Cirkovic-Sima-Istorija-srednjovekovne-bosanske-države-SKZ-Beograd-1964tt (2).pdf

S1P1L ĆIRKOVIĆ

ISTORIJA SREDNjOVEKOVNE BOSANSKE DRŽAVE

BEOGRLD

1964ISTORN JA SREDŠOVEKOV VE BOSAISKE DRŽAV EPR EDGOVOR

10 СИМЛ ТхИРКОВТСЋ

Sims M. Ćipkoeić

ISTORIJA SREDNjOVEKOVNE BOSANSKE DRŽAVE

UVOD

RAZVOJ ISTORIJSKOG PROUČAVANjA SREDNjOVEKOVNE EOSANSKE DRŽAVE

Interesovanje prošlost srednjovekovne Bosne nije se razvilo,

kao što bi bilo prirodno, iz proučavanja , izdavanja i

komentarisanja njenih srednjovekovnih istorijskih spisa.

Srednjovekovna Bosna je ostavila u nasleđe samo do-

kumentarne izvore. Sa čitave njene teritorije nije sačuvan ni

jedan jedini srednjovekovni narativni izvor. Obja- šnjenje za to

se ne može nalaziti samo u pretpostavci da je sve iščezlo i

propalo u teškim vremenima turske vlasti, već je daleko

verovatnije da je tome doprinela osobena du- hovna atmosfera u

srednjovekovnoj Bosni koju su stvarali krstjani bosanske crkve.

Iz istih dubokih razloga, iz kojih je bila l išena crkvene

arhitekture i monumentalnog slikarstva, Bosna je ostala i bez

svoje književnosti.

Posle turskog osvajanja jedino su franjevački manastiri, nastali u decenijama uoči pada Bosne, održavali nekakav kulturni kontinuitet. Ali i oni su se suviše dockan pojavili i premalo su urasli u bosansko društvo, da bi mogli da budu, u pravom smislu, čuvari i prenosioci istorijskih tradicija. To jasno pokazuju dve hronike koje su u njima nastale: Fojnička (iz druge polovine XVII veka) i Hronika fra Nikole Lašvanina (iz kraja XVIII v.). Za stariju istoriju Bosne one imaju, kao što je s razlogom rečeno, „svega nekoliko i to sasvim pomućenih i nepouzda- nih vesti“ (V. Ćorović)

7 СИМА ЋИРКОВИЋ

.Što se, uprkos svemu tome, istorija srednjovekovne Bo- sne nije sasvim zaboravila, treba zahvaliti dubrovačkim istoričarima. Pod kraj XVI veka su u Dubrovniku, koji je dotle imao samo skromnu analistiku, pod utIcajem uzora koje je pružala italijanska humanistička istoriografija, sazrevala prva značajna istorijska dela: Kraljevstvo Slo- vena (II tedpo 6.edI 51agiJ mljetskog opata Mavra Orbinija1 i Izvod iz dubrovačkih letopisa (Sorgozo ggzGgeIo AedN appaI <I Kaiza) Jakova Lukarevića.2 Mnogostruke, tesne i trajne veze južnoslovenskih država na Balkanu i Dubrov- nika bile su poznate njegovim lrvim istoričarima. U punom smislu to važi za Mavra Orbinija, za koga je rečeno da daje „prošlost svoga grada u prostranom prikazu istorije svih Južnih Slovena" (N. Radojčić). Istorija Bosne je veoma trezveno opisana na poslednjih pedeset strana Orbinp- jevog dela. Mestimično su korišćeni u međuvremenu izgu- bljeni izvori, te je spis mljetskog opata i danas neobično dragocen.8 Interes Jakova Lukarevića je više vezan za rodni grad, no i pored toga, on ima dovoljno povoda da govori o Bosni na mnogim mestima svoga nespretno kompono- vanog dela. Kao i njegov saEremenik i prijatelj Orbini, i Lukarević je za sastavljanje svoga spisa upotrebio veliki broj dela. Od izvanredno velikog interesa je činjenica da je Lukarević zabeležio i dva dela koja bi trebalo da po- tiču iz srednjovekovne Bosne. Prvi je Ue1ettvIsK MŠsć. sgot$1a <I Vozgpa, po kome, kako sam navodi, prikazuje delovanje Nemanje i njegove braće u Primorju, a drugi je Iisgu Natioge NagoaIsć sgop1$1a Etapie1e Steso. Njega je koristio pričajući o buni u Bosni posle smrti bana Stjepana I Ko- tromanića i o bežanju njegove udovice i njenih sinova u Dubrovnik.4 Oba ova znamenita dubrovačka pisca su svojim delima izvršila veliki uticaj na dalji razvitak naše istoriografije. Oni su svetskoj nauci dali podatke o Ju- žnim Slovenima na kojima će se temeljiti prikazi njihove istorije u XVII i XVIII veku.

Veliki značaj za upoznavanje bosanske prošlosti su imala i dela velikog hrvatskog istoričara Trogiranika Ivana Lučića (Joćagšeb Biszib). U svome glavnom delu Ie tedpo Va1tpa1gae e1 StoaNae ŠJGG V/5 Lučić se bavi Bo-


snom gde god se događaji tešnje vezuju sa Hrvatskom i Dal- macijom, a to je dosta često u XIV veku. Pored toga, on je u dodatku spomenute knjige objavio tekstove nekoliko izvora koji sadrže značajne podatke za bosansku istoriju (spisi Tome arhiđakona, Mihe Madkjeva, Pavla Pavlovića i dr.).

Naročito je dragocena arhivska građa koju je Lučić upotrebio i često doslovno objavio u svome drugom delu Me- totge 1z1og1sće sI Tgadipo ota s1e11o Tgai (Venecija, 1673) i u dopunama i ispravkama svojih glavnih dela.'1

Vesti koje su doneli Oroini i Lukarević u svojim delima predstavljaju jezgro prikaza bosanske istorije, koje u svome delu NGzgotGa bugap1gpa <1irNs1 sotptepSag1o Ši51ga1a donosi veliki francuski naučnik Dikanž (Sćat1ez s1i Rtezpe zgeit <1i Sapde).'


I na primeru Bosne se lepo vidi koliko politička zoi- vanja neposredno deluju na razvitak istoriografije. Kra- jem XVII veka, kada se počela osipati moćna Osmanlijska Carevina i kada se posle oslooođenja Hrvatske i Ugarske i zelikih uspeha u Srbiji i Makedoniji granica između Habzburške Monarhije i Turske Carevine privremeno usta- lila na ivicama zemljišta Srbije i Bosne, ove dve naše zemlje su se našle u centru političkog interesovanja. Re- šenja iz 1699. su smatrana za privremena; Habzburška Mo- narija je stremila dalje ka jugu, i osvajanja koja su predsto- jala unapred pravda^ta argumentima iz istorije. Dokazivanje prava ugarske države na Bosnu, na temelju njihovih odnosa u srednjem veku, ostalo je otada crvena nit koja se provlači kroz sve prikaze bosanske istorije napisane od strane Ma- đara. Otpor mladog nacionalizma Južnih Slovena u XIX veku reagovao je na to velikom žestinom, ali istim metodom. Otuda, gotovo do naših dana, u istoriografiji o srednjovekovnoj Bosni dominira pitanje čija je Bosna, pitanje uvedeno u istoriografiju sa strane i bez ikakvog naučnog opravdanja. Ovu literaturu otvara jedan mali spis hrvatskog političara i istoričara Pavla Ritera-Vitezo- vića: Vozzpa satrIua zgue tedpit e^ GŠegG1iz 81erćapg iŠtg Vozzpae tedhz (Tugpalaae, 1712.),3 u kome je opisan kraj srednjovekovne bosanske države bez novih izvora, ali sa jasnom tendencijom.

Ista tendencija provejava i kroz prvu istoriju Bosne. na nemačkom jeziku, koju je napisao B. A. Oeđćags119 u okviru jedne višetomne istorije sveta. Gebhardi se trudio da prikupi svu literaturu i objavljene izvore. Njegovo delo je dosta brzo postalo pristupačno i srpskim čitaocima, preko izvoda koji je iz Gebhardijeve istorije <Srbije i istorije Bosne napravio Jovap Rajić i izdao sa svojim napomenama.10


Bosna^ j§ kao posebna politička celina prikazana u veoma obimkoj istoriji, koju je napisao češki autor Mak- similijan Šimek,11 diletant koji je ulagao znatne napore oko izrade ovog dela i vršio za njega istraživanja u Beč- kom arhivu. Od skoro pet stotina strana ove istorije, jedna trećina se odnosi na srednjovekovni period bosanske istorije. Ali domaći izvori nisu iskorišćeni ni u ovom, dotle najobimnijem pregledu. Šimek je naročito podvlačio prava Ugarske na Bosnu, njegova politička tendencioznost, zajednička uostalom mnogim delima ovog razdoblja, stoji svakako u vezi sa planovima o rušenju i podeli Osmanlij- ske Carevine.

Drukčija tendencija provejava kroz delo Franje Ksa- vera Pejačevića NGz1ogga betoše12 u kojem se nalazi jedan kratak ali značajan pregled bosanske istorije. Političke pretenzije kod Pejačevića sasvim je potisnula želja da se postigne sjedinjenje istočne i zapadne crkve pod okriljem papstva. Pored ozbiljnosti i kritičkog smisla, ovaj pregled se odlikuje i vestima o odnosima Bosne i Srbije, potpuno zanemarenim kod starijih pisaca, izuzev Jovana Rajića koji je u delu Istorija razpih slovenskih narodov, najpače Bolgar, Horvatov i Serbov,13 u okviru istorije Srbije izla- gao i prošlost Bosne, služeći se, uz ostale, i vizantijskim i nekim domaćim izvorima.


Niz dela stvorenih u toku XVIII veka završava Isto- rija Srbije i Bosne, izvanredno plodnog nemačkog istori- čara Johana Hristijana Engela, koja se pojavila u samom početku XIX veka.14 Kao i Šimekovo delo, Engelov spis predstavlja deo jedne istorije Ugarske i pridruženih zemalja. Engelova revnost u traženju nepoznate izvorne građe nije došla do izražaja u prikazu bosanske istorije, tako da se ona temelji na vestima koje su prikupili raniji istoričari. Naročito je mnogo Engel preuzimao iz dela Ra- jića i Pejačevića. Njegova istorija Srbije i Bosne je mnogo čitana i tokom decenija je bila glavni izvor obaveštenja o prošlosti naših zemalja.

Tokom XVIII veka javljaju se, pored opštih pregleda političke istorije, i prvi spisi koji obrađuju crkvenu istoriju Bosne. Najvažniji je ogroman rad jezuite Danijela Farlatija Šuggsitp zasgit,15 kome je bio cilj da prikaže istoriju katoličke crkve kod Južnih Slovena. Farlati je izneo na svetlost dana znatan broj dotle neiskorišćenih izvora, pre svega papskih bula i dokumenata nastalih u crkvenim središtima naših zemalja.10 Izlaganje u sedam velikih tomova podeljeno je po biskupijama, i Bosna je dobila mesto u IV tomu, mada važnih podataka ima i u VI tomu gde se obrađuje istorija dubrovačke crkve. Izvori koje je Farlati sakupio dali su mu uvida u specifičnost bosanskih crkzenih prilika, tako da je on, u stvari, prvi isto- ričar bosanske jeretičke crkve i začetnik jedne snažne struje u našoj istoriografiji. Posebno proučavanje crkvenih prilika u Bosni, koje je privlačilo isto tolkko pa- žnje i kao sva ostala bosanska istorija zajedno, nadoigzuje se upravo na Dani]ela Farlatija.


Među brojnim saradnicima Farlatijevim nalazio se i bosanski franjevac Filip Lastrić, koji se zbog svoga dela Eriote ue1izsa1it ćozpepzgz rtoigpsgae17 može smatrati ro- donačelnikom franjevačke istoriografije, čiji je doprp- nos poznavanju srednjovekovne bosanske istorije ostao skro- man i ograničen, pre svega, na prošlost franjevačkog reda.

Prva polovina XIX veka bila je u istoriografskom lo- gledu veoma jalova. Oduševljenje za srednji vek, kojim je bio ispunjen intelektualni život zapadne Evrope u ovo doba i koje je dalo podsticaj za nastanak veoma vrednih dela i jedva do danas nadmašenih publikacija izvora, nije moglo odjeknuti u lašim zemljama. Nije bilo ni opštih društvenih uslova ni razvijene inteligencije, a s druge strane, više nego skromna kultura Južnih Slovena nije nipošto bila zasićena klasicizmom. Jedina istorija, koja se i dotle negovala, bila je srednjovekovna istorija, a ona nije zabeležila nikakav uspon: domaći ljudi još nisu bili dorasli zadacima koje je vreme postavljalo, a stranci, čiji je doprinos dotle bio pretežan, okrenuli su se svojoj narodnoj prošlosti.

Kada je romantizam sredinom veka zahvatio i Južne Slovene, ljubav prema


gtrošlosti je nadahnula pre svega traganje za domaćim istorijskim spomenicima. Prve rezultate su osetili kroz otkrivanje i publikovalje izvora nastalih na domaćem tlu i napisanih na narodnom jeziku. Bili su to upravo izvori sasvim zanemareni u dotadašnjem istoriografskom radu, tako da je već prva zbirka bila dovoljna da unese ogromno osveženje i izazove pravi prej;rat u znanjima o srednjovekovnoj bosanskoj istoriji.

Pod prilično neobičnim okolnostima nastala je prva zbirka domaćih dokumenata, prepisanih krišom u Duboov- niku uoči selidbe jednog dela njegovih arhivskih riznica u Beč, i objavljenih 1840. u Beogradu pod imenom popa Pavla Karano-Tvrtkovića.18 Franjevcu Ivanu Jukiću prvom je palo u deo da ove izvore iskoristi. On je pod karakterističnim pseudonimom „Slavoljub Bošnjak“ objavio 1851. delce 2e-

14

S. 'V.irković: Istorija srednjovekovne bosanske državeSIML ĆIRKOVIĆ

t1jorG$ g rouGezGtsa Vobpesuviše kratko i popularno i za- visno od Pejačevića, da bi moglo izvršiti znatniji uticaj na nauku. I nadalje se napredak ogledao iznad srega u objav- ljivanju nove domaće izvorne građe, čime su stv&rani predu- slovi za pojavu vrlo vrednih dela u poslednjoj četvrtini XIX veka. Vrlo kratak pregled bosanske istorije, koji je objavio ruski filolog A. Majkov u svojoj istoriji srpskog jezika 1857.20 ne može izmeniti takvu ocenu.

Posle zbirke Karano-Tvrtkovića usledila je regesta bosanskih dokumentarnih izvora objavljena od Ivana Ku- kuljevića-Sakcinskog,21

zatim MopitpetIa Zegđgsa Franje Miklošića,22 čime je sasvim neuko publikovana zbirka Karano-Tvrtkovića istisnuta iz upotrebe. A u isto vreme pojavila se i zbirka Meda Pucića Spomenici srpski28 sa sasvim novim i za istoriju Bosne neocenjivo važnim poveljama i pismima. Tih godina su se pojavile i zbirke vatikanskih i mletačkih dokumenata, a time su ujedno bili stvoreni čvrsti temelji za dalji uspešniji rad.

15

U to doba se već počeo uveliko osećati uticaj zračenja iz sredina sa razvijenom istoriografijom. Rad na istoriji, postavljajući sve oštrije zahteve za primenu već uveliko izgrađenog naučnog metoda. prelazi u ruke školovanih istoričara sa velikim obrazovanjem i jakim kritičkim smislom. Kritički pravac je zavladao u istoriografiji o Bosni gotovo neprimetno, bez ogorčene’ borbe sa romanti- čarskim rodoljubljem, karakteristične za razvitak istorijske nauke u Srbiji. Objašnjenje se može naći u činje- nici da u Bosni nije bilo žilave epske istorijske tradicije koju bi morali rušiti istoričari kritičkog pravca i u okolnosti da se u ovo vreme istorijom Bosne nisu ba- vili domaći ljudi već istraživači iz Hrvatske i Srbije, ili stranci oslobođeni tradicionalnih predrasuda. Kri- tički pravac doneo je sobom i svest o neophodnosti ispitivanja pojedinačnih problema i uzdržljivost prema ši- rokim sintetičkim zahvatima. Pa ipak, srednjovekovna Bo- sna je dobila dosta rano jednu potpunu istoriju koja i danas zaslJtkuje poštovanje mada je napisana pre više od tri četvrtine veka, i mada joj je prethodilo tek nekoliko posebnih rasprava.To je Rogpe$1 Vozpe s!o rgorazI kgaCe^bNja, hrvatskog istoričara Vjekoslava Klaića (18 4 9—19 2 9).24 Klaićeva istorija je napisana kritički i trezveno, na osnovu svih tada poznatih objavljenih izvora i temeljno proučene literature. Sve do uoči Drugog svetskog rata ona je bilaosnovni priručnik za srednjovekovnu bosansku istoriju, a njen malo prošireni nemački prevod Ivana Bojničnća-l bio je jedini izvor obaveštenja za inostrani naučni svet. Dalji razvitak nauke, naročito veliki broj posebnih istra- živanja nastalih krajem XIX i početkom XX veka, i pojava novih izvora, pre svega iz Dubrovačkog arhiva, pokazali su značajne praznine u Klaićevom delu i to naročito za period XIV—XV veka. Danas izgleda najviše zastarela opšta koncepcija Klaićeva. Sav u tradicijama austrijshe i mađarske istoriografije, Klaić posvećuje pažnje skoro jedino političkoj istoriji u najužem smislu, a razvitak privrede i društva ne dotiče ni u onoj meri u kojoj su to poznati izvori dozvoljavali. Ličnosti vladalaca su u Klaićevom prikazivanju najodgovornije za tok zbivanja, pa je, razumljivo, i periodizacija bosanske istorije izvršena po vladavini banova i kraljeva. Uz to se kroz čitavu knjigu provlači jedna rodoljubiva protivugarska nota koja predstavlja istovremeno i dug vremenu i odjek hrvatsko-ugarskih sukoba u doba kad je knjiga nastajala.

16

Pojedinačna i .detaljna istraživanja započeta već nekoliko godina pre pojave Klaićevog dela predstavljala su u sledećim decenijama, glavne doprinose upoznavanju srednjovekovne bosanske istorije. Skoro svi istaknuti srpski i hrvatski istoričari su proučavali izvore za bosansku istoriju i, u manjoj ili većoj meri, svojim prilozima una- pređivali ovu granu studija. Najveći hrvatski istoričar XIX veka Franjo Rački (1828—1894),-“ uz jedan obiman prikaz dramatičnih godina južnoslovenske istorije na prelazu iz XIV u XV vek, u kojem Bosna zauzima centralno mesto, dao je još danas nenadmašeno i nezamenjeno delo VodotŠ g ra- Gaget (1869—70).-t Nasuprot Božidaru Petranoviću koji je neposredno pre toga pokrenuo pitanje o karakteru bosanske crkvene organizacije tvrdeći da su bosanski „krstjani:‘ pravoslavci,28 Rački je dokazao da je „crkva bosanska“ ogranak velikog dualističkog pokreta raširenog od Male Azije do Francuske, i time bosanskoj crkvenoj istoriji udario temelje koji su do danas ostali neuzdrmani. Rodo- načelnik kritičkog pravca u srpskoj istoriografiji Ila- rion Ruvarac (1832—1905)20 dao je takođe vredne priloge istoriji Bosne, naročito Tvrtkovog doba. Njegov saborac Ljubomir Kovačević (1848—1918)30

obogatio je fond izvora, dok je Stojan Novaković (1842—1915)31 zaslužan pre svega zbog istrrijsko-geografskih ispitivanja. Poseban interes za Bosnu, među srpskim istoričarima aktivnim krajem

XIX veka, pokazivao je Ljuba Jovanović (1865—1928)32 i dao korisne priloge za početak i kraj srednjovekovnog perioda bosanske istorije. >

17

Austrougarska okupacija Bosne i Hercegovine 1878. delovala je u značajnoj meri na razvoj proučavanja bosanske istorije. Nova vlast je zemlju izvlačila iz zaostalosti, opšti kulturni nivo se dosta naglo uzdigao, tako da su se pojavile i ustanove zainteresovane za srednjovekovnu pro- šlost Bosne. Najvažniji među njima je bio Zemaljski muzej u Sarajevu, osnovan 1885,33

koji je uskoro pokrenuo svoju publikaciju Glasnik Zemaljskog muzeja,'6* zaslužnu u veoma velikoj meri za proučavanje bosanske istorije. Preko 70 godišta ovog časopisa, koji još i danas izlazi, predstavljaju pravu riznicu izvorne građe i naučnih saopštenja. Pored Beograda i Zagreba, najjačih središta istorijske nauke u južnoslovenskim zemljama i najaktivnijih u pro- učavanju bosanske.prošlosti, javlja se i novo središte u Sarajevu sa svojim pregaocima. Posebno među njima zaslu- žuje da bude pomenut Ćiro Trz*helka (1865—1942)35 zaslu- žan pre svega zbog neumornog sakupljanja arheoloških spomenika i istorijskih izvora. Odsustvo pravog kritičkog smisla i stručnog znanja oduzimalo je, međutim, njegovim raspravama trajniju vrednost.

Tuđinska vlast je u svoju kulturnu delatnost u Bosni i pomaganje istorijskih studija unosila "svoje račune i pod- vrgavala ih svojim političkim ciljevima. U težnji da pa- rališe nacionalnooslobodilačke uticaje iz drugih jugoslovenskih zemalja, pre svega iz nezavisnih država Srbije i Crne Gore, okupatorska vlast je potencirala posebne istorijske tradicije Bosne i Hercegovine i svesno težila da veštački stvori posebnu bosansku nacionalnost. Austro- ugarski okupacijski politički sistem je negativno delovao na razvoj nauke i na taj način što je potpirivao srpsko- hrvatske polemike oko Bosne. Odbijajući ugarske tvrdnje temeljene na „istorijskim pravima“ i argumentima iz državnopravnih odnosa. da Bosna pripada Ugarskoj, Srbi i Hrvati, najzainteresovaniji za Bosnu među Jugoslovenima, pokretali su pitanje „pripadnosti" iz nacionalnog aspekta. Polemika oko toga da li je Bosna srpska ili hrvatska zemlja vodila se, doduše izvan nauke, kroz publicistiku i propagandu, ali nije ostala bez odjeka ni u naučnim raspravama o srednjovekovnoj bosanskoj istoriji. Skoro kod svakog pisca se lako otkriva čije

18

stanovište zastupa. Dok se nacionalna zainteresovanost u naučnim raspravama srazmerno malo oseća u izboru tema, tendenciji i načinu argumentacije, njihovi rezultati su, šireći se izvan strogo naučnih krugova dobijali često sasvim drugi smisao i vršili često veoma štetno dejstvo. Pritisak čitave te mučne atmosfere bio je toliki da se iz redova naučnika nisu čuli glasovi da je to pktanje, raspravljano sa toliko strasti, ukoliko se tiče srednjeg zeka, s naučne tačke gle- dišta lišeno svakoga smisla.

