno izolovana, rezultat ćebiti neprijatan, a moguće i katastro- falan. Ako ne razumemo zakone koji upravljaju nevidljivim svetom, posledica je ista - mnogi Ijudi zbog toga ispaštaju.

17. Objasnili smo da zakon uzroka zavisi od polariteta, mora se zatvoriti kolo, ali to nije moguće ako ne radimo u skladu sa zako- nom. Kako ćemo raditi u skladu sa zakonom ako ne znamo šta je zakon? Kako ćemo znati šta je zakon? Odgovor je učenjem, po- smatranjem.

18. Vidimo da se zakon primenjuje svuda oko nas. Celokupna pri- roda svedoči o primeni zakona - tihom i neprestanom primenom zakona rasta. Gde postoji rast, mora postojati i život. Gde postoji život, mora postojati sklad da bi sve što poseduje život neprestano sebi privlačilo okolnosti i resurse neophodne za njegov najpotpuniji izražaj.

Deseti d e o . 99

19. Ako je naša misao u harmoniji s kreativnim principima prirode, ona je tada u skladu s beskonačnim umom i zatvoriće kolo. Ona nam neće vratiti prazninu. Medutim, možemo imati i misli koje nisu u skladu sa beskonačnim, a kada nema polariteta, kolo nije zatvo- reno. Šta je u tom slučaju rezultat? Kada dinamo stvara elektricitet, kolo se prekine i nema priključka i dinamo stane.

20. Isto će se dogoditi i s nama, jer ako gajimo misli koje nisu u skladu sa beskonačnim i samim tim se ne mogu polarizovati, neće se zatvoriti kolo. Tada smo izolovani. Misao nam se prikači, uzne- mirava nas, brine nas i na kraju nam donese bolest, a možda i smrt. Lekari verovatno neće napraviti takvu dijagnozu, verovatno će dati neko od imena koja su data različitim bolestima iako im je uzrok uvek isti.

21. Konstruktivne misli moraju biti kreativne, ali kreativna misao mora biti skladna iona uništava sve destruktivne ili suprotne misli. Mudrost, snaga, hrabrost i ostali harmonični uslovi rezultat su moći, a videli smo da sva moć dolazi iznutra. Takode, svaki nedostatak, ograničenje ili nepovoljne okolnosti rezultat su slabosti, a slabost je jednostavno izostanak moći; dolazi niotkuda, ona je ništa. Rešenje je da jednostavno razvijamo moć, a to se postiže na potpuno isti način na koji se svesnage razvijaju - vežbom.

22. Vežba se sastoji u primenjivanju vašeg znanja. Znanje se neće primeniti samo po sebi. Vi ga morate primeniti. Bogatstvo vam neće doći s neba i pasti vam u krilo, ali svesno razumevanje zakona pri- vlačenja i namera da se on pokrene zbog odredenog, specifi čnog i konačnog cilja, kao i volja da se u tome istraje primenom prirodnog zakona prenosa vaša žela će se materijalizovati. Ako se bavite nekim biznisom, to će vam uvećati i razviti regularne kanale, verovatno će se otvoriti novi ili čak neočekivani kanali za distribuciju i na kraju,

100 ♦ Kuuć USl’ EHA

kada zakon bude potpuno operativan, shvatićete da su stvari kojima ste težili počele da teže ka vama.

23. Uz ovu lekciju, s mesta na kom obično sedite izaberite neko prazno mcsto na zidu ili bilo koju drugu taćku koja vam odgovara, a zatim mentalno nacrtajte vodoravnu liniju, oko petnaest centi- metara dugačku i pokušajte da je vidite što jasnije, kao da je zaista nacrtana na zidu. Potom nacrtajte dve uspravne linije koje su spo- jene s krajevima vodoravne, a zatim i još jednu vodoravnu tako da dobijete kvadrat. Pokušajte da ga vidite perfektno. Kada to uspete, u kvadratu nacrtajte krug. Zatim u sredini kruga nacrtajte tačku. Sada privucite sebi tačku za oko trideset centimetara. Sada ste dobili kupu, na kvadratnoj podlozi. Primetićete da stesveto radili u crnoj boji; promenitc je u belu, u crvenu, u žutu.

24. Ako možete to da uradite, znači da izvrsno napredujete i da ćete moći da se umno koncentrišete na bilo koji problem. „Kada se bilo koji predmet ili cilj jasno drži u mislima, samo je pitanje vremena kada će se pojaviti u opipljivoj i vidljivoj formi.”

„Vizija uvek prethodi i ona sama odreduje ostvarenje” Lilijen Vajting.

Pitanja za vežbu sa odgovorima

91. Šta je bogatstvo? Bogatstvo je plod moći.

92. Koliko je vredno ono što posedujemo? Ono ima vrednosti samo ako predstavlja moć.

93. Koliko je važno znati zakone i posledice njegove primene? To čoveku omogućava da odvažno planira i neustrašivo izvršava pla- nirano.

94. Kako život nastaje u organskom svetu? Život u organskom svctu nastaje isključivo u dodiru s nekom drugom životnom formom. Ne postoji drugi način.

95. Šta je karika koja povezuje konačno sa beskonačnim? Misao je ta karika.

96. Zbog čega je misao ta karika? Tako je zato što se univerzalno može iskazatisamo kroz individualno.

97. Od čega zavisi uzročni efekat? Uzročni efekat zavisi od polari- teta, mora se zatvoriti kolo. Univerzalno je pozitivna strana baterije života, individualno je negativna, a misli zatvaraju kolo.

98. Zašto mnogi ne uspevaju da obezbede skladne okolnosti? Oni ne razumeju zakon, nema polariteta, nisu uspeli zatvoriti kolo.

99. Šta je lek za to? Zakon privlačenja se mora razumcti uz nameru da se on prizovc zarad nekog utvrdenog cilja.

102 . KUUČ USPEHA

100. Šta će biti rezultat? Misao će doći u vezu s predmetom te misli i ispoljiti ga zato što je misao proizvod duhovnog čoveka, a duh je kreativni princip kosmosa.

»Snažna misao daje moć da se ona oboji, a snaga njene projekcije je u proporciji s dubinom njenog izvora", Emerson.

Jedanaesti deo

Našim životom upravlja zakon - stvaran, postojan princip koji ni kada ne varira. Zakon je u funkciji sve vreme, na svim me-

stima. Cvrsti zakoni se provlače kroz sve ljudske aktivnosti. Zbog toga ljudi koji upravljaju velikim industrijama imaju sposobnost da sa apsolutnom preciznošću odrede koliki će procenat, na svakih sto hiljada ljudi, reagovati na bilo koji skup uslova.

Medutim, treba upamtiti da pored toga što je svaka posledica rezul- tat uzroka i sama posledica potom postaje uzrok, izazivajući druge posledice, koje takode stvaraju nove uzroke. Zbog toga, kada pokre- nemo zakon privlačenja, moramo se setiti da zapravo pokrećemo beskonačnu kompoziciju uzroka. U protivnom, imaćemo beskrajan broj mogućih rezultata.

Često čujemo kako se kaže: „Situacija koja je nastala u mom ži- votu veoma je stresna i nemoguće da je ona rezultat mog razmi- šljanja jer ja sigurno ne bih gajio misli koje bi imale takav rezultat.'1 Zaboravljamo da se u mentalnom svetu slično privlači i da nam misli koje gajimo donose odgovarajuća prijateljstva, partnerstva odredene vrste, a oni zauzvrat sa sobom donose okolnosti i okru- ženja koja su odgovorna za one prilike na koje se žalimo.

1. Induktivno rasudivanje je proces svesnog uma, kojim uporedu- jemo odreden broj različitih slučajeva jedan s drugim, sve dok ne pronademo zajednički činilac koji ih uzrokuje.

2. Indukcija počinje poredenjem činjenica. Ova metoda prouča- vanja prirode je omogućila da otkrijemo zakon čija je vladavina obeležila epohe Ijudskog napretka.

104 . Ključ u s p e h a

3. To je linija koja razdvaja praznoverje i inteligenciju. Ona je uklo- nila elemente nesigurnosti i slučajnosti iz Ijudskih života i zamenila ih zakonitostima, razlozima i sigurnošću.

4. To je onaj čuvar kapije koji je pominjan u prethodnim lekci- jama.

5. Kada je svet na koji su čula navikla doživeo revoluciju zahvalju- jući virtuoznosti ovog principa, kada je Sunce uhvaćeno u svojoj putanji, naizgled ravna Zemlja se preoblikovala u loptu i zavrtela oko njega. To se dogodilo nakon što se statična materija razložila na aktivne elemente i nakon što se kosmos počeo pokazivati gde god bismo uperili teleskop i mikroskop, pun snage, kretanja i života. Tada nismo morali da se zapitamo na koji način se održavaju u redu i kako se obnavljaju ti osetljivi oblici organizacije u njegovom središtu.

6. Slični polovi i slične sile medusobno se odbijaju ili ne mogu da prodru jedna kroz drugu i čini se da je taj razlog sasvim dovoljan da bi držao zvezde, Ijude ili sile na odgovarajućem mestu i rastojanju. Kada osoba s drugačijim vrlinama ude u vezu, tako da suprotni polovi počnu da se privlače, elementi koji nemaju ništa zajedničko, kao što su kiseline i gasovi, sa osobitom sklonošću prilepe se jedni za druge, održavajući opštu razmenu izmedu viškova i potreba.

7. Kao što oči tragaju i bivaju zadovoljene bojama onog što ih po- seduje, tako u najširem smislu i potreba, želja i žudnja, započinju, usmcravaju i odreduju akciju.

8. Biti svestan principa i ponašati se u skladu s njim naša je privi- legija. Žorž Kuvije pronalazi zub koji pripada izumrloj životinjskoj vrsti. Taj zub zahteva telo da bi izvršavao svoje funkcije i on to, sebi svojstveno telo utvrduje s tolikom preciznošću da Kuvije može da rekonstruiše ceo skelet te životinje.

Jedanaesti deo . 105

9. Primećene su smetnje u kretanju Urana. Žozef Leverije traga za drugim nebeskom telom koje bi naš solarni sistem održavalo u poretku i na mestu i u vreme na koje je ukazao - i pojavio se Neptun.

10. Instinktivne potrebe životinja i intelektualne potrebe Kuvijea, potrebe prirode i Leverijeov um su slični, pa odatle i rezultat. Tu misao o postojanju, tamo postojanje. Zbog toga dobro definisana, zakonita potreba stvara razloge za složenije operacije prirode.

11. Ako pažljivo beležimo odgovore koje nam priroda priprema i s tim rastućim znanjem pružamo svoja čula po njenoj površini držeći se za polugu koja pokreće Zemlju, postajemo svesni tako bliskog, raznolikog i dubokog kontakta sa spoljašnjim svetom. Tako naša svrha i naše potrebe postaju uskladene sa skladnim operacijama te ogromne organizacije, baš kao što se život, sloboda i sreća čoveka poistovećuju s postojanjem njegove vlade.

12. Interesi pojedinca su, pored njegovih, zaštićeni i rukama dr- žave, pri čemu njegove potrebe mogu zavisiti od odredenih zaliha, usmislu da se one doživljavaju kao opšte i redovnc. Na potpuno isti način, sklapajući savez sa superiornim snagama, svesni stanovnici republike prirode sprečavaju podredene činioce da nas uznemira- vaju. Pozivajući se na osnovne zakone otpora ili indukovanja koji vladaju mehaničkim ili hemijskim silama, oni rasporeduju posao koji treba da se obavi izmedu Ijudi da bi se najbolje koristilo stvo- ritelju.

13. Da je Platon mogao da vidi slike koje pravi Sunce uz pomoć fotografa (ili uzmite bilo koji od stotine sličnih primera onog što čovek danas čini zahvaljujući indukciji), to bi ga verovatno podse- tilo na intelektualno akušerstvo njegovih učitelja i u svom umu bi verovatno razvio viziju o Zemlji u kojoj su sve mehaničke radnje i ponavljanja prepuštene silama prirode, u kojoj se naše potrebe

106 ♦ K l j u č u s p e h a

potpuno zadovoljavaju mentalnim operacijama koje pokreće volja i u kojoj se zalihe stvaraju po zahtevu.

14. Koliko god daleka ta zemlja delovala, indukcija je čoveka nau- čila da se kreće u njenom pravcu i okružilo ga povlasticama koje su istovremeno i nagrada za prethodnu vernost i podstrek na istrajniju predanost.

15. Ona takode pomaže da se koncentrišemo i jačamo mentalne sposobnosti za deo koji je tek pred nama, dajući nam nepogrešiva rešenja kako za individualne, tako i za univerzalne probleme, pro- stim operacijama uma, u njihovoj najčistijoj formi.

16. U duhu toga verujemo da će ono što tražimo biti i ostvareno, nalazimo metodu kojom to i postižemo: metodu koju nam je zave- štao taj isti Platon, koji nije mogao, van granica ove sfere, da otkrije drugi naćin na koji bi ideje postale realnost.

17. Taj koncept je takode detaljno izložio Svedenborg u svojoj dok- trini o korespondenciji, a jedan učitelj veći od njega je rekao: »Koje god stvari želeli, kada se molite, verujte da ih dobijate i vi ćete ih i dobiti’l Marko 11:24. Razlika u vremenu u ovom odlomku vredna je pažnje.

18. Prvo treba da verujemo da se ono čemu žudimo već dogodilo i njegovo ostvarenje će uslediti.

19. Ovo je sažet put za korišćenje kreativne snage misli. Utiski- vanjem željenog objekta na univerzalni subjektivni um kao nečega što činjenično već postoji.

20. Tako razmišljamo na apsolutnoj ravni uklanjajući sva razma- tranja uslova ili ograničenja i sejemo seme koje će, ako ga ne uzne- miravamo, konačno isklijati u spoljašnje ostvarenje.

Jedanaesti deo • 107

21. Da ukratko ponovimo: induktivno rasudivanje je proces sve- snog uma, kojim uporedujemo odreden broj različitih slučajeva jedan s drugim, sve dok ne nademo zajednički činilac koji ih uzro- kuje. U svakoj civilizovanoj zemlji na planeti srećemo ljude koji dolaze do rezultata pomoću odredenih procesa, koje na izgled ne razumeju i kojima obično kaće etiketu s manje ili više misterije. Nama je razum dat da bismo doznali zakone pomoću kojih su ti rezultati postignuti.

22. Dejstvo tih misaonih procesa se vidi kod onih srećnika koji poseduju sve ono što drugi moraju obezbediti teškim radom, koji se nikada nisu morali boriti sa savešću jer su se uvek ponašali ko- rektno i koji sebe ne mogu voditi drugačije do s taktom, učeći sve s lakoćom, vešto završavajući sve ono što započnu, živeći u večnom skladu sa samim sobom, a da nikada mnogo ne razmišljaju o tome šta rade ili iskušavaju probleme i mukotrpan rad.

23. Plod takve misli je, kao što je uvek i bio, dar bogova, ali dar koji je malo njih do sada uvidelo, cenilo ili razumelo. Neizmerno je važno uočiti čudesnu moć koju um pod odgovarajućim uslovima poseduje, kao i činjenicu da je ta moć uvek na raspolaganju pri rešavanju svakog Ijudskog problem i da je možemo iskorišćavati i usmeravati.

24. Sve istine su identične, bilo da su izgovorene modernom na- učnom terminologijom ili jezikom iz vremena apostola. Postoje plašljive duše koje ne shvataju da apsolutno kompletiranje istine zahteva različite izjave, to jest da nijedna ljudska formula neće pri- kazati svaku njenu stranu.

25. Promena onog što se naglašava, novi jezik koji se koristi, sa- vremena tumačenja i do tada neuobičajene perspektive nisu, kako neki pretpostavljaju, znaci odstupanja od istine, već su dokaz da se

108 ♦ Kuuč USPEHA

istina posmatra u novoj relaciji prema ljudskim potrebama i da sve više postaje opšte shvaćena.

26. Istina svakoj generaciji i svim ljudima mora biti prenošena no- vim i različitim terminima tako da kada veliki učitelj kaže: „Veruj da ti dobijaši ti ćeš i dobiti’i kada Pol kaže: »Vera jesupstanca stvari kojima smo se nadali, dokaz o nevidenim stvarima" ili kada mo- derna nauka kaže: „Zakon privlačenja je zakon po kojem je misao u uzajamnom odnosu sa objektom te misli'l shvatimo da svaka od tih izjava, kada se proanalizira, sadrži potpuno identičnu istinu. Jedina raziika je u načinu njenog predstavljanja.

27. Nalazimo se na pragu nove ere. Došlo je vreme kada je čovek naučio tajne nadmoći i pripremljen jeput u novi socijalni poredak, mnogo čudesniji nego ijedan o kome je do danas iko sanjao. Sukobi moderne nauke i teologije, proučavanje komparativnih religija, ogromna snaga novih socijalnih pokreta - sve to pročišćava put ka novom poretku. Možda su uništene tradicionalne forme, koje su zastarele i slabe, ali ništa što je vredno nije izgubljeno.

28. Nova vera je rodena i ona zahteva novi vid izražavanja. Ta vera dobija oblik u dubokoj svesnosti snage koja je ispoljena u današnjim duhovnim aktivnostima koje svugde vidamo.

29. Duh koji spava u mineralima, diše u povrću, pokreće se u živo- tinjama i dostiže svoj najviši razvoj u čoveku jeste univerzalni um i on nam je potreban da premostimo ponore izmedu biti i činiti, teorije i prakse, tako što ćemo pokazati da razumemo nadmoć koja nam je data.

30. Moć misli je ubedljivo najveće otkriće do sada. Njegov znaćaj je prilično sporo dosezao do opšte svesnosti, ali je ipak stigao i uveliko se na svim istraživačkim poljima predstavlja njegov značaj.

J e d a n a e s t i d e o ♦ 109

31. Kreativna moć misli sastoji se od stvaranja ideja, a one za uzvrat sebe ostvaruju izdvajanjem, izumevanjem, promatranjem, raspo- znavanjem, otkrivanjem, analiziranjem, upravljanjem, vladanjem, kombinovanjem i primenjivanjem materije i sile. Ona to može zato što je ona inteligentna, kreativna snaga.

32. Misao dostiže svoju najuzvišeniju aktivnost kada se zagnjuri u svoju tajnu dubinu, kada se probije iz svog uzanog područja i počne preletati iz istine u istinu, sve do područja večite svetlosti u kojem se sve što jeste, sve što je bilo ili će biti, stapa u potpuni sklad.

33. Iz tog razmišljanja o sebi nastaje inspiracija, koja je kreativna inteligencija i koja je neosporno superiorna nad svakim elementom, silom, ili zakonom prirode jer može da ih shvati, promeni, reguliše i primeni za ostvarenje svojih ciljeva, a samim tim i da ih poseduje.

34. Mudrost započinje sa svitanjem rasudivanja, a rasudivanje je razumevanje znanja i principa pomoću kojih možemo saznati pravo značenjestvari. Mudrost je zbog toga prosvetljeni razum i ona vodi ka skromnosti, jer skromnost je veliki deo mudrosti.

35. Svi znamo mnoge koji su postigli naizgled nemoguće, koji su ostvarili životne snove, koji su promenili sve, uključujući i sebe same. Ponekad se čudimo prikazu očigledno nesvakidašnje snage, koja kao da je uvek na raspolaganju baš kada je najpotrebnija, ali je baš sada nigde nema. Sve što je potrebno jeste shvatanje odredenih principa i njihova pravilna upotreba.

36. Uz ovu lekciju ćete vežbati tako što ćete se koncentrisati na citat iz Biblije: „Koje god stvari vi želeli, kada se molite, verujte da ih dobijate i vi ćete ih i dobiti." Primetite da nema ograničenja, god stvari je veoma odredeno i govori da je jedino ograničenje, koje nam je nametnuto, naša sposobnost da mislimo, da budemo povod, da podignemo do nivoa hitno, da upamtimo da vera nije

110 * K l )UČ USPEHA

senka, već supstanca, supstanca stvari kojima se nadamo, dokaz o još neviđenim stvarima.

»Smrt nije ništa drugo do prirodan proces kojim se materijalne forme bacaju u posudu za reprodukciju u sveže različitosti."

Pitanja za vežbu sa odgovorima

101. Šta je induktivno rasudivanje? Induktivno rasudivanje je pro- ces svesnog uma kojim uporedujemo odreden broj različitih slu- čajeva jedan sa drugim, sve dok ne nademo zajednički činilac koji ih uzrokuje.

102. Šta se dobilo takvim načinom proučavanja? Takvim proučava- njem su otkriveni vladajući zakoni koji su obeležili epohe Ijudskog napretka.

103. Šta je to što odreduje akciju i upravlja njome? To je potreba, želja ili žudnja, što u najširem smislu započinje, usmerava i odreduje akciju.

104. Šta je nepogrešiva formula za rešenje svakog individualnog problema? Treba da verujemo da su se naše želje već ostvarile; nji- hovo ostvarenje će potom uslediti.

105. Koji veliki ućitelji ovo zastupao? To su zastupali lsus, Platon, Svedenborg.

106. Šta je rezultat tih misaonih procesa? Mi razmišljamo na ap- solutnoj ravni i sejemo seme koje će, ako ga ne uznemiravamo, konačno isklijati u ostvarenje.

107. Zbog čega je to naučno tačno? To je zakon prirode.

108. Šta je vera? Vera je supstanca stvari kojima se nadamo, dokaz o još nevidenim stvarima.

1 1 2 ♦ K l i u č u s p e h a

109. Šta je zakon privlačenja? To je zakon po kom se vera ostva- ruje.

110. Kakva se važnost pridaje razumevanju ovog zakona? Ono je uklonilo elementc nesigurnosti i slučajnosti iz života ljudi i zame- nilo ih zakonom, razlozima i sigurnošću.

Dvanaesti deo

Pred vama je dvanaesto poglavlje. U četvrtom paragrafu pronaći ćetesledeću izjavu: „Prvo, morate poznavati svoju snagu, drugo,

morate imati hrabrost da nešto uradite i treće, morati imati veru da možete to da uradite."

Ako se koncentrišete na odredene misli, ako im posvetite svu pa- žnju, pronaći ćete u svakoj rečenici čitav svet značenja i sebi privući druge misli koje su s njima u skladu. Tako ćete vrlo brzo shvatiti potpuni značaj tih vitalnih znanja, na koja se koncentrišete.

Znanje se ne primenjuje samo od sebe. Mi, kao individue, moramo da ga primenimo, a primena se sastoji u oplodavanju misli odgo- varajućom svrhom (onim što nam je aktuelno, što želimo da po- stignemo).

Vreme i misli kojevećina ljudi uludotroše na besciljne napore, mo- gli bi da učine čuda kada bi se pravilno usmerili, na nešto konkretno. Da biste to postigli, neophodno je da skoncentrišete svoje mentalne snage oko odredene misli i tu ih zadržite sve dok ne isključitc sve druge misli. Ako ste ikada gledali kroz objektiv kamere, shvatili ste da ukoliko objekat ne bi bio fokusiran, slika bi bila nejasna i vero- vatno zamućena, ali kada bi se upotrebio odgovarajući fokus, slika bi bila jasna i čista. To ilustruje snagu koncentracije. Sve dok se ne možete koncentrisati na objekat koji imatc u vidu, nećete imati ništa drugo do maglovit, osrednji, bled, nejasan i zamućen rezultat svojih ideja, a taj rezultat će biti u saglasnosti s vašom mentalnom slikom.

114 ♦ Klj uč u s p e h a

1. Ne postoji životni cilj koji ne bi mogao da bude ostvaren kroz naučno razumevanje kreativne snage misli.

2. Ta moć mišljenja je zajednička svima. Čovek jeste zato što misli. Čovekova moć da misli je beskonačna, a samim tim i njegova moć je neograničena.

3. Znamo da nam misao izgraduje ono o čemu mislimo, zapravo nam ga privlači, ali opet nalazimo da nam je teško da se oslobo- dimo straha, nestrpljivosti i gubitka hrabrosti, što su takode snažne misaone sile koje od nas neprekidno udaljavaju stvari koje priželj- kujemo, tako da se najčešće sve svodi na: jedan korak napred, dva koraka nazad,

4. Jedini način da sebe sprečimo da idemo unazad jeste da idemo unapred. Večna opreznost je cena uspeha. Postoje tri koraka i svaki od njih je apsolutno neophodan. Prvo, poznavati svoju snagu, drugo, morate imali hrabrost da uradite nešto i treće, morate imati veru da možete da to uradite.

5. Sa ovim, kau osnovom, možete izgraditi idealan posao, idea- lan dom, idealne prijatelje i idealno okruženje. Niste ograničeni niti materijalima niti cenom. Misao je svemoguća i ima moćda iz beskrajne banke primarne supstance povlači koliko god joj je po- trebno. Beskrajni resursi su zato pod vašom upravom.

6. Da biste to postigli, vaša ideja mora biti oštra, nedvosmislena i konaćna. Imati jednu ideju danas, drugu sutra, a treću sledeće nede- Ije, znači razbacati svoje snage i ne postići ništa. Vaš rezultat će biti beznačajna i haotična kombinacija uludo utrošenog materijala.

7. Nažalost, to je rezultat koji mnogi postižu, a razlog je očigledan. Ako bi vajar započeo rad s komadom mermera i dletom i svakih petnaest minuta menjao ideju, kakav rezultat bi mogao da očekuje?

Dv ANAES TI DEO • 1 1 5

Zašto biste vi očekivali bilo kakav drugačiji rezultat pri modeliranju najveće i najplastičnije od svih tvari, jedine prave supstance?

8. Rezultat te neodlučnosti i negativnih misli najčešće se ogleda u gubljenju materijalnog bogatstva. Podrazumevana nezavisnost, koja je zahtevala godine teškog rada i truda, najednom nestaje. Zbog toga se često i zaključuje da novac i imovina ne predstavljaju nikakvu nezavisnost. Upravo suprotno, jedina nezavisnost jeste praktično korišćenje znanja o kreativnoj snazi misli.

9. Ta metoda praktičnog korišćenja nećevam doneti ništa ako ne naučite da je jedina istinska sila, koju možete posedovati, zapravo sposobnostda sebeprilagodite božanskom i nepromenljivom prin- cipu, Ne možete promeniti beskrajno, ali možete razumeti prirodne zakone. Nagrada za to razumevanje jeste svesno otkrivanje svojih sposobnosti da svoje misaone moći prilagodite univerzalnoj misli, koja je sveprisutna. Vaša sposobnost da saradujete sa svemogućim nagovestiće stepen uspeha koji ćete postići.

10. Snaga misli ima mnoge falsifikate koji su manje ili više zadiv- Ijujući, ali rezultati su obično štetni umesto korisni.

11. Naravno, zabrinutost, strah i sve druge negativne misli pro- izvode plodove istog tipa i oni koji gaje misli te vrste neizbežno moraju požnjeti to što su posejali.

12. Postoje tragaoci za fenomenima koji se nasladuju takozvanim dokazima i demonstracijama ostvarenim na materijalizacijskim seansama. Oni širom otvore svoja mentalna vrata i zarone u naj- otrovniju struju koja se može naći u duhovnom svetu. Oni kao da ne shvataju da je ono što im omogućava da izazovu te vibracione misaone forme, zapravo njihova sposobnost da postanu negativni, receptivni i pasivni, čime iz sebe iscrpljuju svu životnu snagu.

