Crvenkapaportabl bajka za portabl svestza lutkara dva i lutaka est

LICA:

CRVENKAPA

MAMA

BAKA

LOVAC

GAVRAN

VUK

N a p o m e n a

SVE ULOGE IGRAJU (VODE LUTKE) DVOJICA GLUMACA-ANIMATORA

Scena na kojoj e zaigrati lutke je u obliku velikog panja koji se po potrebi okree oko svoje ose. Pojavljuju se Animator I i Animator II. Dok nas uvode u priu jure se oko panja, igraju uz muziku, sviraju i miraju, sapliu se i raspliu

ANIMATOR I: Potovani vrli publikume!

ANIMATOR II: Ko zna znanje taj bogme i znade,

ANIMATOR I: Ko ima taj zdravo i imade

ANIMATOR II: A ko ume dosta je to ume:

ANIMATOR I i ANIMATOR II: Dobro nam doli na praznik glume!

Kroz muziku igru polako nametaju scenu.

ANIMATOR I: I neka vas ne plae

Sve dosetke nae!

ANIMATOR II: Jerbo mi smo ovde samo

Da najbolje to znamo

ANIMATOR I: Crvenkapu ispriamo.

ANIMATOR II: Ispriamo?!

ANIMATOR I ANIMATOR II: Ispevamo, odigramo, odmiramo, tu i tamo odsviramo!

Animatori sviraju tu.

ANIMATOR I: Elem, bila jednom jedna uma.

ANIMATOR II: Nije gluma prava uma!

Na sceni, iz panja nie uma.

ANIMATOR II: Kakva uma?

ANIMATOR I: Strana uma!

ANIMATOR II: Stribor uma u sred dana

ANIMATOR I: Mrklim mrakom obasjana!

Drvee hui, umi, povija se prema publici.

ANIMATOR II: Elem, elem, podno ume jedna kua bila!

ANIMATOR I: Podno ume bila jedna kua!

ANIMATOR II: Kakva kua?

ANIMATOR I: Strana kua!

ANIMATOR II: Strana kua?!

ANIMATOR I: Od blata i prua!

ANIMATOR II: Opet nisi nauio tekst! Kua od blata i prua je iz prie o tri praseta! Mi sad izvodimo ta?

ANIMATOR I: Mi sad izvodimo izvodimo znam! Mi sad izvodimo kerefeke!

Animator II se nemono uhvati za glavu.

ANIMATOR II: Mi sad izvodimo bajku o Crvenkapi i njenoj baki i

ANIMATOR I: Znam! Setio sam se! Bila je kua kamena i drvena, krova vrlo crvena!

ANIMATOR II: Bravo, bravo! Ko je iveo u toj kui?

ANIMATOR I: Odgovor znade luda svaka u toj je kui ivela baka!

Voena rukom Animatora I pojavi se baka. Peva song o starosti. Animator II se opet uhvati za glavu.

BAKA: Tako je! ivela baka!

Baka zapeva song.

BAKA: Da starost nije laka

Znade baka svaka,

O, dal je greka teka

to znadem to i ja!

U ivotu dosta

Toga ja sam htela

Od svega mi osta

Samo glava bela!

Nekad bejah silno

I vana i bitna

A sad imam samo

Zadovoljstva sitna!

Zagrize kola.

BAKA: O, dal carske svite

Jedu takve pite?

Tulumbe, baklave,

Doi e mi glave!

Al za to ne hajem

Niti paru dajem

Moja dua plae

Jer voli kolae!

Kraj songa.

BAKA: More, kad e ve jednom ta Crvenkapa da stigne s monim nitom, nitom vonim, nitom monim, vonim nitom sve sa cvea kitom! Toliko sam gladna da mi prosto doe da progutam nekog vuka pa da ne bude nita od ove prie!

Animator II prodrma Animatora I.

ANIMATOR II: Dosta! U pamet se! Stani! Gde si video da bake jedu vukove i gde si video da pria o Crvenkapi poinje od bake? Pa ona se pojavljuje tek u drugom delu.

Animator I hitro skloni Baku.

ANIMATOR I: Dobro, dobro, nemoj odmah da se ljuti. Zemlja je ionako okrugla.

ANIMATOR II: ta hoe da kae?

ANIMATOR I: Pomozi mi da okrenem umu.

Okreu panj sa umom. Pojavi se druga kua.

ANIMATOR I: Eto! Svejedno je s koje strane e poeti priu kad je, gledano iz moga ugla, i uma okrugla!

ANIMATOR II: S jedne strane brda bila je Crvenkapina kua a sa druge je ivela njena baka. Crvenkapina kua bejae

Animator I zasvira i zapeva. Pridrui mu se i Animator II.