U ovo doba se opaža vraćanje interesa za istoriju Bo- sne i kod stranih istoričara. Neosporno najveće zasluge ima Konstantin Jireček (1854—1913)36 koji se Bosnom bavio u okviru srpske istorije, kojoj se u najve*ćoj meri posvetio od kako je otkrio bogatstvo i vrednost dubrovačke arhivshe građe. Podaci dubrovačkih arhivskih izvora su omogućili novo veliko osvežavanje i produbljivanje studija o prošlo- sti Bosne. U orijentaciji prema izvornoj građi Dubrovač- kog arhiva, na Jirečeka se naslanja jedna snažna struja u našoj medijevalistici, koja je imala svoje predstavnike u skoro svakoj generaciji naučnika i koja je dala najplodnije i najznačajnije doprinose poznavanju srednjovekovne Bosne. Svojom studijom Trgovački putevi i rudnici u srednjevekovnoj Srbiji i Bosni Jireček je ispisao prve stranice toliko zanimljive bosanske privredne istorije. Pored niza manjih priloga o detaljnim pitanjima, uvek punih sigurnih, preciznih podataka i novina, Jireček je dao i prvi zna- čajni celoviti pregled bosanske istorije u našem veku. Čitavu istoriju srednjovekovne Bosne on je izneo u svojoj Istoriji Srba (1911). Sav napredak u izučavanju srednjovekovne Bosne, posle Klaićeve knjige, došao je do izražaja u ovom monumentalnom delu. Osobenost bosanskog politič- kog razvoja je, ipak, ostala u izvesnoj meri zaklonjena istorijom Srbije, koja je bila u centru pažnje autora i po kojoj su izvršeni periodizacija i raščlanjavanje knjige. Obilje novih podataka, pre svega iz Dubrovačkog arhiva, za unutrašnju istoriju Bosne, iznetih u drugom velikom Ji- rečekovom delu, nije takođe omogućilo da se stvori jasna i reljefna slika o društvenom i privrednom razvoju Bosne, opet zbog toga što su podaci i zaključci ove vrste stopljeni sa onim još brojnijim koji se odnose na. istoriju Srbije.

19

Početkom XX veka proučavanje bosanske istorije do- živelo je polet pojavom jedne nove generacije jugoslovenskih istoričara, koja je svoju pažnju poklonila ovoj zemlji. Oni su većim delom proizišli iz Jirečekove škole, ali svoj interes nisu usredsredili isključivo na srednjo-

20 СИМА •Е.ИРКОВИЋ

vekovni period kao njihov veliki učitelj. Jovan Radonić (18 7 3—19 5 6)37 i Aleksa Ivić (1881—1948)88 svoj naučni rad su započeli monografijama posvećenim pojedinim lično- stima iz bosanske istorije. Korisne priloge je dao i Sta- noje Stanojević (1874—1937),88 a Nikola Radojčić,40 takođe Jirečekov učenik, osvetlio je mnogostruko istoriografiju o Bosni. Iz Jirečekovog kruga je izašao i Vladimir Ćo- rović (1885—1941),*} koji se istorijom Bosne istrajno bavio u toku čitavog svog naučnog rada. U Hrvatskoj, na počethu veka, dao je svoje značajne doprinose poznavanju prošlosti Bosne znameniti' istoričar Ferdo Šišić (1869—1940).-12 U monografiji o Hrvoju Vukčiću, on je iscrpno prikazao razdoblje s kraja XIV i početka XV veka, u kojem je bosanska istorija tako tesno povezana sa hrvatskom. Šišić je dao takođe i jedan pregled čitave istorije Bosne u okviru hrvatske istorije. Za napredak studija o prošlosti srednjovekovne Bosne do prvog svetskog rata, vrlo koristan je bio rad Mađara Lajoša Talocija (TćaPosgu 1854—1918), i to daleko više zbog organizovanja edicija izvora i sakupljanja građe, nego zbog samostalnih rasprava.

Posle Prvog svetskog rata. obnovljen je rad naučnih ustanova, pokrenute su nove publikacije, ali je intenzi- tet studija opao, mada su opšti uslovi za negovanje nacionalne istorije u novoj državi bili znatno povoljniji. Do- brim delom to treba pripisati smeni generacija — u toku rata je umro niz značajnih naučnika, među njima i Kon- stantin Jireček — i izvesnom rasprostiranju istoriograf- skih napora u širinu, usled toga što su istoričari mlađe generacije počeli poklanjati svoju pažnju čitavom nizu dotle zapuštenih naučnih oblasti. Bosni je ostao veran Vladimir Ć.orović, koji je rad na istoriji svoga rodnog kraja, započet još u Sarajevu, nastavio i kao profesor Beogradskog univerziteta. Posebnim raspravama on je u toku dve decenije pripremao tle za jedan celovit prikaz bosanske istorije.


U periodu između dva rata, razbuktala se diskusija o osnovnim pitanjima bosanske crkvene istorije. Pokrenuo ju je profesor bogoslovije Vaso Glušac, koji se inače nije isticao proučavanjem bosanske istorije. On se vratio staroj tezi Petranovića, koju su u međuvremenu zastupali pisci-diletanti u lokalnim publikacijama, i dokazivao da je bosanska crkva bila pravoslavna. U čitavo pitanje je unošeno dosta nacionalne i političke strasti i Gluščeva 'teza‘je u krugovima.. kojima je godilo pravoslavlje u srednjovekovnoj Bosni, naišla na odobravanje veće nego što je zasluživala po svojoj utemeljenosti i naučnoj vrednosti. Znatno docnije, u godinama uoči rata, na istu poziciju temeljnog odbacivanja čitave koncepcije Račkog o dualistič- kom karakteru bosanske crkvene organizacije, stao je i za- grebački istoričar Jaroslav Šidak. On se odlučno ogradio od Glušca/;; jer mu nije bilo teško da pokaže neodrži- vost teze o pravoslavlju. Po njegovom shvatanju, crkva bosanska je „bila jedna kršćanska zajednica s podlogom u ćirilometodijevskoj baštini, podjednako nezavisna o Rimu i Carigradu, i nije imala u sebi nikakvih heretičkih elemenata dualističkog tipa“. Svoje shvatanje „problema bosanske crkve“ Šidak je branio sa daleko više znanja i argumenata, ali ga je izgradio na istim metodski neodr- živim temeljima: na apriornom odbacivanju podataka ka- toličkih izvora.

U samo predvečerje Drugog svetskog rata, 1940. godine, pojavio se dosad najobimniji i najpodrobniji prikaz srednjovekovne bosanske prošlosti — „Historija Bosie“, Vla- dimira Ćorovića. U knjizi zamišljenoj kao prvi deo jedne velike istorije Bosne sve do 1918, Ćorović je stigao da izloži prošlost Bosne od preistorije do 1482. godine. Uvodni delovi su razrađeni osobito podrobno, tako da se tek posle sto strana čitalac sreće sa Slovenima, a sve do posle Kulinog doba izlagana je uporedo i čitava istorija Srbije. „Historija Bosne“ je izrađena na osnovu svih tada poznatih izvora i literature i na osnovu neobjavljene arhivske građe koju je Ćorović godinama sakupljao u Du- brovačkom arhivu. Sve je to omogućilo, zajedno sa znatnim brojem prethodnih detaljnih studija, da Ćorovićevo delo bude neuporedivo sadržajnije i potpunije od svih ranijih pregleda bosanske istorije. Pa ipak, ni na njega se ne mo- žemo uvek i u svemu osloniti. Dubrovačka građa je kori- šćena nepotpuno, tako da se, naročito za period od XIV veka nadalje, moraju učiniti mnogobrojne dopune i ispravke. I koncepcija dela u celini bila je zastarela već u trenutku njegove pojave. Kao i u ranijem Klaićevom prikazu, privredni, društveni i kulturni razvoj je za- nemaren. Ponešto što sami izvori neposredno daju ili što je utvrđeno u ranijim radovima, spomenuto je, ali su ostale nepovučene osnovne linije društvenog i privrednog kretanja. U pitanjima crkvene istorije, Ćorović je po- državao koncepciju Račkog, ali je činio tolike ustupke njenim protivnicima da je gotovo došao do


kompromisnog rešenja. Osim toga, delo nemn jasne ni u|tut|» čtt .* <m razvi- tkom opravdane periodizacije, niti podel« koja 6i olak- šala preglednost i uočavanje bitnih oddtsd lojedinih razdoblja bosanske srednjovekovne istorije^. V

Posle Ćorovića, pojavilo se još jedno delo sa. ambici- jom da pruži zaokruženu sligu bosžnshe .sredv»ovekovne prošlosti u celini. To je Rsp)Gje$1 hetšIja Vozpeg Negsedougpe koju ]e izdalo Hrvatsko kudturno društvo Napredak u Sarajevu, 1942. U stvari, to je zbornik priloga raznik autora u kome sasvim nesamostalni pregled poli- tičkog razvitka (M. Perojević) zauzima lavovskh deo. Kva- litet pojedinih dogfinosa je veoma razlihkt, tgored sasvim neupotrebljivih priloga o crkvi i uređenju (Đ- Truhelka), nalaze se i korisni, kao što je pregled ugarskhh izvora (F. Šišić) i bosanskih rukopisa (V. Vrama). Trenutak pojave je ostavio suviše mnogo izrazito negativnhh tragova na ovoj knjizi. Pored toga što sadrži pohvale neprijatelj- skoj okupaciji i fašističkom režimu, oka je m sadržajno retuširana u duhu ustaške propagande. Samo mali broj stranica ove vrlo obimne knjige služi kauci i samo zbog njih vredi da bude spomenuta. Inače su ratne godine zna- čile skoro potpuni prekid studija u čitavoj zemlji.

Novi polet su istraživanja sr>edn>o»ekovne bosanske istorije doživela u oslobođenoj zemlji. Naprstku studija najviše su doprinosili istoričari koji su svoj rad za- počeli još u deceniji pre Drugog svetskog rata. Prvo mesto među njima neosporno pripada Mihamlu Diniću, koji je u izučavanju srednjovekovne Bosne najdoslednhje zastupao onu razvojnu liniju u istoriografiji, koju je zasnovao Konstantin Jireček. Sistematsko istraživan»e dubrovač- kog arhivskog materijala omogućilo mu Je da dođe do vrlo sigurš-gh i vrednih rezultata iznetih u većem broju rasprava, od kojih svaka znači krupan korak kapred u upoznavanju srednjovekovne Bosne. Njihov značaj je utolnko veći što se odnose na čitav niz područja zanemarekhh u znatnoj meri još od Jirečekovog vremena. U posderatnom periodu, njegovi najveći doprinosi istoriji Bosne s^' dve monogra- fije o rudarstvu i o bosanskom državnom sa6or>u. M. Dinić je dao, i jedini u posleratnom periodu, prikaz srednjovekovne bosanske istorije u celini.44 Iako vrlo mali po obimu, zbijen u strogo određene granice jedne glave pri- ručnika Istorija naroda Jutoslavijs. on predstavd»a naj- tačniji i najsvestraniji pregled istoriJe sredšovekovne Bosne.

Kroz čitav niz godina, glavnu pažnju su privlačila crkvena pitanja. Dok su u predratnom periodu najjače dolazila do izražaja mišljenja onih koji su shvatanja Račkog dovodili u pitanje, sada su se sa svojim argumentima pojavili branioci „bogumilske“ koncepcije. Aleksandar So- lovjev, Dragutin Knivald i


Mihailo Dinić u posebnim raspravama dokazivali su dualistički jeretički karakter bosanske crkve. Zahvaljujući njihovim rezultatima, temelji koje je bosanskoj crkvenoj istoriji udario Franjo Rački , ostali su neuzdrmani. Jaroslav Šidak je 1954. shvatanje Račkog prihvatio kao opšti okvir za rešenje problema, a Vaso Glušac je došao do apsurdne pozicije negiranja dua- lističke jeresi uopšte. 4 5 I posle toga, pitanje bosanske crkve nije prestalo da zaokuplja istraživače , težište interesovanja se pomerilo prema bosanskim rukopisima i arheološkim spomenicima.

Karakteristična ra posleratni period je činjenica da se istorija Bosne neguje u svim našim većim naučnim centrima, od JBubljane gde je Gregor Čremošnik (1890— 1958)48 razvijao pomoćne discipline i prounavao pojedina pitanja iz političkog razvitka, preko Zagreba, gde se Ja- roslav Šidak aktivno bavi crkvenom istorijom, do Beo- grada, gde je Mihailo Dinić pored szog szestranog istra- živačkog rada prema bosanskoj istoriji uputio nekoliko svojih učenika. U Beogradu je, pored toga, grupa istoričara umetnosti (Svetozar Radojčić, Vojislav Đurić, Jovanka Maksimović, Ivanka Nikolajević) dala značajne doprinose poznavanju srednjovekovne bosanske umetnosti. Veći značaj nego što ga je imalo ikad ranije, dobilo je Sarajevo, kao centar u kojem se radi na bosanskoj istoriji. Uz stare i zaslužne ustanove i publikacije, Sarajevo je dobilo u posleratnom periodu svoj univerzitet i Naučno društvo i veoma važne publikacije, kao što su izdanja Naučnog dru- štva i Godišnjak Društva istoričara Bosne i Hercego- vine. Ovaj naučni centar ima i svoje medijevaliste koji su istoriju srednjovekovne Bosne zadužili svojim veoma vred- nim doprinosima. Pre svih, to su Akto Babić, čije je interesovanje posvećeno pitanjima unutrašnjeg razvitka srednjovekovne bosanske države i Desanka Kovačević, istori- čar srednjovekovne bosanske privrede. Važna arheološka istraživanja srednjovekovnih spomenika preduzima Zemalj- ski muzej u Sarajevu; on je započeo i dve veoma važne publikacije: korpus srednjovekovnih bosanskih natpisa i korggus srednjovekovnih bosanskih nadgrobnih spomenika^GLAVA PRVA

OBRAZOVANjE BOSANSKE DRŽAVE (X—XII v.)

IZVORI

Veoma je oskudna građa na kojoj počiva naše poznavanje najstarije bosanske istorije. Nekoliko fragmentarnih vesti kod pisaca X i XII veka predstavljaju jedinu podlogu za prika- zivanje šenog najranijeg perioda. Na prvom mestu stoji vizantijski car Konstantin VII Porfirogenit sa delom O narodila (H>e ab.t1p1z1tapb.0 Gtreggo). Sin Lava VI Mudrog, car Konstan- tin VII (912—959), ostavio je u istoriji daleko značajniju uspo- menu kao pisac nego kao vladalac. Od njegovih dela za istoriju Bosne je interesantan samo pomenuti spis u kome se nalaze oba- veštenja o doseljenju, oblastima i državama Južnih Slovena. Temeljna kritička proučavanja spisa O narodila pokazala su da on predstavlja kompilaciju u kojoj se gotovo ne oseća ori- ginalno stvaranje piščevo. Mnoga ponavljanja, kompozicioni ne- dostaci i neusklađene vesti pokazuju da je siis sastavljen sd većeg broja manjih spisa, fragmenata tuđih dela, diplomatskih i drugih izveštaja, itd. To je samo uvećalo njegovu izvornu vrednost.1

Sasvim drukčijeg karaktera je naš drugi glavni izvor za ovo razdoblje, Letopis Popa Dukljanina ili Barski rodoslov, kako bi pre trebalo nazvati ovaj spis. Ovaj skromni sastav ne- poznatog pisca nastao je u Baru, u drugoj polovini XII veka, najverovatnije u vremenu od 1160. do 1180. godine.1 Velika je razlika u pogledu sadržaja između početnih i završnih glava Rodoslova. U prvom delu se iznosi genealogija kraljeva nekakve fiktivne zajedničke države svih Južnih Slovena na teritoriji od Dunava do Jadranskog mora i od Istre do Drača. U njoj se mešaju sasvim fantastična lica sa imenima vladalaca pozna-

ttim iz drugih izvora, sze u potgguno pobrkanom hronološkom redu. Završni deo Ba-rskog rodoslova se ograničaza isključivo na dukljansku državu i teritoriju između Kotora i Skadra. Hronološki red je ovde pouzdan, a poneke ličnosti poznaje.mo iz dela vizantijskih pisaca.

Sredinu i prelaz između ovih delova čini izvod iz žitija svetog Jovana Vladimira, dukljanskog kneza. Dok je prvi deo ovoga spisa neupotrebljiv kao istorijski izvor, za doba olisko piščevom vremenu se možemo osloniti na njegova oskudna kazivanja. O Bosni ima u Rodoslovu podataka na više mesta i oni su sasaim nejednake zrednosti. I

Jednu kratku ali dragocenu zest dugujemo vizantijskom piscu Jovanu Kinamu, istoričaru dooa Komnina i sekretaru cara Manojla I. Kinam je oio učesnik zizantijsko-ugarskih ratova vođenih na našem zemljištu, te otuda njegov podatak o banu Boriću ima naročitu vrednost.* Borića spominje i bJtop <3e Kega, ugarski pisac XIII veka, u delu Sezsa Nipdatotit. O Bosni se govori u odeljku o nemačkim doseljenicima Oe pobg- IĐiz abêpgz koji je stariji od celog sgšsa.

I РИМСКА ДАЛМАЦИЈА

Средњовековна оосанска држава је настала на тлу рим- ске провинције Далмације насељене Словенима. За разуме- вање почетака друштвене и државне организације у Босни неопходно је упознавање оба ова елемента. Новодосељено словенско становништво представљало је, приликом обра- зовања државе, виталну снагу која је у освојене области донела своју специфичну друштвену организацију и из ње израсла правна схватања. Земљиште, на којем ће ухватити корена државна организација у Босни, сачувало је остатке цивилизације изграђене од римских освајача и романизо- ваних илирских староседелаца. На томе земљишту су се одржали и остаци предсловенског становништва, које је, пре но што се стопило са освајачима, одиграло улогу прено- сиоца касноантичких утицаја.

Илирска племена насељена у унутрашњости Балкана била су у почетку историјског доба под јаким и искључи- вим утицајем грчке цивилизације. Полазне тачке у ширењу овога утицаја биле су грчке колоније на нашој обали.Ја-

27 СИМА Ћ.ИРКОВИЋ

Među izvorima za ovaj period moraju se spomenuti i dve ugarske povelje. O njima će biti više reči u sledećem odeljku (v. str. 45).drana: Dirahion (Drač), Apolonija (Polini kod Valone) i, naročito za područje Bosne, Narona (danas Vid, blizu ušća Neretve). Tu je bio početak važnog trgovačkog puta kroz dolinu Neretve, glavne komunikacije između Bosne i mora kroz čitavo rimsko doba, srednji vek, sve do danas.

Trgovci su prvi krčili puteve kojima su prodirali razni elementi grčke kulture. O živom trgovačkom prometu između ilirskih plemena i Grka svedoče brojna otkrića novca grčkih gradova i kolonija i nalazi oružja i kera- mičkih proizvoda, kod kojih tehnika izrade i, ponekad, grčka signatura nedvosmisleno otkrivaju poreklo. Za trgovcima su prodirali! grčka pismenost, religija i politički uticaj. Ilirsko pleme' Daorza je kovalo novac sa grčkim natpisom i predstavom Hermesa. Političke veze Ilira i Grka ilustruje epizoda Dimitrija Hvarskog, a potvrđuju ih i bračne veze istaknutih ilirskih porodica sa Grcima.

Ovaj stariji, grčki sloj u kulturi ilirskih plemena, nije ostavio tragove koji bi mogli imati značaja za docnije doseljene Slovene. Grci su se u svojoj kolonizaciji zaustav- ljali na samoj obali mora, u zaleđe su prodirali samo po- jedinačno, a njihovi mnogostrani uticaji dotakli su samo površinu ilirskog plemenskog života. Važnija od svega je činjenica da između ovog „grčkog“ perioda i naseljavanja Slovena leži nekoliko vekova rimske vlasti nad ilirskim . teritorijama.


Gušenjem ilirskog ustanka, 9. godine n. e., završen je period od preko dva veka uporne borbe rimskih osvajača i ilirskih plemena. Granice Rimskoga Carstva obuhvatile su trajno i naše oblasti. U toku rimskog perioda potpuno se izmenila privredna i društvena struktura oblasti na kojima se docnije prostirala srednjovekovna bosanska država. Pod rimskom vlašću, posebne teritorije pojedinih plemena povezane su u daleko prostraniju celinu, čiji su okvir predstavljale granice rimskih administrativnih jedinica. Na samom početku, Ilirik je, kao carska provincija, podeljen na Dalmaciju, kojoj je pripalo i zemljište docnije Bosne, i Panoniju. Dalmacija je obuhvatila veoma prostranu teritoriju između morske ooale i reke Save, sve od Istre na zapadu do JBeša na istoku. Čitav niz podela i reorganizacija provincija, koje su uvek vodile ka stvaranju većeg broja manje prostranih jedinica, mimoišao je uglavnom Dalmaciju, tako da se ona u gotovo istom opsegu održala do propasti Carstva.

Zemljište ispresecano brojnim planinskim masivima i ograncima, i razbijeno tako na veliki broj zatvorenih celina u kojima se odvijao privredni i društveni život, povezano je sistemom komunikacija koji se sastojao od velikih puteva i njihovih mnogobrojnih ogranaka. Rimljani, keosporno, nisu veliki poduhvat izgradnje puteva započelp svugde na golom zemljištu. Ponešto su nasledili od Ilira, ali je tehnički izvrsna, planski izvedena i dobro čuvana mreža komunikacija u celini, ipak, njihovo delo. Otkri- veni ostaci i trase rimskih putova pokazuju da se naročita pažnja posvećivala povezivanju neposrednog jadranskog za- leđa sa krajevima dublje u unutrašnjosti, ali isto taho da su brojne bile i veze među naseljima u unutrašnjosti. Putevi su u rimskoj Dalmaciji građeni i u III i GU veku n. e., kada je Carstvo već bilo potresano ozbiljnim krizama. Mreža rimskih puteva je predstavljala dragoceno nasleđe koje su Sloveni primili od rimskog režima. Delimično su se mogli koristiti još i u srednjem veku, a najveći deo docnijih karavanskih puteva sledio je nekadašnje rimske trase.


