5. ELEKTRIČNI MERNI INSTRUMENTI

Električni merni instrumenti služe za direktno merenje električnih veličina: napona,

jačine struje, otpora, faktora snage, frekvencije, kapaciteta i drugih.

Električna veličina koje se mere datim instrumentom deluje na pokretni deo instrumenta i

otklanja ga zajedno sa kazaljkom. Njegov otklon mora da zavisi od vrednosti merene veličine,

tako da odreĎenoj vrednosti merene veličine odgovara odreĎen položaj pokretnog dela a time

i kazaljke. Pored merene veličine na pokretni deo deluje i jedan mehanički ili električni proti-

vmoment, koji deluje nasuprot momentu merene veličine, tako da kazaljka zauzima položaj u

kome su ova dva momenta u ravnoteži. Kao protivmoment obično se koriste spiralne opruge

ili torzione trake.

Pri nagloj promeni vrednosti merene veličine potrebno je da pokretni deo što brže zauzme

novi položaj. Ukoliko bi na njega delovali samo moment i protivmoment, javile bi se dugo-

trajne oscilacije. Zato se obavezno dodaje još jedan prigušni moment koji sprečava oscilacije.

5.1 Skala i kazaljke električnih mernih instrumenata

Vrednost merene veličine se odreĎuje pomoću kazaljke i skale. Zbog toga skala ima prikladnu

podelu u vidu crtica ili tačaka sa odgovarajućom numeracijom. Sve crte na skali nisu iste veli-

čine. Obično je svaka peta i svaka deseta duža od ostalih.

Veličina skale, broj crtica i njihova debljina se biraju u zavisnosti od preciznosti instrumenta

Precizni laboratorijski instrumenti obično imaju više od 100 crtica (obično oko 150), u razma-

ku od oko 1 mm. Debljina crtica je ispod 0,1 mm. Za razliku od njih pogonski instrumenti

imaju manje crtica veće debljine.

Kazaljke su takoĎe prilagoĎene preciznosti instrumenta. Kazaljke preciznih instrumenta imaju

često oblik noža koji stoji normalno na skalu, pri čemu je debljina kazaljke približno jednaka

debljini crtica na skali.

Greska zbog

para lakse

a)

d) e) f) g)

b) c)

50 6040

Ogledalo

Skala

OgledaloSlika noza

Noz kaza ljke

40

2050 4020

30 40 20 40 30 5040

Slika 5.1.1 Skale i kazaljke električnih mernih instrumenata

Da bi se kogla kretati kazaljka je malo odmaknuta od skale i tu se javlja opasnost od netačnog

očitavanja ukoliko posmatrač očitava vrednost pod nekim uglom u odnosu na kazaljku, slika

5.1.1.a.Da bi se to izbeglo, ispod kazaljke se postavlja ogledalo, slika 5.1.1.b, i posmatrač pri

očitavanju se mora postaviti tako da kazaljka pokrije svoj lik u ogledalu. Za što tačnije očita-

vanje i unutar jedne podele, postoje precizni instrumenti sa transverzalnim podelama a u

nekim slučajevima koristi se i lupa, slika 5.1.1 c.

Na pogonskim instrumentima, ispod samog vrha kazaljke nalazi se prošireni deo koji

omogućava očitavanje sa veće udaljenosti, slika 5.1.1.e,f.

Na slici 5.1.1.g je prikazano idejno rešenje kazaljke kod koje je izbegnuto pogrešno

očitavanje zbog ugla posmatranja kazaljke (slika 5.1.1.a) tako što se gornja površina kazaljke

nalazi na istoj visini kao i skala.

Kod najosetljivijih instrumenta izbegava se kazaljka zbog smanjenja tromosti pokretnog

sistema i upotrebljavaju se ogledalski sistemi i instrumenti sa svetlosnim zrakom.

a) b)

Slika 5.1.2 a) ogledalski sistem i uvećani zakloni na projekcionom aparatu

U ogledalskom sistemu, slika 5.1.2.a, na pokretnom delu je pričvršćeno malo ogledalo (1)

koje odbija svetlosni zrak na skalu (3) udaljenu od 0.5 d0 2 m. Svetlosni zrak na ogledalo

šalje mali projekcioni aparat (2), na čijem se otvoru nalazi zategnuta tanka nit, slika 5.1.2.b.

