POVRATNIK Darko Macan

Za WEB priredio P redrag S upurović

© 1992 C opuright by D arko M acan, objavljeno s dozvolom autora. S va prava um noţavanja i kopiranja u bilo kom obliku zadrţava autor.

Kronologija povratnikova svijeta

2098 - roĊen D avid W alker

2103 - u Plutonovoj orbiti otkriven brod nepoznata porijekla

2106 - Sielski i Mahler pokrenuli distorzioni lokator

2107 - poĉetak Z em ljine "Z vjezdane ere"

2111 - roĊen G aston L egrand

2117 - susret s Regincima

2120 - ugovor Zemlje i Regine 7

2121 - reginski kaţnjenici poĉinju dolaziti na Zemlju

2122 - tri sluĉaja nestanka R eginaca; afera V an D yck

2123 - zapoĉinje afera W alker

2127 - Sindikat ulazi u igru, ugovor vlade i Sindikata

2131 - inkarnacija predsjednika WordsWortha

2137 - roĊen G reg A nderson

2149 - roĊena S ylv ie Legrand

2153 - povratak Walkera s Tazurusa, njegova smrt u Kalkuti

2164 - dolazak prvih DNT grupa

2166 - afera Z alad; dogaĊaji opisani u "D va pism a"

2170 - Z em lja gubi sam ostalnost; dogaĊaji opisani u "T rećoj fazi"

Povratnik

S vrdlajući zvuk sirene razbija krhki m ir usnula predgraĊa. P rilazim prozoru i razm iĉem trošne zastore. D esetak policijskih hovera nagom ilalo se pred hotelom ne gaseći sirene. B udale! D a sam nam jeravao bjeţati, njihove sirene bi m e blagovrem eno upozorile. A li, zašto bjeţati? Z loĉini ne zastarevaju i jednom bi m e uhvatili. A kad zasluţim svoje, bit ću slobodan i m oćniji od svih njih.

K rdo sivih vjetrovki utrĉava u predvorje. S pecijalni odred, baš m i laskaju. H otel je rupa, puna polusvijeta, ali ne m oţe se sum njati koga traţe. Svodnike i dilere ne love specijalci. Sivonje huškaju sam o na velike zvjerke, D avida W alkera, ubojicu izvanzem aljca, na prim jer. A li, zakasnili su, m oj je plijen već u Ţ enevi, a švicarski bankari znaju ţto je tajna.

S tepenice stenju pod okovanim ĉizm am a, S ivonje to sigurno zovu šuljanjem . G asim cigaretu u napukloj pepeljari i sjedam u fotelju. O pruge prijete da će iskoĉiti i ţuljaju m i zadnjicu, ali m oram saĉuvati sm iješak. D a ih m alo razbjesnim , da ih natjeram da poţele pucati, znajući da to ne smiju uĉiniti. N e dok je m oja lovina sam o m oja.

T rošna vrata eksplodiraju pod udarcem noge. B rava udara u pokrajnji zid. P rvi specijalac baca se na pod, a otvor njegova topa zijeva sobom . Iza njega ostali, ĉvrsto ukopani. U uperenim rukam a šake im ĉvrsto steţu kundake revolvera kalibra tri ĉetvrtine inĉa. Z rno iz tog topa ubilo bi i slona, kad bi još koji bio ţiv.

S jedim i sm iješim se. D va specijalca hvataju m e za m išice i više nose nego vode u blindirana kola. Ostatak sivonja iza mene komad po komad razara namještaj. T raţe plijen, bilo kakav putokaz njegovu skrovištu. N eće se zadovoljiti sam o ovom sobom . R astavit će hotel na cigle, a m oţda i cijelu ĉetvrt. K ao da sam toliko glup da drţim plijen u hladnjaku ili broj sefa u telefonskom podsjetniku. K ljuĉ im m ogu d ati, ali im on ništa ne vrijedi bez broja koji je utetoviran u mom mozgu.

K onaĉna pobjeda je m oja.

* * *

B ilo je tako lako. D evet m jeseci planiranja i pet dana za izvoĊenje operacije. D akako, stvar m orate izvesti dok ste još m ladi. R oba vam ništa ne vrijedi ako skviknete na robiji. Imam dvadeset i pet i izdrţat ću.

G otovo svi stanovnici R egine 7 koji su stigli na Z em lju jesu m uškarci. O ni koji im aju kose, nem aju je m nogo. T am noputi su, tena koji pom alo vuĉe na boju m aslim e. T akvi kakvi jesu, ne iskaĉu m nogo iz spektra zem aljskih rasa i oblika i ne bi privlaĉili niĉiju pozornost da nem aju bitno razliĉitu znaĉajku. M etabolizam .

N jihov je m etabolizam oko tisuću puta sporiji od našega. ta fantastiĉna ĉinjenica im om ogućuje da norm alno ţive hraneći se tek jednom godišnje, a m ogu preţivjeti bez hrane i više od jednog stoljeća. O no što ih ĉini najvrednijim u m onim oĉim a njihov je prosjeĉni ţivotni vjek od osam deset tisuća godina.

Ĉ injenica koju znanstvenici još nisu uspjeli razjasniti u ĉudnovatoj je neskladno sti izm eĊu njihova prim itka i utroška energije. O ĉekivalo se da će im sve reakcije biti usporene poput m etabolizm a. U stvarnosti nije tako. R eginac se ponaša poput ĉovjeka i ĉini se da m u to uopće ne škodi. Z nanstvenici su probdjeli m noge noći pokušavajući naći rješenje. R ezultat je ĉitava lepeza teorija od tvrdnje da je tom e uzrok naša niţa gravitacija ( što nikako ne m oţe biti potpun odgovor, jer je Zemljina gravitacija ipak punih 0.8 gravitacije regine 7) do pretpostavke da R eginci ĉitavim tijelom upijaju hipotetsku "svemirsku energiju" koja bi se u slobodnom obliku trebala nalaziti svuda oko nas. M ene teorije ne zanim aju, ja sam praktiĉan tip. T ransfer u drugo tijelo danas više nije nikakav problem . B ogatuni to odavno ĉine. K ada sam prvi put ĉuo za R egince, odluĉio sam nabaviti dovoljno love za transfer i jedno njihovo tijelo.

Z a devet m jeseci planiranja, u novinam a sam nekoliko puta naišao na kratku inform aciju o nerasvijetljenom nestanku ponekog R eginca. O ĉito, dobre se ideje brzo šire. Ipak, pitam se nešto. R eginci bi m orali znati, ili barem sum njati, što stoji iza ovih nestanaka. A opet neprekidno dolaze novi. Z ašto? U ostalom , njihov problem . V aţno je da su ovdje.