1 1 6 ♦ K U U Č USPEHA

13. Tu su takode i poštovaoci hinduizma, koji u fenomenima mate- rijalizacije koje izvode takozvani veštaci vide izvor snage, pri tome zaboravljajući ili naizgled nikada ne shvatajući da istog momenta kada se volja povuče, forme uvenu, a vibracione sile od kojih su sačinjene nestanu.

14. Telepatija ili prenos misli privlačila je zavidnu pažnju, ali kako ona zahteva ncgativno menlalnostanjeonoga kojeprijemnik, zbog toga je štetna. Misao može biti poslata da bi se čulo ili videlo, ali će sa sobom doneti odredene kazne obrtanjem principa koji su korišćeni.

15. U mnogim slučajevima hipnoza je sigurno opasna, kako za onog koji joj je izložcn, tako i za hipnotizera. Ko god je upoznat sa zakonima koji vladaju u mentalnom svetu ne bi razmišljao o dominaciji nad voljom drugog, jer ako to radi, on će postepeno (ali sigurno) lišiti sebe sopstvene moći.

16. Sve te izopačenosti pružaju privrcmeno zadovoljstvo onima koji to priželjkuju, ali postoji beskrajno veća očaranost u istinskom razumevanju sveta unutrašnje moći, moći koja raste korišćenjem, koja je stalna, koja nije prolazna, koja ne samo da je silna kao agen- cija koja će ispraviti prethodne greške i rezultatc pogrešnog mišlje- nja nego nas štiti od opasnosti svih vrsta i oblika. I na kraju, koja je istinska kreativna snaga, kojom možemo izgraditi nove okolnosti i novo okruženje.

17. Zakon kaže da će misaodoći u odnos sa onim što je predmet te misli i zatim doneti u materijalni svet ono što odgovara stvari o kojoj se mislilo ili je proizvedeno u mentalnom svetu. Stoga uočavamo da je apsolutno potrebno videti da svaka misao sadrži neodvojivu klicu istine da bi zakon rasta mogao da ispolji dobro, jer samo se dobro može dodeliti svakoj trajnoj moći.

DvANAESTt OEO • 117

18. Princip koji mislima daje dinamičku snagu, tako da one mogu da dođu u odnos sa onim što im je predmet, a samim tim i da gospodare svim Ijudskim iskustvima, jeste zakon privlačenja, što je samo drugi naziv za ljubav. To je večni osnovni princip, nerazdvojiv od svih stvari, u svakom filozofskom sistemu, svakoj religiji, svakoj nauci. Ne može se pobeći od zakona ljubavi. To je osećanje koje mislima daje životnost. Osećanje je žudnja, a žudnja je ljubav. Misao oplodena ljubavlju postaje nepobediva.

19. Tu istinu vidimo naglašenu gde god je shvaćena snaga misli, univerzalni um nije samo inteligencija nego je i supstanca, a ta sup- stanca je privlačna sila, koja po zakonu privlačenja okuplja elektrone da bi formirali atome. Atomi se zauzvrat, po istom zakonu okupljaju da bi formirali molekule. Molekuli uzimaju fizički oblik i tako mi otkrivamo da je zakon ljubavi kreativna sila koja se nalazi u pozadini svakog ostvarenja, ne samo atoma nego i svetova, kosmosa i svega što imaginacija može da uobliči.

20. Funkcionisanje po tom čudesnom zakonu privlačenja jeste ono zbogčega su Ijudi svih uzrasta i svih epoha verovali da postoji neko biće koje odgovara na njihove molbe i želje i manipuliše dogadajima da bi odgovarali njihovim zahtevima.

21. Kombinacija misli i Ijubavi, čijoj se moći ne možemo odupreti, jeste ono što nazivamo zakonom privlačenja. Ni jednom prirodnom zakonu se ne možemo odupreti: zakonu gravitacije, zakonu elek- triciteta ili bilo kojem drugom zakonu koji funkcioniše s matema- tičkom preciznošću. Ne postoje varijacije, jedino kanal za širenje može biti nesavršen. Ako se most sruši, za to ne krivimo oscilacije u zakonu gravitacije. Ako nas izda sijalica, ne zaključujemo da se ne možemo osloniti na zakon o protoku struje. Zbog toga, ako nam deluje da je zakon privlačenja nesavršeno predstavila neiskusna i neinformisana osoba, nećemo zaključiti da je najveći i nepogrešivi

118 ♦ K l j u ć u s p e h a

zakon, od kojeg zavisi čitav sistem kreacije, na trenutak prestao da se primenjuje. Trebalo bi da zaključimo da je potrebno malo bolje razumeti taj zakon, isto kao što ni tačno rešenje za težak matema- tički problem nije uvekdobijeno lako i jednostavno.

22. Stvari nastanu u mentalnom ili duhovnom svetu pre nego što se iskažu u spoljašnjim delima ili događajima. Jednostavnom kon- trolom svojih misli danas pomažemo u stvaranju dogadaja koji će doći u naš život u budućnosti, možda već i sutra. Razvijena žudnja (žudnja koju smo odgajali, koju smo vežbali, trenirali) najsnažniji je vid aktiviranja zakona privlačenja.

23. Ćovek je tako konstituisan da najpre mora da napravi alate ili sredstva kojima će steći moć da misli. Um ne može da shvati neku potpuno novu zamisao pre nego što se odgovarajuće vibracione moždane ćelije ne pripremeda je prihvate. To objašnjava zbog čega nam je teško da primamo ili razumemo potpuno nove zamisli. Nemamo moždane ćelije koje su sposobne da ih prime i zbog toga smo skeptični. Zbog toga ne verujemo.

24. Zbog toga, ako niste bili upoznati sa svemogućnostima zakona privlačenja i naučnih metoda kojima se on može pokrenuti ili ako niste bili upoznati s neograničenim mogućnostima koje se pružaju onima koji su spremni da uživaju u resursima koje on pruža, za- počnite sada i pripremite neophodne moždane ćelije koje će vam omogućiti da razumete neograničene moći koje mogu biti vaše ako saradujete s prirodnim zakonima. To se postiže koncentracijom i pažnjom.

25. Namera upravlja pažnjom. Snaga dolazi odmaranjem. Koncen- tracija je ta kojom se postižu dubokoumne misli, mudre reči i druge snage visokih mogućnosti.

Dvanaesti deo • 119

26. U tišini dolazimo u dodir sa svemoćnim silama podsvesnog uma iz kojeg se sve moći razvijaju.

27. Onaj koji žudi za mudrošću, snagom ili trajnim uspehom bilo koje vrste, pronaći će ih samo iznutra; to je razmotavanje. Nepro- mišljeno se može zaključiti da se tišina postiže veoma jednostavno i lako, ali treba upamtiti da se samo u apsolutnoj tišini može doći u kontakt s božanskim, učiti iz nepromenljivog zakona i sebi otvarali kanali kojima će se stalna vežba i koncentracija dovesti do savršen- stva.

28. Uz ovu lekciju ćete vežbati u istoj sobi, na istoj stolici i u istom položaju kao i ranije. Budite sigurni da ste potpuno opušteni i men- talno i fizički. Uvek tako radite, nikada ne pokušavajte da se ba- vite bilo kakvim mentalnim poslom kada ste pod pritiskom. Pazite da nema nikakvog grčenja mišića ili nerava i da vam je apsolutno udobno. Sada prepoznajte svoje jedinstvo sa svemoćnim. Stupite u vezu s tom silom. Udite u duboko i životno shvatanje i razumevanje činjenice da je vaša sposobnost mišljenja zapravo sposobnost delo- vanja na univerzalni um i njegovog dovodenja u stvarnost, shvatite da će on ispuniti bilo koji, svaki zahtev i da posedujete potpuno jednake potencijalne sposobnosti kakve je bilo koji pojedinac imao ili će imati; jer svako je ništa drugo do odraz ili manifestacija jednog, svi su deo jedne celine, ne postoje razlike u tipu ili kvalitetu, a jedina razlika je u stepenu.

„Misao ne može smisliti ništa što ne bi moglo biti iskazano u stvar- nosti. Možda je onaj koji je ovo prvi izgovorio bio samo predlagač, ali vršilac će se ipak pojaviti”, Vilson.

Pitanja za vežbu sa odgovorima

111. Kako se najbolje može postići bilo koji životni cilj? Svaki ži- votni cilj najbolje se može ostvariti kroz naučno shvatanje duhovne prirode misli.

112. Koja tri koraka su apsolutno neophodna? Neophodno je po- sedovali znanje, snagu, hrabrost i veru u vlastitu sposobnost.

113. Kako se osigurava praktično korišćenje ovog znanja? Ovaj za- kon se koristi ako se razumeju prirodni zakoni.

114. Šta je nagrada za razumevanje tih zakona? Nagrada je to što svesno uočavamo svoje sposobnosti da se prilagodimo božanskom i nepromenljivom principu.

115. Šta odreduje stepen uspeha koji ćemo postići? Stepen uspeha zavisi od stepena u kom smo shvatili da ne možemo promeniti beskonačno, već da s njim moramo sarađivati.

116. Šta je princip koji mislima daje dinamičku snagu? Zakon pri- vlačenja je taj koji mislima dajedinamičku snagu. On se oslanja na vibracije i potom na zakon Ijubavi. Misao oplodena Ijubavlju postaje nepobediva.

117. Zbog čega se ne možemo odupreti tom zakonu? Zato što je to prirodni zakon. Svi prirodni zakoni su moćni i nepromenljivi i funkcionišu s matematičkom preciznošću. Nema odstupanja ili varijacija.

118. Zašto nam se nekada čini da je teško pronaći rešenje za ži- votne probleme? lz istog razloga zbog kojeg je nekada mukotrpno

PlTANJA ZA VEŽBU SA ODGOVOSIMA ♦ 121

doći do rešenja za neki težak matematićki problem. Operater je neinformisan i neiskusan.

119. Zbog čegaje za um nemoguće da odmah prihvati potpuno novu ideju? To je zato što nemamo odgovarajuće vibracione mož- dane ćelije, sposobne da prime tu ideju.

120. Kako se obezbeduje mudrost? Mudrost se obezbeduje kon- centracijom; to je „odmotavanje” i ono dolazi iznutra.

Trinaesti deo

Fizičke nauke su zaslužne za čudesnu eru izuma u kojoj danas živimo. Medutim, duhovne nauke sada počinju da razvijaju mo-

gućnosti koje niko nije mogao predvideti.

Duhovne nauke su do sada bile teren za neobučene, sujeverne i mistične, ali danas, Ijudi su zainteresovani samo za nedvosmislene metode i dokazane činjenica.

Saznali smo da je mišljenje duhovni proces, da vizija i imaginacija prethode akciji i dogadaju, da je došao dan za one koji sanjaju. Upravo su u vezi s tim zanimljive sledeće reči Herberta Kaufmana:

„Oni su arhitekte najvećeg, njima vizije dolaze iz duše, oni izvi- ruju preko vela i magli sumnji i ruše zidove nerodenog vremena. Pojasni točak, traka od čelika i vihorno okretanje su osobine čunka na razboju kojim oni tkaju magične tapiserije. Tvorci imperije su se borili za stvari veće od krune i sedišta viša od trona. Vaši domovi su uzdignuti na zemlji koju je otkrio sanjalac. Slike na njenim zidovima su vizije iz duše sanjaoca.

Oni su izabrana nekolicina, oznaka za pravac na drvetu. Zidovi se tresu i imperije ruše, plima nadire s mora i kida tvrdavu sa stena. Trule nacije otpadaju s grana vremena i j:_jdino još žive stvari koje su sanjaoci izgradili."

Trinaesti deo objašnjava zašto snovi sanjalaca postaju stvarnost. On objašnjava zakon uzroka kojim sanjaoci, pronalazači, autori ili finansijeri ostvaruju svoje želje. Objašnjava zakon po kom stvar nacrtana u našim mislima jednog dana postaje naša svojina.

T r i n a e s t i d e o ♦ 123

1. Nekada je bila tendencija i čak, kao što se pokazivalo, potreba da nauka traga za objašnjenjima svakodnevnih činjenica uopšta- vanjem onih drugih, manje učestalih činjenica, onih koje čine izu- zetak. Tako, erupcija vulkana izražava toplotu koja se neprestano stvara u središtu Zemlje i zbog koje Zemlja ima upravo ovakvu konfiguraciju.

2. Tako, munja otkriva suptilnu silu koja je neprestano zauzeta stvaranjem promena u neorganskom svetu. Baš kao što su mrtvi jezici, koji se danas retko čuju, jednom vladali nacijama, tako i dži- novski zub u Sibiru ili fosil u dubini zemlje, ne samo da nosi zapis evolucije prethodnih epoha već nam time objašnjava i poreklo brda i dolina koje danas naseljavamo.

3. Uopštavanje činjenica koje su retke, čudne ili koje su izuzetak bilo je tako magnetna igla koja je vodila do svih otkrića induktivne nauke.

4. Ova metoda se zasnivala na iskustvu i rasudivanju, te je uništa- vala praznoverje, presedane i konvencionalnost.

5. Prošlo je skoro četiri stotine godina od kada je Lord Bejkon pre- poručio ovu metodu proučavanja kojoj civilizovane nacije duguju najveći deo svog napretka i najvredniji deo svog znanja; čisteći um od uskih predrasuda i sitnih teorija, mnogo efikasnije od najoš- trije ironije; skrećući pažnju ljudi s neba na zemlju iznenadujućim eksperimentima uspešnije nego najsilovitijom demonstracijom njihovog neznanja; podučavajući inventivnim sposobnostima tako što su svima bacani pod noge minimalni izgledi za korisna otkrića mnogo efikasnije nego pričama o rasvetljavanju urođenih zakona našega uma.

6. Bejkonova metoda je ugrabila duh i cilj vclikih starogrčkih filo- zofa i upotrebila ga za potpuno nov način posmatranja u odnosu

124 ♦ K l )u č u s p e h a

na onaj koji je prethodno doba nudilo. Tako je postepeno otkrivala čudesnu oblasl znanja u beskonačnom svemiru astronomije, mi- kroskopski malom jajetu embriologije i nejasnim erama arheologije, obelodanjivala poredak impulsa koji Aristotelova logika nikada nije mogla otkriti i raščlanjivala kombinacije materije koje ni dijalekti- čari ni skolastičari nisu mogli razdeliti u elemente koji su do tada bili nepoznati.

7. Ona je produžila život, ublažila bol, ugasila zaraze, uvećala plod- nost zemljišta, dala novu sigurnost pomorcima, premostila najveće reke tipovima mostova nepoznatim našim očevima, vodila munju od neba ka zemlji, osvetlila noć sjajem dana, proširila granice ljud- skih vidika, umnožila snagu Ijudskih mišića, ubrzala kretanje, sma- njila razdaljine, olakšala veze i korespondenciju u svim prijatnim kancelarijama i u svim poslovnim pošiljkama; ona je omogućila čoveku da uroni u dubine mora, da se vine u nebo i da bezbedno prodre u opasne Zemljine pukotine.

8. To prava priroda i polje induktivnog razmišljanja, ali što je veći bio uspeh koji bi Ijudi ostvarili induktivnom naukom, toliko je nas više čitav smisao njihovih učenja i primera zadivio potrebom da pažljivo, strpljivo i precizno osmatraju svim instrumentima i re- sursima koji su im pod komandom da bi došli do pojedinačnih činjenica, a izbegavajući opasnosti navodenja opštih zakona.

9. Da bismo shvatili kako se pod bilo kojim okolnostima prenosi varnica dobijena iz električne mašine, verovatno bi nas Frenklin ohrabrio da oblacima pošaljemo pismo, u vidu zmaja, s pitanjem o prirodi nastanka munje. Da bismo sebe uverili u način na koje telo pada s Galilejevom tačnošću, verovatno bismo se, kao Njutn, usudili da upitamo Mesec o sili koja ga vezuje za Zemlju.

10. Ukratko, na osnovu vrednosti koju odredimo za istinu, na osnovu naše nade u stabilan i univerzalan proces, nećemo dozvoliti

T kinaesti deo ♦ 125

tiranskim predrasudama da nam zabašure ili umanje nepoželjne činjenice, već ćemo podizati nauku na širokim i nepromenljivim osnovama pridavanja pune pažnje kako najčešćim, tako i najredim fenomenima.

11. Posmatranjem se neprestano može prikupljati materijal, ali pri- kupljene činjenice mogu imati sasvim različite vrednosti za objaš- njavanje prirode i kao što najviše poštujemo one korisne čovekove osobine koje se najrede ispoljavaju, tako i prirodna filozofija prose- java činjenice i pridaje najveću važnost onoj upadljivoj grupi koju ne možemo objasniti uobičajenim, svakodnevnim posmatranjem života.

12. Ako otkrijemo da odredena osoba naizgled poseduje neuobi- čajene moći, šta možemo da zaključimo? Kao prvo, možda ćemo reći da to nije tako, čime ćemo samo priznati da nemamo podataka, a i svaki pošten istraživač će priznati da postoji mnogo čudnih, neobjašnjivih pojava, koje neprekidno nastaju. Medutim, oni koji se upoznaju s kreativnim snagama misli, neće ih više smatrati za nešto neobjašnjivo.

13. Kao drugo, možda ćemo reći da su one rezultat nekog natpri- rodnog uticaja, ali naućno razumevanje prirodnih zakona će nas uveriti da ništa nije natprirodno. Svaka pojava je rezultat nekog odredenog uzroka, a uzrok je nepromenljiv zakon, odnosno princip koji funkcioniše s nepromenljivom preciznošću, bilo da je zakon primenjen svesno ili podsvesno.

14. Treće, možda ćemo reći da smo na „zabranjenom terenu", da postoje neke stvari koje je bolje da ne znamo. Taj razlog je kori- šćen protiv svakog napretka Ijudskog znanja. Svaki pojedinac koji je ikada isticao neku novu ideju (Kolumbo, Darvin, Galileo, Fulton, Emerson...) bio je predmet ismevanja i progona, pa taj razlog ne bi trebalo ozbiljno uzimati u obzir. Naprotiv, trebalo bi da pažljivo

126 . K l i u č u s p e h a

razmotrimo svaku činjenicu koja nam je skrenula pažnju jer ćemo tako mnogo lakšedokučiti zakon na kom se to zasniva.

15. Shvatićemo da se svako moguće stanje ili iskustvo, bilo fizičko, mentalno ili duhovno, može objasniti kreativnom snagom misli.

16. Misao će proizvesti uslove koji odgovaraju preovladujućem mentalnom stavu. Tako, ako se plašimo katastrofe, s obzirom na to da je strah veoma snažan tip misli, katastrofa će i biti siguran rezultat našeg mišljenja. Upravo je to vrsta misli koja najčešće, ona kao metlom počisti godine mukotrpnog rada i naprezanja.

17. Ako razmišljamo o nekom obliku materijalnog bogatstva, mo- žemo ga obezbediti. Pomoću koncentrisane misli nastaće neop- hodni uslovi i biće uložen odgovarajući napor koji će rezultirati timeda se prouzrokuju okolnosti potrebneza ostvarenje našeželje. Često vidimo da kada obezbedimo stvari koje smo želeli, onc ne- maju onakav efekat kakav smo očekivali, što će reći, zadovoljstvo je samo privremeno ili čak suprotno od očekivanog.

18. Šta je pravilan metod? Šta treba da mislimo da bismo obezbe- dili ono što zaista želimo? Ono što vi i ja želimo, što svi želimo i ka čemu svi teže jesu sreća i sklad. Ako možemo biti zaista srećni, imaćemo sve što nam svet može dati. Ako smo mi srećni, možemo i druge usrećiti.

19. Ne možemo biti srećni bez zdravlja, snage, srodnih prijatelja, prijatnog okruženja i zaliha dovoljnih ne samo za naše osnovne potrebe nego i za onaj komfor i luksuz koji nam pripada.

20. Stari način razmišljanja je bio da budemo ,,kao crv”, da bu- demo srećni s delom koji nam je pripao koliki god da bio. Medutim, moderna ideja je da budemo svesni da nam pripada najbolje od

T rinaesti ijeo • 127

svega, da smo „otac i ja jedno" i da je „otac" univerzalni um, kreator, originalna supstanca, iz koje sve stvari nastaju.

21. Ako prihvatimo da je sve navedeno teoretski tačno, da se o tome govori pune dve hiljadegodina, da je to osnova svakog filozofskog ili religioznog sistema, kako da to praktično primenimo u životu? Kako da dobijemo stvarne, opipljive rezultate, sada i ovde?

22. Na prvom mestu, moramo primeniti svoje znanje. Ništa se ne možepostići ni na jedan drugi način. Sportista može ceo svoj život da čita knjige i lekcije o fizičkom treningu, ali ako ne počne da troši snagu praktičnim radom, nikada ne<' dobiti dodatnu snagu. On će postepeno dobiti tačno ono što je dao, ali će ipak prvo morati da da. Potpuno je isto i s nama. Dobićemo tačno ono što smo dali, ali najpre moramo da damo. To će nam onda vratiti mnogo, pri čemu je davanje jednostavno mentalni proces jer misli su uzrok, a okolnosti posledica. Zbog toga, time što dajemo misli o odvažnosti, inspiraciji, zdravlju ili pomoći bilo koje vrste, pokrećemo uzroke koji će dovesti do njihovih posledica.

23. Misao je duhovna aktivnost i zbog toga je kreativna, ali misao ništa neće stvoriti ako nije svesno, sistematično i konstruktivno usmerena. Upravo je to razlika izmedu praznog mišljenja, što je u stvari proćerdan napor i konstruktivnog mišljenja, koje znači prak- tično neograničena ostvarenja.

24. Rekli smo da nam sve što dobijamo dolazi po zakonu privlače- nja. Srećna misao ne može da postoji u nesrećnoj svesti, zbog toga se svest mora promeniti, a kako se svest menja, moraju se postepeno menjati i svi uslovi neophodni da zadovolje promenjenu svestda bi ispunili zahteve nove situacije.

25. Stvarajući mentainu sliku ili zamisao projektujemo misao u uni- verzalnu supstancu, od koje su sve stvari napravljene. Univerzalna

128 ♦ K l j u ć u s p e h a

supstanca je sveprisutna, svemoguća i sveznajuća. Da li treba da obavestimo sveznajuće o tome koji je pravi put kojim treba ići da bi nam se materijalizovali zahtevi? Može li ograničeno da save- tuje beskonačno? Upravo je to uzrok neuspeha, svakog neuspeha. Prihvatimo sveprisutnost univerzalne supstance, ali zaboravimo na činjenicu da ta supstanca ne samo da je sveprisutna već i svemoguća i sveznajuća i da će zbog toga pokrenuti uzroke o kojima mi ništa ne moramo ni znati.

26. Svoje interese na najbolji način možemo zaštititi tako što ćemo spoznati beskrajnu snage i beskrajnu mudrosti univerzalnog uma i tako postati kanal kroz koji će beskonačno ostvariti naše želje. To znači da spoznaja dovodi do ostvarenja, pa u vežbi uz ovaj deo treba da iskoristite taj princip, shvatite da ste vi deo celine i da deo mora biti istog tipa i kvaliteta kao i celina. Jedina razlika koja može da postoji je u procentu.

27. Kada ta izvanredna ćinjenica počne da prožima vašu svest, kada zaista postanete svesni činjenice da ste vi - ne vaše telo, nego vaš ego, ono JA, duh koji misli - sastavni deo mnogo veće celine, da ste isti po materijalu, kvalitetu i tipu, da kreator nije mogao napraviti ništa što je drugaćije od njega, tada ćete i vi moći da kažete: „Otac i JA smo jedno" i tada ćete razumeti lepotu, veličinu i transcenden- talnost mogućnosti koje su vam date na raspolaganje.

Uvećaj u meni tu mudrost

Koja otkriva moje istinske interese,

Osnaži moju odlučnost

Da izvedem to sto mudrost diktira.

Frenklin

Pitanja za vežbu sa odgovorima

121. Kojom metodom prirodni filozofi dobijaju i upotrebljavaju svoje znanje? Pažljivim, strpljivim i preciznim posmatranjem po- jedinačnih činjenica, koristeći sve instrumente i resurse koji su im na raspolaganju, pre nego upadnu u zamku navodenja generalnih zakona.

122. Kako možemo biti sigurni da je ta metoda tačna? Ne dozvolja- vajući tiranskim predrasudama da zabašure ili umanje nepoželjnc činjenice.

123. Koja grupa činjenica se najviše ceni? Ona koja se ne očekuje uobičajenim svakodnevnim posmalranjem života.

124. Na čemu se zasniva ovaj princip? Na razumu i iskustvu.

125. Šta on uništava? Praznoverje, presedane i konvencionalnost.

126. Kako su ti zakoni otkriveni? Uopštavanjem neuobičajenih, retkih i čudnih činjenica koje čine izuzetak.

127. Kako možemo objasniti mnoge ćudne i neobjašnjive feno- mene kojise neprestano dešavaju? Kreativnom snagom misli.

128. Zbog čega je to tako? Kada shvatimo činjenice, možemo biti sigurni da je to rezultat nekog konkretnog uzroka i da će taj uzrok funkcionisati s nepromenljivom preciznošću.

129. Šta je posledica tog znanja? Ono će objasniti uzrok svakom mogućem stanju, bilo da je ono fizičko, mentalno ili duhovno.

130 ♦ K u u ć USI'EHA

130. Kako će biti zaštićeni naši najbitniji interesi? tako što ćemo spoznati da nas znanje o kreativnoj pri ođi povezujesa beskrajnom snagom.

Cetrnaesti deo

Iz onoga što ste do sada učili, saznali ste da je misao duhovna aktivnost i da je zbog toga ima kreativnu snagu. To ne znači da

su neke misli kreativne, već da su sve misli kreativne. Isti princip postoji i u suprotnom smeru, poricanjem.

Svesno i nesvesno nisu ništa drugo do dve faze aktivnosti istog uma. Odnos podsvesnog sa svesnim sličan je odnosu izmedu vetrokaza i atmosfere. Baš kaošto i najmanji atmosferski pritisak izaziva aktiv- nost u nekom delu vetrokaza, tako i najmanja količina misli kojima se svesni um pozabavi u našem podsvesnom umu proizvodi aktiv- nosti koje su potpuno proporcionalne dubini osećanja koje karak- teriše tu misao, kao i jačini kojom ta misao nama preovladava.

Iz toga sledi da ukoliko poričete nezadovoljavajuće uslove, izvlačite kreativnu snagu svojih misli iz tih uslova. Vi ih sečete u korenu. Vi isisavate njihovu vitalnost.

Setite se da zakon rasta neminovno upravlja svakim ispoljavanjem u stvarnosti, tako da poricanje nezadovoljavajućih okolnosti neće izazvati odmah promene. Biljka će, nakon što joj presečemo koren, još neko vreme stajati potpuno vidljiva, ali će postepeno venuti i konačno nestati, pa će tako i uklanjanje misli u kojima razmišljate o nezadovoljavajućim uslovima postepeno, ali sigurno okončati te uslove.

Shvatićete da je to potpuno suprotan pravac od onog ka kojem bismo mi prirodno naginjali. Zbog toga će on i imati potpuno su- protan efekat od onog koji bismo obično postigli. Većina osoba se koncentriše na nezadovoljavajuće okolnosti i tako im daje onu

132 ♦ K l i u č u s p e h a

kolićinu energije i vitalnosti koja im je neophodna da još više oja- čaju.