Senka ove niti na osvetljenom delu skale omogućava precizno očitavanje otklona pokretnog

dela. Ovde je bitno naglasiti da otklon pokretnog dela za ugao dovodi do otklona svetlosnog

zraka za 2 i time se postiže velika osetljivost.

Slika 5.1.3 Instrumenti sa svetlosnim zrakom

Instrumenti sa svetlosnim zrakom su pogodniji od ogledalskih, jer se kod njih projekcioni

aparat i skala nalaze u kućištu instrumenta, slika 5.1.3. Da bi se kod ovih instrumenata

povećala osetljivost, a zadržale iste dimenzije zrak trpi višestruko odbijanje od ogledala (7) i

(8) i tek onda pada na skalu (9).

Opisane vrste skala i kazaljki omogućavaju više ili manje precizno očitavanjemerene veličine.

Kod instrumenta sa nitnom kazaljkom i skalom sa ogledalima nesigurnost očitavanja (n) je

oko 0,07 mm. Ova apsolutna nesigurnost očitavanja je jednak duž cele skale, ali izražena u

procentima je veća za manje otklone kazaljke. Procentualna nesigurnost očitavanja ( n ) je:

100

n

n

gde je - ugao otklona kazaljke.

Najmanja procentualna nesigurnost je pri maksimalnom otklonu (max). Ukoliko se uporedi procentualna nesigurnost linearne, kvadratne i logaritamske skale jasno je uočljivo da je

procentualna nesigurnost najmanja kod logaritamska, slika 5.1.4.

5.2 Moment i protivmoment

Merena električna veličina deluje na pokretni deo i dovodi do njegovog otklona. Pri čemu

veličina otklona zavisi od vrednosti merene veličine. Ova zavisnost se može prikazati kao

postavljanje momenta M1. Ali istovremeno na pokretni deo deluje i protivmoment M2, koji

zavisi od pokretnog momenta M1.

Pokretni moment M1 je funkcija merene veličine x i ugla otklona pokretnog dela

,xfM 11 . Protivmoment M2 je meĎutim funkcija samo ugla

22 fM . Pokretni deo ureĎaja zauzima položaj u kome su ova dva momenta u ravnoteži, tj

021 MMM .

Mehanički protivmomenta se obično postiže pomoću spiralnih opruga i torzionih traka.

SPIRALNE OPRUGE – kod njih se protivmoment postiže sa dve opruge koje deluju

jedna protiv druge, slika 5.2.1.

Jedan kraj obe opruge je učvršćen za pokretni deo

mernog instrumenta. Drugi kraj prve opruge je učvršćen

za nepokretni oslonac dok je drugi kraj učvršćen na

pokretnu polugu. Dok nedeluje, moment M1 opruge

dovodi pokretni deo u položaj gde su njihovi momenti u

ravnoteži. Kazaljka instrumenta je tad na nultom

položaju. Ukoliko nije, pokretnom polugom se pomera.

Za ovo pomeranje poluge nemora se otvarati instrument,

jer se u tu svrhu na kućište instrumenta izvlači dugme

čijim se okretanjem zateže ili otpušta jedna strana

opruge. Umesto spiralne opruge se obično koristi

bimetalna traka (ona predstavlja spoj dve metalne trake

različitih temperaturnih koeficijenata istezanja) kako bi

se eliminisalo skupljanje ili širenje pri promeni

temperature.

Protivmoment koji stvara spiralna opruga

odreĎuje se na osnovu dimenzija opruge i modula

elastičnosti upotrebljenog materijala kao

l

bEM

3

212

gde je b- širina opruge (duža strana), -debljina opruge

(manja strana), - ugao zakretanja u radijanima, E-

modul elastičnosti, l-dužina razvijene opruge.