S piskao sam zadnju kintu na hibernacijski ureĊaj i kartu s blanko datum om za Ţ enevu pa mi je preostalo sam o još jedan problem . N ajvaţniji. K ako ubiti R eginca, a ne oštetiti m u tijelo? O ruţja i otrovi nisu dolazili u obzir. Jedino ga je m oguće bilo ugušiti. T ako propada sam o m ozak, neuronske veze u njem u, a to se ne raĉuna jer se transfer tem elji upravo na preslikavanju rasporeda veza s jednog m ozga na drugi. A li, lako je reći - ugušiti! D a li ste ikad pokušali ugušiti nekoga tko udahne jednom svaki sat i pol? P roblem m e je m uĉio do ludila. Nije sve smjelo tek tako propasti. Ako su uspjeli oni drugi, m ora postojati naĉin da uspijem i ja .

Ideja koju sam ĉekao pojavila se kada sam prolazio pored m oga bivšeg fakulteta. B ilo je ljeto, faks prazan. I ono bitno, u podrumu se nalazila vakuum-kom ora predviĊena za neke eksperimente i dovoljno velika da R eginac stane u nju. O m am it ću ga u nekoj uliĉici, dovući ovam o, izm usti zrak i... I zasrati stvar! U nutrašnji zrak razlijepit će ga po kom ori. P rokletstvo, opet na poĉetku!

P roblem m e m altretirao toliko da sam se te noći probudio m okar od znoja. U m ivajući se našao sam rješenje. N aravno, voda.vakuum -kom oru ću ipak iskoristiti, nepropusna je. ako je napunim vodom i ubacim R eginca... V oda u plućim a nije velik problem za lijeĉnika koji će obaviti transfer. Ljudski mozak odumire kad je pet minuta bez kisika. T isuću puta duţe, raĉunao sam . R eginac treba biti u kom ori tri i pol dana. N eka bude ĉetiri.

R eginac je bio u kom ori. P ljaĉka koju sam zatim izveo nije m i bila prva, ali je zato bila najbogatija u mojoj karijeri. Za transfer treba mnogo love. Zajedno s tijelom i novac je otputovao u Ţ enevu, na raĉun pouzdana lijeĉnika, struĉnjaka za transfer. O n će ĉekati da izdrţim kaznu. I tijelo će ĉekati.

K aţnjeniĉki brod guta svjetlosne godine na putu prem a T azurusu. P riĉa se da je to najgore mjesato u svemiru i da trideset godina tam o i od najjaĉeg ĉovjeka naprave ţivu lešinu. Ja ću izdrţati.

Jer što je trideset godina prem a tisućam a koje su preda m nom ?

* * *

B listava svjetlost T azurusove zvijezde, tri puta veće od S unca gledana sa Z em lje, još je neugodnija kada se na nju stupi iz vjeĉito vlaţnog polum raka utrobe transportera. N as, trideset i dvojicu novih robijaša, P oredali su, onako neobrijane, prljave i ukoĉene, duţ jednoliĉnog i beskrajnog kam enog zida. T ransporter je ponovo uzletio ostavljajući nas sane s T azurusovim suncem koje se bliţilo svom zenitu. N itko ne dolazi po nas, nitko ne pazi na nas.

-Da pobjegnemo? - pita netko daleko u redu.

- Kamo? - s druge strane reda promukli glas odgovara protupitanjem.

Š utnja.

Vrelina nas pali, ostavljeni smo da poludimo, da umremo, da se slomimo. Mozak mi je preprţena kajgana, gotovo osjećam m iris zagorjela m esa i uţeglu sluz kako m i izbija na uši. S unce prodire i kroz zatvorene kapke ostavljajući desetine svojih zelenih i plavih blizanaca u suludom plesu na grimiznoj pozadini stisnuta oka.

- T o je poĉetak - govori moj susjed. - D oći će dan kada ćem o ih m oliti da nas ostave na suncu.

- bio si već ovdje? - pitam , m anje zbog znatiţelje, više da bih odagnao sunce iz svojih m isli.

- Pet godinaa. Prije dvanaest godina. I bio sam dovoljno glup da se ponovo dam uloviti.

P rošlo je pet m inuta ili pola sata šutnje prije no što progovaram .

- Z ašto stojim o?

P okušaj sjesti. D obit ćeš plikove na straţnjici. O sim toga ...škorpioni...Ili nešto što im nalikuje, ali mnogo gore.

Š utnja. S av znoj m e napustio, nem am vlage u tijelu. P od obrijanim tem enom m izak lakše kljuĉa. K ako da odredim protok vrem ena kad m e ĉak i sjena kukaviĉki napustila? D a brojim otkucaje bila koji m i tutnje u ušim a? K oliki m i je norm alan puls? S edam deset? S ed amdeset i dva? N eka bude toliko... Jedan, dva, tri... B oţem koji ono broj dolazi iza tri? V ruće je...

S unce puţe nebom , slike titraju, doĉaravaju vodu. D a je to prava voda, ja bih... N e bih se m igao pom aći s m jesta. Ĉ ovjek pet m jesta ulijevo pada. N oge su mu se skupile poput krpe na kuhinjskom podu. S loţio se u pijesak. N isam ĉuo nikakav zvuk. Im am li još uvijek uši, m ogu li išta više ĉuti? O blak prašine se podigao kad m u je tijelo završilo svoj usporeni pad. O nda se i prašina slegla. M ir i sunce.N išta se nije prom ijenilo. K ad svi padnem o, sam o će se slika okrenuti za ĉetvrt kruga.

N ešto izlazi iz pijeska. N e vidim dobro. M alo, tam no, hitro, nakazno...

- Š korpion - susjed desno od m ene, onaj s kojim sam davno već razgovarao, ponovo se oglasio. - Neka ga netko zgazi prije no što ujede nesretnika.

O krećem glavu nalijevo da prenesem poruku. Ide veom a sporo. G las m i je izobliĉen, turpija u m om e grlu. G ovorim tiše od pada ĉovjeka kojem u se pribliţava škorpion. M oj lijevi susjed

pogleda m e staklasto, donja ĉeljust visi m u više no što sam vjerovao da je m oguće. N ije m e ĉuo, nije m e razum io, svejedno. N em am snage ponoviti poruku.

- Da li je mrtav? - vjeĉnost je prošla i ja pitam desnog susjeda. - Ĉ ovjek što leţi?

- Nije - odgovara. - S anja. U griz škorpionadonosi snove. M “re. T ek m nogo ujeda donosi sm rt.

- K oliko ĉesto škorpioni grizu? - eoni m i razdvajaju rijeĉi.

- Njihov otrov je droga.

S jena m i se pom alja izm eĊu nogu. D ruga polovica dana kosi ţrtve. Š estorica u pijesku i rupa u m ojoj glavi. N e osjećam ništa, ne posto jim više. H oću li ja biti sedm i?

Netko pada desno.

Ipak osmi.

T or, grom ovnik sjevera, traţi osvetu zbog zaborava i dem onstrira svoju m oć u m ojoj glavi. B uĊanje je bolno, a tek je prvi dan prošao. Još jedanaest tisuća. Izdrţati.

- Bolje?

