� DECEMBAR 20 11. � BROJ 5

2

Obele`avanje dve decenije rada prilika je dapogledamo unazad i podsetimo se odaklesmo krenuli 1991. godine, {ta smo uradili, gde

se sada nalazimo i da procenimo u kom pravcu }emose dalje kretati.

U godini kada ve}ina centara za socijalni radobele`ava pola veka, pa i vi{e postojanja , na{ih 20godina i ne ~ini se tako mnogo, zato bih istakla da jena{e iskustvo starije od nas, da dose`e do davne1956. godine kada je na Paliluli osnovano ne samoprvo odeljenje, sada Gradskog centra za socijalni rad,ve} i najstariji centar za socijalni rad u Srbiji, tako dasa malo godina imamo mnogo iskustva.

Tokom svih ovih godina nije bilo lako. U godinamamnogih dru{tvenih promena, ratova i ekonomskihkriza, nije bilo lako biti putokaz za izgubljene, oslonacza posrnule, uto~i{te za zaboravljene. Te{ko je biloda se, u godinama koje su ru{ile sisteme vrednosti idonosile samo ve}e izazove, uvek prona|e na~in dase osna`e porodica i pojednici.

Ali uspevali smo, i{li smo u korak s vremenom,oslu{kuju}i potrebe gra|ana razvili smo se u najve}uustanovu socijalne za{tite u Srbiji. Zahvaljuju}i presvega zaposlenima, ali i svesrdnoj pomo}i republi~kihi gradskih organa, izgradili smo imid`, dozvoli}etenam da budemo neskromi, ne samo najve}e, ve} ivode}e ustanove socijalne za{tite u novim idejama,primeni i razvoju novih usluga.

Danas je Gradski centar za socijalni rad ustanovasa 560 zaposlenih. Me|u nama je veliki brojizuzetnih stru~njaka za re{avanje problema porodice,pojedinca, pomo} deci bez roditeljskog staranja,mladima sa problemima u pona{anju, materijalnougro`enim licima. Na evidenciji se nalazi skoro83.000 korisnika, a GCSR obezbe|uje vi{e od 70prava, usluga i postupaka. Pokreta~i smo brojnihprojekata koji doprinose boljem polo`aju i `ivotudece, mladih, starijih i siroma{nih Beogra|ana.

Svakodnevno ~inimo sve {to je u na{oj mo}i dadoprinsemo re{avanju pitanja i problema sa kojimana{i korisnici i klijenti dolaze kod nas.

Da bismo uspe{nije mogli da odgovorimo nazahteve koji se pred nas postavljaju neprestanou~imo, usavr{avamo se. Usvajamo nova znanja,razvijamo nove ve{tine.

Obele`avanje dve decenije GCSR-a prilika je i dase podsetimo da samo zajedni~kim snagama svih nasmo`emo i}i napred i da odamo priznanje svima kojisu tokom proteklih 20 godina predanim radomdoprineli da GCSR bude ovo {to je danas, ustanovakoja ima uvek isti cilj i motiv postojanja, a to je -`ivotdostojan ~oveka.

SSnnee`aannaa SSttoo{{kkoovvii}}Direkor Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu

Gradski centar za Socijalni radosnovan je 12. decembra 1991. go-dine odlukom Skup{tine gradaBeograda i integracijom tada{njihop{tinskih centara za Socijalni rad ujedinstvenu ustanovu socijalneza{tite.

Najstariji centar za socijalni rad, nesamo u Beogradu, nego i na teritorijicele Srbije, je osnovan na op{tiniPalilula i to davne 1956. godine.

Po~etkom 2008. konstituisano jeop{tinsko odeljenje Sur~in Gradskogcentra za socijalni rad u Beogradu,koje je ujedno i najmla|e OdeljenjeGCSR-a.

Od osnivanja do danas mnogotoga se promenilo - pre svegapotrebe pojedinca i porodice. Pre 20godina Beograd je imao 1.602,226stanovnika, Gradski centar 474zaposlena i 62.590 korisnika, nakondeset godina broj stanovnika sesmanjio na 1.576,124 lica, a brojkorisnika je porastao na 70.074.