Dimenzije i osobine spiralnih opruga su normirane (npr

DIN 43801).

Kod veoma osetljivih sistema za protivmoment

se koriste torzione trake. Postoje dve vrste: obešeni

sistem i trakom zategnuti sistem.

Obešeni sistem, slika 5.2.2., za dobijanje proti-

vmomenta odgovorna je traka (5) na kojoj visi pokretni

deo (1). Pomoću vrlo tankih zlatnih traka (2) i (3) se

dovodi struja u namotaje.

Slika 5.2.1 Pokretni deo instru-

menta sa spiralnom oprugom

Slika 5.2.2 Ogledalski galv-

anometar saobešenim sistemom

Iznad namotaja je pričvršćeno ogledalo (4) koje odbija zrake na skalu. Nulti položaj se

podešava pomoću dugmeta. Na njemu visi pokretni namotaj koji se slobodno okreće oko

jezgra od mekog gvožĎa. Razmak izmeĎu jezgra i namotaja je veoma mali (manji od 1 mm)

pa se pre upotrebe nosač (7) postavi tačno u vertikalni položaj, kako namotaj ne bi dodirivao

jezgro. Ovi instrumenti moraju da se postave na potpuno mirne podloge. Okretanjem ručke

podiže se plastično pero a time i namotaj – sve dok se ne nasloni na gvozdeno jezgro. Time je

traka rasterećena a namotaj se za vreme transporta ne klati.

Traka koja se okreće silom F trpi povećanje torzionog momenta za:

Fl

bM F

12

22

gde je - debljina trake ( manja stranica), b - širina trake, l- dužina trake, - ugao zakretanja.

Trakom zategnuti sistem pokretnog dela zategnut je trakama izmeĎu dva pera.Kod ovih

sistema nije neophodno strogo održavanje vertikalnog položaja. Traka (2) je zalemljena na

pero(3), slika 5.2.3.a. koje zategne traku kako ona ne bi menjala položaj u odnosu na pokretni

deo instrumenta. Ipak se na ovaj način ne može izbeći pomeranje usled trešenja i udaranja

instrumenata tokom korišćenja. Da bi sprečilo kidanje trake pri tim uslovima koristi se zaštitni

prsten(5).

a) b)

Slika 5.2.3 Trakom napeti sistem

U blizini zalemljenog mesta traka pakazuje pojačano elastično povratno delovanje, pa

se često umesto zalemljene trake, traka obuhvata stezaljkama, sl. 5.2.3.b.

5.3 TEMPERATURNA KOMPENZACIJA MERNOG SISTEMA

Jedna od veoma uticajnih veličina koja se javlja pri radu mernih instrumenata jeste temperatura.

Najčešće se na prednjoj poloči instrumenta naznačava temperatura pri kojoj instrument treba da radi sa

najvešćom tačnošću. Ukoliko temperatura nije naznačena propisima je regulisano da je referentna

vrednost temperature pri kojoj instrument treba da radi 20 ºC, odnosno širi temperaturni opseg je od 10

ºC do 30 ºC.

Kako su kod analognih instrumenata pokretni merni sistemi napravljeni od namotaja bakarne žice,

promena temperature utiče na promenu otpornosti bakarne žice, odnosno dolazi do promene otpornosti

namotaja mernog sistema instrumenta. Temperaturni koeficijent bakra iznosi α = 0,4 %/ºC. To znači

da će se otpornost mernog sistema promeniti za 0,4% ako se temperatura mernog sistema promeni za 1

ºC. Spiralne opruge mernog sistem preko kojih se napaja pokretni kalem najčešće su napravljene od

fosforne bronze i imaju negativni temperaturni koeficijent. To može biti mala kompenzacije promene

temperature mernog sistema ali je najčešće nedovoljna.