Moj susjed, onaj desni što je već bio ovdje. K aţe da se zove M at. O n je izdrţao. Z na neke trikove koje drugi ne znaju, kako disati, kako spavati na nogam a. T azurus usavršava ĉovjeka. K aţe da im am sreću što m e škorpion nije ugrizao. T rojicu drugih jest. Ĉ etvrti se ugušio kad je pao licem u pijesak. Nitko ga nije okrenuo.

- S ada će doći zapovednik logora - kaţe M at. - P rva propovijednovim ovĉicam a. P rvo pranje m ozga ili onoga što nam je od m ozga ostalo.

Vrata se otvaraju. Ulaze dvojica gorila s uperenim automatim a. K acige, neprozirne naoĉale, podstavljena ram ena, Š iroke ĉizm e, napeto m išićje pod crnim uniform am a i bezizraţajna lica. N os, u pravilu, slom ljen. U sta usjeĉena udarcem dlijeta. Iza njih ĉovjek u bijelom . Besprijekorno uredna uniforma, gotovo bez nabora. Nigdje mrlje od znoja. Ili je operirao znojnz ţlijezde ili ureĊaji za klim atizaciju u oficirskim prostorijam arade savršeno. R ukavice m u zataknute za pojas. B ijele lakirane ĉizm e do koljena. Jahaće bijele hlaĉe i kratki, crni jahaći biĉ u desnoj ruci. N jim e lupka po dlanu lijeve. Š to jaše na ovoj planeti? P ustinjski vjetar, Š korpione? Jednog od onih crnih m ajm una? Z atvorenike? N išta m e ne bi ĉĉudilo. Z vjezdica sjaji s njegova ovratnika. S am o jedna, kapetan. N ije dugo u sluţbi, još je m lad. S igurno raĉuna da je T azurus dovoljno surov za brza unapreĊenja.

P okušavam proĉitati im e na lijevoj strani njegovih grudi. A ... N ... nije n, m je... A m sky! D obar dan, kapetane A m sky, drago m i je što ću vas m orati gledati trideset godina.

Kapetan Amsky ima grivu boje pijeska i tanke crne brkove. S m ješka se stisnutih usana i poluzatvorenih oĉiju. Im a u tom osm jehu nešto što, vjerujem , drţe škorpione izvan dohvata njegova jahaća biĉa. O sm jeh djeteta koje jedva ĉeka da m am a izaĊe iz sobe pa da rastavi novu igraĉku. K apetan A m sky im a m nogo novih igraĉaka. Iza njega, još dva u crno odjevena komada brijega.

A m sky se sm ješi m alo jaĉe. D onju usnu nije pom akao, sam o je gornju m alo uzvio. I oĉekivao sam da su mu zubi njegovani. Govori:

- N adam se da se dobro osjeĉate. S trašno m i je ţao što ste m orali ĉekati, im ali sm o nekih problem a ovdje unutra s nekim lošim m om cim a. A li vi ste svi dobri m om ci, zar ne? S vam a nem a problem a, zar ne? M islite li da ste kaţnjeni stajanjem na suncu? N eee... Jih sm o kaznili, one loše m om ke. N e vas... vi nećete praviti problem e da vas m oram o kazniti? Z ar ne da nećete?

S m iješak. G las dobra oca. A li njegov ton nikoga ne vara. S viosjećaju opasnost, boje se tog ĉovjeka. G orila u crnom m oţe ti sam o slom iti kosti. K apetan A m sky nastavlja, polako šetajući prostorijom.

- A ko bude nekih problem a, sve ćete m eni reći, zar ne?

Z austavlja se kod pojedinih zatvorenika i gleda ih sm iješeći se. D olazi do m ene, podiţe biĉ i lagano m e tapše po obrazu. O sm ijeh m u se gotovo neprim jetno opušta, a glas postaje znatno hladniji:

- M eni uvijek svi sve kaţu, je li tako, W alkeru?

Z na. N aravno da zna. dobio je m oj dosijei, sigurno, vrlo precizne upute o tom e što ih zanim a. Z avršava obilazak govoreći neprekidno. N e slušam ga. M at m i se obraća:

- Molim? - kaţem .

- Gotov si! - kaţe. - K apetan se nam jerio na tebe. D a ĉujem , zašto si ovdje? M oţda tai m ogu pom oći.

Govorim mu. Ne potpunu istinu, Nikome ne vjerujem toliko.

- Gadno - Mat grize svoju donju usnicu. - trideset godina, ha? Z ašto tako oštro za izvanzemaljca, ha? Ja ubijam ĉovjeka, evo, drugi put, pa? N išta, pet godina. A za reginsko kopile trideset. N ije m i logiĉno...

R azm išlja.

- N išta m i ne pada na pam et - spusti mi ruku na rame. - Ja ću m alo procunjati naokolo da vidim što se m oţe saznati, a ti se drţi.

L ako je to reći. I ja to stalno govorim .

Izdrţati.

* * *

K am en u m ojim rukam a teţi najm anje pola tone. T eturam ka kolicim a. S unce je prokleti sadist. D ani u kam enolom u sm rtonosno su jednoliĉni, ponovljeni uzorci pakla. K am en pada u kolica. Naslanjam se na njih, ne m ogu više tegliti, trebe predahnuti.

K am enolom , kako glupa ideja. O dlom ljeni kam en nikom e ne sluţi. T ransport do prve planete bio bi uţasno skup. A stronom ske svote se ne plaćaju za m alo stlaĉena vapnenca kojeg im a svaka planeta. Mat mi je ispriĉao (svakodnevno donosi na desetke priĉa, gdje li ih sam o nalaz i?) kako je ĉuo da neki bogataši kupuju to kam enje, ali sam o ono na kojem im a krvi kao dokaza da je netko stradao baš pod tim kam enom . C ijena koju su sprem ni platiti da bi im ali takav kamen u zidu svoje vikendice doseţe cijenu inkarnacije. Juĉer je F ilip poginuo pod lavinom. Najmanje dvadeset kamenova napilo se njegove krvi. Najmanje dvadeser puta Filip je m ogao ţivjeti za novac koji će kapetan A m sky dobiti za njegovu krv.

L avine uopće nije teško izazvati. gurnuć jedan kam en, on druge... A ko ţeliš nekoga ubiti, treba samo dobro ocijeniti smjer. Kladio bih se da je devedeset posto, najmanje devedeset posto lavina pod kojima je netko poginuo, izazvano namjerno. Osobne razmirice, rivalstva, svaĊe... S ve se efikasno i ĉisto rješava na naĉin, a krivica se ne m oţe dokazati. N e bih se ĉudio da i kapetan A m sky gurne pokoji kam iĉak kako bi popunio blagajnu. "N e zam jeri se nikom e tko na padini radi iznad tebe", jedno je od prvih pravila koje ĉovjek nauĉi na Tazurusu.