1. Univerzalna energija, iz koje nastaju sva kretanja, svetlost, to- plota i boje, ne učestvuje u ograničavanju efekata kojima je uzrok, već ona njima komanduje. Univerzalna supstanca je izvor sve snage, mudrosti i inteligencije.

2. Spoznati tu inteligenciju znači upoznati sesa znalačkim kvalite- tima uma i kroz to se podići do univerzalne supstance i dovesti je u skladan odnos sa svojim poslovima.

3. To je nešto šlo ni najbolji učitelj fizičkih nauka nije ni pokušao - polje otkrića kojim još nije počeo da se bavi, u stvari, samo je nekoliko materijalističkih škola ikada uspelo uhvalili poneki zračak te svetlosti. Izgleda kao da u njima još nije osvanulo saznanje da je mudrost svugde podjednako prisutna, kao i snaga ili supstanca.

4. Neki će reći: ako su ti principi tačni, zbog čega ih mi ne predsta- vimo. Pošto je osnovni princip očigledno tačan, zašto ne dobijamo odgovarajuće rezullate? Medutim, mi ih dobijamo. Dobijamo rezul- tate koji su u potpunoj saglasnosti s našim razumevanjem zakona i našom sposobnosti da ga pravilno primenimo. Nismo mogli imati nikakve rezultate iz zakona koji upravljaju elektricitetom sve dok neko nije formulisao taj zakon i pokazao nam kako da ga prime- nimo.

5. To nas stavlja u potpuno nov odnos s našim okruženjem, otva- rajući nam mogućnosti o kojima prethodno nismo ni sanjali i sve to uredeni m nizom elemenata tog zakona, koje prirodno uplićemo u svoje nove mentalne stavove.

6. Um je kreativan i princip na kojem se taj zakon zasniva je ispra- van i legitiman i nerazdvojiv je deo prirode svih stvari. Medutim,

Č e t r n a k s t i d e o ♦ 133

ta kreativna snaga ne nastaje u pojedinačnom, već u univerzal- nom, jer individualno je jednostavno kanal za širenje te energije. Individualno jenačin na koji univerzalno proizvodi različite kom- binacije koje rezultiraju formiranjem pojava.

7. Znamo da su naučnici razložili materiju na neizmeran broj mo- lekula, ti molekuli su potom raščlanjeni na atome, a atomi na elek- trone. Otkriće elektrona u staklenim vakuumiranim cevima, koje sadrže učvršćene krajeve (odnosno polove) teških metala, ubed- Ijivo dokazuje da ti elektroni ispunjavaju sav prostor, da oni svugde postoje, da su sveprisutni. Oni ispunjavaju sva materijalna tela i u potpunosti okupiraju ono što nazivamo praznim prostorom. To je ta univerzalna supstanca, od koje sve stvari nastaju.

8. Elektroni će zauvek ostali elektroni, osim ako ne budu usmereni gde da odu da bi formirali alome i molekule, a to što ih usmerava jeste um. Odredeni broj elektrona, koji se obrću oko centralne sile, sačinjava atom, atomi se potom ujedinjuju u apsolutno pravilnom matematičkom odnosu i formiraju molekule, a oni se ujedinjuju i stvaraju mnoštvo sinteza, koje ujedinjene sačinjavaju kosmos.

9. Najlakši poznati atom je vodonik. On je 1.700 puta teži od elek- trona. Atom žive je 300.000 puta teži od elektrona. Elektroni su čist negativni elektricitet, a pošto oni imaju potpuno istu potencijalnu brzinu kao i druge kosmičke energije, kao što su svetlost, toplota, elektricitet ili misao (oko 300.000 kilometara u sekundi), ni vreme ni prostor nisu vredni razmatranja. Zanimljiv je način na koji je izračunata brzina svetlosti.

10. Brzinu svedosti je 1676. godine izračunao danski astronom Remer posmalrajući pomračenja Jupiterovih satelita. Kada je Zemlja bila najbliža Jupiteru, pomračenja su nastajala osam i po minuta pre vremena u odnosu na računice, a kada je Zemlja bila najudaljenija od Jupilera, ona su kasnila oko osam i po minuta. Remer je zaključio

134 • K l j u č u s p e h a

da je to zato što je svetlosti potrebno 17 minuia oa proputuje ceo prečnik Zemljine orbite, a što je i bila razlika u udaljenosti od Jupitera. Ta računica je kasnije proverena i dokazano je da svetlost putuje brzinom od oko 300.000 kilometara u sekundi.

11. Elektroni se u telu izražavaju kao ćelije i sadrže um i inteli- genciju, dovoljne da bi obavljali svoje funkcije u čovekovoj fizičkoj anatomiji. Svaki deo tela se sastoji iz ćelija, od kojih neke funkcio- nišu samostalno, a druge u zajednicama. Neke su zauzete izgrad- njom tela, dok su druge zauzete formiranjem različitih izlučevina neophodnih za telo. Neke rade kao prenosioci materijala, neke su hirurzi čiji je posao popravka kvarova, neke su mesožderi koji od- nose otpalke, a neke su stalno spremne da se suprotstave uljezima ili drugim nepoželjnim napadačima iz familije klica.

12. Sve te ćelije se pokreću sa zajedničkim ciljem i svaka od njih ne samo da je živ organizam već ima dovoljno inteligencije koja joj omogućava da obavlja neophodna zaduženja. Takode, prožete su i sa dovoljno inleligencije da bi sačuvale svoju energiju i održavale sopstveni život. Zbog toga moraju da obezbede dovoljno hrane i otkriveno je da one same biraju hranu.

13. Svaka ćelija se rada, umnožava, umire, a zatim se apsorbuje. Održavanje zdravlja i samog života zavisi od stalne regeneracije ćelija.

»

14. Očigledno da um postoji u svakom atomu tela. Taj um je ne- gativni um, a moć pojedinca da misli čini ga pozitivnim i tako mu omogućava da kontroliše negativni um. To je naučno objašnjenje za metafizička izlečenja i omogućiće svakom da shvati princip na kom se zasniva taj fenomen.

Č e t RNAESTI DEO ♦ 135

15. Negativni um, koji se nalazi u svakoj ćeliji tela, naziva se pod- svesni um, zato što on postupa bez našeg svesnog znanja. Naučili smo da se taj podsvesni um povinuje volji svesnog uma.

16. Sve stvari nastaju u umu i njihova pojavljivanja (u stvarnosti) rezultat su misli. Znači, vidimo da stvari ne nose u sebi poreklo, stalnost ili realnost. S obzirom na to da ih je misao stvorila, misao ih može i izbrisati.

17. U mentalnim, baš kao i u prirodnim naukama, vršeni su ekspe-| rimenti i svako novo otkriće je uzdizalo čoveka jedan stepen više kaI njegovim eventualnim ciljevima. Shvatamo da je svaki čovek odraz1 svojih misli, koje je imao tokom svog života. Taj odraz je utisnut

na njegovom licu, njegovoj tormi, njegovom karakteru i njegovom okruženju.

18. Svaka posledica ima svoj uzrok i ako bismo pratili njen trag sve do početne tačke, pronašli bismo krealivni princip iz kog je nastala. Dokazi o tome su sada potpuni, te je ta istina opšte prihvaćena.

19. Stvarni svet kontrolišu nevidljive i samim tim neobjašnjive sile. Do sada smo personalizovali te sile i nazivali ih bog, ali sada smo naučili da na to posmatramo kao na suštinu koja prožima, odnosno princip svega što postoji - beskrajni ili univerzalni um.

20. Univerzalni um, budući da je beskrajan i svemoguć, ima neo- graničene resurse pod svojom komandom, a kada se setimo da je on takode i sveprisutan, ne možemo pobeći od zaključka da i mi moramo biti izraz, odnosno manifestacija tog uma.

21. Spoznaja i razumevanje resursa podsvesnog uma ukazaće na to da je jedina razlika izmedu podsvesnog i univerzalnog u stepenu. Razlikuju se samo koliko se kap vode razlikuje od okeana. Oni su isti u tipu i kvalitetu, razlikuju se samo u stepenu.

*

136 ♦ K u u č uspeha

22. Da li možete da shvatite vrednost te opšte važne činjenice? Da li razumete da ako spoznate tu činjenicu, stupate u vezu sa svemoći? Pošto je podsvesni um veza izmedu univerzalnog i svesnog uma, zar onda nije očigledno da svesni um može svesno da sugeriše mi- sli koje će podsvesni um pokrenuti? Pošto je podsvesni um jedno sa univerzalnim, zar nije očigledno da ne postoje ograničenja za njegov krug delovanja?

23. Naučno razumevanje tog principa objasniće rezultate koji se ostvaruju snagom molitava. Rezultati postignuti na taj način nisu doneti nikakvim posebno datim proviđenjem, naprotiv, oni su rezul- tal lunkcionisanja savršeno prirodnog zakona. Zbog toga tu nema ničcg mističnog ili religioznog.

24. Ipak, posloje mnogi koji nisu spremni da sprovedu neophodnu disciplinu da bi ispravno razmišljali, čak i nakon što im postane očigledno da pogrešno razmišljanje donosi neuspehe.

25. Misao je jedina realnost, prilike su ništa drugo do spoljašnja manifestacija. Kako se menja misao, sve materijalne ili spoljašnje okolnosti se moraju promeniti da bi bile u skladu sa svojim stvara- ocem, a to je misao.

26. Medutim, misao mora biti oštrih ivica, čvrsta, stabilna, ne- promenljiva. Ne možete se kretati jedan korak napred, dva koraka nazad, niti možete provesti dvadeset ili trideset godina svog života izgrađujući negalivneokolnosti, kao rezultat negativnogmišljenja, a potom očekivati da se sve one istope pošto ste petnaest ili dvadeset minuta ispravno mislili.

27. Ako ste spremni da se disciplinujete, što je neophodno da biste uneli korenite promene u svoj život, to morate da uradite promi- šljeno, nakon što brižljivo i pažljivo proučite materiju. Nakon toga ne smete ničemu da dozvolite da vam se meša u odluku.

C e tknaesti deo ♦ 137

28. Ta disciplina, ta promena mišljenja, taj mentalni stav neće vam doneti samo materijalne dobiti koje su neophodne za vaše blagosta- nje, već će vam doneti i zdravlje i dobre uslove uopšte.

29. Ako u životu želite skladne uslove, morate razviti skladan men- talni stav.

30. Vaš spoljašnji svet biće odraz vašeg unutrašnjeg sveta.

31. U vežbi uz ovu lekciju koncentrišite se na sklad. Kada kažemo koncentrišite se, bukvalno mislimo na sve ono na šta ta reč po- drazumeva. Koncentrišite se toliko duboko, toliko iskreno, dok na kraju ne budete svesni samo sklada. Upamtite, mi se učimo radeći. Ćitanjeovih lekcija neće vas nigde odvesti. Vrednost je u praktičnoj primeni.

„Naučite da držite vrata zatvorena, ne puštajte u svoj um i u svoj svet bilo koji elemenat koji traži dozvolu za ulaz, a deluje kao da nikada neće biti ni od kakve koristi”, Džordž Metju Adams.

Pitanja za vežbu sa odgovorima

131. Šta je izvor sve mudrosti, moći i inteligencije? Izvor sve mu- drosti, moći i inteligencije je univerzalni um.

132. Gde nastaju sva kt etanja, svetlost, toplota i boje? Sva kretanja, svetlost, toplota i boje nastaju u univerzalnoj energiji, koja je ispo- Ijavanje univerzalnog uma.

133. Odakle potiče kreativna snaga uma? Kreativna snaga uma po- tiče iz univerzalnog uma.

134. Šta je misao? Misao je um u pokretu.

135. Kako se univerzalno razlikuje u formi? Individualno je naćin na koji univerzalno proizvodi različite kombinacije koje rezultiraju izgradnjom pojava.

136. Kako se to postiže? Moć individualnog da misli jeste njegova sposobnost da deluje na univerzalno i da ga ispolji u obliku.

137. Šta je, na osnovu onoga što do sada znamo, osnovna forma iz koje univerzalno uzima? Osnovna forma iz koje univerzalno uzima jesu elektroni, koji ispunjavaju sav prostor.

138. Gde nastaju sve stvari? Sve stvari nastaju u umu.

139. Šta je rezultat promene u mišljenju? Rezultat promene u mi- šljenju jeste promena u okolnostima.

140. Šta je rezultat skladnog mentalnog stava? Rezultat skladnog mentalnog stava jesu skladni životni uslovi. Misao, ma kako nema- terijalna bila, matrica je koja oblikuje ishode u životu.

P l T A N l A ZA VEŽBU SA ODGOVOIIIMA ♦ 139

»Tokom ovog plodnog veka um je bio aktivan na svim poljima, ali ono u čemu moramo potražiti misli koje su oblikovale sve mišljenje jeste nauka."

Petnaesti deo

Eksperimenti s biljnim parazitima ukazuju na to da čak i najniži oblici života mogu da iskoriste prirodni zakon. Taj eksperiment

je izveo Žak Loh, magistar i doktor, član lnstituta Rokfeler.

,,Da bismo imali materijal za eksperiment, u prostoriju bismo uneli saksije s ružinim grmovima i postavili ih ispred zatvorenog prozora. Ako bismo pustili biljke da se osuše, paraziti (lisne vaši) koji nemaju krila pretvorili bi se u krilate insekte. Pošto bi se preobrazile, one bi napustile biljku, doletele do prozora, a zatim puzale uz staklo."

Očigledno je da su ti mali insekti shvatili da je biljka na kojoj su živeli umrla i da više ne mogu da se hrane i poje s tog izvora. Jedini način na koji su mogli da izbegnu sigurnu smrt od gladi bio je da im privremeno izrastu krila i da odlete, što se i dogodilo.

Eksperimenti kao što je taj pokazuju da je sveznajuće, isto kao i svemoguće, sveprisutno i da čak i najmanja stvorenja mogu to da iskoriste ako su u velikoj nevolji.

Ovaj deo će vam otkriti nešto više o zakonu po kojem živimo. Objasnićemo da nam ti zakoni daju prednost, da su sve okolnosti i iskustva koja doživljavamo radi naše koristi, da stičemo snagu u proporciji sa utrošenim naporom, a da svoju sreću najbolje posti- žemo kroz svesnu saradnju s prirodnim zakonima.

1. Zakoni po kojima živimo postoje isključivo radi našeg napretka. Ti zakoni su nepromenljivi i ne možemo izbeći njihovo delovanje.

Pktnaesti deo ♦ 141

2. Sve velike i večne sile deluju u apsolutnoj tišini, ali mi imamo moć da uđemo u sklad s njima i da tako ispunimo život mirom i srećom.

3. Problemi, neskladi i prepreke ukazuju na to da odbijamo da damo ono što nam više ne treba ili odbijamo da prihvatimo ono što nam pripada.

4. Rast nastaje zamenom starog za novo, lošeg za dobro, to je uslov- Ijena i recipročna akcija zato što je svako od nas potpun misaoni entitet, a ta potpunost nam omogućava da dobijamo samo ako da- jemo.

5. Ne možemo steći ono što nam nedostaje ako sc uporno držimo onoga što imamo. Kako započinjemo da shvatamo namenu onogšto privlačimo, dolazimo u mogućnost da svesno kontrolišemo okol- nosti i postajemo sposobni da iz svakog iskustva izvučemo samo ono što nam je potrebno za budući razvoj. Naša sposobnost da to uradimo odreduje stepen sklada i sreće koju postižemo.

6. Sposobnost da dobijamo ono što nam je neophodno za razvoj neprestano raste, kako dostižemo više ravni i jasnije vizije i što su veće naše sposobnosti da znamo šta nam je potrebno, sigurniji ćemo to otkrivati, privlačiti i usisavati. Ništa ne bi smelo da nam dode osim onog što je neophodno za naš razvoj.

7. Sveokolnosti i iskustva koja nam dolaze, to čine zbog naše ko- risti. Problemi i prepreke će nastaviti da dolaze sve dok ne upijemo njihovu mudrost i ne izvučemo iz njih osnove budućeg razvoja.

8. Činjenica da ćemo požnjeti ono što smo posejali matematički je tačna. Mi stičemo trajnu snagu identičnu količini napora koji je potreban uložiti za prevazilaženje problema.

142 . K u u č US1>EHA

9. Neumoljivi zahtevi rasta zahtevaju da se napregnemo do naj- višeg stepena privlačenja onog što je u savršenom skladu s nama. Našu najveću sreću najbolje ćemo osigurati ako razumemo pri- rodne zakone i svesno saradujemo s njima.

10. Da bi posedovala životnost, misao mora da bude ispunjena Ijubavlju. Ljubav je proizvod osećanja. Zbog toga je suštinski bitno kontrolisati emocije, da ih vode intelekt i razlozi.

11. Ljubav je ono što daje životnost misli i omogućava joj da isklija. Zakon privlaćenja - ili zakon Ijubavi, jer oni su jedno te isto - do- neće joj neophodne materijale da bi izrasla i sazrela.

12. Prva forma koju će misao pronaći (tj. otkriti da bi mogla da se izrazi, da nam se prikaže) jeste jezik. To ukazuje na značaj reči. One su prvo ispoljavanje misli - brod kojim se misao prenosi. One koriste etar tako što ga pokreću i tako prenose misao drugim oso- bama u formi zvuka.

13. Misao može pokrenuti akciju bilo kog tipa, ali kakva god da je akcija, ona je i dalje jednoslavno misao koja pokušava da se izrazi u vidljivoj formi. Zbog toga je očigledno da ako hoćemo odredene uslove, tada sebi možemo dozvoliti bavljenje samo odredenim mi- slima.

14. Iz tog zaključujemo da ako želimo da ostvarimo bogatstvo u svom životu, možemo sebi da dozvolimo da mislimo samo o bo- gatstvu, a pošto su reči samo misli kojepoprimaju formu, moramo posebno da budemo oprezni i da koristimo samo konstruktivan i skladan jezik, koji će se vremenom kristalizovati u stvarne forme, iskazati se u našu korist.

15. Ne možemo pobeći od slika koje neprestano fotografišemo u svesti, a te fotografije pogrešnih zamisli upravo su ono što je

Petnaesti deo • 143

stvoreno korišćenjem reći ako koristimo bilo koju formu jezika koja nepredstavlja naše blagostanje.

16. Kako se naša misao pročišćuje i dostiže više ravni, mi ispo- ljavamo sve više života. To se postiže sa sve većom lakoćom kako koristimo reči-slike koje su jasno utvrdene i oslobodene koncepata koji im se kače na nižim misaonim ravnima.

17. Svoje misli moramo izraziti rećima, pa ako želimo da iskori- stimo uzvišene forme istine, smemo koristiti samo one materijale koji su izabrani pažljivo i inteligentno, s tim ciljem u vidu.

18. Predivna moć odevanja misli u formu reči jeste ono što raz- dvaja čoveka od ostatka životinjskog carstva. Korišćenjem pisane reči možemo gledati unazad kroz vekove i videti uzbudljive scene zahvaljujući kojima smo došli do sadašnjeg nasleda.

19. Coveku je omogućeno da dode u prisnu vezu s najvećim pis- cima i misliocima svih vremena i zbog toga je kombinovana prošlost koju mi danas posedujemo zapravo izražavanje univerzalne misli koja je težila da dobije formu u čovekovom umu.

20. Znamo da je cilj univerzalne misli stvaranje oblika i znamo da isto tako individualna misao večno pokušava da se izrazi u formi. Znamo da je svet misao-forma i da su rečenice kombinacija mi- sli-formi. Zbog toga, ako želimo da naš ideal budedivan ili snažan, moramo paziti da potpuno iste budu i reči iz kojih će se vremenom taj zamak izgraditi, da su one pažljivo izabrane jer je preciznost u izgradnji reči i rečenica najviša arhitektonska forma civilizacije i šifra za uspeh.

21. Reči su misli i zbog toga su one nevidljiva i nesavladiva snaga i vremenom će se pojaviti u formi u kojoj su izrečene.

144 ♦ K l JUČ uspeha

22. Reči mogu postati mentalna palata koja će zauvek živeti ili mogu postati ćumez koji će prvi povetarac odneti. One mogu oča- rati kako uho tako i oko, mogu da sadrže potpunu znanost. U njima pronalazimo istoriju prošlosti kao i nadu budućnosti, one su živi glasnik od kojeg svaka Ijudska i nadljudska aktivnost nastaje.

23. Lepota reči se nalazi ulepoti misli, snaga reči se nalazi u snazi misli, a snaga misli je u njenoj životnosti. Kako ćemo otkriti životnu misao? Čime se ona odlikuje? Mora da postoji princip. Kako ćemo otkriti taj princip?

24. Postoji matematički princip, a ne grešaka, postoji zdravstveni princip, a ne princip bolesti, postoji princip istine, a ne nepoštenja, postoji princip svetlosti, a ne tame, pa tako i princip bogatstva, a ne siromaštva.

25. Kako ćemo znati da je to tačno? Znaćemo ako ispravno prime- nimo matematički princip i tada možemo biti sigurni u rezultate. Tamo gde je zdravlje nema bolesti. Ako znamo istinu, ne može nas obmanuli greška. Ako pustimo svetlost da ude, tu ne može biti tama, pa tako i tamo gde je bogatstvo, ne može biti siromaštvo.

26. To su očigledne činjenice, ali najbitnija istina — da je misao koja sadrži princip životna i zbog toga sadrži život, zbog toga pu- šta korenje i vremenom izvesno i sigurno izbacuje negativne misli, koje po svojoj prirodi ne poseduju životnost - jeste nešto što se očigledno previdelo.

27. Ali to je činjenica koja će vam omogućiti da uništite svaku vrstu nesloge, nedostatka ili ograničenja.

(Sušlina navedene izjaveje u tomeda negativna misao, suprotno po- zitivnoj, ne poseduje životnost. Šta to u stvari znači? Negativna mi- sao koju gajimo održavaće nam negativne okolnosti, odnosno stanje

Pe t n ae s t i deo . 145

ili situacije u kojima ne želimo da budemo, da živimo. Medutim, ona ne poseduje životnost, što znači da ne može usloviti rast, a rast je nešto čemu celokupan kosmos prirodno teži. Negativne i neže- Ijene okolnosti će se održavati samo dok im obnavljamo energiju, negativnim mislima. Onog momenta kada prestanemo da gajimo takve misli, okolnosti koje im odgovaraju lagano će početi da gube energiju i ubrzo će nestati iz našeg okruženja. Medutim, pozitivna i kreativna misao je nešto što poseduje životnost, tj. ona podstiče rast. Kada počnemo da negujemo takvu vrstu misli, ne samo da utičemo na to da naše okruženje i okolnosti ponovo stvaraju te misli već svemu tome dajemo život i on počinje da raste, da se razvija. Upravo zbog toga u sličnim knjigama možete pročitati da pozitivna misao poseduje stotinu puta više energije od negativne. Pozilivna misao će izroditi pozitivne okolnosti koje će rasti i razvijati se, ne- gativna misao će ih ometati i usporavati.)

28. Ne može se dovesti u pitanje da će onaj koji je dovoljno mudar da razume, spremno spoznati da kreativna snaga misli stavlja u njegove ruke nevidljivo oružje, čineći ga gospodarom sudbine.

29. U fizičkom svetu postoji zakon kompenzacije, koji kaže da „kada se odredena kolićina energija bilo gde pojavi, tada ista ko- ličina energije nestane negde drugde" i na taj način saznajemo da možemo dobiti samo ako dajemo. Ako se založimo za neku aktiv- nost, moramo biti spremni da preuzmemo odgovornost za razvoj te aktivnosti. Podsvest ne može da preispituje razloge. Ona nas drži za reč, mi smo nešto tražili i to ćemo i dobiti, namestili smo krevet i sada treba u njega da legnemo, kocka je bačena, konac će pratiti putanju kojom smo ga ušili.

30. Zbog toga se mora vežbati pronicljivost, tako da misli koje upražnjavamo ne sadrže mentalne, moralne ili fizićke klice koje ne želimo da vidimo ostvarene u našim životima.

1 4 6 . K l j u č u s p e h a

31. Pronicljivost je sposobnost uma koja nam omogućava da pro- učimo činjenice i uslove na duge staze, kao neka vrsta Ijudskog teleskopa. Ona nam omogućava da razumemo kako teškoće, tako i mogućnosti, u bilo kom poduhvatu.

32. Pronicljivost nam omogućava da se pripremimo za prepreke koje ćemo sresti; tako ih možemo prebroditi pre nego što dobiju priliku da nam izazovu probleme.

33. Pronicljivost nam omogućava da planiramo zarad dobitka i da okrenemo svoje misli i pažnju u pravom smeru, umesto ka tokovima koji nam zauzvrat neće ništa doneti.

34. Pronicljivost je zbog toga apsolutno neophodna za razvoj bilo kog velikog dostignuća i s njom možemo ući, istražiti i zaposesti bilo koje mentalno polje.

35. Pronicljivost je rezultat unutrašnjeg sveta i razvija se u tišini, koncentracijom.

36. U vežbi uz ovu lekciju koncentrišite se napronicljivost. Zauzmite mesto na koje ste navikli i usredsredite se na činjenicu da posedo- vati znanje o kreativnoj snazi misli ne znači posedovati umetnost mišljenja. Pustite misli da se zadrže na činjenici da se znanje ne primenjuje samo po sebi i da naše akcije nisu upravljane znanjem, nego navikom, običajem, ponavljanjem, da sebe možemo navesti da primenimo znanje jedino odlučnim svesnim naporom. Dozovite u um činjenicu da znanje koje se ne koristi nestaje iz uma, da vrednost informacije leži u primeni principa. Nastavite da pratite taj tok misli sve dok ne steknete dovoljno pronicljivosti da možete formulisati nedvosmislen program kako da taj princip primenite na svoj spe- cifičan problem.

P e tnae s ti deo ♦ 147

Mislite ispravno i ta misao

Nahraniće svetsku glad;

Govorite ispravno i svaka ta reč

Biće plodno sem e tad;

Živite ispravno i život vam biće

Istaknut i plemenit od sad.

Horacio Bonar

Pitanja za vežbu sa odgovorima

.141. Šta odreduje stepen harmonije koju postižemo? Stepen har- monije koju postižemo odreduje naša sposobnost da iz svakog isku- stva dobijemo ono što je potrebno za naš razvoj.

142. Na šta ukazuju problemi i prepreke? Problemi iprepreke uka- zuju na to su neophodne za našu mudrost i duhovni razvoj.

143. Kako možemo izbed te probleme? Te probleme možemo iz- bed tako što ćemo razumeli prirodne zakone i saradivati s njima.

144. Šta je princip po kom se misao ispoljava u formi? Princip po kom se misao ispoljava u formi jeste zakon privlačenja.

145. Kako se obezbedujc materijal neophodan za rast, razvoj i sa- zrevanje ideje? Zakon Ijubavi, što je kreativni princip univerzuma, daje misli životnost, a zakon privlačenja donosi neophodne sup- stance zakonom rasta.