ANIMATOR I: Crvena, crvena, crvena,

Crvena je bila drvena,

ANIMATOR II: Drvena, drvena, drvena,

Drvena je bila crvena,

ANIMATOR I: Crvena, crvena, crvena,

Crvena je bila drvena,

ANIMATOR II: Drvena, drvena, drvena,

Drvena je bila crvena,

ANIMATOR I: Crvena, crvena, crvena,

Crvena je bila drvena,

ANIMATOR II: Drvena, drvena, drvena,

Drvena je bila crvena

ANIMATOR I: Dosta vie! Predstava kree!

ANIMATOR II: A moda i nee! Jo nismo zavrili pesmu! Nastavi da peva. Drvena, drvena, drvena,

Drvena je bila crvena

Voena rukom Animatora I pojavi se Crvenkapa.

CRVENKAPA: Ne mogu vie da vas sluam. Nauite ve jednom tekst!

Zapeva.

Crvena, crvena, crvena,

Crvena je bila kapica,

to sam je po umi nosila,

Crvena, crvena, crvena,

Crvenom se ja ponosila!

ANIMATOR II: Crvenkapa! Al nije sve u Crvenkapi

Neto je i u mami!

ANIMATOR I: MMmmm u mami?!

U rukama Animatora II pojavi se mama.

MAMA: Crvenkapina ja sam mama,

Podno ume ivim sama,

ANIMATOR I: A tata? A tata?

MAMA: Ovo znajte nije ala

Jer dok bee sasvim mala

Otiao njen je tata

Da po svetu zjale hvata,

S kalaturom nekom ode,

zaplovi u brane vode!

Da ublai moje muke

Nao mi se lovac s ruke.

Proviri Lovac.

LOVAC: Da ublai njene muke

Nao joj se lovac s ruke.

Ja sam lovac, mlaan lovac,

Koji silno voli novac!

Vuja koa kota tota,

zaradiu para,

Da vukova bude jota

Priroda se stara!

A tos mene znajte tie

Podkraj ove prie

Njihovo e brojno stanje

Biti jedan manje!

ANIMATOR I: Da li mu verujete? Da li stvarno mislite da je lovac tek malo para radi za vujim tragom cipele derao?

ANIMATOR II: Druga je njega gonila muka da lovi stranog, surovog vuka!

ANIMATOR I: Srca svog udnje skrivo je mnoge

Od belog sveta, ko zmija noge!

ANIMATOR II: U Crvenkapinu mamu on bee zaljubljen silno!

ANIMATOR I: A nju je selo slualo celo kako lovcu uplaena kuka:

Pojave se Mama i Lovac.

MAMA: Kad e ve jednom da ulovi vuka! I ti si mi neki lovac!

ANIMATOR I: Ali lovcu krhkom biu u se sumnja nije strana pa bi vien kako plae u sred srede belog dana.

LOVAC: Avaj, ja ne znadem kako

Ali njega nije

Uloviti lako.

Sto put sam ga gao

Sto put promaivo.

Sto put mi je, znajte,

Zdravo ivo krivo!

ANIMATOR II: Dosta! Stani!

ANIMATOR I: ta sad ne valja!

ANIMATOR I: Pogreno si u priu uveo Lovca.

ANIMATOR I: Kako pogreno? Jel zaljubljen u mamu? Da se ne laemo jeste i to do uiju! Jel jo nije ulovio vuka? Zato da se krije, nije! I ta sad tu ne valja?

ANIMATOR II: Ne sme da plae i kuka to ne moe da ulovi vuka, jerbo to je zanjga bruka! Ljubav prema Mami mora da ga mami da bude hrabar, da bude jak, o pukni puko da bude muko!

LOVAC: Tako je! Ja sam mukarac a ne neka strina!

Zapeva song.

LOVAC: U oruju svetlom mome

Nek ne bude kvara

Uloviu ljutog zvera

to po umi hara!

Vuja koa kota tota,

zaradiu para,

Da vukova bude jota

Priroda se stara!

A tos mene znajte tie

Podkraj ove prie

Njihovo e brojno stanje

Biti jedan manje!

MAMA: To! Tako te volim! Kad si hrabar, kad si vet, kada ti je korak neujan i lak, kada sve nas titi tako moan, jak!

LOVAC: Uh to voliiim kad me hvaliiii! Odmah elju dobijem da skuvam paprika od divljai razne, pa na ruak da je pozovem!

MAMA: Da li ja to dobro ujem ti veto predlae neto?

LOVAC: Pa jo flaa fina francuskoga vina! Pa muzika sa umskog radija, ples, (zaplee sa mamom) tango, tango umatino!

MAMA: Juh! Ponaaj se fino!

LOVAC: U naumu tome sad me nita spreit nee! Pa zamisli samo: romantika i svee!

MAMA: Nemoj da ti bude zdravo ivo krivo, al pesniki sad ti nedostaje nivo!