- Š to je, W alkeru, odm aram o se? - kapetan Amsky mi prilazi. - S igurno je ovaj rad preteţak za tebe. D oĊi, odm orit ćem o se m alo u hladu!

D va m ajm una u crnom m e hvataju za ram ena i vode prem a zgradam a. P o šutnji robijaša kraj kojih sam prolazio shvatio sam da i oni vrlo dobro znaju kakav m e to odm or oĉekuje.

- Izdrţati! - rekoh u sebi.

P rosto rija u koju su m e uveli bila je osrednje veliĉine, priliĉno prazna, obasjana zelenom svjetlošću nepoznata izvora i izolirana tako da zvukovi ne bi prod irali izvan nje. Kapetan Amsky uhvati moj pogled i mahne rukom prema zidovima.

- S druge strane su spavaonice naših m om aka. O ni naporno rade i ne m ogu dopustiti da im krikovi ometaju san. Zar ne da ne mogu? Sjedite, Walkeru!

O štra bol sruši m e na pod. Jedan od orangutana opalio m e po nogam a bam busovim štapom . Bambus? To sigurno ne raste, mora da je specijalno dopremljen sa Zemlje. Kad je gledao stare ratne film ove, A m sky se sigurno uţivljavao u uloge Japanaca.

- Niste me razumjeli, Walkeru - loše skriven uţitak u kapetanovu glasu. - Rekao sam da sjednete, a ne da se zgrĉite na podu. V i m i se nam jerno opirete, W alkeru.M orat ćete nauĉiti slušati , W alkeru...

W alkeru, W alkeru, W alkeru... T retm an je poĉeo, svaka njegova rijeĉ propraćena je udarcem bambusa. Mom ci u crnom zdušno obavljaju svoj posao. M oţda im je ovo jedina prilika da se rekreiraju. U darci pogaĊaju glavu, laktove, koljena, bubrege, rebra... ĉitavo tijelo m i je velika krvava modrica, a ja sam bol. Tretman staje.

- Jeste li ikada sami pripremali odrezak, W alkeru? N iste? Š teta. Z nali biste koliko je soĉniji kada ga se dobro istuĉe. O sobito kada to uĉinite vlastitim rukam a. M oţete ići, W alkeru. U ţivao sam u razgovoru s vam a.

Iznose me, Vidim noge kako odskakuju po kamenim stepenicama iza mene. Znam da su moje, ali ih ne osjećam , ne razlikujem njihov bol od ostalih bolova. K apetan A m sky sjedi na zelenom stolu i lupka biĉem po dlanu lijeve ruke.

* * *

Mat trlja moje rame, a bol me probada.

- Ustani - K aţnjavaju svakoga tko nije na sveĉanosti.

- Sveĉanosti? - ne shvaćam ga. - K akvoj sveĉanosti?

- Jedan od crnih odlazi. O proštajna sveĉanost.

T eturam . M at m e pridrţava. gotovo m e nosi po stepenicam a. V ani u bezbrojnim redovim a stoje robijaši. N alazim o m jesta i stojim o i m i. S tajanje na suncu više m i nije problem kao onda kad sam došao. K ada je to bilo? Š est m jeseci, godinu dana? V rijem e ne postoji, ţivot je ciklus rada u kam enolom u, bam busa u zelenoj sobi i m uĉnih osvješćiva nja u spavaonici. A m sky sam o udara, nikad ne pita. Još ni jedno pitanje nije postavio, a da nije bilo retoriĉko. V olio bih da pita, ali on sam o kaţe:

- N ikuda nam se ne ţuri, je li tako, W alkeru? M i im am o vrem ena.

Vremena. Trideset godina vremena. Volio bih da pita. Nasmijao bih mu se u lice, pljunuo njegovu bijelu uniform u bez m rlja od znoja. M ora da je ipak operirao ţlijezde. N išta ne pita. U dara, ĉeka da puknem , da sam priznam .

Izdrţati.

R edovi zatvorenika tvore tri strane ĉetverokuta. Ĉ etvrta, otvorena prem a zgradi, ostavljena je za prolaz. D olazi kapetan. Jedan crni m azgov m u je zdesna i sm iješi se. P oĉasna pratnja. C rnih im a svuda naokolo. A m sky i nasm ijani dolaze u sredinu ĉetverokuta. A m sky govori:

- D anas sm o se okupili da dostojno okupim o odlazak ĉovjeka koji je dao trideset i pet godina u sluţbi Z em lje, a koji bi rado dao i svoj ţivot...

N astavlja govoriti. Z avršava, okreće se nasm ješenom . N asm iješeni pokušava odrţati sluţbani ton i ravnu crtu usta, ali mu donja usna podrhtava.

- Kapetane - progovori, ali zastane. Proguta slinu pa nastavi. - K apetane, prim ite m oje oruţje kojim sam vjerno sluţio Z em lji i dajte ga onom e koji će... koji će to nastaviti m jesto... m jesto mana...

N aglo stisnu usta, brada m u se trese, oĉi m u crvene. K apetan A m sky se široko sm iješi.

- Zadrţi svoje oruţje, V olkoffe. O dobreno je tvojoj m olbi da stupiš u oruţane snage Z em lje, u specijalne jedinice zemaljske policije.

V olkoff briznu u plaĉ, pokriva lice rukam a. N e m iţe se više suzprezati. Ja sam iznenaĊen, zapanjen. Nije bio potreban Mojsijev štap da stijena rodi izvor.- Hvala... hvala... - muca volkoff. A m sky m u stavlja ruku na ram e, tješeći ga oĉinski.

V ojnici burni plješću, topću nogam a, uzvikuju. O sjećam hladnu cijev na leĊim a. S vi znam o što treba ĉiniti. Iscrpljene ruke podiţu, šuplje odzvanjaju dlanovi. Promukla vika, galama se pojaĉava. U rlam iz sveg glasa, dajem oduška svem u što se nakupilo u m eni. P lješćem i psujem A m skog. S vi urlaju, viĉu, topću.

Tamnica je urlik.

* * *

- Z naš li što je akupunktura, W alkeru? - iznenada pita Amsky, prekidajući seansu bam busa.

N e odgovaram . B rzo se nauĉi da je najbolje šutjeti.

- A kupunktura je lijeĉenje ubodim a igle - kaţe A m sky. - T ako se lijeĉe bolesti tijela, ali ja tako lijeĉim i tvrdoglavost. Z naš, W alkeru, postoje centri bola u ĉovjeku...

D vojica m ajm una m e drţe, a A m sky m i dolazi iza leĊa drţeći dugu i oštru iglu. U bod.