146. Kako se obezbeduju poželjni uslovi? Poželjne uslove stvaramo samo ako su nam misli poželjne.

147. Kako se privlače neželjeni uslovi? Neželjene uslove privlačimo razmišljanjem.diskutovanjem i vizuelizacijom nedostataka, ograni- čenja, bolesti, nesklada i nesloge bilo koje vrste. Tu mentalnu foto- grafiju pogrešnih pojmova podsvest preuzima i zakon privlačenja će je neizbežno kristalizovati u stvarnu formu. Naučna je činjenica da žanjcmo ono što smo posejali.

PlTANlA ZA VEŽHU SA ODGOVOUIMA ♦ 1 4 9

148. Kako možemo prevazići bilo koji vid straha, nedostatka, ogra- ničenja, siromaštva i nesklada? Bilo koji vid straha, nedostatka, ograničenja, siromaštva i nesklada prebrodićemo ako greške za- menimo principom.

149. Kako možemo spoznati princip? Princip možemo spoznati ako shvatimo da istina nepromenljivo uništava greške. Ne moramo mučno da lopatamo da bismo izbacili tamu. Sve što je potrebno jeste da upalimo svetlo. Isti princip važi za svaki oblik negativne misli.

150. Kakvu vrednost ima pronicljivost? Pronicljivost nam omo- gućava da shvatimo vrednost primene stečenog znanja. Izgleda da mnogi misle da će se znanje samo po sebi, automatski primeniti, što apsolutno nije tačno.

Svakom čoveku otvoreu je put,

Više duše će se peti višim,

Niže će po niiem pipkati;

A u srednjoj, maglovitoj ravni,

Ostale će napred, nazad skitati.

Ali svakom čoveku je otvoren

I viši p u ti niži

Isvaki će čovek izabrati

Putkoji mu je duši bliži.

Sesnaesti deo

Vibracijom pl anetarnogkosmosa upravlja zakon periodičnosti.Sve što živi ima periode rodenja, rasta, sazrevanja i opadanja.

Tim periodima upravlja zakon seđmice.

Zakon sedmice upravlja danima nedelje, mesećevim fazama, har- monijom zvuka, svetlom, toplotom, elektricitetom, magnetizmom, strukturom atoma. On upravlja životima pojedinaca i nacija i do- minira u komercijalnim poslovima.

Život je rast, rast je promena. Posle svakih sedam godina čovek ulazi u novi ciklus. Prvih sedam godina je period ranog detinjslva. Sledećih sedam godina je period detinjstva. Detinjstvo karakterišu prve individualne odgovornosti. Sledećih sedam godina je period adolescencije. Ćelvrti period obeležava postizanje punog razvoja. Peti period je konstruktivni period, kada čovek počinje da obez- beduje imetak, svojinu, dom i porodicu. Sledeći period, od 35. do 42. godine je period reakcija i promena, potom period obnavljanja, podešavanja i oporavka, u kojem se spremamo za sledeći period, a on počinje sa pedesetom godinom.

Oni koji su upoznati s tim ciklusom neće se brinuti kada stvari naizgled krenu naopako, već će primeniti principe koji su opisani u ovim lekcijama, potpuno sigurni da će viši zakon nepogrešivo nadgledati sve druge zakone i da će zato što razumeju i svesno primenjuju duhovni zakon moći da bilo koji očigledan problem preobrate u blagoslov.

1. Bogatstvo je rezultat rada. Kapital je posledica, a ne uzrok, on je sluga, a ne gospodar, on je sredstvo, a ne cilj.

Šesnaesti deo • 151

2. Najprihvaćeniji opis bogatstva jeste da se ono sastoji od svih onih korisnih i prijatnih stvari koje poseduju vrednost za razmenu. Upravo je ta vrednost za razmenu dominirajuća karakteristika bo- gatstva.

3. Kada razmotrimo taj mali dodatak sreći vlasnika, koje donosi bogatstvo, shvatamo da prava vrednost bogatstva nije u njegovoj koristi, već u njegovoj mogućnosti za razmenu.

4. Ta vrednost za razmenu ga čini sredstvom kojim obezbedujemo vredne stvari i kroz koje se naši ideali mogu ostvariti.

5. Zbog toga bogatstvo nikada ne treba da bude krajnji cilj, već samo sredstvo za postizanje cilja. Uspeh zavisi od viših ideala nego što je puko gomilanje bogatstva i onaj koji teži takvom uspehu mora formulisati ideju za koju je spreman da se bori.

6. S takvom idejom, načini i putevi će moći i biti obezbedeni, ali ne sme se napraviti greška, sredstvo ne sme postati cilj. Mora postojati konačan čvrst cilj - ideal.

7. Prentis Malford je rekao: „Uspešan čovek je onaj koji je opsednut najvećim duhovnim razumevanjem i svako najveće bogatstvo dolazi od superiorne i istinski duhovne moći.” Nažalost, postoje oni koji ne uspevaju da uvide tu moć, zaboravljajući da je majka Endrua Karnegija morala da izdržava familiju kada su došli u Ameriku, da je Harimanov otac bio siromašni sveštenik sa svega 200 dolara godiš- njom platom, da je ser Tomas Lipton započeo sa samo 25 centi. Ti Ijudi su se mogli osloniti samo na tu moć i ona ih nije izneverila.

8. Moć stvaranja u potpunosti zavisi od duhovne snage. Postoje tri koraka: stvaranje ideje, vizuelizacija i materijalizacija. Svaki in- dustrijalac zavisi isključivo od te snage. U članku objavljenom u magazinu Evribadis, Henri M. Flejdžer, multimilioner kompanije

152 • K l j u ć u s p e h a

Standard oil priznaje da je tajna njegovog uspeha moć da stvari zamisli potpuno. Iz razgovora s novinarom saznajemo da on može da stvori ideju, koncentriše se i vizuelizuje je, što su sve duhovne sposobnosti.

9. Pitali su ga: ,,Da li ste zaista predvideli celokupnu stvar? Hoću da kažem, da li zaista možete da zatvorite oči i vidite kolosek? I vo- zove kako prolaze? 1 da čujete sirene kako zvižde? Da li idete toliko daleko? Koliko jasno?" On je odgovorio: „Veoma jasno."

10. Upravo je tu vidimo uzrok i posledicu, vidimo kako misao ap- solutno prethodi i uslovljava akciju. Ako smo mudri, shvatićemo ogromnu činjenicu da ni na trenutak ne mogu postojati nikakve proizvoljne okolnosti i da je Ijudsko iskustvo rezultat uredenog i skladnog niza.

11. Uspešan biznismen češće je idealista i on uvek teži ka sve vi- šim standardima. Suptilne snage naših misli, kristališući se u našim dnevnim raspoloženjima, jesu ono što ustanovljava život.

12. Misao je plastičan materijal kojim izgrađujemo slike svog ra- stućeg poimanja života. Upotreba odreduje njegovo postojanje. Kao i kod drugih stvari, naša sposobnost da ga spoznamo i pravilno koristimo neophodan je uslov za postignuće.

13. Preuranjeno bogatstvo je ništa drugo do preteča za poniženje i katastrofu zato što ne možemo trajno zadržati ništa što ne zaslu- žujemo ili što nismo zaradili.

14. Uslovi koje srećemo u spoljašnjem svetu predstavljaju uslove koje nalazimo u unutrašnjem svetu. Oni su doneti zakonom privla- čenja, pa kako da odredimo šta može da ude u unutrašnji svet?

15. Sve što ude u um kroz čula, ili svesni um, ucrtaće se u umu, a re- zultat je mentalna slika koja će postati uzorak za kreativne energije.

Sesnaesti deo ♦ 153

Ta iskustva su umnogome rezultat okruženja, prilika, prethodnih razmišljanja i drugih oblika negativne misli i moraju biti pažljivo analizirana pre nego što se počnu upotrebljavati. S druge strane, možemo kreirati svoje mentalne slike svojim internim razmišlja- njem, bez obzira na spoljašnje uslove, bez obzira na bilo kakvo okru- ženje. Upravo tako što upotrebljavamo tu moć možemo kontrolisati svoju sudbinu, telo, um i dušu.

16. Upravo tako što upotrebljavamo tu moć otimamo svoju sud- binu iz ruku slučajnosti i sebi svesno stvaramo iskustva koja želimo, jer kada svesno predočimo okolnost, ta okolnost će se vremenom ispoljiti u našem životu. Zbog toga je i po ovoj poslednjoj analizi očigledno da je mišljenje najveći uzrok u životu.

17. Stoga, kontrolisati misli znači kontrolisati situacije, okolnosti, okruženje i sudbinu.

18. Kako onda možemo da kontrolišemo misao? Misliti znači iza- zvati misao, ali rezultat misli će zavisiti od njenog oblika, kvaliteta i njene životnosti.

19. Oblik će zavisiti od mentalnih slika iz kojih će ona poteći, što zavisi od dubine impresije, dominantne ideje, jasnoće vizije, sme- losti kojom gradimo sliku.

20. Kvalitet zavisi od grade, a ona od materijala od kojih je um sačinjen. Ako je taj materijal satkan od misli o snazi, čvrstini, od- lučnosti, odvažnosti, i sama misao će posedovati te kvalitete.

21. Konačno, životnost zavisi od osećanja kojima je misao oplo- dena. Ako je misao konstruktivna, ona će posedovati životnu snagu, imaće život, rašće, razvijaće se, širiti, biće kreativna, ona će sebi privući sve što je neophodno za njen potpun razvoj.

154 ♦ K u u č USPEHA

22. Ako je misao destruktivna, nosiće u sebi klicu sopstvenog ra- stvaranja, umreće, ali će i u umiranju doneti bolesti, zaraze i svaki drugi oblik nesklada.

23. To nazivamo zlom i kada ga dozovemo sebi, neki od nas bivaju raspoloženi da sopstvene probleme pripišu uzvišenom biću, ali to uzvišeno biće je prosto um koji održava ravnotežu.

24. On niti je dobar, niti loš, on jednostavno jeste.

25. Naša sposobnost da ga izdvojimo u formu (da mu damo stvaran oblik) jeste naša sposobnost da ispoljimo dobro ili zlo,

26. Dobro i zlo nisu dakle entiteti, to su jednostavno reči koje mi upotrebljavamo da ukažemo na rezultate našeg delovanja, a to de- lovanje je s druge strane odredeno karakterom našeg mišljenja.

27. Ako je naša misao konstruktivna i skladna, ispoljavamo dobro, a ako je destruktivna i neskladna, ispoljavamo zlo.

28. Ako želite da vizuelizujete drugačije okruženje, postupak je da jednostavno držite ideju u umu sve dok vaša vizija ne postane stvar- nost. Ne posvećujte misli konkretnim osobama, mestima i stvarima, oni nemaju mesta u apsolutnom, okruženje koje priželjkujete će imati sve što je potrebno; prave osobe i prave stvari će doći u pravo vreme i na pravo mesto.

29. Ponekad nije jasno kako ličnosti, sposobnosti, dostignuća, us- pesi, okruženje i sudbina mogu da se kontrolišu snagom vizueliza- cije, ali to je naučna činjenica.

30. Lako ćete videti da ono što mislimo odreduje kvalitet uma, a da kvalitet uma za uzvrat odreduje našu sposobnost i mentalne mo- gućnosti, a lako ćete i razumeti da će unapređivanje naših sposob- nosti prirodno pratiti veća ostvarenja i veća kontrola okolnosti.

Sesnabsti dbo ♦ 155

31. Prema tome, videćemo da prirodni zakoni funkcionišu u sa- vršeno prirodnom i harmoničnom maniru: sve izgleda kao da se „upravo dogodilo”. To ćete dokazati ako uporedite rezultate svojih napora u sopstvenom životu - kada je vaše delovanje bilo uslovljeno visokim idealima i kada ste imali sebične ili neke zadnje namere. Nikakav drugi dokaz vam nije potreban. Ako želite da prizovete ostvarenje bilo koje želje, stvorite u svom umu mentalnu sliku o us- pehu, svesnom vizuelizacijom te želje. Tako ćete prisiljavati uspeh, ostvariti ga naučnom metodom.

32. Možemo da vidimo samo ono što već postoji u stvarnom svetu, ali ono što vizuelizujemo već postoji u duhovnom svetu i ta vizu- elizacija je ujedno i stvaran simbol onoga što će se jednog dana pojaviti i u stvarnom svetu ako smo verni svojoj ideji. Razlog za to je prost: vizuelizacija je oblik imaginacije. Taj proces mišljenja ostavlja otisak na umu, a tiotisci zauzvrat formiraju koncepte i ideje, koji su planovi iz kojih će glavni arhitekta satkati budućnost.

33. Psiholozi su došli do zaključka da postoji samo jedno čulo, čulo osećanja i da sva druga čula nisu ništa drugo do modifikacije tog jednog čula. Pošto je to tačno, shvatamo zbog čega su osećanja istinsko vrelo snage, zašto emocije tako lako nadvladaju intelekt i zbog čega moramo da pustimo osećanja u svoje misli ako želimo rezultate. Misli i osećanja su neodoljivi.

34. Vizuelizacija, naravno, mora biti usmeravana voljom. Treba da vizuelizujemo tačno ono što hoćemo, moramo biti oprezni da ne dozvolimo imaginaciji da napravi nered. Imaginacija je dobar sluga, ali loš gospodar i, osim ako nije kontrolisana, može lako da nas navede na svakakve spekulacije i zaključke koji nemaju razloga ili osnova u bilo čemu. Svako mišljenje koje deluje verodostojno podložno je prihvatanju bez ikakvog analitičkog ispitivanja, a neiz- bežan rezultat toga je mentalni haos.

156 • K uu č U S P E H A

35. Zbog toga moramo izgraditi samo one mentalne slike za koje znamo da su naučno tačne. Analizirajte svaku ideju i ne prihvatajte ništa što nije naučno ispravno. Kada to uradite, nećete pokušavati ništa osim onog sa čime znate da možete da se nosite i uspeh će biti kruna vaših napora. To je ono što poslovni Ijudi zovu „daleko- vidost’! Prilično je slično intuiciji i jedna je od velikih tajni uspeha svih velikih poduhvata.

36. U vežbi uz ovu lckciju pokušajte da razumetc važnu činjenicu da su sklad i sreća stanja svesti i da nezaviseod posedovanja stvari, da su stvari efekat koji nastaje kao posledica ispravnih mentalnih stanja. Tako, ako želimo da posedujemo bilo koje stvari, naš glavni interes treba da bude postizanje mentalnogstava koji će dovestido željenih rezultata. Taj mentalni stav se dostiže spoznavanjem naše duhovne prirode i našeg jedinstva sa univerzalnim umom, koji je supstanca svih stvari. Ta spoznaja će privući sve što je neophodno za naš potpuni užitak. To je naučno i ispravno razmišljanje. Kada uspešno izgradimo takav mentalni stav, biće uporedo lako shvatiti i da je naša želja već postignuta činjenica. Kada to budemo mogli da uradimo, pronaći ćemo istinu koja nas oslobađa od bilo kakvog nedostatka ili ograničenja.

„Čovek može da uobliči, a zatim i pusti zvezdu da se valja u svojoj orbiti, a da opet pred bogom ne uradi tako vrednu stvar, kao onaj koji pusti zlatnu misao da sevalja kroz generacije koje dolaze" Henri Vord Bičer.

Pitanja za vežbu sa odgovorima

151. Od čega zavisi bogatstvo? Bogatstvo zavisi od toga koliko ra- zumemo kreativnu snagu misli.

152. U čemu je prava vrednost bogatstva? Prava vrednost bogatstva je u tome što može biti razmenjeno.

153. Od čega zavisi uspeh? Uspeh zavisi od duhovne snage.

154. Od čega zavisi duhovna snaga? Duhovna snaga zavisi od ko- rišćenja, a korišćenje odreduje postojanje.

155. Kako možemo istrgnuti svoju sudbinu iz .,ruku” slučajnosti? Svoju sudbinu možemo uzeti u svoje ruke ako shvatimo prilike koje bismo želeli videti ostvarene u svom životu.

156. Šta je istinski posao življenja? lstinski posao življenja je mi- šljenje.

157. Zbog čega je tako? Zato što je misao duhovna, a samim tim i kreativna? Svesno kontrolisati misao znači kontrolisati okolnosti, uslove, okruženje i sudbinu.

158. Šta je izvor sveg zla? Izvor sveg zla je destruktivno razmišlja- nje.

159. Šta je izvor svega dobrog? Izvor svega dobroga je naučno ispravno razmišljanje.

160. Šta je naučno razmišljanje? Naučno razmišljanje je spozna- vanje kreativne prirode duhovne energije i naše sposobnosti da je kontrolišemo.

158 . K l j u č u s p e h a

„Najveći dogadaji neke epohe su njene najbolje misli. U prirodi misli je da pronađe svoj put kojim će preći u delo" Bovi.

Sedamnaesti deo

Vrsta božanstva koje čovek svesno ili nesvesno poštuje ukazuje na intelektualni status obožavaoca.

Upitajte Indijanca o bogu i on će vam opisati moćnog vođu slavnog plemena. Upitajte paganina o bogu i on će vam pričati o Bogu vatre, Bogu vode, bogu ovog, onog i ostalog.

Upitajte lzraelca o bogu i on će vam pričati o Mojsijevom Bogu, koji je osmislio zgodan način da vlada prinudnim merama - otuda deset zapovesti.

Pagani su crtali svoje bogova koje su navikli da obožavaju i ako ništa, one su bile vidljive tačke oslonca, koje su im omogućavale da se mentalno koncentrišu na kvalitete koje su priželjkivali materija- lizovane u svojim životima.

Mi danas obožavamo boga Ijubavi, u teoriji, ali u praksi sebi ,,cr- tamo" bogatstvo, moć, modu, običaje i konvencionalnosti. Njima se klanjamo i obožavamo ih. Na njih se koncentrišemo i oni se stoga ispoljavaju u našim životima.

Čitalac koji savlada sadržaj sedamnaestog dela neće pobrkati sim- bole i realnost, njega će pre zanimati uzrok nego posledica. On će se koncentrisati na realnosti života i neće ga razočarati rezultati.

1. Rečeno nam je da čovek ima ,,moć nad svim stvarima”; ta moć se ostvaruje kroz um. Misao je aktivnost koja kontroliše svaki niži princip. Najviši princip, zbog svoje superiorne biti i kvaliteta, ne-

160 ♦ Kuuč USPEHA

minovno odreduje prilike, aspekte i relacije svega sa čime dode u dodir.

2. Vibracije mentalnih sila su najfinije i zbog toga najmoćnije. Onima koji opaze prirodu i transcendentalnost mentalnih sila, sve druge ftzičke sile utonu u beznačajnost.

3. Navikli smo da posmatramo kosmos kroz objektiv od pet čula i iz tih iskustava nastaju naše antropomorfističke ideje. Medutim, prave ideje su moguće samo ako posedujemo duhovnu pronicljivost. Ta pronicljivost zahteva da se ožive vibracije uma, što se postiže samo ako je um neprekidno koncentrisan u odredenom smeru.

4. Neprekidna koncentracija znači ravnomeran, neprekidan tok misli i rezultat je strpljivog, upornog, istrajnog i dobro uredenog sistema.

5. Velika otkrića su rezultat dugotrajnih istraživanja. Matematika zahteva godine koncentrisanog napora da bi se savladala, pa se tako i najveća nauka - ona o umu - otkriva samo kroz koncentrisan napor.

6. Koncentracija je prilično pogrešno shvaćena; izgleda da postoji uverenje da ona ima veze s nekakvim naporom ili aktivnošću, a upravo je potrebno sasvim suprotno. Veličina nekog glumca je u činjenici da on pri predstavljanju svog karaktera zaboravi na sebe samog, da se toliko s njim identifikuje da je publika pod uticajem realizma izvedbe. To će vam dati dobru ideju šta znači istinska kon- centracija, morate toliko biti zainteresovani za svoju misao, toliko zaneseni temom da niste svesni ničeg drugog. Takva koncentra- cija vodi do intuitivne percepcije i trenutnog pronicanja u prirodu objekta naše koncentracije.

Sedamnaesti deo • 161

7. Sva znanja su rezultat takve vrste koncentracije. Tako su otete tajne neba i zemlje, tako um postaje magnet i silna želja da se zna, on dovlači znanje, neodoljivo ga privlači, čini ga našim.

8. Žudnja je najvećim dclom podsvesna. Svesna žudnja retko ostvaruje svoj cilj. Medutim, podsvesna žudnja pobuduje skrivene sposobnosti uma, tako da se komplikovani problemi naizgled sami rešavaju.

9. Podsvesni um može koncentracijom biti pobuden i aktiviran u bilo kom smeru i naveden da nam služi za bilo koji cilj. Praktikovanje koncentracije zahteva kontrolu fizičkog, mentalnog i duhovnog bića. Svako stanje svesti, bilo da je fizičko, mentalno ili duhovno, mora biti pod kontrolom. Duhovna istina je zbog toga kontrolni faktor, to je ono što će nam omogućili da prerastemo ograničene rezultate i dostignemo tačku u kojoj ćemo moći da modele misli prevedemo u karaktere i svest.

10. Koncentracija ne znači puko redanje misli, već pretvaranje tih misli u praktične vrednosti. Prosečna osoba nema ideju o znače- nju koncentracije. Uvek je tu vapaj ,,da se ima’! a nikad vapaj ,,da se bude”. Ona ne shvata da jedno bez drugog ne može imati, da prvo mora pronaći „carstvo” pre nego što možc da ga „proširuje'! Trenutni entuzijazam nema nikakvu vrednost, cilj se postiže samo uz neograničeno samopouzdanje.

11. Um može da postavi ideal previsoko i da tako ne dostigne cilj, može pokušati da se vine neistreniranim krilima i da padne na ze- mlju umesto da poleti, ali to nije razlog da se ne pokuša ponovo.

12. Slabost je jedina prepreka za mentalna dostignuća; pripišite svoju slabost fizičkim ograničenjima ili mentalnim neodredeno- stima i pokušajte ponovo. Lakoća i perfekcija se postižu ponavlja- njem.

162 . Kl . J UČ USPEHA

13. Astronom usredsreduje svoj um na zvezde i one mu otkrivaju svoje tajne, geolog usredsreduje svoj um na konstrukciju zemlje i dobijamo geologiju; isto je sa svim stvarima. Ljudi usredsreduju svoje misli na životne probleme i rezultati su očigledni u ogromnom i složenom socijalnom poretku današnjice.

14. Sva mentalna otkrića i postignuća su rezultat žudnje i koncen- tracije, Žudnja je najsnažniji oblik delovanja. Što je žudnja istrajnija, olkrovenje je moćnije. Žudnja dodata koncentraciji će išćupati bilo koju tajnu iz prirode.

15. Pri ostvarivanju velikih misli, pri doživljavanju velikih emocija koje odgovaraju velikim mislima, um se nalazi u stanju u kojem ceni vrednost viših slvari.

16. Intenzitet najiskrenije koncentracije jednog trenutka i duboka žudnja da se postane i da se postigne, mogu nas odvesti dalje nego što bi to učinile godine sporog, normalnog i forsiranog napora. Ono će iščupati zatvorske rešetke neverice, slabosti, nemoći i samooma- lovažavanja i doneti nam radost jer smo ih nadvladali.

17. Duh inicijative i originalnosti je razvijen upornim i neprekid- nim mentalnim naporom. Biznis nas uči o vrednosti koncentracije i podstiče odlučnost ličnosti. To razvija praktičnu pronicljivost i brzinu zaključivanja. Mentalni elemenat dominira kao kontrolni faktor u svakoj komercijalnoj trci, a žudnja je preoviadujuća sila. Svi komercijalni odnosi su spoljni izraz žudnje.

18. Mnoge od snažnih i bitnih vrlina razvijene su kroz komercijalnu upotrebu. Um je stabilniji i usmereniji i postaje efikasan. Glavna potreba je očvršćivanje uma, tako da ga ne može ometati nagonski život i njegovi svojevoljni impulsi i tako da uspešno prevaziđe su- kobe između višeg i nižeg sebe.

Sedamnaesti d e o ♦ 163

19. Svako od nas je dinamo, ali dinamo sam po sebi nije ništa. Um mora pokretati dinamo i tek tada je koristan i tek tada se njegove energije mogu apsolutno usredsrediti. Um je mašina o čijoj snazi ne može ni da se sanja, a misao je svemoguća snaga. To je gospodar i stvaralac svih oblika i svih dešavanja koja se pojave. Fizička energija ne predstavlja ništa u poredenju sa svemogućnostima misli jer mi- sao omogućava čoveku da iskorišćava sve druge prirodne snage.

20. Vibracija je aktivnost misli, vibracija je ta koja pruža ruku i privlači materijal neophodan za konstrukciju i gradnju. Ništa nije mistično kada je u pitanju snaga misli, koncentracija jednostavno po- drazumeva da se svest može usredsrediti do tačke u kojoj se identifi- kuje s predmetom njene pažnje. Kao što telo apsorbuje hranu, tako i um apsorbuje predmet svoje pažnje, daje mu život i postojanje.

21. Ako se koncentrišete na neku bitnu stvar, pokrenuće se intu- itivne snage i doći će pomoć u vidu informacija koje će voditi ka uspehu.

22. Intuicija stižc na samom kraju, bez pomoći iskuslva ili memo- rije. Vrlo često intuicija rešava probleme koji su van dometa moći razuma. Intuicija često nailazi tako iznenada da je to zapanjujuće, otkriva nam istinu za kojom tragamo toliko direktno da dcluje kao da nam ju je poslala viša sila. intuicija se može gajiti i razvijati, ali da bismo to postigli, moramo je priznati i ceniti. Ako se intuitivnom posetiocu organizuje kraljevski doček kada stigne, on ćedoći opet. Što je dočeksrdačniji, češće će biti i njegove posete, ali ako je igno- risan ili zanemarivan, prorediće svoje posete. (Ovde se želi reći da ako ,,ne slušamo svoju intuiciju”, ukoliko zanemarujemo podsvesne intuitivne signale i smatramo ih za nešto što je neosnovano, što je protivno „zdravom razumu” i slično, u stvari razvijamo naviku da te signale ignorišemo i vremenom ih više nećemo ni primećivati.)

164 ♦ K l J U Č U 5 P E H A

23. lntuicija u glavnom dolazi u tišini, veliki umovi često traže usa- mljenost - upravo se tu svi veći životni problemi završavaju. Zbog toga svaki biznismen, koji to može sebi da priušti, ima privatnu kancelariju u kojoj neće biti ometan. Ako ne možete sebi priuštiti privatnu kancelariju, možete pronaći mesto gde ćete biti sami ne- koliko minuta dnevno da biste trenirali misli u smeru koji će vam omogućiti da razvijete tu nepobedivu snagu koju želite postići.

24. Upamtite da je podsvest u osnovi svemoćna, da ne postoje gra- nice za stvari koje može učiniti kada joj se da moć da služi. Stepen vašeg uspeha je odreden prirodom vaše žudnje. Ako je priroda vaše žudnje u skladu s prirodnim zakonom ili univerzalnim umom, to će vremenom emancipovati um i dati vam nesavladivu odvažnost.

25. Svaka savladana prepreka i svaka ostvarena pobeda će vam pru- žiti više vere u vašu moć i imaćete veće sposobnosti da pobedujete. Vaša snaga je odredena vašim mentalnim stavom. Ako je to stav o uspehu, kojeg se stalno držite s nepokolebljivom odlučnošću, pri- vući ćete iz nevidljivog kraljevstva stvari koje nečujno zahtevate. Misao koja se zadržava u umu postepeno će dobiti opipljivu formu. Nedvosmislena svrha pokreće uzroke koji izlaze u nevidljivi svet i pronalaze neophodan materijal koji će poslužiti vašoj svrsi.

