Trebaćeš mi u starosti, kad budem gunđao,jer ne znam gde su mi naočare,da kažeš: “Eto ti ih na nosu, bleso matora.Tako bi ti i srce još uvek tražio,da nije bilo meneda kažem da je na svom mestu.”

Trebaćeš mi u starosti,da te se sa radošću sećamo,umesto da te se sećam sa tugom.

Trebaćeš mi u starosti, da te opomenemkad kažeš: “E, kad se setim kakva sam bila”,da ne smeš tako govoriti u mom prisustvu,jer si mi lepša no ikada.

Trebaćeš mi u starosti, da joj se rugamokada nas pita gde nam je bila mladost.Trebaćeš mi u starosti, kad izlapim,da kažeš: “Bolje mozak, nego srce”.

Trebaćeš mi u starosti,da ne dopustiš da ostarimo.

Trebaćeš mi u starosti, da kažeš:“A rekao si da me ne možeš voleti jače”.

Trebaćeš mi u starosti, da me grdiššto tvrdim da doktori nemaju pojmai ne pijem lekove,jer si ti najbolji lek za moje srce.

Trebaćeš mi u starosti,da me izbaciš iz kuhinje, kad praviš kolače:“Strpi se, gori si od deteta”.

Trebaćeš mi u starosti,kao što mi trebaš sada, ali mnogo više.

Trebaćeš mi u starosti, da me pitaš:“Nije ti valjda opet do toga?”,a ja da kažem: “Meni je uvek do tebe”.

Trebaćeš mi u starosti, da kažeš: “Izvini što sam vikala”,a ja da te tešim: “Nisam te ni shvatio ozbiljno”.

Trebaćeš mi u starosti, kad me zoveš DEDA,da kažem: “Reci, pile moje malo, pirgavo”.

Trebaćeš mi u starosti,da te volimi kada me starost napusti...

Njegova.Ta misao mi se seta po glavi danima.Kazu nije vrijeme.Kazu nije pametno.Al' ja sam odavno njegova.Eto.

Niko me na svetu ne može uvrediti, jer to je u mojim rukama: ako ja prihvatim uvredu, to je u redu; ako je ne prihvatim, onaj ko me vređa mora to poneti svome domu. Niko me ne može poniziti. Poniženje treba moje prihvaćanje." 

"Onda kad prihvatite činjenicu i priznate sebi da čekate nešto što se nikada neće desiti, uradili ste već prvi korak da krenete dalje. I idite dalje, bez obzira na sve.

"Nikada više ne planiram. Ja samo živim ovaj život. Ponekad kako želim, ponekad kako moram. Sitnice mi boje život. Sitnice su sreća. Zato ja volim male stvari. I velike torbe. Svuda ih sa sobom nosim, jer sebi dugujem još po neku šetnju između očekivanog i neplaniranog ." Ivo Andrić

"Izgubiš nešto što u stvari nikad nisi ni imao... I pitaš se zašto toliko boli? Ironija... Nikad ti u potpunosti nije pripadalo, a osjećaš kao da je neko naglo istrgnuo dio tebe, bole te prekinuti snovi i tražiš krivca za srušeni dvorac od sopstvenih iluzija... Bojiš se čak i sebi priznati da si jedini krivac ti, jer si dozvolio da ti se uvuče pod kožu nešto što je bilo izgubljeno i prije nego što ti se približilo."

Ono sto je sudjeno covjek nikada ne moze izgubiti, a sto nije ne moze ni suzama zadrzati."

Nisam ljuta...ni tuzna…uopce ne…samo nikako da se sastavim…Nekako se kao malo zakrpim…ali mi umijece sivenja ovih dana slabo ide…valjda sto koristim konac od tvojih obecanja…Ne krpi se dusa iluzijama…hocu li to vec jednom nauciti..Hocu li jednom moci oprostiti sebi…to sto oprastam tebi..i znas sta??…oprostit

cu ti …Sve…nedostatak hrabrosti,posustalost u presudnim trenucima…pogled u stranu kad god su mi ruke bile ispruzene…kacenje mojih suza kao ordenja, da bi se njima sepurio…prasinu slatkorijecivosti koju si pred tudjim nogama prosipao…Njih osvajao,mene ponizavao…oprostit cu ti…ne da bih sebe u tvojim ili svojim ocima izdigla… znam ja odavno gdje pripadam…ne stremim tituli Andjela,dijeleci oprostaj..Bol zbog tvojih postupaka, u meni vise budi Đavolicu…mozda upravo zato i oprastam ti…jer znam da ce doci dan…kad sebi neces moci oprostiti….

Nekada nije potrebno da razumeš, već samo da zagrliš.

One day your life will flash before your eyes. Make sure it's worth watching

"Tamo gdje su onoga danastali, ostao je njegov ponos, njen inat, prokockana šansa i jedno obećanje. Imali su sve, a izabrali su ništa......"

"Nisam ljuta, ni tužna - uopšte ne, samo nikako da se sastavim… Nekako se, kao, malo zakrpim…ali mi umijeće šivenja ovih dana slabo ide. Valjda što koristim konac od tvojih obećanja. Ne krpi se duša iluzijama...

"Ja se divim samo onom muskarcu koji umije da se bori za mene..cak i kad je sve beznadezno. Kao takav je vrijedan svake predaje, suze i uzdaha."

''I da se pomiješa sva magija ovog svijeta, nama dvoma ne bi pomogla, jer mi smo takvi, previše slični za druge, a toliko različiti za nas.''

Moja sreca, moja tuga i cijeli moj svijet je stao u ta dva smedja oka, stao i ostao.

Nemoj nikada dozvoliti da ti jedan čas loše volje, prkosa, inata, tvrdoglavosti, promjeni život. Neka ti ja budem pouka. Ja sam ti lijepa moja, posebna sorta budale.

(N.B.Hubijar)"Ti si najčudnija prošlost na svijetu… Više te ima u mojoj sadašnjosti i budućnosti nego tamo gdje ti jeste zapravo mjesto."

Čudno je to kako je malo potrebno da budemo sretni i još je čudnije kako nam baš to

malo nedostaje.

I. Andric

Nocas i tisina cuti tvoje ime... 

"Opraštala mu je čekanje. Poruke koje nije poslao. Slike na kojima nikad nije bio. Živote u kojima ga je tražila. Neke 'njegove' i neke 'svoje'. Opraštala mu je. Jer, šta drugo možeš voljenom čoveku, koji nikada nije imao hrabrosti da ti pripada? 

"Volim. Osvrćem se. Tražim. Bježim. Želim. Mislim. Volim. Drhtim.Preklinjem. Molim. Vrištim. Udaram. Dišem. Razmišljam. Trčim. Lomim se.I na kraju?Opet te volim.Najviše na svijetu cjelom."

"Nema ljepše pobjede od pogleda u nečije oči bez grižnje savjesti,i znati da će tu osobu vlastito srce od srama izdati."

"Treba mi muško dovoljno jako da me podigne uza zid i dovoljno jako da mi prizna šta oseća. Sve ostalo je fol."

“Ti si moja želja za sve prilike. Kad mi ispadne trepavica, za rođendan, za Novu godinu, kad proleti avion, kad mi bubamara sleti na dlan..” 

"- Kad budeš gledao nebo, noću, pošto ću stanovati na jednoj od njih, to će za tebe biti kao da se sve zvijezde smiju. Ti ćeš imati zvijezde koje znaju da se smiju!

On se i dalje smijao.

- A kada se utješiš (čovjek se uvijek utješi) biće ti milo što si se sa mnom upoznao. Ostat ćeš mi

uvijek prijatelj. Poželjet ćeš da se smiješ sa mnom. Otvorit ćeš ponekad prozor, onako iz

zadovoljstva... I tvoji prijatelji bit će iznenađeni kad te vide da se smiješ gledajući u nebo. A ti ćeš

im tada reći: Da, zvijezde me uvijek nasmijavaju! A oni će pomisliti da si lud. Vala sam ti

podvalio...

On se i dalje smijao...

- To će biti kao da sam ti dao, umjesto zvijezda, šaku praporaca koji umiju da se smiju..."

"Dodaj svetu malo boje.. Čudo moje.

Oboje smo nastavili dalje. Samo je meni trebalo dosta duže vremena da shvatim da se život nastavlja. Sad radim isto što i ti... Izlazim, napijam se, uživam sa društvom, imam momke... Ali opet sve bih to menjala da jedno veče sa tobom. Da mi kažeš koliko me voliš, da ti je

najlepše sa mnom, da sam tvoje sve...Samo jedno veče, ništa više ne tražim...

Bili smo stvarni, mili.I imali smo se onako kako smo samo mi znali da se imamo.Ali predali smo se. Pa sam ja sve nade i zelje ostavila za sobom.Naucila sam da zajedno ne mozemo, kakvi god nam bili ovi dani u kojima smo daleki. I ne brini, mrgude moj...Vec sutra cu opet u kutije staviti ovu nostalgiju i osjecaje.Vec sutra se ja vracam svom prkosu i ponosu.

A ti, ti budi dobro, samo mi budi dobro."

Takva je. Preplakace noc, ali sutradan, ako me vidi, nasmijace se. Najljepše što umije, naravno. Ona ne umije da se smije drugacije. Koliko sam samo volio taj osmijeh.Mi smo ti negde između prijateljstva i ljubavi. Nikada nije bilo ničeg, ali oduvek je nešto među nama. Ni prijatelji, ni ljubavnici. Ništa, a opet - nešto. Valjda je to želja, ko će ga znati.''Moj prag tolerancije je ekstremno visok, toliko da ponekad ličim na budalu. Ali, ako ga pređeš...Čuvaj se bijesa strpljive žene.'Tajne su kao device, s njima se mora nežno... Bilo bi tako slatko naprosto im strgnuti bluzicu, a opet, čarolija je potpuna tek ako ih pustiš da se otkriju same.

Za dva sata i pedeset i šest minuta ću ti reći da te volim i mirne duše otići na spavanje.Nije to nešto što ti ne znaš, ali to je nešto što ti ja nikada nisam rekla, a uvijek si znao.Naopaki smo mi od prvoga dana. Naopaki ćemo biti do posljednjeg, nije suđeno. Jebeš ga

I eto... Okrenula sam i poslednji list u kalendaru. Decembar. Gotovo je. Još jedna godina je gotova, a u meni ništa drugačije... Sve je ostalo isto kao i da nisam okrenula niti jedan list u tom kalendaru. Ti si još uvek tu. Duboko u sećanju i bez obzira na mesece, godine... Ne odlaziš.

