Corel Ventura - 14STANOVanali.ius.bg.ac.rs/A2001-1-4/Anali 2001_1-4 255-296.pdf · politi~ke obligacije smatraju za kqu~nu kategoriju politi~ke teorije odXVII veka do danas, a neki

Vojislav Stanov~i}*

O OSNOVAMA I KARAKTERU POLITI^KEOBLIGACIJE GRA\ANA**

Analizira se karakter politi~ke obligacije gra|ana kako je razma-tran u politi~koj i pravnoj filozofiji. Koji su osnovi, razlozi, doktri-narna obrazloèwa, odnosno opravdawa za{to se qudi moraju (ili nemoraju) pokoravati vlasti uop{te, pa i konkretnim vlastodr{cima.Ukazuje se koliko je problem politi~ke obligacije gra|ana povezan sa tzv.legitimno{}u vlasti imaju}i u vidu wene ciqeve, ideale, vrednosti, mo-ralne norme, na~ine i procedure kako se vlast vr{i i kakve to poslediceproizvodi; koliko je va`no, a te{ko, opravdati o~igledne nejednakosti uraspodeli dru{tvene mo}i kako bi se vlast kao takva u~inila legitim-nom, i kako bi se teorijski utemeqila politi~ka obligacija gra|ana.Razmatra se poloàj pojedinca koji je objekt ili subjekt vlasti, i obavezekoje prema datoj vlasti ima; traì se odgovor na pitawe ~ime se, osimstrahom, prinudom i korumpirawem, pojedinac privoleva da svoje obavezeizvr{ava; iz ~ega obaveze proizlaze, osim iz èqe i voqe vlasti da joj seiskazuje poslu{nost; gde su pravne i fakti~ke granice vlasti i koje usloveona mora ispuniti da bi preuzimawe i izvr{avawe obaveza od stranegra|ana moglo da se opravda op{tim interesom; pod kojim uslovima se moèopravdati gra|anska neposlu{nost, a pod kojim se ona moè o~ekivati ikao dru{tvena, moralna, politi~ka i pravna obaveza. Razmatra se kako semetapravni izvori i razlozi za kritiku prava tretiraju u nekim pravnimteorijama, ali kontinentalnoevropski pozitivnopravni sistemi ne os-tavqaju onima koji su du`ni da pravo sprovode prostor za neprimewivaweprava na osnovu metapravnih koncepcija (pravde i drugih kategorija) ilirazloga savesti. Navedeni su i neki primeri koji pokazuju kako i kolikoprevla|uju}a politi~ka kultura i tradicija, odnosno ukoreweni obrasciodnosa izme|u vlasti i naroda uti~u na shvatawe karaktera wihovihuzajamnih odnosa, pa i na to da li }e ~ovek zaista biti gra|anin ili pukipodanik.

Kqu~ne re~i: Politi~ka obligacija. -- Legitimnost. -- Gra|anin. -- Po-danik. -- Uzajamnost obaveza. -- Uslovna poslu{nost. -- Quid

pro quo politi~ke poslu{nosti. -- Dvostrani odnos obaveze.-- Gra|anska neposlu{nost.

UDK 321.01172.1

* Dr Vojislav Stanov~i}, redovni profesor Fakulteta politi~kih naukau Beogradu, ~lan SANU.

** Odlomci iz ve}e studije o problemima legitimnosti vlasti i politi~keobligacije gra|ana.

255

1. U ÊMU JE PROBLEM POLITI^KE OBAVEZE,POKORNOSTI I GRA\ANSKE (NE)POSLU[NOSTI

Problem politi~ke obligacije gra|ana u politi~koj i prav-noj filozofiji ti~e se osnova, razloga, doktrinarnih obraz-loèwa za{to se qudi moraju (ili ne moraju) pokoravati vlastiuop{te, a onda, u prakti~noj primeni, i pojedinim konkretnimvlastima, odnosno vlastodr{cima. Problem politi~ke obligacijegra|ana tesno je vezan sa tzv. legitimno{}u vlasti i ~esto se kaèda su to dve strane istog problema.1 S jedne strane se posmatraprvenstveno karakter vlasti ~ija se legitimnost ispituje, i tonaro~ito imaju}i u vidu wene ciqeve, ideale, vrednosti, moralnenorme, na~ine i procedure kako se vlast vr{i i kakve to posle-dice proizvodi. A sa druge strane, tj. sa stanovi{ta politi~keobligacije gra|ana, razmatra se poloàj pojedinca koji je objektili subjekt vlasti i obaveze koje on prema datoj vlasti ima; traìse odgovor na pitawe ~ime se, osim strahom, prinudom ili korum-pirawem, pojedinac privoleva da svoje obaveze izvr{ava, pa jeovde i psiholo{ki momenat vrlo vaàn; iz ~ega obaveze proizlaze,osim iz èqe i voqe vlasti da joj se iskazuje poslu{nost; gde supravne i fakti~ke granice vlasti i koje uslove ona mora ispunitida bi preuzimawe i izvr{avawe obaveza od strane gra|ana mogloda se opravda op{tim interesom; te na kraju, pod kojim uslovima

V. Stanov~i}, O osnovama politi~ke obligacije gra|ana (str. 255--296)

256

1 Vilhelm Henis prime}uje da se u Nema~koj pre 1933. nije nikada pojavilomasovno napu{tawe zemqe iz politi~kih razloga, kao {to je to bio slu~aj saEngeskom i Francuskom (mi bismo dodali, i Rusijom i Jugoslavijom) posle revo-lucija koje su se u wima doga|ale, da pred Nemcima nije bilo dilema kao koddrugih u pogledu lojalnosti i politi~ke obaveze. U Engleskoj se tokom i nakongra|anskog rata postavilo ovo pitawe. No, iz tih konflikata u toj zemqi jeizrasla moderna ustavna dràva, a obaveza poslu{nosti se postavila na novimmoralno neutralnim racionalnim temeqima prirodnog prava. Odatle, po Henisu,u Francuskoj i anglosaksonskim zemqama re|e se koristila koncepcija legiti-miteta, a vi{e i ~e{}e je razmatran problem ,,Political Obligation‘‘ ili ,,obedience‘‘(poslu{nost), pri ~emu se pod pojmom politi~ke obaveze na poslu{nost smatraloda je ona moralno opravdana samo ako priroda vlade to dozvoqava, tj. ako je vladau moralnom smislu dostojna priznawa (v. Wilhelm Hennis, ,,Legitimitet: Prilogjednoj kategoriji gra|anskog dru{tva‘‘, Gledi{ta, 7--10, 1984, me|u vi{e prilogaposve}enih problemima i krizi legitimiteta objavqenih u brojevima 5--6 i 7--10ovog ~asopisa. Henis je napisao obiman rad na ovu temu: Wilhelm Hennis, ,,Legitimität:Zu einer Kategorie der bürgerliche Geselschaft‘‘, objavqen u: Peter Graf Kielmansegg (hrsg.),Legitimationsprobleme politischer Systeme, Duisburg, Herbst, 1975. On dodaje da i u tokuVijetnamskog rata u SAD nikada nije razmatrano pitawe legitimnosti sistema,nego problem da li postoji politi~ka obaveza pokornosti, ili pak pravo i mo`daobaveza gra|anske neposlu{nosti. Iz toga se ipak moè zakqu~iti da je anglo-saksonsko poimawe politi~ke obaveze podrazumevalo vladu koja ima, upotrebqa-vaju}i nema~ki izraz, legitimitet. No, ako je literatura na engleskom jeziku bilavi{e orijentisana na problem politi~ke obligacije, danas ve} postoji ogromnaliteratura koja se bavi mnogobrojnim aspektima legitimnosti vlasti. Dodu{e,tome su doprineli i nema~ki pisci koji su ispred nacizma izbegli u Engleskuili SAD.

se moè opravdati gra|anska neposlu{nost, a pod kakvim se onamoè o~ekivati i kao dru{tvena, moralna, politi~ka i pravnaobaveza.2

Ova pitawa su pod razli~itim nazivima privla~ila pa`wuod davnina. Ona su vrlo sloèna i kontroverzna. Mnogi teorijupoliti~ke obligacije smatraju za kqu~nu kategoriju politi~keteorije od XVII veka do danas, a neki i u celokupnoj politi~kojmisli.3 I mla|i autori, kao Karol Pejtman,4 smatraju kategorijupoliti~ke obligacije kao jednu od kqu~nih u politi~koj teoriji.

îwenica je da svugde i verovatno u svakom dru{tvu postojipodela, koju je najteè opravdati, podela na upravqa~e i napot~iwene. U vezi sa ovom podelom posebno je sloèno pitaweosnova i karaktera obaveze onih koji su podre|eni onima koji sunadre|eni -- ovim problemom su se u XX veku bavili mnogi, odXemsa Brajsa (Bryce) i Gaetana Moske (Mosca) do onih koji suprou~avali savremene autoritarne i totalitarne reìme, birok-ratije, oligarhije.5 Zato su ove probleme razmatrali pravni ipoliti~ki mislioci, teolozi, eti~ari, sociolozi, antropolozi idrugi. Izloèna su mnoga shvatawa o prirodi, osnovama, karakte-ru i funkcijama dru{tvene mo}i i politi~ke vlasti, koja su


257

2 Precizirawe distinkcija izme|u obaveza koje proizlaze po razli~itimnormativnim osnovama (moralnim, pravnim, politi~kim) daju dvadesetak autora~iji su prilozi objavqeni u veoma uglednom godi{waku Nomos Ameri~kog dru{tvaza politi~ku i pravnu filozofiju: tom XII: J. Roland Pennock and John W. Chapman(eds.), Political and Legal Obligation, New York, New York University Press, 1970. Prvitom ovog godi{waka iza{ao je 1958. i bio je posve}en temi Authority. Za na{u temusu relevantni gotovo svi ovi godi{waci, a naro~ito: J. Roland Pennock and John W.Chapman (eds.), Compromise in Ethics, Law and Politics, Nomos XXI, New York, New YorkUniversity Press, 1979; i iz iste serije tom XV: The Limits of Law; i tom XX:Constitutionalism, ali i oni posve}eni problemima zajednice (1959), odgovornosti(1960), slobode (1962), pravde (1963).

3 Majkl Ouk{ot smatra da je kategorija politi~ke obligacije od kqu~nogzna~aja za analizu celokupne politi~ke teorije (v. Michael Oakeshot, Human Conduct,Oxford, Clarendon Press, 1975).

4 Videti Carol Pateman, The Problem of Political Obligation, New York, Wiley,1979.

5 Gaetano Moska je istakao kao dru{tveno izuzetno zna~ajnu ~iwenicu dase ,,u dru{tvima koja su dostigla izvestan stepen civilizacije, vladaju}e klasene zadovoqavaju da svoju vlast opravdavaju samo time {to je de facto poseduju, negose trude da za svoju vlast na|u neki moralni i pravni osnov, prikazuju}i je kaologi~nu i nu`nu posledicu u~ewa i verovawa koja su {iroko priznata i prih-va}ena... Ovaj pravni i moralni osnov ili princip na kojem vlast politi~ke klasepo~iva jeste ono {to smo na drugom mestu nazvali i {to }emo nastaviti da zovemo'politi~ka formula'. Gaetano Mosca, The Ruling Class, New York -- London, Mc GrawHill, 1939, novije izdawe s. a., p. 70. Moska napomiwe da je ovu ideju izloìo ranijeu Teorica dei governi e governo parlamentare (delo zavr{eno 1883, objavqeno: Torino,Loescher, 1884), {to je va`no stoga {to je ovo delo bilo presudno za utvr|ivaweda li Moski ili Paretu pripada autorstvo tzv. teorije elita. Teoriju o poli-ti~koj formuli Moska je izlozio i u Le constituzioni moderni (Palermo, Amenta, 1887).

sadràvala elemente eti~kog, sociolo{kog i prirodno-filozof-skog tuma~ewa karaktera dràve i prava, ticala se teorijskog iideolo{kog opravdavawa, apologije i racionalizacije sistemavladavine.

Koliko je va`no, a te{ko, opravdati o~igledne nejednakostiu raspodeli dru{tvene mo}i kako bi se vlast kao takva u~inilalegitimnom, i teorijski utemeqila politi~ka obligacijagra|ana, istakao je i italijanski pisac Guqelmo Ferero, koji je,izbegav{i ispred Musolinijeva reìma, u Americi objavio stu-diju Principi mo}i:6 ,,Od svih oblika nejednakosti, nijedan nijetoliko zna~ajan s obzirom na posledice, niti ima ve}u logi~kupotrebu za opravdawem koliko onaj koji se uspostavqa na osnovumo}i. Osim za izvesne retke pojedince, svaki ~ovek je dobarkoliko i neki drugi. Zbog ~ega onda neki qudi imaju pravo dazapovedaju, a drugi du`nost da se pokoravaju? Odgovor na ovo leìu principu legitimnosti.‘‘7 Ferero je bio me|u onima koji smat-raju da je legitimnost kqu~na za svaku politi~ku vlast i razradioje svoje ideje o oblicima legitimnosti i o osnovama na kojima semoè opravdati superiornost jednih i pot~iwenost drugih. We-gova shvatawa su u velikom raskoraku sa demokratskom teorijomi praksom. Wegov doìvqaj fa{izma u Italiji sigurno je uticaona wegovo poimawe uloge mase, a u~ewe Gaetana Moske -- nashvatawe uloge elite.

Nejednaka raspodela dru{tvene mo}i zahteva obja{weweosnova i razloga za pokornost. To, osim puke sile i straha, pret-postavqa neke uslove koje vlast mora ispuniti da bi za uzvrato~ekivala poslu{nost i ispuwavawe tzv. gra|anskih du`nosti. Toje u stvari pitawe na koje su na razli~ite na~ine poku{ali daodgovore utemeqiva~i velikih svetskih religija, u~eni teolozii anonimni autori narodnih poslovica, najumnije glave politi~kei pravne filozofije, dvorski apologeti i organizatori narodnihustanaka i revolucija. Pitawe podrazumeva postojawe nekog quidpro quo u odnosu prava i poslu{nosti, tj. da se du`nosti prihvatajuzato {to su vezane za izvesna prava, da poslu{nost prihvatamokao cenu za op{te dobro u kojem }emo i sami uìvati, da odnosvlast--narod nikada nije jednostran i da svaka strana nosi svoj deotereta, da to nije odnos u kojem jedni rade da bi drugi uìvaliili u kojem sila koja proizlazi iz udruènih napora ~lanovadru{tva legitimi{e onoga kome je poverena ili ko wome raspo-laè, da je po svojoj voqi upotrebqava. Podrazumeva se da svakamawina koja se organizuje tako da dru{tvenu mo} koristi za nekepartikularne interese, privilegije ili ciqeve, stavqa sebe u


258

6 Guglielmo Ferrero, The Principles of Power, New York, Putnam's, 1942.7 Ibid., pp. 20 ff.

poloàj zaverenika u odnosu na dru{tvo. Stoga se ponovo vra}amona po~etno pitawe: êmu se pokoravati takvoj sili? êmu takvopokoravawe smatrati moralnom du`no{}u?

To se pitawe u delima politi~kih i pravnih mislilaca,verskih reformatora i teolo{kih doktrinara, politi~kih ideo-loga i utopista, bilo da su ga obja{wavali ili postulirali,branili ili kritikovali, postavqalo u tri varijante.

Prvo, kao pitawe osnova ~ovekove politi~ke obaveze (tzv.politi~ke obligacije), tj. kao pitawe na kojoj osnovi i iz kojihrazloga se u ~oveku javqa ose}aj du`nosti da treba da ispuni ono{to vlast od wega o~ekuje i zahteva. Ova varijanta ~ini nam se inajstarija, jer su drevni moralni i pravni kodeksi pona{awaimplicirali odgovor na to pitawe. Bilo je nu`no ponuditi nekiprihvatqiv odgovor ili bar postulirati ovu obavezu kao verskudu`nost. Tokom vremena je odgovor na to pitawe doìvqavaoevoluciju.8

Druga varijanta istog pitawa poznata je u politi~koj filo-zofiji kao traèwe ,,najboqeg dràvnog ure|ewa‘‘. Takav bi oblikonda obavezivao vi{e nego drugi, ili bi jedini obavezivao. Usvakom slu~aju, kao teorijski idealan model (svejedno da li kaoPlatonova i Aristotelova politeja, Avgustinova Civitas dei, Kan-tova Respublica noumenon, koju on naziva platonskim idealom, He-gelova idealna dràva kao ovaplo}ewe apsolutnog uma, Marksovakomunisti~ka zajednica ili Veberov ne samo metodolo{ki ,,ide-alni tip‘‘ racionalne zakonske vlasti) mogao je sluìti kao me-rilo za upore|ivawe. Upore|ivawe ideala i stvarnosti, zadatogi datog, vizije i empirije, uvek je bilo ne samo jedno od metodo-lo{kih sredstava spoznaje nego i pokreta~ka snaga promene stvar-nosti. Politi~ka obaveza preuzeta ili nametnuta u ime tog me-


259

8 Uporediti Frederick C. Turner, ,,Basic Values: Religion, Patriotism, and Equality‘‘u: Mattei Dogan (ed.), Comparing Pluralist Democracies: Strains on Legitimacy, Boulder andLondon, Westview Press, 1988, pp. 181--200. U navedenom zborniku Political and LegalObligation analizirane su ~etiri grupe problema: 1) problemi vezani za razli~itevrste obaveza (pravne, moralne, politi~ke) kao {to su moralni osnovi i karakterpoliti~ke obaveze, razlika izme|u obaveze i poslu{nosti, priroda samih obaveza,argumenti u korist i odbranu obaveze, obaveze koje se opravdavaju ili name}u uime ideala, ali i sposobnosti -- u ve}em broju priloga naglasak je na moralnimosnovama politi~ke obligacije; 2) obaveze i uslovi poslu{nosti: obaveze kojeproizlaze iz ustava (ako se ovi prihvataju kao legitimni), uloga psihi~kogose}awa obaveze da se po{tuje ono {to ustav nalaè, uzroci i posledice usag-la{avawa pona{awa sa ustavom, uspon i opadawe vere i slugeranstva u Rimu (kaouzrok ili izraz op{teg uspona i pada), povezanost politi~ke obligacije sazajedni~kim dobrom; 3) slu~ajevi i granice gra|anske neposlu{nosti, neke istinei neistine o ovoj pojavi, politi~ko otu|ewe i sluèwe vojske (Majkl Volcer);4) procene o mogu}nostima dru{tvenih promena u SSSR-u i Isto~noj Evropiposredstvom gra|anske neposlu{nosti i Gandijeve sinteze hinduisti~ke duhovno-sti i zapadwa~ke politike.

wawa i kretawa ima samo relativan karakter i nikako nije bezu-slovna.