Najjednostavniji način da se izvede temperaturna kompenzacija mernog sistema je da se na red sa

namotajem poveže otpornik koji ima negativan temperaturni koeficijent. Na slici 5.2.4 prikazan je

merni sistem otpornosti Rg kome je na red vezan otpornik Rk (kompenzacioni otpornik) koji ima

negativan temperaturni koeficijent.

Rk

Rg

U Slika 5.5.4 Temperaturna kompenzacija mernog sistema.

U idealnom slučaju bi ukupna otpornost bila konstantna. MeĎutim, na taj način se povećava ukupna

otpornost mernog sistema što za posledicu ima smanjenje naponske osetljivosti. Da bi se uočeni

problem rešio pribegava se postupku temperaturne kompenzacije koja je prikazana na slici 5.2.5.

Rm1

Rg

U

Rm2

Rc

Slika 5.2.5 Temperaturna kompenzacija sa otpornicima od manganina.

Na slici 5.2.5 prikazan je postupak temperaturne kompenzacije pomoću dva otpornika od manganina

Rm1 i Rm2 i otpornika Rc koji je napravljen od istog materijala od koga su napravljeni namotaji mernog

sistema. Kako se vidi sa slike 5.2.5 na red sa namotjem mernog sistema otpornosti Rg vezan je

otpornik Rm1 od manganina. paralelno sa ovom rednom vezom povezan je otpornik od bakra Rc. Na

red sa ovom kombinovanom vezom dodaje se drugi otpornik od manganina Rm2. Vrednosti otpornika

su takve da treba da važi sledeći odnos:

1

2

m

g

c

m

R

R

R

R .

Ugradnjom temperaturne kompenzacije mernog sistema na ovaj način smanjuje se osetljivost mernog

sistema, jer je potreban veći napon da bi kazaljka mernog sistema napravila pun otklon. U ovom

slučaju otpornici za temperaturnu kompenzaciju imaju i ulogu elemenata za električno umirivanje

(prigušenje) mernog sistema. Na taj način se smanjuje ukupna masa mernog sistema i smanjuje se

trenje u ležištima. MeĎutim, kod odreĎenih mernih sistema prigušenje se sprovodi nekom od elekto-

mehaničkih metoda, upravo o tome će biti više reči u narednom odeljku.

5.3. PRIGUŠENJE

Osim momenta i protivmomenta na pokretni sistem deluju još i prigušenje, kako bi se

sprečile oscilacije pokretnog dela, koristi se elektromagnetno, vazdušno i tečno prigušenje.

Elektromagnetno prigušenje – Koristi se u velikom broju mernih instrumenata, a

zasniva se na stvaranju vrtložnih struja u metalnim pločama, namotajima ili matalnim okvi-

rima, kada se oni kreću u polju permamentnog momenta. Dobijene vrtložne struje sa poljem

permanentnog magneta stvara moment koji sprečava oscilovanje pokretnog dela.

Na slici 5.3.1 je prikazan princip elektromagnetnog prigušenja.

Slika 5.3.1 Princip elektromagnetnog prigušenja

U procesu permanentnog magneta (1) osciluje nemetalna ploča(2). Približavanjem ma-

gneta ploči počinje naglo da pada vrednost faktora (k) i time se povećava prigušeni moment.

Faktor (k) uglavnom zavisi od udaljenosti težišta površine (b) od ose ploče (r).

Prigušni moment iznosi:

ep PBrk

dbaM 22

Gde su a i b dimenzije ploča, d- debljina ploče, k – konstanta kojaj e 3k kada je prr 50, i

5k kada je prr 80, , - specifični otpor materijala, B-magnetna indukcija, - - ugaona

brzina ploče u radijanima i eP - constant aprigušenja..

Vazdušno prigušenje- Ovde se prigušenje vrši pomoću lopatice od tankog lima, koja

je pričvršćena na pokretni deo instrumenta i osciluje u cevčici ili komori. Prostor izmeĎu ivice

lopatice i kućišta je od 0.2mm do 0.5 mm tako da pri oscilovanju lopatice, vazduh u ovom

procepu vrlo brzo struji. Zato nastaju gubici u vazduhu koji dovode do prigušenja oscilacije

pokretnog dela. Postoje klipni i klinasti. sl. 5.3.2.a , sl. 5.3.2.6.