LOVAC: Da poetske ne bih isprobavo moi, ekspir e pomoi!

Lovac iz lovake torbe izvadi knjigu ekspirovih soneta.

LOVAC: Omnia mea mekum porto, o draesna gospo!

Lovac otvori knjigu. Pone da recituje.

LOVAC: Oko i srce ine divne spone

I jedno drugo rad usluge ima;

Kad su mi oi tvom pogledu sklone

I kad se srce gui uzdasima,

Tad mi se oi tvojom slikom hrane

I na gozbu srce se poziva!

Lovac klekne pred Mamu.

MAMA: O, dal si lovac il prevejan lisac! ta da radim? Ne mogu da odolim, romantiku volim! Crvenkapooo! Gde si, keri!

CRVENKAPA: Stiem mama!

MAMA: A da ode keri, milo moje mae, da odnese baki rue i kolae!

CRVENKAPA: (Za sebe.) Potovana publiko, neto u vam rei: stihova e reka sad slutim potei. Poetsko vee uz zeetinu na stolu i Lovcem za stolom!

LOVAC: Uz to ide i paprika pride!

CRVENKAPA: (Mami.) Puta me da idem sama?

MAMA: Pod uslovom jednim da kroz umu samo putem hodi i nigde da ne skree. Dal sam jasna bila?

CRVENKAPA: Jesi, majko moja mila! Radost moja ne mo biti vea videt baku to je za me srea!

LOVAC: Prenesi joj mala, i moje pozdrave! Reci da je i ja za junako zdravlje pitam!

CRVENKAPA: Daj mi korpu, daj mi cvee, smesta hitam!

Crvenkapa odjuri. Naglo se vrati.

CRVENKAPA: (Publici poverljivo.) ta u sve sama da radim po umi, iju, juh!

Crvenkapa ode. Ovog puta definitivno.

LOVAC: Ode.

MAMA: Ode.

LOVAC: Pa ta ekamo!

Lovac uhvati Mamu oko struka. Zapleu tango.

LOVAC: Ta ri ra ri ra ra ta ta ta

MAMA: Prestani! Stani kad kaem!

LOVAC: Pa ta je sad?

MAMA: ta ako joj se neto u umi dogodi? Olako joj dopustih da sama na tako dalek put ide.

LOVAC: U oku se tvojem strah i suze vide. Ali lovac skriven adut ima! Gavroo! Ptiurino, Gavrooo!

GAVRAN: Evo stiem, kud si navrooo, kraaa!

LOVAC: Ded, Gavro za Crvenkapom u umu poteci, pa nam smesta reci

GAVRAN: Kra! Reka tee a ja letim!

LOVAC: Dobro, de, ne gnjavi! Poteci, poleti pa nam javi Ako s puta skrene smesta doi, obavesti mene!

GAVRAN: A sirrrac! Ja ne videh davno sirrac beo!

LOVAC: ekae te kotur ceo!

GAVRAN: Ako li je tako, neto u ti rei za beo u sirac leteti i tei! Krrraaaaaa!

Gavran odleti.

LOVAC: Eto, mesta strahu nema! Gavra e nas o svemu obavestiti. A ja u se pred tobom onesvestiti! Ta ri ra ri ra ra ta ta ta

MAMA: Danas vie no to su i jue rei tvoje zavodljivo zvue! Ta ri ra ri ra ra ta ta ta

Zapleu tango. Otpleu sa scene. Pojavljuju se animatori.

ANIMATOR I: I dok Lovac s Mamom malo plee malo ruak pee naa pria dalje tee! Nastavljamo svoju glumu selimo se sad u umu!

ANIMATOR I: Neu u umu! U umi je mrak! Gde si video da se glumi u umi! U umi je hladno, u umi je muk, u umi je gadno, u umi vreba Vuuuuk!

ANIMATOR I: Vuuk? Obavetavam gledaoce nae da ne volim ni ja kad me bajke plae. Noge mi se tresu!

ANIMATOR II: Pa ko e onda da nastavi priu!

ANIMATOR I: Hteli ne hteli, to u global, a to u detalje moraemo i bre i dalje! Hrabrost skupi, prijatelju glupi, pa napred put ume!

ANIMATOR II: Avaaaj!

ANIMATOR I: Dok se mi raspravljamo pria e se zavriti cela. Moramo smesta dalje za Crvenkapom. Da proemo i mi puteve mnoge kud su je njene vodile noge! Da vidimo dokle je stigla.

ANIMATOR II: Dokle? Pa ve je bila duboko u umi, a u umi ko u umi bee puno cvea, kud e za nju srea vea!

Crvenkapa u sred ume bere cvee.