K oncentriĉni krugovi bola razdiru m i tijelo. M ozak se raspada u kom adiće. V rištim , a ne ĉujem svoj glas. P reko isplaţena jezika padaju kom adići lubanje i kotrljaju se pod om, m iješajući se s uvijajućim crijevim a. K rv šiklja iz m ojih ušiju. O ĉi se sum anuto okreću u dupljam a prije no što ispadnu i prsnu na kam enim ploĉam a. R uke m i otpadaju i gledam ih kako se izvijaju na podu nalik dabalim , dem onskim gusenicam a. M rak pruţa m asne, crne ruke k m eni, hvata m e za vrat i upire palce u m oju ĉeljust kod m jesta gde su nekada bile uši. K oţa se isteţe, puca, i m oja glava leti kao ĉep iz šam panjske boce.

B udi m e ugodna m rzlina kam ena poda. A m sky ĉuĉi isprad m ene i pokazuje m i iglu. G ovo ri:

- K ada si došao ovam o, W alkeru, m rzio si sunce. T ada si sreo bam bus. Z avolio si sunce, a zam rzao njega. V idiš li iglu, W alkeru? Z avoljet ćeš i bam bus, W alkeru, m olit ćeš m e za njega. A zavoljet ćeš i iglu jednog dana, W alkeru. M oţeš ići, W alkeru. O ĉekuj iglu uskoro, jedne noći...

S anjam . K oraci na hodniku dolaze po m ene. P revrćem se, budim u lokvi znoja. K oraci zaista odzvanjaju hodnikom . V rata se otvaraju, koraci prilaze m om krevetu. N e dišem . T resu m e i govore:

- S pavaj m irno, W alkeru. N ije ova noć.

S vake noći tako, dok se ne uspavam , dok ne poverujem da je laţna uzbuna jedino što postoji, a onda m e odvode da okusim iglu, da nesta jem u bolu. I vraćaju m e da opet oĉekujem korake i laţne uzbune i prave uzbune i laţne i prave i laţne i prave... O , da svaki dan doţivim iglu m anje bih patio nego što patim sada.

* * *

K oliko li je vrem ena proteklo? M at urezuje crtice iznad svoga kreveta. B rojao sam ih tisuću, tisuću dvjesto. tisuću petsto... Ĉ etiri godine, zam alo ĉetiri i pol. A još šest puta toliko predamnom.

Izdrţati.

Mat prilazi.

- V idio sam te kako brojiš crtice. N isam zaboravio što sam ti obećao - kaţe. - Ali, vrlo se m alo m oţe saznati. S ve u vezi s R egincim a stroga je tajna. S igurno je sam o to da si ti jedini koji je ovde zbog Reginaca.

- -Nemoguće! - protivim mu se. - U novinam a je ĉesto...

- R ekao si m i. N em a ni jednog, kaţem ti. S asvim sigurno. N iti jedan nije nikada doprem ljen na Tazurus.

- Negdje drugde? - pitam. Mat odmahuje glavom. Naravno nema goreg mjesta od Tazurusa. K ako onda? Š utim o.

- R azm išljao sam - kaţe M at, prošlo je neko vrijem e. - Š to ako ih vlada ubija? Z a sebe.

- N em oguće! - bunim se pa zastajem . Z ašto bi bilo nem oguće? T ko je na Z em lji sigurniji od zakona do zakon sam ? V eĉni ţivo t je privlaĉan svakom e. I u vladi su sam o ljudi.

Mat mi po licu vidi da sam shvatio.

- To bi ond razjasnilo sve - govori. - Vlada je za sebe uzela monopol nad Regincima, a ti si ga prekršio. N e m ogu im ati vjeĉne krim inalce na Z em lji. B esm rtnost m ogu sam o sebi odanima.

- N ešto se ipak ne slaţe - kaţem . - Regina 7 nije glupa. Poduzela bi nepto da sazna gde joj nestaju ljudi. Otkrila bi da vlada stoji iza toga i zaratila se s nama.

- A akoje Z em lja za reginu što i T azurus za Z em lju?

Zemlja - kaznena planeta! Otok prognanih! Zar zato Regina ne reagira? Prepustila je Zemlji ulogu egzekutora nepoţeljnih. P erem o njihovo prljavo rublje.

K im am glavom . V rlo lako m oguće.S ve se uklapa. K rvnici su za svoj posao plaćeni tijelim a, a R egina je ĉista. Ja sam pokvario tu harm oniju, i zato ţele dobiti tijelo iz Ţ eneve.

- Im a još nešto - kaţe M at - A m sky je nabavio drogu istine od nekog krijum ĉara. Z naš li na kom e će je upotrujebiti?

S uvišno pitanje. U usporedbi sa m nom svi su ostali ovdje na letovanju.

- P ostoji li naĉin da to izbjegnem? - pitam Mata.

- S am o jedan. A li m oţe biti sm rtonosan ako ti je organizam previše iscrpljen.

- A ko m i uzm u tijelo, nem am više razloga ţivjeti. K oji je to naĉin?

- Š korpioni. N jihov otrov poništava drogu istine. A li... K od prvog ujeda izaziva strašne halucinacije kao i ţelju za novim ubodim a. M nogi su postali ovisnici.

N estrpljivoodm ahujem glavom i pitam M ata m oţe li m i nabaviti škorpiona.

- D roga neće biti sprem na prije sutrašnjeg jutra. N abavit ću ti jednog za noćas.

Š korpion grebe metalne stijenke Matove porcije.

- R azm isli još jednom . K aţu da su neki doţiveli viĊenje vlastite sm rti kada ih je ujeo. N e m oţe to svaĉiji razum izdrţati.

S tišćem zube i kim nem glavom prem a svojoj lijevoj ispruţenoj ruci. M at oklijeva, a zatim izvrne posudu na m oju podlakticu. Š korpion se koprca i zariva bodlju u ţilu.

Crna svjetlost i blistava belina tame. Prostora nema dok vrijeme nikad nije ni postojalo. U dišem m rak i svjetlost, a nosnice m i grĉevito grabe za zrakom koga nem a, nije ga bilo, neće ga biti. O ĉi m i se okreću unutra. V idim m ozak, neurone i sinapse koje odum iru jedna za drugom ostavljajući prazninu u m ojoj lubanji. Im a ih m ilijarde i, prem da neprestance kolapsiraju, njihova smrt je dugotrajna. Moja smrt je dugotrajna. Svjestan sam svake sekunde svoga preostalog vrem ena. V eza pucaju, otkidaju se k ništavilu ne ostavljajući ni najm anju slutnju spasa.

S vaka sm rt je uţasna.

M oja je najuţasnija.

* * *

- Jesam li uspio? - Pitam Matovo bradato lice nagnuto nadamnom.

Mat kima glavom.

- Amsky je izvan sebe. M islim da m u je droga istine bila poslednja prilika da te slom i. I znaš što...

N e slušam ga više. S pavam .

B udim se u vrućici. R uke m i se nekontrolisano trzaju. Š to m i je? G ledam podlakticu. U jed je crn. T rovanje? Š to je ono M at rekao? U jed škorpiona izaziva ovisnost. T reba m i škorpion! N e m ogu izdrţati! M at m ora im ati jednog!

T resem ga, budim ga! M at! V iĉem . M A T ! T raţim škorpiona.