26. Možda tragate za simbolima moći umesto za samom moći. Možda tragate za slavom umesto za poštovanjem, za blagom ume- sto za blagostanjem, za položajem umesto za služenjem. U svakom slućaju otkrićete da se oni pretvaraju u pepeo čim ih dostignete.

27. Prevremeno bogatstvo ili položaj ne mogu se održati jer nisu zasluženi. Dobićemo samo ono što dajemo i oni koji pokušaju da uzmu, a da ne daju, redovno otkrivaju da se zakon kompenzacije nemilosrdno primenjuje.

Sedamnaesti deo • 165

28. Uglavnom se vodi trka za novac i druge puke simbole moći, ali ako razumemo pravi izvor moći, možemo sebi dozvoliti da igno- rišemo simbole. Čovek s popriličnim bankovnim računom nema više potrebu da puni svoje džepove zlatom, a isto je i sa onim koji pronade pravi izvor moći - on više nije zainteresovan za njegove varke i pretvaranja.

29. Misao obično vodi spoljašnjost u evolutivnom pravcu, ali ona može biti okrenuta i ka unutrašnjem, gde će se baviti osnovnim principima stvari, srcem stvari, duhom stvari. Kada doprete do srca stvari, lakše ćete da ih razumete i da im komandujete.

30. To je zato što je duh neke stvari zapravo sama ta stvar, njena životnost, istinska supstanca. Forma je jednostavno spoljašnja (vid- Ijiva) ispoljavanje unutrašnje duhovne aktivnosti.

31. U vežbi uz ovu lekciju koncentrišite se što je bliže moguće u skladu sa uputstvima ove lekcije. Ne treba vam nikakavsvesni napor ili delovanje u vezi s vašim ciljem. Potpuno se opustite, izbegavajte bilo kakvu zabrinutost za rezullate. Upamtite da snaga dolazi kroz odmor. Dopustite mislima da se zadrže na vašem predmetu sve dok se potpuno ne identifikuju s njim, sve dok ne prestanete da budete svesni ičeg drugog.

32. Ako želite da uklonite strah, koncentrišite se na hrabrost.

33. Ako želite da uklonite nedostatak, koncentrišite se na obilje.

34. Ako želite da uklonite bolest, koncentrišite se na zdravlje.

35. Uvek se koncentrišite na ideju kao da već postoji. To je klica, životni princip koji ide napred i pokreće uzroke koji vode, usmera- vaju i uzrokuju neophodne relacije koje će se na kraju ispoljiti.

„Misao je vlasništvo samo onih koji mogu da je upražnjavaju,

Emerson.

Pitanja za vežbu sa odgovorima

161. Šta je ispravan naćin koncentracije? Potpuno smo koncen- trisani ako smo toliko identifikovani s predmetom misli da ničeg drugog nismo svesni.

162. Šta je rezultat takvog načina koncentracije? Koncentracija pokreće nevidljive sile koje neodoljivo privlače okolnosti koje su u skladu s našom misli.

163. Šta je kontrolni ('aktor takve metode mišljenja? Kontrolni fak- tor takve metode mišljenja je duhovna istina.

164. Duhovna istiua je kontrolni faktor takve metode mišljenja zato što priroda naše žudnje mora biti u skladu s prirodnim zakonom.

165. Šta je praktična vrednost takvog načina koncentracije? Misao se pretvara u karakter, a karakter je magnet koji stvara okruženje pojedinca.

166. Šta je kontrolni faktor u svakoj komercijalnoj trci? Kontrolni faktor u svakoj komercijalnoj trci je mentalni elemenat.

167. Kontrolni faktor u svakoj komercijalnoj trci je mentalni ele- menat zbog toga što je um gospodar i stvaralac svih oblika i svih dogadaja koji se ispolje.

168. Kako deluje koncentracija? Koncentracija razvija snagu per- cepcije, mudrosti, intuicije i inteligencije.

P l T A NJ A ZA VEŽBU SA ODGOVORI MA * 1 6 7

169. Zašto je intuicija nadređena razumu? Zato što ne zavisi od iskustava ili pamćenja i često nam donosi rešenja za probleme me- todama o kojima nemamo nikakvog znanja.

170. Šta je rezultat jurnjave za simbolima realnosti? Simboli se če- sto pretvore u pepeo čim ih dostignemo zato što je simbol samo spoljašnja forma unutrašnje duhovne aktivnosti, pa zato, ako ne posedujemo duhovnu realnost, forma će nestati.

Osamnaesti deo

Da bismo mogli da rastemo, moramo da obezbedimo ono što je neophodno za naš rast. To se postiže primenom zakona

privlačenja. Taj princip je jedino po čemu se pojedinačno razlikuje od univerzalnog.

Šta bi čovek bio da nije suprug, roditelj, brat ili sestra.kada ne bi bio zainteresovan za socijalni, ekonomski, politički ili religiozni svet? On ne bi bio ništa drugo do apstraktni teoretički ego. On zbog toga postoji samo u svom odnosu sa celinom, svom odnosu s drugim ljudima i u svom odnosu sa društvom. Njegovo okruženje je sastav- ljeno od tih odnosa i nikako drugačije.

Zbog toga je očiglednoda je pojedinac jednostavno diferencijal jed- nog univerzalnog uma „koji obasja svakog čoveka koji dođe na svet” i da se njegova takozvana individualnost ili karakter ne sastoji ni od čega drugog nego od načina koji ga dovodi u vezu s celinom.

To nazivamo njegovim okruženjem i ono je prouzrokovano (i do- vedeno u stvarnost) zakonom privlačenja. Ovaj deo govori nešto više o tom zakonu.

1. U svetu je nastupila promena u mislima. Ta promena se nečujno nazire u našoj sredini i važnija je od bilo koje druge kroz koju je svet prošao.

2. Ta tekuća revolucija u mišljenju Ijudi svih staleža, od radničke klasedo najuzvišenijih i najobrazovanijih, nenadmašna je u svetskoj istoriji.

O S A M N A E S T l DEO . 169

3. Nauka je odskora načinila ogromna otkrića, pronašla besko- načne resurse i otkrila tako ogromne mogućnosti i tako neočeki- vane moći da se Ijudi od nauke sve češće dvoume da li da potvrde neke teorije kao zasnovane i nesumnjive ili da opovrgnu druge kao apsurdne ili nemoguće.

4. Nova civilizacija se rađa. Običaji, veroispovesti i presedani pro- laze, a vizija, vera i služba zauzimaju njihova mesta. Humanost ra- skiva okove tradicije i kako nečistoće materijalizma bivaju istrošene, oslobađa se misao, a istina, u svom punom sjaju, uzdiže se pred zadivljenim mnoštvom.

5. Čitav svet je pred svitanjem nove svesti, nove moći i novog shva- tanja sebe.

6. Fizičke nauke su materiju objasnile molekulima, molekule atomima, atome energijom, a ono što je preostalo ser Džonu A. Flemingu bilo je da tu energiju objasni umom. U svom obraćanju Kraljevskom institutu rekao je: ,,U svojoj krajnjoj suštini, energija bi mogla biti neshvatljiva, za naseksperte, kao nešto što je direktno izloženo manipulaciji onog što nazivamo umom ili voljom."

7. Taj um je sveprisutan i konačan. On nastanjuje materiju koliko i dušu. To je duh kosmosa koji sve održava, svemu daje energiju i sve prožima.

8. Svako živo biće mora biti prožeto tom svemoćnom inteligenci- jom i shvatamo da se razlike u individualnim životima u velikoj meri mogu iskazati stepenom te inteligencije koju oni ispoljavaju. Upravo je veća inteligencija ono što na skali živih bića smešta životinje na više mesto nego biljke, a čoveka na višu nego životinje. Otkrivamo da je to uvećanje inteligencije iskazano sposobnošću pojedinog bića da kontroliše oblike vladanja i samim tim sebe svesno prilagodi okruženju.

170 ♦ K u u ć US P E HA

9. Baš to prilagodavanje okupira pažnju najvećih umova, a ono se ne sastoji ni od čega drugog do od spoznaje postojećeg uredenja u univerzalnoj svesti, jer dobro je poznato da će nam se ta svest po- vinovati u tačno onoliko koliko se mi najpre njoj povinujemo.

10. Spoznaja prirodnih zakona je ono što nam je omogućilo da ukrotimo vreme i prostor, da se vinemo u nebo i učinimo da čelik zaplovi i što je veći stepen inteligencije, dublja će biti naša spoznaja tih pt irodnih zakona i veća moć koju posedujemo.

11. Spoznavanje sebe kao individualizacije te univerzalne inteli- gencije omogućiće pojedincu da kontroliše one oblike inteligencije koje još nisu dostigle taj nivo samospoznaje, koje ne znaju da ta univerzalna inleligencija ispunjava sva bića i da jespremna da bude pozvana u akciju, ne znaju da ona odgovara na svaki zahtev. Zbog toga su oni zatvorenici sopstvenog bića.

12. Misao je stvaralačka, a princip na kome se taj zakon zasniva ispravan je i nerazdvojiv od prirode svih stvari. Medutim, ta krea- tivna snaga ne potiče iz pojedinačnog, već iz univerzalnog, koje je izvor i osnova sve energije i materije; pojedinačno j e samo kanal za širenja te energije.

13. Pojedinačno je prosto način na koji univerzalno proizvodi ra- zličite kombinacije čiji je rezultat izgradnja pojava, što zavisi od zakona vibracije, po kome različita brzina pokreta u primarnoj sup- stanci formira nove supstance, ali samo u odredenoj preciznoj nu- meričkoj proporciji. (Kvantna fizika odavno to objašnjava: u kratkim crtama, sve ono što vidimo, čujemo ili osetimo nije ništa drugo do „hologram'! sve se sastoji od potpuno istog materijala i jedina razlika izmedu pojedinih materija, oblika ili predmeta samo je u frekven- ciji, odnosno u stepenu vibracije, brzini kretanja. Naša percepcija „raznolikosti" oblika i boja nije ništa drugo do program kojim naš mozak prevodi različite vibracije u različite oblike ili osećaje. U

O S A M N A E S T l DEO • 171

protivnom, sve što bismo videli, odnosno doživljavali svuda oko sebe, bila bi bezgranična količina gušće ili rede grupisanih elek- trona, koji brže ili sporije vibriraju.)

14. Misao je nevidljiva veza kojom pojedinačno komunicira sa uni- verzalnim, konačno sa beskonačnim, videno s nevidenim. Misao je magija kojom se čovek preobražava u biće koje misli, zna, oseća i postupa.

15. Kako je odgovarajuća aparatura omogućila oku da otkrije spoljne svetove, udaljene milionima kilometara, tako je i sa od- govarajućim razumevanjem čoveku omogućeno da komunicira sa univerzalnim umom, izvorom sve snage.

16. Razumevanje koje čovek najčešće razvija korisno je koliko i video rikorder bez video kasete, u stvari, to najčešće nije ništa više nego „verovanje”, što ne znači apsolutno ništa. Divljaci sa Ijudožder- skih ostrva veruju u nešto, ali to ništa ne dokazuje.

17. Jedino ubedenje koje bilo kome donosi bilo kakvu korist jeste ono koje je testirano i pokazano da je činjenica. Posle toga to više nije ubeđenje, već jepostalo živa vera ili istina.

18. Tu istinu (o kojoj govori ova knjiga) testiralo je stotine hiljada Ijudi i shvatilo se da je ona istina tačno onoliko koliko je koristan bio aparat koji su koristili.

19. Čovek ne može da očekuje da će locirati zvezde udaljene stoti- nama miliona kilometara bez odgovarajuće jakog teleskopa i zbog toga je nauka neprestano zauzeta izgradnjom većih i moćnijih te- leskopa. Zahvaljujući tome neprekidno je nagradivana novim zna- njima o nebeskim telima.

172 ♦ K u u č US P E HA

20. lsto je i sa razumevanjem. Ljudi neprekidno napreduju u meto- dama kojekoristeda bi mogli komunicirati sa univerzalnim umom i njegovim beskonačnim mogućnostima.

21. Univerzalni um se ispoljava u objektivnom kroz princip pri- vlačenja, koji svaki atom primenjuje na drugi atom u beskonačnim stepenima intenziteta.

22. Stvari su međusobnopovezane po tom principu kombinovanja i privlačenja. Taj princip ima univerzalnu primenu i on je jedini način na koji se svrha postojanja dovodi u život.

23. Primenom tog univerzalnog principa na najlepši moguć način vidimo kako se izražava rast.

24. Da bismo rasli, moramo da imamo ono što je osnovno za naš rast, ali kako smo sve vreme u potpunosti misaono biće, ta potpu- nost nam dozvoljava da dobijamo samo ako dajemo. Rast je zbog toga uslovljen uzajamnim delovanjem i otkrivamo da se na mental- noj ravni iste stvari privlače, a da mentalne vibracije reaguju samo do stepena sopstvenog vibracijskog sklada. (Zbog ovoga su izuzetno važni ranije pomenuti stepen žudnje i dubina emocije koje vezu- jemo za svoju misao, jer veća žudnja i snažnija emocija uvećavaju stepen vibracije naše misli i samim tim snažnije i više privlače svoje objekte.)

25. Zbog toga je jasno da će misli o bogatstvu reagovati samo na slične misli; na bogatstvo pojedinca gleda se kao na nešto neod- vojivo od njega. Otkriveno je da je bogatstvo iznutra tajna za pri- vlačenje bogatstva spolja. Shvatilo se da je pravi izvor bogatstva pojedinca njegova sposobnost da proizvede. Zbog toga je onaj koji radi s punim srcem siguran da će postići neograničen uspeh. On će dati i neprekidno davati i što više daje više će i primati.

O S A M N A E S T I DEO • 173

26. Koliko samo veliki finansijeri na Vo) stritu, industrijalci, dr- žavnici, advokati, pronalazači, lekari, autori... - koliko samo svaki od njih doprinosi zbiru ljudske sreće, ničim drugim do moćima njihovog uma?

27. Misao je energija kojom se pokreće zakon privlačenja, što će se u jednom momentu ispoljiti kao bogatstvo.

28. Univerzalni um je statičan um ili supstanca u ravnoteži. On se izdvaja u formu našom snagom misli. Misao je dinamička faza uma.

29. Snaga zavisi od svesnosti te snage. Ako je ne koristimo, izgubi- ćemo je, a ako je nismo svesni, ne možemo je ni koristiti.

30. Koliko ćemo koristiti tu snagu zavisi od pažnje. Stepen pažnje odreduje naš kapacitet za prihvatanje znanja, što je drugi naziv za snagu.

31. Smatra se da je pažnja ona oznaka koja razlikuje genija. Gajenje pažnje zavisi od vežbanja.

32. Podstrek za pažnju je interesovanje. Što je veće interesovanje, to je veća pažnja, a što je veća pažnja, veće je interesovanje - akcija i reakcija. Započnite s pridavanjem pažnje i ubrzo potom probu- dićete interesovanje. lnteresovanje će privući veću pažnju, a ta pa- žnja će produbiti novo interesovanje i tako dalje. Ova vežba će vam omogućiti da izgradite moć pažnje.

33. U vežbi uz ovu lekciju koncentrišite na svoju moć da stva- rate. Potražite pronicljivost, percepciju, pokušajtepronaći logičnu osnovu za veru koja je u vama. Pustite misli da se zadrže na činjenici da se čovek kao fizičko biće kreće i živi održavan vazduhom, baš kao i sva druga organska bića, tj. da mora da diše da bi živeo. Zatim pustite misli da zastanu na činjenici da se čovek kao duhovno biće

174 ♦ Ključ uspeha

takode kreće, živi i postoji pomoću slične, ali finije energije od koje mu zavisi život i da kao što u stvarnom svetu nijedan život ne može nastati pre nego što se zasadi seme i što plod ne može nastati kao viša forma od one koju su roditelji obezbedili, tako i u duhovnom svetu nijedna posledica ne može nastati pre nego što se zasadi seme, a i plod će zavisili od prirode semena. To znači da će rezultat koji ostvarite zavisili od vašeg shvatanja zakona koji važe u moćnom carstvu uzroka, najvišoj evoluciji ljudske svesti.

,U mojoj svesli ne postoji misao koja ne teži da se brzo preobrazi u moć i organizuje ogromna pomoćna sredstva’l Emerson.

Pitanja za vežbu sa odgovorima

171. Čime se mere razlike izmedu individualnih života? Razlike izmedu individualnih života mere se stepenom inteligencije koji oni ispoljavaju.

172. Šta je pravilo po kom individua može da kontroliše druge oblike inteligencije? To je spoznaja sebe kao individualizacije uni- verzalne inteligencije.

173. Odakle potiče slvaralačka moć? Slvaralačka moć potiče iz univerzalnog.

174. Kako univerzalno stvara oblik? Univerzalno stvara oblik kroz individualno.

175. Šta je to što povezuje individualno i univerzalno? Individualno i univerzalno povezuje misao.

176. Šta je princip koji moguću egzistencijupretvara u život? Zakon ljubavi je taj koji egzistenciju pretvara u život.

177. Kako se taj princip iskazuje? Taj princip se iskazuje zakonom rasta.

178. Od kojih uslova zakon rasta zavisi? Zakon rasta zavisi od uza- jamnog delovanja. Individua je od samog početka potpuna i zbog toga može da prima samo ako daje.

179. Šta je to što dajemo? Dajemo misao.

176 ♦ Ključ us p e ha

180. Šta je to što dobijamo? Dobijamo misao, što je u stvari sup- stanca u mirovanju koja se neprekidno izdvaja u formi onoga o čemu mislimo.

Devetnaesti deo

Strah je snažna forma misli. On paralizuje nervne centre utićući tako na cirkulaciju krvi. To zauzvrat parališe mišićni sistem,

tako da strah utiće na celokupno biće, telo, mozak i nerve, fizički i mentalno.

Naravno, način da nadvladamo strah jeste da postanemo svesni snage. Šta je to što nazivamo snagom? To ne znamo, kao što ne znamo tačno ni šta je to elektricitet. Medutim, ono što znamo jeste da ako se povinujemo zakonu koji upravlja elektricitetom, elektri- citet postaje naš poslušni sluga - osvetliće nam domove i gradove, pokrenuti mašine i služiti nam na mnoge korisne načine.

Isto je i sa životnom snagom. lako ne znamo šta je to u stvari i verovatno nikad i nećemo znati, znamo da je to primarna snaga koja se ispoljava kroz sva živa tela i da se možemo otvoriti, ako se povinujemozakonima i principima koji njome upravljaju, ka mnogo bogatijem prilivu te životne energije i tako izraziti najviši moguć stepen mentalne, moralne i duhovne efikasnosti.

Ovaj deo govori o veoma jednostavnom načinu razvoja životne energije. Ako vežbate kao što je naglašeno u ovoj lekciji, ubrzo ćete razviti osećaj za snagu koja je uvek bila karakteristična crta genija.

1. Potraga za istinom više nije nasumična avantura, već sistematski proces čiji je tok logičan. Svakoj vrsti iskustva se pridaje pažnja dok se uobličava rešenje.

2. U potrazi za istinom tragamo za krajnjim ciljem. Znamo da je svako ljudsko iskustvo posledica, pa ako možemo da dokučimo

178 . K l j u č u s p e h a

uzrok i ako pri tom otkrijemo da je taj uzrok nešto što možemo kontrolisati, to znači da će i rezultat ili iskustvo takode biti pod našom kontrolom.

3. Ljudsko iskustvo tada više neće biti utakmica slučajnosti, čovek neće biti dete sreće, nego dete sudbine. (Ovde se ne misli na sudbinu kao predodredenu budućnost, nešto što ne možemo menjati, već na lični, unutrašnji životni cilj, za kojim svako od nas traga.) Sreću i slučajnost ćemo redovno kontrolisati, kao što kapetan kontroliše svoj brod ili mašinovoda svoj voz.

4. Sve stvari su konačno razložene na potpuno istovetan elemenat (na elektrone), a kako su one tako protumačene, kao jedna u dru- goj, tada moraju biti u odnosu i nikada ne mogu biti u suprotnosti jedna s drugom.

5. U fizičkom svetu posloje nebrojeni kontrasti i oni se mogu, da bi bilo pogodnije, označiti različitim imenima. Postoje veličine, boje, nijanse ili krajevi za sve stvari. Postoje Severni i )užni pol, unutra i spolja, vidljivo i nevidljivo, ali ti izrazi služe samo da bi se krajnosti stavile u kontrast.

6. To su imena data za dva različita dela jedne količine. Dva kraja su relativna, to nisu razdvojeni entiteti, već dva dela ili dve strane celine.

7. U mentalnom svetu nailazimo na isto pravilo, pričamo o znanju i neznanju, a neznanje je samo nedostatak znanja i zato shvatamo da je to samo reč koja objašnjava da znanja nema, to samo po sebi nije princip.

8. U momlnom svetu pronalazimo isto pravilo, govorimo o dobru i zlu, ali dobro je realnost, nešto opipljivo, dok je zlo jednostavno negativno stanje, stanje u kojem nema dobrog. Za zlo se ponekad

De ve tnae sti deo ♦ 179

misli da je to veoma realno stanje, ali ono nema princip, nemaživot. To znamo zato što ono uvek može biti uništeno dobrim. Kao što istina uništava zabludu i kao što svetlo uništava tamu, tako isto i zlo nestaje kada se dobro pojavi. Zbog toga u moralnom svetu postoji samo jedan princip.

9. Otkrivamo da potpuno isti zakon obitava i u duhovnom svetu. Pričamo o umu i materiji kao o dva razlićita entiteta, ali postoji samo jedan funkcionalni princip, a to je um.

10. Um je stvaran i večan. Materija se uvek menja. Znamo da je period od sto godina isto što i samo jedan dan kada posmatramo u vremenskom razdoblju koje se označava eonima. Ako stojimo u bilo kom velikom gradu i zadržimo pogled na nebrojenim velikim i ve- ličanstvenim zgradama, ogromnim kolonama automobila, električ- noj rasveti i svim drugim udobnostima modernecivilizacije, setimo se da ništa od svega toga nije postojalo samo stotinak godina ranije, a ako bismo mogli zastati na tom istom mestu, ali sto godina kasnije, najverovatnije bi samo neke od tih udobnosti još postojale.

11. Sa istim zakonom promene susrećemo se i u životinjskom carstvu. Milioni i milioni životinja dolaze i odlaze svakih nekoliko godina koliko traje njihov život. U svetu biljaka promene su brže. Mnoge biljke i gotovo sve vrste trava dolaze i odlaze u samo jednoj godini. U neorganskom svetu očekujemo da ćemo pronaći nešto postojanije, ali dok zurimo u očiglednočvrst kontinent, govore nam da je on izrastao iz okeana, vidimo džinovsku planinu, ali nam kažu da se na njenom mestu nekada nalazilo jezero, dok stojimo sa stra- hopoštovanjem ispred velikih litica kanjona, veoma lako možemo pratiti putanju kojom su glečeri nosili sve pred sobom.

12. Nalazimo se u prisustvu neprekidne promene i znamo da je ta promena u stvari evolucija univerzalnog uma, veličanstveni proces kojim se sva bića neprekidno iznova stvaraju i tako saznajemo da

180 . Kliuč uspeha

materija nije ništa drugo do oblik koji um poprima i da je ona na- prosto stanje. Materija nema princip, um je jedini princip.

13. Um je jedini princip koji funkcioniše u fizičkom, mentalnom, moralnom i duhovnom svetu.

14. Takode znamo da je um statičan, um koji odmara. Znamo da sposobnost individualnog da misli jeste njegova sposobnost da de- luje na univerzalni um i preobrati ga u dinamički um, um u po- kretu.

15. Da bismo to postigli, moramo obezbediti gorivo, u vidu hrane, jer čovek ne može da misli, a da ne jede. Tako shvatamo da ni du- hovna aktivnost, kao što je mišljenje, ne može biti pretvorena u izvor zadovoljstva i profita, sem ako ne koristimo materijalna sredstva.

16. Potrebna je neka vrsta energije da sakupi elektricitet i pretvori ga u dinamičku snagu, potrebni su sunčevi zraci da bi se obezbe- dila energija neophodna za opstanak biljnog života, pa je tako isto i individui polrebna odredena energija u vidu hrane da bi mogla da misli i time deluje na univerzalni um.

17. Možda znate da um neprekidno i večno uzima formu, zauvek teži ka izražavanju. Medutim, ostaje činjenica da će, ako je vaša misao snažna, konstruktivna i pozitivna, to biti veoma očigledno u vašem zdravstvenom stanju, vašem poslu i vašem okruženju. Ako je vaša misao slaba, kritička, destruktivna i uopšte negativna, to će se ispoljiti u vašem telu kao strah, briga, nervoza, u vašim finansi- jama kao nedostatak ili ograničenje i u neskladnim okolnostima u vašem okruženju.

18. Sve bogatstvo je izdanak moći. Posedi imaju vrednost samo ako daju moć. Dogadaji su značajni samo ako utiču na moć. Sve stvari predstavljaju odredeni oblik ili stepen moći.

D e v e t n a e s t i d e o • 181

19. Ako znamo uzroke i posledice, kao što je pokazano pomoću zakona koji upravljaju parom, elektricitetom, hemijskim privlače- njem i gravitacijom, možemo odvažno da planiramo i neustrašivo izvršavamo plan. Ti zakoni se nazivaju prirodnim zakonima zato što oni upravljaju fizičkim svetom. Medutim, nisu sve snage fizičke. Postoji takode mentalna snaga, kao i moralna i duhovna snaga.

20. Šta su drugo naši obrazovni univerziteti nego mentalne elek- trane, mesta na kojima se razvija mentalna snaga?

21. Kao što postoje moćne elektrane za snabdevanje moćnih ma- šina snagom, pri čemu se sirov materijal sakuplja i pretvara u po- trebe i udobnosti života, tako i mentalne elektrane prikupljaju sirov materijal, a zatim ga obraduju i razvijaju u snagu koja je beskrajno superiorna nad svim snagama prirode, koliko god one bile čude- sne.

22. Šta jesirov materijal koji se prikuplja u hiljadama tih mentalnih elektrana širom sveta, a zatim razvija u moć koja očigledno kontro- lišesvaku drugu snagu? U svojoj statičkoj ('ormi, to je um, a u svojoj dinamičkoj formi to je misao.

23. Ta moć je superiorna zato šlo je na višoj ravni, zato što je omo- gućila čoveku da otkrijezakon kojim te čudesne moći prirode mogu biti upotrebljene i pokrenute da obave posao stotina ili hiljada Ijudi. Ona je čoveku omogućila da otkrije zakone kojima su zauzdani vreme i prostor, a zakon gravitacije ukroćen.

24. Misao je životna snaga ili energija koja se razvija i koja je u poslednjih pola veka proizvela zapanjujuće rezultate da bi stvorila svet koji bi bio apsolutno nepojmljiv čoveku koji je živeo pre 50 ili čak 25godina. Ako su takvi rezultati postignuti organizovanjem tih mentalnih elektrana za samo 50 godina, šta se sve može očekivati za narednih 50 godina?