Danas, po poslednjem popisu iz

oktobra 2011. godine Beograd ima2,3 odsto stanovnika vi{e, ta~nije1.639,121 lica, a GCSR je ustanovakoja obezebe|uje i pru`a preko 70prava, usluga i postupaka iz oblastisocijalne i porodi~no-pravne za{tite,i ima dvadeset hiljada vi{e korisnikanego pre dve decenije. Na evidencijiGradskog centra za socijalni rad uBeogradu 2010. godine bilo je82.833 korisnika.

GCSR danas ima 560 zaposlenih,17 op{tinskih odeljenja za socijalni radu ~ijoj je nadle`nosti realizacijaneposredne za{tite korisnika, Sa-vetovali{te za brak i porodicu - Ode-ljenje specijalizovano za razvoj save-todavno-psihoterapijskog, preven-tivnog i medijacijskog rada sa poro-dicom, parovima i pojedincima, Ode-ljenje za analiti~ko-istra`iva~ki radkojim se ostvaruje funkcija pra}enjai prou~avanja socijalnih problema iunapre|ivanja delatnosti Centra,Odsek za obavljanje op{tih i finan-sijsko-ra~unovodstvenih poslova.

DVE DECENIJE sa Beogra|anima�Gradski centar za socijalni rad u Beogradu rastao

je i razvijao se tempom glavnog grada Srbije

UVODNA RE^

3

Tokom ove godine GCSR je ulo`io veli-ke napore kako bi i pored ekonomske kri-ze i mnogobrojnih izazova pomogao i una-predio `ivot velikog broja Beogra|ana.

Tako|e, realizovano je nekolikozna~ajnih projekata i obuka zaposlenih.U~e{}em na konkursu Sekretarijata zasocijalni za{titu obezbe|ena su sredstvai u drugoj polovini godine nastavljeno jesa realizacijom jednog od najzna~ajnijihprojekata "Mobilni tim za hitne interven-cije" kojim je obezbe|ena 24 ~asovnadostupnost usluga GCSR.

Sprovedene su i opse`ne pripreme zauvo|enje usluge Privremeno stanovanjeza mlade bez roditeljskog staranja kojinapu{taju za{titu, koja je po~etkom ovegodine po~ela sa realizacijom. Trenutnoovu uslugu korisiti 15 mladih osoba unaselju Kamendin. Grad Beograd je omo-gu}io i Stalnu nov~anu pomo} za `eneprema kojima je izvr{eno nasilje u poro-dici, po izlasku iz Sigurne ku}e, koju tre-nutno dobija devet `ena.

Po~etkom septembra 2011. GCSR jeotpo~eo aktivnosti na projektu "Uvo|enjeprograma rada sa po~iniocima nasilja uporodici". Projekat se sprovodi u saradnjisa Upravom za rodnu ravnopravnost,Ministarstva rada i socijalne politike i uzpodr{ku Kraljevine Norve{ke, a deo je {i-

reg projekta koji se odnosi na spre~avanjeseksualno i rodno zasnovanog nasilja.

Tokom ove godine organizovan jezna~ajn broj edukacija za stru~ne radnikekao {to su Sistemski, interventni programza zaustavljanje nasilja u porodici" ~iju jeralizaciju omogu}io Caritas Beogradskenadbiskupije, zatim edukacija stru~nihradnika GCSR-a za primenu modelaporodi~ne konferencije u okviru projektaPru`i porodici priliku u organizacijiUdru`enja stru~njaka za podr{ku deci iporodici "FICE SRBIJA" koji realizuje upartnerstvu sa GCSR, Edukacija izsistemske porodi~ne terapije.

Novi projekti i usluge�Uprkos mnogobrojnim izazovima i ekonomskoj krizi, kvalitet socijalne za{tite je podignut

2010. U BROJKAMA

�Pomo} u ku}i koristilo je 2.515 gra|ana

�Na privremenom sme{taju, prihvatili{tu iliprihvatnoj stanici bilo je 355 lica

�Pravo na opremu za sme{taj u ustanovusocijalne za{tite ili drugu porodicu koristilo je166 lica

�Uslugu dnevnog boravka koristilo je 387korisnika

� Jednokratnu nov~anu pomo}, u 2010. godinidobilo je 9.433 lica

�U toku 2010. godine Stalnom nov~anompomo}i podr`ana je 7.661 materijalnougro`ena porodica

�Stalnu nov~anu pomo} za roditelje trojki,~etvorki, petorki i duplih blizanaca, 2011.godine dobilo je 285 dece, odnosno 89porodica (2010. bilo 284 dece i 88 porodica)

�U 2010. godini 90 mladih osoba je dobilostalnu nov~anu pomo} namenjenu decibez roditeljskog staranja

�U toku 2010. godine izdvojena su sredstva zastipendiranje 175 studenata i u~enika

�Besplatan obrok u narodnim kuhinjama,2010. godine koristilo je 9.861 korisnik, atrenutmo oko 12.000 korisnika.