CRVENKAPA: Bela rada, visibaba, ljubiica pa jo na papratovom listu svee aranirano. Al e baka da se obraduje. A da ne zakasnim. Ah, ne hajem za vreme! Jerbo silno voli moja mama da sa lovcem rua sama. Sigurno e oni hteti da se to due zadrim. Ma sumnje nema! E pa kad je tako ne moram ba pravo putem, mogu malo i da vrdnem, mogu i da uberem neku umsku jagodicu, mogu od cveta do cveta pa irom sveta, moguuu, uuuuu, ta ja sve moguuuuu, samo kad se malo oslobooodiiim!

Zapeva song.

CRVENKAPA: Korak levo a tri desno,

umom vrckam sasvim svesno

gde sam pola kad u stii

to je sasvim neizvesno,

neizvesno, neizvesno!

Opet se pojave animatori.

ANIMATOR I: A za to vreme sa druge strane ume nastupao je lino on!

ANIMATOR II: Koji sad pa on!

ANIMATOR I: uti i gledaj i sluaj jer nastupa on!

Pojavljuje se vuk. Peva song.

VUK: umom vijam,

umom lutam

Sve to sretnem

Ja progutam!

Vuina sam ja bez mane:

derem, derem na sve strane!

I gutam ja bez razlike

Supruge i svastike,

Udate i razvedene

Pitome i divlje ene,

Devojice i deake,

Mlade mame,

Zrele bake,

Tu razliku ne pravim,

Sve to sretnem pridavim,

Sve to sretnem Auuuuuuu!

CRVENKAPA: Auuu!

VUK: Auuuuuuu!

CRVENKAPA: Auuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuu!

VUK: O, dal da me vata bes il golema tuga to se kanda meni neko sada ruga! Auuuuuuuuuuu!

CRVENKAPA: Ih ja mogu jae auuuuuu!

VUK: Pazi, stvarno moe jae. Auuuuu!

CRVENKAPA: Auuuuuuuu!

VUK: Auuuuu, dosta vie, probi mi ui, auuuuu! Ko te tako derle vaspito? Odgovaraj lepo, kad lepo sam te pito!

CRVENKAPA: A da ti nisi moda onaj opaki vuk to jede Crvenkape i bake, devojice i deake?

VUK: O, sauvaj Boe,

ta deci na um

Pripasti moe!

Preispoljnog mi potenja

Drukija su moja htenja!

Pa zna li ti dete,

ta sam ja tebi?

CRVENKAPA: Pitanje kako da objasnim sebi: ta je on meni zlikovac to prodrat bi me hteo! ivot tome on je posvetio ceo!

VUK: O sto mu poplava,

Gromova, oluja,

Ja sam, dete, lino

Vrli kum tvoj Vuja!

CRVENKAPA: Mislim, stvarno, ne mogu da verujem! A moda preterujem, moda je on stvarno

VUK: Kum tvoj nego ta sam. Kum i vie od toga!

CRVENKAPA: ta vie? Kako?

VUK: Odgovor je metafizike prirode!

Kako, kako, lepo tako:

da mene nije

Ni tebe bilo ne bi!

I obrnuto!

CRVENKAPA: Kako to misli?

VUK: Pa rei u glasno,

Nek odijum uje

Crvenkape da nije

Dal bi bilo Vuje?

CRVENKAPA: Ne ree mi ni roena mati

Ono to bih ja morala znati

Da kuma imadem to se Vuja zove.

VUK: O, sve je to zato to naravi sam preke

Pa godine neke davne i daleke

Miso pustih jednu zajedljivo laku

Pa uvredih silno tvoju dragu baku.

Zato su od tebe svi oduvek krili

Tajnu to znade je cela ova uma

Da ti ima mene, to jest Vuju kuma!

CRVENKAPA: Mora da si vrlo ti plitkoga uma! Baka se vreati ne sme!

VUK: Sad piso bih joj pesme! Dao bih joj izvinjenje i traio pomirenje!

CRVENKAPA: Ti oprotaj ite?

VUK: Rado bih joj darovao jednu kitu umskog cvea!

CRVENKAPA: Kakva srea! Ona cvee oboava!

VUK: (Publici.) Vidim da je mala odve lak mi plen,

Bie, bie moja a ja neu njen!

Kapica crvena a noica kratka

Veera bi meni ona bila slatka!

Ali ne! Stani Vujo, opaka olujo!

Prevejan i namazan ti si davno roen

Ne pogrei zato prekom eljom voen!

Odricanje i uzdravanje

Osobine meni tako strane

Donet bi mi mogle

mnogo vie hrane!

Uh, al tako je slatka,

Ni dugaka ni kratka, uh! Auuuu!

Sredi neku liju

Nezasitu svoju

Da utoli glad,

Al Crvenkapu ne diraj,

Ne diraj je sad!

Zato dobit sebi

Uveao ne bi?