Pod rimskom vlašću, u krilu rimskog robovlasničkog sistema, došle su do izražaja prirodne odlike tla i bogatstva zemljišta. U ogromnoj meri su razvijene proizvodne snage i čitavo privređivanje je unapređeno. U ovom periodu je, svakako, postala primetna crta koja odvaja privredno aktivne rejone od pasivnih, visokih planinskih oblasti. Naselja, komunikacije i čitav privredni i društveni ži- vot usredsređeni su bili, razumljivo, u područjima sa privrednom snagom. Tragove ove podele, čija je granica bila sve upadljivija ukoliko je kasnoantička civilizacija više napredovala, zatekli su takođe Sloveni posle svoga doseljenja. Oni su poseli upravo one delove zemljišta koje su nekada Rimljani držali i eksploatisali, ali su sve po- činjali iz početka.

U privredi rimske Dalmacije izuzetno veliki značaj je imalo rudarstvo. Kod rimskih pisaca, kod kojih se inače veoma retko nailazi na podatke o ovim krajevima, Dalma- cija je važila kao zlatonosna zemlja. Naravno, zlato nije bilo ni jedini, ni glavni proizvod rimskog rudarstva u Dalmaciji. Brojni ostaci antičkih rudnika svedoče da su dobijani i gvožđe, olovo, bakar i srebro. Rimski rudnici na teritoriji Bosne su grupisani u nekoliko oblasti. Jedan važan bazen je bio u središnoj Bosni, između gornjeg toka Bosne, gornjeg toka Vrbasa i Lašve. Drugi se nalazio u zapadnoj Bosni u području Sane, Japre i Une, a uz srednji tok Drine bila je treća glavna rudonosna oblast čiji centar je bila Ek>ta\aa, nedaleko od docnije Srebrnice. Ovde je bilo i sedište rimske rudarske administracije; tu je delovao rgosiga!og še1aDogit Panonije i Dalmacije, upravnik či- tavog rudarstva dveju rimskih provincija. Arheološki i epigrafski materiâl sačuvan na mestima rudarske proizvodnje svedoči da su rimski rz^dnici uveliko radili i u toku III i IV veka n. e. Kada se posle mnogo vekova u srednjovekovnoj Bosni obnavljala rudarska delatnost, Sasi, pokre- tači drugog velikog talasa rudarske proizvodnje, išli su stopama svojih rimSkih prethodnika. Dva najglavnija srednjovekovna rudokopna područja, centralno i istočnobosan- sko, poklapaju se sa velikim rimskim rudnim bazenima. Jedino je oblast zapadne Bosne ostala neiskorišćena u srednjem veku.


Druge privredne grane na tlu Bosne u antičko doba su nam ostale skoro easvim nepoznate. Intenzivnu poljopri- vredu potvrđuju brojni nalazi uŠae gizIsae, jezgara poljo- privrednih gazdinstava. Bez sumnje, stočarstvo je sačuvalo značaj, glavno zanimanje Ilira.

ОБРАЗОВАШЕ БОСАНСКЕ ДРЖАВЕ (X —XI I В .) 31

Unutrašnjost Dalmacije bila je zahvaćena procesom urbanizacije, karakterističnim za najveći deo provincija velikog Rimskog Carstva. Ostaci antičkih naselja dali su povoda za hipotezu da su neki krajevi, naročito zapadna Hercegovina, bili u rimsko doba gušće naseljeni no u docnijim vremenima. Rimska naselja se u osnovi nadovezuju na starija ilirska, mada su Rimljani u periodu osvajanja uništavali ilirska utvrđena središta da bi smanjili mo- gućnost otpora. Naselja su uopšte sa teško pristupačnih uzvisina premeštana na ravna i otvorena mesta. Jedan deo ilirskih utvrđenih naselja naročitog tipa, „gradine“ u današnjoj naučnoj terminologiji, održao se i u toku rimskog perioda. Veća rimska naselja su se obrazovala u oblastima sa razvijenim proizvodnim snagama, uz mesta rudarske proizvodnje, pokraj logora rimskih garnizona i ponegde uz veće mineralne izvore. U većoj meri je bilo urbanizo- vano Primorje, dok su se u unutrašnjosti provincije gradovi nalazili u privredno najaktivnijim oblastima. Na osnovu istorijskih i arheoloških izvora poznat je prili- čan broj rimskih gradskih naselja na teritoriji Bosne. Ostaje nepoznat položaj nekih koja su pomenuta u izvorima po imenu, kao što ostaje nepoznato ime nekih gradova od kojih su se sačuvali značajni materijalni ostaci. Ti gradovi su imali razlinit položaj u rimskom administra- tivnom sistemu. Rang kolonije, koji je stanovnicima obezbe- đivao prava ršmskJih građana, imali su, pored stare Narone, Domavia (od III veka) i, možda, gezriđCsa Aciae 5..., na mestu današnje Ilidže kod Sarajeva. Ovaj grad je inače imao status samoupravne opštine, kao i jedno drugo naselje na mestu današnje Rogatice. Najorojnija su bila gradska naselja sa statusom municipija: ]Zotau1a (pre nego što je postala kolonija), E&Lie Ue1iz, blizu izvora Rame; VJzŠe Mo\'a (danas Vitez na Lašvi), BIipsšp (Hutovo Polje), 5r1opiš (u DOLINI Sane), 5a1\aae (blizu Glamoča), Re1ua (blizu Livna). Municipiji čija imena danas nisu poznata nalazili su se: u Šipovu, Skelanima, Duvnu, Stocu, Gracu kod Posušja, kod Kiseljaka, kod Ljubuškog i u Rudom. Za izvestan broj mesta čija su imena poznata nije poznat rang keji su imala. Privredna snaga provincije omogućavala je da se gradovi u našim oblastima približe svojim uzorima u Italiji i ostalim delovima Carstva. I u unutrašnjosti Dalmacije su građeni forumi, hramovi, vodovodi i velika javna kupatila. Ostaci takvih objekata su nađeni na raznim mestima današnje Bosne i Hercegovine.

Sve mnogobrojne tekovine rimske civilizacije na na- šem tlu stvarane su snagom autohtonog ilirskog elementa koji je prvo politički, a zatim i kulturno uvučen u rimsku sferu. Nosioci romanizacije u unutrašnjosti Dalmacije bili su pre svega vojnici legija stacioniranih na ovom tlu, naseljeni veterani i pripadnici rimskog upravnog aparata. Imena koja daju natpisi ne upućuju na zaključak da je osetna bila kolonizacija italskog stanovništva u unutrašnjosti Dalmacije. Kao i u


svim drugim delovima Carstva, i ovde su gradovi bili etnički šareni. I u Bo- sni se nailazi na nadgrobne natpise Grka i Orijentalaca. Polazne tačke romanizacije bili su gradovi, tako da je asimilacija domorodačkog življa bila jaka pre svega u urbanizovanim područjima. Uključivanje domaćeg življa u rimske vojne jedinice je takođe otvaralo puteve širenju jakih rimskih uticaja. Religiozna tolerantnost i sinkre- tizam različitih kultova omogućavali su da se premosti duboki jaz koji je u početku postojao između osvajača i pokorenih domorodaca. Još uvek nedostaju elementi za jednu sigurniju procenu stepena romanizacije ilirskog življa u unutrašnjosti Dalmacije. Dok arheološki i epigrafski spomegaodi daju osnova za mišljenje da je domaći elemenat žilavo čuvao svoju jezičku i kulturnu osobenost, dotle

dodir Slovena sa starosedeocima otkriva da je romaniza- cija dostigla veoma visoki stepen.

U toku vremena naši krajevi su počeli da igraju značajniju ulogu u Rimskom Carstvu, zahvaljujući svojoj privrednoj snazi. Već je spomenuto da su se putevi gradili i da su rudnici aktivno proizvodili i u III i IV veku. Velika kriza čita&og Carstva je u manjoj meri zahvatila naše oblasti, ali ih nije mimoišla. Prekomerni fiskalni tereti i sistem čvrstog vezivanja kolona za zemlju, trgovaca i zanatlija za kolegije, članova gradskih uprava za njihove sve teže dužnosti, uz stalnu oskudicu robovske radne snage razarali su. društvene temelje Imperije. Pro- ces nazadovanja privrede i slabljenja državne organizacije nisu uspeli da zadrže ni reformni pokreti nekih careva. Stalne političke teškoće Carstva izazivane napadima varvarskih naroda nisu ostavljale ni sredstava ni mogućnosti za unutrašnju


regeneraciju.

Postepeno je u Dalmaciji hvatalo koren hrišćanstvo i dobijalo neuporedivo veći uticaj od drugih brojnih kultova. U vreme progona hrganćanstvo je na ovom tlu imalo svoje vernike i svoje mučenike. Od početka IV veka, od kako je hrišćanstvo postalo tolerisana i privilegisana vera u državi, dizali su se hramovi i obrazovale crkvene organizacije u Dalmaciji. Na zemljištu Bosne se nalazila ess1eb1a Ve51h>ep<515, episkopija sa sedištem u V1z1;ie №>ua, koja je pripadala salonitanskoj nadbiskupiji.

Teritorija docnije Bosne je ostala srazmerno pošte- đena u velikim pustošenjima Balkana u IV i V veku. I hunski i gotski upadi zahvatali su ili istočni deo poluostrva, naročito oblasti duž važnog moravsko-vardar- skog puta koji je vodio prema Trakiji i Carigradu, ili šegov zapadni deo, gde su prolazili putevi prema Italiji. Kada je Teodosijevom podelom konačno i formalno podeljeno Rimsko carstvo na istočnu i zapadnu polovinu, Dal- macija je pripala slabijem zapadnom delu Imperije. Uskoro posle pada Zapadnog Rimskog Carstva, Dalmacija je došla pod vlast Gota koji su osvojili zapadni deo Balkana, pre svoga odlaska u Italiju. Iako su Goti za vreme svoje vlasti, koja je trajala preko tri decenije, kao vojnici-osva- jači predstavljali neznatnu manjinu među romanskim sta- novništvom, ipak su ostavili izvesne tragove. U Brezi kod Sarajeva, na ostacima jedne crkve nađen je runski natpis. Za Gote se vezuju imena Gackog u Hercegovini i nekadašnje ime Nikšića Apaâz^lht. Vladavina Istočnih Gota je na-


1‘ELjEO* SA PREDSTABOM JUPITERA I MINERVE,

ŠIPOVO (JAJCE), II VEK.

ŠIPOVO (JAJCE), II VEK.

535. kad je u Jeku

Justinijanovih ratova

za obnovu Carstva,

carska flota

osvojila Salonu,

centar provincije.

Tako je provincija

još jednom ušla u

sastav Rimskog

Carstva, ali na

njenim granicama

su tada već bil i

novi osvajači .

2.JUŽNI

SLOVENI

Do početka VI

veka Sloveni su u szome

kretanju došli do

oblasti koje leže severno

od donjeg Dunava.

Velika reka i odbranbeni

sistem Istočnog

Rimskog Carstva su

samo za kratko

vreme zaustavili

njihovo dal>e

prodiranje. Velika

prostranstva u

slovenskom susedstvu

između Dunava,

Crnog mora i Kavkaza

služila su kao

privremeno boravište

brojnim azijskim

plemenima, koje

savremeni izvori

obeleža- vaju starim

imenima Skita i Huna

ili Bugara. U vezi s ovim

ratničkim konjanički

m plemenima

koja su se povremeno

probijala kroz

vizantijsku odbranu

zakoračili su i Sloveni

prvi p^t na Balkan. U

početku su učestvova

li samo u kratkotrajni

m pustošenjima

da bi se s nakupljenim

plenom vratili preko

Dunava. Za vreme cara

Justinijana, udružene

slovensko-bugarske

provale stigle su sve

do carigradskih

zidina i pustošili

čak oblasti srednje

Grčke. Kao i prilikom

ranijih varvarskih

napada, zapadni deo

Balkanskog poluostrva

ostao je prilično

pošteđen. Cari- grad i

Trakija u prvom redu

su privlačile

napadače. Pla- ninska

unutrašnjost provincije

Dalmacije je udaljena od

glavnih puteva u tom

pravcu i kad su u ovo

doba u nju prodirali

varvari to se dešavalo

usled naročitih

okolnosti. Tako su, po

svedočenju Prokopija

iz Cezareje, Slo- veni

550. pustošili

Dalmaciju, jer su u

strahu od zapo-

vednika Trakije

odustali od napada na

Solun.

Dalmacija je postala

daleko više izložena

opasnosti od kako su

Avari, posle sloma

države Gepida i

povlačenja

Langobarda, došli u

oblast srednjeg

Podunavlja. Glavno

odbranbeno uporište bio

je tada Sirmij koji je

Avare jedno vreme

zadržavao duž granica

na Savi. Obnovljene

provin- cijske vlasti

pružale su pomoć

gradu koji nije uspeo da

odoli avarskoj

opsadi 582. godine.

Posle pada Sirmija Ava-

rima je za dalje upade

stojao na raspolaganju

rimski put Sirmij —

Salona. Tim putem je,

verovatno, avarski ka-

gan 597. preduzeo

pohod u kome je

osvojio grad Vonke u

2 S.

ĆirkoviK:

Istorija

srednjovekovne

brsanske države

danapgnjoj

Bosni i porušio 40

tvrđava. U to vreme se

poslednji put i

spominje slobodna

rimska Dalmacija.

Papa Grgur Veliki (590

—604) u jednom

pismu Maksimu,

episkopu Salone, kaže

da „narod Slovena“

veoma ugrožava

Dalma- ciju. Nalazi

novca, zakopanog u

poslednjim godinama

VI veka, potvrđuju

da je vizantijska

vlast u Dalmaciji

proživljavala tada-^svoje

poslednje dane.

Prelom u odnosima

između Vizantije i

slovensko-avar- skih

napadača predstavlja

602. godina, u kojoj je

zbačen energični

car Mavrikije (582—602),

koji je, ulažući ve-

like napore uspevao ne

samo da očuva

granice, već i da

upućuje ekspedicije

preko Dunava u

„Sklavinije". Za vreme

njegovog naslednika na

carigradskom prestolu Foke

(602— 610), odbranbeni

sistem na Dunavu je

prestao da postoji.

Avarsko-slovenske

mase su tada preplavile

Balkansko poluostrvo

nimalo ne štedeći ni

njegov zapadni deo.

Oko 614. je u ruke Slovena

i Avara pala Salona,

sedište provincije, a

do toga vremena su

najverovatnije uništeni i

rimski gradovi u

unutrašnjosti.U ovim prvim

talasima kolonizacije

Balkanskog poluostrva,

Sloveni su bili izmešani sa

Avarima i trpeli su,

negde u manjoj negde

u većoj meri, njihovu

vrhovnu vlast. Taj odnos se

izmenio kad su u novom

talasu naseljavanja,

za vreme cara Iraklija (610

—641), slobodna

slovenska plemena Hrvata i

Srba došla na Balkansko

poluostrvo.51 U zapadnom

delu provincije su

novoprispeli Hrvati u toku

tro- godišnjeg ratovanja

uništili avarsku

prevlast. U ostali deo

provincije, napušten od

romanskog stanovništva

usled avarsko-

slovenskih pustošenja,

naselili su se Srbi. Ovo

naknadno doseljenje

Hrvata i Srba predstavlja

jedan od najznačajni

jih događaja u

slovenskoj kolonizaciji

Balkan- skog poluostrva.

Područje naseljeno

Hrvatima i Srbima

predstavljalo je kolevku

svih političkih

tvorevina izni- klih u

središnjem delu Balkana.

Još u X veku bile su jasne

granice gde su se dodirivale

teritorije na kojima je

preovladalo hrvatsko

odnosno srpsko

plemensko ime. Od reke

Cetine pa do Istre

prostirale su se zemlje

Hrvata, dok je teritorija Srba

ležala između

Detine i bugarske

državne teritorije koja

je počinjala kod grada

Rasa; i vizantijske

Dračke teme s kojom se

dodirivala kod Bojane i

Skadarskog jezera. Oblast

prvobitne Bosne je bila

u sastavu područja na

kome se raširilo srpsko

ime,- ali je srednjo-

vekovna bosanska

država u svome

razvoju prelazila

granice ovog područja

šireći se prema zapadu

i jugozapadu

ОБРАЗОВЛЉЕ БОСЛНСКЕ ДРЖЛВЕ ■ X — X11 В. ) 265

.Do sredine VII veka Sloveni su postali gospodari či- tavog središnjeg dela Poluostrva, sa izuzetkom izvesnog broja utvrđenih gradova na ostrvima i jadranskoj obali. Na tom velikom prostoru bili su nastanjeni manje ili više romanizovani Iliri, za koje se teško može pretpostaviti da su u burnim godinama slovenske kolonizacije iščezli bez traga. Zbog toga se vesti cara Konstantina Porfiroge- nita, po kojima su oblasti u koje su se naselili Srbi ostale sasvim puste, ne smeju bukvalno shvatati. Na žalost, za razliku od zemalja zapadne Ezrope, gde su upravo romanski starosedeoci istoričari ovih sudbonosnih vremena, kod nas nema njikakvih savremenih izvora koji bi dozvolili da bliže upoznamo odnose doseljenih Slovena i zatečenih starosedelaca. Veoma značajni momenti, međutim, pokazuju da je dolazilo do dodira i zajedničkog života ova dva raznorodna etnička elementa. Kontinuitet geografskih imena je posredno, ali veoma pouzdano svedočanstvo o vezama i prožimanju starog i novog stanovništva. Odavno je zapaženo i isticano da se stara romanska geografska imena nisu podjednako drbro očuvala u raznim krajevima Bal- kana. Pojas duž primorja je u tome pogledu daleko bogatiji od zemalja u unutrašnjosti. Na tlu Bosne je srazmerno dobro očuvana rimska i predrimska top/žomastika. Imena skoro svih znatnijih reka — Sava, Drina, Bosna, Neretva, Tara, Una, Vrbas, Buna — predstavljaju samo malo izmenjene oblike rimskih i ilirskih imena. Čitav niz naziva planina — Prenj, Velež, Majevica, Varda, Mošor, Botunj, Dinara, Romanija, Tmor itd. — ima isto takvo poreklo. Nasuprot tome imena gradova ne svedoče o kontinuitetu.

Isto tako važan dokaz o romansko-slovenskom dodiru i simbiozi su brojne jezičke pozajmice. Ime svojih gospodara i vekovnih suseda, Vizantinaca, koji su sebe nazivali Romejima, primili su doseljeni balkanski Sloveni od do- maćeg sveta koji je govorio latinski u oblihu Grk od Sgae- si5. Isti je slučaj sa nazivom vladara koji su Sloveni primili od Romana: car potiče, preko starijeg oblika cesar, od Saevag. Romanskog porekla je i niz reči iz svakodnevnog života: ulje (o1eit), ocat (ase1it), kuhinja (so^špa), fu- runa (îgpi-z), račun (gaô/pe), daska (sIzsiz), robi-gi (gođa = odelo), mator (pga1igiz), paganin (raâpiz) itd.3


O ostacima romanskih starosedelaca imamo osim toga vesti i u mnogo docnijim izvorima. U Letopisu Popa Du- kljanina (Barskom rodoslovu) govori se o njima pod imenom MogouHasM ili Š§p 11aCt. Dukljanin čak na jednom

)'

mestu govori o „provinciji Latina koji su se u ono doba nazivali Romani“. Vrlo je verovatno da su starosedeoci živeli na manjim ili većim zaokruženim teritorijama, odvojeni od doseljenih osvajača. S njihovim dalekim i već poslovenjenim ostacima, Vlasima, srećemo se tokom čitavog srednjeg veka. Oni nam pokazuju i rezultat slovensko-roman- ske simbioze: malobrojni ostaci starosedelaca nisu uspeli da odole došljacima. Osvajanje zemalja na Balkanskom poluostrvu, započeto vojnim pohodima i posedanjem tla, Sloveni su završili asimilacijom. Njihov istinski protivnik je bilo Vizantijsko Carstvo, čuvar i nastavljač kasnorimskih političkih tradicija; rravi balkanski domoroci, isterani sa svojih ognjišta, razbijeni i opkoljeni sa svih strana, mogli su da igraju samo trećestepenu ulogu.


Duboki jaz između starosedelaca i Slovena predstavljala je svakako verska razlika. Tradicija o antagonizmu između hrišćanskih romana i paganskih Slovena našla je odjek u izvorima iz mnogo docnijih vremena. Tek je prodiranje hrišćanstva među Slovene stvorilo mogućnosti za te- šnje povezivanje i mešanje dva etnička elementa koje je dovelo do poznatog ishoda.

O veoma važnom procesu hristijanizovanja Južnih Slo- vena, na žalost, slabo smo obavešteni. Prema podacima koje je sredinom X veka upotrebljavao vizantijski car Konstan- tin Porfirogenit, Srbi su, isto kao i Hrvati, kršteni od strane sveštenika iz Rima još u vreme cara Iraklija, dakle, odmah po doseljenju. Iz jednog pouzdanog izvora, među- tim, vidi se da su Hrvati još u godini Iraklijeve smrti važili kao pagani. Verovatno je da su daleko veću ulogu od Rima, u širenju hrišćanstva među Južnim Slovenima, igrala crkvena središta iz dalmatinskih gradova, čiji je značaj rastao naročito od sredine VIII kada im je, posle pada Ravenskog egzarhata, Carstvo posvećivalo sve veću pažnju. Najstariji očuvani spomenici obnovljenog hri- šćanstva u Bosni, male crkve građene od materijala sa rimskih ruševina, pokazuju veliku srodnost sa spomenicima dalmatinskih gradova toga vremena. O latinskom poreklu slovenskog pokrštavanja govori i osnovna crkvena termino- logija koja je sva romanska: oltar (aNage), križ (sgih), raka (agsa), meša (gtbha) itd. Rezultati misionarske delatnosti, kojoj su se crkveni centri u ranom srednjem veku predavali sa toliko žara, morali su za dosta dugo vreme ostati prilično ograničeni. Hrišćanska imena se u srpskoj vladarskoj porodici javljaju tek u drugoj poloviniIX veka. 4 Povoljniji uslovi za veće širenje i učvršći- vanje hrišćanstva među slovenskim masama na Balkanu stvoreni su tek posle pojave slovenske crkvene li terature i delovanja solunske braće i njihovih učenika .