�Uve}anu jednokratnu nov~anu pomo}, pro{legodine dobilo je 1.129 porodica

�Subvencionisanje izdataka za komunalneusluge i stanarine preko GCSR ostvarilo je11.561 porodica

�Uslugu Privremenog stanovanja za mlade bezroditeljskog staranja koja napu{taju za{titu,trenutno koristi 15 mladi}a i devojaka.

�Stalnu nov~anu pomo} za `ene prema kojimaje izvr{eno nasilje u porodici, po izlasku izSigurne ku}e, trenutno dobija 9 `ena

OBUHVA]EN VE]I BROJ KORISNIKA

Na evidenciji Gradskog centra za soci-jalni rad u Beogradu u toku 2010. je bilo82.833 korisnika. Indeks kretanja brojakorisnika pokazuje da je u odnosu naprethodnu godinu zabele`en rast u svimstarosnim grupama:

�Deca i omladina 5,4 odsto

�Odrasla lica 3,0 odsto

�Ostarela lica 2,7 odsto

STARATELJSTVO I NEGA

�U toku 2010. godine brinuli smo

o preko 3.734 dece i odraslih koji su pod starateljstvom

�Tokom protekle godine u hraniteljsku

porodicu smestili smo 776 dece, u ustanove socijalne za{tite

609 dece i 3.568 odraslih i starih

�Usvojeno je 19 dece, procenupotencijalnih usvojitelja pro{lo je

37 parova, 92 para ~eka na

usvojenje, 9 dece u fazi adaptacijepotencijalnoj porodici

�Obezbedili smo dodatak za tu|u

negu i pomo} za 3.792 lica

4

Roditeljima trojki, ~etvorki, petorki i duplihblizanaca Grad Beograd je i ove godineobezebedio stalnu nov~anu podr{ku. Ovufinansijsku pomo} ostvarilo je 89 porodica saukupno 285 dece .

Ve} tradicionalno u decembru mesecu, nasve~anosti u Skup{tini grada Beogradauru~ena su re{enja roditeljima dece pred{kol-skog uzrasta u visini dve prose~ne zaradeispla}ene u Beogradu u septembru mesecu,roditeljima osnovaca tri, srednjo{kolaca ~etirii studenata pet, prose~nih septembarskihzarada.

Za ove svrhe iz bud`eta grada u 2011. godiniizdvojeno je 12.762.673,00 dinara Ova vrstapodr{ke predvi|ena je Odlukom o pravima usocijalnoj za{titi grada Beograda (~lan 12.) i od2004. godine dodeljuje se jednom godi{nje.

�Profesionalni treninzi za rad sa mu{karcima koji su nasilni u partnerskim odnosima

Obuka za rad sa nasilnicima U BRAKU

Pet profesionalaca Gradskog centra za socijalnirad u Beogradu tokom novembra ove godine,zavr{ilo je obuku za Tretman sa mu{karcima koji sunasilni u partnerskim odnosima.

Obuku, koja je po~ela u septembru sproveli sustu~njaci organizacije ATV iz Norve{ke koja ima 25godina iskustva u ovoj oblasti. Aktivnosti nauspostavljanu nove usluge, tretmana nasilnihmu{karaca u partnerskim odnosima, su deoprojetka Uprave za rodnu ravnopravnost,Ministarstva rada i socijalne politike RepublikeSrbije, "Borba protiv sekslualno i rodno zasnovanognasilja".

U okviru pomenutog projekta, napravljena jeanaliza dobrih praksi u svetu i razultati su ukazali daje program organizacije ATV iz Norvre{ke onaj kojinajvi{e odgovara na{im potrebama i na{emkontekstu.