Tre}a varijanta je vezana za pitawe legitimnosti, tj. teo-rijskih (,,umnih‘‘), aksiolo{kih, moralnih, pravnih i drugih osno-va u ime kojih se smatra da jedna vlast ima ,,zakonito‘‘, ta~nije,legitimno pravo da zahteva poslu{nost i na kojoj takav zahtevnalazi podr{ku ili pristanak.

Pitawa osnove politi~ke obaveze, najboqeg dràvnog ure-|ewa i legitimnosti politi~ke vlasti samo su, dakle, varijantetraèwa odgovora na istu dilemu koja ve} milenijumima ne pres-taje interesovati one koji posmatraju i nastoje protuma~iti iracionalizovati fenomen politi~ke vlasti.

Gra|anin, ako ho}e da to bude ili ostane, u razmi{qawimao politi~kim obavezama suo~ava se sa nizom pitawa. Ukoliko jevlast represivnija, utoliko se ~e{}e i u o{trijem vidu pitawename}e, mada ~ovek ne mora uvek odavati utisak ili se izja{wa-vati da ga ta pitawa mu~e. Kao {to je na jednom mestu rekaoEdmund Berk (Burke): ,,Dosta se vlastima toleri{e i propu{tabez postavqawa pitawa tamo gde je mnogo toga prepu{teno slobo-di mi{qewa. Sve postaje sporno tamo gde je sve nametnuto.‘‘ Podovim posledwim okolnostima mogu politi~ke obaveze da rastu, ada uverenost onih koji treba da ih ispune opada, pa oni sve mawesmatraju da te obaveze treba i da ispune. Kad to postane ra{irenapojava, ispoqava se kriza legitimnosti, o ~ijim }emo oblicima iposledicama govoriti kasnije. Ona je tokom istorije bila gotovohroni~na. Te krize, kao i potrebe i mogu}ih na~ina wenog prev-ladavawa, postalo je svesno tek moderno dru{tvo, jer je tek zawegov opstanak i razvoj potrebno vi{e od puke pasivne poslu{no-sti, potreban je pristanak i stvarala~ko u~e{}e u dru{tvenomìvotu. Razvijawem kriti~ke svesti o prirodi politi~kih obave-za i osnovama legitimnosti vlasti pomerena je granica izme|u,,prava‘‘ mo}nika i du`nosti podanika. To pomerawe zbivalo seuporedo sa razvijawem moderne demokratije kao ideje, pokreta isistema odgovorne predstavni~ke vlade. Ta granica je, naàlost,i u savremenom svetu lako pomerqiva u korist onih na ~ijoj jestrani sila ili onih koji su se organizovali tako da se me|usobno{tite i uzajamno garantuju privilegovan poloàj.

Kant je pisao: ,,Za svemo}nost prirode ili, jo{ pre, wenognama nedostupnog najvi{eg uzroka, ~ovek predstavqa samo sitni-cu. Ali da ga i vladari koji pripadaju wegovoj vrsti tako shvatajui da s wim, kao sa takvim, postupaju -- ~as optere}uju}i ga kaoìvotiwu, da bi bio puko oru|e wihovih namera, ~as opet suprot-stavqaju}i qude jedne drugima u svojim sukobima, da bi bili


260

pobijeni -- to nije sitnica, ve} izvrtawe krajwe svrhe i samogasveta.9

Neki stariji teoreti~ari su dràvu opravdavali tretira-ju}i weno postojawe kao neku prirodnu pojavu, neminovnost, alije ve}i broj onih koji su u funkcijama i ulozi koje dràva ima uza{titi qudi i ostvarivawu drugih dru{tvenih potreba i ciqevanalazili razloge wenog postojawa, opravdavali wen autoritet, pai wena razna prava i ovla{}ewa koja su podrazumevala pos-lu{nost, odnosno pokornost podanika i u odre|enim slu~ajevimaprimenu sile.10

Re}i }emo odmah na po~etku da najuticajniji veliki misli-oci nikada nisu dovodili u pitawe potrebu autoriteta i pravilau svakom organizovanom dru{tvu, ve} su se bavili wihovim karak-terom, koji bi se sa nekog teorijskog ili umnog (racionalnog)stanovi{ta mogao prihvatiti i opravdati. Plejada zna~ajnih fi-lozofa i teologa ukazivala je na zna~aj poretka i na ~ovekovepotrebe za ,,nomi~no{}u‘‘, tj. za ìvqewem u ure|enom svetu ukojem se posledice sopstvenih radwi mogu predvi|ati na osnovudatih pravila ìvota, i na kojima se u isto vreme moè usposta-viti neka izvesnost i sigurnost koja je me|u najva`nijim ~oveko-vim potrebama. Bilo je dosta argumenata u prilog stavu da je itvrd zakon ili prestrog zakon boqi nego nikakav zakon, tj. bez-vla{}e. Dodu{e, anarhisti~ka struja misli, ~iji za~etak nalazimojo{ u staroj Gr~koj (kod Antistena, Diogena iz Sinope, ZenonaStoika i drugih), i{la je najdaqe u pravcu da u ime neograni~eneindividualne slobode i moralne autonomije pori~e potrebu iodri~e poslu{nost gotovo svakom autoritetu osim onome (naravnoanarhisti~kom) koji bi se prihvatio zadatka da dokraj~i svakudràvu i svaku vlast ~oveka nad ~ovekom. Kasnije }emo navesti iosnovne predstavnike ove struje misli i neke argumente koje oninavode u prilog svojih koncepcija i wihovih pretpostavki.

U anti~koj politi~koj filozofiji, pa donekle i u praksi,insistiralo se na jedinstvu morala i politike. Platon, a i drugimislioci izlagali su svoja u~ewa o karakteru dràve na osnovuwenih pretpostavqenih moralnih funkcija. To je bila i kompo-


261

9 Videti: Kant, ,,Spor me|u fakultetima‘‘, Um i sloboda, Spisi iz filo-zofije istorije, prava i dràve (priredio, preveo i predgovorom ~itaocimapribliìo Danilo Basta), Beograd, ,,Ideje‘‘, 1974,str. 188.

10 U vezi sa ovim problemima jedan na{ pravni teoreti~ar dao je zapaènidoktorski rad posle Prvog svetskog rata, a u skra}enom obliku je objavqen uBeogradu 1920 -- re~ je naravno o radu \or|a Tasi}a, Problem opravdawa dràve.Osim toga rada, u nas je vrlo malo radova posve}eno izu~avawu i obja{wavawukaraktera politi~kih obligacija gra|ana (tako je bilo ranije i sa radovima olegitimnosti vlasti, a za potowe tri decenije napisano je vi{e radova na tutemu).

nenta problema i u~ewa o ,,najboqem‘‘ politi~kom ure|ewu, kojaje uticala i na odgovor ,,ko treba da vlada‘‘. Moglo bi se pojedno-stavqeno re}i da je u anti~koj Gr~koj, pa i u Rimu, vlast legiti-misana, a obaveze nametane i prihvatane ne samo na osnovu zakonanego i u ime vrlina (moral, hrabrost, ponekad i mudrost).

Platon je nastojao da zasnuje idealnu zajednicu na principuvladavine mudrosti kao najvi{e vrline, odnosno zastupao je vla-davinu filozofa-upravqa~a, smatraju}i da je tako istovremenomogu}e izmiriti etiku i politiku. To je sadrìna wegove Repub-

like.11 U ime moralnih funkcija dràve, wenog zadatka da qudeiz ìvotiwskog ili varvarskog dovede do civilizovanog i moral-nog ìvota. U ime ovakvog zadatka dràva ima pravo totalnekontrole svih oblika dru{tvenog ìvota od obrazovawa douvo|ewa cenzure i odre|ivawa ko }e s kim da sklapa brak. Op{tedobro zajednice i moralne vrline kao vrhovni ciqevi i kriteri-jumi, po jednom paradoksalnom ali gotovo neizbe`nom sledu kon-sekvenci, zavr{avaju u totalitarizmu (sli~no i kod velikog ki-neskog filozofa Lao Cea, koji po~iwe sa liberalnim na~elimaa zavr{ava u sistemu sveop{teg straha i kontrole).

Kod Platona se radilo o jednoj zajednici dobara, èna idece za pripadnike vi{ih klasa, totalitarno ure|enoj, zbog kojeje Karl Poper (i ne samo on) svrstao Platona u neprijateqeotvorenog dru{tva.12 Platon je i u Dràvniku takav sistem sma-trao idealnim, ukoliko bi se uspelo u pronalaèwu mudrogdràvnika. Takvoga ne bi trebalo ograni~avati nikakvim zakoni-ma, jer oni uvek zna~e prosek, a natprose~ne qude ne bi trebalosputavati osredwo{}u.13 Ali, po{to je zakqu~io da su retkimudri i sposobni upravqa~i, koje ne bi trebalo ograni~avatinikakvim pravilima, i da bi mo`da i takvi podlegli strastima,Platon je u Dràvniku izloìo drugo po redu najboqe ure|ewe,u kojem bi i obi~ni qudi mogli dobro upravqati. înili bi tona taj na~in {to bi u pravila (zakone) uneli ono {to rade mudridràvnici u drugim zemqama. Sti~u}i iskustvo, Platon je svevi{e morao da napu{ta svoje ideale. Preokret do kojeg je do{lou wegovim Zakonima jedan pisac je nazvao ,,ìvotnom dramomPlatonovom‘‘ (Vl. S. Solovjov).

Platonovo razo~arewe uvrstilo je ovog velikog misliocame|u filozofske rodona~elnike jedne velike ideje, ideje o vla-davini zakona.14 U svom nedovr{enom delu Zakoni izloìo je


262

11 Platon, Dràva, Beograd, ,,Kultura‘‘, 1957.12 Uporediti: Karl Poper, Otvoreno dru{tvo i wegovi neprijateqi, t.

1--2, Beograd, BIGZ, 1993.13 Videti: Platon, Dràvnik i Sedmo pismo, Zagreb, ,,Liber‘‘, 1977.14 Videti: op{irnije u na{em radu ,,Prete}e ideje o vlavini prava: Platon

-- Aristotel -- Ciceron‘‘, Arhiv za pravne i dru{tvene nauke, 1986, 3--4.

Platon ideju vladavine zakona: ,,One koji se obi~no nazivajuupravqa~ima, nazvao sam sada slugama zakona, ne iz èqe dagradim nove nazive nego zato {to sam uvjeren da od toga vi{e negood i~ega drugoga zavisi i odràwe i propast dràve.‘‘15 Platon uzakonima nije gledao samo izraz politi~ke voqe mudrih vlas-todràca, nego instrument koji ima veliki op{ti zna~aj za o~o-ve~ewe i opstanak ~oveka: ,,Nu`no je da qudi imaju zakone i daprema wima ìve, ili da se nimalo ne razlikuju od divqih ìvo-tiwa. Uzrok je tome {to se nijedan ~ovjek ne ra|a s priro|enomsposobno{}u da spozna {to je qudima u dràvnom ìvotu korisno,niti, ukoliko spozna {to je za wih najboqe, da bude kadar i voqanuvijek to izvr{avati.‘‘16

ôvekova smrtna priroda navodi sve koji postignu neogra-ni~enu vlast da tu vlast koriste pristrasno i ne polaù}i nikomera~una za svoj rad, pa postaju lakomisleni i odaju se sticawuli~nih koristi stalno teè}i za nasladom. ,,Stvaraju}i u sebitamu, ona }e naposletku ispuniti svim opa~inama sebe samu i~itavu dràvu.‘‘ Zato ,,dràve kojima vlada neki smrtnik ne moguizbje}i nevoqe, ali se dosta moè posti}i ako se pokoravamobesmrtnoj prirodi nazivaju}i zakonom ono {to nam je pruìorazum‘‘.17

O karakteru ~ovekove gra|anske politi~ke obaveze da po-{tuje pre svega zakon, ali i odluke koje vlast donosi u wegovomsprovo|ewu, Platon se najjasnije izrazio u Kritonu

18 gde kazujeo razlozima koji Sokrata spre~avaju da prihvati organizovanobekstvo koje mu Kriton nudi. Tu su navedeni brojni razlozi, kakveje i Ksenofont napisao u Uspomenama o Sokratu,19 a oni se svodena ~ovekovu obavezu poslu{nosti prema zakonima koji mu obez-be|uju ure|eni dru{tveni ìvot i uslove pod kojima se rodio,othranio, vaspitao, pod kojima su se wegovi roditeqi ven~ali,prema kojima se zato i jeste na neki na~in obavezao na poslu{nost,s wima je u nekoj vrsti pogodbe. Ovo se uzima i kao osnov katego-rije dru{tenog ugovora, kojom }e se u novom veku vi{e od tristagodina tuma~iti politi~ke obligacije gra|ana, a u tim koncepci-jama svoje za~etke imaju i mnoga dana{wa poimawa i tuma~ewakaraktera ove obaveze. Kao {to znamo, i u nekim drugim Plato-


263

15 Platon, Zakoni (Zagreb, ,,Kultura‘‘, 1957), IV, 7. Platon u Zakonima dajejo{ jednu, ne vi{e tako idealnu, skicu za ,,tre}u politiju‘‘ za koju veruje da bimogla doprineti atinskom preporodu (v. Slobodan Du{ani}, Istorija i politi-

ka u Platonovim ,,Zakonima‘‘, Beograd, SANU, 1990, str. 236 i sled.16 Platon, Zakoni, IX, 13.17 Ibid., IV, 6.18 Platon, Kriton, u: Platon, Dijalozi, Beograd, ,,Kultura‘‘, 1970, u prevodu

Milo{a \uri}a i Albina Vilhara i sa predgovorom Milo{a \uri}a.19 Ksenofont, Uspomene o Sokratu, Beograd, BIGZ, 1980.

novim radovima govori se o dru{tvenom ugovoru kao na~inu uspo-stavqawa dràve. Tako u Platonovoj Dràvi Glaukon izlaèjednu tipi~nu teoriju dru{tvenog ugovora, a i u radovima nekihsofista pre Platona, nalaze se po~eci teorija o dru{tvenomugovoru.

Zapravo, jo{ starije za~etke teorije ugovora, pogodbe, sve-~anog obe}awa (kovenanta), nalazimo u Mojsijevom Petokwi`ju,gde se opisuje kako je Jehova Mojsiju saop{tio zakone, a ovajizdejstvovao pristanak naroda na te zakona i time obavezu svihpripadnika naroda (ne samo onda{wih nego i budu}ih), a za uzvratda dobijaju bo`ju naklonost i za{titu. Mojsije je, kao iskusanadministrator u faraonskom Egiptu i ve{t politi~ki vo|a, shva-tio {ta je narodu neophodno za dugoro~ni opstanak. Po wegovomshvatawu, to su bile dve stvari i on ih je narodu ponudio --religija i pravila dru{tvenog ìvota. Znao je i kako, kombina-cijom svoga autoriteta, sile i manipulisawa narodom, moè narodubediti da ih svojim pristankom prihvati.

Mi smo na drugom mestu pisali kako bismo Sokratov slu~ajmogli posmatrati u svetlu teorija o pravu i obavezi otporanepravednim zakonima i politikama, i u svetlu novih teorija orelativnosti, odnosno uslovnosti politi~ke obaveze, koje bi So-krata oslobodile obzira kakve je imao. No, naravno, ovaj mo`danajpoznatiji slu~aj samo`rtvovawa da bi se ispoqila poslu{nostprema zakonima, ~ak i onda kada oni nepravedno ka`wavaju iliih qudi pristrasno primewuju (jer Sokratov tuìlac deluje pri-li~no pristrasno), osta}e kao predmet kontroverznih razmatrawabudu}im generacijama.20 Da bismo dopunili svoja razmi{qawa izakqu~ke o ovom slu~aju, mo`da }e nam pomo}i i izvesne idejekoje zastupa Gustav Radbruh (Radbruch), a koje }emo izneti malokasnije.