3. POSTANAK BOSANSKE DRŽAVE

269 СИМА ‘ВИРКОВИГВ

O položaju doseljenih Slovena prema Vizantijskom Carstvu car Konstantin Porfirogenit dao je šsvim odre- đene podatke. I Srbi i Hrvati su se doselili po carevoj dozvoli, priznavali su Iraklijevu vrhovnu vlast i poko- ravali se docnijim vizantijskim carevima. Na carevo kazi- vanje pada sumnja da predstavlja kasniju državnopravnu interpretaciju sa stanovišta poznatih vizantijskih uni- verzalističkih pretenzija. Carigradski carevi su sebe smatrali vladarima čitave hrišćanske vaseljene, oni su, po vizantijskoj pblitičkoj teoriji, visoko stajali nad vladaocima pojedinih zemalja i naroda. Bilo bi sasvim prirodno da je car Konstantin istorijsku tradiciju dovodio u sklad sa vladajućom vizantijskom političkom teorijom. Ta teorija je, međutim, predstavljala u isto vreme i srž političkog programa vizantijskih careva, programa koji su oni izvršavali u onoj meri u kojoj su to snage Carstva i opšti politički položaj dopuštali. Pod Iraklijem i njegovim naslednicima, Vizantija je nesumnjivo doživlja- vala snažan uspon, o njenim uspesima na Balkanu svedoči i aktivna kolonizaciona politika u kojoj su mase balkanskih Slovena preseljavane u daleke maloazijske oblasti Carstva. Otuda nije nemoguće da su Sloveni na Balkanskom poluostrvu, bar jednim delom, zaista priznavali vrhovnu vlast vizantijskih careva. Utoliko pre što doseljeni Slo- veni u toku dugog perioda nisu imali prostranijih i sna- žnijih političkih organizacija. Njihov razvoj u prvim vekovima po doseljenju ostaje u punoj tami zbog nedostatka izvornog materijala. Veoma važna pitanja moraju ostati bez odgovora. Privređivanje se svakako temeljilo na pri- mitivnoj zemljoradnji kojom su Sloveni ovladali još u za- jedničkoj prapostojbini. Važnu dopunu su predstavljali stočarstvo, koje se unapređivalo prihvatanjem iskustava starosedelaca, zatim lov i ribolov. U prvo vreme su, verovatno, iskorišćavana zemljišta kultivisana ranije od starosedelaca, do osvajanja novih površina došlo je tek docnije.

Nepoznat je,i proces prilagođavanja slovenske dru- štvene organizacije, koja je počivala na vezama krvnog srodstva, stalno naseljene teritorije. U središnjem delu Balkanskog poluostrva se ne javljaju stara slovenska ple- menska imena poznata iz drugih slovenskih oblasti, niti teritorijalne celine sa plemenskim


imenima. Ako se izuzmu imena Hrvata i Srba, rasprostrta- na velikim teritorijama, javljaju se samo nazivi izvedeni iz topografskih elemenata: Neretljani, -Zahumljani, Travunjani, Dukljani, Konavljani*Po svemu sudeći, najranije i osnovne političke celine nastale kod Južnih Slovena bile su župe u do- linama i ravnicama oko rečnih tokova gde je jedino moglo biti kontinuirano naseljenih površina. Priroda zemlji- šta ispresecanog mnogostruko visokim i srednjim planinskim laniima i ograncima planina, predstavljala je, nema sumnje, prepreku stvaranju prostranijih političkih tvorevina. Veću smetnju je ipak morala predstavljati slaba razvijenost društvenih odnosa kod Slovena. I posle doseljenja, Sloveni su ostali na stupnju vojne demokratije na kojem su bili u toku seoba. Car Konstantin Porfirogenit kaže za Slovene u zaleđu vizantijske Dalmacije da nemaju drugih vladalaca osim „staraca župana“. Župani, njihovi rodovi i njihove družine predstavljali su, verovatno, jezgra labavih rodovsko-plemenskih formacija. U toku procesa, koji nam ostaje nepoznat, ta jezgra su uspevala da se izdignu nad masom slobodnih i ravnopravnih Slovena i da nametnu svoju vlast i okolnoj teritoriji.

Izgleda da je u procesu nicanja prvih državnih organizacija igrala značajnu ulogu blizina vizantijskih gradova. Od Hrvatske u neposrednom zaleđu dalmatinskih gradova, preko kneževina Neretljana, Zahumljana, Travunjana, Konavljana, sve do Duklje, koja se završavala kod Bojane i Skadarskog jezera, prostirao se niz južnoslovenskih državica. U unutrašnjosti je, opet u pojasu u blizini vizantijske i bugarske granice, iz jednoga aktivnog jezgra nastala „krštena Srbija" Konstantina Porfirogenita, tj. Srbija u užem smislu, za koju se znatno docnije odo- maćio naziv Raška. Dublje zaleđe između dinarskog pla- ninskog sistema i Save bilo je daleko pasivnije u politič- kom pogledu. Otuda nemamo iz prvih decenija razvoja najra-nij ih državnih organizacija Hrvata i Srba nikakvih vesti o Bosni.

Za teritoriju Bosne, čije se ime još ne pominje, vezuje se jedna epizoda iz života Ljudevita Posavskog. Kada je Ljudevit,


odolevši prethodno čitavom nizu franačkih napada, oio prisil jen 822. da se povuče iz svoga utvrđenja Si- ska pred velikom franačkom vojskom, sklonio se kod Sroa, za koje Ajnhard, biograf Karla Velikog, kaže da „drže veliki deo Dalmacije 1*.1

Još sredinom X veka kada se ime Bosne2 prvi put javilo u istoriji, u spisu cara Konstantina Porfirogenita, ona predstavlja samo deo Srbije. Učeni car-pisac na teritoriji koju su naselili Srbi razlikuje .-.krštenu Srbiju:‘ (tj. Srbiju u užem smislu) i zemlje Neretljana, Zahumljana, Travunjana, Konavljana i Dukljana sa posebšš vlastodr- šcima koje on naziva arhontima. Tim zemljama posvećuje i posebne glave svoga spisa. Bosnu, naprotiv, spominje samo na kraju glave o Srbiji, gde posle istorije doseljenja i hronike prvih vladara donosi popis „naseljenih gradova“. Po- sle šest gradova u „krštenoj Srbiji" među kojima je i Sa- lines (docnije SolL, danas Tuzla) navodi „u zemlji Bosni" dva grada: „Katera i Desnik“.3


Ovi isuviše oskudni podaci moraju da posluže i za određivanje teritorijalnog prostranstva prvobitne Bosne. Grad Soli i, svakako, njegova okolina bili su izvan Bosne. Sa sigurnošću joj se može pripisati samo dolina isto- imene reke, problematično je, međutim, da li se već u ovo rano doba u Bosnu mogu uračunati i teritorije između doline reke Bosne i granica Hrvatske prema zapadu i Srbije prema istoku.4 Do druge polovine XII veka Bosna je svakako dostigla taj opseg. U Letopisu Popa Dukljanina (Barskom rodoslovu) Zagorje ili Surbija, čitava unutrašnjost do granica Hrvatske, podeljena je tokom reke Drine na Bosnu i Rašku. To je u isto vreme i svedočanstvo o negdašnjem jedinstvu Bosne i Srbije koje ima potvrdu i kod Dukljani- novog savremenika vizantijskog pisca Jovana Kinama, koji kaže da reka Drina deli Bosnu od ostale Srbije.

U vreme kad se prvi put spominje, Bosna predstavlja samo geografski pojam, a ne posebnu državnu celinu. U slu- žbenom spisku stranih vladara sa kojima Carstvo saobraća, sačuvanom u knjizi o ceremonijama vizantijskog dvora, pe- dantno su zabeleženi arhonti Zahumljana, Travunjana, čak i Konavljana, dok o eventualnom arhontu Bosne nema ni traga. Bosna je tada još bila samo deo Srbije kneza Časlava/


koji je 927. ili 928, posle smrti bugarskog cara Simeona, obnovio i proširio srpsku državu. Časlav je morao čak, ako smemo pokloniti veru kazivanju Letopisa Popa Duklja- nina (Barskog rodoslova), da uloži napooe da bi odbranio Bosnu. Pola veka ranije naseljeni Mađari u predelima između Tise i Dunava već su uveliko preduzimali pljačka- ške pohode na sve ‘etrane. Savremene hronike sačuvale su vesti o njihovim provalama u Nemačku i Italiju. U Hrvat- skoj im je energično zaprečio put kralj Tomislav. Zagospo- darivši Sremom, posle smrti bugarskog caoa Simeona, do- šli su u neposredno susedstvo Časlavljeve države koja je tako postala više nego ikad izložena njihovom pustošenju. Jedna mađarska provala bi zadesila i Bosnu u Časlavljevo vreme. Neki mađarski zapovednik je sa svojim odredom upao u Bosnu i pljačkao je. Časlav je na to — po Dukljaninu — skupio vojsku i u župi Drini potpuno potukao napadače. Iz toga se izrodio novi rat u kome su Mađari sa većim snagama upali u Srbiju, potukli Srbe, zarobili i ubili samoga Časlava.6

КРСТ И КОПЧА, РУСАНОВИЋИ (ГЛАСИНАЦ), IX—X ВЕК.

Dok je u ovom kazivanju moguće otkriti istorijsko jezgro, to nije slučaj sa svim ostalim podacima Letopisa Popa Dukljanina (Barskog rodoslova) koji je za gotovo

či- tava dva sledeća veka ostao naš jedini izvor obaveštenja o Bosni. Teritorijalni okvir Bosne kod Dukljanina je mo- žda nešto širi od onoga koji se

može izvesti iz podataka Konstantina Porfirogenita. Bosna se prostire od Borove planine koja predstavlja granicu prema Hrvatskoj do reke Drine koja je delila od Srbije. Dukljanin nam pruža i prve podatke o vladaocu Bosne koji je nosio naziv

bana. Dosto- janstvo bana, naravno, nije uvedeno na polumitskom saboru na Duvanjskom polju na kojem je legendarni kralj Svetipuk udario temelj svim

državnim i dvorskim ustanov&ma, kao što priča Dukljanin. Ono je nesumnjivo avarskog porekla kao što svedoči sam naziv.0 Banski naziv spominjao je već Konstantin Porfirogenit u vezi sa Hrvatima naseljenim u Lici, Krbavi i Gackoj.

Pojava titule bana u Hrvatskoj i Bosni može se pripisati slovensko-avarskim vezama u vreme seoba i, još više možda, ostacima Avara među Ju- žnim

Slovenima. O ostacima pokorenih Avara govore, pored izričitih vesti cara Konstantina Porfirogenita, i topomonimi Obre rasprostranjeni u Hrvatskoj i

Bosni.7 Iz Dukljaninovog pričanja proizlazi da su u političkim do- gađajima u Bosni uz bana važnu ulogu igrali ..magnates Bo- sne“,■ verovatno rodovski

prvaci i istaknuti članovi ba-DVA FRAGMENTA PLUTEJA (GLAMOČ), XI VEK

ОБРАЗОВАЊЕ БОСАНСКЕ ДРЖАВЕ (Х-ХП В.) 275

nove družine, najstarij i aristokratski sloj u razvitku društva kod Južnih Slovena.

Posle pogibije Časlava, vlast u njegovoj državi su — po Dukljaninu — prigrabili razni dostojanstvenici i na- mesnici. Tada se osamostalila i Bosna. Ubrzo zatim je bila pokorena od hrvatskog kralja Kreš>gmira (Mihailo Kreši- mir II), koji je prvo opustošio granične župe, a za tim, kad je bosanski ban prebegao Ugrima, zauzeo čitavu zemlju. Krajem X veka Bosna se nalazila na putevima ekspanzije snažne makedonske države cara Samuila. Dukljanin priča da je makedonski car na svome osvajačkom putu do Dalmacije prešao i preko Bosne. Kada je posle smrti Jovana Vladi- slava car Vasilije II potpuno pokorio ostatke makedonske države, Vizantijsko Carstvo je posle dugog vremena zavla- dalo skoro čitavim Balkanom. Njegovu vrhovnu vlast je tada svakako priznavala i Bosna. Bosanski ban je zajedno sa raškim županom i zahumskim knezom pomagao vizantijskim vlastima u pokoravanju ustanka kneza Vojislava. Istina, vizantijski car je, prema našem izvoru, svojim podanicima morao da šalje srebra i zlata da bi izvršili svoju du- žnost. Duklja, koja je u XI veku postala središte poli- tičke aktivnosti i borbe za oslobođenje od vizantijske vrhovne vlasti, postizala je uprkos vizantijskim vojnim pohodima značajne uspehe. Uticaj dukljanskih kraljeva se širio daleko izvan granica skromne zetske teritorije. Po- sle potčinjavanja Travunije i Zahumlja, u vrlo povoljnim političkim prilikama kralj Bodin je svoju vlast nametnuo i zemljama u unutrašnjosti — Raškoj i. Bosni. Naš izvor kaže samo da je Bodin u Bosni postavio na vlast kneza Stefana i od njega, kao i od raškog župana, uzeo zakletvu vernosti. Bosna bi, dakle, i u ovom slučaju sačuvala svoju unutrašnju samostalnost i samo preko svoga vladara, koji se ovde izuzetno javio ne sa banskom već sa kneževskom titulom, bila u vazalskoj zavisnosti od Zete..


Izdvajajući ono najopštije iz Dukljaninovih često pobrkanih kazivanja, možemo smatrati da je Bosna posle smrti Časlava, oko 950. počela da se razvija kao posebna državna celina pod vlašću bana Bosne, i da nije mogla da igra značajniju ulogu u političkom razvitku Južnih Slo- vena. Povodila se veoma često pod stranim pritiskom i padala pod vlast Vizantije, Hrvatske i Dukljanske države.

U takvom stanju Bosna je, početkom XII veka, bila suo- čena sa velikim promenama koje su bile sudbonosne za či- tav njen dalji razvitak.Û međuvremenu se učvršćivala i

snažila ugarska država, a uporedo s tim se širilo i pod- ručje na kojem je vlast ugarskih kraljeva potčinjavala nepovezane i slabo organizovane Slovene. Posle teritorija koje su stvarno bile izvan državnih organizacija, došle su pod udar ugarske ekspanzije i teritorije južnosloven- skih država. Pred kraj XI veka, započele su ugarske akcije protiv Hrvatske koje su početkom XII veka urodile plodom.* Kada je 1102. došlb do spajanja Ugarske i Hrvatske pod vlašću Arpadovaca, Bosna je sa severa i sa zapada postala okružena teritorijama jednog veoma snažnog i ekspanziv- nog suseda. Kako je, posle Bodinove smrti 1101, Zeta tro- šila snage u unutrašnjim


borbama između članova kraljevske porodice, a izdvojena Raška trpela poraze od Vizan- tije, nije bilo, sve do Vizantijskog Carstva, sile koja bi mogla da predstavlja protivtežu ugarskom pritisku/ Od kada je u Vizantiji preovladala svest o ugarskoj opasnosti, ratoborni carevi iz dinastije Komnina su pregli da obnove i učvrste pozicije Carstva na Balkanu. Kroz veliki sukob Ugarske i Vizantije, koji je trajao skoro kroz čitav XII vek, rešavala se u stvari sudbina balkanskih država. Bosna, isto onako kao i Raška, nije u tome sukobu mogla da igra znatniju ulogu, njen položaj je u punoj meri zavisio od snage i uspeha jednog ili drugog velikog suparnika. U po- četku ovoga perioda, Ugarska je, po izvorima kojima raspo- lažemo, imala na Bosnu nesumnjivo veći uticaj.

Od 1138. godine nastaje niz sačuvanih ugarskih povelja u kojima u službenoj titulaturi ugarskih kraljeva dolaze do izraza pretenzije na Bosnu. Ime Bosne je na čudan i još neobjašnjen način u ugarskoj kraljevskoj tituli zamenila Rama, koja, po Dukljaninu, nije uopšte spadala u Bosnu i koja se nikad nije javljala u tituli bosanskih banova i kraljeva, U to vreme je Ugarska već imala Bosnu pod svojom vrhovnom vlašću.8 Kralj Bela II je na saboru u Ostrogonu, verovatno 1139, dao „herceštvo bosansko" (đozpepeeš s!isa- 1š) svome maloletnom sinu Ladislavu. Kraljev sin, sasvim mali dečak, svakako nije upravljao Bosnom, već domaći banovi pod ugarskom vrhovnom vlašću.


Prvi takav ban, kome znamo ime i o kome je sačuvano nekoliko podataka, javio se desetak godina docnije. Bio je to ban Borić koji je imao posede u Slavoniji, gde su docnije živeli šegovi potomci/i posle više od jednog veka ponosno isticali da su „od roda Borića bana"/’ Čitava Bori- ćeva delatnost je najtešnje povezana sa Ugarskom; kao ugarski vazal on se pojavio na istorijskoj pozornici, a kao

ugarska žrtva nestao sa nje. S odredom Bosanaca Borić je učestvovao u ugarsko-vizantijekom ratu oko Braničeva 1154. godine. Kada je kraljeva vojska, na vest o približa- vanju cara Manojla Komnina, napustila opsadu Braničeva, povukao se i Borić sa svojim odredom. Pošto se on oči- gledno vraćao odvojeno od ugarske vojske, vizantijski car je, u želji da potuče ugarskog vazala, poslao protiv njega deo svojih trupa. Bosancima se, međutim, nije ništa desilo, jer su Vizantinci naišli na glavninu ugarske vojske i bili teško poraženi.U unutrašnjim ugarskim borbama, posle smrti kralja Gejze II, između Gejzine braće Ladislava i Stefana IV s jedne, i Gejzinog sina.Stefana III s druge strane, Borić je podržavao, što je s obzirom na njegov položaj sasvim razumljivo, vizantijskog štićenika Stefana IV. Za vreme kratke vladavine ovoga kralja, Borić se javio 1163. u jednoj ugarskoj povelji na veoma visokom mestu među dvorskim do- stojanstvenicima. Dobri odnosi sa ugarskim dvorom vladali su još veoma kratko vreme, jer je u toku te iste godine Gej- zin sin zbacio sa pêstola svoga strica Stefana IV. U obra- čunu koji je usledio tu promenu, stradao je i ban Borić. Novi kralj je protiv njega poslao nekog nemačkog viteza Gotfrida koji se ranije bio sklonio u Ugarsku. Ovim pohodom je, svakako, nasilno presečeno Borićevo banovanje. Nije poznato ko ga je zamenio, ali je sigurno da je ugarska vrhovna vlast nad Bosnom, posle Borićevog pada, mogla trajati još samo dve godine. Car Manojlo Komnin je prisilio Stefana III na velike ustupke još prilikom dolaska na presto. Kad su se odnosi uskoro opet zategli, došlo je do novog vizantijsko-ugarskog rata u kojem je Vizantijsko Carstvo trijum- fovalo. Car Manojlo je zagospodario 1166. Dalmacijom, znatnim delom Hrvatske, Sremom i Bosnom. Bosna se tada jedini put javila u neuobičajeno opširnoj vizantijskoj carskoj tituli, koju je za sebe stvorio car Manojlo.1

БОРБА 3 А ОЧУВАЊЕ САМОСТАЛ НОСТИ (1180—1250) 279

0GLAVA DRUGABORBA ZA OČUVANjE SAMOSTALNOSTI (1180—1250)

IZVORI

Već u ovom razdoblju dolazi do izražaja jedna važna odlika izvorne građe za bosansku istoriju: diplomatički izvori daleko su brojniji od narativnih. Takva struktura izvornog materijala omogućuje da se istorija Bosne gradi na čvrstim i sigurnim temeljima, ali u isto vreme nameće frag- mentarnost, nesređenost i neujednačenost u prikazivanju. Isto- ričar je lišen one niti koju tako često pružaju hroničari ili biografi u svome kazivanju, i onemogućen je da primi one tako dragocene poruke koje ostavljaju pisci o svome vremenu.

Jedan pisac svakako zaslužuje da bude spomenut zbog vesti o Bosni koje donosi u istoriji svoga rodnog grada Splita. To je arhiđakon Toma (1200—1268), nesuđeni splitski arhiepiskop, pripadnik splitskog patricijata, školovan u Italiji, aktivan politički i crkveni radnik i vešt pisac. Tomine vesti o banu Ninoslavu imaju utoliko veću vrednost što potiču od dobro obaveštenog savremenika.1 U splitskoj sredini je boravio i jedan drugi pisac toga doba. To je bio mađar Rogerije, autor spisa Sagšep tpgzegaĐIe zireg sJeb1gis1lope ge§ti Nildapae 1ešro- pćiz Ve1ae IV reg Ta1agoz Gasâ,1 u kojem se, u opisu tatarskih pustošenja, spominje i Bosna.

Među diplomatičkim izvorima po brojnosti dolaze na prvo mesto papske bule, sačuvane uglavnom u papskim registrima koji su se upravo od ovog doba počele uredno voditi. U ovo razdoblje padaju pontifikati velikih papa Inoćentija III, Honorija III i Grgura IX, te su njihovi spisi odavno objavljeni.* Izbor građe Vatikanskog arhiva za istoriju jugoslovenskih naroda priredio je papski bibliotekar A. Tćeteg.* Ova publikacija, na žalost, nije potpuna. te ne oslobađa istraživača potrebe da se služi i drugim zbirkama, pre svega vatikanskim spomenicima za istoriju Ugarske, koje je izdao isti autor, a zatim i delima starijih crkvenih istoričara u kojima se obilno citira građa* i, naročito za docnija razdoblja, raznim drugim zbirkama.

Ugarske povelje su se javile još u prethodnom razdoblju, a u ovom su postale brojnije i predstavljaju neocenjivo važnu izvornu građu . Jedna zamašna domaća zbirka prišteđuje napore oko istraživanja brojnijih ugarskih diplomatara, bar za ovo ranije razdoblje. To je 01tr1otaIskg g&otšk kta1jvute Ntâ1- zke, Va1tasgje g 51auopgje, koji je u toku niza godina izdavao hrvatski istoričar Tadija Smičiklas .4 Zbirka sadrži daleko više no što nagoveštava njen naslov, u šoj ima mnogo izvora za istoriju Bosne, Srbije i dobar deo dubrovačkih dokumenata.


Prvi put su se u ovom razdoblju pojavile i domaće povelje na našem jeziku, istina u veoma malom broju (ima ih svega pet). Izdavane su u aiše mahova, poslednji put u velikom zborniku Ljube Stojanovića7 i treba ih koristiti uz diplomatičke studije."