U toku je predstavljanje programa po Odelje-njima Gradskog centra za socijalni rad, na kojima seprofesionalci upoznaju sa specifi~nostima noveusluge i mogu}nostima upu}ivanja svojih korisnikana tretman. U planu je i uspostavljanje saradnje saMinistarstvima pravde i unutra{njih poslova, kakobi se omogu}ilo uklju~ivanje korisnika na tretman iiz drugih sistema koji tako|e rade sa po~iniocimanasilja u porodici.

Neposredni rad sa po~iniocima (individualni igrupni), planirano je da po~ne u drugoj polovinidecembra, a odvija}e se u Gradskom centru zasocijalni rad u Beogradu.

Efikasan i integrisan model za{tite od nasilja uporodici nije mogu}e adekvatno sprovoditi ukolikone postoji organizovan tretman po~inilaca nasilja.Uvo|enjem nove usluge, doprinosi se izgradnjisveobuhvatnijeg modela za{tite od nasilja uporodici.

Podr{ka za trojke, ~etvorke i duple blizance

5

Povodom obele`avanja dve decenije radaGradski centar za socijalni rad u Beogradu podrugi put ove godine organizuje stru~niokrugli sto na tri aktuelne teme iz oblastisocijalne za{tite: razvoj usluge neodlo`nihintervencija, razvoj usluge Privremenostanovanje za mlade koji napu{taju za{titu irazvoj preventivnih aktivnosti.

Pored profesionalaca iz GCSR-a koji rade narazvoju i afirmaciji ovih usluga svoja iskustvaizne}e i stru~njaci iz centara za socijalni radKragujevca, Knja`evca, Novog Sada, Prijepoljai Centra za za{titu odoj~adi, dece i omladine.

Razmena iskustava o temama obuhva}enihovim stru~nim skupom je od velikog zna~aja

s obzirom da se radi o oblastima koje su vrlozna~ajne za dalji razvoj usluga iz sistemasocijalne za{tite.

Jedna od tema je usluga neodlo`nihintervencija (NI). Ova usluga navodi se uodredbama Zakona o socijalnoj za{titi,Porodi~nog zakona i prepoznaje u ~lanovimaZakona o maloletnim u~iniocima krivi~nih dela.Zakonski okviri neodlo`nih intervencija posvojoj su{tini upu}uju na ovla{}enja i obavezeorgana starateljstva da prema sadr`aju prijave,samostalno ili u saradnji sa drugim slu`bama,odmah ili unutar 24 sata, interveni{e uslu~ajevima u kojima je prisutna neposrednaopasnost po `ivot i zdravlje gra|ana. Njima su

obuhva}ena deca, odrasli i stariji gra|ani, aintervencije se odnose i na one situacije ukojima postoji verovanje o prisustvu povi-{enih, prete}ih i visokih ustanovljenih rizika pozdravlje i ivotnu bezbednost korisnika usluge.

Vrlo je zna~ajna i tema o razvoju i iskustvimau primeni usluge Privremeno stanovanje zamlade bez roditeljskog staranja koji napu{tajuza{titu, koja ima za cilj osamostaljivanje i radnoanga`ovanje korisnika. Kako je GCSR po~eo sarealizacijom ove usluge u martu mesecu ovegodine, razmena iskustava sa profesionalcimaiz drugih cenatara gde se tako|e primenjujeova ili sli~na usluga od velike je va`nosti za njendalji razvoj.

RAZMENA ISKUSTAVA za bolju socijalnu za{titu

VA@NOST PREVENCIJE

Na okruglom stolu bi}e razgovarano

i o preventivnim aktivnostima i spe-

cifi~nim preventivnim programima u

sistemu socijalne za{tite. Iskustvo

nam govori da se spre~avanjem naj-

bolje interveni{e i reaguje na dati

problem. Prevencija je efikasnija

ukoliko je uvremenjena, ukoliko se

primenjuje pre nego {to se problemi

u~vrste i ukoliko je obuhvatna. Ovim

okruglim stolom `elimo da stavimo

naglasak na spre~avanje i zaustav-

ljanje problema, da podelimo dobra

iskustva i damo podstrek za dalji

razvoj preventivnih aktivnosti.�Gradski centar za socijalni rad u Beogradu obele`avadvadesetogodi{njicu rada velikim stru~nim okruglim stolom

6

Asocijacija centara za socijalni rad usaradnji sa Ministarstvom rada i socijalnepolitike, organizovala je stru~ni skup oiskustvima u primeni, novinama i izazovimaZakona o slobodnom pristupu informa-cijama od javnog zna~aja i Zakona o za{titipodataka li~nosti.