Čini se da sa njim mogu učiniti šta hoću, a onda, baš kad bih se zaklela da je tako, on učini sa mnom šta hoće.

Osudio sam je na ljubav sa mnom,bez prigovora i šanse za pomilovanje.Osim,možda, poneki poljubac u vrat,tu i tamo. Bila je baš onakva kakvu sam oduvek hteo...pametna budala.Pametna za druge stvari,budala da izabere mene.

To je neko ko mi je previše daleko da bi bio blizu, a opet previše blizu da bi mi bio dalek..Snio sam noćas nikad prežaljenu stvar..."Razmislio sam jos malo, a onda sam polako zatvorio vrata... Djavo ce ga znati da li sam to ucinio sa prave strane...."

Svaki svetac ima prošlost i svaki grešnik ima budućnost.

Nekad tišina zna prepasti džina kad ispusti krik...Na prvi pogled i do poslednjeg daha...Ili tako...ili nikako!"Mozda nisam najbolja i jesam pogresila... ali niko ne ostaje cist, sta god ti mislio. Fora je u tome, sto ja to priznajem. Niti si ti bezgresan bio, niti ja. Trudila sam se da popravim, nisi hteo. I to je u redu. Jedno sam puno naučila i iz svega izvukla jako veliku pouku i na tome ti hvala mnogo. Ono sto nikada neces saznati, a znas, u dubini duse znas... tebe sam najviše zavolela a ti si me najvise povredio. Zao mi je sto to nisi umeo da vidis, da me sacekas i prepoznas, da ja vredim vise nego sto pokazujem. Da volim vise nego sto mozes znati.Budi mi dobro. Strasno mi nedostaješ. Nije mi dobro...Ostavljam drugoj ono što najviše na svetu volim. lako je tebi, kratko sam ja tebi falila... jer ti sve u zivotu mozes odglumiti. Ali maske na kraju uvek spadnu..."

"Evo me.. Ista, tvrdoglava, sa magicnim zvijezdama u ocima, vjerom u bolje sutra. Jos me ima, jos se ne dam.. I, gle cuda, imam dusu! Iako su je kidali na milione komadica, ostao mi je jedan djelic - bas onaj koji sam ljubomorno od svih, grcevito u ruci cuvala. Onaj koji me tjera naprijed. Umijem ja da volim - cini mi se i previse!"

Često je bila nasmijana, al' ne i sretna.Gdje god da odem sve me tebi nazad vuče i svaki grad u koji odem miriše na nas..Ubit će me uspomene jedan dan,kunem ti se.

"Nikad se neću kajati zbog tebe, i nikad neću poželeti da te nisam srela, jer si jednom bio tačno ono što sam želela i trebala."

Uključila sam stari radio. ''Vrtio'' se popodnevni program. Crvena jabuka i Parni valjak su ubijali tišinu. I ''zagorčavali'' mi, već zagorčan dan. O, ćao, Balade, još ste mi samo vi falile

Zagrljaj onih koje volimo je najveće zadovoljstvoTada znamo da smo na pravom mestu, čak i kada je sve ostalo na svetu pogrešno...I onda te sretnem i stari osjećaj se opet probudi. Onaj isti grč u stomaku. I opet sebe ubijedim, to je nešto staro, davno prošlo. Ništa strašno i ništa bitno.

Ako nemas sta da kazes, bolje cuti...Ili, drugim recima - zacepi Nisam bas uvek sarkasticna,ponekad i spavam."Mi nismo zaljubljeni... Nismo cak ni prijatelji... Mi smo samo dva stranca koja se previše poznaju...Ako ste nekoga zavoleli bez razloga, ti razlozi će vam kasnije sve više nedostajati Teško se boriti sa požudom ,jer što ona hoće ,kupuje na štetu ,duše,"Nije to bila laka žena, ni pokvarena, ni nevjerna žena... To je bila, jednostavno, zaljubljena žena, ništa posebno."

Osudio sam je na ljubav sa mnom, bez prigovora i šanse za pomilovanje. Osim, možda, poneki poljubac u vrat, tu i tamo. Bila je baš onakva kakvu sam oduvek hteo-pametna budala. Pametna za druge stvari, budala da izabere mene.Nije savršen, ali je sve ono što želim

Ja ću te čekati.. sjeti se obećanja.Da bi razumio ženu, moraš da je slušaš kada te gleda, ne onda kada govori. Ne postoji ništa skroz pogrešno na svetu, kćeri moja" , reče otac pokazujući joj sat. " Čak i sat koji ne radi, uspe da bude tačan dva puta dnevnoBudi nježan, tiho reci joj - da je ona cijeli život tvojLjudi koji imaju zajedničku prošlost, nikada neće biti samo prolaznici.Nismo znali oprostiti jedno drugom. Umjesto toga, udarali smo gdje najviše boli. Ti si gađao srce, a ja, ja sam gađala ponos. A toliki ego, vidiš, nije bilo moguće promašitiJednog dana ćeš se probuditi i shvatiti da si trebao pokušati..Jer ja sam bila vrijedna baš toga - borbe. 

Ali, bio joj je suviše sličan. Operisan od svake emocije, plašio se osjećanja koja su ga vukla njoj. Trebali su se, na neki neobjašnjiv način, ne mogavši jedno bez drugog. Ali, biti zajedno, ni to nisu mogli.Mi smo samo stranci, koji se, eto, slučajno, poznaju jako dobro.. Samo zato što ne pričamo, ne znači da ne mislim na tebe. Samo pokušavam da se distanciram, jer znam da te ne mogu imati.Bila je luda i jedinstvena. Nepopravljiva i bezobrazno ravnodušna. Posebna. Smijehom je sakrivala strah, ponosom slabost. Bila je neko ko ne zna ostati.I nije ostala, nikada. A volio sam je. I ona je mene voljela. I svi su to znali, osim nas.

Sve su glumile princeze i svetice. Verovatno svaka od njih bi tražila da prestanem cugat', pušiti,da se ponašam pristojnije... Sve bi one tražile da ih držim kao kap vode na dlanu, da ne zbijam šale na njihov račun. Tražile da ih izvodim na neka fina mesta i slično... A ona? Ona je prihvatila svaki deo mene i nikada nije tražila da se menjam,a promenila me. Jedina je kojoj sam uistinu rekao šta osećam. Nije tražila da je držim kao kap vode na dlanu. Činjenica da je volim bila joj je sasvim dovoljna."

Kažu, prijatelju, da je jednom voljela i da se zaklela da nikad više neće. 

Volim te dovoljno da te pustim da odeš, a to je više nego što sam ikoga voljela

Ponekad je, zaista, cutanje najbolji odgovor. Neki bas ne zasluzuju nikakvo objasnjenje... ni istinu, ni laz.Bio sam zarobljen, oduzet, iznenađen i osvojen. Ne njenim izgledom, već inteligencijom, hrabrošću, dobrom pričom, smišljenim provokacijama. Svideo mi se njen stav, iako nadobudan, sama činjenica da poseduje petlju da mi se suprostavi - inspirisala me da nastavim. Više nisam obraćao pažnju na njenu lepotu, njeno lice, usne, već me nahranio izazov, probudio onu pritajenu uobraženost u meni, koju sam oduvek skrivao. Nesvesno me je naterala da priznam da smo isti. A to me nerviralo. Mnogo. Mislio sam da tako pozitivnu dozu bezobrazluka imam samo ja. Na trenutak me je naterala da se osetim kao kralj, na trenutak sam postao bednik. Jedini problem je što sam se i kao bednik, pored nje osećao savršeno.

Cutati s njom u istoj prostoriji,ispod istog neba i udisati isti vazduh su trenuci koji su nekako najdraži srcu.Dovoljno je samo znati da je tu,kraj meneStrah životu kalja obraz često.Njegoš

Nisam imao sluha za njene uznemirene i drhtave šapate baš onda kad su mi javljali ono što sam toliko želeo čuti i jasno, Mala Breskva je pomislila da je ne volim više...Tako to ide...Ostavio sam je predugo u onim Opasnim Ćutanjima, u onim tišinama u kojima je Ona jedini sagovornik i u kojima se o meni definitivno ne priča ništa dobro...I tu smo gde smo...''

Nemoj misliti da ne zalim. Ni da previse zalim. Nemoj uopste misliti o meni. Sada ni ubuduce. A znam da hoces,verujem da hoces. Svaki put,svaki dan. I kada prodjem pored tebe,i kada te gledam,i kada se smijem,i kada se pitam sta ti ustvari mislis i kada te dodirujem samo pogledom,a ruke drzim u dzepu...Znam da mislis na mene. I znas da ja mislim na tebe..

Mogli su oni jedno bez drugog. Mogli su čak biti s drugima, pronaći nove ljubavi, okrenuti leđa jedno drugom. Ali su se uvijek vraćali. Bili su isti - isti inat, isti ponos, isti osjećaji. Voljeli su se i mrzili u isto vrijeme. A takva ljubav je jača od svega.

Ne, nisam primijetio kako je obučena. Jebi ga, kad je sa mnom, onda u najboljem slučaju, ima na sebi samo šnalu." 

Zašto si tako tvrdoglava?! Izazivaš me već nekoliko dana, a ipak ne dolaziš... Molim te... Trebaš mi... Spusti svoje velike kapi na moje lice da mogu i zvanično da kažem da si ti kriva!"

Naposljetku, ti si dobro znala tko sam ja. Otkud sad te suze, moja mila?Dva obrisa tijela. Noćas. Jedno ubrzano diše, a drugo smiruje drhtanje ruku. Kupili su mrvu vremena, samo za njih dvoje. Rekli su davno šta su imali. Samo još da odšute svoje. I to je to.""Protiv svega je mogla, al' protiv želje za njim, tu je bila bespomoćna.Nikad nemojte prestati željeti nešto...Ko zna..možda treba polako sa željama pa se i ispune..bitno je vjerovati baš uvijek da ćemo mi idući biti na redu..kad se budu želje ispunjavale..Na kraju krajeva, šta nas drži na životu..kao želja...i kao nada...da ćemo imati šta želimo

A ona...Ona je prihvatila svaki deo mene, i nikada nije tražila da se menjam. A promenila me. Jedina je kojoj sam uistinu rekao šta osećam. Nije tražila da je držim kao kap vode na dlanu .Činjenica da je volim bila joj je sasvim dovoljna. 