Među izvorima za istoriju ovoga perioda stoji sasvim usamljen tkzv. Natpis Kulina bana, jedna oštećena kamena ploča otkrivena krajem XIX veka u jednoj njivi u selu Mu- hašinovićima kod Zenice. Natpis je, prema samom tekstu, bio postavljen na ulazu êdne crkve, ali na mestu njegovog nalaza nisu nađeni nikakvi ostaci građevine. Prvi ga je objavio i tumačio Ćiro Truhelka,* posle njega se još nekoliko naučnika vraćalo tom teškom i nezahvalnom poslu.10

Na veoma zanimljive i složene crkvene prilike u Bosni, početkom XII veka, bacaju poneki zračak svetlosti, pored papskih isprava, i neki katolički protivjeretički spisi nastali u velikoj ofanzivi rimske crkve protiv dualističkih pokreta. Rajnerije Sakoni iz Pjačence (-}- 1262/63) bio je dugo katarski starešina sve dok nije, oko 1245, preobraćen stupio u dominikanski red i postao veliki inkvizitor za Lombardiju. U svome delu Zitta d.e Sagćaggz, napisanom oko 1250. spominje i jeres u Bosni.11 Rajnerijev spis nastavio je u izvesnom smislu drugi dominikanski inkvizitor Anselmo Alesandrijski svojim Ttas1a1iz &e ćeteIsgz (oko 1260—70). Anselmo je, kao i Rajne- rije, bio inkvizitor praktičar te nije obrađivao jeres kao teolog-skolastičar. Da bi mu spis bio potpuniji, ispitivao je

svoje žrtve o istoriji dualističkih zajednica. On je preneo i neku 'tradiciju i o počecima dualizma u Bosni.1* Anonimni spis iz XIII veka Oe ćaetezg SaGćatotitp govori o posvećivanju jeretičkih eliskopa u Sklavoniji.15

Posebno mesto među ovim izvorima zauzima dominikanac Petar „51Ue 5\dreg1;iz“, prior dominikanskog manastira u Bod- rogu. On je napisao istoriju svoga reda u Ugarskoj pod naslovom Sottep1atGo1it <1e rgošpsGae Nipdaggae otgdGpPziz. U ovom spisu, nastalom 1259. u neposrednom susedstvu Bosne, izneo je podatke o delovanju dominikanaca u Bosni.1*

1. BAN KULIN


Velikk uspesi Vizantijskog carstva u balkanskoj politici, usled kojih je i Vosna došla pod vizantijsku vrhovnu vlast, bili su rezultat brojnih ratova i velikog naprezanja vizantijske države. Blistavi vojni uspesi, po- stizani i na drugis^ stranama, jedva su prikrivali opštu privrednu iscrpljenost i bedu, rastrojstvo državnog aparata i fiskalnog sistema. Neposredno posle smrti cara Manojla 1 Komnina (1180) Carstvo, čije su snage već pre toga bile podrivene, počelo je nezadrživo opadati. U poslednjim decenijama XII veka prekinut je svaki neposredni dodir između Bosne i Vizantije stvaranjem nezavisne srpske države Stefana Nemanje i njegovih naslednika. Politički pritisak Vizantije je bio sasvim onemogućen, ali je u isto vreme Bosna postala zaklonjena od vizantijskih kulturnih zračenja. Udal»avan>e Vizantije imalo je i svoje veoma tamno naličje. Vizantijsko carstvo je bilo odstranjeno, srpska država okrenuta prema jugu i istoku i prisiljena da se u zapletenim prilikama, posle Četvrtog krstaškog rata i ' rasparčavanja Vizantije, bori za svoj opstanak, a Bosna se našla usamljena prema Ugarskoj, koja više nije imala nikakvog suparnika na ovoj strani. Sve do turskog osvajanja u XV veku, Bosna nije bila u većoj opasnosti. Zbog toga .bosansku istoriju u XIII veku ispunjava žilava borba bosanskih banova da očuvaju samostalnost Bosne, koju su ugarski kraljevi težili da uključe potpuno u svoju državu i svedu na položaj ostalih državnih oblasti.

/ Poslednji period vizantijske vrhovne vlasti nad Bo- snom je potpuno nepoznat. Pod vizantijskim okriljem je svoje banovanje započeo ban Kulin, koji se u izvorima javlja nekoliko dana posle smrti cara Manojla.1 Papski legat koji je boravio u Humu i vršio istragu o ubistvu splitskog nadbiskupa Rajnerija, obratio se pismom „plemenitom i moćnom mužu, velikom banu Bosne“ Kulinu, savetujući ga da pošalje u Rim dva roba i kože od kuna ;,za spas svoje duše i u znak poštovanja svetog apostola Petra i gospodina pape“/ Pravi smisao ovoga traženja, koje je nesumnjivo vodilo uspostavljanju bližih odnosa Bosne i papske stolice, ostaje nam nepoznat.

КОРБА ЗА ОЧУВАЉЕ С А МОСТ А Л НОСТЈ! (1180—1250) 284

Iako je došao na vlast kao vizantijski vazal, Kulin je, u prilikama koje su se neposredno posle 1180. naglo iz- menile, prešao na stranu protivnika Carstva. Ta promena je bila neminovna, tim pre, što je Ugarska već 1181. povra- tila deo Hrvatske, Dalmaciju i Srem, a 1183. njena zojska u zajednici sa Srbima provalila na vizantijsku teritoriju/ zauzela Braničevo, i prodirala pustošeći sve do Sofije. Izgleda da se Ugrima i Srbima u tom pohodu pridružio i ban Kulin. U njegovom natpisu jasno se čitaju reči: „jegda pleni Kučevsko Zagorje11, koje se, vrlo verovatno, odnose na Kučevo u severoistočnoj Srbiji, staro uporište vizantijsko-ugarskih ratova. Kao što je, tri decenije ranije, ban Borić ratovao kod Braničeva, tako je sada ban Kulin ratovao kod Kučeva. U vezi s tim, došao je pod vlast ugarskog kralja. Pod sam kraj XII veka, Bosna se smatrala kao segta ge§1z Nip§ag1ae, a početkom XIII, ugarski kralj se izričito navodi kao Kulinov vrhovni gospodar. Zavisnost od ugarskog kralja se ogledala u izvesnim ličnim obavezama banovim, a unutar svojih granica Bosna je sačuvala samostalnost. Priznavanje ugarske vrhovne vlasti nije ometalo bana Kulina da preuzima obaveze da će biti prijatelj Du- brovnika i da će štititi njegove trgovce. Sačuvana je njegova zakletva Dubrovčanima sa obećanjem da će davati „savet i pomoć“ trgovcima, dozvoljavati slobodu kretanja i da neće uzimati nćkakve dažbine osim onoga“ što mu ko od svoje volje da poklon“. Ova zakletva iz 1189, kojom je počeo niz ugovora između Bosne i Dubrovnika, predstavlja za ovo doba još sasvim usamljeno svedočanstvo o privrednim vezama Bosne sa Primorjem.

Ban Kulin je bio u dobrim odnosima sa Srbijom. Sa srpskom vladalačkom porodicom bio je i rodbinski povezan, jer je njegova sestra bila udata za humskog kneza Mi- roslava, brata Stefana Nemanje./Kada je Miroslav umro, njegova udovica se vratila svome-bratu u Bosnu. Podeljenost i nesuglasice među Nemanjinim naslednicima prenele su se i na odnose sa Bosnom. Krajem 1199, brat.srpskog velikog župana Vukan, koji je u to vreme vladao Zetom, denuncirao je bana Kulina papi Inoćentiju III da je sa porodicom pri- šao jeresi koja se raširila u Bosni. Ta optužba nije ostala usamljena, jer su u Rim i sa drugih strana stizale vesti o nepouzdanom banovom držanju u mutnim crkvenim prilikama. Neki


patareni, koje je splitski nadbiskup proterao iz svoga grada i iz Trogira/dobili su utočište, podr- šku i javnu zaštitu kod Kulina./Još pola veka docnije, splitski arhiđakon Toma pisao je o dvojici Zadrana, braći Mateju i Dristrdiju, aktivnim jereticima, da su u ovo vreme odlazili u Bosnu i boravili u toj zemlji.

Optutkbe protiv Kulina nisu mogle ostati bez odjeka, u vreme kad je rimska crkva bila obziljno suočena sa opa- snošću od jeresi u južnoj Francuskoj i Iâliji. U jesen 1200, papa Inoćentije je naložio ugarskom kralju Eme- riku, kao Kulinovom vrhovnom gospodaru, da iskoreni „bo- lest koja bi, ako joj se ne pruži otpor, i susedstvo zara- zila“. Ugarski kral^je dobio savet od pape da protiv Kulina istupi energično ukoliko bosanski ban ne protera jeretike i ne konfiskuje imaša onima koji se ne vrate pravoj veri. Reakcija na optužbe protiv Kulina nastavljala se kao po lancu. Posle papskog pisma, kralj Emerik se obratio Ku- linu sa prekorima i naređenjem da protera jeretike i za- pleni njihova imanja. Bosanski ban, međutim, nije nalazio da su optužbe protiv njega opravdane i istinite. Ugarskom kralju se izvinjavao tvrdeći da je uveren da su osumnjičeni ljudi u njegovoj zemlji katolici a ne jeretici.


Tom prilikom, pitanje o pravovernosti ili jeresi sumnjivih Kulinovih ljudi nije izvedeno na čistinu, zbog toga što je došlo do pogoršavanja odnosa između bosanskog bana i ugarskog kralja iz sasvim drugih razlogai U proleće ILI leto 1202, bila je nasilno izvršena promena na srpskom velikožupanskom prestolu. Uz pomoć ugarske vojske i podr- šku njenog vladaoca, stariji Nemanjin sin Vukan zbacio je sa vlasti svoga brata Stefana i zavladao srpskom drža- vom pod vrhovnom vlašću i zaštitom ugarskog kralja. Ku- lin nije ostao ravnodušan prema ovoj promeni, već je zauzeo stav suprotan ugarskom kralju. On je napao i plenio neku bliže nepoznatu oblast Vukanove države. Kralj Eme- rik se u jesen 1202. žalio papi Inoćentiju III da ne može da krene u krstaški pohod u svetu zemlju, na koji se bio zavetovao, jer je ban Kulin napao na zemlju koja mu je pod- ložna.

Odnosi sa Ugarskom su se sredili posredstvom papske kurije, kojoj se Kulin neposredno obratio u želji da skine sumnju zbog jeresi za koju se govorilo

da je bila raširena u njegovoj zemljil Ban je već ranije izrazio spremnost da neke od osumnjičenih zbog jeresi uputi u Rim da tamo iz- lože svoja

verovanja pa da se, „ili učvrste u dobru, ako su u pravu, ili isprave ako su u zabludi“, jer su svi, po Ku- linovom uverenju „želeli da na svaki način

nepokolebivo poštuju učenje rimske crkve“. Tokom 1202, otišla je u Rim delegacija koju je poslao Kulin. U njoj su se pored ka- toličkih crkvenih starešina iz Primor.ja, splitskog nadbiskupa Bernarda i dubrovačkog

arhiđakona Marina, nala-

POVELjA BANA KULINA DUBROVČANIMA, 1189.

БОРБА 3 А ОЧУВАЊЕ С А МОСТ А Л Н ОСТИ (1180—1250) 292

zili i neki od osumnjičenih Bosanaca^/u Rimu se po szoj prilici nije ništa obavilo, jer je papa, prema ranije.m Kulinovom traženju, uputio u Bosnu svoga legata Ivana Kazamarija (JoKappez s1e Saâtat) da ispita Kulina i njegove podanike i da se osvedoči o njihovom vladanju i vero- valju. U proleće 1203, palski legat je boravio u Bosni p postigao pun uspeh u sređivanju crkvenih prilika izjavsm bosanskih „krstjana:< datom na Bilinom Polju 8. aprila 1203. godine. Kazamari je konačno izgladio i sukob bosanskog bana sa ugarskim kraljem, polazeći iz Bosne u Ugarsku on je poveo sa sobom Kulinovog sina i dva najistaknutija „krstjanina“1 Pred ugarskim kraljem su pregledana i potvr- đena sva dokumenta nastala radom papskog legata u Bosni. Kulinovom sinu je nametnuta još i obaveza da bosanski ban plati 1.000 maraka srebra kazne, u slučaju ako u svojoj zemlji bude svesno trpeo jeretike. Tom prilikom se, ujedno i poslednji put, spominje ban Kulin u istorijskim izvorima. Nije poznato koliko je još vladao i kako je završio.

Četvrt veka Kulinove veoma slabo poznate vladavine pada u vreme ispunjeno velikim preokretima koji su imali veoma dalekosežne posledice. Sredivši o-dnose sa


Ugarskom na način koji je obezbeđivao unutrašnju samostalnost Bo- sne, ban je prebrodio najveću opasnost koja se nadnela nad njegovu zemlju posle potiskivanja VizantijeJZapleteni verski problemi predstavljali su izvor novih velikih opasnosti. Ban Kulin je i njih otklonio umerenošću i poggušta- njem. Verovatno je u njegovim odnosima sa jereticima i Ri- mom bilo manje lukavstva nego što se misli, a znatno više zbunjenosti i nesnalaženja. Ipak, glavne tekovine Kuli- novog perioda pokazale su se trošne i kratkotrajne, Bosna je uskoro zapala u veoma težak položaj u kojem je njena samostalnost dolazila u pitanje. To ipak nije smetalo da se u Bosni stvori tradicija o Kulinovom vladanju kao „zlatnom vremenu“ izobilja i blagostanja. Najveća gospoda jedne daleko prostranije i snažnije Bosne početkom XV veka tražila su, u jednom povoljnom trenutku kada su mogli dobiti sve što su želela, da se Bosni potvrde granice kakve su bile za Kulina bana.

3 S. 'V.irkoviN: Istorija srednjovekovne bosanske države

2.SUSRET HRIŠĆ.ANSKE TRADICIJE I DUALISTIČKE JERESI U BOSNI


Hrišćanstvo je na tlu Bosne imalo veoma dugu tradiciju . Episkopija je tu postojala još u kasnoantičko doba i održala se sve do slovenskog osvajanja./Tada je, međutim, kontinuitet hrišćanskog crkvenog života prekinut kao, uostalom, i u drugšb oblastima u unutraplnjosti Balkana. Obnavljanje hrišćanske crkvene organizacije, posle pokr- štavanja paganskih .Slovena, ostaje^sakriveno u tami vekovaj Pošto je pokrštavanje uzelo""zamašnije razmere u vreme kad je Bosna još bila neodvojen^ od države prvih srpskih vladara, verovatno je zajednička bila i najranija hri- šćanska 1crkvena organizacija. Dok se u krilu istočne crkve nije sačuvala tradicija jedne episkopije Srba ili Srbije, u rimskoj crkvi se znalo za jurisdikciju nad gedpšp begloŠe, i u XII veku, kad se sporilo oko prava primorskih gradskih središta, ovo područje se izjednačavalo sa Bosnom: gecpit beppŠe îos! ez! Vozpa.1

Poistovećivanje Srbije i Bosne u katoličkim crkvenim središtima vršeno je u trenucima kad su se rasplitala zamršena pitanja o pravima primorskih nadbiskupskih stolica, i kada se, kao uvek u sličnim slučajevima, istra- živala istorija tih prava. Otuda ono može biti posredno svedočanstvo o nekadašnjem političkom i crkvenom jedinstvu Srbije i Bosne. Uporedo s političkim razdvajanjem, do kojeg je došlo, najverovatnije, u drugoj polovini X veka, spontano je teklo i crkveno odvajanje. Istočni i južni krajevi nekadašnje „krštene Srbije", docnije Raške, pot- pali su pod pojedine vizantijske episkopije, dok uspomela na Srbiju kao jedinstveno jurisdikciono područje mogla se učuvati jedino u primorskim katoličkim središtima. Po- pisi episkopija navode ponekad uporedo i Bosnu i Srbiju. U XI veku se pojavljuje Bosna kao jurisdikciono područje jedne episkopije na koju su polagale pravo splitska, barska i dubrovačka nadbiskupija. U drugoj polovini XII veka, bosanski biskup je sufragan dubrovačkog nadbiskupa, u čije je sedište odlazio na posvećenje.


Bosanska biskupija, i po svome sveštenstvu i po obredu, razlikovala se od svoje metropole. Sveštenici su, kao urstalom i episkopi, nosili narodna imena; za jednog od biskupa koji je dolazio na posvećenje u Dubrovnik kaže se izričito da nije znao latinski. To je bilo moguće otuda, što.je jezik bogosluženja ove dijeceze bio slovenski. Veoma je verovatno da se crkvena’ organizacija u Bosni držala istočnog obreda." U skladu sa svim tim je i karakter 6o- sanskog monaštva, koje je, danas se to može smatrati kao sigurno, pripadalo redu svetog Vasilija, raširenom i izvan vizantijske crkvene sfere.3 Dubrovački nadbiskupi, izgleda, nisu vodili energičniju akciju da izmene svoju dosta daleku dijecezu i da je prilagode tadašnjim katolič- kim crkvama u Primorju. Oni su se izgleda zadovoljavali time da primaju zakletve bosanskih biskupa i poklone prilikom posvećenja^ i starali se da sačuvaju pod SVOJOM vlašću ovu biskupiju, oko koje su se otimale druge dve primorske metropole.

O verskom životu u samoj Bosni do kraja XII veka nije skoro ništa poznato. Bosanske crkvene prilike do toga vremena nisu privlačile pažnju papstva. Vladaoci su se prema crkvi držali sasvim korektno. Ban Borić je još sredinom XII veka obdario monaško-viteški red templara jednim selom u Slavoniji. Do ovoga doba su podignute i neke crkvene građevine u Bosni.4 Poslednja je, možda, bila ona crkva koju je blizu Zenice podigao ban Kulin i „postavio obraz svoj nad pragom“.


U Kulinovo vreme, međutim, u Bosnu je prodro jedan nov religiozni elemenat, čiji je uticaj na dalji crkzeni razvoj ove zemlje bio sudbonosan. Bio je to dualistički jeretički pokret, koji se do toga vremena raširio i učzr- stio u čitavom nizu zemalja oko Mediterana. Pre nego što je jednim svojim krilom zahvatio Bosnu, koja je dobila naročito mesto u njegovom razvitku, dualizam je imao veoma dugu i bogatu prošlost. Kao način mišljenja i pogled na svet on je bio vezan za mnoge religije — od stare Kine i Persije do srednjovekovnog hrišćanstva.


Dualisti su se od ortodoksnog hrišćanstva odvojili u pokušaju da odgovore na pitanje o poreklu i prirodi zla. Ali iza toga pitanja leži jedno još opštije i osnovnije: o odnosu Boga i sveta, beskonačnog i konačnog, apsolutnog i ograničenog, o odnosu

između savršenstva božjeg i nesavr- šenstva sveta^/Ako je Bog savršen, njegovo delo, svet u kojem vernik živi, puno je nereda, patnje i zla. I najpo- božnijoj duši ostaje da zaključi ili da je Bog tvorac zla, iz čega može da sledi da nije izvor savršenstva, pa

ni pravi Bog; ili da on nije tvorac zla, pri čemu poreklo zla treba tražiti u nekom uzroku nezavisnom od božanstva. Pravoverna hrišćanska teologija je taj ogromni jaz

između savršenog tvorca i nesavršenog dela premostila misteri-


PLUTEJ IZ CRKVE SV. PETRA U ZAVALI.jom iskupljenja sveta od strane Hrista, boga-čoveka , i uče- Nzem o slobodnoj volji, po kojem se sam čovek zbog svoje gre- šne prirode odvaja od Boga i izaziva patnje, nesreće i druge manifestacije zla. Nasuprot tome stoji dualistička koncepcija, u svojoj osnovi starija od hrišćanstva. Ona polazi od temeljne suprotnosti između Boga i zla i odlučno odriče da Bog, koji je po suštini savršen i dobar, može biti izvor zla. /Poreklo zla se zato mora tražiti izvan Boga i njegovo sedište se nalazi u vidljivom materijalnom svetu gde vladaju nered i patnja. To stanovište dovodi do neizbežnog suprotstavljanja Boga i materije i do zaključka da ono što je suštinsko i trajno u čoveku , njegova duša, ne potiče iz ovog zemaljskog sveta, već da je u njemu samo „stranac“ i „hodočasnik“.

Ova osnovna dualistička poruka vekovima se prenosila preko čitavog niza jeretičkih pokreta, koji su se kao karike u lancu nadovezivali jedan na drugi/Različite su bile konzekvence koje su iz ovog osnovnog stava izvlačene u pogledu dogmatike, kulta i načina života sledbenika dualističkog učenja. Poslednje dve karike u ovom lancu, one koje su mogle Llati uticaja na crkveni razvoj Bosne, predstavljali su pokreti bogumila u Bugarskoj, Makedoniji i Vizantiji, i katara u Italiji, Francuskoj i Nemačkoj.


Bogumilski pokret se javio u bugarskoj državi pred sredinu X veka. Njegovi sledbenici su težili da zlo ovoga sveta izbegnu asketskim, tihim i pobožnim životom po apostolskom uzoru. Bogumili su osuđivali sjaj crkava, svete tajne, ikone i bogosluženje, a jedna oštrica njihovog učenja bila je uperena i protiv bogatih i moćnih, protiv cara, boljara i svetovne vlasti./Poput mnogih drugih jeretičkih pokreta bogumilstvo je udaralo protiv vladajućeg feudalnog poretka i bilo izraz nezadovoljstva siromašnih i po- tlačenih slojeva, koji su patnje i nesavršenost sveta ose- ćali neprestano u svome iskustvu. Posle pada Prvog bugarskog carstva i Samuilove makedonske države, bogumilstvo se proširilo i u Vizantiji. Tu je nastavilo da se razvija u sredini koja je nametala teološko i dogmatsko sređivanje dotle veoma jednostavnog učenja. Pri tome nisu izostali rascepi i unutrašnji sukobi. Pod Komninima je započela pravoslavna reakcija i proganjanje bogumila od strane državnih vlasti. Uporedo sa svim tim, bogumilstvo je sticalo nove privrženike, čak i u krajevima vrlo dalekim od njegove prvobitne kolevke. Bogumilsko učenje je u XII veku postalo skelet koji je držao na okupu i učvr- šćivao masovni jeretički pokret na Zapadu: u Italiji, Francuskoj i Nemačkoj. Na brojne jeresi XI veka, koje su bile bez dualističkog obeležja, zahvaljujući impulsima sa Balkana i ujedinjavajućem delovanju bogumilskog dualizma, nadovezao se neuporedivo

organizovaniji i jači pokret katara.