Aristotel se u Politici bez dvoumqewa opredelio za vla-davinu zakona iz istih razloga iz kojih je to i Platon pod staredane prihvatio kao najboqi oblik ure|ewa za smrtne qude sawima svojstvenim manama. Aristotel je smatrao da ,,nije dobro davrhovna vlast uop{te pripada ~oveku, a ne zakonu, zato {to je~ovekova du{a podlo`na strastima‘‘.21 On uvi|a i da se stavom ovladavini zakona ni{ta ne re{ava ako su zakoni r|avi. Ipak jewegov zakqu~ak da ,,vrhovna vlast treba da pripada mudro sastav-qenim zakonima, a nosioci vlasti, bilo da ih ima jedan ili vi{e,treba da raspolaù tom vla{}u samo utoliko ukoliko zakoni nisuprecizni, jer nije lako op{tim odredbama obuhvatiti sve pojedi-


264

20 Videti: Vojislav Stanov~i} Problemi legitimnosti politi~ke vlas-

ti, Beograd, SANU, 1992. (Glas CCCLXVI, str. 43--117).21 Aristotel, Politika (Beograd, ,,Kultura‘‘, 1960), III, iii, 3, odn. 1281a.

na~ne slu~ajeve. Ali jo{ uvek ne znamo kakvi treba da budu mudrosastavqeni zakoni i taj stari problem i daqe ostaje problem.‘‘22

Stariji hri{}anski mislioci podràvali su poslu{nost,zasnovanu pre svega na novozavetnom prikazivawu u~ewa IsusaHrista: da je svaka vlast od Boga i da je ~ovekova obaveza da daje,,Bogu bo`je, a caru carevo‘‘.23 Kad crkva kasnije postane poli-ti~ki i moralno jaka, ispoqi}e svoju te`wu ka autonomiji. Tadase javqa tzv. gelazijanska ,,teorija o dva ma~a‘‘, koja nagla{avadvostruku obavezu -- prema dràvi i prema crkvi. Autor ove ideje,Gelazije I, verskoj obavezi daje prvenstvo, a we nisu oslobo|enini vladari. To ra|a i dvovrsno pravo -- svetovno i crkveno (ka-nonsko). Kad je kasnije crkva postala jo{ mo}nija te je mogla datraì pokoravawe dràve, ona je inspirisala desetine teore-ti~ara da to i opravdavaju. Ali ~inila je to u ime izvesnihprincipa koji su i{li za tim da prevazi|u privatizaciju i zlou-potrebu dràvne vlasti. Osnovno nadahnu}e bili su Novi iliStari zavet, zavisno od toga da li se pokornost prema dràvnojvlasti htela podràti po svaku cenu, ili se, pak, htelo pruìtidoktrinarno, tj. teolo{ko opravdawe za otpor vladarima, wihovosvrgavawe, i za ubistvo ,,vladara-tiranina‘‘.24

Teorije o boànskom poreklu vlasti pozivale su se na bib-lijske izvore, imale su zastupnike i me|u starijim i novovekov-nim teoreti~arima. I u ime ovih u~ewa neki teolozi su izvelipravo i obavezu neposlu{nosti.

Glavni predstavnici klasi~nih hri{}anskih shvatawa po-liti~ke obaveze gra|ana me|u u~enim teolozima bili su Avgustin,Akvinski, i {panski jezuiti Mariana, Belarmin i Suarez, a tu-ma~i tih teorija radi politi~ke koristi bili su Xems I, Filmeri drugi. Na biblijskim, tj. na verskim osnovama bilo je relativnolako opravdati politi~ku obavezu podanika prema vlasti. Ali,pored ispovedawa i pripovedawa o novozavetnoj poruci traìlose i moralno pona{awe vlastodràca prilikom vr{ewa vlasti.Opravdavawe, i nametawe, obaveze u ime boànskih na~ela biloje vrlo efikasno sve dok ontolo{ke temeqe samih teolo{kihu~ewa nisu potkopala brojna nau~na otkri}a. Izvesne crkve sukompromitovale svoju ulogu rasko{nim i raspusnim ìvotom svo-jih velikodostojnika (Martin Luter je postao gnevan prema rim-


265

22 Ibidem, III, vi, 13. odn. 1282 b.23 Jevan|eqe po Mateju, 22, 21. Sli~no i u Poslanici Rimqanima sv.

apostola Pavla, 12, 21 i 13, 1--5 i 7; i u Prvoj sabornoj poslanici sv. Petra, 2, 13i 18.

24 O brojnim aspektima, podudarnostima u mi{qewima, kontroverzama, su-sretima i razmimoilaèwima verskih reformatora i teologa sa misliocima uoblasti pravne i politi~ke filozofije, v. Vojislav Stanov~i}, Politi~ke ideje

i religija, t. 1--2, Beograd, Jugoslovensko udruèwe za politi~ke nauke, 1999.

skoj crkvi kojoj je pripadao kad je za vreme posete Rimu videokako ìve i kako se pona{aju weni predstavnici), kao i postoja-wem pojedinih ustanova (kao {to je bila inkvizicija).

U funkciji ove kontroverze o prevlasti crkve ili dràveza~ela se i teorija tiranicida (o pravu na svrgavawe s vlasti iubistvo vladara tiranina) sa Xonom od Solzberija (John of Salis-bury) u XII i Tomom Akvinskim (Aquinas) u XIII veku. Obojicasmatraju da je vlast javna funkcija i zahtevaju da vladari vlastvr{e u interesu cele zajednice, a ne u svome sopstvenom. To je iosnov razlikovawa monarhije od tiranije. Akvinski je otvorioput ka demokratskim idejama tvrdwom da je svaka vlast od Boga,ali da je vladar prima od naroda (omnis potestas a Deo per populum).Javile su se i ideje svetovne inspiracije da se prevlast crkvepori~e (Viqem Okam, Dante Aligijeri, Marsilije Padovanski idr.), koje su tako|e nagla{avale ulogu naroda i neku ideju svetskedràve (kod Dantea). Kao {to su prvi opravdavali otpor dràvnojvlasti, tako su ovi drugi izneli niz argumenata protiv apsolu-tizma crkvene vlasti izlaù}i i ideje koje su kasnije podstakleteoriju demokratije (saborska vlast, narodni suverenitet).

U vreme krvavih unutra{wopoliti~kih i me|udràvnih su-koba u periodu renesanse, kad zapo~iwe proces stvarawa nacio-nalnih dràva, razbijeno je ranije pretpostavqano i propovedanojedinstvo morala i politike. Po~elo se govoriti o ,,politi~kommoralu‘‘, {to je kao sintagma obi~no imalo pejorativnu konota-ciju. Makijaveli (Machiavelli) neopravdano biva uziman kao ,,poli-ti~ki amoralista‘‘ zbog toga {to je istinito opisivao {ta svepoliti~ari rade u borbi za vlast. Ali, on jeste veoma mnogodoprineo razdvajawu politi~ke nauke, tj. poimawa i izu~avawapoliti~kih pojava nezavisno od eti~kih i teolo{kih koncepcija.Isto tako je patriotske du`nosti prema dràvi stavqao ispredverskih du`nosti i smatrao je da gra|anin mora ispuwavati svojedu`nosti u korist dràve, pa makar mu zbog toga du{a oti{la iu pakao. Nekog vladaoca, budu}eg ujediniteqa Italije, koja je bilarascepkana, unapred je oslobodio svake odgovornosti za dela kojabi taj mogao po~initi u misiji ujediwewa. Misli se da je kaomogu}eg ujediniteqa Italije mo`da imao u vidu po zlu ~uvenog]ezara Borxiju. Ali u vojsci toga istog Borxije {ef inìwerijebio je Leonardo da Vin~i.

Mnogi su u novijoj istoriji, nekim uverewima o velikojmisiji, tako|e sebe poku{ali da oslobode odgovornosti za ono{to su radili radi dalekih ,,vi{ih ciqeva‘‘. Ovim su se zaklawa-li obi~no revolucionari (od onih engleskih i francuskih do onihs kraja XX veka), ali i oni koji su mislili da im je misija {irewerazvijene ili hri{}anske civilizacije ili samo ,,ispravne vere‘‘


266

na tzv. varvare, pa makar to bilo ,,ogwem i ma~em‘‘, kao i nekikoji su smatrali da ih patriotske (ili rasisti~ke) pobude tako|eosloba|aju odgvornosti (od karbonara u Italiji, anarhista {iromsveta, boq{evika, komunista, fa{ista, nacionalsocijalista idrugih). Posle Prvog svetskog rata, Maks Veber je ovakva shvata-wa podvrgao kritici osporavaju}i ispravnost etike tzv. krajwihciqeva i pi{u}i o etici odgovornosti. U nizu drama Sartra(Sartre) i Kamija (Camus) savremeni revolucionari se nalaze preddilemama da li ih ideali osloba|aju zlo~ina ili im ruke uprkosmisiji ostaju prqave ili krvave. Neki pisci su ovakva rezonovawai zlodela ~iwena u ime vi{ih ciqeva nazivali makijavelis-ti~kom tehnikom.

Makijaveli je doprineo uvo|ewu dva nova termina, od kojihjedan predstavqa i novi osnov za tuma~ewe politi~ke obligacije.Prvi izraz je dràva (stato izvedeno iz latinskog status), koji je uovom modernom smislu i izrazu u upotrebi tek od renesanse, od-nosno Makijavelija.25 A drugi je koncepcija zloglasnog ,,dràvnograzloga‘‘ (,,ragione di stato‘‘) koji se tako|e pripisuje Makijavelijui vezuje za wegovo ime, iako ga je skovao jedan wegov sunarodnik.

Mnoge politi~ke obaveze nametane su podanicima u imedràvnog razloga. Na wega se pozivao i Luj XIV. Kada su teore-ti~ari u ime filozofske koncepcije politi~ke obligacije kri-ti~ki razmatrali ono {to dràva fakti~ki ~ini, to je biloka`wavano i prikazivalo se kao neprimeren i antidràvni ~insa stajali{ta ,,dràvnog razloga‘‘. Isto tako, ta kategorija jeosloba|ala vladare i vlastodr{ce bilo kakve odgovornosti. î-nilo se {ta se htelo, a sve se pravdalo dràvnim interesima i,,dràvnim razlozima‘‘.

Novovekovni politi~ki apsolutizam, osim teorijom ,,dr-àvnog razloga‘‘ opravdavan je sa jo{ dve teorijske koncepcije --teorijom o ,,boànskom poreklu kraqevske vlasti‘‘ i teorijomsuvereniteta. U ime obe teorijske koncepcije obja{wavana jeodnosno tuma~ena osnova politi~ke obligacije u duhu tih teorij-skih koncepcija, onako kako je odgovaralo nosiocima najvi{edràvne vlasti. Po~iwena su i mnoga politi~ka ubistva i masov-ni masakri motivisani verskim i politi~kim, odnosno ,,dràvnim


267

25 Slovenska re~ ,,dràva‘‘ je starijeg i druk~ijeg porekla koje pokazujepatrimonijalni izvor same imenice od glagola ,,dràti‘‘, tj. dràti pod svojomvla{}u. Ruski termin ,,gosudarstvo‘‘ jo{ vi{e podse}a na ovaj patrimonijalniaspekt, jer kao da zna~i gospodarevo imawe. Kasnija evolucija shvatawa u zapad-noevropskoj teoriji, pa i teoriji uop{te, kao i same ustanove, mewala je wenkarakter postuliraju}i ideale kao ustavna dràva, liberalna dràva, demokra-tska dràva, dok nije krajem XX veka do{lo do ,,dràve blagostawa‘‘, ,,neutralnedràve‘‘, ,,minimalne dràve‘‘, ,,pravne i socijalne dràve‘‘ i drugih kvalifika-tiva.

razlozima‘‘. Kao politi~ke reakcije na postupke vlasti izbilo jetada i kasnije vi{e pobuna i nekoliko velikih revolucija. Posleteorije dràvnog suvereniteta @ana Bodena (Bodin), javila se iteorija narodnog suvereniteta (kod Johana Altuzija i {panskihjezuita), kojom je u sprezi sa teorijom ugovora isticano pravonaroda da uspostavqa vlast i da vlada.

U vezi s tim doga|ajima nastala su i sistematska teorijskadela koja su odnos vlast--gra|anin postavila na sasvim druk~ijeosnove. Za~ele su se teorije dru{tvenog ugovora. Ove teorije, kojesu u pro{losti podvrgavane kritici na osnovu istorijskih ~iwe-nica da do pretpostavqenih ugovora nije dolazilo, utrle su zna~aj-ne staze u druk~ijem tretirawu odnosa vlastodràca i pot~iwe-nih; uticaj tih ideja veoma je prisutan u nizu danas vrlo zna~ajnihteorija (primera radi, u Teoriji pravde Xona Rolsa26 i mnogihdrugih) a one su ugra|ene i u temeqe savremenih ideja o qudskimpravima.

Uglavnom, teoreti~ari dru{tvenog ugovora od XVI veka, kadje ta koncepcija oìvqena u Evropi, pa do po~etka XIX, kad sejo{ poneki istaknuti filozof vezivao uz tu teoriju (mo`da jeFihte bio jedan od posledwih velikih mislilaca u ~ijim idejamaje i ova na{la zna~ajno mesto), koristili su ovu teorijsku kon-strukciju da bi istakli kako je odnos vlast--podanik dvostruk,kako je to ugovorni odnos u kojem svaka strana prima i uzima pravai obaveze. Sporazum vaì dok ga se obe strane pridràvaju. Kadga jedna strana prekr{i, druga je oslobo|ena svojih obaveza. To jeza anonimnog pisca Vindiciae contra tyrannos (1579) zna~ilo da kadkraq postane tiranin, ili prestane da garantuje bezbednost svojihpodanika, ili se, umesto da ih {titi, stavi na stranu onih kojiih masakriraju (kao {to je bio slu~aj 1572. u tzv. Vartolomejskompokoqu u Parizu, ili kao {to je nekoliko takvih slu~ajeva tihgodina bilo u verskim sukobima), onda su podanici oslobo|eniobaveze lojalnosti i poslu{nosti. Oni imaju pravo da takvogvladara zbace ili ubiju.

Tih decenija je u Francuskoj bilo nekoliko ubistava vlada-ra ili prestolonaslednika i sva su opravdavana u ponekoj kwizi.Ali iz ove ugovorne teorije je za politi~ku obligaciju gra|anaproizlazilo da je relativna, uslovna, dvostrana, da podrazumevaquid pro quo i, ukratko, da vladarovo nepo{tovawe pravila ugovoradovodi do raskida obaveza.

Kasnije verzije tih teorija govorile su o ~ovekovim prirod-nim pravima, o ograni~enoj i odgovornoj vladi, ustavnoj monarhijii neophodnim ustavnim osnovama svake vlasti. Zna~ajan je izuze-


268

26 John Rawls, A Theory of Justice, Cambridge, Harvard University Press, 1972.

tak Hobsova koncepcija (v. daqe), a donekle i Rusoova (Rousseau)koncepcija ,,op{te voqe‘‘ u pogledu posledica koje povla~i. Pre-vla|uju}i trend tuma~ewa karaktera dru{tvenog ugovora postepe-no je vodio ka postulirawu ~ovekovih prava i sloboda kao granicakoje nijedna vlast ne sme arbitrerno kr{iti a da time ne dovedeu pitawe svoju ispravnost i legitimnost, te stavi sebe van zakona,i postane podlo`na tiranicidu. Ove ideje, kao i ideje vlade popristanku onih nad kojima se vlada, o op{tem pravu glasa koje jejasno postavqeno kao zahtev jo{ u XVII veku (radikalnije strujeme|u Kromvelovim pristalicama i u wegovoj vojsci), te koncep-cija prava na pobunu ili revoluciju protiv tiranske vlasti, veomava`na i jo{ od XIII veka podràvana ideja o vladavini prava (madai ona ima korene u Starome zavetu) i niz drugih ideja -- postalesu nove i u po~etku vrlo kontroverzne politi~koteorijske kate-gorije.27 Gotovo je svaka donosila i novine u pogledu osnova ikaraktera politi~ke obligacije gra|ana i odgovaraju}ih prava iobaveza vlasti.

Xon Lok je predstavnik pomenutih ideja u prilog ogra-ni~enoj vlasti i {irokim pravima i slobodama -- ~ime je inaugu-risana ideologija liberalizma i moderne demokratije.28 No, nisusvi teoreti~ari tog dosta dugog perioda samo branili nova pravai slobode qudi. Bilo je i do danas uticajnih sistematskih analizakoje su u pre{irokim pravima a zanemarenim du`nostima (i gra|anai organa vlasti) videli uzroke mnogih negativnih pojava koje moguvoditi ka ,,kraju smrtnoga boga -- levijatana‘‘, tj. smrti dràve ianarhiji, mogu dovesti do gra|anskog rata ili prirodnog stawa ~ijesu strahote takve da opravdavaju mnoga ograni~avawa prava i slobo-da. Tako su to procenili neki vrlo zna~ajni mislioci.

Moderna teorija demokratije dobila je u Loku svoga rodo-na~elnika, a teorija legitimacije i politi~ke obligacije jo{jedan osnov, bitno razli~it od prethodnih iako na ve} ranijeformulisanim premisama. Lok je po{ao od Aristotelovih kon-cepcija o ~oveku kao politi~koj ìvotiwi koja dru{tvo stvarapo nalogu svoje prirode. Radi se o dru{tvenom, razumnom i rela-tivno dobro}udnom bi}u za koje je Lok smatrao da i u prirodnomstawu ima izvesna osnovna prava. To su prava za koja qudski razum


269

27 Krajem XVIII veka, Edmund Berk (Burke), po partijskoj politi~koj pripad-nosti liberal, a po svojim shvatawima utemeqiva~ ideologije konzervativizma,mnoge stranice svojih Razmi{qawa o revoluciji u Francuskoj posvetio je kriticiteorije o qudskim pravima, i ugovornim teorijama. V. Edmund Berk, Razmi{qawa

o revoluciji u Francuskoj, Beograd, ,,Filip Vi{wi}‘‘, 2001, pogovor V. Sta-nov~i}, ,,Edmund Berk i ideologija konzervativizma‘‘ (str. 307--393).

28 John Locke, Dve rasprave o vladi, kwige I-II, Beograd, ,,Mladost‘‘, 1978,kojima u ovom izdawu prethodi Patriarcha Roberta Filmera, a slede Lokova Pisma

o toleranciji. Ovo izdawe je priredio i predgovor napisao Kosta âvo{ki.

(kojem je posvetio posebno filozofsko delo) kaè da ih qudimoraju uzajamno priznavati i uvaàvati ukoliko ho}e da ìvejedni pored drugih, odnosno jedni s drugima. U Lokovoj teorijiprirodna prava su: pravo na ìvot, pravo na telo, pravo na slobodui pravo na svojinu. Sporazumom o tome qudi ~ine dru{tvo. Ovdese ideja prava i dru{tva javqa kao ideja ne~ega {to je primarnijeod vlade (dràve) i {to joj prethodi. Kao ~lanovi dru{tva qudiulaze u jo{ jedan dru{tveni ugovor, kojim stvaraju vladu da biboqe za{titili svoja prirodna prava. Tako je osnovna funkcijavlade da {titi prava qudi. Wena priroda i wene funkcije una~elu su, dakle, ograni~ene. Temeq vlade je pristanak onih ko-jima vlada. Vlada je wima i odgovorna.