182 ♦ K l i u č u s p e h a

25. Količina supstance iz koje su sve stvari stvorene je beskonačna. Znamo da svetlost putuje brzinom od 300.000 kilometara u sekundi i znamo da postoje zvezde toliko udaljene da je svetlosti potrebno 2.000 godina da stigne do nas i da takve zvezde postoje na svakom dclu neba. Takođe znamo da ta svetlost dolazi u talasima, pa ako etar na kom ti talasi putuju ne bi bio neprekidan, svetlost ne bi stigla do nas. Zbog toga možemo da zaključimo da je ta supstanca, ili etar, ili sirovi materijal, prisutna svuda.

26. Kako se ona ispoljava? U elektronici se baterija formira spaja- njem suprotnih krajeva cinka i bakra, što omogućava struji da teče od jednog do drugog kraja i tako stvara energiju. Isto se ponavlja u svakom polaritetu, a pošto svi oblici zavise samo od brzine vibra- cije i doslednog medusobnog odnosa atoma, moramo promeniti polaritet ako želimo da promenimo oblik ispoljavanja.

27. U vežbi uz ovu lekciju koncentrišite se, a kada to kažemo, mi- slimo na sve ono šta ta reč znači. Upijte se u predmet svoje misli toliko da ničeg drugog niste svesni i radite to nekoliko minuta sva- kog dana. Trošite neophodno vreme na jelo da bi se telo moglo nahraniti, pa zašto onda ne biste utrošili vreme da unesete i men- talnu hranu?

28. Neka se misao zadrži na činjenici da su pojave obmanjujuće. Zemlja nije ravna, niti je nepokretna, nebo nije kupola, sunce se ne pomera, zvezde nisu mrljice svetlosti, a materija, za koju se nekada mislilo da je nepromenljiva, znamo da se neprekidno kreće.

29. Pokušajte da shvatite da brzo dolazi dan - njegova zora je na pragu - kada će načini mišljenja i delanja morati da budu prilago- deni brzom uvećanju znanja o večnim principima.

„Nečujna misao je, na kraju krajeva, najmoćnijesredstvo u Ijudskim poslovima”, Čening.

Pitanja za vežbu sa odgovorima

181. Kako se krajnosti stavljaju u suprotnost? Krajnosti se obele- žavaju posebnim imenima, kao što je unutra i spolja, gore i dole, svetlo i tama, dobro i loše.

182. Da li su krajnosti zasebni entiteti? Krajnosti su delovi ili strane jedne celine.

183. Šta je jedini kreativni princip u tizičkom, mentalnom i du- hovnom svetu? Jedini kreativni princip u fizičkom, mentalnom i duhovnom svetu je univerzalni um ili večna energija iz koje sve stvari nastaju.

184. Kako smo mi povezani s tim kreativnim principom? Mi smo s kreativnim principom povezati svojom sposobnošću da mislimo.

185. Kako kreativni princip postaje upotrebljiv? Misao je seme koje stvara akciju, a akcija stvara formu.

186. Od čega zavisi forma? Forma zavisi od brzine vibracije.

187. Kako se može promeniti brzina vibracije? Brzina vibracije se može promeniti mentalnom aklivnošću.

188. Od čega zavisi mentalna aktivnost? Mentalna aktivnost zavisi od polariteta, akcije i reakcije izmedu pojedinca i univerzalnog.

189. Da li kreativna energija dolazi izpojedinca ili iz univerzalnog? Kreativna energija dolazi iz univerzalnog, ali univerzalno se može iskazati samo kroz pojedinačno.

184 ♦ Ključ u s p e h a

190. Zašto je pojedinačno neophodno? Pojedinačno je neophodno zato što je univerzalno statično i zahteva energiju da bi se pokre- nulo. To se postiže hranom, koja se pretvara u energiju koja poje- dincu omogućava da misli. Kada pojedinac prestane da se hrani, on prestaje da misli, tako on više ne deluje na univerzalno i samim tim nema više akcije i reakcije. Univerzalno je tada samo čist um u statičkom obliku - um koji seodmara.

Dvadeseti deo

Godinama su se vodile beskrajne diskusije o poreklu zla. Teolozi su nam govorili da je Bog Ijubav i da je Bog sveprisutan. Ako bi

to bilo istina, onda ne bi postojalo mesto na kome nema boga. Gde su onda zlo, satana i pakao? Pogledajmo:

Bog jeduh.

Duh je kreativni princip kosmosa.

Ćovek je stvoren po liku Boga i sličan Bogu.

Ćovek je prema tome duhovno biće.

Jedina aktivnost koju duh poseduje jeste moć da misli.

Mišljenje je prema tome kreativni proces.

Svi oblici su zbog toga rezultat misaonih procesa.

Uništenje oblika takode mora biti rezultat misaonog procesa.

Fiktivni prikazi oblika rezultat su kreativne snage misli, kao u hi- pnozi.

Vidljivi prikazi oblika rezultat su kreativne snage misli, kao u spi- ritualizmu.

Izumi, organizovani i konstruktivni poslovi bilo koje vrste rezultat su kreativne snage misli, kao pri koncentraciji.

Kada kreativna snaga misli ispolji nešto korisno za čovečanstvo, rezultat nazivamo dobrim.

186 ♦ K l j u č u s p e h a

Kada se kreativna snaga misli ispolji u destruktivnom ili lošem ma- niru, rezultat nazivamo zlim.

To ukazuje na poreklo i dobra i zla, to su prosto reči skovane da bi ukazale na prirodu rezultata nastalog iz mišljenja, odnosno u kreativnom procesu.

Misao obavezno prethodi i određuje akciju, a akcija prethodi okol- nostima i uslovljava ih.

Ovaj deo će malo više govoriti o tome.

1. Duh neke stvari je ta stvar, on je nužno fiksiran, nepromenljiv i večan. Vaš duh to ste vi, bez duha bili biste ništa. On postaje aktivan time što spoznajete njega i njegove mogućnosti.

2. Možete posedovati sve bogatstvo hrišćanskog sveta, ati ako ga ne spoznate i ne upotrebite, ono neće imati nikakvu vrednost. Isto je i s vašim duhovnim bogatstvom. Ako ga ne spoznate i ne koristite, ono neće imati nikakvu vrednost. jedan jedini uslov duhovnesnage jeste da je spoznate i koristite.

3. Sve velike stvari dolaze sa spoznajom. Skiptar moći je svest, a misao je njen glasnik i taj glasnik neprekidno modelira realnost nevidljivog sveta u uslove i okruženja stvarnog sveta.

4. Mišljenje je istinski posao življenja, a moć je rezultat. Sve vreme se nosimo s magičnom snagom misli i svesti. Dokle god smo ne- svesni moći koja nam je data u ruke, kakve rezultate možemo oče- kivati?

5. Dokle god je tako, ograničavamo se na površne prilike i od sebe pravimo tovarnu životinju za one koji misle, one koji spoznaju moć, one koji znaju da ako nismo voljni da mislimo, moraćemo da ra- dimo. Što manje mislimo, sve više čemo morati da radimo i sve manje ćemo dobijati za svoj rad.

Dvadeseti deo ♦ 187

6. Tajna moći je u savršenom shvatanju principa, sila, metoda i kombinacija uma, kao i u savršenom razumevanju našeg odnosa sa univerzalnim umom. Dobro je upamtiti da je taj princip nepro- menljiv, jer da nije tako, ne bismo se na njega mogli osloniti - svi principi su nepromenljivi.

7. Ta stabilnost je naša šansa; mi smo njen aktivni atribut, kanal za njenu aktivnost. Univerzalno može da deluje samo kroz pojedi- načno.

8. Kada počnete da opažate da je suština univerzalnog u vama - da ste to vi - počećete da činite stvari, počećete da osećate svoju moć. To je gorivo koje pali imaginaciju, koje osvetljava baklju inspiracije, kojedaje život mislima, koje vam omogućava da se povežete sa svim nevidljivim silama kosmosa. To je ona moć koja će vam omogućiti da neustrašivo planirate i stručno izvršavate.

9. Percepcija će doći samo u tišini. Izgleda da je to uslov koji je po- treban za sve velike ciljeve. Vi ste biće koji vizuelizuje. Imaginacija je vaša radionica. To je mesto na kome će se vaše ideje vizuelizovati.

10. Pošto je savršeno razumevanje prirode te moći osnovni uslov za njeno ispoljavanje, neprestano vizuelizujte čitavu metodu tako da je možete iskoristiti svaki put kada prilike to zahtevaju. Beskrajna mudrost znači pratiti metodu, pomoću čega će nam inspiracija sve- mogućeg univerzalnog uma biti na raspolaganju u bilo koje doba.

11. Može se desiti da ne otkrijemo unutrašnji svet i tako ga isklju- čimo iz svoje svesti, ali on će i dalje biti osnovna činjenica svakog postojanja. Kada naučimo da ga uvidimo, ne samo u sebi, već u svakoj osobi, događaju, stvari ili okolnosti, pronaći ćemo nebesko carstvo za koje su govorili da je u nama.

188 . Kt.JUČ US P E HA

12. Naši neuspesi su rezultat rada potpuno istog principa. Princip je nepromenljiv, njegove operacije su precizne, nema odstupanja. Ako razmišljamo o nedostatku, ograničenju ili neslozi, pronaći ćemo njihove plodove na sve strane. Ako mislimo o siromaštvu, nesreći ili bolestima, glasnik misli će raznositi sudske pozive potpuno spre- mno, kao iza bilo kojudrugu misao, a i rezultali ćebiti podjednako sigurni. Ako se plašimo nadolazeće propasti, moći ćemo kao i Jov da kažemo: „Stvari kojih sam se plašio dogodile su mi se." Ako mislimo sirovo i neznalački, privući ćemo rezultate svog neznanja.

13. Ta moć misli je, ako se razume i ispravno koristi, najveći uređaj za uštedu rada o kom se ikad sanjalo, ali ako se ne razume ili nepra- vilno koristi, rezultati će u svim varijantama biti katastrofalni, kao što smo već videli. Pomoću te sile možete se prihvatiti stvari kojesu naizgled nemoguće jer ta sila je tajna svih inspiracija, svih genija.

14. Postati inspirisan znači skrenuti sa utabanog puta, van trase, zato što neočekivani rezultati zahtevaju neočekivana sredstva. Kada spoznamo jedinstvo svih slvari i to da je izvor sve snage unutra, počećemo koristiti izvor inspirađje.

15. Inspiracija je umetnost samoostvarenja, umetnost prilagodava- nja individualnog uma, umetnost upijanja univerzalnog uma, umet- nost povezivanja odgovarajućeg mehanizma na izvor sve snage, umetnost pretvaranja bezobličnog u oblik, umetnost da se postane kanal za protok beakrajne mudrosti, umetnost vizuelizacije savršen- stva, umetnost prepoznavanja sveprisutnosti svemogućeg.

16. Razumevanje i poštovanje činjenice da je beskonačna snaga sveprisutna i da je samim tim beskrajno mala koliko i beskrajno ve- lika, omogućiće nam da upijemo njenu suštinu. Dalje razumevanje činjenice daje ta snaga duh i samim tim nevidljiva, omogućiće nam da poštujemo njeno postojanje na svim mestima u isto vreme.

D v a d e s e t i d e o ♦ 189

17. Shvatanje tih ćinjenica, najpre intelektualno, a potom emo- tivno, omogućiće nam da pijemo iz dubina tog okeana beskrajne moći. Samo intelektualno razumevanje nije ni od kakve pomoći, emocije se moraju aktivirati, misao bez osećanja je hladna. Potrebna kombinacija glasi: misao i osećanje.

18. Inspiracija dolazi iznutra. Tišina je neophodna, čula moraju biti mirna, mišići opušteni. Kada to postignete, javiće vam se osećaj uve- renosti i snage i bićete spremni da primate informacije, inspiraciju ili mudrost, neophodnu za ostvarenje svog cilja.

19. Nemojte da pobrkate te metode s vidovitošću, one nemaju ni- šta zajedničko. Inspiracija je umetnost primanja i služi za sve ono što je najbolje u životu. U životu morate da shvatitc i komandujete tim nevidljivim snagama, umesto da dozvolite da one komanduju i vladaju vama. Snaga implicira upotrebu, upotreba implicira snagu, razumeti i primeniti metode inspiracije znači postati superčovek.

20. Mogli bismo da živimo bogatije svaki put kada udahnemo, ako svesno dišemo s takvim ciljem. To AKO je veoma bitan uslov u ovom slučaju zato što namera upravlja pažnjom, a bez pažnjom možete osigurati samo one rezultate koje i svi drugi obezbeduju, što bi se reklo zalihe su jednake zahtevima.

21. Da biste obezbedili veće zalihe, morate uvećati zahteve, te kako svesno povećavate zahteve, zalihe će to ispratiti. Otkrićete da dola- zite u posed sve većih i većih zaliha života i životne snage.

22. Razlog za to nije teško razumeti, ali to je još jedna od suštinskih misterija života, koja izgleda kao da se ne ceni dovoljno. Ako je pri- hvatite, shvatićete da je ona jedna od najvećih životnih realnosti.

23. Rečeno nam je da ,,U Njemu mi živimo, krećemo se i posto- jimo" i rečeno nam je da je On duh i takode da je On Ijubav, tako

190 . K u u ć USPF.HA

da svaki put kad udahnemo, mi udišemo taj život, ljubav i duh. To je energija prane ili etar prane. (U hinduizmu, reč prana označava dah ili disanje.) Ne bismo mogli postojati ni trenutak bez njega. To je kosmička energija, to je život solarnog pleksusa.

24. Svaki put kada udahnemo, ispunjavamo vazduhom svoja pluća i u isto vreme oživljavamo svoje telo tim etrom prane koji je sam život, što nam omogućava da se svesno povežemo sa svim iivotom, svom inteligencijom i svom supstancom.

25. Znanje da ste u vezi i jedinstvu s tim principom koji upravlja kosmosom i da se jednostavnom metodom možete s njim poisto- vetiti, pruža vam naučno razumevanje zakona, kojim sebe možete osloboditi od bolesti i bilo kakvog nedostatka ili ograničenja. U stvari, to vam omogućava da udišete ,,dah života” kroz sopstvene nozdrve.

26. Taj ,,dah života" je podsvesna realnost. To je suština ,,ja jesam” To je čisto biće ili univerzalna supstanca i naša svesna povezanost s njim nam omogućava da ga otkrijemo, a samim tim i koristimo snage te kreativne energije.

27. Misao je kreativna vibracija, a kvalitet stvorenih okolnosti će zavisiti od kvaliteta naših misli zato što mi ne možemo izražavati moć koju ne posedujemo. Moramo da budemo pre nego radimo i možemo da radimo samo u granicama onoga što jesmo, tako da će se ono što radimo obavezno podudarati sa onim što jesmo, a to što jesmo zavisi od onog što mislimo. Svaki put kada mislite, po- krećete kompoziciju uzroka, koji će proizvesti okolnosti potpuno saglasne s kvalitetom misli iz koje su nastale. Misao koja je u skladu sa univerzalnim umom doneće odgovarajuće okolnosti. Misao koja je destruktivna ili neskladna, proizvešće odgovarajuće rezultate. Možete misliti konstruktivno ili destruktivno, ali nepromenljivi zakon vam neće dozvoliti da zasadite misao jedne vrste, a berete

Dvadeseti deo . 191

plodove druge. Slobodni ste da koristite tu čudesnu moć kako vam je volja, ali morateprihvatiti posledice.

28. To je opasnost onoga što se zove snaga volje. lma onih koji misle da silom ili voljom mogu suzbiti taj zakon, da mogu posejati seme jedne vrste, a zatim snagom volje učiniti da uberu plod druge. Medutim, osnovni princip kreativne snage je u univerzalnom, pa je samim tim zamisao da joj snagom individualne volje nametnemo da popusti našim željama suprotan koncept, koji neko vreme može izgledati kao da uspeva, ali je vremenom osuđen na neuspeh zato što on ljuti samu tu moć na koju se oslanja.

29. To je pojedinačno koje pokušava da primora univerzalno, ko- načno u sukobu sa beskonačnim. Naše trajno blagostanje će se najbolje sačuvati svesnom saradnjom s neprekidnim naprednim kretanjem velike celine.

30. U vežbi uz ovu lekciju udite u tišinu i koncentrišite na činjenicu da je izreka: ,,U Njemu mi živimo, krećemo se i postojimo" doslovno i naučno tačna - vi JESTE zato što ON JESTE, ako je ON svepri- sutan, ON mora biti u vama, ako je ON sve u svemu, vi morate biti u NJEMU, ON duh i vi ste stvoreni po njegovom liku i slici i jedina razlika izmedu NJEGOVOG i VAŠEG duha je u stepenu, a deo mora biti istog tipa i kvaliteta kao i celina. Kada to jasno shvatite, pronaći ćete tajnu kreativne snage misli, pronaći ćete izvor i dobra i zla, pronaći ćete tajnu čudesne snage koncentracije, pronaći ćete ključ za rešenje svih problema, bilo fizičkih, finansijskih ili problema okruženja.

„Sposobnost dase neprestano, duboko i jasno misli javni je i smrtni neprijatelj greškama i zabludama, praznoverju, nenaučnim teori- jama, iracionalnim uverenjima, neobuzdanom oduševljenju, fana- tizmu”, Hedok.

Pitanja za vežbu sa odgovorima

191. Od kojih uslova zavisi moć? Moć zavisi od toga da li smo je spoznali i da li je koristimo.

192. Šta je spozm jai Spoznaja je svesnost.

193. Kako postajemo svesni moći? Mišljenjem postajemo svesni moći.

194. Šta je istinski „posao" življenja? lstinski „posao” ispravno naučno razmišljanje.

življenja je

195. Šta znači ispravno naučno razmišljanje? Sposobnost da prila- godimo svoje misaone procese volji univerzalnog. Drugim rečima, da saradujemo s prirodnim zakonima.

196. Kako se to postiže? S prirodnim zakonima saradujemo tako što savršeno razumemo razumemo princip, silu, metode i kombi- nacije uma.

197. Šta je univerzalni um? Univerzalni um je osnovna činjenica svog postojanja.

198. Šta je uzrok nedostatku, ograničenju, bolesti i neskladu? Nedostaci, bolesti, ograničenja i nesklad posledica su delovanja istog zakona, zakona koji deluje nemilosrdno i neprekidno prou- zrokuje okolnosti koje odgovaraju mislima iz kojih su nastale, to jest koje su ih stvorile.

199. Šta je inspiracija? Inspiracija je umetnost spoznavanja svepri- sutne svemoći.

PlTANlA ZA VEŽBU SA ODGOVORIMA ♦ 193

200. Od čega zavise okolnosti s kojima se srećemo? Naše okolnosti zavise od kvaliteta naših misli, zato što ono što radimo zavisi od toga šta smo mi, a ono šta smo mi zavisi od toga što mislimo.

Dvadeset prvi deo

Iz ovog dela saznaćete da je jedna od tajni uspeha, jedna od teh- nika za organizovanje pobede, jedno od dostignuća moćnog uma,

sposobnost da se misle velike misli. Takođe, saznaćete i to da sve ono što držimo u svojoj svesti, ma koliko dugo, postaje utisnuto u našu podsvest i postaje obrazac koju će kreativna energija utkati u naš život i okruženje. To je tajna čudesne moći molitava.

Znamo da je kosmosom upravljaju zakoni, da mora postojati uzrok za svaku posledicu i da isti uzrok, pod istim okolnostima, mora nepromenljivo izazvati istu posledicu. Shodno tome, ako je na mo- lilvu ikada odgovoreno, biće uvek odgovarano ako se odgovarajuće okolnosti poklapaju. To mora biti tačno, u suprotnom bi univerzum bio haos, a ne kosmos. Odgovor na molitvu je prema tome stvar za- kona i taj zakon jeizričan, precizan i naučan.kaoštosu i zakoni koji upravljaju gravitacijom i elektricitetom. Razumevanje ovog zakona izvlači osnove hrišćanstva iz granica praznoverja i lakovernosti i smešta ih na čvrst kamen naučnog razumevanja.

Nažalost, postoji relativno malo lica koja znaju kako se moli. Ljudi su shvatili da postoje zakoni koji upravljaju elektricitetom, matema- tikom i hemijom, ali iz nekog neobjašnjivog razloga izgleda kao da im nikada nije palo na pamet da postoje i duhovni zakoni i da su i ti zakoni izrični, naučni, precizni i funkcionišu s nepromenljivom preciznošću.

1. Prava tajna moći jeste svesnost te moći. Univerzalni um je be- zuslovan, pa zato što više postajemo svesni našeg jedinstva s tim umom, to ćemo manje biti svesni okolnosti i ograničenja, a kad se

Dvadeset prvi deo . 195

emancipujemo ili prestanemo zavisiti od okolnosti, razumećemo bezuslovnost. Postaćemo slobodni!

2. Čim postanemo svesni neiscrpne snage unutrašnjeg sveta, po- ćećemo da crpimo tu snagu i da primenjujemo i razvijamo veće mogućnosti koje tom pronicljivošću shvatamo jer sve onočega po- stanemo svesni nepromenljivo se ispoljava u stvarnom svetu, rada se u opipljivoj formi.

3. To je zato što je beskrajni um, koji je izvor iz kog su sve stvari nastale, jedan i nedeljiv, a svaka individua je kanal kroz koji se ta večita energija izražava. Naša sposobnost da mislimo je naša spo- sobnost da delujemo na univerzalnu supstancu, a ono što mislimo jeste ono što je slvoreno ili proizvedeno u stvarnom svetu.

4. Rezultat tog otkrića je veličanstven i on znači da je um izvan- rednog kvaliteta, neograničene količine i da sadrži nebrojene mo- gućnosti. Biti svestan te moći znači postati „živa žica" jer to ima isti efekat kao i dovodenje obične žice u kontakt sa onom koja je naelektrisana. Univerzalno je živa žica. Ono poseduje snagu koja je dovoljna za svaku situaciju koja može nastati u životu svakog pojedinca. Kada individualni um dodirne univerzalni um, on dobije svu snagu koja mu je potrebna. To je unutrašnji svet. Sve nauke spoznaju realnost ovog sveta i sva moć zavisi od te spoznaje.

5. Sposobnost da se uklone nesavršeni uslovi zavisi od mentalne akcije, a mentalna akcija zavisi od svesnosti snage, pa zato, što po- stanemo svesniji našeg jedinstva sa izvorom sve snage, veća će biti i naša moć da kontrolišemo svaku situaciju i upravljamo njome.

6. Velike ideje imaju tendenciju da odstrane male ideje, tako da je dobro držati se ideja koje su dovoljno velike da se mogu suprotsta- viti i uništiti sve male i nepoželjne ciljeve. To će ukloniti nebrojene sitne i dosadne prepreke na vašem putu. Takode, postaćete svesni

196 ♦ Kliuč usi>eha

većeg sveta misli uvećavajući svoje mentalne kapacitete i omogu- ćavajući sebi da postignete nešto od vrednosti.

7. To je jedna od tajni uspeha, jedna od metoda za organizovanje pobede, jedno od dostignuća moćnog uma. On misli velike misli. Kreativnim energijama uma nije ništa teže da se bave velikim si- tuacijama nego malim. Um je podjednako prisutan u beskonačno velikom, koliko i u beskonačno malom.

8. Kada shvatimo te činjenice koje se tiču uma, shvatamo kako sebi možemo privući bilo koje uslove tako što ćemo stvoriti odgo- varajuće uslove u svojoj svesti, zato što sve ono što se drži u svesti, ma koliko dugo, vremenom biva utisnuto u podsvest i na taj način postaje obrazac koji će kreativna energija utkati u život i okruženje pojedinca.

9. Na taj način se stvaraju okolnosti i shvatamo da su naši životi jednostavno odraz naših pretežnih misli, našeg mentalnog stava. Tada vidimo da je nauka o pravilnom mišljenju jedna nauka, da ona obuhvata sve druge nauke.

10. Učimo da svaka misao slvara odraz na mozgu, da ti odrazi stva- raju mentalne tendencije, a te tendencije stvaraju karakter, sposob- nost i svrhu i da kombinovana aktivnost karaktera, sposobnosti i svrhe odreduje iskustva s kojima ćemo se sretati u životu.

11. Ta iskustva nam dolaze kroz zakon privlačenja. Primenom tog zakona mi se u spoljašnjem svetu susrećemo sa iskustvima koja odgovaraju našem unutrašnjem svetu.

12. Dominirajuća misao ili mentalni stav je magnet, a zakon kaže da ,,se slični medusobno privlače", stoga će mentalni stav nepromen- Ijivo privući onakve okolnosti kakve odgovaraju njegovoj prirodi.

Dvadeset PRVl DEO . 197

13. Taj mentalni stav je naša ličnost i komponovan je od misli koje smo stvorili u svom umu, pa zato, ako hoćemo da promenimo okol- nosti, sve što treba to je da promenimo svoje misli. To će zauzvrat promeniti naš mentalni stav, što će potom promeniti našu ličnost, a što će se odraziti u promenama Ijudi, stvari i okolnosti - jednom rečju iskustava - s kojima se srećemo u životu.

14. Medutim, nije lako promeniti mentalni stav, ali sa istrajnim naporom to se može postići. Mentalni stav je uobličen mentalnim slikama koje su uslikane na mozgu, pa ako vam se slike ne dopadaju, uništite negative i napravite nove slike; to je umetnost vizueliza- cije.

L5. Čim to budete uradili, počećete da privlačite nove stvari i te nove stvari će odgovarati novim slikama. Da biste to postigli, urežite u svest savršenu sliku onog za čime žudite i nastavite da držite tu sliku u svesti sve dok se ne ostvari.

16. Ako je žudnja nešto što zahteva odlučnost, sposobnost, talenat, odvažnost, snagu ili bilo koju drugu duhovnu moć, to su neophodne osnove za vašu sliku, pa ih zato ugradite, to su vitalni delovi slike, to su osećanja koja se kombinuju s mislima i tako stvaraju neodoljivu magnetnu silu koja vam privlači stvari koje zahtevate. Sve to vašoj slici daje život, a život znači rast i čim počne da raste, rezultati su praktično ostvareni.

17. N e ustručavajte se da težite ka najvišim mogućim dostignućima u svemu što započnete, jer snage svesti su uvek spremne da sebe posude odtučnoj volji, u pokušaju da svoje najviše težnje kristališu u radnje, dostignuća i dogadaje. Kako te snage funkcionišu možemo pokazati na tome kako se formiraju sve naše navike. Nešto uradimo, onda to ponovimo opet i opet, sve dok ne postane lako i možda go- tovo automatski. Isto pravilo se primenjuje za prekid nekih ili svih navika. Prestanemo da radimo neku stvar, zatim je izbegnemo opet

198 ♦ K l i u č u s p e h a

i opet, sve dok je se potpuno ne oslobodimo. Čak ako ponekad i ne uspemo, ne znači da treba da izgubimo nadu jer zakon je apsolutan i nesavladiv i nagraduje nas za svaki napor i svaki uspeh, ćak i ako se naši napori i uspesi naizgled javljaju na mahove.

18. Ne postoje granice onoga što taj zakon može da uradi za vas. Usudite se da verujete u sopstvenu ideju. Upamtite da je priroda plastična prema ideji, mislite o ideji kao već ostvarenoj činjenici.