Među oblastima u kojima je dualistička jeres uhvatila koren, Bosni su najbliže bile Srbija i Dalmacija. Bio- grafi Nemanje, osnivača samostalne srpske države, govore o njegovoj borbi protiv „bogomrske jeresi“, o jednom saboru


sazvanom protiv jeretika, o energičnim progonima i suro- vom kažnjavanju. I pored pomalo neobične terminologije, nema mesta sumnji da je reč o bogumilima. Nemanjina akcija se hronološki ne može bliže odrediti, a sudbina jeretika koji su napustili Srbiju potpuno je nepoznata. Da su se neki sklonili u Bosnu može se pretpostaviti na osnovu sasvim opšteg rezonovanja, u izvorima za to nema nikakve potvrde.

S druge strane, sačuvaki su malobrojni ali sigurni podaci o širenju jeresi iz Dalmaci_je, gde je još 1185. jedan lokalni sabor bio uznemiren zbog „ogromnih zabluda“ koje

БОРБА 3 А ОЧУВАЊЕ С АМОСТ АЛНОСТИ (1185—1250) 301

se šire među vernicima. Istorija jeresi u dalmatinskljg gradovihma ostaje ipak sasvim nepoznata, usled oskudice izvora. Nema nikakve sumnje da je dualistJ-gčko žarište u Dalmaciji bilo daleko snažnije nego što se po sasvi.m sporadično sačuvanim izvorima zaključuje. Veoma je verovatno da se upravo tu nalazila dualistička „ess1e51a 5s1a- uošae“, koja se spominje u popisima jeretičkih crkava, i jedan vek docnije izjednačuje sa Bosnom. Dalmaciji i njenim gradovima sasvim odgovara tradicija koju prenosi pro- tivjeretički pisac fra Anselmo iz Alesandrije (oko 1270) po kojoj su ovu „ess1e51a 5s1auop1ae“ osnovali trgovci koji su jeres upoznali i primili u Carigradu. U svakom slučaju, sačuvani izvori nam govore o širenju jeresi iz Dalmacije u unutrašnjost, a nipošto o obrnutom procesu.5 Borba protiv jeresi u dalmatinskim gradovima je živnula kad je 1200. na splitsku nadbiskupsku stolicu došao Italijan Bernard. Pred njegovim progonima neki jeretici su tra- žili utočišta u Bosni i to je izazvalo poznate, već ranije iznete, zallete u odnosima između pape, bana Kulina i ugarskog kralja.

Iz delovanja ‘papskog legata Kazamarija, poslatog da ispita i sredi crkvene prilike u Bosni, nastao je dokumenat koji daje izvestan uvid u crkveno .stanje u zemlji. Na žalost, to je najnejasniji od svih izvornih tekstova za bosansku crkzenu istoriju i iz njega se izvode veoma razli- čiti zaključci. To je izjava sastavljena na sastanku papskog legata i bosanskih duhovnih lica, održanom aprila 1203. na Bilinom Polju, kraje reke Bosne.®


Osnovno i najbitnije je pitanje, ko su bili ljudi koje je Kulin okupio i suočio sa papskim legatom? Sam Kaza- mari je iz Ugarske javljao u svom pismu da se njegova misija ticala bivših patarena iz Bosne. Već tim terminom je učesnike sastanka okarakterisao kao jeretike-dualiste. Međutim, drugi podaci koje tekst izjave pruža ne potvr- đuju legatovo tvrđenje. Sam Kazamari nije tražio od Bo- sanaca da se odreknu jeresi, već samo da odustanu od raskola i da priznaju -ggrimat rimske crkve i pape. U samom tekstu se učesnici sastanka na Bilinom Polju nazivaju „prvaci (priori) onih ljudi koji su na zemljištu Bo- sne dotada jedini uživali privilegiju da se zovu imenom ,,hrišćani“/(sćp5Paš). Iz teksta se ne može izvesti za- ključak da su to bili članovi jerarhije bosanske biskupije, već starešine neke zajednice čiji su članovi nazivani „krstjani“. Tekst uz to pokazuje, u tome su svi istraživači složni, da je reč o jednoj monaškoj zajednici. Ta čknje- nica bitno otežava donošenje zaključka o karakteru uče- snika spomenutog sastanka na osnovu termina ,;hrišćani‘‘ ili „krstjani“. Već je savremenicima bilo sumnjivo ovo isključivo rezervisanje hrišćanskog imena. Kulinu se već 1199. stavljalo na teret da je navodne krivoverce isključivo povlašćivao imenom „krstjani“ (ôsape eoz ai!opotaz1se sćpzâpoz). Modernrbu! istraživačima isto tako nije bilo teško da u toj pojavi prepoznaju jasno i izrazito duali-. stičko obeležje. Dobro je poznato, naime, da su i katari i bogumili, kao uostalom i neki raniji jeretički pokreti, rezervisali za svoje člansve naziv hrišćani, često s atri- butom „pravi" ili „istinski hrišćani“. Stvar se, međutim, komplikuje time štr su i mrnasi, naročitr u ranrm srednjem veku, bili „hrišćani“ pr prevashrdstvu. Na istrku je jrš i u XII veku ime „hrišćani“ bilr rezervisanr za mr- nahe.7 Isključivr prisvajanje naziva „krstjani“ ne bi mrglr, samr za sebe, biti siguran drkaz da su učesnici prznatrg sastanka bili dualistički jeretici. Ali u njihrvrj izjavi se nalazi i rbećanje da će se pridržavati niza nrrmi: da će imati brgrmrlje uz manastire i u njima zajednički javis prjati prrpisane časrve, da će u svim crkvama imati rltare i krstrve, da će čitati knjige kakr Nrvrg takr i Starrg za- veta, kar štr tr čini rimska crkva, da će krd manastira imati sveštenike krji će, pr crkvenrm redu, držati mise, slušati isprvesti i deliti prkajanja; da će uz crkve imati grrblja, da će se najmanje sedam puta grdišnje pričešćivagi i da će prštrvati prstrve rdređene rd crkve. Kad bismr iz rvrg nrrmativnrg dela našeg drkumenta smeli zaključivati da su brsanski mrnasi drtle prstupali suprrtno, izlazilr bi da su u velikrj meri bili zahvaćeni jeretičkim verr- vanjima i praksrm. Imali bismr prsla sa ljudima krji nisu imali, ili su rdbacivali: crkve, rltare, krstrve, Stari zavet. krji nisu imali sveštenika ni grrblja, krji se nisu pričešćivali, koji bi dakle, prstupali Jppravr rnakr kar dualistički jeretici. Nastavljajući, međutim, tim istim metrdrm naišli bismo na teškoće. Već je obećanje da će prštrvati prstrve jedva razumljivr krd ljudi krji prste čitavrg živrta ne uzimajući nikakvu hranu živrtinjskrg prrekla. Krd obećanja da ubuduće neće primati u svrju sredinu, dakle u manastire, rženjene ljude ili udate žene, ukrlikr se „rbrje saglasnr. rbećavši zgzdržavanje,


ne pr- svete mrnaškrm živrtu“, nailazimr jrš na veće nezgrde. Suprrtnr postupanje ne dslazi u rbzir KRD dualista KRJI su osuđivali brak i svaki telesni dodir. Isto je tako ne- shvatljivo za dualističke jeretike obećanje da se monah i monahinja neće nigde nasamo nalaziti „da nebi mogla proizići ružna sumnja“/ Dosledno sprovedeno zaključk- vanje putem inverzije dovodi, dakle, do sasvim protivreč - nih rezultata.

Suprotnu krajnost predstavlja takvo tumačenje izjave iz 1203. po kojem sve ispada pravoverno. Iako nam norma- tivni karakter akta zaklanja sliku o stvarnom verovanju i vladanju bosanskih monaha, iako u izjavi nema odricanja od dualističkih dogmatskih stavova, ipak se ne može prene- bregnuti činjenica da su norme postavljene tako da isključe očigledno dualističku praksu. Bosanski monasi, do kojih nije, verovatno, prodro ni dašak velikih crkvenih reformi, pobuđivali su sumnju već rezervisanjem naziva „krstjani", karakterističnim za jeretike. Sumnju je samo mogao uvećavati njihov način života, koji se nije poduda- rao sa životom zapadnog monaštva toga vremena. /Najzad, sam tekst izjave pokazuje, kroz obećanje da ubuduće neće u svoju sredinu svesno primati maniheja ili kakvog drugog jeretika, da su j^retici nalazili skloništa kod zapu- štenih bosanskih monaha. Oni su bez sumnje uspevali da izvrše izvestan uticaj na život i praksu bosanshog mo- naštva.


Drugo osnovno pitanje u vezi s izjavom na Bilinom Polju tiče se odnosa između „krstjana“ i bosanshe kato- ličke episkopije, s jedne, i bosanske jeretičke crkve, s druge strane. Tekst govori jedino o „krstjanima“-monasima, njihovim priorima i magistru, koji je možda tek tada uveden, i za koga se predviđalo da će biti biran od braće i sta- rešina, a potvrđivan od pape. Biskup i sveštenstvo se uopšte ne spominju, te je sasvim prirodno pretpostaviti da se ni sumnje, ni istraga papskog legata nisu uopšte odnosili na bosansku biskupiju.9 Isto su tako neosnovani i pokušaji da se zajednica zastupljena na Bilinom Polju dovede u. neposrednu vezu s jeretičkom bosanskom crkvom, poznatom iz docnijih izvora, po kojima bi „magister“ iz spo- minjanog dokumenta bio u stvari „djed“ bosanske crkve. Nema nikakvog dokaza o kontinuitetu između bilinopolj- skih monaha i jeretičke crkve bosanske, iako nije nimalo isključena mogućnost da su neki od bosanskih monaha postali u toku vremena pravi jeretici.10


Abjuracija iz 1203. svedoči samo o tome da je monaštzo, najverovatnije reda svetog Vasilija, dalo povod za sumnje i zaplete koji su iskrsli u samom početku XIII veka, da je u izvesnoj meri bilo zahvaćeno jeretičkim uticajem, .ali da sve zajedno još nije značilo nikakav stvarni preokret u crkvenom stanju Bosne. Bio je to tek prvi susret jeresi i hrišćanstva na tlu ove zemlje.

3. KRSTAŠKI POHODI PROTIB BOSNE I OBRAZOVANjE BOSANSKE CRKVE

Rešenje postignuto na Bilinom Polju u aprilu 1203. nije moglo bitno uticati na crkveni razvoj Bosne već zbog toga što je mitloišlo obe glavne snage koje su delovale na formiranje bosanskih crkvenih prilika. Ni katolička ess1ezGa Vovpepboz, ni žarište jeresi, ukoliko ga je uopšte u ovo doba bilo u Bosni, nisu bili pogođeni akcijom papskog legata. Kazamari je zapazio, doduše, nezadovoljavajuće stanje bosanske biskupije i po završetku misije predlagao


da se na 'Mesto biskupa postavi neki „J1atin“ i da se u pro- stranoj zemlji bosanskog bana obrazuju i nove dijeceze. Ipak tada nije izveden nikakav pokušaj reformi u smislu lega- tovih sugestija.

Isto tako ni jeres u susedstvu Bosne nije bil^ uni- štena. Naprotiv, baš se u prvoj i drugoj deceniji XIII veka javljaju brojnije vesti o širenju jeresi u dalmatinskom zaleđu. Splitski letopisac arhiđakon Toma priča da je u Zadru u samom početku mletačke vladavine jeres bila ra- širena naročito među plemstvom. Nešto docnije se kao „rzegkZosćpzIaš.*1 žigošu Toljen Kačić i Maldemar Za- dranin. Hrvatski knez Višen (1221—1223) optuživan je kao zaštitnik jeretika. U tim godinama se čuju glasovi i o jereticima u Humu, a kralj Andrija je naređivao omiškom knezu i Kačićima da proteraju patarene sa svoje teritorije.1

Razume se da je u takvim uslovima jeres i dalje prodirala u Bosnu, tako da


su se, posle skoro dve decenije ću- tanja, od 1221. javljale optužbe, veoma slične onim ranijim: da se u Bosni primaju i štite jeretici. Papski legat Akon- cije, koji je došao u naše krajeve sa zadatkom i namerom da deluje protiv Omišana, gusara koji su napadali brodove primorskih trgovaca, dobio je nov nalog da ,.muški i snažno“ istupi protiv jeretika, koji u Bosni javno propovedaju svoje pogubno učenje. Trebalo je da se Akoncije io- služi potporom svetovnih i crkvenih vlasti u Ugarskoj kojima je papa uputio sličan nalog. Istovremeno se Dubrov- čanima iz Rima savetovalo da izaberu takvog arhiepiskopa koji će biti sposoban da se bori protiv omiških gusara i jeretika u Bosni.

O misiji ovog legata obavešteni smo neuporedivo sla- bije. On svakako nije naišao na onako pogtustljive protivnike kao njegov prethodnik dve decenije ranije. Bio je prisiljen da daje podstrek za krstaški pohod protiv Bosne. Pošto se na svetovne vlasti u Ugarskoj nije mogao osloniti, jer je upravo tada plamteo slor između kralja i plemstva koji je doveo do izdavanja poznate „Zlatne bule“ 1222, Akon- cije je glavne saradnike tražio među crkvenim veliko- dostojnicima u Ugarskoj. Posle odlaska legata, borbu protiv jeretika u Bosni preuzeo je ugarski episkopat. Naro- čito zainteresovan za delovanje u Bosni bio je katolički nadbiskup Ugrin kome je kralj Andrija darovao Bosnu, So i Usoru, sa zadatkom da istrebi jeres u tim oblastima. Tu darovnicu, koja ni]e imala nikakvu praktičnu vrednost već samo davala pravnu osnovu za buduću vlast nad Bosnom, potvrdio je 1225. svojom bulom i papa, kome je, po tada- šnjim kanonističkim učenjima, pripadalo pravo da raspo- laže zemljama jeretika. Papa je tom prilikom laskavim rečima pohvalio odluku nadbiskupa da stavi znak krsta i pođe na uništavanje jeretika u Bosni.




БОРБА 3 А ОЧУВАЊЕ САМОСТЛЛ НОСТИ (1180—1250) 311

БОРБА 3 А ОЧУВАЊЕ САМОСТЛЛ НОСТИ (1180—1250) 312


Najoskudnije su vesti o samoj Bosni ovoga doba. Ostaje potpuno nepoznato ko je nasledio Kulina na bosanskom prestolu. Izgleda, međutim, da se već tada sudbina jeretika povezivala sa čuvanjem državne samostalnosti Bosne i da je versko pitanje u samoj zemlji izazivalo oštre sukobe. U godinama posle Kulina, bio je neko vreme ban Bosne neki Stefan, ôme je poznato samo ime i za koga se zna da je imao sina Sibislava, kneza Usore, u trećoj deceniji XIII veka, koga izvori prikazuju kao revnog katolika nasuprot ostalim bosanskim velikašima.

Nije poznat ni tok prvih krstaških pohoda protiv Bosne, ali se može zaključiti da je njihov rezultat bio uspešan. Kada se 1233. prvi put javlja u izvorima ban Ma- tej Ninoslav,3 on je istovremeno i ugarski vazal i katolik koji se odriče jeretičkih zabluda svojih prethodnika/ Nema sumnje da su prethodne borbe stvorile uslove da se pastvo pozabavi brižljivije i stanjem katoličke ess1eae Vobpepav i preduzme značajne reformne korake/ Očigledno je bilo da uspesi postignuti oružjem i političkim pritiskom ne mogu biti trajni sve dok u samoj zemlji nema crkvene organizacije koja bi bila sposobna da čvrsto obu- hvati vernike i spreči nepoželjne uticaje. Upadljivo je da se u dokumentima iz ovog doba bosanska biskupija uopšte ne


javlja kao neka snaga u borbi protiv jeresi. To postaje sasvim razumljivo kad se ima na umu stanje ove crkvene organizacije koje je upravo tada izbilo na videlo. U Rim su 1232. stizale vesti koje su ličnost bosanskog biskupa prikazi- vale u vrlo nepovoljnom svetlu. Čulo se da je do svoga dostojanstva došao simonijom i uz podršku jeretika, da ne poznaje latinski jezik i pismo i da je uz to nesposoban da sagleda svoje slabosti. Njegov pad kao pastira i čuvara duša bio je, prema obaveštenjima stiglim u Rim, najdublji što se može zamisliti. Nije držao službu božju u svojoj crkvi, niti delio svete tajne, toliko je dalek bio od sveštenič- kih dužnosti da gotovo nije znao formu u kojoj se obavlja krštenje. Pored svega toga, stav bosanskog biskupa prema jereticima bio je krajnje sumnjiv. Stanovao je u nekom selu zajedno sa njima, a rođeni brat mu je bio istaknuti „here- zijarha". Umesto da ga vrati na pravi put, biskup mu je pružao javnu podršku i zaštitu.Kurija je o ovom pitanju donela brzo i odlučno rešenje. Zatražena su nova obaveštenja od kaločkog nadbiskupa i zagrebačkog biskupa i poslat legat da lično ispita bosanskog biskupa. Ovaj zadatak je pao u deo Jakovu Pekorariju

,

{ Rk «/-k “'Č *‘~g*g') -*>■< '|'"««č./1"1g»\ >l^| »a!1

»LJštj.GgSž^kh^k«! »■čp‘i* gj g j gl-j S ■) «< l

I, } ■ ■] iL G* 9*

lm 1g š

kj.t^sU^. S. /M. m^j .ljctj. g I' ^ * V

S * < Š S 1 S N . * * ' J ' a » l š Š š

!•««

a) ŽG‘ ^ l*d ž* * 'l')l**1tČ'•< <t»s) I j<" ^T.UG* *• I" ^ U^nvc^ n>| 1k1

*• /Tj|5«^* 71 G* L. V < L ukj *™J‘./ |L 1T^/k

I I I_ )‘_ \,

.. I l

< čl m i ^ V g* c

(J-*\ ^ ' » 1 ( v T 0 » v < ^ N k ^ T k . I J 1 T j S ' J ' 1 4 1 R - J n k G * . « > m L . ) * c k 1 4 « » V

1 ‘ Č * j . ( K ? • I v ( 7 k 0 « L « U k . u A S G « < « * < [ 1 *G ' j J . I I P T > l J l . k g l « . l ) G N s T * 1 » Č R J ^ k M L d ž -T r g ^ k ^ - » « • •

( 7 L ^ > . - | n » 4 / l . m I m > i > 1 ( K k _ A ^ « N > » A N

'Hsgu« L Oks^lČ l^jp^. N a«7'li i*TT^ " * ■ 1 k ,t^ l 1 < ^ ' R" ( I S k ( k M I P | 1 ' v pk p ( N» ( . i GG-j u I A*v I K k KI4-"j'N. N /«• I 4 I L *• * 1 L j«-1 čn .»A*'* ' • ' • i n . * { r « . * N “ * -«j. «k » o J ro o k o s ! • • — . 1. U 4 , g « n ( k - 1 t ~ » l m « * . > > - «1*čti M 1<

4 G * D N ( . u N N < 9 » • S R»R ' N N ' < - L ^ S 1 J R M ( R ^ S l 1 - - J ------------------- 1 I» * U « « ' < T . I * K . 1 0 1 - N H > G « < T

I I >»• 5«LkN».(« T7» I LILM' Im« "

_ ......_«k «1«ČT*> . k m > 1 « * k . | | | ^ j | ( m k «-'< .4 « g - ) i m < Č > čk . N (Č > g » 1 7 N ^ < V |g^|Lmk |'<(š*(« *. D‘1 sN«k NJ/^^l«i.NN1/Uki» l«

POVELjA BANA MATEJA NINOSLAVA DUBROVČAŠŠA IZ 1240. GODIN2

ЕОРБА ЗА ОЧУВАЊЕ САЛ10СТАЛ НОСТИ (1180—1250) 316

vanjem oproštajnica učesnictla u krstaškom ratu i pod- sticanjem ugarskih crkvešgh i vladajućih krugova na od- lučno delovanje.

Sve je to odvelo Ninoslava u drugi tabor, jer više nisu bile u pitanju samo crkvene prilike već i državna samostalnost. Na rimskoj kuriji njegovo držanje je ocenjeno kao „štetan pad u bespuće zabluda' 4 . Sam ban je docnije ovu promenu drukčije prikazivao: ostao je katolik kroz čitavo vreme, ali je bio prisil>en da se protiv svoga neprijatelja posluži pomoću i podrškom jeretika.

Tok ratnih dejstava je gotovo sasvim nepoznat. U toku

1235. verovatno su samo vršene pripreme. Krajem te godine, novi bosanski biskup Johanes Vildeshauzen tražio je da bude oslobođen episkopskog dostojanstva zbog ratnih napora i težine svoje dužnosti. Sledeće godine, katolička strana zabeležila je uspeh odvojivši i privukavši na svoju stranu usorskog kneza Sibislava, koji je „kao ljiljan među trnjem-4 bio


katolik u jeretičkoj sredini. JKao tri godine ranije ban Ninoslav, Sibislav je 1236. primljen u milost papske stolice. Maja 1237. u samoj Bosni su se verovatno vodile borbe, jer je dubrovačkim trgovcima bilo zabranjeno da kreću u ovu zemlju. Tek u idućoj godinl, herceg Kolomzn javio je papi da je uništio jeretike u Bosni. On je tada (1238) uspeo da osvoji i deo Huma, oblast kneza Toljena, potomka Miroslava, brata Nemanjinog.


Pobeda ugarskih krstaša, iako nije bila potpuna, stvorila je ipak uslove da se ponovo još energičnije pristupi ostvarenju ciljeva katoličke crkve u Bosni./Pošto se Vil-

deshauzen u međuvremenu povukao, postavljen je drugi episkop, ovoga puta ugarski dominikanac Ponsa. Izbor domi- nikanca za biskupa nije nimalo slučajan. Red

propoved- nika, stvoren na Zapadu u borbi protiv katara, bio je i na bosanskom tlu najvatreniji borac protiv jeresi. Ugarski dominikanci su vršili inkvizitorsku službu i, po svedo- čanstvu jednog svog letopisca, upotrebljavali u Bosni lo- mače spaljujući one koji se nisu hteli obratiti. Nastav- ljena je i aktivnost koja je išla za tim da u Bosni stvori katoličku crkvenu organizaciju identičnu ostalim biskupijama toga doba. Nastavilo se građenje katedralne crkve, započeto još pre ovoga rata. Biskupiji su darovani posedi i sakupljana su novčana sredstva za njeno izdržavanje. Kada je pre

kraja 1239. završena bosanska stona crkva u Brdu, u župi Vrzsbosni, organizovan je uz nju kaptol i traženi su sa drugih strana fratri propovednici, da bi se biskupija


VOSNA U DOBA BANA MATEJA NINOSLAVA (OKO 1244.)