Na dvodnevnom skupu govorilo se oiskustvima, preprekama i novinama u pri-meni ova dva zakona u oblasti socijalneza{tite. Stanojla Mandi}, zamenik Povere-nika za informacije od javnog zna~ajagovorila je o primeni Zakona o slobodnompristupu informacijama od javnog zna~ajasa osvrtom na saradnju Poverenika zainformacije i centara za socijalni rad.

Ona je istakla da centri za socijalni radtreba da procene da li postoji opravdaninteres javnosti da zna ili je to informacijakoja je interesantna za javnost, kao i daznaju koji su uslovi neophodni da bi se ovopravo ograni~ilo. Prof. dr Nevenka @egaracje govorila o zna~aju evidencije idokumentacije, sa osvrtom na dostupnostinformacija i izradi pravilnika o evidenciji,

vrsti, sadr`ini dokumenata u ustanovamakoje se bave socijalnom za{titom.

Drugog dana skupa akcenat je bio naprimeni Zakona o za{titi podataka o li~nostiu oblasti socijalne za{tite o ~emu su govoriliAleksandar Resanovi}, zamenik Poverenika

za informacije i Dragan Vulevi}, na~elnik uMinistarstvu rada i socijalne politike.Resanovi} je podsetio da jeeovaj zakonop{ti, krovni, mati~ni zakon u oblasti za{titepodataka o li~nosti, a posebni, sektorskizakoni u odre|enim oblastima trebalo bi dasadr`e odredbe koje bli`e ure|uju na~elaop{teg zakona. Kao lo{e strane ovog Zakonaizdvaja se to {to nije u potpunosti usagla{ensa me|unarodnim standardima, kao ni saUstavom Srbije, da su neka zakonskare{enja neodgovaraju}a i nepotpuna, dokpojedina pitanja Zakonom nisu ure|ena.

Gradski centar za socijalni rad u Beo-gradu je u periodu od maja do novembra2011. realizovao akreditovani programobuke profesionalaca u sistemu socijalneza{tite "Sistemski, interventni program zazaustavljanje nasilja u porodici" u saradnjisa Karitasom Beogradske nadbiskupijekoja je finansirala program.

Autorski tim stru~njaka koji je realizovaoprogram edukacije su porodi~ni terapeutikoji rade u Savetovali{tu za brak i porodicuGradskog centra za socijalni rad uBeogradu i koji imaju dugogodi{njoiskustvo u terapijskom i edukativnom raduiz oblasti porodi~nog nasilja. Programomogu}ava profesionalcima iz socijalneza{tite edukaciju iz osnovnog treninga u

radu sa porodi~nim nasiljem koja trajeukupno 12 dana.

Rezultati evaluacije ukazuju da suedukanti procenili kvalitet i vo|enjeprograma visokom ocenom. Kao posebnudobit programa edukanti su navelipromenu stavova profesionalaca o nasiljuu partnerskim i porodi~nim odnosima.

Utisci i zapa`anja autorskog tima koji jerealizovao ovaj program ukazuju na to dai dalje postoje te{ko}e kod profesionalacau suo~avanju sa predrasudama o nasiljuu partnerskim i porodi~nim odnosima. Usamoj praksi CSR i dalje postoji sklonostda se posmatra i tretira odvojeno problemnasilja u partnerskim odnosima odproblema za{tite dece.

POSEBNO

OSETLJIVI PODACI

Podaci koji se odnose na nacio-

nalnu pripadnost, rasu, pol (prome-

na), jezik, veroispovest, pripadnost

politi~koj stranci, sindikalno

~lanstvo, zdravstveno stanje,

primanje socijalne pomo}i, `rtvu

nasilja, osudu za krivi~no delo i

seksualni `ivot, spadaju u posebno

osetljive podatke i mogu se obra-

|ivati na osnovu slobodno datog

pristanka lica, osim kada zakonom

nije dozvoljena obrada ni uz prista-

nak.

� Kako na}i balans izme|u informisanja javnosti i za{tite podataka li~nosti?