Dakle, kao i kod ve}ine teorija dru{tvenog ugovora, kodLoka su narod i vlada dve strane koje se ugovorom uzajamno oba-vezuju. Svaka strana preuzima odre|ene obaveze i sti~e odre|enaprava. Kori{}ewe prava vezano je za ispuwavawe obaveza. Vladakoja ne bi ispuwavala one obaveze koje po samoj prirodi poli-ti~kog odnosa padaju na vladu, a to je pre svega za{tita prava islobode qudi, takva vlada gubi pravo da o~ekuje poslu{nost. Agra|ani u slu~aju tiranske vlade imaju i pravo na pobunu, odnosnorevoluciju, tj. smenu vlade i wenu zamenu drugom koja vi{e odgo-vara wihovom poimawu karaktera vlade i koja uìva wihovopoverewe.

Lok je jedan od poznatih tzv. apostola slobode. Me|utim, zawega nema slobode ako nema zakona. Kao i vi{e drugih teore-ti~ara i on zastupa koncepciju ,,slobode u okvirima zakona‘‘. Ali,zakoni ne mogu biti zakoni samo na osnovu sile koja ih podràva.To moraju biti ,,umni zakoni‘‘. Prema Loku, umni zakon ,,u svomistinskom pojmu, nije toliko ograni~avawe koliko usmeravawe

slobodnog i inteligentnog izvr{ioca prema svom odgovaraju}eminteresu, i ne propisuje ni{ta drugo do ono {to je za op{te dobroonih koji su pod zakonom... ciq zakona nije da ukine ili ograni~i,ve} da o~uva i uve}a slobodu... tamo gde nema zakona nema nislobode. Jer sloboda zna~i biti slobodan od ograni~ewa i nasiqadrugih, {to nije mogu}e tamo gde nema zakona.‘‘29 Prema wemu,pozitivni zakoni moraju ispuniti odre|ene uslove da bi se moglismatrati za zakone u pravom smislu. Lok nabraja vi{e uslova: iakoje zakonodavna vlast najvi{a vlast u svakoj zemqi, ona ipak ,,nijeniti moè da bude apsolutno arbitrerna nad ìvotima i imovi-nom drugih qudi‘‘; ona, daqe, ,,ne moè za sebe da prisvoji vlastupravqawa na osnovu improvizovanih dekreta, ve} je du`na da deli

pravdu i da re{ava o pravima podanika na osnovu objavqenih

vaè}ih zakona i preko poznatih ovla{tenih sudija‘‘; ovakva


270

29 Isto, Druga rasprava, gl. VI, t. 57.

vlast ne moè da prenese vlast dono{ewa zakona u neke druge rukei ograni~ena je, jer su joj ,,ovla{tewa dali dru{tvo i bo`ji iprirodni zakon... da vlada na osnovu objavqenih ustanovqenih

zakona, ne da budu nedosledni u pojedina~nim slu~ajevima, ve} daimaju jedno pravilo za bogatog i siroma{nog, za miqenika nadvoru i seqaka za plugom‘‘; zatim, ,,zakoni ne treba da budu name-weni nijednom drugom ciqu sem dobru naroda‘‘; i ,,oni ne treba daudaraju poreze na svojinu naroda bez saglasnosti naroda.‘‘30

Moglo bi se re}i da je Lok, koji je svoju Prvu raspravu o

vladi posvetio kritici Filmera, zapravo u Drugoj raspravi o

vladi izloìo koncepciju dijametralno razli~itu od Hobsove,koja je bila publikovana u vreme kad je Lok po~eo svoje studije.Lok nije pomiwao Hobsa, mo`da i zbog toga {to je ovaj poslerestauracije u Engleskoj, 1660, bio veoma progowen, kao i sam Lokne{to malo kasnije. Ali, u novovekovnoj pravnoj i politi~kojfilozofiji najkonsistentniji zastupnik autoritarnog shvatawa uodbrani dràve bio je Tomas Hobs (Hobbes). Politi~ku filozo-fiju ove dvojice, kanadski profesor C. B. Mekferson ozna~io jei obradio kao politi~ku teoriju posesivnog individualizma.31

Neki pisci su Hobsa svrstavali i me|u prete~e liberalizma, apovod im je pruàlo wegovo shvatawe o neograni~enim slobodamakoje ~ovek ima u tzv. prirodnom, tj. pretpoliti~kom, preddràv-nom stawu. Pol Remon isti~e kako Hobs nije po voqi zastupni-cima politi~kog liberalizma, zato {to im je nemogu}e da izmirewegov individualisti~ki pristup ~oveku i autoritarnu priroduwegova u~ewa.32

Kod Hobsa je kategorija politi~ke obligacije kqu~na za~itavu wegovu politi~ku filozofiju.33 Svoja shvatawa je izloìou nekoliko dela, ali mu je Levijatan

34 najva`nije. Hobs nije


271

30 Isto, gl. XI, t. 135--142.31 Videti: C. B. Macpherson, Politi~ka teorija posjedni~kog individualizma, Zagreb,

Biblioteka ,,Pitanja‘‘, 1981.32 Raymond Polin, Politique et philosophie chez Thomas Hobbes, Paris, 1953.33 Videti: Howard Warrender, The Political Philosophy of Hobbes, London, Oxford

Univaerresity Press, 1957.34 Tomas Hobs, Levijatan ili materija, oblik i vlast dràve crkvene i

gra|anske, Beograd, ,,Kultura‘‘, 1961, sa ,,Predgovorom‘‘ Mihaila \uri}a. Zna~ajnadela su jo{ i Elementi prava (Elements of Law, manuskript 1640, a objavqen 1658),~iji je prvi deo: De Homine (tj. O ~oveku, odnosno o qudskoj prirodi), a drugi DeCorpore Politico (O politi~kom telu); O gra|aninu (De Cive, 1642); ovo delo je poslelatinskog izdawa iza{lo i na engleskom kao Philosophical Rudiments ConcerningGovernment and Society (Filozofski osnovi vlade i dru{tva). U ovom delu jepoku{ao dati svoje gledi{te na pravni osnov i prirodu vlasti i odnos izme|ucrkve i dràve -- dakle, ista problematika koja je i predmet Levijatana. Wegovaistorija puritanske revolucije, Behemoth, objavqena je tek 1680, dakle tek posleHobsove smrti, jer je ranije rukopis zabrawivan i spaqivan. Hobs je radi odbraneod izvesnih optu`bi koje su iznete posle restauracije, a odnosile su se na wegovodelovawe i pisawe za vreme Kromvelove vladavine, napisao:,,Considerations uponthe Reputation, Loyalty, Manners, and religion of Thomas Hobbes of Malmesbury‘‘ (1662).

branio ni monarhiju ni neki drugi specifi~ni oblik vlasti, negoje iz ~ovekove prirode izvodio zakqu~ke o neophodnosti jake iapsolutne, iako ne i samovoqne vlasti. O prirodi Hobsovog Le-

vijatana i wegovoj teoriji uskra}ivawa qudima ne samo poli-ti~ke nego i moralne autonomije i svih prava, dosta kazuje neko-liko osnovnih stavova. U nabrajawu stvari koje dràvu slabe ivode wenom raspadawu, Hobs na drugo mesto stavqa ,,privatnorasu|ivawe o dobru i zlu‘‘, tj., kako kaè, ,,otrov buntovnih u~ewa,od kojih je jedno da je svaki pojedinac pozvan da izri~e svoj sud otome {to su dobre, a {to r|ave radwe‘‘. Ovaj uzrok slabqewa iraspadawa dràve stavqa odmah posle ,,nedostatka apsolutne vla-sti‘‘ tj. eventualne ~iwenice da onaj ko ima vlast, ovu koristimawe nego {to je nu`no. Za Hobsa je gra|anski zakon merilodobrih i r|avih radwi, a sudija u toj stvari moè biti samopredstavnik dràve.35

Preuzimaju}i ideju dru{tvenog ugovora, Hobs joj je daodruk~ije zna~ewe.36 U stvari, razlozi koje on vidi da su doveli dodru{tvenog ugovora nisu bitno razli~iti od nekih koje navodegr~ki sofisti u Platonovim dijalozima. Po Hobsovom shvatawu,u prirodnom, tj. preddràvnom stawu, svi qudi su slobodni ijednaki. Svako ima prirodno pravo na sve, kao i ìvotiwe. Ali,zbog egoisti~ne i gramzive prirode qudi, oni su jedan drugomevuk, {to vodi op{tem ratu sviju protiv svih (belum omnia in omnes).Po{to pod takvim uslovima ìvot postaje bedan, prqav i kratak,qudi su svojim razumom i prirodnom te`wom za sigurno{}u imirom do{li do zakqu~ka da bi im svima bilo boqe ako bi seodrekli svih svojih prirodnih prava i preneli ih na jednogasuverena, koji ne bi bio strana ugovora i ugovor ga ne bi na bilo{ta obavezivao, a bio bi depozitar svih wihovih prava, i suverennad wima i wihovim pravima i slobodama. Tako suveren, jednolice ili grupa lica, postaje apsolutan, a podanici obespravqeni.Ali, oni uìvaju za{titu suverena. [tavi{e, svoje pravo na


272

35 Levijatan, kw. II, gl. XIX, nav. izd. str. 284--286.36 Iako Hobsovo tuma~ewe i kori{}ewe koncepcije dru{tvenog ugovora

tretiramo kao izuzetak, to ne zna~i da nije bilo i drugih koji su se pozivali nadru{tveni ugovor, ali da bi wime opravdali kraqev apsolutizam. Krajem XVIveka, Ri~ard Huker (Hooker) u Zakonima hri{}anske zajednice (Laws of EcclesiasticalPolity, 1594) poku{ao je da opravda apsolutizam dinastije Tjudora (kojoj su pripa-dali Henri VIII i Elizabeta I). I to je poku{ao pomo}u teorija narodnog suvere-niteta i dru{tvenog ugovora, koje su obi~no kori{}ene protiv monarhija, anaro~ito protiv apsolutnih i tiranskih. Kao {to smo ve} rekli, dve pomenuteteorije su obnovqene ba{ u XVI veku sa ciqem da se pomo}u wih obrazloì zahtevza ograni~avawe kraqevog apsolutizma. Hukerova teza je glasila da ako su qudijednom preneli suverenitet na kraqa, oni su mu ve~no obavezni na potpunupokornost. Huker je branio ne samo monarhiju nego i anglikansku crkvu odkatolika i puritanaca. Od sli~nih hipoteza je polazio i Berk dva veka kasnijeu vezi s Francuskom revolucijom, mada je on nagla{avao da su wegovi ciqevibili stvarawe realnih uslova za slobodu i napredak.

samoodbranu nisu ni preneli, jer je samoodbrana takvog karakterada ~ovek nekada ne moè spasiti svoj ìvot ako bi i wegovuza{titu u potpunosti preneo na suverena. Qudi time nisu poko-reni, nego su svojom voqom (a izraàvawe voqe je deo ugovora,koji predstavqa saglasnost voqa, u ovom slu~aju qudi koji sudotada ìveli u prirodnom stawu) i pristankom postali podanicisuverena. Za wega ni oni koje je neko vojni~ki pokorio nisupokoreni, nego su pristali na poslu{nost, a za uzvrat im jepoklowen ìvot. Ugovor, odnosno dato obe}awe obavezuje podani-ke. Ali, kaè on, po{to ugovor bez ma~a nije ni{ta do praznare~, to podanike vezuje i zakon kojim im suveren utvr|uje obaveze,i preti silom ako se ne budu pokoravali. Tako se politi~kaobligacija uspostavqa paktom o pokoravawu (pactum subjectionis).

Prvo izdawe Hobsovog Levijatana bilo je ilustrovano cr-teòm biblijskog ~udovi{ta prema kojem je delo naslovqeno. To~udovi{te, koje je gutalo qude, prikazano je kao da je sastavqenood sitnih qudi koji su samo wegovi deli}i. Taj levijatan ilismrtni bog drì u rukama dva simbola vlasti -- ma~ i biskupski{tap. To jedinstvo dràvne i crkvene vlasti sa odgovaraju}imobavezama pokoravawa, prema Hobsu je po~ivalo na nadre|enostitj. suprematiji (suverenosti) dràvne vlasti nad nacionalnomcrkvom, a od Henriha VIII do danas engleski suveren je istovreme-no i crkveni poglavar.

Wegova gledi{ta su i u XX veku bila veoma uticajna, presvega, ali ne iskqu~ivo u autoritarnim dràvama, a tako|e i usituacijama kada u praksi imamo neku dràvu koja ne moè gra-|anima da obezbedi ni onakvu sigurnost kakvu je Hobs postuliraokao raison d'être dràve i radi koje su se podanici u potpunostiodrekli svih svojih prava i preneli ih na levijatana, tj. dràvu,odnosno suverena, kojega on uvek uzima kao ,,jedno lice ili grupalica‘‘. O wemu je tokom XIX i XX veka, naro~ito tridesetih i~etrdesetih godina potowega, nekoliko poznatih nema~kih pisacanapisalo studije. Neki su u wegovim idejama na{li podr{ku zaautoritarni sistem kakav je u Nema~koj tada uveden (K. [mit), aneki su kritikovali Hobsa i time posredno i autoritarizam (K.Fridrih, Leo [traus).

Hobsove ideje su doprinele teoriji pravnog pozitivizma idogmatizma. Tako, na primer, kasnija sli~na shvatawa, od {kolepravne jurisprudencije kakvu je zastupao Xon Ostin (Austin) u XIXveku i mnogi wegovi sledbenici sve do ,,~iste pravne teorije‘‘ XXveka, s pravom se izvode od Hobsa.

Kako prirodu gra|anske obligacije vide jo{ tri zna~ajnamislioca -- Ruso, Kant i Hegel -- razmotri}emo u narednom odeqkuu kontekstu pitawa {ta ~ovek sam moè i mora raditi da ne bibio podanik, ve} da bi dostigao status prosve}enog, samosvesnoggra|anina.


273

2. ÔVEK: PODANIK ILI GRA\ANIN?

Da li }e i koliko }e ~ovek u politi~kom dru{tvu biti rob,meropah, sebar, parija, podanik, puko sredstvo tu|e ja~e sile,kamen~i} koji drugi uzidaju u zamak svoje mo}i, ili ~ovek-gra|anin sa pravima koja su srazmerna du`nostima i zajedno obez-be|uju moralnu i politi~ku autonomiju i dostojanstvo -- to zavisiod vi{e ~inilaca, ali ne zavisi samo od statusa koji pojedincunamewuje vlast i propisuje pravni sistem. To zavisi i od ~oveko-vog li~nog odnosa prema vlasti: od wegove sposobnosti i hrabro-sti da joj protivstavi moralni integritet zasnovan na intelektu-alnom traèwu odgovora na pitawa koja proizlaze iz ìvotnih~iwenica i odnosa, i na moralnoj autonomiji u prosu|ivawu otome {ta je dobro a {ta r|avo, nezavisno od toga kakvi autoritetinude stereotipe u okviru kojih bi trebalo da se opredequjemo isvet obja{wavamo, mewamo ili stvaramo.

ôvekovo postizawe intelektualne slobode i moralne auto-nomije po pravilu pretpostavqa i da ~ovek bude ekonomski rela-tivno nezavisan od politi~ke vlasti, tj. wegovo sticawe sredstavaza ìvot ne bi smelo da zavisi od arbitrarne tu|e voqe. Poli-ti~ka vlast koja kontroli{e izvore ~ovekovih sredstava za ìvotlako uspostavqa i kontrolu nad wegovim duhovnim ìvotom. Toje jedan od uslova i crta svakog totalitarizma odnosno totalnedominacije. I ako vlast ne uspe uvek i svakome da se nametne,~esto joj to po|e za rukom u veoma velikoj meri. [to je politi~kai moralna samosvest razvijenija, to }e i vlast nad qudima bitiograni~enija ili }e biti sve prinu|enija da se oslawa na golusilu. Ovde se moramo prisetiti Rusoovih re~i iz Dru{tvenog

ugovora37 da ni ,,najja~i nikada nije toliko jak da bi zauvek mogao

ostati gospodar, ne pretvori li svoju mo} u pravo, a poslu{nostu du`nost‘‘.

Vlast moè da kontroli{e ~ovekovo pona{awe, koje se sa-stoji iz odre|enih fizi~kih, uo~qivih radwi. Ali, to nije do-voqno nijednoj vlasti, bilo da se radi o dràvnoj ili crkvenoj,koja ho}e da bude apsolutna ili totalitarna, tj. koja teì dapostane svemo}na. Da bi to postala, ona mora gospodariti glavamasvojih podanika, mora kontrolisati sadrìnu wihove svesti. Ko-liko god je vlasti to neophodno da bi postala totalitarna, tolikokqu~ wenog kona~nog uspeha ili neuspeha nije samo u wenimrukama nego zavisi i od gra|ana. Samosvest gra|ana opasna je zatiranidu. To je isticao jo{ Aristotel, a mnogi gr~ki i azijskitirani postali su toga svesni vekovima pre wega. Aristotel kaè


274

37 Uporediti: @an-@ak Ruso, Dru{tveni ugovor [1762], Beograd, ,,Prosve-ta‘‘, 1949.

da je ve}inu pravila za tradicionalni na~in o~uvawa tiranijepostavio Perijandar iz Korinta, a da se mnoga od tih pravilamogu na}i u persijskom sistemu vlasti. Osnovno je pravilo da seuklawaju istaknute li~nosti i qudi ~vrsta karaktera, da sespre~i sve {to moè da ulije samosvest i poverewe. U tom ciqutiranin sve ~ini da qudi {to mawe poznaju jedni druge, jerme|usobno poznavawe ra|a uzajamno poverewe. Tirani, nastavqaAristotel, moraju gra|ane uvek imati pred o~ima, znati {ta ovigovore i misle, treba da imaju uhode, te da seju razdor i klevete,podbadaju prijateqa protiv prijateqa i da osiroma{uju svojepodanike. Osnovna svrha mnogih velikih poduhvata, me|u kojimapored ostalih Aristotel pomiwe i faraonske piramide, bila jeda zaposle podanike i da ih osiroma{e.38 Mo`da bi se moglotvrditi da je totalitarizam XX veka u licu fa{izma i staqiniz-ma opovrgao tu tezu, pretvaraju}i ~oveka u {rafi} i spu{taju}iga na nivo ispod podani~kog. Ali, zar su ti sistemi bili i{tavi{e do tragi~ni poku{aji? Zar pouka koju iz te istorije moèmonau~iti ne govori protiv wih?