- Ne - kaţe M at. - N em a ti spasa ako to uĉiniš.

N e tiĉe m e se. U rlam . M at m i stišće m išice.O tim am se. U daram ga u cjevanicu. P ušta m e. U daram ga šakom u bradu, lice. U zvraća, lavina m e drobi. U padu prevrćem krevet, lom im

m u jednu nogu. U zim am je kao oruţje. M at m e hvata za zapešće i energiju m og udarca usm jerava protiv m ene. P adam na neĉiji krevet. B ijesan sam . O ĉajan. P onovo jurišam na M ata. G rĉevi m e potresaju, zastajem . M rlja tinte širi se pred m ojim oĉim a. P adam .

Mat opet iznad mene.

- Dobro je - kaţe. - K riza je prošla. Izvući ćeš se.

Mat je moj prijatelj.

* * *

Svake godime na tazurusu dolazi doba izuzetnog mrtvila kada je zrak gust poput sirupa i nim alo hladniji od uţarena pijeska pod njim . T akvo vrijem e pogubno utjeĉe na raspoloţenje ljudi. S vaki ĉovjek je napeta struna, razgovora je m alo, a razdraţenosti i svaĊa m nogo. L avine su ĉešće no u ljepše dane.

P ete godine m og tam novanja na T azurusu m rtva sezona traje veom a dugo. V eć ĉetvrti m jesec, ako se ne varam. Ljudi su zapaljiviji od bureta baruta i potreban je samo neznatan poticaj da pobuna poĉne.

D ok se ĉaša prelijeva, istovarujem kolica pa ne znam kako sve poĉinje. Ĉ ujem urlik, trĉim i vidim crnog straţara na koljenim a i robijaša kako zam ahuje lopatom . S traţar podiţe palicu iznad glave i ĉvrsto je steţe obem a rukam a kaneći zaustaviti udarac. L opata lom i palicu, sijeĉe kacigu, koţu i kost, zariva se u m ozak.G ejzir krvi pišti uz obje strane sjeĉiva i suhi pijesak pretvara u prljavocrveno blato.

K ao kad kam en, udarajući kam enje, stvara lavinu, tako je i okrvavljeni robijaš nad straţarom raspolovljene glave znak za opći kaos. Još u prvim trenucim a nevjerice padaju najbliţi straţari. P rodoran vrisak alarm a i topot bezbrojnih crnih ĉizam a. S traţari pucaju bez reda. P rvi redovi robijaša padaju, ali kaţnjenika je deset na jednog. D evet ih pada, jedan doseţe cilj. M ršavi, košĉati prsti zatvorenika s m ukom lo m e debele vratove. N eki od robijaša dokopali su se oruţja, većina još vitla oruĊem . D ovuĉen je m inobacaĉ. robijaši se zaklanjaju i uzvraćaju vatru. eksplozije. Komadi stijena lete zrakom. eksplozije. Komadi tijela lete zrakom. Tanad. Krv. Urlik. Smrt.

Kapetan A m sky prom atra scenu iza blindiranog prozora, škrguće zubim a i biĉem udara po staklu.

N isam oduvijek bio kukavica. K ukavica se ne bi odvaţio na pothvat koji m e je doveo na T azurus. A li, ova prokleta planeta m ijenja ĉovjeka. P reţivjeti je glavni kanon . T i si vaţan, tvoja koţa... L eševi drugih su nuţnost, tvoj leš kraj je svijeta. P obuna je nekorisna. R obijašu je ĉitav svem ir Ć elija. B jeţim . Š to dalje od borbe. U zgradu. Ispod kreveta. N eka svi um ru. Ja m oram ţivjeti. Još dvadeset i pet godina. I još pedeset tisuća potom .

H ici zam iru. B ezrazloţno je pitati za pobjednika. Još danim a kopat ćem o leševe zajedno s kamenjem. Mnogo lijepog crvenog kamenja za vikendice na planetama dubokih zelenih mora i ĉudnog voća boţanskog okusa. T am o su svi zdravi, lijepi i sretni. Tamo ne dopire zadah smrti, jedine pobjednice svega.

P red m ojim oĉim a bijele ĉizm e. N etko prevrće krevet, poteţe m e za ruke, uspravlja.

- T ko je voĊa pobune? - pita Amsky.Njegovo lice je sasvim blizu mojemu. Prska me slinom dok govori. Znojim se, bojim se.

- Ne znam - odgovaram . A m sky vadi iglu. D vojica u crnom ĉvrsto m e steţu. R itam se. P unom snagom pogaĊam A m skog u prepone. G rĉi se na podu. G orile m e udaraju. N os m i je slomljen, ljepljiv sam od krvi.

Zavezan sam u stolici. Amsky zabada prvu iglu.

- T ko je voĊa pobune? - pita.

B ol je spoznaja. A m sky pita jedno, ali ţeli saznati nešto sasvim drugo.tko zna R eginca? T ko ti je dao škorpiona? T ko te je izvukao iz krize? T ko ti je prijatelj? T o su njegova pitanja. Napokon postavlja pitanja. Lomi li se on to? Lomim li se ja to?

- tko je voĊa pobune? - druga igla. S lab sam , sve slabiji. previše slab.

- Mat! - viĉem . - Mat! Mat! Mat!

- Tko?

- Mat! Mat! Mat!

- N e ĉujem dobro?

- MAT! MAT! MAT!

Prvi kanon Tazurusa. Nema pijetla i nema poljupca. Ni štakora u ţiĉanom kavezu. Igla. N em am više prijatelja.

G ubitak svijesti donosi olakšanje.

T eturam sunĉanom stazom kam enolom a. Z rak se lagano giba, m rtvo doba je prošlo. G rupa robijaša uţurbano otklanja gom ilu kam enja. Izvlaĉe tijelo neobiĉna poloţaja. niti jedna kost nije ĉitava. T ruplo na nosilim a prom iĉe pored m ene, kroz m ene. M ene nem a. P ostoji sam o M at i njegova krv na m ojim rukam a. T rljam dlanove o hlaĉe, ostali m isle da brišem znoj.

Idućeg m jeseca M at bi bio pušten kući.

* * *

Stopljeni u jednoliĉnosti dani ne prolaze i vrijem e stoji. G ledam lica i ne prepoznajem ih. I poslednji od m om aka koji su bili ovdje kada sam došao pušten je odavno, više od tri m rtve sezone unazad. N i kapetana A m skog nisam vidio već m jesecim a. P osljednje ispitivanje jaš je dublje potonulo u virove vremena. Dvije godine?... Da, najmanje dvije godine nisam bio u zelenoj sobi. K oliko sam ovdje? P itao sam jednog straţara koja je godina. R ekao m i je, ali m i nije pom eglo. N isam se m ogao sjetiti kada sam došao. K oja je to go dina bila? N iĉega se višše ne sjećam . P am tim sam o broj sefa u Š vicarskoj i ţivim za vjeĉnost.