*Niko ne pita šta si mislio, već šta si učinio. Misao je samo tvoja, čin je svačijiKoliko god bio jak,uvek možes biti nečija slaba tačka...

Ma ne volim je, nimalo. Nije mi čak ni draga... Samo pamtim svaki centimetar njenog savršenog tijela. I znam da joj oči promijene boju kad se ljuti. I znam kako izazvati onaj osmijeh s rupicom u obrazu. Znam njen hod, prepoznam ga među hiljadu drugih. I nepovratno memorisan broj njenog telefona u mojoj glavi. Pa se noćima borim sa sobom da

je ne pozovem. I ponekad se uhvatim u kajanju, što je nisam zadržao... A ne volim je, nimalo...“Znaš, njen osmijeh je uvijek bio tu, a opet, ne sjećam se da sam je često viđao sretnu. Bila je tako jednostavna, a opet je sve komplikovala. I sve sam ja to znao. I sada znam sve, baš sve o njoj.A opet - ne znam ništa.”

"Molila je Boga da joj udeli makar jos jedan tren, samo da ne ode ne saznavsi koliko ga je volela uprkos obostranim sumnjama i osetila je neodoljiv poriv da ponovo sa njim zapocne zivot iz pocetka da bi imali vremena da jedno drugom kazu sve ono sto je medju njima ostalo neizreceno i da urade kako treba sve ono sto su u proslosti uradili pogresno."

Dvoje ljudi ne moraju biti zajedno baš sad, za mjesec ili godinu. Ako su suđeni jedno drugom, bit će zajedno na kraju. Čak i ako ih vrijeme razdvoji, srest će se nekada u životu.Mi smo stranci sa uspomenama. Sve ono što je moglo i trebalo biti, a nije bilo, i nikada neće biti. 

"Vidiš, ja nikada nisam željela tebi postati neko važan. Samo sam htjela biti ona koju razdvajaš od drugih, iz bilo kojeg razloga, samo tebi znanog. Šteta. Mogli smo biti pravi, da smo se samo znali voljeti s malo manje ponosa!""Ne mrzim te i neću nikada. Samo se ponašam tako jer je lakše nego da ti priznam da mi fališ.""Sve nas je razdvajalo. Ljudi, ulice, kilometri, pogrešne odluke, neprospavane noći. Ipak, spajala nas je jedna tanana nit između naša dva ludački zaljubljena srca. Tanka nit koja je pobeđivala sve ostalo. Zauvek."

Susrećemo se po gradu. Nakon toliko godina još prepoznam tvoj parfem u gomili. Nije to čudno, čudno je što me još uvek opija. I kada te ne vidim, čujem ti smeh u gomili. Onda se i ja nasmejem i pomislim: "Srećna je. Neka. Dugo je jadnica i patila uzalud ". Balasevic

Zatvaram oci,cini mi se ponekada da je izmedju mene i tebe cela vecnost. Spustas lagano svoje usne na moje.Osecam njihovu toplinu.Nezan poljubac,a opet tako pun strasti.Moj razum je s tobom definitivno izgubio bitku.Jer s tobom sam zavolela sve ono sto nikada nisam ni primecivala.Jutarnju zoru,prve zrake sunca...svetlost.Ja ti verujem,jer te volim.

Ne postoji nemoguca ljubav. Svaka ljubav je moguca, samo ako se istinski borimo za nju"Na kraju, kajemo se samo zbog šansi koje nismo iskoristili, veza u koje smo se bojali ući, i odluka za koje smo predugo čekali da ih donesemo."

Jesi l moje?Najmoje?

- Jesam tvoje.Najtvoje 

Jednima sam dosla glave, drugima idem na jetru. U proseku, svima sam prirasla za srce ..

Pusti me da ti se desim..

"Opet sam ispao konj! Kako sam je mogao pustiti da ode još jednom, a da ne sazna koliko mi znači?! Prokleto ' Volim te. ' nije prelazilo preko usana. A volim je, onako kako ona to nikad neće shvatiti. Na neki način, svoj. Prokleti muški ponos, još jednom me zaj***'o! Zbog njega gubim jedinu što vrijedi... Svjesno. "

Mila,život je kao plesni podij.Moraš naučiti dobro plesati,ponekad napraviti i koji krivi korak,pasti,pa ga ispraviti i tako u krug.I onda kad pjesma stane,znaš da si svoj ples otplesala dostojanstveno,bez obzira na pogrešne korake."I žao mi je, zaista. Možda nikad nećeš saznati koliko si mi poseban, i koliko ćeš uvijek biti. I ne volim te, jebiga... Ali ako te ne volim onako kako ti hoćeš, to ne znači da te ne volim nikako. ...

Ne,nisi jos umro za mene.Mrdas.Umreces onda kada JA to budem resila.A dotle,hvataj to malo vazduha sto ti je ostalo i nadaj se da cu biti dobre voljeZnam da se sve dešava sa nekim razlogom, ali ponekad bih stvarno voljela da znam koji je to razlog.Oprosti duso,sarkazam prelazi preko mojih usta lako kao i gluposti preko tvojih

Nemojte da se čudite što često ćutim, jer niko od Vas ne zna sa kakvom se budalom ja u sebi borim, ne dozvoljavajući joj da izađe van.ponekad je tisina recitija od milion reci

"Ponekad pomislim da si samo navika. Da ce me proci, ali ne prolazi. Uvukao si mi se pod kozu kao lopov, sam, bez poziva. Nisam te trazila, sam si dosao u moje srce. I kako sad da nastavim kad znam da ovo nije prolazno. Da si bar tu blizu mene, da osjetim tvoje prisustvo. Boli me sto ne mozes biti tu. Ljudi kazu: 'Nada umire posljednja', a ja kazem: 'Nada nikad ne umire..."

A kod tebe me najviše nervira to što na tebe čovek ne može ni da se naljuti pošteno... Znaš li? Znaš, a? O, znaš ti to... Vrlo dobro ti to znaš...

Od tebe ...

Nikada čula nisam : „Oprosti“

Nikada čula nisam : „Izvini“

Ali znam ...

Tvoja nemoć u oči da me pogledaš ...

Kaže sve ...

Pogled koji gleda u tlo ...

Kaže više od tvojih neizgovorenih riječi.

"Svaki put kad nekome vjerujem, on mi pokaže da nisam smjela."

Glupost je zavoditi ženu kojoj je slomljeno srce dok je još ranjiva.Bit ćete joj tek usputna utjeha a onda će sa gorčinom krenuti dalje.Pričekajte dok se oslobodi..ne iskorištavajte njezine slabosti jer jedino bi vi mogli tu da deblji kraj izvučete.

"Nikad nisam prestala da te volim, samo sam prestala da ti to pokazujem."

Izgrist će te savjest zbog svega što si mi učinio. Obećavam ti.

Prošla su vremena kad sam zbog tebe dizala nos.Sad dižem ruke..dosta je bilo igre.Ali zatrebat ću ti ja , falit će ti sve moje..no kasno će biti..Ja kad odem jednom tu me više put ne vraća.

Čudni su ti muškarci...Prave se važni, hladni...nedostupni i čvrsti..kako snagom koju posjeduju tako i svojom voljom koja je nepokolebljiva..Ali, ipak..,kad se svjetla ugase, oni dršću i čine se tako maleni, nejaki i ranjivi pred samo jednom ženom.Tu su ono..baš što treba da budu.

Ti imaš savršenu moć da me slomiš baš svaki put kad pomislim da sam najjača i da mi niko ništa ne može.Pa čak ni ti.

Obično na svaka vrata kucam samo jednom. Ali samo ovaj put, voljna sam ti dati drugu šansu. Nadam se da ćeš ovaj put učiniti pravu stvar.

Srdačno, tvoja Prilika.

P.S. Molim te da prestaneš "cviliti" kako ti se nikad nisam ukazala. Jer jesam. Mnogo puta. Samo me nisi bila spremna zgrabiti.

Ne odustajte tako olako od onih koje volite.Čuda su moguća ako dovoljno jako vjerujete u njih :)

"Koliko to na njoj ima tajnih mesta koja bih želeo da poljubim?

Ali, ne sad. Jednom. Možda…"

Cim je crn i ima brkove, znaj koliko je sati. Ti su najopasniji ... ticrni sa brcicima ... Ako hoces mir u kuci, nadji za muza nesto pla-vo i belo, malokrvno. To nije neka velika sreca ali bar znas da imas muza. Za ljubav i tako ... ti crni su idealni ... Ali za brak - nikako. Koliko sam ja gledala, svi najveci ljubavnici na filmu sucrni i imaju brcice. Taj film u kome se oni pojave - to ne moze daprodje bez neke guzve, prevare ... Valjda im je takva krv ... Aposto brak nije film ... je l' tako? Bolje nam je da nadjemo nestoplavo, tiho i mirno ... Tu je mnogo veca sigurnost i garancija. D.Radovic..(zenski razgovori)

Pokušao sam sebi, kao razumnom čoveku, da objasnim da je tako moralo biti, i da sve to sigurno ima i nekih dobrih strana. Samo, još nisam otkrio ni jednu.

"DODJE MI TAKO... da posle mnogih ljudi dezinfikujem vazduh alkoholom , da ne bi uzdahnula cestice sujete i atome ljudske gluposti koje su posejali za sobom.." 

Oni koji cute najvise bi mozda imali da kazu,ali cute ipak,ne zato sto se plase svojih reci,nego zato sto znaju da njihovu cutnju razumeju oni koji bi razumeli i njihove reci ...