19. Prava bitka života je ona sa idejama, nju nekolicina vodi protiv gomile. S jedne strane je konstruktivna i kreativna misao, a s druge strane jc destruktivna i negativna. Kreativnim mislima dominira idcja, pasivnim mislima dominira spoljašnjost. Sa obe strane nalaze se Ijudi od nauke, Ijudi od slova i ljudi od biznisa.

20. Na kreativnoj strani su ljudi koji svoje vreme provode u labo- ratorijama, pored mikroskopa ili teleskopa, rame uz rame s Ijudima koji dominiraju komercijalnim, političkim i naučnim svetom. S ne- gativne strane su ljudi koji svoje vreme provode istražujući zakone i presedane, ljudi koji brkaju teologiju i religiju, državnici koji brkaju moć i pravo i milioni drugih koji izgleda više vole da presedani na- preduju, koji večito gledaju unazad umesto unapred, koji vide samo spoljašnji svet, a ne znaju ništa o unutrašnjem.

21. U poslednjoj analizi vidimo da postoje samo dve klase. Svaki čovek će morati da zauzme svoje mesto na jednoj ili drugoj strani, moraće da ide ili napred ili nazad, jer ne može se stajati u mestu u svetu u kom je sve u pokretu. Upravo taj pokušaj da se stoji mirno dovodi do kazni i silom nameće proizvoljne i nejednake zakonske propise.

22. Da se nalazimo u periodu tranzicije, evidentno je po nemiru koji je svugde očigledan. Žalbe čovečanstva su kao rulanje nebeske artiljerije, koje započinje s tihim i pretećim prizvukom i uvećava

Dvadeset PRVl DEO • 199

se sve dok zvuk ne poćne da se prenosi između oblaka i munja ne pocepa nebo i zemlju.

23. Čuvari koji patroliraju najnaprednijim ispostavama industrij- skog, političkog i religioznog sveta medusobno se zabrinuto dozi- vaju. Šta se to dešava sa noći? Opasnost i nesigurnost položaja koji zauzimaju i pokušavaju da zadrže, svakogsata postaju sve očigled- niji. Nova era sviće i neminovno objavljuje da postojeći poredak stvari ne može još dugo da se održi.

24. Sporna pitanja izmedu starog i novog režima, srž socijalnog problema, u potpunosti je pitanje ubedenja u svesti ljudi o prirodi kosmosa. Tek kada shvateda je nenadmašna snaga duha, odnosno uma kosmosa unutar svakog pojedinca, biće moguće uobličiti za- kone koji će uzeti u obzir slobode i prava većine, umesto privile- govane nekolicine.

25. Dokle god Ijudi kosmičku snagu budu smatrali neljudskom ili stranom čovečanstvu, dotle će za naizgled privilegovanu klasu biti lakše da upravlja božanskim pravima, uprkos svakom protestu sa socijalnim prizvukom. Zato je pravi interes demokratije da uzdi- gne, emancipuje i spozna božanstvenost ljudskog duha, da spozna činjenicu da sva snaga dolazi iznutra i da nijedno Ijudsko biće nema veću moć od bilo kojeg drugog Ijudskog bića, osim ako mu ono to ne prepusti dobrovoljno. Stari režim je hteo da verujemo da je zakon viši od zakonodavaca i u tome je srž socijalnog zločina bilo kogoblika privilegije i personalne nejednakosti i institucionalizacije fatalističke doktrine božanskog izbora.

26. Božanski um je univerzalni um, on ne pravi izuzctke, ne uba- cuje favorite, ne ponaša se iz čistog ćefa ili iz besa, ljubomore ili gneva. Njemu se ne može ulagivati, laskati ili ga pokretati simpati- jama ili peticijama bi vas opskrbio nekim potrebama koje smatrate neophodnim za svoju sreću ili čak opstanak. Božanski um ne pravi

200 ♦ K u u č USPEHA

izuzetke u korist bilo kog pojedinca, ali kada pojedinac shvati i razume svoje jedinstvo sa univerzalnim principom, izgledaće kao da je privilegovan, zato što će pronaći izvor svog zdravlja, svog bogatstva i sve moći.

27. U vežbi uz ovu lekciju koncentrišite se na istinu. Pokušajte shvatiti da će vas istina osloboditi, da ništa ne može večno sta- jati na putu vašeg savršenog uspeha pošto naučite da primenjujete naučno ispravne misaone metode i principe. Shvatite da u svom okruženju ispoljavate svoje neodvojive duhovne snage. Shvatite da tišina pruža uvek raspoloživu i gotovo neograničenu priliku za bu- denje najvišeg razumevanja istine. Pokušajte shvatiti da je svemo- guće samo po sebi apsolutna tišina, sve drugo je promena, aktivnost i ograničenje. Nečujna misaona koncentracija je stoga istinski način za dostizanje, budenje, a potom i izražavanje čudesne potencijalne snage unutrašnjeg sveta.

„Mogućnosti za misaoni trening su beskrajne, rezultati su stoga večni, a ipak, malo ljudi se potrudi da usmeri svoje misli u pravce koji će im doneti dobro, već sve prepuštaju slučaju", Marden.

Pitanja za vežbu sa odgovorima

201. Šta je istinska tajna moći? Istinska tajna moći je svest o po- stojanju moći. Bez obzira na to da li postanemo svesni moći, ona se nepromenljivo ispoljava u spoljašnjem svetu, dokazuje se opipljivim rezultatima.

202. Šta je izvor moći? Izvor moći je univerzalni um iz kojeg na- staju sve stvari, a univerzalni um je jedan i nedeljiv.

203. Kako se moć ispoljava? Moć se ispoljava kroz pojedinca. Svaki pojedinac je kanal kroz koji se ta energija izražava u formi.

204. Kako možemo da se povežemo sa svemogućim? Naša sposob- nost da mislimo jeste naša sposobnost da delujemo na univerzalnu energiju, a ono što mislimo je ono što će se proizvesti ili izgraditi u stvarnom svetu.

205. Kakvi su rezultati tog otkrića? Rezultati su veličanstveni, oni otvaraju nevidene i neograničene mogućnosti.

206. Kako možemo ukloniti neodgovarajuće okolnosti? Neodgo- varajuće okolnosti ćemo ukloniti kada postanemo svesni da smo jedinstveni sa izvorom sve moći.

207. Šta je jedna od karakteristika moćnog uma? Moćni um misli velike misli, on se drži ideja koje su dovoljno velike da se suprotstave i unište sve sitne i dosadne prepreke.

208. Kako nam nadolaze iskustva? Iskustva nam nadotaze prime- nom zakona privlačenja.

2 0 2 . K l j u č u s p e h a

209. Kako se taj zakon pokreće? Naš dominirajući mentalni stav je presudan za pokretanje primene zakona privlačenja.

210. Šta su sporna pitanja izmedu starog i novog režima? Sporna su pitanja ubedenja, kao što su ona za prirodu kosmosa. Stari režim pokušava da se drži fatalističke doktrine božanskog izbora. Novi režim prepoznaje božanstvenost pojedinca, demokratiju čovečan- stva.

Dvadeset drugi deo

Udvadeset drugom delu ćete saznati da su misli duhovno seme koje, kada se poseje u podsvesni um, ima tcndenciju da isklija

i raste, ali njegov plod nam najčešće nije simpatičan.

Različiti oblici zapaljenja, paraliza, nervoza i bolesti uopštesu ma- nifestacija straha, brige, uznemirenosti, zebnje, Ijubomore, mržnje i sličnih misli.

2ivotni tokovi se održavaju pomoću dva veoma jasna procesa: prvo, kroz uzimanje i korišćenje hranljivih materija, neophodnih za izgradnju ćelija i drugo, kroz razgradnju i izlučivanje otpadnog materijaia.

Sav životse zasniva na tim konstruktivnim i destruktivnim aktivno- stima, a pošto su hrana, voda i vazduh jedini preduslovi za izgradnju ćelija, moglo bi nam izgledati da ne bi bio veliki problem da se život beskonačno produži.

Uzrok svih bolesti je, koliko god čudno to delovalo i uz retke izu- zetke, ovo drugo, tj. destruktivna aktivnost. Otpadni materijal sc sakuplja i zasićuje tkivo, što uzrokuje autointoksinaciju. To može biti delimično ili opšte. U prvom slučaju, poremećaj će biti lokalni, a u drugom slučaju će uticati na ceo sistem.

Problem koji je pred nama, a u vezi s lečenjem od bolesti, jeste kako uvećati protok i raspodelu vitalne energije kroz sistem, a to se je- dino može postići eliminacijom misli oslrahu, brizi, uznemirenosti, zebnji, Ijubomori, mržnji, kao i bilo koje druge destruktivne misli

204 ♦ Ključ us p e ha

koja teži ka tome da pocepa i uništi nerve i žlezde koje kontrolišu izlučenje i uklanjanje otrovnog i otpadnog materijala.

Bolja ishrana i napici za snagu ne mogu podariti život zato što su to, za život, sekundarne manifestacije. Primarna manifestacija ži- vota i način na koji s njom možete doći u kontakt jeste ono što je objašnjeno u ovom delu.

1. Znanje je od neprocenjive vrednosti, zato što primenom znanja možemo svoju budućnost napraviti onakvom kakvu bismo želeli. Kada shvatimo da su naša ličnost, naše okruženje, naše mogućnosti i naše fizičko stanje rezultat ranijeg načina razmišljanja, počećemo da dobijamo sliku o vrednosti znanja.

2. Ako naše zdravstveno stanje nije u potpunosti onakvo kakvo bismo želeli, ispitajmo kako razmišljamo. Ne zaboravimo da svaka misao ostavlja utisak na umu, da je svaki utisakseme koje će utonuti u podsvest i stvoriti sklonost koja će potom privući druge slične misli i pre nego što toga postanemo svesni imaćemo usev koji mo- ramo požnjeti.

3. Ako te misli nose bolesno seme, berba će biti bolest, slabost, raspad i neuspeh. Pitanje glasi: šta mi to mislimo, šta to stvaramo, šta ćemo to obrati?

4. Ako je potrebno da promenimo bilo kakvo fizičko stanje, zakon koji upravlja vizuelizacijom biće veoma efikasan. Stvorite mentalnu sliku o fizičkom savršenstvu, držite je u umu sve dok je svest ne upije. Mnogi su tom metodom za samo nekoliko nedelja uklonili hronična oboljenja i mnogi su za samo nekoliko dana prebrodili i uklonili razne vrste uobičajenih fizičkih smetnji, ponekad čak i za samo nekoliko minuta. (Pored vizuelizacije, prisetimo se i značaja „tvrdnje” o čemu je bilo reči u prethodnim poglavljima. Snažna tvrdnja će ponekad biti sasvim dovoljna da ukloni misli o bolesti,

DVADESET DRUGl DEO ♦ 205

dme ćete praktično ugasiti izvor energije iz koje ta bolest crpi snagu. U svakom slučaju, dobitna kombinacija bi mogla da glasi: čim primetite da ste počeli da se mentalno koncentrišete na bolest, iskoristite pripremljenu tvrdnju da biste uklonili tu misao iz uma, a kad god možete, vizuelizujte sebe kao zdravo, savršeno i srećno biće i vaše telo će odslikati vaše misli.)

5. Um kroz zakon vibracije kontroliše telo. Znamo da je svaka men- talna akcija vibracija i znamo da je svaki oblik ništa drugo do vid kretanja, stepen vibracije. Prema tome, svaka vibracija koju prene- semo menja svaki atom u telu, svaka životna ćelija je dodirnuta i potpuna hemijska promena nastupa u svakoj grupi ćelija.

6. Sve u kosmosu je to što jeste, na osnovu stepena sopstvene vi- bracije. Promenite brzinu vibracije i promenićete prirodu, kvalitet i oblik. Široka panorama prirode, kako vidljive tako i nevidljive ne- prekidno se menja tako što se jednostavno promeni brzina vibracije, a pošto je misao vibracija, mi takode možemo iskoristiti tu moć. Možemo promeniti vibraciju i time proizvesti bilo kakvo stanje koje bismo želeli da se ispolji u našim telima.

7. Svi koristimo tu moć, svakog minuta. Problem je u tome što ve- ćina nas to radi nesvesno i tako proizvodi neželjene rezultate. Izazov je iskoristiti je razumno i tako ostvariti samo poželjne rezultate. To ne bi trebalo da bude teško zato što smo svi imali dovoljno iskustva da znamo šta proizvodi prijatne vibracije u telu, a koji uzroci stva- raju neprijatne i neugodne osećaje.

8. Sve što je potrebno jeste konsultovati se s našim sopstvenim iskustvom. Kada su naše misli uzvišene, napredne, konstruktivne, odvažne, plemenite, nežne ili na bilo koji drugi način poželjne, tada pokrećemo vibracije koje će doneti odgovarajuće rezultate. Ako su naše misli bile ispunjene zavišću, mržnjom, Ijubomorom, kriticiz- mom ili bilo kojim drugim od hiljadu i jednog oblika nesklada, tada

206 ♦ Kliuč u s p e h a

su se pokrenule odredene vibracije koje će doneti nekakve drugačije rezultate, rezultate drugačije prirode. Svaki od tih stepena vibracije, ako se održava, iskristalisaće se u neki oblik. U prvom slučaju re- zultal je mentalno, moralno i fizičko zdravlje, a u drugom nesklad, konflikt i bolest.

9. Dakle, možemo zaključiti da um poseduje nekakvu moć nad telom.

10. Svesni um izaziva neke efekte na telu koje su lako prepoznat- Ijive. Neko vam kaže nešlo šlo vam je veoma smešno i vi se počnete smejati, možda čak toliko da vam se celo telo trese, što pokazuje da um ima konlrolu nad mišićima. lli neko kaže nešto što kod vas izaziva saosećanje i vaše oči se napune suzama, što pokazuje da misao ima konlrolu nad žlezdama vašeg tela. lli neko kaže nešto što vas toliko razljuti da vam se krv popne u obraze, što pokazuje da misao ima kontrolu nad cirkulacijom vaše krvi. Ali kako su sva ta iskustva rezultat delovanja vašeg svesnog uma na telo, rezultati su samo privremeni, oni brzo umiru i vraćaju se u prethodno stanje.

11. Po čemu se razlikuju uticaji podsvesnog uma na telo. Vi se po- vredite i istog momenta hiljade ćelija počne da radi na isceljenju i nekoliko dana ili nedelja kasnije posao je gotov. Možete čak i kost da slomite. Nijedan hirurg na svetu ne bi mogao da spoji sve de- love - ovo se ne odnosi na ubacivanje šipki i drugih naprava za učvršćivanje ili zamenu kostiju. On može za vas postaviti kost, a su- bjektivni um će istog momenta započeti da spaja delove i za kratko vreme kost će biti čvrsta kao što je i bila. Možete progutati otrov i subjeklivni um će istog momenta otkriti opasnost i učiniti žestok napor da ga ukloni. Možete se zaraziti opasnom klicom i podsvest & momentalno početi da gradi zid oko zaraženog dela i uništiti infekciju tako što će je apsorbovati belim krvnim zrncima, kojima će se snabdeti za tu svrhu.

Dvadeset d k u g i d e o • 207

12. Te radnje podsvesnog uma uglavnom započinju bez našeg zna- nja ili usmeravanja i dokle god se ne mešamo, rezultat je savršen. Pošto su ti milioni ćelija inteligentne i odgovaraju na našu misao, one se često parališu i ostaju nemoćne zbog nekih naših misli, kao što su sumnje, strahovi i zebnja. One su kao armija radnika, spre- mnih da obave neki odgovoran posao, ali čim započnu da ga izvr- šavaju, dode poziv na štrajk ili se planovi promene, sve dok se na kraju potpuno ne obeshrabre i ne odustanu.

13. Put ka zdravlju je u zakonu vibracije, što je osnova svih nauka, a taj zakon se pokreće pomoću uma, „unutrašnjeg sveta" On je stvar individualnog napora i prakse. Naš svet moći se nalazi iznutra i ako smo mudri, nećemo gubiti vreme i snagu pokušavajući da se nosimo s posledicama, onakvim kakve ih nalazimo u spoljašnjem svetu jer to je samo spoljašnji odraz.

14. Uvek ćemo moći da u unutrašnjem svetu pronademo uzrok jer kada promenimo uzrok, menjamo posledice.

15. Svaka ćelija u vašem telu je inteligentna i odgovara na vaša uputstva. Sve ćelije su stvaraoci i one će izraditi tačno onakav šablon kakav ste im zadali.

16. Zbog toga će, kada se subjektivnom umu ponude savršene slike, kreativne energije izgraditi savršeno telo.

17. Moždane ćelije su izgradene ne isti način. Kvalitetom mozga rukovodi stanje uma, odnosno mentalni stav, pa ako se subjekliv- nom prenesu neželjeni mentalni stavovi, oni će se zauzvrat preneti u telo. Zbog toga možemo vrlo jasno videti da ako želimo da nam telo odiše zdravljem, snagom i vitalnošću, i naše preovladujuće misli moraju biti takve.

18. Znamo da je svaki deo Ijudskog tela rezultal stepena vibracije.

208 . Ku u č USPEHA

19. Znamo da su mentalne aktivnosti stepeni vibracije.

20. Znamo da viši stepen vibracije rukovodi, menja, kontroliše, prilagodava, ili uništava niži stepen vibracije.

21. Znamo da je stepen vibracije odreden karakterom moždanih ćelija.

22. Znamo kako da stvorimo te moždane ćelije.

23. Zbog svega toga znamo kako da utičemo na bilo kakvu fizičku promenu koju priželjkujemo u telu, a pošto imamo primenljivo zna- nje o snazi uma, do tog nivoa, shvatamo da praktično ne postoji ograničenje koje se može postaviti na našu sposobnost da sebe do- vedemo u harmoniju sa prirodnim zakonom, koji je svemoguć.

24. Taj uticaj ili kontrola tela umom sveviše ćebiti shvaćena i mnogi lekari već sada tome pridaju najiskreniju pažnju. Doktor Albert T. Šofild, koji je napisao nekoliko važnih knjiga o tome, kaže: „Tema mentalne terapije se generalno još veoma ignoriše u medicinskoj praksi. Nikakva pažnja se ne daje centralnoj kontrolnoj snazi u našoj fiziologiji, koja upravlja telom zarad njegovog dobra, a moć uma nad telom se retko pominje."

25. Mnogi lekari, bez sumnje, kvalitetno i mudro tretiraju nervne bolesti funkcionalnog porekla, ali ono što tvrdimo jeste da znanje koje oni iskazuju nije naučeno u školi, nije naučeno iz knjiga, već je intuitivno i empirijsko.

26. To nije onako kako bi trebalo da bude. Snaga mentalnog lečenja bi trebalo da je predmet pažljivog, posebnog i naučnog pristupa učenju, u svakoj medicinskoj školi. Mogli bismo se dalje i detaljno baviti pogrešnim lečenjem ili nedostatkom lečenja i opisati katastro- falne rezultate slučajeva zanemarivanja, ali to bi bilo pakosno.

DvADESKT DRUGl DEO • 209

27. Nema sumnje da je nekoliko pacijenata svesno toga koliko sami za sebe mogu učiniti. Šta sve pacijent može učiniti za sebe, koje snage može pokrenuti još nije poznato. Skloni smo verovanju da su one mnogo veče nego što bi iko mogao zamisliti i da če se bez sumnje sve više koristiti. Mentalnu terapiju bi sam pacijent mogao usmeravati ka smirivanju uzbudenog uma, tako što bi izazvao ose- ćanja radosti, nade, vere i ljubavi; sugerišući razloge za neophodan napor, redovnim mentalnim radom, uklanjajući misli o bolesti.

28. U vežbi uz ovu lekciju koncentrišite se na Tenisonove predivne reči: „Obratite se Njemu, vi, jer On čuje i duh se s duhom može sresti, prisniji je On nego dah i bliži nego šake i stopala." Zatim po- kušajte da shvatite da kada se vi „Obratite Njemu", vi ste u dodiru sa svemogućim.

29. Spoznaja i shvatanje svemoguće snage brzo će uništiti bilo koji oblik bolesti ili patnje i zameniti ga za sklad i savršenstvo. Potom se setite da postoje oni koji izgleda misle da je bog poslao bolest i patnju. Ako je tako, svaki lekar, svaki hirurg i svaka medicinska sestra prkose božjoj volji, a bolnice i sanatorijumi su mesta pobune, umesto kuće milosrda. To je očigledno apsurd, ali postoje mnogi koji će podržati tu ideju.

30. Dozvolite da se misao zadrži na činjenici da je donedavno teo- logija pokušavala da nas uči o nemogućem kreatoru, onom koji je bića stvorio sposobnim da zgreše, a potom im omogućio da budu večno kažnjeni zbog tih grehova. Naravno, obavezan ishod takvog neverovatnog neznanja je bilo stvaranje straha umesto Ijubavi, pa tako, nakon dve hiljade godina takve propagande, teologija je danas prezauzeta izvinjavanjem zbog hrišćanstva.

31. Na taj način ćete spremnije ceniti idealnog čoveka, čoveka stvo- renog po božjem liku i mnogo ćete spremnije ceniti sveprisutni um koji oblikuje, podržava, održava, iz kog sve nastaje i koji stvara sve

210 ♦ Kl )UČ USPEHA

što postoji. „Sve je ništa drugo do jedna ćudesna celina, čije je telo priroda, a duša bog" Mogućnosti slede pažnju, akcija prati inspira- ciju, rast proizlazi iz znanja, uzvišenost nastaje iz napretka. Uvek prvo duhovno, a potom preobražaj u beskonačne i neograničene mogućnosti za postignuća.

Pitanja za vežbu sa odgovorima

211. Kako se bolest može eliminisati? Ozdravićemo ako se uskla- dimo s prirodnim zakonom koji je svemoćan.

212. Kakav je postupak? Prvo je neophodno shvatiti da je čovek duhovno biće i da taj duh obavezno mora biti savršen.

213. NKakav je rezultat? Pošto spoznamo tu savršenost - najpre intelektualno, potom emocionalno - prouzrokuje tu savršenost.

214. Zbog čega je tako? Misao je duhovna i samim tim kreativna i u uzajamnom je odnosu sa svojim predmetom i prouzrokuje njegovo pojavljivanje.

215. Koji prirodni zakon se pokreće? Pokreće se zakon vibracije.

216. To sve funkcioniše zbog toga što više vibracije upravljaju, me- njaju, kontrolišu, prilagodavaju ili uništavaju niže vibracije.

217. Da li je taj način mentalne terapije opšte prihvaćen? Postoje mi- lioni Ijudi širom sveta koji to koriste, u jednom ili drugom obliku.

218. Šta je rezultat takvog načina razmišljanja? Po prvi put u istoriji Ijudi s najvišim zahtevima za učenje kroz rasuđivanje mogu biti zadovoljeni predstavljanjem istine koja sada plavi svet.

219. Da li je taj sistem primenljiv na druge tipove snabdevanja? On će zadovoljiti sve ljudske zahteve i potrebe.

220. Da li je taj sistem naućni ili religiozni? Oboje. Istinska nauka i istinska religija su sestre bliznakinje, gde ide jedna, druga je oba- vezno prati.

Dvadeset treći deo

Uovom delu otkrićete da je novac utkan u svaku tkaninu naše egzistencije, da je zakon uspeha servis, da dobijamo ono što

dajemo i da bismo zbog toga sposobnost da dajemo trebalo da sma- tramo privilegijom.

Saznali smo da je misao kreativna aktivnost koja stoji iza svake konstruktivneinicijative. Zbogtoga ne postoji ništaštobismo mogli dati, a da ima veću praktičnu vrednost od naših misli.

Kreativna misao zahteva pažnju, a moć pažnje je, kao što smo sa- znali, oružje superljudi. Pažnja razvija koncentraciju, koncentracija razvija duhovnu snagu, a duhovna snaga je najmoćnija sila koja postoji.

To je nauka koja obuhvata svc nauke. To je umetnost koja je pri- menljivija na ljudski život nego druge umetnosti. U usavršava- nju te nauke i te umetnosti postoji prilika za beskrajan napredak. Savršenstvo u tome se ne postiže za šest dana, šest nedelja ili šest meseci. To je posao života. Ne ići unapred znači ići unazad.

Pozitivne, konstruktivne i nesebične misli neizbežno imaju dugoro- čan efekat na dobro. Kompenzacija je ključna reč kosmosa. Priroda neprekidno teži da postigne ravnotežu. Tamo gde se nešto da, nešto mora da se dobije, u protivnom, bi tu nastao vakuum. Ako prihvatite to pravilo, morate da profitirate u tolikoj meri da će vam to sasvim opravdati napore koje pri tom ulažete.

1. Svest o novcu je stanje uma, to su otvorena vrata za arteriju tr- govine. To jepredusretljivstav. Žudnjaje privlačna sila koja pokreće

D v a d e s e t t r e ć i d e o . 213

tok, a strah je velika prepreka koja taj tok zaustavlja ili gp potpuno okreće unazad, dalje od nas.

2. Strah je upravo suprotno od svesti o novcu, to je svest o siro- maštvu, a kako je zakon nepromenljiv, dobićemo upravo ono što dajemo. Ako se plašimo, dobićemo ono čega smo se plašili. Novac je utkan u sav materijal našeg opstanka, on zauzima najbolje misli najboljih umova.

3. Stvaramo novac stvarajući prijatelje, a svoj krug prijatelja uveća- vamo stvaranjem novca za njih, pomažući im, bivajući im na usluzi. Tako je prvo pravilo uspeha uslužnost i to se gradi na integritetu i pravednosti. Čovek koji nije fer u svojim namerama jednostavno je neuk, on je propustio osnovni zakon svakolike razmene, on je nemoguć, on će sigurno i izvesno izgubiti. Možda on to neće znati, možda će misliti da pobeduje, ali on će biti osuden na siguran gubi- tak. On ne može da vara neograničeno. Zakon razmene će od njega zahtevati oko za oko i zub za zub.

4. Životne snage su nestalne, one su sastavljene od naših misli i ideja, a misli su opet uobličene u formu. Naš zadatak je da držimo umotvorenim, da neprestano idemo za novim, da uočimo priliku, da nas zanima trka, a ne cilj, jer veće zadovoljstvo se nalazi u tra- ženju nego u posedovanju.

5. Možete od sebe stvoriti magnet za novac, ali da biste to postigli, najpre morate razmotriti kako možete obezbediti novac za druge Ijude. Ako posedujete neophodnu pronicljivost da opažate i iskori- šćavate prilike i povoljne okolnosti, kao i da znate šta su vrednosti, možete sebe postaviti u situaciju da ih iskoristite. Medutim, vaš najveći uspeh će naići kako budete postajali sposobni da pomažete drugima. Šta koristi jednom, mora koristiti svima.

214 ■ Kliuć u s p e h a

6. Darežljiva misao je ispunjena snagom i životnošću, dok sebična sadrži klice rastvaranja, ona će se raspasti i nestati. Veliki finansijeri su naprosto kanali za širenje bogatstva. Ogromne sume dolaze i odlaze i bilo bi opasno zaustaviti kako odliv tako i priliv. Oba kraja moraju stajati otvorena, a naš najveći uspeh će doći kada shvatimo da je davati podjednako bitno kao i dobijati.