Ako je ~ovek podanik, moè se re}i da je u velikoj meri samza to kriv. U onom smislu u kojem je Imanuel Kant smatrao da je~ovek sam kriv zbog svoje neprosve}enosti, odnosno nezrelosti,jer su wegova lewost i kukavi~luk prepreke da se sluì sopstve-nim razumom i tako dosegne stawe prosve}enosti. I lewost istrah spre~avaju ~oveka da razum upotrebqava bez tu|eg vo|stva,odnosno tutorstva. Korak ka zrelosti, osim {to je teàk, smatrase i veoma opasnim, pa je tako iz konformisti~kih pobuda ,,veomaudobno biti nezreo‘‘, odnosno ,,gra|anin pokorni‘‘. Iz toga je Kantmogao zakqu~iti da nezrelost postaje ~ovekova druga priroda ida ,,ima malo onih kojima je po{lo za rukom da se vlastitimnegovawem svoga duha izbave iz stawa nezrelosti‘‘. Mislio je danarod moè lako sam sebe prosvetiti, i da za to nije potrebnoni{ta vi{e do da mu se dopusti sloboda da to postiè. Ipak, Kantnije bio optimista da }e u tom pogledu revolucije, koje su imalepo~etak u ameri~koj borbi za nezavisnost i ~iji je daqi nastavaknazirao, doneti velike promene. înilo mu se da }e one ,,mo`dadoneti pad li~nog despotizma i gramzivog ugwetavawa koje ùdiza vla{}u, ali da se ne}e izvr{iti istinska reforma na~ina


275

38 Aristotel, Politika, kw. V. gl. IX, odn. 1313. ,,Tiranide ne}e pasti preno {to gra|ani steknu poverewe jedni u druge‘‘ (isto, 1314a). U Wego{evom opisusituacije u Mlecima tako|e stoji: ,,Oni straha drugoga nemahu / do od `birah ido od {pijunah; / od wih svako u Mletke drhta{e. / Kad dva zbore {togod na ulici,/ tre}i uho obrne te slu{a: / pa onaj ~as tr~i sudnicama, / kaì ono {to onizborahu / i popridaj {togod i pogladi / ... Od toga ti bjehu poginuli / me|u sobomvjeru izgubili. / Kolike su s kraja u kraj Mletke / tu ne bje{e nijednoga ~ojka /jedan drugog koji ne drà{e / za tajnoga `bira i {pijuna /.‘‘

mi{qewa, ve} }e one doneti samo nove predrasude, koje }e umestoonih starih postati nove uzice kojima se vodi velika, nemisaonagomila‘‘.

Uprkos svim prednostima i koristima koje se mogu o~ekiva-ti od ,,javne upotrebe uma‘‘, Kant je ukazivao kako se ,,na sve strane~uje poziv ne razmi{qaaaajte! Oficir veli ne razmi{qajte, ve}egzercirajte! Poreznik: ne razmi{qajte, nego pla}ajte! Sve{te-nik kaè ne razmi{qajte, nego verujte! (Samo jedan jedini vladarna svetu kaè: razmi{qajte koliko ho}ete i o ~emu god ho}ete,ali se pokoravajte!)‘‘ Danas se pove}ao, ali ne ba{ mnogo, brojonih koji (kao prosve}eni apsolutista -- Kantov savremenik) sma-traju da je dozvoqeno glasno razmi{qawe sve dok ga prati poko-ravawe. Izgleda da se broj takvih mogu}nosti pove}ava u srazmerisa opadawem mogu}nosti da se glasnim razmi{qawima ne{to ipromeni. Ako je ~oveku dozvoqeno da glasno razmi{qa ili dajavno upotrebqava um pod uslovom da se time ni{ta ne mewa, dali on ostaje podanik ili postaje gra|anin?

Nalazimo kod Kanta jedan veoma karakteristi~an detaq,nimalo spojiv sa wegovom strogo{}u u etik~im pitawima (wegovpoznati eti~ki rigorizam nalaè pridràvawe odre|enog pravi-la nezavisno od okolnosti i individualne koristi ili {tete,rizika itd.). Kant je, naime, smatrao da je izvesna dvojnost ~ovekaneizbe`na i normalna: kao sve{tenik, u~iteq, oficir, poreznik,~inovnik itd., on mora raditi ono {to se od wega u datoj slu`bizahteva. On nije slobodan, jer u stvari izvr{ava tu|i nalog, pa utim oblastima ~ovekov um mora biti pasivan da bi ga vlada putemve{ta~ke jednodu{nosti upravqala na javne svrhe. Zato u timoblastima ne sme da se razmi{qa, ve} mora da se slu{a. Takav jepoloàj ~oveka kao gra|anina. Ali kao nau~nik, recimo, ~ovekmora da ima punu slobodu i mogu}nost da saop{ti svoje bri`qivoispitane i dobro promi{qene misli. Tako, na primer, sve{tenikkao nosilac crkvenog zanimawa, slede}i svoju slu`bu, pri~a iradi ono {to od wega taj poloàj zahteva, ali u javnoj upotrebisvoga uma mora biti slobodan, jer }e ina~e do}i do op{teg zaos-tajawa.39

Kant je smatrao protivnim prirodi da ~ovek bude puko oru|eradi tu|ih koristi ili }efova. Wegov kategori~ki imperativ ujednoj formulaciji i postulira da ~ovek nikada ne moè bitisamo sredstvo, ve} se uvek mora uzimati kao ciq. On je bio svestanna kolike te{ko}e nailazi publicitet, a kamoli ostvarivawemaksima usmerenih ka najve}em dobru ~itavog sveta. Moè na prvipogled izgledati naivno wegovo verovawe da u narodnom pros-


276

39 Videti: Imanuel Kant, ,,Odgovor na pitawe: {ta je prosve}enost?‘‘ (1784),u Um i sloboda, str. 43--44.

ve}ivawu, kako ga je on shvatao, leì kqu~ promene odnosa narodai vladara. Ali nije bio nimalo kratkovid da sagleda kako su onikoji u ime dràve tutori{u narod preduzeli napor da narodzaglupe kao doma}u stoku kako se ne bi odvaìo ni na jedan korakiz (ideolo{kog) dupka u koji su ga zatvorili. Ako dva veka posleKanta ideolo{ki dubak i daqe sluì istoj svrsi, onda i wegovemisli o prosve}enosti otkrivaju svoju vrednost svakoj novoj gene-raciji. îni se da ni wegove misli o sadrìni politi~kog pros-ve}ivawa ne gube aktuelnost.

Legendarni anti~ki basnopisac Ezop, o ~ijem ìvotu maloznamo, poreklom verovatno iz Frigije ili Trakije, bio je rob naSamosu. Uprkos poloàju koji je nalagao wegov status, u svojimbasnama nije zagovarao podani~ki mentalitet. Svoju mudrost, do-mi{qatost i ve{tinu jednostavnog kazivawa duboke poruke isko-ristio je da bi hvalio i hrabrio narodni zdravi razum, a vlast imo}nike prikazao u wihovoj intelektualnoj ograni~enosti i mo-ralnoj pokvarenosti, kojima lisi~ja lukavost ne pomaè da pobedelogiku i po{tewe. Za wega bismo mogli re}i da je kao malo koji,,rob‘‘ razvijao duh onoga {to se u novije vreme naziva gra|anskakultura (civic culture).40

Kao {to kaè Bernard Bosanket: ~ovek moè daleko daodmakne od toga da bude rob a da mu jo{ ostane duga~ak put da bipostao gra|anin.41 Poslu{nost-neposlu{nost podanika ili gra-|anina u teorijskim raspravama ovih problema posmatrana je sobzirom na to u ime ~ega se name}u obaveze, kakav moè bitiwihov karakter, gde su im granice, da li je ovaj odnos vlasti ipojedinca jednostran ili dvostran, da li ~ovek za svoju poslu{-nost i ,,pla}awe zaduèwa mnogih‘‘ ima pravo da od javne vlastine{to o~ekuje i {ta, koji je to ta~no autoritet u dràvi ilinekom drugom entitetu (politi~kom, verskom) kojem se duguje po-slu{nost (locus autoriteta), {ta se de{ava u slu~ajevima sukobalojalnosti prema dràvi, veri, naciji, partiji, plemenu? Da li }e~ovek biti podanik ili gra|anin, to u velikoj meri zavisi ne samood wegovog dru{tvenog statusa, nego i od psihi~kog i politi~kogodnosa prema datoj vlasti. U ovome, naravno, tradicija, strah inavika imaju veliku ulogu, kao i u drugim oblastima ~ovekovograzmi{qawa i delovawa.


277

40 O prirodi ovog koncepta koji je toliko zna~ajan za demokratsku poli-ti~ku kulturu, a posredno i za problem legitimnosti vlasti vlade odnosnoreìma, videti: Gabriel A. Almond and Sidney Verba, The Civic Culture, Princeton, 1963;i Milan Podunavac, Politi~ka kultura i politi~ki odnosi, ,,Radni~ka {tam-pa‘‘, Beograd, 1982; op{irnije v. daqe.

41 Bernard Bosanquet, The Philosophical Theory of the State (1899), prema izdawuMacmillan, London, 1958, str. 127.

Ovaj psiholo{ki odnos je vrlo vaàn. Poznato je da u pog-ledu potencijala za postizawe nekih rezultata i za ostvarivawedru{tvenih i dràvnih ciqeva postoji ogroman prostor izme|uonoga {to neka vlast moè silom iskam~iti iz ~oveka i onoga{to on moè od sebe dati zajednici kad je za to visoko motivisan.Motivisanost u velikoj meri zavisi i od karaktera vlasti, odnos-no u teorijskom smislu od stepena i osnova wene legitimnosti.Legitimnost se ti~e svojstava koja jedna vlast mora ispuniti dabi podr{ku gra|ana i wihovu poslu{nost mogla postizati ne samopomo}u pravne, politi~ke, pa i fizi~ke prinude, nego na osnovuuverewa -- patriotskih, politi~kih, moralnih, verskih, nacional-nih, klasnih, ideolo{kih ili nekih drugih sli~nih -- gra|ana dadata vlast zasluùje wihovu dobrovoqnu saradwu, da joj oni dugujupodr{ku, pa i `rtvovawe za ciqeve koje ona nastoji ostvariti.Va`no je razlikovati podr{ku sistemu vlasti od podr{ke konk-retnim vlastodr{cima.

ôvek se naravno ra|a u {irem dru{tvenom okruèwu, uporodici gde odmalena nau~i da je vlast prisutna tu negde (ilisvugde, kao ,,Veliki Brat‘‘ Xorxa Orvela42 koji svakoga nadzire)i da se prema woj mora gajiti strahopo{tovawe, postupati onakokako ona o~ekuje ili traì, a da se za protivqewe moè iskusitikazna, odnosno da ona nepokornome moè nametnuti trpqewe ipatwu, te da je pametnije svoje pona{awe usaglasiti sa wenimnaredbama. Socijalizacijom se, dakle, ~ovek navikava da misli ovlasti kao da je neka prirodna pojava, negde sveprisutna, iakonegde mawe vidqiva, ali }e nastupiti ~im se desi ne{to {to jeprotiv pravila koja ona propisuje i {titi.

Socijalizacija, tj. interiorizacija nekih vrednosti, obra-zaca pona{awa i prate}ih obrazloèwa, nekada se karakterisalavrlo autoritarnim crtama, kakva je bila i ukupna politi~kakultura. Dodu{e, i autoritarne apologije vlasti podrazumevaju dabi ona trebalo da se pojavi i onda kad pojedincu neko ugrozi


278

42 Re~ je o delu Xorxa Orvela, 1984 (Beograd, Izd. zavod Jugoslavija, 1968),jednoj antiutopiji koja prikazuje tehni~ki veoma razvijeno dru{tvo u kojem jekroz razu|en sistem dru{tvene kontrole, uz pomo} svih tehni~kih izuma, uspos-tavqeno totalitarno dru{tvo i puna kontrola nad pojedincem, koja obuhvata ikontrolu mi{qewa i privatnog ìvota. Mnoge hipertrofirane crte takvogoblika ìvota u 1984. ipak upu}uju na ne{to {to u vremenu razvijene tehnikestoji na raspolagawu svakoj vlasti, i {to predstavqa veliku potencijalnu opas-nost po ~ovekove slobode u budu}nosti. O slici u kojoj se ~ovek nalazi u takvomzami{qenom dru{tvu koje pod izvesnim uslovima moè postati stvarnost, govorii kwiga Oldosa Hakslija, Vrli novi svet, kao i romani Franca Kafke, Proces

i Zamak i mnoga druga dela. Ukoliko je ~ovekova budu}nost potencijalno vi{eugroèna svemo}nim levijatanom, utoliko je ve}a i potreba da se bavimo pitawemkaraktera ~ovekovih obaveza prema javnoj vlasti i we prema gra|anima.

ìvot, telo, porodicu, imovinu, ~ast ili neku drugu ,,za{ti}enu‘‘vrednost ili ,,pravo‘‘. Ovakvo reagovawe se pretpostavqalo i kadse radi o najautoritarnijim, tiranskim ili despotskim reìmima.Sistemi i reìmi se u kvalitativnom smislu najvi{e razlikujuba{ po tome kako reaguju kad je ugroèno neko pravo pojedinca ikoja prava i slobode i u kome obimu sama vlast po{tuje i {titiod napada drugih. Nekada se, naro~ito u haoti~nim situacijama,za vreme masovnih pobuna, raspadawa carstva, u gra|anskim rato-vima ili kad su veliki prostori bili prepu{teni sami sebi, vlastbrinula samo da pokupi porez, hara~, danak. Tada se nije moglo oddràve mnogo o~ekivati u pogledu za{tite wenih podanika, iakotu obavezu nije poricala. Vremenom je u civilizovanim dru{tvimaod vlasti sve vi{e zahtevano u pogledu obaveza prema podanicimaili gra|anima, naro~ito u pogledu wihove za{tite. Ovi zahtevisu postepeno postajali deo druk~ije, liberalno-demokratske po-liti~ke kulture.43

Me|utim, u zapadnoevropskoj politi~koj filozofiji i pos-le Hobsa i Loka, posle razli~itih i pou~nih iskustava dve en-gleske revolucije u XVII veku, jo{ je preokupacija organskomzajednicom i dràvom davala rezultate po namerama dobre ali po


279

43 Elemente onoga {to danas zovemo politi~ka ili gra|anska kultura uzi-mali su u obzir i pisaci iz starijih vremena. Tako, na primer, Herodot neke takveelemente uzima u obzir u svojoj Istoriji kad upore|uje Grke i varvare kojima suovi prvi bili okruèni i sa kojima su ratovali (v. Herodot, Istorija, Novi Sad,Matica srpska, 1959). Monteskje pri utvr|ivawu ,,duha zakona‘‘, tj. ~inilaca kojiodre|uju prirodu zakona jedne zemqe uzima u obzir, pored mnogih drugih, i oneelemente religije, morala, obi~aja, prevla|uju}ih predstava koji ~ine sastavnideo jedne politi~ke kulture (up. Monteskje, Duh zakona, t. I--II, Beograd, ,,FilipVi{wi}‘‘, 1989 sa op{irnijim predgovorom ,,Monteskjeov Duh zakona‘‘ koji sunapisali Aqo{a Mimica i Veqko Vuja~i}). Iako su radovi koji obra|uju problempoliti~ke kulture veoma stari, tek je u drugoj polovini XX veka ovoj pojaviposve}ena du`na pa`wa. U tome pionirsku ulogu ima rad Gabrijela Almonda iSidnija Verbe (Gabriel Almond and Sidney Verba, Civic Culture, Princeton, PrincetonUniversity Press, 1963). U to vreme su i drugi nau~nici konstatovali da pri uvo|ewudemokratije (pre nekoliko decenija u Ju`noj Americi ili Africi, danas uIsto~noj Evropi i Aziji) nije dovoqno presaditi politi~ke ustanove i pravne(ustavne) norme, jer kako }e cela ta zgrada funkcionisati umnogome zavisi odbrojnih elemenata za koje je dobro odabran naziv ,,gra|anska ili politi~kakultura‘‘. Ova koncepcija je vrlo brzo prihva}ena i napisan je veliki broj delakoja su imala u vidu i taj elemenat. Nekoliko radova je bilo posve}eno ruskojili sovjetskoj politi~koj kulturi, a i u nas je preveden rad Xemsa BilingtonaIkona i sekira [1966] (Rad, 1988). Ovde je uzgred dato mno{tvo detaqa kojiocrtavaju rusku kulturu i ulogu koju su u woj imale sekira i ikona, ali mnogovi{e rusku politi~ku kulturu. Prou~avaju}i sovjetski i ruski ,,politi~ki um‘‘ iuticaj tradicije na obrasce pona{awa, pa i na oblike tuma~ewa i prihvatawapoliti~kih obaveza, koje je u toj zemqi svaka vlast prili~no grubo nametala,Robert Taker (Tucker), kao i Ar~i Braun (Brown) zajedno sa X. Grejom (Gray),posvetili su veliku pa`wu politi~koj kulturi i wenom uticaju na mogu}e poli-ti~ke promene. Sve ovo je za na{u temu izuzetno va`no jer su shvatawa o karakterupoliti~ke obaveze gra|ana vaàn sastavni deo politi~ke kulture.

posledicama vrlo protivre~ne, i u praksi {tetne, a nekada ipogubne. Imamo u vidu pre svega dva zna~ajna mislioca -- Rusoa iHegela.