S traţareva ruka na m om ram enu. Z elena soba? N e, prolazim o pored nje. S tepenice za koje nisam znao da postoje. B ijela vrata. S traţar ih otvarai pokazuje m i da uĊem. On ostaje praed vratima i zatvara ih zamnom.

Za stolom sjedi Amsky. Gledam ga i ne vjerujem. Slika u mom duhu je slika arogantnog i sam ouvjerenog sadista koji lupka jahaćim biĉem o dlan lijeve ruke. Ĉ ovjek za stolom je olupina. Kosa masna, prljava, sijeda. B ore po ĉelu, bore po licu. O brazi duboko upali, brkovi rijetki i neuredni. B rada m u se trese, a podbradak odgovara tuţnim lepršanjem . P otpuno crvene oĉi potonule su m u u duplje. P ogled uperen u drhtave ruke svijene oko ĉaše. P lava tekućina. S ok s T remavana, opa! Boca na stolu, poluprazna, krhotine druge uza zid. Kad me pogleda, sigurno vidi ruţiĉaste škorpione u m ojoj kosi i ušim a.

P odiţe pogled i vidi m e. S agiba glavu na grudi i širokim , pijanim zam ahom ruke pokazuje m i stolicu s druge strane stola. S jedam . F iksira m e, pokušava, ali neprekidno trepće. G ovori.

- Walkeru... - pauza. - Walkeru...

P onovo obara pogled. D rhtave ruke podiţu ĉašu do usana boje tekućine koja klizi preko njih. P razni ĉašu gutljajem . G rim asa na njegovu licu dok gutljaj silazi niz grkljan. O ĉi m u opet traţe m oj pogled. D rhtav prst pokazuje u m ene.

- Mrzim te Walkeru!

Š utim .

- K ada si došao, W alkeru... O bećali su m i... R ekli su m i... A ko im nabavim broj... P rem ještaj s Tazurusa, a kada ostarim... Tijelo... Mrzim te, Walkeru...

G lava m u je na prsim a, a ĉitavo tijelo m u se trese. Jeca? Š tuca?

- S ve si m i uzeo, W alkeru... M oj ţivot... B io sam dijete, išao u škole... U vijek najbolji... R ekli su, nekoliko godina na T azurusu, izvrsno za unapreĊenje...Z ašto si došao, W alkeru?... D o k nisi došao, sve je išlo dobro... A onda... N isam uspio...

Pije.

- M rzim te, W alkeru, m rzim ... Z ašto nisi rekao?... Z ašto si izdrţao?... Z ašto se nisi slom io?!

G leda m e kao da oĉekuje odgovor. Š utim . G otovo sm o vršnjaci, on je starac, ja tek ĉekam ţivot. N e bi shvatio. O n je m rtav, ja sam ţiv. T o m u ne m ogu protum aĉiti, ne tako pijanom .

- P enzioniraju m e, W alkeru... M oja sluţba je prošla... M oje oruţje će dobiti drugi, neću ga zadrţati... N e kao V olkoff... Ja sam propao... T i si odgovoran, W alkeru... T i si me upropastio... M oj ţivot je ništa... N ikad nisam ţivio, nikad se nisam zabavljao... N ikad nisam im ao ţenu, W alkeru! M rzim te, W alkeru! M rzim te! D vadeset pet godina te m rzim !

U staje izgovarajući zadnje reĉi i trese rukam a po zraku. I sm iješno je i ţalosno gledati ga kako baca neko im aginarno prokletstvo na m ene. L om i se, sloţi se na stol s glavom u rukam a i proplaĉe. A lkohol m u izlazi na sve pore. M islim i da se upišao.

U stajem , nisam došao ovam o oplakivati slom ljena protivnika. M oţda bih ga i m ogao ţaliti kad m i koţa ne bi pam tila sunce,kosti bam bus, a ĉitavo tijelo uţasne igle. Izlazim , straţar m e zadrţava. S aznao sam vrijem e. D vadeset pet godina, još pet.

Zrno u moru pijeska.

* * *

Kako je maleno Sunce Zemlje, kako su hladne njezine vreline, kako su neobiĉni njezini pejzaţi i kako je ĉudno biti slobodan!

Z em lja se prom ijenila. V jerujem da ljudi koji su ţivot proţivjeli na njoj ne prim ećuju to toliko kao netko tko je trideset godina izbivao. P rvo što zapaţam su ljudi. Z em lja više no ikada vrvi ljudima. Sedam milijardi na odlasku, petnaest, uprkos svim kolonizacijama, na povratku. Ĉ ovjek se penje po ĉovjeku. Z grade razaraju visine. T rećina ĉovjeĉanstva ţivi pod zem ljom i nebo vidi samo o praznicima.

T ehniĉki napredak postoji, detalji su usavršav ani, nove stvari pronaĊene, ali su ljudi sve zagušili. B roj m oćnih ostao je isti, m noţili su se sam o sivi, sirom ašni, svakidašnji, sm rtni.

P olicajac m i pruţa vreću sa stvarim a koje su m i oduzeli kod hapšenja. N ekoliko novĉanica (kakve li su sada cijene?), iskrzanih i pljesnjivih. Maramica izjedena moljcima. Zastarjela osobna karta (m orao bih izvaditi novu, ali priĉekat ću novi izgled). P asoš, takoĊer zastario P oţutjela slika neke djevojke, starice sada, kojoj ne pam tim im e. Y Š tedna i ĉekovna knjiţica, kreditna kartica (bogat sam , m oja solidna ušteĊevina skupljala je kam ate sve ovo vrijem e). Z arĊali kljuĉevi stana koji više nije m oj. P oništena autobusna karta. P enkala u kojoj je uloţak suh već dasatljećim a. I ono najvaţnije: sjajni, ali, posrebreni kljuĉ koji, zajedno s brojem u m ojoj m em oriji, otvara vrata vjeĉnosti,

B acam nepotrebno i biram hotel. T elefonski poziv za rezervaciju karte do Ţ eneve i C ejlona. V eĉera. Š to li je sada m ondeno na Z em lji? V jerujem da m ilijarde nikaad nisu ĉule za m eso. V eĉerat ću u sobi. Š am panjac obavezan. K avijar nikada nisam volio, bolje ostrige. N ešto slatko Sve prvorazredno, cijena nije bitna.

G otovo sam zaboravio okus dobre hrane. S trećom ĉašom šam panjca u ruci razm iĉem zastore i gledam ulicu sa drugog kata. Deset ljudi po kvadratnom m etru ploĉnika. S ve u pokretu. K ladim se da kiša ne dospijeva do asfalta. S am o jedan ĉovjek na trenutak stoji m irno i gleda u moj prozor. Samo trenutak, ali dovoljan da zapazim masnu, sijedu kosu i lice u borama.