I premda mi voda

Niz usta se sliva

Do sledee scene

Nek ostane iva!

Uzdrau se srca teka,

Sve bi drugo bila greka!

CRVENKAPA: Da li dete ume, pesmu tvoju da razume. ta si hteo rei, pojasni mi, kume?

VUK: Rekoh da je meni

Zapalo na svetu

Da o kinom letu

Sanjam suvog grla,

Sanjam cele zime,

CRVENKAPA: O, mudrosti vrla Vujo ti je ime! Kako si ti smean kume! Pa ja nita ne razumem ta ti ovde deklamuje u sred ume mrane, premda ivo slutim da rei su ti tane!

Vuk se ne uzdri, ve kroz zube zarei.

VUK: Ko se zadnji smeje, taj se smeje punoga stomaka, de govori smesta: gde ti ivi baka?

CRVENKAPA: Moja baka, Vujo kume, ivi s onu stranu ume!

VUK: E to sam eleo uti! A sad izvini, mala, jer poput kakve silne nepogode k tvojoj baki hitam za junako zdravlje s cveem da je pitam!

CRVENKAPA: Stani, Vujo kume, pa i ja idem kod nje!

VUK: Dosta! Ni re jedna neu da se uje najtvre se gvoe dok je vrue kuje! K baki staroj ko oluja smesta leti kum tvoj Vuja! Auuuuuuuu!

Vuk odjuri.

CRVENKAPA: A mogli smo zajedno Oh, ta smo sve mogli zajedno to je blesav ovaj moj kum Vuja. No, idem ja dalje.

Crvenkapa odlazi pevajui.

CRVENKAPA: Korak levo a tri desno,

umom lutam sasvim svesno

gde sam pola kad u stii

to je sasvim neizvesno,

neizvesno, neizvesno!

Pojavljuju se animatori.

ANIMATOR I: ta se oekivat moe od vujega stvora?

ANIMATOR II: Nek zbude se onda to se zbiti mora!

Animatori okreu scenu. Pojavljuje se Bakina kua. Iz umskog mraka izroni Vuk maskiran u Crvenkapu.VUK: Crvena, crvena, crvena,

Crvena je bila drvena,

Drvena, drvena, crvena,

Crvena je bila kapica,

to sam je po umi nosila,

Crvena, crvena, crvena,

Crvenom se ja ponosila!

Kuc, kuc, Bako, otvori mi vrata!

BAKA: K, k, ko li je sad to_ glas mu je otar, da nije potar? Bolesna sam silno kijam ak ni sebi sad ne prijam! Apih! U krevetu leim, iz kreveta virim, ne bih sad da ustajem, viruse da irim! Probacte mi potu ispod vrata!

VUK: Ali to sam ja, bako, tvoja Crvenkapa!

VUK: U zagrljaj ti sada, bako, hita ko oluja prevejani kum tvoj Vuja! Sa dalekog on ti sada stie puta, doao je da te guta, guta, progutaaaaaa!

BAKA: Aaaaaaaaaaa!

VUK: Aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaam, njam, njam, njam, njam!

Vuk proguta baku.

VUK: Uh to sam edan, ou da crknem, iz bunara sad u vodice da srknem!

Vuk dohvati oblinji bunar. Halapljivo pije vodu.

ANIMATOR I: I tek to je Vuk progutao Baku

ANIMATOR II: ispred kue zaula se Crvenkapina pesma.

CRVENKAPA: Korak levo a tri desno,

umom lutam sasvim svesno

gde sam pola kad u stii

to je sasvim neizvesno,

neizvesno, neizvesno!

Bakooo, stigla sam, bakoooo!

VUK: Uh, kad pre! Jo ni kafu posle ruka ja popio nisam. Brzo, moram da se preruim. Stani, malo, ne ulaziii! To jest, potaru, probacte mi pisma ispod vrata!

Vuk se hitro preruava u Baku. Legne u Bakin krevet.

CRVENKAPA: O, zar glas mi je otar? Pa nisam ja potar, to sam ja, bako!

Crvenkapa ulazi. Iznenadi se kad vidi Baku u krevetu.

VUK: O, koga to moje oi vide, dal to k meni Drvenkapa ide! Ko to meni cvea kitu nosi?

CRVENKAPA: Bako, bako, a zato ti je tako hrapav glas, bako?

VUK: Pojela sam neto vrlo hladno, bljutavo i gadno pa sam eto malo pokvarila grlo.

Crvenkapa Baki gurne prst u oko. Baka jaukne.

CRVENKAPA: Bako, draga bako, zato su ti tolike oi?

VUK: Oi? Pa oi su mi tolike jer nisu onolike!

CRVENKAPA: Molim?

VUK: Pa, ovaj Iijas mi dete, ostarelo telo koi, pa od bola baki ispadaju oi!