Postavqawem niza problema koji se ti~u gra|anina i wego-ve zajednice, Ruso je veoma mnogo doprineo razmatrawu i proble-matike legitimizacije sistema i vlada, kao i temeqa politi~keobligacije gra|ana. To je i nagovestio kao osnovni ciq Dru{tve-

nog ugovora. Ali, Rusoova politi~ka filozofija je protivre~na,sporna, i krije izvesne zamke. Uznemiravala ga je ~iwenica da sequdi ra|aju slobodni, a da svugde ìve okovani u lancima. Mislioje da moè re{iti taj problem. @eleo je da doprinese uspostav-qawu uslova koji bi ~oveku omogu}ili da bude slobodan i jednaksa ostalim ~lanovima zajednice. Zato on zastupa jednu radikalnuteoriju demokratije. Ceo narod, odnosno svi gra|ani u~estvovalibi u vr{ewu vlasti. Samo u~e{}e naroda u vlasti ~ini ovulegitimnom i omogu}ava da qudi izvr{avaju zakone a da se neose}aju podanicima, po{to izvr{avaju zakone u ~ijem su dono{ewui sami u~estvovali. Oni svojim odlukama izraàvaju i ispuwavaju,,op{tu voqu‘‘44, koja nije voqa nijednoga pojedinca, ve} je sinteza,apstrakcija, i kao takva je nepogre{iva, uvek u pravu i obavezu-ju}a. Sprovode}i je, qudi u stvari ostvaruju svoju pojedina~nuvoqu, koja je inkorporisana u ,,op{tu‘‘. Zato, samo neposrednademokratija bi mogla legitimisati jednu vlast i obavezati gra-|anina. To daqe zna~i da je Rusoova koncepcija podobna samo zamale zajednice, kakva je bila ona u wegovoj rodnoj @enevi, koja jeopredeqivala mnoge wegove stavove. No, narodni suverenitet,izraèn u formuli da vlast proizlazi iz naroda i pripada narodu,koncipiran je kao apsolutan, nedeqiv i neotu|iv. Tako se za-dràvaju svojstva bodenovske koncepcije suvereniteta, pa i auto-ritarne vlasti, samo {to je sada narod nosilac te vlasti.

Nije Ruso shvatao da apsolutnost ~ini vlast neograni~enomi neodgovornom bez obzira na wenog nosioca, a da se iza ,,op{tevoqe‘‘ moè skriti, i obi~no se skriva, vrlo partikularna voqaprotiv kakve je Ruso izri~ito ustajao. Verovatnost ovakvog ishodaiz Rusoove koncepcije pove}ana je wegovim protivqewem da sepoliti~ko telo deli bilo kakvom pluralizacijom (organizacija,


280

44 Kategorija ,,op{te voqe‘‘ u Rusoovoj politi~koj filozofiji bila je dostaprou~avana, arbitrarno tuma~ena, svojatana i (zlo)upotrebqavana, pa i kritiko-vana. Neki su smatrali da ona u osnovi nije sasvim originalna Rusoova ideja, ve}da je to preoblikovana koncepcija koja je i ranije postojala, naro~ito u hri{}an-skoj politi~koj misli, ali da joj Ruso daje gra|anski vid. Up. Patrick Riley, TheGeneral Will before Rousseau The Transformation of the Divine into the Civic, Princeton,Princeton University Press, 1986. Tu se sledi razvoj ideje o op{toj voqi od sv. apostolaPavla, preko Avgustina Aurelija, do Paskala i Malbran{a, ideje koju je Mon-teskje podru{tvio, a Ruso dovr{io.

interesa, ideja), zatim podràvawem neophodnosti cenzure (pismoDidrou) i zami{qawem da one koji ne}e da u~estvuju u politi~komìvotu i tako doprinesu svojoj slobodi treba ,,naterati da buduslobodni‘‘. Sve su to poku{ali jakobinci, ~iji je vo|a, Robespjer,isticao da su oni u~enici besmrtnog @an-@aka, a ~iji je eksperi-ment sa apsolutnom i nedeqivom vla{}u zavr{io diktaturom iterorom, te je zapravo na samom po~etku kompromitovao formulukoja proizlazi iz Rusoove politi~ke filozofije. U francuskojmontawarskoj ,,Deklaraciji prava‘‘ iz 1793, tako|e su prisutneRusoove ideje iz Dru{tvenog ugovora, ukqu~uju}i i one da ,,nasi-qe protiv dru{tvene zajednice postoji kad je makar samo jedan odwenih ~lanova potla~en‘‘ (~l. 34, ponavqa re~i iz Dru{tvenog

ugovora) i ,,kad vlada povredi prava naroda, ustanak je za narod iza svaki deo naroda najsvetije od svih prava i najneophodnija odsvih du`nosti‘‘ (~l. 35). No, ovaj dokument nikada nije uspeo dapostane deo ustava koji bi funkcionisao, jer je izme|u deklaracijai prakse postojao ogroman raskorak.

Populizam, koji je do{ao do izraàja u Francuskoj revolu-ciji, podse}ao je na sisteme kakve su uvodili Julije Cezar iKromvel, i potvrdilo se da ,,demokratija‘‘ koja nije ograni~ena ikoja se ne pridràva zakona, moè biti najgori oblik vlasti, ba{kako su upozoravali Aristotel, Xems Medison, Hegel i mnogidrugi nazivaju}i taj oblik mobokratijom ili ohlokratijom.

Ruso ostaje poznat, pored niza drugih ideja, i po onoj dajedino u~e{}e gra|anina u vlasti ovome name}e legitimne poli-ti~ke obaveze. A po{to je narod bio izvor i vr{ilac vlasti, toje on smatrao za logi~no i neophodno da obaveza bude i nametnutaonima koji bi eventualno hteli da je izbegnu, pa makar samo svojompasivno{}u. Wegov gra|anin je imao obavezu i da bude aktivan.Me|utim, nametawe obaveza, ili tuma~ewe nekih prava kao dapovla~e i obavezu wihova kori{}ewa, nije dobilo ve}u podr{kuu demokratskoj teoriji. Zato se, na primer, izborno pravo smatrakao pravo i kritikuju se oni sistemi i zemqe u kojima je ko-ri{}ewe bira~kog prava, tj. glasawe obavezno.

Dok je Ruso politi~ke obaveze utvr|ivao imaju}i u viduop{tu voqu i op{te interese zajednice, Hegelova koncepcijastavqa dràvu u centar pa`we, a gra|anske obaveze izvodi izpoimawa karaktera same dràve. Sli~no kao Platon i mnogidrugi, Hegel dràvu shvata kao ostvarewe moralne i boànskeideje i namewuje joj ulogu da ~oveka uzdigne u dru{tveno i moral-no bi}e, a dràvu zasnovanu na umnom pravu tretira kao ovap-lo}ewe apsolutnog duha. Na osnovu takvog karaktera i uloge dr-àve u odnosu na ~oveka, ni~e i politi~ka obaveza gra|ana da jojse pokoravaju. ,,Dràva je stvarnost moralne ideje‘‘ -- kaè He-


281

gel.45 Na drugom mestu, toj ustanovi dodaje i crtu ostvarivawaboànske ideje: ,,Dràva je boànska ideja iako ta ideja na Zemqiopstoji.‘‘46 Hegel u Filozofiji prava jasno kaè da je najvi{adu`nost qudi da budu ~lanovi dràve. Iz te du`nosti (ba{ kao{to luteranstvo i zahteva) proizlazi obaveza pokornosti.

Hegel se figurativno izraàva i kaè da je istok mesto gdeizlazi fizi~ko sunce, koje na zapadu zalazi, ,,ali zato na zapaduizlazi unutra{we sunce samosvijesti koje rasprostire vi{i sjaj‘‘.Za wega se istorija ~ove~anstva ne sastoji u gomilawu doga|ajaili recimo izgra|enih objekata, nego u {irewu svesti i slobodi.Ovu misao }e kasnije poku{ati da konkretno istorijski prikaèi razvije Benedeto Kro~e (Croce). ,,Svjetska je povijest‘‘ -- pi{eHegel -- ,,odgajawe od neobuzdanosti prirodne voqe do onogaop}enitoga i do subjektivne slobode. Istok je znao i samo zna daje jedan slobodan, gr~ki i rimski svijet da su neki slobodni,germanski svijet zna da su svi slobodni.‘‘47

Po svojim implikacijama to je razlikovawe izme|u supstan-cijalne slobode koju precizira kao um voqe i za koju smatra dase razvija u dràvi, i subjektivne (individualne) slobode koja teku individui odre|uje samu sebe, predstavqaju}i reflektovaweindividue u wenoj savesti. U kasnijim izvo|ewima, iz ove premisese dolazi do toga da ~ovek nije slobodan kad moè da radi ipostupa prema svojim znawima, interesima, potrebama i shvata-wima, ve} kad postupa prema onome {to bi ti interesi, potrebei shvatawa trebalo da budu. To zna~i da neko drugi to moè boqeznati od konkretne individue o kojoj je re~.48 Ovo je sli~no kaosa Rusoovom ,,op{tom voqom‘‘. Hegel je ~oveka kao samosvest videona putu do subjektivne slobode, ali ga je istovremeno na tome putuzarobio drugim otelovqewima apsolutnog duha i wihovom instru-mentalizacijom, naro~ito onom u vidu dràve. Sli~no se dogodiloi sa Marksovim emancipatorskim idejama pri poku{aju wihoveoperacionalizacije.

Hegelova pravna i politi~ka filozofija imala je velikiuticaj na Isto~nu Evropu i na Rusiju. I to mnogo ranije nego {toje do{lo do tri wene revolucije po~etkom XX veka. Veliki je bioi uticaj Rusoa, ne samo wegovih politi~kih ideja o slobodi ijednakosti nego i pedago{kih i drugih prosvetiteqskih shvatawa.


282

45 G. W. F. Hegel, Osnovne crte filozofije prava, Sarajevo, ,,VeselinMasle{a‘‘, 1964, str. 204 (par. 257).

46 G. W. F. Hegel, Filozofija povijesti, Zagreb, ,,Naprijed‘‘, 1966.47 Ibidem, str. 110.48 O ovoj ,,tananoj ve{tini‘‘ idealisti~ke filozofije da zaobi|e prave

probleme odnosa i suprotnosti izme|u slobode i vlasti pi{e Harold Laski uradu Sloboda u modernoj dràvi (,,Radni~ka {tampa‘‘, Beograd, 1985. str. 181--182i 189--191), imaju}i u vidu naro~ito Hegela i Rusoa.

Od anglosaksonskih mislilaca veliki uticaj imao je Hobs, a Lokje potiskivan i pre i posle revolucija, sve do preokreta 1989.

îni nam se korisnim, a mo`da i interesantnim za ~itaoceda sa nekoliko ~iwenica i navoda ilustrujemo shvatawa o odnosugra|ana i vlasti kakva su bila rasprostrawena u upravo pomenu-tom geografskom i istorijskom kontekstu Isto~ne Evrope, gdejo{ nema korena gra|anske politi~ke kulture. Taj odnos nije samoizraz tradicionalnog uticaja autoritarne kulture, nego je i ~ini-lac wenog produàvawa. Mo`da su neki karakteristi~ni izrazii prizori iz ìvota pod autoritarnim reìmima bez liberalnodemokratske gra|anske kulture, u nama ina~e bliskim sredinamakao {to je Rusija, pou~ni za sve koji su zainteresovani za negovaweliberalne politi~ke kulture.

Sergej Jesewin, ,,saputnik‘‘ revolucije, koji ju je ipak srcemprihvatio kao mogu}nost da Rusija po|e putem napretka, pesni~kisaop{tava u poemi Ana Snegina, jednu sociolo{ki i politiko-lo{ki relevantnu ~iwenicu socijalne psihologije. U okviru ro-manti~ne poeme u kojoj pesnik tek na kraju shvata da je bio voqenod one koja mu je kao {esnaestogodi{wem vr{waku bila nerazdvoj-ni drug, a ipak rekla tiho i ne`no ,,ne‘‘ i pretpostavila mu nekogoficira iz svog staleà, upletena je i, zahvaquju}i pi{~evomdaru, obi~nim re~ima kazana, gotovo usputno saop{tena velikaistina o duboko ukorewenom stavu ruskog seqaka prema vlasti.

Siroma{tvo sela, bahatost i korumpiranost lokalnog poli-cajca, te{ke kazne koje padaju na seqake, ~este pretumbacije ismene vlasti tokom revolucije, nameti koji se moraju pla}ati, uzto jo{ i pride onome ko ih skupqa -- sve to pesnik rimuje: s jednestrane idili~nost siroma{nog i sobom zabavqenog sela, a s drugestrane nameti i zaduèwa koja se moraju podnositi. Tako pesnikkaè:

,,Od va`nosti nam -- niko nije bolov'o,

pa ipak, sre}ni smo bezumno,

Ku}e nam pokriva pleh i olovo,

svak ima ba{tu i guvno.

Svak ima kapke, {arene ko jaja,

praznicima -- meso i kvas.

Nije uzalud nekad pisar-policajac

voleo da malo posedi u nas.

Pla}asmo uredno zaduèwa mnoga,

al pozornik, naduvana nosa

uzimao je i preko toga

po mericu bra{na i prosa.


283

A da bi izbegli napast: tu ~ast

i vi{ak davasmo bez srca ledna.

Jer, naposletku, vlast je vlast.

A mi smo samo stoka jedna.‘‘49

Ukoreweno ose}awe inferiornosti, podre|enosti vlastimabez li~nih i politi~kih prava, ~ak i bez prava da se pita o svojimpravima, to je ono {to izbija iz posledweg stiha. Kad bi narodudojadilo, svoj gnev bi izlio u nekoj kratkotrajnoj, krvavo ugu{enojbuni, à la Razin ili Puga~ov, posle koje bi bilo gore nego pre, jerbi svaki taj neuspeli poku{aj vlasti iskoristile da u~vrste stareili nametnu nove da`bine i ,,zaduèwa‘‘. U autoritarnoj tradici-ji i stalno tiwaju}em revoltu protiv we -- {to je ra|alo buntov-ni{tvo, individualni teror i bilo pogodno tle za razvijawerevolucionarne propagande -- nalazi se jedan je od faktora kojimse obja{wavaju i tri (zaredom) ruske revolucije u prve dve dece-nije XX veka. Kako seqa~ki bunt, tako ni organizovani radni~ki{trajkovi i ustanci nisu bili dovoqni da u zemqi bez demokra-tske politi~ke kulture i ustanova, i bez gra|anske samosvesti,donesu {ire slobode.

Revolucionarne akte bilo je lako legitimisati u svetlunepopularnosti samodràvqa i wegove nepodobnosti da Rusijuizvede na put napretka. Ali, uspostaviti demokratiju, ostvaritislobode, ograni~iti vlast, to je ne{to {to u takvoj klimi ne bibilo lako ostvariti ni u mirnim vremenima, a kamoli na pozor-nici sveop{teg svetskog klawa, na koje se nadovezao gra|anskirat i raznobojni terori (beli, crveni, crni, ùti, a mo`da izeleni i jo{ koji).

Sudbina mnogih ruskih pisaca pre i posle 1917. godine bilaje odre|ena, kako spoqnim okvirima autoritarnog dru{tva i le-vijatanski akvizitivne dràve, tako i wihovim doìvqavawemtragi~nosti poloàja tog dru{tva. [to se ti~e pro{losti, pisacPutovawa od Petrograda do Moskve, Aleksandar Radi{~ev, bioje osu|en na smrt, pa pomilovan, ali je po povratku iz progonstvaizvr{io samoubistvo, ostaviv{i poruku ,,Ostavqam vas, zveri!‘‘U Buwinovom romanu Selo jedan od junaka pobraja: ,,Gospode boè!Pu{kina su ubili. Qermontova ubili, Dostojevskog vodili nagubili{te, êrni{evskog oterali na desetogodi{wu robiju; Us-


284

49 Sergej Jesewin, Pesme i poeme (u prevodu M. M. Pe{ica), Nolit, Beograd,1971. Ipak, povremene seoske tu~e i nezadovoqstva doveli su jednom do ubistvapolicajca, zbog ~ega je deset seqaka odvedeno u Sibir. Revolucija ih je oslobodilai uskoro im pruìla priliku ne samo da plemi}ima uzmu zemqu, nego i da sepokaù kao vlast. Sli~no kao u [olohovqevom Tihom Donu, i u JesewinovomRadovu bilo je smena belih i crvenih, a svaki je prevrat odnosio nove `rtve.

penski je za posledwe pare, umesto hleba, kupio no` da se ubije...Ima li igde na svetu takve zemqe, ima li igde takvog naroda,proklet bio po sto puta!‘‘50 [to se ti~e nastavka, s Jesewinom jezapo~ela nova etapa odlazaka pesnika u prinudnu smrt.