Trudila sam se. Stvarno jesam. Pokušavala sam lagati sebe pravdajući te, govoreći kako ćeš doći, kako ćeš opet biti tu. Ali nećeš, znam da nećeš. I sada sam to sebi priznala. Krećem dalje i ostavljam prošlost iza sebe, tamo gdje joj je i mjesto. Nema smisla više živjeti od sjećanja. Okrećem novu stranicu života i ne planiram ti se stalno vraćati. Znam, tebi to ništa ne znači, ali za mene je to velik uspjeh. Od sada gledam ispred, a ne iza

sebe. I uvjerena sam da ću uspjeti. Uspjet ću u inat tebi i svojoj ljubavi prema tebi. Uspjet ću si dokazati da ljubav postoji i bez tebe

"A vidiš, ona te je voljela. Mnogo, i više nego što si ti zaslužio. Ranjavao si je svaki dan. Polako srce slamao, ono njeno malo,napuklo srdašce. Ostavljao je, i mrzio to što joj se uvijek ponovo vratiš. Mrzio si i nju i sebe zbog toga. Milijun puta si je povrijedio, a ona ti svaki put oprosti. A ona je tebe samo jednom povrijedila. Zadnji put. Otišla je i više se nije vratila. Nije moglo srce više. Znaš koliko je ona noči probdjela i sama sebi srce razgulila zbog toga. A ti joj to nisi oprostio. Gade.

"Druže, čuvaj je se. Takve su ti najgore. Imala je slomljeno srce, do kraja smrskano. Od toga se nikada nije oporavila. Nije više osjećajna djevojčica, sad ne preže ni pred čim. Lomi, gazi sve što joj se nađe na putu. Jednom je voljela i zaklela se da više nikad neće.. i nije od tada, više nikada."

"Trebaš mi.Tek onako...Za tugu, za sreću,za par sati ćutanja.Shvati me tek tako...Trebaš mi za lutanja,izmedju jave i sna..."

Odlazio je i vracao se mnogo puta...Bez rijeci,bez opravdanja.Mada,mozda sam i ja bila kriva...nista nisam pitala. Svaki put bih ga samo zagrlila i otvarala mu vrata svoje sobe...svoje duse. Zasto? Pitam se i sama. Nisam imala snage da trpim njegovu prisutnost znajuci da ce opet otici,ali kada ga ne bi bilo pored mene,izjedalo me je samo to hoce li se opet pojaviti...Tesko je objasniti,ali ja sam tako odlucila. Odlucila sam da volim cekajuci.

A noć je bila toliko lepa... da se jutro pojavilo iz čiste ljubomore... u inat nama.''

"Najbolja stvar koju čovjek može da nauči u životu jeste, da postoje trenuci kada ne treba postavljati pitanja. Ćutiš i pamtiš..

" I eto, rastali smo se, baš onako kako sam i mislila da će biti, ali nisam mogla priznati sebi, niti ću moći... Ubi me tišina koja je ostala, poslije svega smo samo poznanici, dvoje ljudi koji su sada ništa, a nekad su bili sve... Nisam tužna, ne, stvarno nisam, imam lijepo sjećanje, samo mi fali... Fali mi i to je sve...

Do sada je trebalo da naučim hiljadu lekcija i naučila sam sve osim jedne koju nikad neću...Uvek se spoticala, spotičem se i spoticaću se...Nemoj da veruješ ljudima..Ne puštaj svakoga u svoj život, ne rukuj se sa svima, ne razgovaraj sa njima,ne pričaj im svoj život i tajne, jer će sve to iskoristiti i pretvoriti u nož sa otrovom i zabiti u tvoje srce...A tada će ti reći - To je život...Ne, dragi moji, to je zloba...

I na kraju, ostao je još jedan, ali ne manje bitan...kofer pozajmljenih snova, ukradenih želja, gomila grešaka,propalih iluzija...Njega namerno zaboravljam na povratku kući...i zato ti kažem, ne pakuj mi ništa... Svega imam previše...ono što želim ne možeš mi dati, a ono što sam ti dala, sačuvaj i pamti...Sada nema značenja, ali nekada, možda...Ko zna...

"Znala sam ko si ti i sve šta će se desiti, ali ipak sam lagala sebe da će biti drugačije, pristala na sve... I eto, sad imam samo snove...Znam da nekoliko savršenih minuta sa tobom, moraju biti zamenjeni danima tuge, ali pristajem, opet... Jedan minut, zagrljaj, dah, samo da bar još jednom osetim kako je biti potpuno biće."

Ubijao sam ju svojim nejavljanjem, nekako sam voleo da trči za mnom, siguran da joj to nikada neće dosaditi. Ali dogodilo se baš to, dosadilo joj je da se igram sa njenim osećajima. Falile su mi njene poruke, pozivi, dani su bili prazni bez njih. I tada sam ja nesvesno počeo raditi njoj ono što je ona nekada meni. Slao sam joj poruke na koje nije odgovarala, zvao ju ali je pozive odbijala. Mrzio sam to njeno ponašanje koje je zapravo videla od mene, ali nisam odustajao. Nakon par tjedana poslao sam joj poruku kako si, na koju je začudo odgovorila - odlično sam, divan je osećaj prestati biti budala, a još je divniji praviti nekoga budalom, hvala ti!

"Nisam ja osoba od velikih stvari, ja ne tražim puno.Zadovoljna sam s malim stvarima.Jedan pogled, ispod gustih obrva, jedan zagrljaj, poljubac i pokoja lijepa riječ, tek da znam da ti je stalo.Dosta, ne tražim više..."

Mala želja pri padu zvijezde ostala je neostvarena, ali ko zna, možda mi i ne bi funkcionisali. Možda smo bili savršeno pogrešni jedno za drugo

Rekao je da šutimo, da ne kvarimo trenutke i da pustimo da se sve slegne, da bi riječ možda pokvarila sve što se dogodilo, jer riječi umiju biti kao nož onda kada ti treba kašika. A ja sam samo htjela reći da mi je uljepšao život  Ne vrijedi. Toliko sam puta vraćala sat, kupujući ti vrijeme.Kasniš. Mnogo kasniš. Niko se toliko dugo ne čeka.Čak ni ti.

Naposlijetku, uvijek sam znala 'ko si i kakav si... - I mrzim tu tvoju ironiju !Mrzim tvoj pobjedonosni osmijeh kad shvatiš koliko sam na tebe slaba.Mrzim što si nepopravljivo đubre i mrzim što uživaš u tome.Mrzim što nikada nisi tu kad trebaš.Mrzim što daješ samo riječi, nikad djela.Mrzim način na koji me gledaš.Mrzim što se o tebi uvijek mora misliti na neki poseban, moj način.Mrzim što tako je*eno savršeno znaš kako sa mnom !Mrzim sebe svaki put kad tvoje ime usnama dotaknem.Mrzim što svaka navika na tebe podsjeća.Mrzim što ostavljaš trag u sjenama, u venama.Mrzim što još uvijek mogu da se vratim i na sebi osjetim onaj tvoj miris.Mrzim onaj strah dok brojim pobjede i poraze.I mrzim, mrzim što ovoj našoj priči o ljubavi uvijek fale zadnje stranice !!

Nikad nisam bila takticar, nikad necu biti, ne umijem, ne zelim... Uvijek kazem u momentu sta mislim, i osjecam... Pa kako god....Ja sam bila previse tvrdoglava da bih zaboravila, a ti previse ponosan da bi se izvinio. Mozda je tu pocetak svih nasih problema.

" Eventualno, imaš dvije opcije. Ili će on shvatiti da si vrijedna, ili ćeš ti shvatiti da on nije.

"Dva obrisa tela... Nocas... Jedno ubrzano diše, a drugo smiruje drhtanje ruku... Kupili su mrvu vremena, samo za njih dvoje... Rekli su davno šta su imali... Samo još da odcute svoje... I to je to..."

Ti bježiš od osjećaja koji se već dugo bore negdje duboku u tebi.Inatiš se,prijatelju.Ne želiš da priznaš sebi da je ona baš ta koja ti je prva misao kad se probudiš ujutro i zadnja kad legneš spavati.Inati se i dalje ali nemoj još dugo,jer takve kao ona nikoga ne čekaju,pa čak ni onog kojeg najviše vole.Ona ti spada u onu čudnu sortu žena,vjeruj mi.

Ponekad sam tako umorna od svega...od danas,od sutra...od tuge,od ljubavi... od malih zelja,od velikih snova...od sjecanja,od nadanja...a najvise od cekanja...ali ipak cekam...i cekacu...i pored toga sto je neko rekao da onaj koji ceka samo gubi vrijeme...ja mislim da onaj koji ceka,na kraju ipak doceka...jer uvek zavisi od toga koga i sta cekas..

Uživaj u svome inatu kad već misliš da će ti donijeti nešto dobro. Ja ću ti reći šta će ti donijeti. Besane noći kraj nje i kajanje što si me pustio da odem. Dok je budeš ljubio, vidjet ćeš mene. Dok je budeš grlio, žalit ćeš što to nisam ja. A dok je budeš imao, ugrizi se za usnu i prešuti moje ime, neka nikad ne sazna... Da bi dao sve da sam ja tu umjesto nje.Šta radiš? Ma ništa, zamišljam koje je boje štrumf kada ga daviš....:-)

Ali ipak priznajem, ti si moje nešto.Nešto što volim, i nešto do čega mi je stalo.Puno stalo.Dozvoljavala mi je da joj slamam srce iz dana u dan. To je trajalo dugo vremena. Onda je odjednom nestala. Falila mi je dugo, ali sam naučio živjeti s tim. S mišlju da smo izgubili jedno drugo, jer je nisam znao cijeniti. Ni nju, ni sve što smo imali zajedno.

"Voleo je da spava kraj nje. Samo to. Ništa više.Nije mu bila ni ljubav, ni prijatelj. Niti je zapravo ikada i razmišljao šta mu je ona... Samo je voleo onaj osećaj kada se privije u njeno krilo. To kako se savršeno uklapao u to mesto, kako ga je grlila čitavu noć i ljubila u ramena i potiljak. Mazila ga po kosi sve dok ne bi zaspao... Otvarala oči čim bi on otvorio svoje i smešila se sanjiva... Spavala je na uzglavlju njegovih leđa, potpuno pripijena uz njega i nije govorila ništa.To je, zapravo, možda najviše i voleo... Nikada ništa nije tražila, a bila je i prijatelj i ljubavnica, zaštita i spokoj. Dala je sve i nije tražila ništa…Možda je zato i ostala samo uspavanka, tiha pesma za lakši san, malo snage za dane koji dolaze."

Ostavljao je on nju sto puta. Ona je na kraju ostavila njega, prvi put, a i posljednji.

Opet sam te sanjala. Nije bitan sadržaj sna, ni šta smo radili, nego što mi uporno svraćaš u snove i proveravaš da li si tu.A gde bi bio?Kako si mogao i da pomisliš da nisi u mojim snovima?I ko više treba u njima da bude od tebe?