CRVENKAPA: Jadna moja bako stara, pa ti smesta mora kod lekara.

VUK: Nema tih para! Neu kod lekara!

Tekst pogreih,

Sad se stidim

Oi su mi velike

Da te bolje vidim!

CRVENKAPA: A zato su ti onda tolike ui?

VUK: Iz odaka dim se pui pa mi stalno rastu ui.

CRVENKAPA: A to ti je toliki nos?

VUK: Zato to kroz umu iao sam bos neslueno veliki porasto mi nos! lan sam bio jedne bande to imala nos je grande!

CRVENKAPA: Pa jo i u mukom rodu govori

VUK: Nek te to ne buni ni ljuti, u glavi mi starost bistru miso muti. Nos je velik da na njega lake diem, da te celu omiriem! Prii, duo, prii da te malo njunem.

CRVENKAPA: ta ima da me mirie? Al si ti prolupala, bako? Ideju nemam lepu ni bolju nego da ti uinim na volju.

Crvenkapa se primakne vuku. Namesti lice da je pomirie. Vuk je zgrabi.

VUK: Lupala ne lupala sad sam te ponjupala!

Vuk strgne sa sebe Bakinu kapicu za spavanje.

CRVENKAPA: Zar i ti, kume Vujo!

VUK: Prodrae te ko oluja lani kum tvoj Vujaaaaaaaaaaam, njam, njamm!

Vuk proguta Crvenkapu.

VUK: Uh to sam edan, ou da crknem, iz bunara sad u vodice da srknem!

Vuk dohvati bunar. Halapljivo pije vodu. Stomak mu nabrekne od vode. Jedva hoda. Zeva. Spava mu se. I samo to ne zaspi preleti ga Gavran.

GAVRAN: Kraaa! Sve sam video!

VUK: Zar se nisi postideo to sve si video?

GAVRAN: Nema vie dileme zadnje je dolo vreme. Ako li sve vidi ima da se stidi. Pa ipak odo ja da sve prrijavim lovcu!

VUK: Stanii! Dajem jagnje, dajem ovcu, ne prijavljuj nita lovcu!

GAVRAN: Neu jagnje, a ovcu jo manje, to mi ne da kuno vaspitanje!

VUK: Onda prii blie da ti sirca dadem.

GAVRAN: Sirca? Ko je reko sirca! Kraaa! Dolazim! Kraaa!

Gavran prie Vuku. Vuk ga naglo zgrabi. Poleti perje svud okolo.

VUK: Sad si gotov! Alava ptiurinooo!

GAVRAN: Pusti meee! Putaaaaajaaaao!

VUK: Zato da se uti,

Zato da se krije,

Proguto sam mnoge

Zeeve i lije!

Al to nita, nita nije!

Vrela orba od gavrana

Nee biti meni strana

Prozbori li bilo kome

Jednu recu o ovome!

GAVRAN: Obeavaaam, nikom neu rei nita! Potedi me, Vujo, pusti me da ivim bar jo sto leta!

VUK: Ima sree da mi je eludac prepun i da u njem za te mesta nema! ic!

Vuk pusti Gavrana. Gavran poleti.

GAVRAN: Gde ujo i gde ne ujo, hvala tebi Vujo! U pravcu morala vie ili manje u drutvu nam vlada orozivno stanje, to e rei, Vujo, dajem ti na znanje: Obeanje ludom radovanje! Kraaa, kraaa, kraaaa!

Vuk iskolai oi prema Gavranu. Zarei. Gavran odleti kljunom bez obzira.

VUK: Auuuuuu! Glupa ptiurino! Auu, hrr, hrrr, al mi se spava. E nita nema lepe nego zakuntati posle dobrog ruka. Dovienjce, laku no, zbogom pameti!

Pojave se animatori.

ANIMATOR I: Priom naom zaneti zaboravili smo na Lovca i Mamu.

ANIMATOR II: A za sve to vreme oni su plesali, plesali i plesali.

Muzika sa starog gramofona. Lovac i Mama zaneseni pleu. Odjednom na gramofon sleti Gavran. Ploa pone da kri.

MAMA: Bei odatle, kreaturo!

LOVAC: ta on hoe, djavo bi ga znao, ako mene pita, sirca bih mu dao. umska je to tica, ona tajnu nosi.

MAMA: Ajde, dobro love, neka tako bude. Premda malo ga imadem, sad u sirca da ti dadem.

Mama daje sir gavranu. Gavran halapljivo proguta sir.

MAMA: Ded govori.

GAVRAN: Rado bih vam rekao, al re sam dugo pekao pa sam je zaboravio.

LOVAC: More, sad u te ja pukom podsetiti.

GAVRAN: Jao, nemoj, molim te! Ja utati moram, jer obeo sam vuku!