Duhovnu smrt pesnika nazreo je Aleksandar Blok ve} 1921.godine, kad je napisao ~lanak ,,Mir i sloboda‘‘ i rekao: ,,Mir isloboda su preko potrebni pesniku. Ali mir i slobodu tako|eotimaju. Ne spoqni mir, ve} stvarala~ki. Ne detiwu slobodu, neslobodu liberalisawa, ve} stvarala~ku tajnu slobodu. I pesnikumire, jer vi{e nema za{to da di{e; ìvot je izgubio smisao.‘‘Vladimir Majakovski je sebi bio namenio ulogu da mlade odvratiod turobnog raspoloèwa i da ih uveri da je smrt najlak{i izlaz,a da je mnogo teè i dostojnije ~oveka da izgradi novi ìvot. Ali,wegov Hladan tu{ nije mogao zaustaviti birokratiju. Ubrzo za-tim otputovao je Jesewinovim stopama. A, zato {to je mislio daStaqin ima masne prste, {to asocira na kasapina, Osip Man-deq{tam je skon~ao ìvot ne zna se gde u koncentracionom logoruili na putu prema wemu, ali mu je wegova supruga Nade`da podiglave~ni spomenik objavqivawem svojih se}awa u kojima je on cen-tralna li~nost.

Isak Babeq, autor Crvene kowice (1926), koja mnogo kazujeo posledicama vekovnih taloèwa autoritarne politi~ke kulturei nazora, tako|e je zavr{io u koncentracionom logoru. PisacPoraza, Aleksandar Fadejev, morao je Mladu gardu prepravqatinekoliko puta da bi je prilagodio ideolo{kim zahtevima, a samo-ubistvo je po~inio, kako se misli, zbog toga {to se posleHru{~ovqevog referata na XX kongresu KP SS pokazalo da subili nevini mnogi od pisaca ~ijem je progawawu kao funkcionerSaveza pisaca i sam doprineo. Koliko je tek ruskih pisaca moralopro}i svoj ,,hod po mukama‘‘ emigracije -- od Hercena i Gorkoga(~iji su izbor u Akademiju vlasti spre~ile 1902) do Buwina,Mere{kovskog, Solèwicina, Vojnovi~a.

ôvek moè biti stavqen i u status niì od podani~kog irobovskog, progla{en za ,,qudski otpadak‘‘, a poneki svedok takvihìvotnih situacija i ponièwa, ~ak i kad je silom prilikastavqen u situaciju da zajedno s drugima ,,ìvi u skladu sa psiho-logijom mrcine‘‘, moè od takvog iskustva napraviti oru`je pro-tiv tiranije. Pri~e sa Kolime

51 pokazuju da i kad je ponièn isveden na mawe od ma kakvog predmeta u sistemu totalnog gospo-darewa politi~ke samovoqe, i kad pi{e kao da je ve} mrtav, ipaku ~oveku ne{to istrajava i ostaje -- zato i pi{e. [alamov nije


285

50 Miodrag Sibinovi}, ,,Zeleni ogaw Sergeja Jesewina‘‘, predgovor kwizi:Sergej Jesewin, Pesme, ,,Rad‘‘, Beograd, 1981.

51 Varlam [alamov, Pri~e sa Kolime, BIGZ, Beograd, 1985.

napisao samo priru~nik o otpornosti materijala koji se zove~ovek, nego je i {iqio kolac protiv vampira koji bi kao uslovsopstvenog politi~kog opstanka da produè taj dance macabre.Pesni~ki se privi|alo J. Jevtu{enku da za vreme sahrane genera-lisimus ustaje iz kov~ega, diè obrve i uzdrmava svet. Bio je strahi trepet, a opet, ko zna koliko je wih -- od onih koji su tomprilikom pogaèni -- gajilo nadu da bi mogao i vaskrsnuti, jernisu bili sigurni da li }e bez wega svet preìveti.

Sve to dve i po hiqade godina posle Ezopa. Ve}ina velikihprogowenih pesnika i mislilaca morala je ~ekati da ih rehabi-lituje neka slede}a generacija. Aristotel je morao beàti izdemokratske Atine, da se ova ne bi i po drugi put ogre{ila ofilozofiju. Pod vo|stvom svetoga ]irila iz Aleksandrije, po-cetkom V veka -- kako pi{e Bertrand Rasel (Russell) pozivaju}i sena Gibona -- neku nesre}nu ènu, Hipatiju, koja se bavila neopla-toni~arskom filozofijom i matematikom, fanatizovana masa jeskinula s kola, svukla je golu, odvukla prema jednoj crkvi iiskasapila je. Zatim su {koqkama ostrugali sa we meso, a kostispalili. Posle toga, kaè Rasel sa svojstvenim mu sarkazmom,filozofi su prestali da uzmeniravaju taj grad. Postupak nadonima koji su po~inili taj lin~ bio je obustavqen jer su poklo-nima umilostivili sudije.52

Neki pisci su osu|ivani da pojedu ono {to su napisali,mnogi su spaqeni, a spisi im stavqeni na indeks. Autoritarnireìmi ne uvaàvaju ni pesni~ku re~ onih koje kasnije ~ita ~itavsvet. [ta li tek ostaje nekome ~ija je misaona i prakti~na delat-nost blià onome {to se zove ,,politika‘‘, koju je jedan ruskipesnik uporedio sa prqavom markizovom (De Sad) barom?53 Ali,neki pisci su svojima delima uzburkali javno mnewe, tamo gde gaima, i uspeli da daju makar i mali doprinos da se ne{to u svetupromeni. Roman Harijete Bi~er-Stou (Harriet Beecher-Stowe) î~a

Tomina koliba (1851--52) postao je sredinom XIX veka svetskibestseler i vi{e nego bilo koja teorijska rasprava ili politi~kapropaganda doprineo je pokretu za ukidawe ropstva, kako je totada priznao i sam ameri~ki predsednik Linkoln. Na kontinen-talnom kongresu u Filadelfiji lako je bilo delegatima s juga daizbace nekoliko odredaba koje je o osloba|awu od ropstva bioskicirao Tomas Xeferson (Jefferson), ali uticaj kwige koja je zanekoliko meseci u SAD prodata u {eststo hiqada primeraka,stvorio je masovno raspoloèwe za osloba|awe, a protiv ropstva.Mo`da treba podsetiti da je ta kwiga bila prevedena na gotovo


286

52 B. Rasel, Istorija zapadne filozofije, ,,Kosmos‘‘, Beograd, 1962. str. 362.53 Aleksandar Blok, ,,Bele{ka o dvanaestorici‘‘ (1920), gde osu|uje politi-

ku i pori~e ma kakav politi~ki pretekst wegove poznate poeme.

sve evropske jezike i da je uticala na osloba|awe kmetova u Rusiji1861. godine i na sli~nu reformu u Tajlandu (Sijam).

Uprkos pritisku na pojedinca i na sve segmente dru{tva upravcu poslu{nosti prema vlasti, ipak se veliki broj qudi unekom trenutku svoga ìvota zapita da li neka data vlast podkojom ìvi postupa ispravno i za{to je obavezan da se wenimzapovestima pokorava ~ak i onda kada smatra da one nisu pravedne,da nisu mudre ili racionalne, da nisu ne samo u skladu sa wegovimshvatawima i interesima, nego da nisu ni u interesu dràve ilizajednice kojoj pripada.54 Postavqawem ovakvih, implicitno kri-ti~kih pitawa o karakteru, strukturi, na~inu rada, ciqevima,rezultatima koje jedna vlast postiè ili, pak, o proma{ajima datevlasti, razvijana je gra|anska svest i samosvest. Ako neki pojedi-nac u svome razvitku do takvih pitawa nikada ne stigne, moè seozbiqno sumwati ne samo u wegovu gra|ansku svest, nego maltenei u wegovu politi~ku zrelost. Iz takvih razmi{qawa se, nekadasvesno a nekada rutinski ili po inerciji, tradiciji, a nekadagotovo podsvesno ili ugledawem na druge, ~ovek opredequje upogledu stepena podr{ke ili otpora datoj vlasti, poslu{nostiili neposlu{nosti prema wenim pravnim ili fakti~kim zapove-stima. Ako obi~ni podanici o ovim pitawima i ne razmi{qajudovoqno ~esto, za politi~ke pravne teoreti~are i mislioce ovak-va pitawa se name}u kao nezaobilazna.

Ali, uticaji paternalisti~kih teorija prisutni su i u na{evreme i izraàvaju se i u popularnom obra}awu, ~ak i tepawuvladarima -- Landsvater kod Nemaca, car-ba}u{ka kod Rusa, a êsisu ~ak i predsednika republike pre Drugog svetskog rata zvalitati~ek,55 ali se i posle Drugog svetskog rata jo{ brzopletijeizmi{qao i prihvatao ,,kult li~nosti‘‘ i glavari su se takmi~ilida budu {to bliè ,,najmudrijem vo|i‘‘.

Stvarawe poredaka i reìma pod kojima qudi moraju masov-no da pribegavaju metodi ketmana, kao {to je ve} prime}eno kodanaliza mnogobrojnih tiranija i despotija, vodi srozavawu moral-nih vrednosti i izobli~avawu qudskih karaktera. To se negativnoodraàva po celo dru{tvo. Ne samo moralno opadawe, nego popravilu i stagnirawe dru{tva, kriza, zaustavqawe napredovawaili usporavawe razvitka, prate stawa u kojima qudska misao morada se skriva i maskira. âk i restrictio mentalis, odnosno reservatiomentalis, tj. pridràj u mislima kad se istina niti neposredno


287

54 Vojislav Stanov~i}: ,,êmu se pokoravati dràvnoj vlasti? Uvod u raz-matrawe o uslovnosti i dvostranosti politi~ke obaveze gra|ana‘‘, Na{e teme,1986, br. 9, str. 1345--1368.

55 Videti: Evgenij V. Spektorski, Dràva i wen ìvot, Beograd, SKZ, 1933,str. 68.

skriva niti otvoreno iznosi, odnosno kad se pre}utno stavqaograda u pogledu nekog zna~ewa ili se u mislima pridaje drugozna~ewe, tj. pribegava se lukavstvu, {to je {iroko praktikovalai opravdavala crkvena hijerarhija -- ima negativne posledice pomoralnu strukturu li~nosti. Takva praksa je zgraàla Voltera(Voltaire).

Odgajawe dvoli~waka spre~i}e pojavqivawe qudi sposobnihi spremnih za velika pregnu}a. Kao {to je u ogledu O slobodi

pisao Xon Stjuart Mil (John Stuart Mill), ,,dràva koja spre~avarast svojih qudi kako bi oni bili poslu{no oru|e u wenimrukama, ~ak i kada to ~ini radi dobrih ciqeva, uvide}e da se samalim qudima ne mogu posti}i velike stvari i da savr{enostma{inerije kojoj je ona sve `rtvovala, ne}e na kraju krajeva da jojdonese nikakvu korist, zbog nedostatka ìvotne snage koju je ona,da bi ma{inerija boqe radila, odlu~ila da zabrani‘‘. Dakle, ket-man je moralno i socijalno pogubna praksa, ali to nas ne smespre~iti da istorijsku rasprostrawenost i vi{ezna~nost same tepojave posmatramo i osvetlimo iz vi{e uglova.

U takvim situacijama, kad ~ovek po~ne tragati za odgovoromna pitawe: ,,êmu se ja moram pokoravati dràvnoj vlasti?‘‘ --u~iwen je vaàn korak na putu wegovog politi~kog sazrevawa idostizawa neke vrste politi~ke samosvesti. Ako se takvo pitawenekome ~ini neobi~nim i suvi{nim, to, pored neznawa, moè bitii pokazateq podani~kog mentaliteta, autoritarne li~nosti, iliprihvatawe stava da sila koja stoji iza zapovesti predstavqaprirodno ili legitimno stawe ~ija se dubqa osnovanost ne ispi-tuje. Shvatawe da je ovakvo pitawe nepotrebno i bezna~ajno, naj-~e{}e je {tetno, a moè biti i pogubno po qudske slobode iprava, ~ak i po zajednicu, tj. dràvu u kojoj ~ovek ìvi (iako }emovideti da Hobs misli potpuno suprotno). Naime, nekontrolisanamo} i apsolutna vlast uop{te, vlast koja nije ograni~ena pravnim(ustavnim) normama, podre|ena u svome konstituisawu i delovawupravnim pravilima, ograni~ena i korpusom qudskih prava i slo-boda, moè biti velika opasnost ne samo po pojedince nego i poprosperitet, pa i opstanak jedne dràve.

Svaka vlast svoje naredbe (norme, propise) iza kojih stojiwena voqa i prinuda, nastoji da predstavi kao ,,pravo‘‘. U prav-no-pozitivisti~kom smislu pravo se obi~no tako i defini{e.Me|utim, sa pravno-filozofskog stanovi{ta, ne moè se prihva-titi da je pravo svaki skup normi iza kojeg stoji monopol dràvneprinude, pa ni onda kad se to radi po nekom uobi~ajenom postupku.Sa stanovi{ta pravne filozofije, mora se zauzeti kriti~ka di-stanca prema sadrìni pozitivnog prava. Tokom XIX i s po~etkaXX veka ja~ala je ideja pravnog pozitivizma; ne samo u Nema~koj


288

i Francuskoj, nego je i u Engleskoj bilo wenih vatrenih i dok-trinarnih zastupnika kao {to su Bentam (Benthham) i Ostin (Au-stin). Iako pravo ne moè da se razvede od ideje pravde a da timene izneveri svoj dubqi smisao i ulogu u qudskim civilizacijama,pozitivizam se i u teoriji i u praksi oglu{uje o moralno-filo-zofske kategorije, pa i o zahteve pravde. Teìlo se da se izbegnumoralni i ideolo{ki, uop{te vrednosni sudovi i elementi udefinisawu i u ìvotu prava.

Hans Kelzen je po politi~koj orijentaciji sledio libera-lizam, bio je i poznati predstavnik jednog relativno liberalnogkonstitucionalizma i tzv. ~iste pravne teorije koja se svodi napravni pozitivizam. Kao {to je poznato, on nije voleo da u svoju~istu pravnu teoriju uvla~i ideje prirodnog prava i, kako jeDanilo Basta konstatovao, Kelzen je u svome poku{aju da odgovori[ta je pravda? ovu kqu~nu kategoriju pravne filozofije u stvarirazorio.56 Kelzen ~ak àli {to se i u modernim pravnim kon-strukcijama, iza promewene terminologije potkrade neka zabludaprirodnog prava. Po{to konstatuje da se u op{toj pravnoj naucinajvi{e raspravqa o razlozima, tj. o osnovama vaèwa pozitivnogprava i razlozima obavezne snage pravnog poretka, on kaè da seu to ne}e upu{tati i da je to mo`da oblast koja vi{e pripadaetici. Kaè da }e poku{ati odgovoriti za{to treba da se sledepravne norme, a ne zbog ~ega se one fakti~ki po{tuju, a razlogza{to treba da se po{tuju spada u kategoriju ,,trebawa‘‘, a ne ukategoriju onoga {to jeste.57

Nave{}emo ovde jedno zna~ajno mi{qewe Gustava Radbruha,koji kaè da su ideje prirodnog prava mo`da bile zabluda, alinajplodnija zabluda koja se mogla zamisliti.58 Shvataju}i da zapravnika u praksi doista nema drugog prava osim ,,propisanog‘‘pozitivnog prava, on je tako|e teìo da dràvu obaveè ,,natpo-zitivnim, prirodnim pravom, istim prirodnopravnim na~elom nakojem se jedino moè zasnivati vaèwe samog pozitivnog prava‘‘.59

U svojoj Filozofiji prava, naro~ito u dodatku posle Drugog svet-skog rata, on je kriti~ar pukog pravnog pozitivizma; u svojepravne aforizme je zapisao: ,,Svojim uverewem da 'zakon je zakon',pozitivizam je razoruào nema~ki pravni~ki stale` protiv za-kona sa samovoqom i zlo~ina~kom sadrìnom. Pri tom pozitivi-zam uop{te nije u stawu da vlastitom snagom obrazloì vaèwezakona‘‘ (1946). Prema Radbruhu, kao i drugim zastupnicima kon-cepcija koje uvaàvaju metapravne kriterijume za procewivawe


289

56 Hans Kelzen, [ta je pravda, Beograd, ,,Filip Vi{wi}‘‘, 1998, sa pogovo-rom Danila Baste ,,Kelzenovo razarawe pravde‘‘.

57 Videti: Hans Kelzen, O granicama... str. 16--17.58 Gustav Radbruch, Aphorismen zur Rechtsweisheit, 1929.59 Ibidem, 1932.

prava, vladavina prava obavezuje i zakonodavca, tj. i sam zakono-davac je vezan pravom. I to je ideja ~ije korene moèmo na}i jo{kod Aristotela.

Radbruh je pripadao krugu pravnog pozitivizma, ali sedrào i prirodno pravnog shvatawa da je ,,pravo stvarnost ~iji jesmisao da sluì pravdi‘‘. Posle iskustva sa nacizmom, kod wega jeprevladao prirodno-pravni pristup. Ta~nije re~eno, on je postaokriti~an prema pravnom pozitivizmu i potraìo je metapravnetemeqe za procenu pravnih i politi~kih reìma. ,,Pravedno‘‘ jeza wega apsolutna vrednost koja se ne moè izvesti iz neke drugevrednosti. Da li je neka norma pravna ili nije, za Radbruha nijekriterijum to da li je obezbe|ena dràvnom prinudom, ve} svrhakoju ispuwava. Za wega je pravo ,,skup naloga za zajedni~ki ìvotqudi‘‘.60 S obzirom na pravnu stvarnost, pi{u}i o neispravnompravu, stvorio je pojmove ,,zakonskog neprava‘‘ i ,,nadzakonskogprava‘‘. Pravo, po Radbruhu, moè pozitivno vaìti, ali da uprkostome bude neispravno. ,,Za vaèwe neispravnog prava ne dâ sezamisliti nikakvo opravdawe‘‘, pi{e Radbruh 1914, a sli~no pi{ei 1932: ,,Ne moè se zamisliti nikakvo obrazloèwe za to dapropisano pravo koje je bez sumwe spoznato kao nepravedno, sa~uvasvoje vaèwe.‘‘61

Pravni pozitivizam i pravni realizam su, nezavisno odnamera autora, doveli do situacije da ,,pravo‘‘ postane instrumentmo}i ili gole sile. O uticaju pravnog pozitivizma na prihvatawedràvne voqe kao najvi{eg zakona, Radbruh kaè: ,,Pravni pozi-tivizam koji se mawe ili vi{e predaje na svim katedrama, navikaoje pravnike na to da svaku dràvnu voqu u formi zakona priznajukao pravo‘‘ (1948 ). On je jo{ izrazio i mi{qewe da je na pona{awenema~kog pravni~kog staleà tokom nacionalsocijalizma, tj. nanedovo|ewe u pitawe vaqanosti pravnog poretka i pojedinih za-kona, uticalo luteranstvo svojim stavovima ,,zakon je zakon‘‘ i,,naredba je naredba‘‘.