Priznat ću ti nešto. Nijednom muškarcu do sada nije uspjelo da okupira moje misli u krevetu pred spavanje, kao tebi. Zaplačem zbog svega tužnog s tobom. Neispunjenog. Zabranjenog. Nemogućeg. A onda izmame osmijeh sve lijepe stvari, svaki tvoj pogled, osmijeh, provokacija. Da si bar tu, samo dok ne zaspem. Da zaboravim da moram glumiti da mi nije stalo, bar kratko... Stalo mi je, o još kako.

Ako cutim... ne znaci da ne vidim i ne znam... Nekada sve znas i sve ti je jasno, ali se, jednostavno , pravis budala da vidis dokle to sve ide... A poslje... svima i sve prema zasluzi... Bozanski je opostiti, ali isto tako i ne zaboraviti..

Sreco JA ne dizem nos ,,Od takvih kao ti ,,JA DIZEM ,,,RUKE,,"A ja bih mogla... Mogla bih da ti kažem da te sanjam... Da te volim... Ali reci ništa necu... Cutacu...Jer, ja i kada cutim, cutim o tebi... "

Ne pravim cesto velike greske u zivotu,ali kada napravim to je pravo remek delo..

..I ako još išta ima da se oprosti, eto i to ti noćas opraštam...

Moj konj je ovde, ne interesuju me vaši prinčevi!"Kad muskarac ne zna sta hoce,pozdravite se sa njim zauvijek.Zna da hoce vas,ali ne zna sta hoce od zivota.On ne bi trebao da trazi ljubav,vec mapu za izgubljenu muskost!

Treba ubiti vrijeme do jutra...Dobro bi mi došao neki saučesnik za taj zločin.."Ne znam kada je počela da me gleda, ali nije prestala ni kada sam podigao glavu i pogledao je ravno u oči…Oni koji su nekad uspeli da vrate osmeh na lice na kom još ima tragova suza, znaju kako je to dobar osećaj."

Nešto sam razočaran ovih dana. Proći će. Ili neće. Jedno od to dvoje" Đ. Balašević

"Nije to bila laka žena, ni pokvarena, ni nevjerna žena... To je bila, jednostavno, zaljubljena žena, ništa posebno."Đ. Balašević

Umorna od onih koji me vole. A stalno mi suprotno dokazuju..Izdana od onih koji su se najlepse u vernost kleli..A sve kletve pogazili..Obelezena Judinim poljupcima cak i tamo gde ne treba.Ne vadim vise nozeve iz ledja..Jer ja ipak znam da prastam.. Placam im suzama.. I ponekim nacrtanim osmehom..Za mir.. Samocu.. Ne rezite mi krila.. Ja ipak znam da letim.. Tamo gde se najteze leti.. Po realnosti!

"Nemojte se uzrujavati ako imate problem, to nikamo ne vodi. Jer svaki je problem rješiv ili nerješiv. Ako je rješiv,nema razloga da se brinete, jer ćete ga riješiti, a ako je nerješiv, opet se nemojte brinuti, jer ga ionako ne možete riješiti."

Voljela sam te. Onako, kako se voli ne jednom u životu, već jednom u deset života. Prećutao si sve ono što je boravilo u tvom srcu. Sve ono što sam ja sa toliko truda zaslužila da čujem. Riječi koje su davno trebale biti izrečene. Trebala sam te pustiti, davno. Bilo me je strah. Samo pomisao da bi mogao voljet neku drugu ženu me užasava. Uvijek me je bilo strah da ćeš reći kako si sretan, sa nekom drugom ženom.

''I onda kada sam mislio da je pravo vrijeme da odem,da zaboravim i kada sam vjerovao da mi je svejedno,ona bi banula ni otkud i sve bi počelo ponovo. Ne znam zašto me taj pogled toliko očaravao,a da budem iskren,nisam se pretjerano ni otimao kada bi bila u mojoj blizini. Sa srcem ne možeš kako želiš..''Đ. Balašević

"Ustvari, ti mili nikad i nisi bio moj, to tek sad shvaćam. Nikad ne možeš posjedovati osobu koliko god ona bila 'tvoj neko'. Imaš, a opet nemaš. Komplikovano, znam. Ali opet bolje nego ovako, kada te nikako nemam.

Pola nevolja u životu imaju koren u tome što smo rekli ‘da’ suviše brzo i što nismo rekli ‘ne’ u pravo vreme.

"Povrijedio me. Da, to je ono što muškarci najčešće rade. A ja sam ga voljela, to je ono što žene najčešće rade. Nakon svega što smo zajedno prošli, kako mi je mogao lagati? Bila sam mu zamjena, obična lutka koju je bacio nakon što je iz nje izvukao posljednju mrvu ljubavi. Nikad zapravo nije osjećao nešto prema meni, nikad nije mislio ono što je govorio..."

Duboko vjerujem da se na ovom svijetu nista ne desava slucajno... ni susreti, ni rastanci, ni tuga, ni sreca... Sve je dio vec unaprijed smisljenog plana, u kome smo mi marionete cije konce vuce neko veci od nas samih... Zato se pokusavam ne zaliti na sve ruzno i tuzno sto me zadesi... samo sacekam da se taj cin zavrsi i zamjeni ga nesto bolje i ljepse.... Iza vrata bola koja se zatvore, uvijek cekaju vrata radosti koja se otvore... Zahvalna sam za sitne trenutke srece koje imam... nekad se cine tako malima, ali kad bolje razmislim, sasvim su dovoljni i veliki...

"I eto, rastali smo se, baš onako kako sam i mislila da će biti, ali nisam mogla priznati sebi, niti ću moći... Ubi me tišina koja je ostala, poslije svega smo samo poznanici, dvoje ljudi koji su sada ništa, a nekad su bili sve... Nisam tužna, ne, stvarno nisam, imam lijepo sjećanje, samo mi fali... Fali mi i to je sve...".Zapravo,nikad ga nisam namjeravala zavoljeti.Istinski znala sam jednu stvar.Znala sam da ljubav koju podaris nekom,daje toj osobi moc da te slomi...A on,on me slomio...

....Niko nas nije prevario toliko puta kolko smo puta to sami sebi učinili.

Ona je...Kako da ti kazem...Neko do koga mi je jako stalo... Ona je moj razlog,ustvari... Moja mala unikatna dragocenost u zalagaonici ovog ludila... Balasevic

*Ostaj nedostizna,nema i daleka,jer je san o sreci vise nego sreca.* 

"Želim bezbroj poljubaca posuti po Tvome telu... Želim Tvoje dodire po svojoj koži... Želim zaspati uz Tebe i probuditi te, šapćući Ti nežno: ZELIM TE...Na svaku tvoju grupost, odgovoricu njeznoscu, na svaku tvoju laz-istinom,

Smislio sam hiljadu stvari koje ću joj reci, a i ona je ponešto smislila, koliko je znam...Da smo rekli išta od toga, to bi potpuno zapetljalo stvar. Ovako, stvar se odmotala kao klupko vunice ispušteno iz krila. Zadivljujuće jednostavno.

Svega mi na svetu, volim te!I plašim se te ljubavi. Mnogo. Znaš koliko? Krv mi se zaledi u žilama kad mi dođu one glupave misli da možda nećemo uspeti, glas mi zadrhti kad osetim neku strepnju u vazduhu između nas, svako jutro nas poželim srećne još dugo.Volim te. Svaki delić mene te voli. Svakim dahom te želim, a telom osećam.Poljupcem me budi, zagrljajem ljubomorno čuvaj, a osmehom iznova osvajaj. Svaki dan. Ljubavi.

Ja volim moju naviku.Zagrlim jastuk, udahnem duboko, zatvorim oči i gledam te do zoresa one strane podsvijesti.Ti i ne znaš za to...Možda samo ponekad osjetiš da nisi sam, malo se promeškoljiš i nesvjesno udahneš ne želeći da se probudiš.Ne puštam jastuk sve dok mi jutro ne otme san, a ti nestaneš do slijedeće noći...

Toliko zelim da te sretnem onako kao slucajno...da ti pogledom prodrem do dna duse i tamo potrazim slova moga imena...ali uzalud...jer,znam da si me sakrio i od samog sebe...a ujedno se i plasim naseg susreta...jer pred tobom ce moje maske pasti i necu znati da odglumim da je sve ok...iz jednog pogleda otkrices da sama sam i kad sam medju ljudima...cujem tisinu i kad svi govore...zaplacem ponekad i uz komedije...i svaki dan biram maske za pozornicu zivota...predstava mora da tece dalje...zavesa je podignuta a ja samo molim da priguse svetla...spustam pogled pred prvim redovima publike...trepavicama krijem oci da me ne odaju...da ne otkriju stanje moje duse... da ne vide oziljke od suza na mojim obrazima i boru koja nosi tvoje ime...

Možda nekada, ali jednom sigurno, uhvatićeš sebe dadanima misliš samo o jednoj osobi.A možda i poreknes da se u tebi bude jača osećanja.Možda nekada, ali jednom sigurno, shvatićeš da te jeneko kupio jednim osmehom, iskrenom rečju,... ili, čak, možda, ni ne shvatiš čime si kupljena. A možda tone nazoveš ljubavlju.Možda nekada, ali jednom sigurno, razočaraćes seu nekoga ko ti znači, i obećaćeš sebi da više nikomenećes verovati.Možda nekada, ali jednom sigurno, oprostićešnekome i ponovo početi da veruješ.Možda nekada, ali jednom sigurno, shvatićes, da onajosećaj, koga ne želiš da nazoveš ljubavljuzna za oproštaj, zna za toleranciju, zna za kajanje,ali da nikada, ali nikada ne zna za granice.Možda ces nekada priznati sebi da si kupljena za čitavživot. A jednom ćeš sigurno shvatiti da si voljenai da nekoga beskrajno i iskreno voliš...

"Privlacnost medju njma je bujala, duboka i potpuna. Ostadoše kao sledjeni, pogleda uprtih jedno u drugo, skoro uplašeni. Kada se dva tela žele, ona se odmah prepoznaju. Kože iznenada pocinju da žude za upoznavanjem i sve što ih razdvaja postaje nepodnošljivo..."

Nikad ne rasplači ženu, jer Bog broji njene suze..Žena je stvorena iz rebra muževog, ne iz njegovog stopala da se po njoj gazi, ne iz njegove glave da se njome vlada, već iz njegovog boka da mu bude jednaka, ispod ruke da bude zaštićena, pored srca da bude voljena..