Pa`ljivo

Kako re{iti problem nasilja u porodici

7

Novi Zakon o socijalnoj za{titi dajemogu}nost da se ranije uo~eni problemi uoblasti socijalne za{tite prevazi|u jer jeusmeren ka pobolj{anju socijalnog statusagra|ana na li~nom, porodi~nom i {iremsocijalnom planu, pokazuju iskustva nakonprvih osam meseci od po~etka primene ovogzakona.

Na~ela na kojima po~iva Zakon su: po{-tovanje najboljeg interesa korisnika aktivnauloga korisnika u planiranju usluga, obez-be|ivanje kontrole kvaliteta, razvoj usluga nalokalnom nivou, partnerstvo javnog, nevla-dinog i privatnog sektora.

Obezbe|enje kvalitenih usluga u socijalnojza{titi podrazumeva pobolj{anje prepozna-vanja i utvr|ivanja najsiroma{nijih ali i ve}uusmerenost na radno nesposobne ~lanovedru{tva i razvoj usluga u lokalnoj zajednicikoje podr`avaju `ivot u zajednici ali ipovezivanje svih aktera na lokalnom nivou ipovezivanje usluga razli~itih sektora .

Smisao i cilj razvoja socijalnih usluga ulokalnoj zajednici je zapravo preveniranjeproblema kako pojedinci, porodice i grupe uriziku ne bi do{li u stanje socijalne izolacije itrajne zavisnsti od socijalnih slu`bi. Akcenat sestavlja na razvoj sistema usluga uzajednici,dok je sme{taj u ustanove samojedna od usluga ako se podr{ka ne mo`eobezbediti u nekom obliku koji je manjerestriktivan.

Kvalitetene usluge treba da proizvedupozitivnu promenu, omogu}e savladavanjerizika i preduprede dalji razvoj problema istanja koji naru{avaju kvalitet `ivota gra|ana.

Usluge socijalne za{tite su dostupne svih 24sata dnevno i mogu se pru`ati u viduneodlo`nih intervencija radi osiguranjabezbednosti u situacijama koje ugro`avaju

`ivot, zdravlje i razvoj korisnika. Uslugeneodlo`ne intervencije pru`a centar zasocijalni rad uz obaveznu saradnju sa drugim

nadle`nim organima i slu`bama.Zakon je doneo promene kada se radi o

nov~anoj socijalnoj pomo}i, omogu}io je ve}iobuhvat vi{e~lanih doma}instava, skalomekvivalencije je napravljena ve}a razlikaizme|u odraslih ~lanova i dece u okvirudoma}instva {to je dovelo do zna~ajno ve}egiznosa nov~ane socijalne pomo}i. Na primer,iznos za porodicu od {est odraslihnesposobnih ~lanova je oko 27.700 dinara,plus dodatih 17 odsto na ovu sumu koju dajeGrad Beograd.

Tako|e je doneo promene i ostvarivanjuprava na tu|u negu i pomo} i mogu}nostostvarivanja novog prava posebne nov~anenadokanade za roditelja koji nije u radnomodnosu, a koji najmanje 15 godina neposrednoneguje svoje dete koje je ostvarilo pravo nauve}ani dodatak za pomo} i negu drugog licau vidu do`ivotnog mese~nog nov~anogprimanja u visini najni`e penzije u osiguranjuzaposlenih kad navr{i op{ti starosni uslov zaostvarivanje penzije.

FORMIRANJE KOMORE

Zakon posebnu pa`nju poklanja

kvalitetu stru~nog rada i kontroli i

kvalitetu usluga koje se u sistemu

obezbe|uju. Predvi|eno je i osni-

vanje komore koja }e imati svoj

profesionalni kodeks. U komori }e

biti obavezno ~lanstvo za sve one

koji obavljaju poslove iz oblasti so-

cijalnih delatnosti, bilo da su u

javnom, civilnom ili privatnom sek-

toru. Socijalna komora }e izdavati,

obnavljati i oduzimati licencu rad-

nicima u socijalnoj za{titi i voditi

registar ~lanova.