Slika 5.3.2 Vazdušno prigušenjesa lopaticom

Pigušni moment se računa kao:

mp PM

gde je Pm konstanta koja se računa kao:

a) klipni

.Nms/rad 1004.044.0 72

rAPm

b) klinasti

.Nms/rad 1017.025.0 72

hbPm

gde je A -površina klipa[cm2], - prostor izmeĎu ivice lopatice i kućišta [mm], r- rastojanje

klipa od ose pokretnog dela[cm], h- visina krila[cm], b- širina krila[cm].

Teĉno prigušenje – se koristi tamo gde je potreban veliki prigušeni moment. Princip

je isti kao kod vazdušnog prigušenja, samo što ulogu vazduha uzima ulje ili glicerin.

Slika 5.3.3 Vazdušno prigušenjesa lopaticom.

5.4. KUĆIŠTA ELEKTRIĈNIH MERNIH UREĐAJA (instrumenata)

U zavisnosti od namene, električni merni instrumenti se izraĎuju kao prenosni ili kao

instrumenti za ugradnju.

Prenosni merni instrumenti imaju slobodno stojeće kompaktno prenosivo kućište, i kao što

im sam naziv kaže, mogu se prenositi u zavisnosti od toga gde se vrši merenje. Prenosna

kućišta imaju analogni i digitalni merni instrumenti odnosno laboratorijski ili pogonski merni

instrumenti. Dimenzije kućišta prenosnih mernih instrumenata su najčešće 100x165x57 mm,

ali se od ovih dimenzija može odstupati u zavisnosti od proizvoĎača merne opreme i

instrumenata njegove namene i složenosti. Navedene dimenzije se odnose najčešće na

analogne i digitalne merne instrumente koji se koriste u svakodnevnoj profesionalnoj

upotrebi. Na slici 5.4.1 i 5.4.2 prikazan je izgled analignih mernih instrumenata u prenosivom

kućištu.

Slika 5.4.1. −Izgled analognih multimetara u prenosivom kućištu (prenosni instrumenti).

Slika 5.4.2. −Izgled analognih mernih instrumenata jedne ili više veličina u prenosivom kućištu (prenosni instrumenti).

Ugradni merni instrumenti imaju kućišta za ugradnju i najčešće se koriste za pogonska i

industrijska merenja. Kućišta ovih instrumenata su tako konstruisana da omogućavaju

ugradnju u razvodne i komandne ormane i slične elemente industrijskih pogona.

Dimenzije kućišta ugradnih mernih instrumenata su normirana nacionalnim standardima radi

lakše nabavke, ugradnje i korišćenja. U našoj zemlji dimenzije kućišta ugradnih instrumenata

su definisana Srpskim standardom (SRPS, bivši JUS). Čeone ploče ugradnih mernih

instrumenata su najčešće kvadratnog, pravougaonog i reĎe okruglog oblika (tipočno za stare

pogonske instrumente).

Dimenzije čeone ploče su standardizovane tako da u praksi postoje instrumenti sledećih

dimenzija čeonih ploča:

1. kvadratni oblik: 36x36 mm; 48x48 mm; 72x72 mm, 144x144 mm i 192x192 mm, 2. pravougaoni oblik: 48x24 mm; 72x36 mm; 96x48 mm; 144x72 mm; 192x96 mm;

288x144 mm,

3. kružni oblik: 50 mm; 65 mm; 90 mm itd.

Dimenzije instrumenata su tako izabrane da se meĎusobno mogu slagati u cilju

ekonomičnijeg iskorišćenja prostora na komandnim i razvodnim ormarima i komandnim

pultovima.

Slika 5.4.3. −Igled prednje ploče stadnardnih industrijskih analognih mernih instrumenata sa ugradnim kućištem (ugradni

instrumenti).