Neke stvari se u zivotu jednostavno dese.Neko kaze slucajnost,neko to naziva sudbinom...a ja za takve stvari samo kazem:'Za svako zasto postoji njegovo zato

Ako ikad budemo spavali zajedno, to će biti onako kako sam zamislio. I kako Bog zapovijeda. I niko neće spavati za vrijeme tog spavanja...Laku noć,njene pospane oči..."Balašević"

I tako to biva.... kad ne ocekujes nista i kad mislis da ti je krug ljubavi zatvoren, neko te pogleda i prepozna... Sacuva u oku nacin na koji hodas, smijes se, onaj slatki prah ljubavi iznad trepavica... Zavoli miris tvoje kose i boju tvoga pogleda, zapecati te u srcu i nema ti van... I tako sve pocne... ljubav, zanos, bajka.

Ako daješ – ne oklijevaj, ako oklijevaš – ne daj.

*Ne znas ti kako je kad boli srce...Kad hoces da ga iscupas,stavis u kutiju i zaturis negdje...i ne vidjas danima,mjesecima,godinama...ne osjecas nista i uzivas u lakoci zivota... Ne znas ti kako je kad toliko volis nekog da bi mu sve dao i ucinio,zelio s njim,nadao se,sanjao...volio ga,nadasve,volio ga... Ne znas kako je kad suzne oci krijes i lazno se smijes,dok ti dusa jeca... Ne znas kako je zeljeti Tebe vidjeti,i zagrliti,jako!*

Bolje ranije nego kasnije...bolje gorka istina nego slatka laz...

Ako ne pokusas, nikada neces znati da li je vrijedilo.

"Lepo je znati da postojiš u mom životu...nije bitno ni koliko, ni otkad, ni zašto…lepo je otvoriti oci i jednostavno znati da si blizu..

Kad bi znao kako meni oči zasijaju na pomen tvog imena, usne kako mi zatrepere od želje da se osmehnu, obrazi zarumene, a srce zadrhti...Kad bi znao koliko tražim te u drugima, tvoj osmeh, pogled, dodir... Sanjam da me ljubiš dok me tuđe usne dodiruju.I svi su kao ti, isto se smeju, isto govore, isto hodaju, grle, miluju, ljube... isto maštaju, sanjaju, isto pitaju, žele, nadaju se... isto vole, traže... isto lažu... ali nisu TI!Sklapala sam te, pokušavala sam... od jednog sam krala kosu, od drugog oči, sledećeg usne, pa zagrljaj... trudila sam se... ali niko nema tvoje srce... Ne ume niko da me voli kao ti, da me želi kao ti... nemaju tvoju dušu... Ne umeju da me poštuju kao ti, ne umeju isto da me navedu da osetim... Ne može niko da me dovede do ludila, i u istom tome sagori i sam poludi... Ne zna niko da zaćuti kad su reči suvišne, da me zagrli, kad mi je to najpotrebnije, da učini da poverujem da bajke stvarno postoje.Dala sam sve od sebe... i odustala... Nema boljeg, bar za mene

Dvije su stvari u kojima se razlikujem od njih.. U svemu i svačemu.

"Zao mi je sto nisam rodjen ili malo gluplji, ili malo pametniji. Gluplji da ne primećujem stvari oko sebe, ili pametniji da ih primećene, ne komentarišem!

Ako oprostis jednom-ljudi ocekuju da ces i drugi put,ako oprostis drugi put-nadaju se da ce biti i treceg puta,a ako oprostis pet puta ljudi su sigurni da to nece biti zadnji put,ali uvek zaborave jednu stvar : Mozda sam tolerantna kao niko na svetu,mozda oprostim najvecu gresku ali uvek sitnice su te koje preliju casu i onda nema nazad!

Zašto ovo radiš? Daj bar da razumem, reci mi... samo da znam!Zbog tebe ću mrzeti sve ostale muškarce, zbog mene ćeš uništavati sve ostale devojke... vraćaćeš im za nešto za šta nisu krive, mrzećeš što nisu ja.

Vidis poslije svega sto si mi uradio ja tebe i dalje volim!Koliko si me puta samo povredio i ja i dalje naivna vjerujem ti i volim te ! Znam, ne treba tako,jednostavno zelim da te zaboravim ali ne mogu !To je jace od mene!Zezas se sa mnom to je tako ocigledno,ali nema veze.I ko zna zasto je to dobro,mozda i nije ali tako

je.Srce si mi zarobio i dalje ne moze!Ponekad pomislim:Gotovo!Ja ovo ne mogu vise!E, onda stanem...pomislim na tebe i onda padnem,i vratim se tebi...

Izmontiram u sećanju neke sekvence, isečem kilometre materijala, utišam greške, pojačam aplauze, i baš me briga.. Samo mi još treba da počnem i u sebe da se razočaravam...

Ja zaista nemam mnogo da ti ponudim...par toplih zagrljaja, cistu dusu i jedno maleno ali verno srce...imam i kofer pun ljubavi i dva jastuka, pomalo vec stara...ali se jos oseca miris mojih snova...nemam ja mnogo na dlanu...par suza i jutarnju rosu kojom budim svoje lice...jedan osmeh i oci pune nade..

E,ne trudi se toliko da me izgubiš..Ja sam od onih što znaju sami kad treba da odu..

Nedostaje mi neko ko ce me razumeti, bez previse pitanje, zasto i kako...Zaroniti u moje oci, videti sta me boli, sta mi smeta i za cime ceznem...Pogledom prodreti duboko u moju dusu, shvatiti kako je zaista potrebno malo da budem srecna....

"Kada sebi odabereš ženu, budi joj i otac i majka i brat, jer ona koja zbog tebe ostavi oca, majku i brata ima pravo da od tebe dobije samilost oca, blagost majke i nježnost brata."

''Možda se nijedna druga vrsta intimnosti ne može uporediti s' dva pogleda koja se susreću s' istom sigurnošću i odlučnošću i jednostavno odbijaju da se puste.'' 

Ne mrzim te, ne iz razloga jer nisi zasluzio… vec zbog toga sto ja ne umem da mrzim…

Kada čekate nekoga nekoliko minuta,to je iz potrebe. Ako ga čekate nekoliko sati,to je iz povjerenja.Ali,ako ga čekate,iako znate da možda neće nikada doći.. E,to je onda ljubav...

"Ima jedna stvar koja se moze uciniti za samo jedan minut - nesto sto moze sve da promeni. Za jedan minut mogu da promenim svoj stav i za taj minut mogu da promenim citav dan...."

"Pa eto, mogu ti reći da mi nedostaješ i večeras. Ništa više nego prethodne večeri. I ništa manje, od sledeće večeri. Ali neću ti to reći. Naravno da neću. Osetićeš ti to već sam. Kao što i ja osetim da negde nekome nedostajem..."

MALI PRINC--- >"Lijepe ste, ali ste prazne, rece im on još. Covjek ne može da umre za vas. Naravno, obican prolaznik povjerovao bi da moja ruža lici na vas. Ali ona sama znacajnija je od svih vas zajedno zato što sam ja nju zavolio. Zato što sam nju stavljao pod stakleno zvono. Zato što sam njoj napravio zaklon. Zato što sam zbog nje poubijao gusjenice (sem one dve-tri radi leptirova). Zato što sam nju slušao kako se žali, hvališe ili kako ponekad cuti. Zato što je to moja ruža."

I sinoć sam ga sanjala. Molio me da sve zaboravim, preklinjao me da mu oprostim. A ja sam se bila toliko uživila u taj san, pa kad sam se probudila stvarnost me udarila u glavu. Ne žudim ja za njim, već za njegovim pokajanjem. Želim da mu se probudi savjest i da ga cijelo tijelo boli od nje. Eto samo to i ništa više. A ne volim ga, nimalo!

Nikada nemoj da se stidiš.Prihvataj ono što ti život nudi i pokušaj da piješ iz čaša koje se pred tobom nalaze. Sva vina treba piti...neka samo gutljaj,a neka celu flašu.-Kako to da znam?-Po ukusu.Dobro vino ume da prepozna onaj ko je probao i loše...

Ostaje nada da će nekada, negdje, neko htjeti da shvati mene, moja lutanja, maštanja i sanjanja i znati da ih prati....i ko zna...možda jednom nađeš me, tamo gdje prestajem ja, gdje počinješ ti, gdje stali smo mi, gdje sada su drugi....al' srest ćeš samo stranca, slučajnog prolaznika i pogled leden...iako te taj neznanac nekada volio više od sebe.

Ma, pusti večnost, hajde, bar noćas,da se volimo do kraja života..." 

Pojaviš se uvijek , baš onda , kada sam najmekša ... Imaš neko šesto ili deseto čulo...Možda te i moja čežnja prizove ... Šta god da je , tu si... Baš onda... Kada mi najmanje trebaš ...I kada te najviše želim....

"Obuci haljinu, odavno nisi. Pusti muziku glasno, igraj i pevaj... I, bez suza. Samoća je samo gost. Nazdravi, i kupi joj kartu u jednom pravcu."

Ja sam drugačije gledala na stvari. Ali na kraju krajeva, zašto da ne? Želim da pokušam. Šta, uostalom, imam da izgubim? Jednog muškarca kukavicu? A šta mogu da dobijem? Zadovoljstvo da ponekad spavam u tvom zagrljaju...razmislila sam, želim da probam...Na tebi je da odlučiš, uzmi ili ostavi.

Volimo iluziju... a posebno mi zene znamo od muhe da napravimo slona.... jedan osmijeh ili pogled i jedna rijec i mi cemo napraviti cijelu predstavu... i bicemo i scenarist i reziser i kostimograf i sminker i ono najvaznije glavni i sporedni glumac...a druga strana nema pojma kakva se bura i mecava kovitlaju u nasim srcima i sto se desava u nama... a kada sazna onda je kasno jer smo mi u velikoj ljubavi i povrijedjeni od te samo nase iluzije...

Obećala sam sebi da se nikad neću promeniti, da ću uvek biti ovakva kakva sam sad. Kad se pogledam u ogledalo vidim da nešto zrači izmene, nešto iznutra. Da se promenim onako kako drugi žele, to nešto posebno ne bi više nikad zračilo iz mene, moj osmeh više nebi bio moj. Ja sam ja - plešem po muzici koja svira u mom srcu, možda je pogrešna, ali je moja...