�Primena novog zakonskogakta pobolj{ava gotovo sveaspekte socijalne pomo}i

Bolja za{tita uz novi zakon

NOVI

AKTI

8

Formiranje Gradskog centra za socijalnirad, za koje sam se zdu{no zalagao, uz jo{jedan broj direktora, zatekli su me naradnom mestu direktora Centra zasocijalni rad op{tine Stari grad. Samim~inom integracije i preno{enja administra-tivno-tehni~kih i upravlja~kih prava iobaveza, data mi je mogu}nost da semnogo vi{e orjenti{em na pobolj{anjeorganizacije i stru~nog rada u Odeljenju,te da na taj na~in doprinesem osnovnomi najva`nijem cilju formiranja GCSR-a:permanentno pobolj{anje nivoa i kva-liteta usluga gra|anima op{tine Starigrad.

^inom integracije zapo~eta je i profe-sionalizacija u obavljanju slo`enih idelikatnih poslova u oblasti socijalnograda, socijalne i porodi~no-pravne za{titekoja se iz godine u godinu razvijala takoda se s pravom mo`e re}i da je danasGradski centara za socijalni rad, jednavisoko profesionalna ustanova sa vrlostru~nim kadrom i svakako vode}a

ustanova ove delatnosti u RepubliciSrbiji.

Iako je bilo i javnog i skrivenog otporaintegraciji, naro~ito iz onih op{tina kojesu izda{no pomagale rad op{tinskihcentara na svojoj teritoriji, neposredno ilipreko dobrostoje}ih javnih preduze}a,duboko sam uveren da bi se danas svitada{nji oponenti sigurno eksplicitnozalagali za integraciju i formiranje jedneovakve institucije kakva je danas Gradskicentar za socijalni rad u Beogradu.

Po~etni problemi lutanja u funkcio-nisanju GCSR-a u prvih nekoliko godinanjegovog postojanja prevazila`eni su uhodu, zahvaljuju}i, pre svega, zaposlenimi rukovodstvu, ali i pomo}i gradskih pa irepubli~kih organa zadu`enih za oblastsocijalne za{tite. Ta pomo} je i danasnu`na da bi Gradski centar za socijalnirad zadr`ao dru{tveni ugled koji sadaima, a koji je nesporan i slu`i na ponos,pre svega onima koji su ga stvorili , a tosu zaposleni i rukovodstvo ove ustanove.

DIREKTOR Sne`ana Sto{kovi} Ruska 4.tel: 011/2650-329 faks: 011/2650-925

OP[TA SLU@BA Ruska 4. tel: 011/2650-329, 2650-093, 2650-542 faks: 011/2650-925

RA^UNOVODSTVOMasarikova 5. tel: 011/3061-362

ODELJENJE ZA ANALITI^KO-ISTRA@IVA^KI RADRuska 4. tel: 011/2650-329, 2650-093, 2650-542

SAVETOVALI[TE ZA BRAK I PORODICURuska 4. tel: 011/2650-258 faks: 011/2650-936

BARAJEVOSvetosavska 87b, 011/ 8300-401

VO@DOVACAdmirala Vukovi}a 14, 011/2461-644

VRA^ARMaksima Gorkog 17a, 011/2456-546,2456-649

GROCKA Bulevar oslobo|enja 51, 011/8500-655

ZVEZDARA Krfska 7, 011/2414-129,2401-750, 2410-863

ZEMUN Aleksandra Dub~eka 2,011/ 2193-979, 2193-999

LAZAREVAC Janka Staj~i}a 21, 011/8127-755

NOVI BEOGRADTo{in bunar 148, 011/3190-191

OBRENOVAC Kralja Aleksandra I 8b, 011/8721-340, 8721-616

RAKOVICA Mi{ka Kranjca 12, 011/3051-893, 3051-895

PALILULA Cviji}eva 110, 011/2753-591

STARI GRADGospodar Jevremova 17a, 011/2625-593

SAVSKI VENAC Lomina 17, 011/3614-766

SOPOT Kosmajski trg 13, 011/8251-289

MLADENOVAC Kraljice Marije 13, 011/8232-429

SUR^IN Kosovska 2, 011/8442-913

^UKARICA Mihaila Valtrovi}a 36a, 011/2506-105

GRADSKI CENTAR ZASOCIJALNI RADU BEOGRADU

OP[TINSKA ODELJENJA

U ovom izdanju kori{}ene su fotografije www.freedigitalphotos.net i iz dokumentacije Gradskog centra

RADIVOJE BULJANOVI], Referent odbrane, bezbednosti i za{tite imovine

o~ima profesionalaca