U novije vreme za industrijska merenja koriste se ugradni panel multimetri koji mogu meriti

više električnih veličina kao što su: napon, struja, aktivna, reaktivna i prividna snga kao i

frekvencija i faktor snage. Na slici su prikazani industrijski ugradni multimetri.

Slika 5.4.4. −Izgled industrijskih ugradnih multimetara.

5.5. STANDARDI I PRAVILNICI ZA ELEKTRIĈNE MERNE INSTRUMENTE

Korišćenje, nabavka i izrada mernih instrumenata je olakšana ako se definišu osnovni

pojmovi, oznake, načini ispitivanja, mogućnosti korišćenja, granica greške i dr. Kao i sa

fizičkim veličinama i njihovim jedinicama, zemlje su razvile sopstvene standarde (nemačka-

VDE, engleska-BSS, SAD-AIEE,…) MeĎu ovim standardima su postojale znatne razlike. U

cilju smanjenja ovih razlika Internacionalna elektrotehnička komora (IEC) je dala svoje

standarde. Naša zemlja je pri izradi odgovarajućih zakona i pravilnika sledila preporuke IEC-

a. Ovde će biti navedene neke definicije koje su raĎene prema prepoduci IEC-a.

Taĉnost Merni instrumenti su razvrstani u osam klasa tačnosti, koje su označene

indeksima 0.05; 0.1; 0.2; 0; 1; 1.5, 2.5; 5. Može se upotrebiti i klasa tačnosti 0.3. Kada se

instrument koristi u granici svog mernog opsega i u definisanim uslovima greška merenja ne

sme preći date granice.

Ako je npr. instrument klase tačnosti I i ima odgovarajuću vrednost 1A onda greška na

bilo kom delu mernog opsega ne sme preći, u definisanim uslovima, vrednost od I0.02A (1%

od 1A). Pri čemu treba imati na umu da je greška manja pri većem oklonu kazaljke.

Preopterećenje je takoĎe definisano pravilnikom. Ampermetri i voltmetri moraju (bez

oštećenja izdržavati 120% opterećenja tokom 2 časa.

Definisani uslovi Osim merene veličine na otklon instrumenata utiču razne fizičke

veličine. To su: temperatura okoline, položaj instrumenata, spoljašnja magnetna i električna

polja, Zemljino magnetno polje i ostalo. Previlnik predviĎa npr. za referentnu tem. 20±1˚C za

instrumente klase 0.05 do 0.2 i 20± 2˚C za instrumente klase 0.5 do 5, ako proizvoĎač nije

naznačio drugu referentnu temperaturu. Uticaj spoljašnjeg magnetnog polja se obeležava na

instrumentu F30 (dato u tabeli 5.5.2.) a upisani broj predstavlja magnetnu indukciju u mT, pri

kojoj je označena vrednost indeksa klase. Ako instrument nije označen oznakom F30 onda

važe podaci iz tabele 5.5.1.

Tabela 5.5.1

Instrumenti Klasa tačnosti

0.1 0.2 0.5 1 1.5 2.5 5

Instrumenti sa pokretnim kalemom

Astatički instrumenti

Instrumenti sa magnetnim oklopom

±1.5%

±3%

Ostali instrumenti ±3% ±6%

Prigušenje U pogledu prigušenja pravilnik zahteva da otklon mernog instrumenta čija

je kazaljka na nultom položaju pri uključenju merene veličine čija je vrednost 2/3 skale, ne

preĎe kod prvog oscilovanja položaj ravnoteže više od 20 % dužine skale. Dok vreme

potrebno da se oscilovanje smanji na 1.5 % skale ne sme biti veće od 4 s.

Od ovog zahteva su izuzeti instrumenti sa otklonom većim od 240˚, instrumenti za

merenje snage i faznaog pomeraja i dr.

Ispitni naponi Standard JUS L.G 1.025 je definisao napon sa kojim treba ispitati

napon izmeĎu kućišta i mernog sistema, tabela 5.5.2. Ukoliko je kućište od izolacionog

materijala, instrument se priključuje na metalnu podlogu pod okolnostima kakvi su u

normalnom radu, te se meri ispitni napon izmeĎu izmeĎu ploče i mernog instrumenta.