Znamo da smo u posledwa dva-tri veka, sa usponima i pado-vima, imali kretawe u pravcu {irewa demokratije i kulturequdskih prava, ali ipak je novi vek u evropskoj istoriji doneobrojne diktature i tiranije, a sve wih bacili su u zasenak tota-litarizmi XX veka i dva svetska rata koja su se odigrala za ìvotasvega jedne generacije. Onaj pravac ka liberalnijim i demokra-tskijim sistemima vodio je preko uspona konstitucionalizma,


290

60 Gustav Radbruh, Filozofija prava (1932), Beograd, Nolit, 1980, sa pred-govorm Stevana Vra~ara ,,Radbruhovo filozofskopravno stanovi{te‘‘ (za nav.mesto, v. paragrafe 4 i 7).

61 Gustav Rabdruch, Aphorismen zur Rechtsweisheit, Göttingen, 1963. (sa godinomkad je neki aforizam zapisan). Videti ,,Pravni aforizmi‘‘ G. Radbruha u izborui prevodu Danila Baste, Arhiv za pravne i dru{tvene nauke, 1978, 3.

ideje ograni~ene vlade, vlade po pristanku onih kojima se vlada.Posredstvom demokratske teorije i pokreta dobile su svoje mestoi ideje i ustanove koje omogu}avaju u~e{}e gra|ana u konstitui-sawu vlasti, {to ~ini jedan od bitnih elemenata politi~kihsistema civilizovanih dràva. I na kraju, iako je to i prvo inajva`nije, koncepcije qudskih prava, koje su se javile sa teori-jama dru{tvenog ugovora, odigrale su veliku ulogu u preokretukoji se ti~e osnova i karaktera politi~ke obligacije gra|ana iuloge wihovih prava.

Po{to se u pozitivnom pravu ne moè na}i pravilo koje biosloba|alo poslu{nosti prema zakonima koje donosi vlast jednedràve, pa bila ona i nelegitimna ili despotska, to ~ovekovindividualni otpor zapovestima koje su suprotne wegovoj savesti,zakqu~uje Franc Nojman,62 mora da se zasniva na ,,unutra{wemglasu‘‘, kako je to smatrao i Hegel. Ovim dolazimo do novog krupnogproblema. Postavqa se kao dru{tveni problem sloboda intelek-tualnog tragawa i moralne autonomije li~nosti. Bez slobodestvarala~kog istraìvawa, koja podrazumeva i permanentno tra-èwe dru{tvenih re{ewa, nema ni individualnog ni dru{tvenognapretka. Problem moralne autonomije vodi nas pitawu o osno-vama i obavezama gra|anske neposlu{nosti, koja je tokom posled-weg stole}a imala dosta velikih apostola -- H. D. Toroa, Lava N.Tolstoja, M. Gandija i druge.63 To nas daqe vodi i pravu i du`no-sti otpora tiraniji.

Razmatraju}i probleme otpora nelegitimnoj vlasti, odnosnosvima koji bi se uzurpacijom domogli kormila vlasti, ili preko-ra~ivali ovla{}ewa u wenom vr{ewu, Nojman daqe ukazuje na toda ukoliko se na neki na~in i na|e u pravnom sistemu odredbakoja dozvoqava otpor vlasti (kao {to je bio slu~aj sa ~lanom 147.Ustava dràve Hesen u Nema~koj, gde je predvi|eno da je ,,odupi-rawe protivustavnoj javnoj mo}i sva~ije pravo‘‘) -- takva odredbane zna~i mnogo, po{to opet vladini organi, pa makar to bili isudski, utvr|uju da li je bilo protivustavne upotrebe vlasti. Zato


291

62 Franz Neumann, Demokratska i autoritarna dràva, ,,Naprijed‘‘, Zagreb,1974. Ovaj pisac je ina~e pred kraj Drugog svetskog rata objavio rad Behemoth: TheStructure and Practice of National Socialism, 1933--1944, New York, 1944, a posle togarata radio na strukturalnim promenama nema~ke dràve, kako bi se obezbediloja~awe demokratije i ublaàvawe autoritarnih odnosa u industriji. U ovomkontekstu je uneo i ideju o samoupravqawu (Mitbestimmung ) radnika u industriji.

63 Videti: Henry David Thoreau, On the Duty of Civil Disobedience, (Henri DejvidToro, Valden i O gra|anskoj neposlu{nosti, Beograd, SKZ, 1981); R. A. Goldwin(ed.), On Civil Disobediencec: Essays Old and New, Chicago, 1969; Michael Walzer, TheRevolution of the Saints, Cambridge, 1965; i Obligations: Essays on Disobedience, New York,Simon and Schuster, 1970; G. Sharp, The Politics of Non-Violent Action, Boston, 1974; M.Gandhi, Autobiografija, Zagreb, 1966; i Borba nenasiqem, Beograd, ,,Komunist‘‘,1969.

je Nojman zakqu~io da ,,pozitivno-pravno fiksirawe prava naotpor ne pomaè uvek ~ak ni u prakti~ne svrhe‘‘.64 Ovaj pisac jepoku{ao da formuli{e minimum na~ela, koja izvodi iz stava o~oveku kao razumnom bi}u, a na kojima bi svaki ~ovek moraoinsistirati i pruìti individualni i kolektivni otpor u slu~ajuda se neko od tih na~ela kr{i. Neki drugi pisci su poku{ali darazrade ideju o minimalnim standardima koje bi jedno pravo mo-ralo sadràti da bi se moglo prihvatiti kao legitimno.65


292

64 Franz Neumann, op. cit., str. 174--175.65 O razli~itim vidovima razmatrawa i re{avawa problema ove vrste

pi{u: H. L. A. Hart, The Concept of Law, London, Oxford University Press, 1961 (sada:Pojam prava, Podgorica -- Cetiwe, CID, 1994, sa predgovorom Koste âvo{kog,,,Hartova misao sistemskog kvaliteta prava‘‘); Lon Fuller, The Morality of Law, NewHaven, Yale University Pres,1964. O problemu politi~ke obaveze s moralnog gledi{tapi{e A. John Simmons, Moral Principles and Political Obligations, Princeton, PrincetonUniversity Press, 1972. Pregled teorija i osnova politi~ke obaveze, a to drugimre~ima zna~i i osnova na kojima se vlade legitimi{u (iako je to dato samodelimi~no) pruà Richard E. Flathman, Political Obligation, London, Croom Helm, 1973.Klasi~no delo o principima politi~ke obaveze, koje smo ve} navodili i u kojembavqewe ovom problematikom postaje jedno od centralnih pitawa novije poli-ti~ke filozofije, dao je Tomas Grin (Lectures on the Principles of Political Obligation),nastoje}i da Hegelovu filozofiju dràve prenese u anglosaksonski svet, i daju}iistovremeno liberalniju interpretaciju nekim Hegelovim idejama. Za Grina jevoqa osnova dràve. Wega su sledili Bernard Bosanquet sa The Philosophical Theoryof the State, New York -- London, i Macmillan, 1899, a oba pisca je sa neoliberalnihstanovi{ta kritikovao Leonard Hobhaus (Leonard Hobhouse, The Methaphysical The-ory of the State: A Criticism, London, Allen and Unwin, 1918). Analizi ovih pitawa samodernijih i rigoroznijih metodolo{kih stanovi{ta pri{ao je Xon (Jovan)Plamenac (John Plamenatz, Consent, Freedom and Political Obligation, 1938, novijeizdawe: London, Oxford University Press, 1968). Problemima legitimiteta i in-dikatorima stepena legitimnosti/ilegitimnosti, radi utvr|ivawa stepena sta-bilnosti politi~kih sistema i drugih tvorevina, bavili su se u svojim istraìva-wima: David Easton, A Systems Analysis of Political Life, New York, John Wiley and Sons,1965, poglavqa 18. i 19, pp. 278--310; i Sejmor M. Lipset, Politi~ki ~ovek,Beograd, ,,Rad‘‘, 1969, deo gde se legitimnost razmatra u kontekstu dru{tvenihsukoba i demokratije. Lipset i Iston slede Hegela u shvatawu da je legitimnostpre svega stvar uverewa onih nad kojima jedna vlast vlada. O razli~itim koncep-tima legitimnosti datim ukratko videti Peter G. Stillman, ,,The Concepts of Legiti-macy‘‘, u Polity, vol. VII, No1, Fall 1974. Jedna od tema mnogih zna~ajnih kra}ih radovajeste odnos legaliteta i legitimiteta.

Vojislav Stanov~i}*

ON BASES AND NATURE OF THE POLITICALOBLIGATION OF CITIZENS

Summary

The nature of the political obligations of citizens is analyzed in thelight of the philosophy of politics and law: what are the bases, reasons,doctrinal justifications, or excuses, why people must (or may not) be obedientto authorities in general, and even to those specific figures in power. It ispointed out how the problem of political obligations of citizens is linkedwith the so called legitimacy of government, taking into consideration itsgoals, ideals, values, moral standards, ways and procedures of exercisingpower, and the effects produced; how important, but difficult it is to justifythe evident inequalities in the distribution of social powers so as to makethe government as such legitimate, and in order to theoretically underpin theobligation of citizens. The position of an individual, as an object or subjectof the power, is considered, as well as the obligations he has towards thegiven authorities; it is analyzed in what way, except by fear, coercion orcorruption, an individual is forced to meet his obligations; what do theobligations come from, apart from the wish and will of the authorities tohave obedient subjects; where are the legal and factual limits of the powerand what requirements does it have to meet so that the undertaking andfulfillment of the obligations by citizens could be justified by a commoninterest; what are the circumstances which can justify civil disobedience, andwhen it is to be expected as a social, moral, political and legal obligation.It is also discussed how metalegal sources and reasons for the criticism oflaw are treated in certain legal theories, but the European continental positivelegal systems do not leave to those whose duty is to enforce law any roomfor not applying it on the basis of metalegal concepts (justice and othercategories), or the reasons of conscience.

Some examples are given to indicate in what way and how much theprevailing political culture and tradition, or the rooted patterns of relations-hips between the government and the people, influence the perception of thenature of their mutual relations, and even the fact whether an individual willreally be a citizen or merely a subject.

Key words: Political obligation -- Legitimacy -- Citizen -- Subject -- Mutual obligations

-- Quid pro quo of political obedience -- Civil disobedience

* Vojislav Stanovci}, Ph.D., member of the Serbian Academy of Arts andSciences.


293

Vojislav Stanov~i}*

SUR LES FONDEMENTS ET LE CARACTERE DEL'OBLIGATION POLITIQUE DES CITOYENS

Résumé

L'auteur analyse le caractère de l'obligation politique des citoyens telqu'il est examiné dans le domaine de la philosophie politique et juridique:quels sont ses fondements, ses raisons, son argumentation doctrinaire, àsavoir comment est justifiée l'obligation faite aux citoyens de devoir (ou nepas devoir) se soumettre à l'autorité en général et, de fait, aux détenteursconcrets du pouvoir. Il démontre à quel point le problème de l'obligationpolitique des citoyens est lié à ce qu'on appelle la légitimité du pouvoircompte tenu de ses objectifs, de ses idéaux, de ses valeurs, de ses normesmorales, de la façon et des procédures selon lesquelles s'exerce le pouvoiret des conséquences qui en résultent; à quel point il est important, et difficile,de justifier les inégalités évidentes dans la répartition du pouvoir social afinde rendre légitime le pouvoir en tant que tel, et de fonder théoriquementl'obligation politique des citoyens.

L'auteur examine la position de l'individu en tant qu'objet ou sujet dupouvoir, et ses obligations envers un pouvoir donné; il cherche à répondreà la question de savoir par quel moyen, hormis la peur, la contrainte ou lacorruption, on peut amener un individu à accomplir ses obligations; d'oùdécoulent les obligations du citoyen hormis le désir et la volonté de la partdu pouvoir de se voir témoigner obéissance; quelles sont les limites juridiqueset réelles du pouvoir et quelles conditions ce dernier doit-il remplir pourpouvoir justifier par l'intérêt général l'acceptation et l'accomplissement d'ob-ligations par les citoyens; sous quelles condition la désobéissance civile peutêtre justifiée, et sous quelles conditions cette dernière peut être attendueégalement en tant qu'obligation sociale, morale, politique et juridique. Ilexamine la façon dont sont traitées dans certaines théories juridiques lessources méta-juridiques et les raisons autorisant la critique du droit, tout enconstatant que les systèmes juridiques continentaux européens positifs nelaissent pas à ceux qui sont censés appliquer le droit une marge de manoeuvresuffisamment large pour l'application du droit sur la base des conceptionsméta-juridiques (justice et autres catégories) ou de raisons de conscience.L'auteur donne quelques exemples montrant de quelle façon et dans quellemesure la culture et tradition politique dominante, c'est-à-dire les formeshabituelles de rapports entre le pouvoir et le peuple, influent sur l'acception

* Dr Vojislav Stanov~i}, membre correspondant de l'Académie Serbe des Sciences etdes Arts.


294

du caractère de leurs rapports mutuels et y compris sur le fait de savoir sil'individu sera réellement un citoyen ou un simple sujet.

Mots-clés: Obligation politique. -- Légitimité. -- Citoyen. -- Sujet. -- Réciprocité des

obligations. -- Quid pro quo d'obéissance politique. -- Désobéissance

civile.

Vojislav Stanov~i}*

GRUNDLAGEN UND CHARAKTER DER POLITISCHENOBLIGATION DER BÜRGER

Zusammenfassung

Hier werden die Eigenschaften der politischen Obligation der Bürgeranalysiert, so wie sie in der politischen und Rechtsphilosophie aufgefasstwird; was sind die Grundlagen, Ursachen, doktrinäre Begründungen, bzw.Rechtfertigungsgründe, warum müssen sich (oder müssen sich nicht) dieMenschen der Staatsgewalt im allgemeinen und den konkreten Machthabernim einzelnen unterwerfen. Es wird darauf hingewiesen, inwieweit das Prob-lem der politischen Obligation der Bürger mit der Legitimität der Staatsge-walt verbunden ist, und zwar angesichts ihrer Ziele, Ideale, Werte, ethischenNormen, Wege und Verfahrensweisen, wie die Staatsgewalt ausgeübt wirdund welche Folgen daraus entstehen; wie wichtig, aber auch schwierig esist, offensichtliche Ungleichheiten in Verteilung der gesellschaftlichen Machtzu rechtfertigen, damit die Staatsgewalt als solche Legitimität erlangenkönnte und damit die politische Obligation der Bürger theoretisch begründetwürde. Es wird die Lage des Einzelnen erörtert, welcher entweder Objektoder Subjekt der Gewaltsausübung ist, sowie die Verpflichtungen, die er derStaatsgewalt gegenüber hat; es wird die Antwort auf die Frage erforscht,womit, außer mit Angst, Zwang oder Korruption, der Einzelne dazu gezwun-gen wird, seinen Verpflichtungen nachzukommen; woraus dieseVerpflichtungen hervorgehen, außer aus dem Wille der Staatsgewalt, dassihr gegenüber Gehorsamkeit ausgedrückt wird; wo juristische und faktischeEinschränkungen der Staatsgewalt sind und welche Voraussetzungen sie zuerfüllen hat, damit die Übernahme und Erfüllung von Verpflichtungen seitensder Bürger durch allgemeines Interesse gerechtfertigt werden können; unterwelchen Voraussetzungen die bürgerliche Ungehorsamkeit zu rechtfertigenist, und unter welchen Voraussetzungen sie als gesellschaftliche, moralische,politische und rechtliche Pflicht zu erwarten ist. Es wird darüber hinausdargelegt, wie metarechtliche Quellen und Grundlagen der Kritik in einzelnen

* Dr. Vojislav Stanov~i}, korrespondierendes Mitglied der Serbischen Akademie derWissenschaften und Künsten.


295

Rechtstheorien behandelt werden. Trotzdem räumen die kontinentaleurop-äischen positivrechtlichen Systeme den zur Rechtsanwendung verpflichtetenEinzelnen keinen Raum zur Nichtanwendung des Rechts aufgrund der me-tarechtlichen Konzepte (Gerechtigkeit und sonstige Kategorien) oder Gewis-sensgründe ein. Es werden auch andere Beispiele angegeben, die uns zeigen,wie und inwieweit die dominierende politische Kultur und Tradition, bzw.die eingewurzelten Modelle des Verhältnisses zwischen Staat und Volk dieAuffassung des Charakters ihrer gegenseitigen Beziehungen beeinflussen,sowie inwieweit sie bestimmen, ob der Mensch auch Bürger oder bloßerUntertan sein wird.

Hauptwörter: Die politische Obligation. -- Die Legitimität. -- Der Bürger. -- Der

Untertan. -- Die Gegenseitigkeit der Verpflichtungen. -- Quid pro quo der

politischen Gehorsamkeit. -- Die bürgerliche Ungehorsamkeit.


296

Documents

Corel Ventura - 14STANOVanali.ius.bg.ac.rs/A2001-1-4/Anali 2001_1-4 255-296.pdf · politi~ke obligacije smatraju za kqu~nu kategoriju politi~ke teorije odXVII veka do danas, a neki