7. Ako spoznamo da je svemoćna snaga izvor sveg snabdevanja, prilagodićemo svoju svest tom izvoru tako da će to neprekidno sebi privlačiti sve što je neophodno i shvatićemo da što više dajemo, više ćemo dobijati. Davanje u tom smislu podrazumeva uslugu. Bankar daje svoj novac, trgovac daje svoje proizvode, pisac dajesvoje misli, radnik svoje veštine - svi imaju nešto da daju, ali što više mogu dati, više će dobijati, a što više dobijaju, više će moći da daju.

8. Finansijer dobija mnogo zato što mnogo daje. On razmišlja, on je retko čovek koji će prepuštati drugima da misle za njega. On želi da zna kako će se obezbediti rezultati, to mu morate pokazati i kada to budete mogli da uradite, on će obezbediti sredstva pomoću kojih bi stotine ili hiljade mogle da profitiraju, a u proporciji s tim koliko su uspešni i on će biti uspešan. Morgan, Rokfeler, Karnegi i drugi nisu se obogatili zato što su izgubili novac drugih Ijudi. Naprotiv, oni su zaradili novac drugim ljudima i to ih je učinilo najbogatijim stanovnicima najbogatije zemlje na planeti.

9. Prosečna osoba je potpuno nevina u pogledu bilo kakvog du- bokog razmišljanja. Ona prihvata ideje drugih i ponavlja ih, slično papagaju. To se mnogo bolje vidi kada shvatimo način koji se koristi da se formira javno mnjenje, a taj poslušni stav u delu velike većine, koja deluje savršeno voljna da dopusti da nekoliko osoba misli za njih, jeste ono što u većini zemalja omogućava nekolicini Ijudi da uzurpira sve pristupe moći i drži milione potčinjenima.

D v a d e s e t t r e ć i d e o * 215

10. Moć pažnje se naziva koncentracija. Ta moć se usmerava vo- Ijom i iz zbog toga moramo odbiti da se koncentrišemo ili mislimo na bilo šta osim na stvari koje želimo. Mnogi se stalno koncentrišu na žalost, gubitak i nesklad bilo koje vrste. Pošto je misao kreativna, obavezno sledi da ta koncentracija neizbežno vodi ka još više gu- bitka, više žalosti i više nesklada. A kako bi i bilo drugačije? S druge strane, kada se susretnemo sa uspehom, napretkom ili bilo kojim drugim poželjnim stanjem, mi se prirodno koncentrišemo na po- sledice tih stvari i samim tim stvaramo više, iz čega sledi da mnogo vodi ka još više.

11. Kako razumevanje tog principa može biti iskorišćeno u poslov- nom svetu lepo je objasnio moj kolega:

12. „Duh, šta god drugo mogao ili ne mogao biti, mora da se po- smatra kao suština svesti, tvar uma, realnost koja se provlači kroz misao, a pošto su sve ideje samo faze aktivnosti svesti, uma ili misli, iz toga sledi da je duh, i samo on, konačna činjenica, prava stvar ili ideja.

13. Razuman zaključak je da bi pravo razumevanje duha i njegovih zakona ispoljavanja mogla biti najkorisnija stvar kojoj bi se prak- tična osoba mogla nadati. Zar ne deluje izvesno da kada bi praklični ljudi sveta mogli da shvate tu činjenicu, pali bi na teme samo da dođu u situaciju u kojoj bi mogli da dobiju takvo znanje o duhovnim stvarima i zakonima? Ti ljudi nisu budale, njima je samo potrebno dase dočepaju te fundamentalne činjenice dabi sepokrenuli prema onome što je osnova svih postignuća.

14. Sledi konkretan primer. Poznajem čoveka u Čikagu za koga sam uvek smatrao da je popriličan materijalista. On je imao nekoliko uspeha, kao i nekoliko neuspeha u životu. Poslednji pul kad sam s njim razgovarao, on je bio „potonuo” u poredenju s nekim pret- hodnim poslovnim situacijama u kojima je bio. Izgledao je kao da

216 ♦ K u u č US P E HA

je zaista dotaknuo dno, a s obzirom na to da je već bio u srednjim godinama, ideje su mu dolazile sporije i rede nego ranije.

15. U suštini, ono što mi je rekao bilo je: ..Znam da su sve stvari kojefunkcionišu u poslu rezultat misli, svaka budala to zna. jedino što sada izgleda da sam malo kratak na mislima i dobrim idejama, ali ako je to učenje sav um tačno, trebalo bi da pojedinac može ostvariti direktnu vezu s beskonačnim umom, u kome moraju po- stojati svakakve mogućnosti i sve vrste dobrih ideja koje bi čovek s mojim iskustvom i odvažnošću mogao iskoristiti u poslovnom svetu i samim tim postići velik uspeh. To mi dobro zvuči, baš ću morati da se time pozabavim."

16. To je bilo pre nekoliko godina. Nedavno sam ponovo čuo o tom čoveku. Razgovarajući s prijateljem, upitao sam ga: „Šta se dogo- dilo s našim zajedničkim prijateljem? Da li je ikada ponovo stao na svoje noge?” Prijatelj me je pogledao začudeno. ..Šta" upitao je, „nisi čuo za veliki uspeh koji je postigao? On je velika faca kompanije X (ne navodi se ime kompanije). On je tom preduzeću dao VELIKU IDEJU. Slušaj, on je već dobar pola miliona i ubrzano napreduje ka milionu i to sve samo u roku od osamnaest meseci.” Tog čoveka, o kom smo pričali, uopšte nisam povezivao s tom kompanijom, iako sam znao za fantastičan uspeh koji je postigla. Moje kasnije istraživanje pokazalo je da je priča istinita i da navedene činjenice nisu nimalo preterane.

17. To znači da je taj čovek zaista ostvario direktnu vezu s besko- načnim umom - duhom - i našavši ga, podesio ga da radi za njega. To je iskoristio u svom poslu.

18. Da li to zvuči kao svetogrde ili bogohuljenje? Nadamo se da ne zvuči, ne želimo to. Uklonite podrazumevanje personalnosti ili veličanstvene Ijudske prirode iz ideje o „beskonačnom” i ono što će vam ostati jeste ideja o beskonačnoj prisutnoj snazi, o svesti kao

DV A D E S E T TREĆl DEO . 217

kvintesenciji - na kraju krajeva, zapravo o duhu. (Kvintesencija je u kosmologiji hipotetička odbojna sila, koja zauzima sav prostor i kontrateža je sili gravitacije.) Taj čovek takode, na kraju krajeva, mora biti posmatran kao ispoljenje duha. Nije nikakvo svetogrde ideja da je on, budući da je duh, mogao toliko da se uskladi s pore- klom i izvorom da bi mogao da ispolji makar mali procenal njegovih moći. Svi to manje ili više radimo kada usmeravamo svoj um ka kreativnoj misli. Taj čovek je uradio i više, on je prionuo na posao na veoma praktičan način.

19. On nije izvlačio iz beskrajnog skladišta samo ideje koje su mu trebale i koje su stvorile seme njegovog uspeha nego je i koristio kreativnu snagu misli da bi sebi izgradio idejni uzorak onog čemu se nadao da će mu se prikazati u materijalnom obliku, dodajući na njega, menjajući ga i unapredujući mu detalje s vremena na vreme — dakle idući od opštegokvira do završnih detalja. Pretpostavljamo da su to činjenice tog slučaja, ne samo na osnovu našeg razgovora od pre nekoliko godina, već i zbog toga što sam otkrio da je ista stvar važila i za druge istaknute ljude, koji su imali slično ispoljavanje kreativne misli.

20. Oni koji bi mogli zazirati od te ideje upošljavanja beskonačne snage radi pomoći jednoj osobi, za posao koji ima u materijalnom svetu, trebalo bi da upamte da ako bi beskonačno imalo i najma- nju zamerku na takvu upotrebu, stvari se nikada ne bi dogodile. Beskonačno je prilično sposobno da se brine o sebi.

21. Duhovnost je prilično praktična, veoma praktična, intenzivno praktična. Ona nas uči da je duh prava stvar, kompletna stvar, a da je materija ništa drugo do plastična stvar koju duh može da stvori, izmeni, obraduje i oblikuje po svojoj želji. Duhovnost je najprak- tičnija stvar na svetu - jedina stvarna i apsolutno praktična stvar koja postoji!

218 ♦ K u u č U S P E H A

22. U vežbi uz ovu lekciju koncentrišite se na činjenicu đa čovek nije telo s duhom, već duh s telom i da su zbog toga njegove žudnje nesposobne da donesu bilo kakvo trajno zadovoljstvo u bilo čemu što nije duhovno. Novac zbog toga nema vrednost, osim za stvara- nje situacija koje priželjkujemo, pri čemu su te situacije obavezno skladne. Skladne situacije zahtevaju neophodne zalihe, pa ako se čini da postoji bilo kakav nedostatak, trebalo bi da shvatimo da se ideja ili suština novca nalazi usluženju. Kako ta misao bude popri- mala oblik, otvaraće se kanali za snabdevanje i dobijaćete zadovolj- stvo zbog znanja da su duhovne metode sasvim praktične.

„Otkrili smo da uredno razmišljanje o svrsi, razmišljanje unapred, dovodi do sazrevanja te svrhe u čvrst oblik, pa možemo biti apso- lutno sigurni u rezultat našeg dinamičkog eksperimenta'! Frensis Lerimer Vorner.

Pitanja za vežbu sa odgovorima

221. Šta je prvo pravilo uspeha? Prvo pravilo uspeha je uslužnost.

222. Kako možemo biti najviše uslužni? Budite otvorenog uma, budite zainteresovani za trku, a ne za cilj, za traženje, a ne za po- sedovanje.

223 Šta je rezultat sebične misli? Rezultat sebične misli sadrži seme poništenja.

224. Kako možemo obezbediti svoj najveći uspeh? Uspećemo ako znamo da je davati podjednako suštinsko kao i dobijati.

225. Zbog čega su finansijeri najčešće uspešni? Zbog toga što ne dopuštaju da drugi misle za njih.

226. Zbog čega velika većina u svim zemljama ostaje poslušan i očigledno dobrovoljan alat nekolicine ljudi? Zbog toga što su pre- pustili nekolicini da misli za njih.

227. Šta je posledica koncentrisanja na tugu i gubitak? Ako smo koncentrisani na tugu i gubitak, sledi nam više tuge i gubitaka.

228. Šta je posledica koncentrisanja na dobitak? Ako smo koncen- trisani na dobitak, sledi nam veći dobitak.

229. Da li se taj princip primenjuje u poslovnom svetu? To je je- dini princip koji se primenjivao i koji će moći da se primenjuje. Ne postoji drugi princip. Činjenica da se on može koristiti nesvesno ne menja situaciju.

220 ♦ Ključ uspeha

230. Šta je praktična primena tog principa? Činjenica je da je uspeh posledica, a ne uzrok i ako želimo da imamo posledicu, moramo imali uzrok, tj. ideju, tj. misao kojom se stvara posledica.

„Hranite svoj um velikim mislima, vera u heroizam stvara heroje” Dizraeli.

Dvadeset četvrti deo

vo je završni deo ovog kursa.

Ako ste upražnjavali svaku vežbu nekoliko minuta dnevno, kako je savetovano, saznali ste da od svog života možete da dobijete tačno ono što želite tako što tu svoju želju najpre oživite i sigurno ćete se složiti sa učenikom koji je rekao: „Misao je gotovo neodo- Ijiva, tako ogromna, tako raspoloživa, tako odredena, tako razumna i tako korisna.”

Plod ovog znanja je, kao što je uvek i bio, dar bogova, ono je istina koja oslobada čoveka, ne samo od svakog nedostatka i ograničenja već i tuge i brige. Zar nije predivno shvatiti da taj zakon ne uzima u obzir ličnost, odnosno karakter? Uopšte nije bitnošta ste navikli da mislite, put će biti pripremljen.

Ukoliko naginjete ka religiji, najveći religiozni učitelji koje je svet ikada znao pripremili su put toliko jasan da ga svi mogu pratiti. Ako je vaša mentalna pristrasnost okrenuta ka iizičkim naukama, zakon će funkcionisati s matematičkom tačnošću. Ako naginjete ka filozo- fiji, Platon ili Emerson vam mogu biti učitelji, ali u svakom slučaju, možete dostići stepen moći koji nema nikakvog ograničenja.

Verujemo da je razumevanje tog principa tajna za kojom su stari alhemičari uzaludno tragali jer on objašnjava kako zlato u mislima može biti pretvoreno u zlato u srcima i u zlato u rukama.

1. Kada su naučnici prvi put smestili sunce u centar Solarnog si- stema i poslali Zemlju da se vrti oko njega, nastalo je neizmerno iznenadenje i zapanjenost. Cela zamisao je očigledno bila pogrešna,

222 ♦ K l j u č u s p e h a

jer ništa nije bilo sigurnije nego kretanje Sunca preko neba i svako je mogao da ga vidi kako zalazi iza zapadnih brda i uranja u more. Učenjaci su besneli, a naučnici odbacivali ideju kao besmislenu, ali na kraju su dokazi ulili uverenje u svačiji um.

2. Mi o zvonu govorimo kao o zvučnom telu, a ipak znamo da sve što zvono može da uradi jeste da proizvede vibracije u vazduhu. Kada te vibracije dostignu brzinu od šesnaest u sekundi, one iza- zivaju zvuk koji um čuje. Um je takode sposoban da čuje vibracije do stepena od 38.000 vibracija u sekundi. Ako broj naraste iznad toga, ponovo nastaje tišina, Tako da znamo da zvuk nije u zvonu, već u našem umu.

3. Govorimo i čak mislimo o Suncu kako ono daje svetlost, a znamo da ono jednostavno emituje energiju koja proizvodi vibraciju u etru brzinom od 400 milijardi u sekundi, izazivajući ono što se nazva svetlosnim talasima, tako da na kraju shvatamo da je ono što nazi* vamo svetlost prosto oblik energije i da je jedina svetlost koja postoji zapravo senzacija koju kretanje talasa izaziva u našem umu. Kada se broj uveća, svetlost menja boju, a svaka promena u boji uzro- kovana je kraćim ili bržim vibracijama;, pa iako za ružu kažemo da je crvena, da je trava zelena ili nebo plavo, znamo da te boje postoje samo u našem umu i da su te senzacije koje doživljavamo rezultat vibracije svetlosnih talasa. Kada vibracije padnu ispod 400 milijardi u sekundi, one na nas više ne utiču kao svetlost, već tada doživljavamo osećaj toplote. Zbog toga je očigledno da ne možemo da zavisimo od onog što je očigledno našim čulima da bismo dobili informacije o stvarnosli. )er da je tako, verovali bismo da se Sunce okreće, da je Zemlja ravna umesto okrugla i da su zvezde komadići svetlosti umesto ogromna sunca.

4. Zato se ceo opseg teorije i prakse bilo kog metafizičkog sistema sastoji u poznavanju istine u pogledu vas i sveta u kome živite, u

D v a d e s r t ć e t v r t i deo ♦ 223

znanju da morate misliti skladno ako biste da izrazite sklad, da mo- rate misliti zdravo da biste postigli zdravlje, a da morate razmišljati bogato da biste dobili bogatstvo. Da biste to postigli, morate obrnuti ono što je vašim čulima očigledno.

5. Kadashvatiteda su svaki vid zaraze, bolesti, nedostatka ili ogra- ničenja jednostavno rezultati pogrešnog mišljenja, doći ćetedo zna- nja o istini koja će vas osloboditi. Videćete kako se planine mogu pomerati. Ako se te planine sastoje samo od sumnji, straha, pore- mećaja iii drugih tipova obeshrabrenja, one su ni manje ni više nego stvarne i moraju se ne samo ukloniti već i „baciti u more'!

6. Vaš pravi zadatak se sastoji u ubedivanju sebe u istinitost te tvrd- nje. Kada uspete u tome, nećete imati teškoća da mislite istinu, a kao što je pokazano, istina sadrži životni princip i sama će se iskazati.

7. Oni koji mentalnim tchnikama leče bolesti saznali su tu istinu, oni su je svakodnevno predstavljali u svojim životima i životima drugih. Oni znaju da su život, zdravlje i bogatstvo sveprisutni, da ispunjavaju sav prostor i znaju da oni koji dozvoljavaju da se bolest ili bilo koja vrsta nedostatka prikaže, još nisu shvatili taj zakon.

8. Kako su sve prilike misaone kreacije i prema tome mentalne, tako su bolest i nedostatak samo mentalne okolnosti u kojima osoba propušta da opazi istinu. Čim se ukloni greška, i prilike će se pro- meniti.

9. Način da se ta greška otkloni jeste da se ude u tišinu i sazna istina. Kako je sav um jedan um, to možete učiniti kako za sebe, tako i za bilo koga drugog. Ako ste naučili da sastavite mentalne slike željenih okolnosti, to će biti najlakši i najbrži naćinda osigurate rezultat. U suprotnom, rezultat se može postići argumentovanjem, ubedivanjem sebe u apsolutnu istinitost svojih tvrdnji.

224 ♦ Kliuć u s p e h a

10. Upam tite- a to jejedan od najtežih, kao i jedan od najčudesni- jihiskaza zakoje setrebauhvatiti - upamtite da bez obzira kolikaje teškoća, nebitno gde je, na koga utiče, vi nemate drugog pacijenta do sebe samog, nemate šta drugo da radite sem da ubedite sebe u istinitost onog što želite da se ispolji.

11. To je u saglasnosti sa svakim postojećim sistemom metafizike i nikakvi trajni rezultati se nikada neće obezbediti na bilo koji drugi naćin.

12. Svaki oblik koncentracije, stvaranja mentalnih slika, argumen- tacije i autosugestije prosto su metode kojima možete da shvatite istinu.

13. Ako želite da nekom pomognete da uništite neki vid nedo- statka, ograničenja ili greške, ispravan način nije da mislite o osobi kojoj želite da pomognete. Namera da joj pomognete je sasvim do- voljna jer vas to stavlja u mentalni dodir s tom osobom. Nakon toga izbacite iz uma bilo kakvu ubedenost u nedostatak, ograničenje, bolest, opasnost, teškoću ili šta god da je problem. Istog momenta kada uspete to da uradite, biće postignut rezultat i ta osoba će biti slobodna.

14. Medutim, upamtite da je misao kreativna i zato svaki put kada dopustite sebi da vam se misli zadrže na bilo kakvim neskladnim prilikama, shvatite da su te prilike samo spoljašnjost, one nemaju realnost, duh je jedina realnost i on nikada ne može biti manje od savršenog.

15. Svaka misao je oblik energije, stepen vibracije, ali misao o istini je od najvišeg poznatog stepena i zbog toga uništava svaki oblik greške, potpuno isto kao što svetlost uništava tamu. Nikakav vid greške ne može postojati kada se pojavi istina, tako da se vaš sav mentalni posao sastoji u tome da shvatite istinu. To će vam

DVADESET ČETVRTl DEO ♦ 225

omogućiti da prebrodite svaki vid nedostatka, ograničenja ili bilo koje vrste oboljenja.

16. Ne možemo steći nikakvo razumevanje istine kroz spoljašnji svet. Spoljašnji svet je samo relativan. Istina je apsolutna. Zbog toga je moramo naći u unutrašnjem svetu.

17. Istrenirati um da vidi samo istinu, znači izraziti samo prave okolno- sti. Naša sposobnost da to uradimo biće pokazatelj našeg napretka.

18. Apsolutna istina je da je JA savršeno i potpuno, istinsko JA je duhovno i zbog toga ne može biti manje od savršenog, ono nikada ne može imati nikakav nedostatak, ograničenje ili bolest. Blesak genija nema poreklo u molekularnim kretanjima u mozgu, njega je inspirisao ego, duhovno JA koje je jedno sa univerzalnim umom, a naša sposobnost da spoznamo to jedinstvo jeste ono što je uzrok svim inspiracijama, svim genijima. Ti rezultati su dalekodosežni i utiču na generacije koje će tek doći. Oni su svetionici koji označa- vaju put za milione koji ga prate.

19. Istina nije rezultat treniranja logike ili eksperimentisanja, pa čak ni posmatranja, ona je proizvod razvijene svesnosti. Istina je u Cezaru izražena kroz Cezarevo ponašanje, u njegovom životu i njegovim aktivnostima, njegovom uticaju na socijalne modele i napredak. Vaš život, vaše aktivnosti i vaš uticaj na svet će zavisiti od stepena istine koju ste spremni da opazite jer istina se neće ostvariti kroz verovanje, nego kroz vladanje.

20. Istina se izražava u karakteru i karakter nekog čoveka bi trebalo da bude interpretacija njegove religije, to jest onoga što je za njega istina. To će se izraziti u osobinama onoga što poseduje. Ako se čovek žali na besciljno lutanje svoje sreće, on je nepravedan prema sebi kao kada bi morao da negira racionalnu istinu, iako ona stoji očigledna i neporeciva.

226 K d u č u s p k h a

21. Naše okruženje i nebrojene okolnosti i slučajnosti naših života već postoje u podsvesnoj ličnosti koja sebi privlači mentalne i fizičke materijale srodne njenoj prirodi. Tako je naša budućnost odredena našom sadašnjošću i ako bi postojala očigledna nepravda u bilo kojoj crti ili fazi našegživota, morali bismo potražiti uzrok ..iznutra" i tako pokušati da otkrijemo mentalnu činjenicu koja jeodgovorna za spoljni prikaz.

22. To je ona istina koja nas oslobađa, a svesno poznavanje ove istine će nam omogućili da savladamo svaku poteškoću.

23. Prilike s kojima se srećemo u spoljašnjem svetu nepromenljivo su rezultat prilika koje postoje u unutrašnjem svetu, iz toga nauč- nom precizno sledi da ako držimo savršenu ideju u umu, možemo stvoriti savršene prilike u svom okruženju.

24. Ako vidite samo nepotpuno, nesavršeno, relativno, ograničeno, te će se okolnosli iskazati u vašem životu, ali ako trenirate svoj um da vidi i razume duhovni ego, )A koje je zauvek savršeno i potpuno, a zatim i skladno, iskazaće se samo dobre i zdrave okolnosti.

25. Pošto je misao kreativna, a istina je najviša i najsavršenija misao koju bilo ko može misliti, očigledno je da misliti istinu znači stvoriti ono što je istinito, te je ponovo očigledno da kada istina uđe u neko biće, ono što je lažno mora prestati da postoji.

26. Univerzalni um je zbir sveg uma koji postoji. Duh je um, zato što je duh inteligentan. Reči su, dakle, sinonimne.

27. Poteškoća s kojom morate da se izborite jeste razumevanje činjenice da um nije individualan. On je sveprisutan. On postoji svugde. Drugim rečima, ne postoji mesto na kom ga nema On je zbogtoga univerzalan.

D v ADESET Č E T V R T l DEO • 227

28. Ljudi su do sada uglavnom koristili reč bog da iskažu taj uni- verzalni, kreativni princip, ali reč bog ne prenosi pravo značenje. Mnogi Ijudi shvataju da ta reč označava nešto izvan njih samih, a činjenica je upravo suprotna. To je sam naš život. Bez toga bismo umrli, prestali da postojimo. U momentu kada duh napusti telo, mi više nismo ništa. Prema tome, duh je zapravo sve ono što jesmo.

29. Dakle, jedina aktivnost koju duh poseduje jeste sposobnost da misli. Prema tome, misao mora biti kreativna, zato što je duh krea- tivan. Ta kreativna moć je ravnodušna i vaša sposobnost da mislite je vaša sposobnost da je kontrolišete i iskoristite zbog pogodnosti za sebe i druge.

30. Kada se istinitost te tvrdnje shvati, razume i počne ceniti, doći ćete u posed „ključa uspeha" ali upamtite da samo oni koji su do- voljno mudri da shvate, dovoljno širokoumni da izvagaju dokaze, dovoljno čvrsti da prate sopstvene procene i dovoljno snažni da se žrtvuju koliko se zahteva, mogu ući i poslužiti se.

31. Za kraj, pokušajte da shvatite da je svet u kojem živimo istinski predivan, da ste vi veličanstveno biće, da se mnogi bude spoznajući istinu i da koliko se brzo bude i dolaze do saznanja o stvarima koje su za njih pripremljene, toliko brzo i shvataju da oko nije videlo, niti uho čulo, niti je u srca Ijudi ušao sjaj koji čeka na one koji pronadu put do obećane zemlje. Oni su prešli sudnju reku i došli do tačke razlike između istine i laži i otkrili da je sve ono što su ikada želeli ili sanjali, ništa drugo do bleda senka zaslepljujuće realnosti.

„Iako nasleđe poseda može biti zaveštano, naslede znanja i mudrosti ne može. Bogat čovek može platiti druge da za njega obave neki posao, ali je nemoguće da njegovo razmišljanje obavi neko drugi za njega ili da poruči bilo kakav tip samonapredovanja" S. Smajls.

Pitanja za vežbu sa odgovorima

231. Od kog principa zavise teorija i praksasvakog postojećeg me- tafizičkog sistema? Ceo opseg teorije i prakse bilo kog metafizićkog sistema sastoji u poznavanju istine u pogledu nas i sveta u kome živi u kom živimo.

232. Šta je istina? Istina je stvarno JA, tj. ego je duhovno i prema tome, ne može biti manje od savršenog.

233. Kako se uništava bilo kakav tip greške? Mi treba da se apso- lutno ubedimo u istinu koja se tiče uslova koje želimo da nam se ostvare.

234. Možemo li to učiniti i za druge? Univerzalni um u kojem ži- vimo i krećemo se i imamo svoju suštinu jeste jedan i nedeljiv, pa je zbog toga moguće pomoći drugima koliko i sebi.

235. Šta je Univerzalni um? Univerzalni um je zbir svih umova koji postoje.

236. Gde se nalazi univerzalni um? Univerzalni um je sveprisutan, nalazi se svugde. Ne postoji mestogdega nema. Prema tome, on se nalazi i u nama. On je unutrašnji svet. On je naš duh, naš život.

237. Kakvajepriroda univerzalnoguma?Univerzalni umjeduhovni, a samim tim on je i kreativan. On teži da se iskaže u obliku.

238. Kako možemo da delujemo na univerzalni um? Naša sposob- nost da mislimo jeste sposobnost da delujemo na univerzalni um i dovedemo ga u stvarnost radi svoje koristi i koristi drugih.

PlTANIA ZA VEŽBU SA ODGOVORIMA ♦ 229

239. Šta se podrazumeva kada se kaže misliti? Misliti znači imati jasnu, odlučnu, mirnu, promišljenu, održavanu misao, s krajnim ciljem u vidu.

240. Šta je rezultat mišljenja7. Moći ćete da kažete: „Nisam ja taj koji je uradio posao, već otac koji boravi u meni, on je obavio posao." Doći ćete do saznanja da je otac univerzalni um i da on stvarno i istinski boravi u nama, drugim rečima, znaćemo da su čudesna obećanja data u Bibliji činjenice, a ne iz mišljotina i da ih bilo ko s dovoljnim razumevanjem može dokazati.

„Hramovi imaju svoje svete slike i vidimo kakav su uticaj odu- vek imali na veliki deo čovečanstva, ali u stvarnosti, ideje i slike u Ijudskim umovima su one nevidljive snage koje neprekidno njima upravljaju - i kojima se, generalno, svi oni spremno pokoravaju" Džonatan Edvards.