Profesor je stajao pred grupom studenata na času filozofije i držao neke predmete iza sebe. Kada je čas počeo, bez reči je podigao veliku praznu teglu od kiselih krastavaca, stavio je na katedru i napunio lopticama za tenis.Potom je upitao studente da li je tegla puna. Složili su se da jeste.... Zatim je profesor podigao kutiju punu kamenčića i sipao ih u teglu. Blago ju je protresao. Kamenčići su se otkotrljali u prazan prostor između loptica.Tada je ponovo upitao studente da li je tegla puna. Opet su odgovorili da jeste.Sledeća kutija koju je profesor uzeo, bila je puna peska. Kada ga je sipao, pesak je, naravno, ispunio sve preostale šupljine u tegli.Pitao je još jednom da li je tegla puna!? Studenti su ponovo odgovorili da jeste.Onda je profesor ispod stola izvadio dve šoljice pune kafe i sipao ih u teglu. Kafa je natopila pesak. Studenti su se smejali."Sada!?", rekao je dok je smeh zamirao, "hoću da shvatite da ova tegla predstavlja vaš život. Teniske loptice su važne stvari u vašem životu: vaša porodica, vaša deca, vaše zdravlje, vaša vera i stvari kojima se predajete. To su one stvari uz koje bi vaš život i dalje bio ispunjen, i kada bi sve drugo nestalo. Kamenčići su

one stvari koje su važne: vaš posao, vaša kuća i vaš auto.Pesak predstavlja preostale stvari. Male stvari.Ako napunite teglu peskom, nema mesta za kamenčiće i teniske loptice.Isto važi i u životu. Ako potrošite sve svoje vreme i energiju na male stvari, nikad nećete imati mesta za one važne stvari.Vodite računa o stvarima koje su ključne za vašu sreću.Igrajte se sa decom.Nađite vremena za odlazak lekaru.Izvedite partnera na večeru.Ponašajte se ponovo kao da vam je 18 godina.Uvek će biti vremena da se očisti kuća i urade popravke.Prvo se pobrinite za teniske loptice — stvari koje su vam zaista važne.Utvrdite svoje prioritete.Sve ostalo je pesak.Jedna od studentkinja je podigla ruku i upitala šta je predstavljala kafa.Profesor se nasmejao: "Drago mi je da ste pitali. Nju sipam, da bih vam pokazao, da bez obzira koliko mislite da vam je život pun, uvek ima prostora za šoljicu kafe sa prijateljem."

'Voliš li je ?" pitali su ga."Ne znam...Teško je voleti nju". Odgovorio je, zastao a potom nastavio:" Još teže ne voleti je..."A najteže je naći voljenu poput nje, koja te voli."

..." Kada čovek dublje zagleda u dušu sveta lako shvati da na svetu uvek postoji jedna osoba koja čeka onu drugu, bilo to nasred neke pustinje ili nasred nekog velikog grada… I kada se te osobe sretnu i njihovi pogledi se ukrste , sva prošlost i sva budućnost gube svaki značaj… I samo postoji taj trenutak…"

" Naučio sam, da ne možeš nekoga naterati da te voli i poštuje.Sve što možeš učiniti jeste, da budeš neko koga se može voleti i poštovati.Naučio sam, da su potrebne godine da bi se izgradilo poverenje,A samo sekunde da bi se uništilo.Naučio sam, da se ne računa šta imaš u životu,Nego koga imaš u životu.Naučio sam, da zrelost ne zavisi od broja rođendana, nego od iskustvai onog što si naučio.Naučio sam, da nije samo dovoljan oproštaj od drugih,nekada moraš naučiti kako oprostiti sam sebi.Naučio sam, da ne mora značiti da se dvije osobe ne vole,ako se svađaju, a da se vole, ako se ne svađaju.Naučio sam, da dva čoveka mogu gledati istu stvar,a videti potpuno različito. "

Kada potpuno vjerujete nekoj osobi, bez ikakve sumnje, dobit ćete jedan od dva rezultata..Osobu života...ili... lekciju života.....

Niti jedna zena nije toliko skupa da je ne bi mogao kupiti iskrenom ljubavi ... Ali ni toliko jeftina da se proda za šaku laži!

"Osim toga, nikad ga nisam namjeravala zavoljeti. Istinski sam znala jednu stvar... Znala sam to da ljubav koju nekome podariš daje toj osobi moć da te slomi."

Ja zivim u svom svetu koji sam izgradila i ljubomorno ga cuvam od svega loseg...Uvek cu biti ovakva kakva sam...dobra..vesela..naivna i neiskvarena..i dalje cu voleti dobre ljude...kao sto cu nekada verovati pogresnim osobama...stajacu na mestu izmedju jave i sna.. slusati tisinu.. gledati u daljinu i sanjati..Tebe...Nas...

"Kada se neko uvuce pod kozu, i postane nesvesno vazduh vaseg bica... Dzabe vam borbe i sav trud... Misli su odavno pronasle svoj put..."

"Odjednom je počeo da je pronalazi u drugim curicama. Neke su imale takav nosić, neke su hodale kao ona, ili se smijale na isti način, zabacujući lijepim pokretom glavu malo udesno... Neke su slično njoj šutjele, neke pričale... Ali nikad mu nije uspjelo da ih sve sastavi.

Trazila sam nekoga ko bi me uvek podsecao da sam pozeljna, posebna i drugacija dok mi bez povoda poklanja cvet.Trazila sam rec podrske dok idem ka svojim snovima, cvrst stisak ruke ako se na tom putu sapletem.Trazila sam cuvara mojih snova koji jednim osemhom odnese sve moje lose misli, za kojim strepim kada ga nema, za kojim uzdisem dok mislim na njega.Trazila sam ljubavnika koji budi moju mastu pogledom, na ciji dodir zatrepere moja cula, koji ljubi svaki deo mog tela i poznaje svaki moj uzdah.Trazila sam nekog s kim bih se smejala u sreci i s kim bih dugo plakala u tuzi.Trazila sam coveka iz mojih snova a negde sam se na tom putu izgubila.Sada sam zbunjena i sama...

Nekad se dobar domaćin stidio uzeti pozajmicu, kredit ili ne daj Bože da prosi.Obraz je bio obraz. Danas, su neki novi domaćini na vlasti....po svetu prose, a od naroda otimaju. I ne prezaju da su hvale koliko su isprosili, i od naroda oteli....Eh, obraz se negde.....izgubio.

Zar nije čudno dragi moj,kako vrijeme sve donese i odnese? Zar nije cudno kako nakon sto sam do bola voljela sve sto se zove tvojim,danas mi nista tvoje ne znaci? Zar nije cudno kako se dusa osjeca zivom vise nego ikada sad kad joj tvoje oci zelene ne mogu nista? Zato ti ja kazem dragi moj,vrijeme je cudo...mene je oporavilo od tebe samo da bi tebe onda razbolilo od mene.Pa zar nije onda smijesno kad mi kazes:"Jos nije kasno za nas" o,kasno je...itekako je kasno dragi moj...dok je moja dusa voljela i mucila se a ti je s prezirom odbacivao,dok je moj glas drhtao u tvom prisustvu a tvoje se usne smijesile mojoj zbunjenosti...dok je moj jastuk bio najbolji drug mojim besanim nocima,a tvoj grijala neka druga...imas hrabrosti da kazes da nije kasno...I onda opet ponovis:"Nije draga kasno za nas" ja se nasmijesim, bas kao nekad ti meni,samouvjereno i arogantno..."Izvini dragi,zurim na sastanak" kazem, pa se okrenem na visokoj potpetici i krenem u suprotnom smjeru od tebe,znajući da me tvoje oci prate...mene,onu koju si odbacio...sama,lijepa i oslobođena od tebe...nasmijem se glasno,ljudi me gledaju...pa neka,ovo je mojih pet minuta...eh dragi moj,zar nije zivot prokleto prelijep ?

"...Nekad jednostavno moraš otići da vidiš ko će doći za tobom. Tu nema premišljanja, ni odluke... Jednostavno - odeš. Nekim ljudima ne vredi dokazivati koliko ti je stalo do ljubavi ili prijateljstva. Možda i ne treba. Pravi i pošten čovek sve oseti, bez da mu kažeš... "

" Pravimo, nesvesno, zareze na necijoj dusi. Male, sitne, neprimetne. Zarez po zarez, dusa iscuri, nema je. Posle se pitamo odakle bezdusnost...Odakle grubost... 

I dodje mi da se napijem...onako muški, jednu...drugu...pa posle trece ture tamburaše zovnem...kad zasviraju onu staru da cašu razbijem, pa da im placam a oni samo meni nek sviraju...za umornu dušu moju.... dodje mi

da se napijem, na sto popnem i zaigram bosa...kukovima plešem,.plesom svojim dozovem Vas u ritam moj...dodje mi da se napijem....onako muški...

Nikada nisi umio nesto da uradis ,,I onda ,,odjednom ,,uradio si ono sto najbolje znas ,,Napravio si budalu od sebe ,,

"Znala je da će na njega misliti celi život, ma za koga da se bude udala.To je bila jedna od onih polusmešnih iluzija mladosti u kojima ima poprilično tužne istine."Djordje Balasevic

Nemoj da me pamtis po zlu... Nisam to zasluzila...Seti se da sam te volela. Seti se samo koliko.Ne umem da ti kazem zbogom. Zato cu samo da odem.I necu se osvrtati. Necu cak ni zaplakati.Stavljam osmeh na lice, flaster na srce...Samo ce moja zelja uvek da bude ista. I uvek ce ista pesma da me pomera i ubija.

Često sklopim oči... i ćutim.Vidim tvoj lik, osmehuješ mi se. Gledaš me, nežno, milo, govoriš nešto... Vidim, usne ti se miču. Te usne koje sam volela. Volela... Te usne koje nikad nisam poljubila.Sklopim oči i nežno ih ljubim. Tvoje usne. Medne.Tu pod sklopljenim kapcima, u šarenilu mojih misli, tvoje usne ljubim. Onako kako nikad nisam. Onako kako nikad neću.Zato često, sklopim oči i ... ćutim.

"Ona je malo svojeglava, takve je naravi, ali ume da bude pravi anđeo. Zavolećeš je već.."

"Poslala sam ga do vraga. Pogledao me i primakao se korak bliže.."