Tabela 5.5.2

Oznake mernih instrumenata. Na skali ili kućištu mernog instrumenta treba da se

nalaze sledeći podaci:

1. naziv i oznaka proizvoĎača,

2. jedinicu merene veličine označenu simbolom (A-1 do A-21), tabela 5.5.3,

3. fabrički broj za instrumente klase tačnosti od 0.1 do 0.5, klasu tačnosti (E-1 do E-4),

4. klasu tačnosti (E-1 do E-4),

5. vrstu struje (B-1 do B-10),

6. ispitni napon (C-1 do C-3),

7. merni sistem (F-1 do F-29).

Tabela 5.5.3

Dopušteni radni napon (V) Efektivne vrednosti ispitnog

napona (kV)

Broj upisan u zvezdicu

40

41......650

651......1000

1001.....2000

Preko 2000

0.5

2

3

5

Najbliži celi broj prema izrazu

(2U+1000) 10-3

/

2

3

5

Broj izračunat prema izrazu iz

prethodne kolone

0 Izuzeti instrumenti

Simbol Naziv

A. Simboli nekih mernih jedinica i njihovih dekadnih umnožaka

A-1 kA kiloamper

A-2 A amper

A-3 mA miliamper

A-4 A mikroamper

A-5 kV kilovolt

A-6 V volt

A-7 mV milivolt

A-8 V mikrovolt

A-9 MW megavat

A-10 kW kilovat

A-11 W vat

A-12 MVAr megavar (megavoltamper reaktivni)

A-13 kVAr kilovar (kilovoltamper reaktivni)

A-14 VAr Var (voltamper reaktivni)

A-15 MHz megaherc

B. Simboli vrste struje koju instrument meri

B-1

Instrument za merenje jednosmernih veličina

B-2

Instrument za merenje naizmeničnih veličina

B-3

Instrument za merenje jednosmernih i naizmeničnih veličina

B-4

Instrument za merenje u trofaznom sistemu

C. Simboli ispitnog napona

C-1

Ispitni napon 500 V

C-2

Ispitni napon 2kV

C-3

Instrument koji se ne podvrgava testiranju na ispitni napon

D. Simboli sadnog položaja

D-1

Instrument predviĎen za vertikalni radni položaj

D-2

Instrument predviĎen za horizontalni radni položaj

2

0

D-3 Instrument čiji je radni položaj pod odrĎenim uglom u odnosu

na horizontalu (npr. 60º)

E. Simboli klase taĉnosti

E-1 Indeks klase tačnosti izražen u procentima mernog opsega

(domašaja)

E-2

Indeks klase tačnosti izražen u procentima dužine skale

E-3

Indeks klase tačnosti izražen u procentima prave vrednosti

F. Simboli koji ounaĉavaju princip rada mernog instrumenta

F-1

Instrument sa pokretnim kalemom

F-2

Instrument sa pokretnim kalemom i ispravljačem

F-2

Instrument sa unakrsnim kalemovima

F-4

Instrument sa pokretnim gvožĎem

F-5

Elektrodinamički instrument

F-6

Oklopljeni elektrodinamički (ferodinamički) instrument

F-7

Indukcioni instrument

G. Simboli pomoćnog pribora i opreme i dopunski simboli na instrumentu

G-1

Otpornik

G-2

Promenljivi otpornik

G-3

Kalem

G-4

Kalem promenljive induktivnosti

G-5

Kondenzator

600

1,5

1,5

1,5

G-6

Promenljivi kondenzator

G-7

Uzemljenje (masa)

G-8

Elektrostatička zaštitia mernog sistema

G-9

Magnetna zaštita mernog sistema

G-10

Podešavač nule

G-11 ProizvoĎač naglašava da je obavezna upotreba tehničkog

uputstva pri rukovanju instrumentom !