.ojačala. Tada je svakako zavedeno i plaćanje desetine koja je i mnogo docnije u 'čisto katoličkim krajevima bila kod stanovništva vrlo nepopularna.

Ban Ninoslav, koliko se zna, nije sudelovao u čitavoj ovoj delatnosti. On se održao u jednom delu bosanske teritorije, koji je i dalje privlačio pažnju papstva i krstaša. ■' Hvaleći krajem 1238. revnost i uspehe biskupa Ponse, pala Grgur IX nije propuštao priliku da ga ohrabri i podstakne na borbu protiv „ostatka jeretičke kuge-1. Dao mu je tom prilikom ovlašćenje da dodeljuje oproštajnice onima koji bi stavili znak krsta radi rata u Bosni. I docnije. se u crkvenim krugovima govorilo da je „veliki deo Bosne“ bio pokoren u ovo vreme. Nemože se ni naslutiti, na žalost, koji je deo bosanske teritorije ostao slobodan i sačuvao snage sposobne da iz temelja promene situaciju u zemlji. U proleće 1240. ban Ninoslav je sa grupom svojih „boljara“ posetio Dubrovnik i tom prilikom izmenjao sa Dubrovča- nima zakletve, i na taj način po treći put obnovio ugovor sklopljen između Bosne i Dubrovnika još za vreme bana Kulina. Kao i u dve prethodne zakletve, obećavao je Du- brovčanima mir, pr^jateljstvo, slobodu kretanja i ličnu i imovinsku bezbednost trgovaca u Bosni. Oslobođenje od da- žbina i garantije da se neće primenjivati represalije i za dugove jednog dirati u imovinu drugih trgovaca, olakša- valo je uslove za poslovanje Dubrovčana koje su već tada, verovatno, privlačili proizvodi stočarstva, kože, krzna, med i vosak.


Neizvesno je da li je Ninoslav još uoči svoga dolaska u Dubrovnik obnovio svoju vlast u čitavoj Bosni, ili je do toga došlo tek nešto docnije u vezi sa stradanjem Ugarske od najezde Tatara. U svakom slučaju, izbijanje Tatara na ugarske granice 1241. i nesrećno ugarsko ratovanje morali su posredno veoma jako delovati na sudbinu Bosne./Ukoliko je ban Ninoslav već ranije proterao krstaše, tatarska navala je sprečila odmazdu. Ukoliko je čekao u svome delu državne teritorije, tatarska opasnost mu je pružila izvanredno povoljnu priliku. Slom Ugarske je doduše otvorio Tatarima put i do Bosne, ali ova planinska zemlja nije već zbog prirode svoga zemljišta bila izložena onakvim pustošenjima kakva su pretrpela Ugarska i Rusija. Za ugarskim kraljem Belom IV i njegovim velikašima Tatari su prodirali sve do zidina dalmatinskih gradova. Pustošili su i pljačkali- nezaštićena gradska područja spuštajući se čak do Zete, dok se početkom 1242. nisu preko naših

5 S. Ćirković: Istorija srednjovekovne bosanske države zemalja i Bugarske vratili u oblasti severno od Crnog mora. Jedan deo Tatara je tada prošao kroz Bosnu.

Pored toga što su Ugarsku doveli privremeno u stanje potpune iscrpljenosti i nemoći, ovi događaji su imali i neposrednog odjeka u Bosni usled političkih zapleta u Dalmaciji. Za vreme svoga bekstva na Primorje, kralj Bela IV se zadrža^ prvo u Splitu, a zatim u Trogiru. Ovaj drugi grad se sa daleko više pažnje poneo prema vladaru nego Split, koji mu je u odlučnom trenutku uskratio galiju kojom bi se sklonio na neko ostrvo. Trogiranima je zato zahvalni kralj u proleće 1242. darovao nekoliko sela na granici splitskog gradskog područja. Ova donacija je postala povod žestokoj borbi dva grada u koju su se umešali okolni oblasni gospodari, pa i bosanski ban Ninoslav. Po- sle prve faze rata stišane za kratko vreme, u jesen 1243. sukob više nije ostao ograničen na dva grada, već je u borbe uvučen niz saveznika na jednoj i na drugoj strani. Grupi- sanje je izvršeno tako da se govorilo o kraljevim prijate- ljima koji su stajali uz Trogir i kraljevim protivnicima koji su pomagali Split. Posle jednog teškog poraza na moru, Splićani su, kako kaže Toma arhiđakon, izgubivši veru u sebe počeli da se uzdaju najviše u moć bosanskog bana Ninoslava. Njega su izabrali za gradskog kneza i stavili mu na raspolaganje novčana sredstva opštine. Ninoslav je -sa


svoje strane doveo bosanske vojne odrede koji su zajedno sa Splićanima dve nedelje pustošili trogirsku oblast ne- mogavši ništa protiv gradskih zidina. Ninoslav je tom prilikom bez uspeha opsedao i kraljevski grad Klis. Po- sle toga se vratio u Bosnu, ostavivši u Splitu na položaju kneza nekog svog južnoitalijanskog rođaka, i kao zaštitu jednog od sinova sa odredom konjanika.Pošto su, pored bosanskog bana, na splitskoj strani ratovali i humski knez Andrija i Poljičani, kralj Bela IV nije mogao ostaviti bez zaštite Trogir i njegove saveznike među hrvatskom vlastelom. Čim se država zalečila od naj- težih rana, bio je u stanju da se i sam umeša u sukob. Po- slao je hrvatsko-dalmatinskog bana Dionisija da zajedno sa hrvatskom vlastelom i Trogiranima napadne Split, dok je sam sa delom vojske pošao neposredno na Bosnu. Obe zve akcije su gotovo u isto vreme urodile plodom. Splićani su bili prisiljeni da 19. jula sklope mir bez svojih saveznika, a nešto malo ranije je i Ninoslav postigao sporazum neposredno sa kraljem Belom IV. Iz kraljeve povelje za bosansku biskupiju, izdate 20. jula 1244, saznajemo da se ba

БОРБА ЗА ОЧУВАЊЕ САМОСТАДНОСТИ (1160— Г :50) 322

npokorio Ugarskoj bez težih posledica. U samostalnost p unutrašnje uređenje Bosne nije se diralo, a 'glavni kral.ov zahtev se odnosio na crkveno pitanje. Od Ninoslava se tra- žilo da prilike u crkvi prilagodi onima koje vladaju u Ugarskoj i susednim katoličkim oblastima. Potvrđujući ranije darovana od strane hercega Kolomana sela Đakovo i Bliznu u Slavoniji, kralj Bela je dodao i potvrdio darove koje je biskupiji ovom prilikom dao ban Ninoslav „zbog velikih šteta i nepravdi koje joj je naneo“. Darovani posedi su ležali u raznim krajevima Ninoslavljeve države: u Usori, Neretvi, Donjim Krajevima, Vrhbosni, Lepenici, JGašvi, Uskoplju, Borču i drugim krajevima. Podarena sela je kralj izuzeo ispod vlasti „banova i kneževa“, potpuio ih potčinio crkvi i na nju preneo sve namete plaćene ranijim gospodarima. Uz sve to, kralj je potvrdio biskupiji i kaptolu pravo da sakupljaju crkvenu desetinu „na način kako to rade druge ugarske crkve“.

Banovim iznuđenim ustupcima i kraljevom milošću trebalo je da se završi preobražaj bosanske biskupije, na kojem se radilo više od jedne decenije. Katolička crkvena organizacija u Boski je imala sve što je bilo neophodno za uspešan rad, sem podrške stanovništva koje je bilo ili pod uticajem jeretika ili verno svojoj tradicional- noj crkvi. Samo se time može objasniti činjenica da kato- ličanstvo ni posle Beline pobede 1244. nije uspelo da uhvati koren u Bosni. Već 1246. kaločki nadbiskup se spremao da uzme znak krsta, da bi ratovao protiv jeretika u Bosni. I kralj Bela je hrajem te godine javio u Rim o svojoj nameri da kao krstaš ratuje u ovoj zemlji. Tada je zapo- čela ugarska akcija na kuriji da se bosanska biskupija izuzme konačno i formalno ispod vlasti dubrovačke nadbiskupije i potčini kaločkoj, koja je toliko zaslužna za borbu protiv jeresi. Nametalo se uverenje da „nema nikakve nade da će se ova zemlja (tj. Bosna) od svoje volje vratiti crkvenom jedinstvu“. Ni utvrđenja, ni gradovi crkve u Bosni nisu bili tako čvrsti da bi se mogli odbraniti od napada i opsada i zemlju sačuvati u čistoti vere — tvrdilo se tom prilikom.Slika o stanju katoličke vere u Bosni bila je vrlo mračna, pa ipak ban Ninoslav, suočen još jednom s ona- snošću krstaškog pohoda, pred Rimom je branio svoju odanost „pravoj veri“ i podnosio papi neke pismene dokaze o svome ispravcom držanju.

5*


Papa Inoćentije IV, koji je uči- nio po volji ugarskom kralju i kaločkom nadbiskupu i Bo-snu potčinio metropoli u Kaloči, obustavio je svaku akciju protiv bosanskog bana i naredio samo da se povede istraga o njegovom načinu života i držanju. Upravo tu, u dosta ne- jasnoj situaciji kada se bosanski ban predstavJBao kar iskreni katolik, a ugarski kralj i prelat jadikovali nad neuspehom čitave katoličke akcije u Bosni, potpuno se prekida tanka nit naših izvornih vesti. Kakvo je crkveno stanje Bosne stvarno bilo u to vreme i docnije možemo samo zaključivati na osnovu rezultata razvitka, koje smo upoznali posle više godina i više decenija.

Neposredno pbsle sredine XIII veka, katolički bosanski biskup nije boravio više u Bosni već u Đakovu, selu koje je biskupija dobšha još u samom početku reforme od hercega Kolomana. Tu u Slavoniji njegovo sedište je ostalo vekovima, u Bosnu više nije uspeo da se vrati. Zajedno s njim je i katoličanstvo u celini, vezavši se isključivo za ideju jedne reformisane „latinske" biskupije, za dugo vreme izgubilo svako uporište u Bosni. U isto vreme, u samoj Bosni se odigrao jedan sudbonosan proces: došlo je do stapanja ostataka stare biskupije sa slovenskim bogosluženjem i jeretičke zajednice koja je svojom pojavom na bosanskom tlu izazvala zaplete i borbe. Još uoči samog početka reforme 1233. ess1eb1a Vozpep515 i dualistički jeretici su se razli- kovali, mada nisu bili u sukobu. Upravo je simboličan slučaj poslednjeg domaćeg bisk)T1a čiji brat je bio „here- sijarha“.6 Domaći crkveni ljudi i jeretici su se morali još više zbližiti kad im se u licu dominikanaca i ugarskih krstaša pojavio zajednički ogorčeni neprijatelj.

5*


Crkvena organizacija koja je iz toga spoja nastala nosila je jasne tragove svoga dvostrukog porekla: zauzela je mesto i ponela ime nekadašnje pravoverne katoličke biskupije i dobila dualističku doktrinu, kult i jerarhiju. „Crkva bosanska“, službeno ime dualističke verske organizacije, poznato iz izvora XIV i XV veka, predstavlja samo prevod latinskog imena negdašnje katoličke biskupije.s Isto tako nema nikakve sumnje da ova jeretička crkva svoj položaj jedine crkvene organizacije u Bosni, koji je zadržala jedan nepuni vek, duguje svojoj pravovernoj prethodnici. Dualistički elemenat koji je sudelovao u obrazo- vanju bosanske crkve bio je neosporno vitalniji i spo- sobniji tako da je potpuno prevladao. Duboke idejne i struk- turalne razlike i doslednost dualista nimalo spremnih za kompromise objašnjavaju skromni udeo stare biskupije, ograničen uostalom samo na formalna obeležja.Borba između jeresi i tradicionalne crkze, na jednoJ strani, i papstva, dominikanaca i ugarskog klera, na drugoj strani, ispreplela se sa borbom bosanskih vladalaca i plemstva protiv pokušaja ugarskih kraljeva da unište državnu samostalnost Bosne. Pri tome su se, isto kao ugarski kral> i dominikanci u jednom, ndšli u drugom taboru udruženi plemstvo, jeretici, ostaci stare biskupije i Nzihove pristalice./ Sudbina i jednih i drugih se rešavala u istim krvavim sukobima. Bosanska crkva je otuda u plemstvu, a povremeno i u vladarima, nalazila svoje najjače zaštit- nike, dok je u isto vreme njima predstavljala simbol bosanske samostalnosti

5*

.GLAVA TREĆA PREVLAST UGARSKE I ŠUBIĆA (1250—1322)IZVORI

Period bosanske istorije koji zahvata sedam decenija na prelazu iz XIII u XIV vek neobično je siromašan izvorima. Malobrojni izvori kojima raspolažemo su uz to izuzetno štu- roga sadržaja. Zbog toga smo, naročito za prve decenije ovog razdobl>a, jedino u stanju da navedemo imena ličnosti koje su nosile titule u kojima su dolazile do izraza pretenzije na vlast nad Bosnom.

Broj ugarskih povelja je prilično mali a interesantni su u njima, sem dva do tri izuzetka, samo spiskovi svedoka ugarskih dostojanstvenika. Oskudicu ugarskih izvora treba pripisati znatnim delom stanju ugarske države ovoga doba, oslabl.ene nesrećnom vladavinom Ladislava IV Kumanca i razjedinjene borbama posle izzgmiranja dinastije Arpadovaca. Kao i za prethodno razdoblje, one su prikupljene i izdate u Smičiklasovom Diplomatičkom zborniku.'

' Interesovanje papstva za Bosnu u ovom periodu je naglo opalo. Usled političkih uspeha Ugarske, posle smrti Matije Ninoslava, izostale su optužbe protiv bosanskih jeretika, dok je s druge strane opalo i interesovanje rimske kurije za borbu protiv jeresi. Otuda je i broj papskih dokumenata o Bosni veoma mali. Objavljeni su u već spomenutim zbirkama Tćetega* i u ranije navedenim tomovima Diplomatičkog zbornika. Bosnu spominju i popisi sakupljača crkvenih prihoda sa teritorije Ugarske, objavljeni u velikoj seriji vatikanskih dokumenata za istoriju Ugarske.*

Domaćih bosanskih povelja za ovo razdoblje uopšte nema. Pored ovih, od ranije poznatih grupa izvora, koje su se, kao što se vidi, htrivremeno brojčano smanjivale, pojavila se nova,

daleko obimnija po količini i bogatija po sadržaju, grupa dokumenata iz primorskih gradskih arhiva, pre szega iz Dubrov- nika. Dok smo ranije nailazili samo na pojedinačne dokumente Dubrovačkog arhiva publikovane u Smičiklasovom zborniku, od 1278. počele su redovno da teku serije notarijsklh i kancela- rijskih knjiga, a od 1301. i knjige zapisnika triju dubrovačkih veća.‘ Dok serija Ogêtza SapseIaggae sadrži uglavnom dokumenta poslovne prirode (ugovore, zaduženja, žalbe), serija Ke- jogtaIopez — odluke veća — sadrži veoma značajne podatke za političku istoriju. Za ovo razdoblje se našao još srazmerno vrlo mali broj podataka o Bosni. Najstarije notarske knjige notara Tolazina 6.e Zauete objavio je slovenački istoričar i paleograf Gregor Čremošnik.1 U jednoj knjizi su izdate samo imbrevijature koje se odnose na zemlje u zaleđu. Odluke veća su objavljene u jednoj staroj i malo pouzdanoj zbirci (to važi pre svega za prva dva toma) zbirci Mopitpep1a Kadizgpa u okviru velike edicije spomenika za istoriju Južnih Slavena, koju je izdavala Jugoslavenska akademija.* Veoma malo vesti o Bosni našli smo među trogirskim spomenicima koje je izdao Miho Barada.*

U ovo doba su se pojavile pojedine vesti iz Mletačkog arhiva koji je dragocen za docnije periode. Te vesti je sakupio i izdao Šile Ljubg1ć u svojoj veoma obimnoj ali ponekad ne sasvim pouzdanoj zbirci.* Jedan drugi veliki svetski arhiv, koji danas ne postoji jer je spaljen od Nemaca 1943, sadržao je po neko zrnce značajno za bosansku istoriju ovoga vremena. Srećom dokumente anžujskog arhiva u Napulju' zanimljive za našu istoriju otkrili su i publikovali naš veliki istori- čar F-ranjo Rački i ruski naučnik Vikeptije Makugiev.10 Sadr- žaj njihovih zbirki se uglavnom poklapa, a isti dokumenti se nalaze i u velikoj zbirci mađarskog istoričara G. Vepcela.11

Usled tešnjih veza sa Srbijom, naročito sa državom kralja Dragugina, i u srpskim izvorima ima vesti o Bosni. Rodoslovi su zabeležili rodbinsku vezu Nemanjića i Kotromanića,1’ a u biografiji kralja Dragutina u zborniku Životi kraljeva i arhiepiskopa srpskih spominje se rad „sremskog kralja“ na pre- obraćanju bosanskih jeretika.11

Za istoriju Bosne u ovo doba interesantan je i jedan dalmatinski narativni izvor: spis Splićanina Mihe Madijeva s1e Vagđehašz.14 Fragmenat sa ambicioznim naslovom Oe dezIz

Ksgtapotit GtretaGogit e1 zittogit ropNjgsit bavi se u stvari dalmatinskim gradovima, pre svega

Splitom, i veneci- jansko-ugarskim odnosima. U više mahova pisac ima prilike da u vezi sa odnosima prema gradovima ili zbivanjima u zaleđu spomene Bosnu i njenog bana. Sačuvani

fragment, koji treba da predstavlja „deo drugog dela" iznosi događaje do 1330. Nastao je posle 1358.14

1. UGARSKA PREVLAST

Okolnosti pod kojima je završena vladavina bana Ni- noslava ostale su, zbog oskudice izvora, potpuno' nepoznate. Poslednji put se ovaj ban u istorijskim izvorima sreće 1249, kada je Dubrovčanima izdao ispravu o zakletvi identičnu po sadrzJšni

sa onom iz 1240./Posle toga, u drugoj polovini XIII veka, Bosna je pokazala daleko manju otpornu snagu, iako više nije bila izložena onako že- stokim napadima kao u Ninoslavljevo doba. Kao vladar posle Ninoslava javio se Prijezda, njegov rođak, koji je sa banskom titulom pomenut jednom još za života Ninoslava. Nije isključeno da je još tada povremeno dolazio na vlast u senci ugarskog oružja. Neposredno posle sredine veka, on je bio pokoran kralju Beli IV. Kralj mu je negde pre 1255. darovao župu Novake u Slavoniji u blizini Drave. Bio je to istovremeno znak velikog poverenja i nagrada za do- kazanu vernost. Donacija se sastojala od kraljevskih ze- mljišta izvan Bosne i Prijezda je preko nje bio čvrsto uvezan u tkivo obaveza vernosti i službovanja,

koje je svaki ugarski feudalac dugovao svome kralju. Ipak ni ovakav položaj bana Prijezde nije bio dovoljan da stvari u Bosni do kraja okrene na ugarsku korist. U zemlji je oči- gledno još bilo ugarskih protivnika, među njima su, verovatno, na prvom mestu bili Ninoslavl.evi naslednici. Kralj Bela IV je još u jesen 1253. bio prisiljen da ratuje u Bo- sni, tako je bar javio papi opisujući teškoće svoje države. Tok ove ugarske ekspedicije nije poznat, ali se iz posledica može zaključiti da je bila uspešna. Sledeće godine se čak i humski župan Radoslav javio kao „vern kletvenik gospodinu kralju ugrskomu“.

Bosna je tom prilikom, nema sumnje, opet jednom pot- činjena Ugarskoj, ali su posledice sada bile teže i trajnije. Njena teritorija je podeljena i delovi su došli pod vlast raznih gospodara. U nešto docnijim diplomatičkim izvorima umesto jedinstvene Bosne srećemo dve banovine, jednu je činila Bosna u užem smislu, dok se druga sastojala od Usore i Soli. Preko ličnosti svojih upravljača ove banovine su, naročito usorska, spajane u razne kombinacije sa susednim oblastima, među kojima je najvažnija bila Mač- vanska banovina.

Bansko dostojanstvo i teritorije potčinjene banovima Ugri su upoznali prvobitno

u osvojenim slovenskim oblastima. Poštujući postojeće uređenje, oni su zadržali i ustanovu banstva i pod svojom vlašću i titulu bana davali svojim velikašima./Sredinom XIII veka, međutim, počšve stvaranje novih banovina i na zemljištu gde ih nikada nije bilo. To nesumnjivo stoji u vezi sa pokušajima obnavljanja i jačanja ugarskog državnog uređenja na novim osno- vama, pošto se stari sistem kraljevskih županija pokazao neefikasnim, naročito u vreme tatarske najezde. Južne gra- nične oblasti Ugarske organizovane su kao banovine na čelu sa banovima koje je postavljao kralj. Prva od ovih ba- novnna je zahvatala Srem s jedne i druge strane Save (tj. da- našnju Mačvu) i Beograd. Na nju se nastavljala na našoj teritoriji kučevsko-braničevska banovina u severoistočnoj Srbiji, dok je s druge strane Dunava nešto. istočnije bila severinska banovina s centrom u gradu Severinu. Banovine su stvorene s ciljem da obezbede zaštitni pojas za odbranu, koji bi se u prvom redu oslanjao na sopstvene snage, i da, s druge strane, budu polazna tačka za ugarsko prodiranjs u susedne države. Bosna i Usora su imale da budu sastavni deo tog sistema koji se prostirao od Hrvatske do Karpata. Dok je Bosna ostala još uBek pod vlašđu naslednih doma- ćih banova, Usora je već, kao i ostale nove banovine, imala upravnike postavljane i smenjivane od strane kralja.