' Naravno da će reći da je srećna zbog tebe, nasmiješiti se i glumiti da je sve u redu. Ali pogledaj joj u oči, slomio si je. ''

Nema povratka nazad. Ne kaj se. Kada pokušvaš da se setiš kako je sve počelo. Otkrivaš da je sve počelo pre nego što si mislio. Mnogo ranije. I tada, u tom trenutku, shvatiš da se sve dešava jednom u životu. Koliko god pokušavao, nikad nećeš imati isti osećaj. Nikad više nećeš imati osećaj kao da si TRI METRA IZNAD NEBA. ♥ !

Ljubav se nikad ne može naći tamo, gde je nema...Niti sakriti tamo, gde je ima...Dobro je kad te svi vole pomalo...Niko previše, a neko sasvim dovoljno.

Tog dana, nešto je u njoj umrlo. Skamenilo se srce i duša se ispraznila, kao ljuska oraha. Ljudi je vide kao hladnokrvnu, snažnu i na sve otpornu. Ona to i jeste. Zaista. U životu, dođeš do trenutka kada ti postane svejedno. Kada svome bolu priuštiš minutu šutnje i pogled u prazno. " Ma nije njoj ništa ... " a svašta ti je. Čini ti se da cijelo vrijeme stojiš na granici između odustajanja i borbe. Vrijeme protiče. O, itekako protiče, nemilosrdno, šiba te u lice i ne čeka. Nikog..

Ne kažem da te ne volim, naprotiv. Pa, zato sam te i pustila, jer te volim! I sebe i tebe. Možda sam se malo izgubila na putu do tebe, ali sam se našla. Sve je sad lakše. Osoba u ogledalu mi je nedostajala. Oduševljava me, ponovo. Hrabra je, smela je, iskrena je i naučila je da voli. Ti si je naučio. Hvala ti!

"Kad' ostavljam, ostavljam za život ceo."- "Ali, voliš ga."- "Otkud ti to?"- "Znam te, bona."- "Šta znaš?"- "Sve ja znam. Znam da još uvijek tražiš opravdanje za sve što ti je uradio, za sve što ti je rekao. Znam da ga braniš od svih. Znam, bona, da za svaki poziv pomisliš da je njegov. I znam da se razočaraš kada vidiš da nije. Nisam slijep, vidim tvoj osmijeh kada ga spomenemo. I čujem kako ti glas zadrhti kada izgovoriš to ime. Znam, dobro znam, da bi ti sve dala, uključujući mene i ove moje riječi, da ga još samo jednom zagrliš. I sanjaš ga svaku noć. I mrziš sebe što ga nisi ni pokušala zaustaviti, što mu nisi rekla da ostane. Znam ja, da kad si sama misliš gdje je on. I da se brineš. Zato ti ne volim pričati kada ga vidim.. jer te znam. Voliš ga, još uvijek. Tako ga voliš."

Nego vidi... Znas prijatelju, ja sam nju volio. Ono mislim bas volio. Istinski, ludo i bez razmisljanja. Bila mi je jedina. Moja tajna, ona najveca. Sa mnogima sam bio, al' uvijek sam nju nosio u srcu. Najvise mi je trebala, a eto. Bas njoj sam najvise boli donosio. Nisam mogao da prihvatim cinjenicu da volim, pa sam je tjerao od sebe. Stalno joj se vracao, a ustvari bjezao od nje. U jednom trenutku pokazao bih joj da mi je stalo, a u sljedecem dokazao da sam djubre. I najgore od svega, kad god bih se vratio, ona je bila tu. A sada... - A sta sada? Prebolio si je? Ma kakvi. Ima trenutaka kad je zaboravim na tren, ono kad alkoholom ubijem zadnji komad mene. - Zasto joj sada ne odes i kazes sve? Eh vidis. Uspio sam sta sam htio. Otisla je od mene. Sad kad se vratim, vise je nema. Kazu da voli drugog, znam da to nije istina... Ali... Ukljucila je razum. Shvatila je ipak da sam preveliko djubre i da je ne mogu voljeti nikada. Voljet' onako, klasicno. Ne mogu biti tu za nju, a uvijek cu ocekivati da ona bude tu za mene. Ne mogu kad joj bude najteze doci, zagrlit' je, mada znam da ona mene bi. - Tebe je nemoguce shvatiti!!! Eh prijatelju, znam... To cujem cesto. Samo jedna osoba mi je rekla da me razumije... - Ko?! Pa ona, druze!

Dakle: ne brinite se tjeskobno za sutrašnji dan, jer će se sutrašnji dan brinuti za se! Svakom je danu dosta njegove muke.

Nisam komplikovana,naprotiv,jako sam jednostavna osoba...Sve sto mi treba su ljubav i postovanje,ostalo su sitnice...Sve mi se vise cini da vlada nestasica toga u svetu... Da ne uvene ono sto si posadio,ne treba mnogo... Ponekad samo jedan osmeh cini isto sto i kap vode.....

Ako ti zena kaze "nije bitno",znaj da si nesto posteno zajeb'o

Rijeci cesto nisu potrebne. Neciji postupci, ili izostanak njih, zamjenjuju bezbroj izgovorenih rijeci.

Kazu da sam se promijenila …nisam vise onakvaq kakvaq sam bila..u pravu su ljudi…drugacija sam..nee mislim das am gora..naprotiv bolja sam od mnogih koji mi sude…kazu das am drska..nisam.. samo ne dam da me gaze..kazu das am bezobraznas…nisam..samo udarce istom mjerom vracam..a svoje dugove uvijek placam… I opet, ne valjam…kazu das am izgubila dijete u sebi…nisam…samo ga vise ne pokazujem svima,..podigla sam zidove…do najboljegdijela mene stizu samo najbolji..ostali samo stoje iza zidova I pitaju se…kakva li sam iznutra….

Zivi danas, sjutra je relativno…danas pokloni osmjeh drugima, sjutra moze biti kasno…Danas reci nekome dag a volis, sjutra mozda ne bude tu…Postuj trenutak jer vrijeme je lopov…kad zavjese padnu,ne vrijedi kajanje, suze su licimerje… kad sve postane juce, sjutra je…

Ne zapocinji ako ne znas kako ces zavrsiti…

"" Ko me prihvati u najgorem stanju, zaslužuje me i u najboljem. "

Želio sam da se strpim i sustegnem od tebe, ali izdala me je ljubav u srcu koja za tebe od davnina traje. İ znaj da sam se u tebe zaljubio, i sada kad to znaš čini što hoćeš." 

Ostani i budi uz mene.Ne postavljaj previse pitanja i ne trazi da opravdavam zasto i zbog cega...Ne pitaj me nista,samo me zagrli i daj da osetim da trajes sa mnom,da dises pored mene i da shvatas......Samo mi pruzi ruku i oseti drhtaj koji se penje mojim rukama i ovaj nemir koji me otima...Oseti, jer...Moj ce dodir biti dovoljan da razumes sve bez ijedne reci.Ostani i onda kada mislis da nemas razloga i onda kada je najteze ostati i onda kada bi svako odustao...Ti... Budi tu... Ti ostani...

"Svako ima svoju tugu. I svakome se njegova cini tuznijom od tudjih.

Najvažnije stvari je najteže reći. To su stvari kojih se sramimo jer ih riječi umanjuju, a kad ih izgovorimo, stvari koje su se činile neograničenima dok su bile u našoj glavi, stisnu se na običnu, životnu veličinu. Ali ima tu još nešto, zar ne? Najvažnije stvari su preblizu mjestu gdje je zakopano naše tajno srce, kao putokazi prema blagu koje bi neprijatelji rado ukrali. I dogodi se da s naporom otkrijemo neku tajnu a da nas ljudi čudno gledaju, ne shvaćajući što smo uopće rekli ni zašto smo mislili da je tako važno da smo bili na rubu suza dok smo govorili. Mislim da je to najgore. Kad tajna ostane zaključana ne zato što nije ispričana nego zato što je nitko nije razumio."

'Moram podnijeti dvije - tri gusjenice ako želim vidjeti leptira.''

I nisam ocekivala nista bolje ,,ali sam mislila da smo drugaciji ,,Nisam vjerovala rijecima ali sam mislila da vrijede ,,Nisam te drzala cvrsce nego sto je trebalo ,,ALI TI MENE NISI DRZAO ,,NIMALO

"Ako me želiš, želi me celu. Ne po osnovu svetlosti i senke. Ako me želiš, želi me crnu i belu. I sivu, i zelenu, i zlatokosu i crnpurastu. Želi me danju, zeli me nocu. Ako me želiš, ne deli me: Želi me celu ili me ne želi...."

Možda joj nećeš biti prvi muškarac, ni posljednji ili jedini. Voljela je prije tebe i možda će voljeti poslije. Ali ako te sada voli, zar je bilo šta drugo bitno? Ona nije savršena – ali nisi ni ti. I vas dvoje možda nikad nećete biti savršeni zajedno, ali ako te ona može nasmijati, natjerati te da se dvaput zamisliš, priznati da je ljudsko biće i da griješi, drži se nje i daj ...joj najviše što možeš. Možda neće misliti o tebi svakog sekunda tokom dana, ali će ti dati dio sebe za koje zna da ga možeš slomiti – njeno srce. Zato nemoj da je povrijediš, nemoj da je mijenjaš, nemoj je analizirati i ne očekuj više nego što ona može dati. Smij se kad te čini srećnim, daj joj do znanja kad te izluđuje i neka ti nedostaje kad nije u blizini.

Ovaj dan mi se negde izgubio...Ako ga neko nadje, a dopadne mu se, neka ga zadrzi...Meni ionako ne treba...Sacekacu neki bolji..

Znas sta hocu....? Poljubac...da, poljubac ali ne obican... Hocu poljubac koji nece dodirnuti moje usne, prste...kozu... koji nece izazvati vrelinu mojih obraza koja ce proci kada se odmaknes od mene... Hocu poljubac od kojeg cu da drhtim danima...godinama... poljubac koji cu nositi stalno sa sobom gdje god bila i kuda god posla... Hocu poljubac, ne tvojih usana, vec tvoje duse... Da dusa tvoja dotakne dusu moju poljupcem istovremeno i lakim i vrelim, i mirnim i strasnim, i tihim i glasnim.....

Od danas okrećem novi list! Sve gluposti ne mogu stati na jednu stranu.