LOVAC: ta si obeao vuku? Govori, jer u te sad ovim kundakom

GAVRAN: Nemoj, nemoj! Kra! Obeao sam da nikome neu rei da je progutao baku.

LOVAC: vaku? Kakvu vaku? Ih, udna mi uda, gavrana li luda, kao da je to vano to je tamo neki vuk progutao

GAVRAN: Baaaku, baaaku, a ne vakuuu!

MAMA: Avaj, nau baku!

GAVRAN: Neee nau nego vau. Sirca, sirca! Sirca dajte da vam kaem neto drugo!

MAMA: Avaj, avaj, tugo, ta mi moe rei drugo? Zar od ovog moe biti gore?

MAMA: Proklet da si, de govori!

GAVRAN: Ja bih prvo vrlo da podmaem grlo!

LOVAC: Protiv tvoje gladi kundak e da radi!

GAVRAN: Kraaa! Nemoooj! Iz kljuna e ispasti mi ovaj sirac beo!

LOVAC: U uvo sam se pretvorio ceo!

GAVRAN: ak i kad bih hteo, re vam ne bih smeo jerbo vuku, lele kuku, dadoh obeanje

LOVAC: Govori!

GAVRAN: Ni vie ni manje proguto je i Crvenkapu sve sa kolaima, sa vonim nitom, sa lagom i itom i sve sa cvea kitom!

MAMA: Moje dete! Avaaaj, moje dete!

GAVRAN: Ak mi dade pare vee rei u i tree!

LOVAC: ta mo biti tree? Da nije proguto i nas, samo toga svesni nismo? Ala taj vuk gutaaaaa!

GAVRAN: Kad su se i crvenkapa i baka nali skupa sred njegova stomaka, popio je rode, ceo bunar vode!

LOVAC: Ih, vode! Ja mislio selo celo!

GAVRAN: Tromo mu je sada telo. Ne moe da skoi, ne moe da bei, samo bei oi, kezi se i rei!

LOVAC: Zasluio si sirac zato. Kakav sirac suvo zlato! Sto put sam ugao kako bih ga gao, al prevejan sami on izmakne hitro! Da ulovim ga silno sam se muio, al sad mi je dolijo, pardon, dovuio!

GAVRAN: Trbuh mu je prepun, ne mo da se kree ni tvoja ga puka omaiti nee!

LOVAC: Ja uvek elim najbolje, al eludac bi napolje, progoni me silna muka, napravte mi malo mesta, uloviu groznog vuka, uloviu i to smesta! Napred, napred, na vukaaaa!

Animatori opet okreu scenu. Eto nas u Bakinoj kui. Vuk hre, krklja, uzdie Lovac smesta s uperenom pukom stane pred njega.

LOVAC: Ne mo vie danas to je moglo jue, pogibija vue, sada tebi pue!

Lovac jurne pukom na Vuka.

GAVRAN: Ne pukom! Stani! Kraa! Pogodie Crvenkapu i Baku!

MAMA: Jerbo one sad su Vuku u stomaku!

Lovac u pola pokreta stane.

LOVAC: Pa taa da radim?

GAVRAN: Na zemlju ga obori, stomak mu rasporri, krrra!

VUK: Auuuu! Platie mi za ovo Gavro, im se probudim, (Zevne.), auuu al mi se spava.

GAVRAN: Bre, ta eka, hoe da se probudi, pa da nastradam ovako mlad i zelen! O, dal si Lovac il si moda Crvenkapina baka? Kraa, kukaviceee!

MAMA: Koleno ti kleca, vidim jedva stoji, zar usnulog vuka toliko se boji?

LOVAC: Ja se, draga, niega ne bojiiiim! Samo me nema uhvatila trema! Jerbo silna moe pui bruka promaim li na spavanju vuka!

Vuk se opet mekolji.

VUK: Auuuu, ghmvauuu, mljac, mljac

LOVAC: Ko to je neko peko pa reko rasporiu te Vue, uzdu i popreko!

Lovac jurne na Vuka. Raspori ga uzdu i popreko. Iz njegove utrobe provire Crvenkapa i Baka.

CRVENKAPA: Mamaaa! Draga moja mamiceee! Mamaa!

BAKA: Mamaaa, tataaaa! Pas i kravataaa!

CRVENKAPA: Love, spasioe na!

LOVAC: Sad razlog i ja hteo bih da imam da se ko i vi veselim, o prelepa gospo, ruku vau elim.

Lovac klekne pred Mamu.

MAMA: Dal u hteti, dal u smeti opet se zaneti, tebe love, zavoleti?

LOVAC: Dal e hteti il ne hteti,

Dal e smeti il ne smeti

Smesta e ti doleteti

Viljem ekspir i soneti!

Lovac otvori knjizicu sa ekspirovim sonetima. Recituje mami. Mama se topi od zadovoljstva i zanosa.