K apetan A m sky? Š to on radi ovdje? T raţim ga pogledom da se uvjerim . S ijedih glava svuda. P revario sam se, sigurno sam se prevario! U ostalom , zašto se brinuti zbog njega? S utra sam u Š vicarskoj, prekosutra na C ejlonu. K apetane A m sky, ne postojiš, pripadaš prošlosti! Izlazi iz mojih misli!

* * *

C ejlon je idealno m esto za ponovno uĉenje hodanja. Jedno je od nekoliko podruĉja na Z em lji gdje ne gledate sam o ljude. S totinjak bogataških posjeda. I luka. N ovcem se m oţe dobiti sve. N ovcem je kupljena poeracija, dva tjedna oporavka i paţnja divnih bolniĉarki m aslinaste boje koţe i badem astih oĉiju. Indijska krv nerazrijeĊena od m itskih vrem ena.

M oje ruke su takeĊer m aslinaste i ja ih gledam . Još se nisam privikao na njihovu boju, njihovu glatkoću, njihovu m ladost.

- Vidim da se izvrsno oporavljate - doktor Z alad, lijeĉnik koji m e operirao, prilazi nasm ijan s rukam a u dţepovim a bijele, sterilne kute.

O dgovaram m u kurtoaznim frazam a, sm iješim se. S m iješi se i on, ta plaćen je za to. M aslinasti ten m u blješti, ali ne od indijske krvi.I on je u tijelu Reginca.

O dlazim prekosutra. M oje nove isprave su sprem ne, na brodu je prazno m jesto, nešto novca je još ostalo. N ovi ţivot preda m nom . Z alad još nešto govori, govorim i ja. N evaţne stvari, m oje misli nisu ovdje.

* * *

Kalkuta. Miris bijede, raskuhane riţe, dronjaka i sm rti na jednoj strani i blistavilo neonskih reklam a, nebeska hrana, luksuz za odabranu m anjinu na drugoj. K alkuta je danas ono u ĉem u je L as V egas još ĉuvao prim at kada sam otišao. S vjetska prijestolnica sreće, m jesto gdje novac mijenja vlasnika i gdje je igra jedino m jerilo vrijednosti ţivota. T erasa sam oubojica jedina je prostorija kluba G alaksija koja ne gleda na blistavi centar. P rvotno zam išljena kao rom antiĉan vidikovac na luku, ubrzo je stekla svoju tam nu slavu. Ĉ uvara terase odavno se više ne postavlja. K om e su potrebni oni bez novca? T rideset katova niţe bijedniji dio K alkute ĉeka nove sam oubojice dok im ţeludac vapi za hranom .

Iz kluba G alaksija izlazim relativno praznijih dţepova i relativno pijaniji nego kad sam ušao, ali to m i ne kvari raspoloţenje. P rvi val radosti zbog novog tijela još nije prošao. igram se sa sudbinom hodajući granicom svjetla i tam e iz koje vrebaju gladne oĉi. T ada...

T ada u sjeni ugledam blijedi lik s guţvom razbarušene sijede kose. K apetane A m sky, kako m oţeš biti ovdje?! N e m oţe, ne sm ije biti on! S um nja m i vezuje utrobu. B lijeda sjena zam iĉe u polum rak. T rĉim za njom . K ao utvara bljesne na idućem uglu pa ponovo. S ve dublje nestajem u dijelu Kalkute koji se ne prikazuje u prospektima. Hvata me groznica potjere. N ovi ugao pa još jedan, još jedan, još jedan... T up udarac, bljesak bola i tam a.

* * *

M uĉan proces buĊenja. N e m ogu pokrenuti udova. N alazim se... K ao da se nalazim u nekoj stiješnjenoj m aloj kabini s okruglim prozorom , ĉvrsto zabravljenim , na jednom od zidova. G ledam kroz prozor i prepoznajem am bijent. S m ještena najvjerojatnije, u nekom podrum u, zaĉudo nenaseljenom , nalazi se kem ijska ĉistionica, a ja sam u jednom od njezinih velikih strojeva za pranje rublja.Š to ću ja ovdje?

O sjećam da m i nešto vlaţi nogavicu. S troj se puni vodom ! S lika m i, kristalno jasna, puca pred oĉim a. Ja sam sada R eginac, m oje tijelo je vjeĉno i poţeljno. Z ašto nikada na to nisam pomislio?

P ijano lice kapetana A m skog na prozoru. S m ije se, gestikulira, govori nešto.

- Walkeru - nagaĊam njegove rijeĉi. - U zeo si m i ţivot, sada ga ja uzim am tebi, W alkeru. U zim am ti više od ţivota, W alkeru, uzim am ti besm rtnost!

Iako još nije vrijem e da udahnem , hvata m e panika. M olim , preklinjem A m skog da m e pusti. P laĉem ili su m i obrazi vlaţni od vode. A m sky se sm ije, uţiva u svakom trenutku. Z atim se, odjednom , ukoĉi i pokretom preplašena štakora okrene prem a vratim a. N ešto je ĉuo.

V rata izljeću iz okvira i sive vjetrovke upadaju u sobu. D jelić sekunde da shvate situaciju, a zatim djeluju. Hitac. Amsky gine, njegova krv i prljava sijeda kosa napola oblijepljuju staklo m oje kom ore. D a li je to ĉudo? D a li sam spašen?

S iva vjetrovka prilazi prozorĉiću i gleda unutra. V idi m e, prom atra sa zanim anjem . G ledam i ja njega. L ice, koţa m u izgleda kao da i on...

U sne m u se pokreću kao da pita:

- Walker?

Kimam glavom. Odakle me poznaje? Odakle zna mene? Da li me prate otkad sam na Zemlji? P okazuje prstom na sebe, ĉitam m u sa usana:

- Volkoff.

N e V olkoff. N e onaj straţar s T azurusa! K ako je...? N aravno, P rešao je u specijalne jedinice. V lada odanost nagraĊuje tijelim a. S ad vlada im a i m oje tijelo. N em a ĉuda, nem a spasa. D a bi to potvrdili, V olkoff i sivonje izlaze. N ekoliko m inuta kasnije, G ladni ţivalj K alkute pred m ojim oĉim a veĉera A m skog.D a li je m oja sreća ili nesreća što ne jedu R egince? Z atim ostajem sam.

I vidim ono što sam davno vidio na T azurusu. M at je bio u pravu. M at je uvijek u pravu. U jed škorpiona zaista izaziva viziju vlastite sm rti.

Crna svjetlost i blistava bjelina tame. P rostora nem a, a vrijem e nikada nije ni postojalo. O ĉi m i se okreću unutra i vidim svoj m ozak, odum iranje neurona i sinapsi. N ikad kraja m ojoj smrti.

S m rt je uţasna.

O d m oje nem a uţasnije.

Oreska BBS je O nL ine biblioteka nauĉne fantastike, fantastike i horora. Z ahvaljujući saradnji sa najpoznatijim jugoslovenskim izdavaĉim a, form irana je ova prva jugoslovenska elektronska biblioteka koja postoji još od 1992. godine.