LOVAC: ta puke oganj sme da napie

Da dua re ve nije rekla svoju?

ta da se rekne i novo i vie

Da mi izrazi ljubav u ar tvoju?

Sve sama slabost ljudske krvi, ne bi

Prljava ona bila, nit bi znala

Da te napusti, takav sjaj u tebi!

O, ruo moja, u svetu golemu

Bez tebe nieg, ti si sve u njemu.

CRVENKAPA: Ako ovi ovako nastave, sledei put u u umi sresti medveda, a ne vuka.

Pojavi se Animator II.

ANIMATOR II: Medveda?!

ANIMATOR I: Medveda?!

ANIMATOR II: Ali to je ve neka druga pria.

ANIMATOR I: To je pria o Zlatokosoj i tri medveda ANIMATOR II: koju ete uskoro takoe moi videti u naem pozoritu

ANIMATOR I: Dosta ne izlazi iz lika! Treba da zavrimo ovu bajku sa srenim krajem!

ANIMATOR II: U tom smislu sve od sebe dajem! Kraaaaj! Nema vie! Idite kui, kraaaj!

ANIMATOR I: Stoj, ne tako brzo, stani! Na kraju krajeva mora da se neto desi!

ANIMATOR II: Pa desie se svi e lepo pevajui sad da idu svojoj kui! Ko da nije bilo nita ustaj smesta sa sedita, ajmo, bre malo!

ANIMATOR I: U teko me baca stanje, reko bih ti svata al mi ne da vaspitanje! Na kraju mora da se desi bar neko venanje!

LOVAC: Tako je! Ni vie ni manje venanje! Dakle, Viljem ekspir i soneti, dal im moe odoleti?

CRVENKAPA: I mene je ubedio, mama, pristani i to smesta!

MAMA: Pa ako se ti slae keri, da ti lovac tata bude

BAKA: Pa i to je za ljude!

CRVENKAPA: Sluaj ta ti velim: ja to elim! Izreiu misli to su vrlo tane: iz utrobe vuje izvadi me mrane, te htela ne htela, ja priznajem sebi: da ne bi njega ni mene bilo ne bi! Dakle, na nain neki bliski il daleki on je otac moj!

BAKA: I hvala mu gde uje i gde ne uje, udaj se smesta samo nek ne recituje!

MAMA: U redu, love, kad ve svako tako hoe od sad za te nisam zabranjeno voe! Na lud kamen stajem te ti ruku dajem!

Animator II zapeva.

ANIMATOR II: Love, love, zavodnie,

Ti si zvezda nae prie!

ANIMATOR I: Stani, kako lovac, Crvenkapa je glavni lik!

CRVENKAPA: Tako je! Lovcu u i Mami ja na svadbi nakonje da budem! Lovac e me na kolenu cucati, svi e se veseliti

LOVAC: I puke e pucati tan, tan!

ANIMATOR I: I tako su sve u srei i veselju iveli dugo, dugo

ANIMATOR II: A ta se dalje zbivalo na svetlu i u tami, potovana publiko, vi domislite sami!

Animatori pevaju odjavni song.

ANIMATOR I i II: U umi nekoj dalekoj

Gde sunce dopire malo

Oduvek bilo je isto

I vreme ko da je stalo.

Al sad je sve drugaije

Tu vie nema dileme

Misli jasne su svaije,

Jer novo dolo je vreme!

I dal se to nekom svia

Ili mu moda ne pae:

Vukovi iz ume nae

Sad se Crvenkapa plae!

Vukovi iz ume nae

Sad se Crvenkapa plae!

ANIMATOR I: Gledaoe mladi, znaj,

Predstavi je sada kraj!

ANIMATOR II: Kraj, kraj, kraj! (Lupi se po glavi. Odjednom se doseti.) Ali stani, ne sme jo da bude kraj.

ANIMATOR I: Kako ne sme? ta je sad?

ANIMATOR II: Nikako da zavrimo pesmu!

ANIMATOR I: Koju pesmu? Sve smo pesme ispevali do kraja.

ANIMATOR II: Jednu nismo! (Zapeva.) Crvena, crvena, crvena,

Crvena je bila drvena,

ANIMATOR I: Drvena, drvena, drvena,

Drvena je bila crvena,

ANIMATOR II: Crvena, crvena, crvena,

Crvena je bila drvena,

ANIMATOR I: Drvena, drvena, drvena,

Drvena je bila crvena,

ANIMATOR II: Crvena, crvena, crvena,

Crvena je bila drvena,

ANIMATOR I: Drvena, drvena, drvena,

Drvena je bila crvena

Animatori i lutke se klanjaju publici. Odlaze pevajui Crvena, crvena, crvena

I konano na kraju krajeva stvarno doe

K R A J

Igor Bojovi