Za dalji razvitak Bosne najveći značaj je imala Mač- vanska banovina u neposrednom susedstvu.1 Često se deša- valo, u drugoj polovini XIII veka, da banovi Mačve budu u isto vreme i gospodari Bosne ili jednog njenog dela/Već je prvi mačvanski ban, ruski izbeglica černigovski knez Ro- stislav Mihajlović, zet kralja Bele G7, imao, izgleda, pod svojom vlašću Usoru i Soli. U pravoj Bosni su za to vreme ostali na banskoj vlasti Prijezda i njegovi sinovi, kao verni ugarski vazali. Oni su, bez sumnje, dali jedan odred Bosanaca Ugrima kada su, po vestima češkog hroš-gčara Ko- zme Praškog, ratovali protiv kralja Pšemisla II Otakara. Kada je 1263. umro Rostislav Mihajlović nasledila ga je udovica, kraljeva kći Ana-Agneza, koja se od 1264. javlja kao „hercežica bosanska“ ili „gospodarica Bosne i Mačve“. Nije jasno da li je Bosna u njenoj tituli značila vlast nad Usorom i Soli, ili je imala nekog uticaja i na Bosnu u pravom smislu? Nju je samo za kratko vreme nasledio sin Bela Rostislavljević.Upravo tada, 1272. započeo je svoju neslavnu vladavinu kralj Ladislav IV Kumanac,

koji se nije postarao da vlast nad Mačvom i „Bosnom“ obezbedi nekom članu kraljevske porodice, kao što je to činio Bela IV. Otuda su se već te

330 СИМА Ћ.ИРКОВИ”Б

iste godine javile tri banovine pod upravom tri različite ličnosti: ban Mačve je bio ugarski palatin Ko1apa s!e Ka- 1h>I titulu bana Usore i Soli je nosio Henrih Gizing, dok se u poveljama kao ban Bosne navodi Stefan, svakako ugarski velikaš, a ne Prijezdin sin istog imena koji se pojavio znatno docnije. Upravo ovaj poslednji slučaj pokazuje da je banstvo bosan^ko moglo da predstavlja i praznu titulu, jer je u Bosni vlast imao Prijezda koji je još 1287. sa sinovima poklanjao zemuničku župu svome zetu, slnu Stepana Vodičkog, iz docnije poznate i moćne porodice Ba- bonežića.

I pored toga, u ugarskim poveljama se smenjuju pojediči banovi: 1274. bio je neki Egidije ćapiz s!e Masćo e! (Ze Vogpa, a nekoliko godina kasnije tu titulu nosio je Ugrin, dvorski rizničar. Uskoro je međutim i oblasti i titulu dobila Jelisaveta, majka kralja Ladislava IV. Ona ih je kao tašg ge§Gpa držala sve do 1284. Time je otklonjena opasnost da severna Bosna dospe u sastav neke od velikaških feudalnih oblasti, koje su se upravo počele formirati u opštem rasulu koje je vladalo u državi.


Za vreme Jelisavetinog gospodarenja nad eevernim bosanskim oblastima, postalo je opet aktuelno crkveno pitanje. Posle ogorčenih borbi u prvoj polovini veka. verski problem kao da je odjednom iščezao. Pravu zagonetku pr^.d- stavlja okolnost da ugarski politički trijumf u početku druge polovine XIII veka nije iskorišćen za obnovu kato- ličanstva potisnutog iz Bosne. Objašnjenje možda leu.š baš u ugarskoj političkoj pobedi, jer su krstaški ratovi postali nepotrebni. Pape su takođe pokazivale manje energije od kako je jeres na Zapadu bila slomljena i velika opasnost za crkvu otklonjena. Uz to su, upravo za vreme Bele IV i Ladislava IV, odnosi Rima. i Ugarske bili povremeno hladni i čak neprijateljski. Tek kad je papska stolica s mukom sredila odnose sa Ladislavom, zavađenim jedno vreme sa ugarskim sveštenstvom, postalo je moguće preduzeti nešto protiv bosanskih jeretika. Karakteristično je da inicijativa nije, kao ranije, dolazila sa ugarske strane. Ovoga puta je papski legat izdejstvovao od kraljice Jeli- savete obavezu, u obliku svečane povelje, da će po pravi- lima rimske crkve progoniti jeretike, naročito u Bosni. Nešto docnije je i kralj Ladislav dao sličnu obavezu po-

minjući opet posebno Bosnu kao zemlju po prevashodstvu je- retičku. Nisu sačuvane nikakve vesti o tome da li su kralj i stara kraljica nešto preduzimali protiv jeretičke crkve u Bosni. S obzirom na opšte stanje Ugarske, to ne izgleda mnogo verovatno.


Novi važan momenat u istoriji odvojenih bosanskih oblasti Usore i Soli predstavljalo je ustupanje dotadanjih kraljičinih zemalja njenom zetu, srpskom kralju Dragutinu, krajem 1284. godine. Dve godine ranije, Dragutin je bio prisiljen da na saboru u Deževu ustupi srpski presto svome mlađem bratu Milutinu.* Gospodario je posle toga malim delom srpske državne tritorije na severu i zapadu, održavajući stalno prijateljstvo sa Ugarskom kojoj je dugovao svoj dolazak na srpski presto. Kao kraljevski rođak, muž kraljeve sestre Kataline, dobio je Mačvu sa Beogradom, Usoru i Soli i vladao u njima i u delu srpske države kao „sremski kralj“. I njegova aktivnost u bosanskim zemljama je slabo poznata. Pokazivao je čak više verske revnosti nego njegovi ugarski rođaci. On se sam preko barskog arhiepiskopa žalio papi na jeres veoma raširenu u njegovoj oblasti Bosne. Papa je odlučio da ovoga-gguta deluje pomoću franjevaca, već odomaćenih u Ugarskoj i Slavoniji. Ge- neral reda je dobco nalog da uputi u kraljeve zemlje dva iskusna franjevca koji znaju srpski jezik. Od Dragutina se očekivalo da im pruži punu pomoć. I u pravoslavnim krugovima su bile poznate Dragutinove zasluge za veru. Arhi- episkop Danilo II ga je hvalio što „mnoge od jeretik obrati na veru hristijanskuju i krsti ih“.

U samom početku Dragutinove vladavine, došlo je do prisnijeg zbližavanja gospodara dva odvojena dela Bosne. Krajem 1284, sklopljen je brak između Doagutinove kćeri Jelisavete i Prijezdinog sina Stjepana I Kotromanića./Ova bosansko-srpska alijansa pokazala je značajne političke rezultate tek skoro čitav vek docnije, kada je veza sa srpskom „svetorodnom“ kraljevskom porodicom pružila banu Tvrtku pravni osnov da se proglasi za potomka Nemanjića i kru- niše za srpskog kralja. Manje je poznato da li je ta veza imala neposredne političke važnosti u vreme kad je uspostavljena. Izgleda da ni jedan ni drugi gospodar Bosne nije iskoristio teške prilike u Ugarskoj, da bi protiv nje razvio bilo kakvu aktivnost. Vlast ugarskog kralja je, uostalom^ postajala sve formalnija, a unutrašnja samostalnost Bosne je očuvana, doduše u. okvirima dve podeljene i raz- dvojene oblasti. .Opasnost od


pretvaranja bosanskih zemalja u ugarske provincije, tako velika u vreme kada je osnivan sistem gragogčnih banovina, prošla je sama od sebe^ usled ugarskih unutrašnjih kriza za vreme Ladislava IV Ku- manca. Kralj nkje bio u stanju da drži pod svojom vlašću ni stare ugarske teritorije, a na intervenciju u vazalnim zemljama nije mogao ni misliti. Nemoć kraljevske vlasti, na prvi pogled tako povoljna za Bosnu, imala je i svoje na- ličje. Na pojedinim delovima ugarske teritorije, slabu kraljevsku vlast zamenila je jaka vlast oblasnih gospodara, koji su se uzajamnouborili da prošire svoje oblasti. Oni su u stvari počeli ugrožavati samostalnost Bosne i vlast domaćih banova.

U vreme Prijezde i njegovog naslednika, Bosna nije obnavljala ugovore sa Dubrovnikom sklapane u vreme Ku- lina i Ninoslava.3 Privredne beze između ovog značajnog obalskog grada i Bosne to ipak nije ometalo. Režim ustanovljen ranijim ugovorima ostajao je na snazi i pružao osnovne pogodnosti za rad dubrovačkim trgovcima. Pred kraj XIII veka, nastali su izvorni podaci koji osvetljavaju jednu dosta osobenu privrednu aktivnost. U prvim dubro- vačkim kancelarijskim knjigama sačuvan je srazmerno veliki broj vesti o trgovanju prodajnim robljem iz Bosne. Sve do početka XIV veka, kada se ova trgovina naglo smanjila, prodavani su u Dubrovniku ljudi, žene, čak i deca, po ceni od 5 do 12 solida mletačkih groša, strancima i domaćim ljudima. U italijanskim gradovima i na zapadnom Sredo- zemlju uopšte bili su tada mnogo traženi „robovi“ upo- trebljavani kao domaća posluga.4 Tradicionalno tržište na Istoku i obalama Crnog mora nije zadovoljavalo veliku potražnju, te je, zahvaljujući specifičnim bosanskim verskim prilikama, oživeo promet prodajnog roblja u primorskim gradovima u susedstvu Bosne. Crkva je osuđivala i zabranjivala držanje hrišćana u ropstvu i to je predstavljalo znatnu prepreku ovoj neobičnoj trgovini. Kako su stanovnici Bosne bili jeretici i nevernici, trgovci nisu morali opterećivati svoju savest. Na versku pripad- nost se mnogo polagalo, čak i pun jedan vek docnije, kad se ova praksa uveliko proredila, bilo je dovoljno da prodati ljudi dokažu da su katolici pa da ih dubrovačke državne


vlasti oslobode. Najveći deo sveta prodatog u Dubrovniku poticao je iz Bosne, znatno manje iz Usore, dok su samo u pojedinačnim slučajevima zabeleženi ljudi iz Vrbasa, Sane, Srema i Livna. Iz Huma i sa drugih srpskih držav- nih teritorija nije zabeleženo ni jedno lice.

Veoma je važno pitanje iz koga su društvenog sloja u samoj Bosni poticali ovi nesrećni ljudi i šta je omogu- ćavalo da se istrgnu iz svoje sredine i odvedu u daleki svet.Bosanske vlasti u to doba nisu zabranjivale odvođenje i prodavanje l judi. U prometu l judima je učestvovao i sam bosanski ban, prodajući , ili češće , darujući svoje ljude primorskim trgovcima. Jedan Bosanac je pred dubrovačkim no- tarom dao izjavu da je bio zegiiz bana Prijezde i da ga je on darovao Dubrovčaninu Benku Gundulkću . Jedan trgovac je opet izjavio da je „roba“ kupio u Bosni od njegovog gospodara. Sve to pokazuje da je u Bosni bilo l judi zavisnnh od svojih gospodara u tolikoj meri da su ih mogli neome- tano otuđivati . Docnije je taj sloj iščezao mešajući se sa svetom manje zavisnim, s kojim je snosio iste terete i dažbine, samo se naziv otroka sačuvao i mnogo docnije.


2. ŠUBIĆI KAO GOSPODARI BOSNE

Iako su se feudalni gospodari osamostalili i osilili pre svega u oblastDma na severu od Bosne, ipak s te strane nije bila ugrožena bosanska samostalnost. „Oligarsi“ u Slavoniji su se suviše angažovali u međusobnim borbama, a značajnu zaštitu su pravoj Bosni pružale s te strane zemlje kralja Dragutina. Bosna se, u stvari, našla na putu širenja bribirskog kneza Pavla Šubića, koji je još za života Ladislava IV Kumanca udario temelje moći svoje porodice, a u poslednjoj deceniji XIII veka postao samostalni gospodar Hrvatske i Dalmacije.

336 СИМА 'Б.ИРКОВ1ГН

Polazna tačka uspona Šubića bila je nasledna žu- panska vlast u bribirskoj župi. Značajni uticaj i ugled su članovi ove porodice sticali vršeći kneževsku vlast u dalmatinskim gradovima. Kada je počelo rasulo u Ugar- skoj i kada je kraljevska vlast postala skoro sasvim ne- moćna, na čelu porodice se nalazio Pavle Šubić koji je imao dostojanstvo primorskog bana i time vlast nad dalmatinskim gradovima. Već tada se njegova moć prostirala skoro do bosanskih granica./Ali doba prave veličine Šu- bića nastupilo je tek posle smrti kralja Ladislava IV 1290. Tada je započela borba oko ugarskog prestola koja je trajala skoro dve decenije, pružajući izvanredne prilike za afirmaciju već osamostaljenih velikaša. j U Ugarshoj je uspeo da dođe na presto i bude propisno krunisan An- drija III Mlečanin, unuk kralja Andrije II. Savremenici su dovodili u pitanje zakonitost njegovog porekla i to je davalo povoda napuljskim Anžujcima da istaknu svoja prava na nasleđe ugarskog prestola. Napuljski kralj Karlo II se borio da ugarska kruna pripadne njegovom sinu Karlu Mar- telu, koji je sa Arpadovcima bio u istom stepenu srodstva kao i sin kralja Dragutina Vladislav.

I jedan i drugi dvor se starao da veže uz sebe najmoć- nije velikaše, jer je konačni ishod borbe u krajnjoj liniji zavisio od stava koji će oni zauzeti. Pošto je većina plemstva i gradova priznala Andriju Mlečanina nije ni Pavle Šubić kidao veze s njim, utoliko pre što su dalmatinski gradovi bili lojalni Arpadovcu. Odmah je, međutim, počeo da sarađuje i sa napuljSkim dvorom, koji je Pavla i braću smatrao za „gospodare cele Slavonije i Dalmacije“. Već 1292, Karlo Martel i Karlo II darovali su banu Pavlu i braći skoro čitavu Hrvatsku sve do granice „provincije koja se zove Bosna“. Kao u nekom takmičenju, sledeće godine je kralj Andrija III darovao Šubićima primorsku banovinu i nasledno dostojanstvo primorskog bana, a zatim je 1295. Karlo Martel sa svoje strane dao Pavlu doživotno bansko dostojanstvo. Sve to obasipanje titulama i pravima ne bi, samo po sebi, imalo veći značaj, da Pavle sa svojom bra- ćom nije imao stvarnu vlast na teritoriji koja mu je bila „darivana“. Gradovi su bili poslušni, a plemstvo u Hrvat- skoj se mirilo sa


vazalskim odnosom prema moćnome banu, a kralj Andrija se uzdržavao od bilo kakvog mešanja u po- sloie hriatskog Sšpa.

Faktički samostaJšm m siguram u smojmm ps^ml.ama, Oam MaiJK* js mo1;k1 da

msm<um1a da potčmmi sussdms iiml.s, Mrpo js dšmjmj ma rsd 1Jos:ma. U Jsdmoj mopsl.m

mj 121)1). godims, Oam Pavle se naziva 1>agš5 Sogoiaspe, Va1ta1ae e1 sJotšpiz Voepe. Izgleda, međutim, da Šubići tada još nisu imali pod svojom vlašću neki znatniji deo bosanske teritorije osim Donjih Krajeva, gde je njihovu vlast priznao lokalni vlastelin knez Hrvatin Stjepanić. Ovaj rodonačelnik vlasteoske porodice koja je docnije igrala veliku ulogu u bosanskoj istoriji bio je takođe pristalica Alžujaca, i Šu- bići su se baš te 1299. godine zauzimali za njega na napuljskom dvoru.

Bosanska domaća banska porodica odupirala se poku- šajima potčinjavanja od strane Šubića. Banu Stjepanu I Kotromaniću, koji je došao na vlast negde između 1287. u- 1290, nije preostajalo mesto, jer je Pavle Šubić bosansko bansko dostojanstvo dao svome bratu Mladenu 1. U samom


početku XIV veka u Bosni su se vodile ogorčene borbe. Ban Mladen je već 1302. kao gospodar Bosne izdavao povelje i potvrđivao slobodu trgovanja u Bosni primorskim trgovcima, dok se ban Stjepan I još uvek održavao na vlasti u jednom delu zemlje. U junu 1302, negde kod Drine stajale su jedna prema drugoj vojske obojice banova. Nije poznato kako se završilo ovo ratovanje, koje je sprečavalo prolazak du- brovačkih trgovaca. Samo mesto okršaja na istočnim granicama Bosne pokazuje da je ban Stjepan I Kotromanić bio ozbiljno potisnut i ugrožen. Vesti su preoskudne, ali je dobro poznato da su to bile izuzetno dramatične godine. U Srbiji se već bila rasplamtela borba između kralja Mi- lutina i njegovog brata Dragutina, koja je otvorila put prodiranju Šubića u Hum. Početkom XIV veka gospodario je u ovoj oblasti sošez SopzâpIpiz, hrvatski vlastelin iz porodice Nelipčića.5 S druge strane, posle smrti kralja Andrije III 1301. i borba za ugarski presto ušla je u novu fazu. Kako je nekoliko godina ranije u Južnoj Italiji umro Karlo Martel, anžujske pretenzije su prenete na njegovog sina Karla Roberta, koji je uz pomoć Šubića do- šao u Split i liô se umešao u borbe. Nekoliko godina on je imao ljute suparnike više u redovima ugarskih ve- likaša, nego u ličnostima koje bi imale veća prava na presto. Pozornica žestokih i krvavih borbi bila je opet u susedstvu Bosne, u Slavoniji, gde su se dugo obračunavali velikaši, okupljeni u tabore oko pretendenata. Sve te borbe morale su imati nekog odjeka i u Bosni.

339 СИМА 'В.ИРКОВИТз.

/ U svakom slučaju, ni 1302. nije bila odlučena sudbina Bosne. Ukoliko je Mladen I i postigao tada uspeh, njegov trijumf nije bio ni odlučan ni trajan. Otpor se produ- žavao i čitavo Mladenovo banovanje je proteklo u borbi za savlađivanje Bosanaca. U toj borbi je izgubio i život 1304, ubijen je od bosanskih jeretika, kako beleži jedan letopisac. Tek posle toga Šubići su stvarno zavladali Bosnom. Mladen II, sin Pavla Šubića, na koga je preneto bosansko dostojanstvo, nazivao se u tituli „gospodar či- tave Bosne‘\/ O postepenom potčinjavanju Bosne svedoče, čini se, i povelje Šubića za Hrvatina Stjepanića i njegove rođake. Ban Pavle je s braćom tri puta obećao da će neprikosnoveno poštovati ličnosti i zemlje Hrvatina, njegove braće i sinovaca. Povelje iz februara 1301, marta 1304. i februara 1305. ne obeležavaju uvek novo pomirenje između. seniorske i vazalske porodice, već postepeno proširenje jemstava vlasteli u Bosni. U povelji iz početka 1305. obe- ćavalo se da Hrvatin neće biti zatvoren ili zarobljen čak ni u slučaju „nevjere“ — najtežeg prestupa. Vlastelin je i tada odgovarao gospodaru samo ako želi, i bio je slobodan da se vrati u svoje gradove bez smetše. Gospodar je bio du- žan da mu četiri meseca ranije najavi neprijateljstvo i tek onda da krene da ga kazni. Očigledno su ovako široka jemstva bila cena koju su Šubići plaćali za priznavanje svoje vlasti u Bosni, a vernoj porodici Hrvatinovoj je uvgk potvrđivano i obećavano ono što se davalo ostaloj bosanskoj vlasteli.

Sličan kompromis kao sa vlastelom napravili su Šu- bići i sa porodicom Kotromanića: nađen je neki način da se sačuva i njihov polbžaj. O Stjepanu I Kotromaniću, do- duše, nema vesti, ali je sigurno da se pod okriljem Šubića izvršilo smenjivanje na banskom prestolu. Nešto pre 1314. umro je Stjepan 1 Kotromanić i u Bosni su odmah izbile smutnje. Protiv banove udovice i njenih sinova digla se tako jaka opozicija da su bili proterani iz zemlje. Banica Jelisaveta je sa' sinovima našla utočište u Dubrovniku i tu u izgnanstvu provela izvesno vreme. Dubrovčani su čak, jedan vek docnije, tvrdili da je njihovo gostoprimstvo uživala nekoliko godina. Ko je Kotromaniće


onemogućio u Bosni ne može se ni naslutiti. Moglo bi se očekivati da je baš Šubićima dobrodošla prilika da se oslobode doma- ćih banova, ali takvom objašnjenju se protivi činjenica da se banica Jelisaveta sa sinovima vratila z' Bosnu još za vreme vrhovne vlasti Mladena II Šubića, i da se ovaj docnije starao o mladom banu Stjepanu II kao o svome šti- ćeniku.

Početkom XIV veka nepovoljni politički razvitak Bo- sne iz prethodnih decenija došao je do punog izražaja: bosanska država je tako reći nestala, apsorbovana feudalnim oblastima Šubića i kralja Dragutina. Država koja je u prvoj polovini XIII veka odolevala krstaškim pohodima ugarskih kraljeva dospela je u takav položaj da se njen uticaj uopšte nije osećao u jednom burnom vremenu, u kojem su dolazile do izražaja feudalne oblasti bez ikakvih samostalnih političkih tradicija./ Ipak, i u takvoj situaciji očuvale su se na bosanskom tlu snage sposobne da iz- vrše obnovu i podignu bosansku državu do takve snage i ugleda kakve je teško bilo i naslutiti posmatrajući čitav njen dotadašnji istorijski put.

GLAVA ČETVRTA USPON I ŠIRENjE BOSNE (1322—1391)


IZVORI

Ovo srazmerno kratko razdoblje neobično je bogato izvor- nom građom u upoređešu s prethodnkm. To se u najvećoj meri može prššsati činjenici da u XIV aeku imamo već obilniju građu sačuvanu u arhivima, a zatim i činjenici da je Bosna igrala sada neuporedivo važkiju ulogu u političkom životu Balkana. Izvori za ovaj period nisu samo brojniji, zeć i daleko raznovrsniji. Uz već poznate vrste javljaju se i sasvim nove. Prvo mesto među njima zauzimaju domaće bosanske povelje na na- šem jeziku. Iz ovog perioda sačuvana je grupa od prvih 11 povelja, od kojih je najveći deo otkriven u značajnom porodičnom arhivu porodice Baćanji u Kermendu u Ugarskoj. Izdavane su do sada više puta.1 Pored ovih povelja iz vremena bana Stje- pana i Tvrtka, koje se sve odnose na jednu vlasteosku porodicu iz Donjih Krajeva, nađene su i još neke pojedinačno objavljene.1

Ostale povelje na našem jeziku nastale su iz odnosa između Bosne i Dubrovnika i čuvaju se u Dubrovačkom arhivu. Objav- ljene su u zbirkama Miklošića, Pucića, Jirečeka i ponovo sakupljene u velikom korpusu Ljube Stojanovića.* Daleko bogatija je dubrovačka arhivska građa na latinskom i italijanskom jeziku, koja je tek delimično objavljena. Od samog početka XIV veka teku, s manjim ili većim prekidima, knjige u koje su zapisivane odluke dubrovačkih veća (1lćgg gejogtaggopitp). Njima je, razumljivo, posvećena najveća pažnja kod publikovanja, jer su vesti koje sadrže vrlo dragocene. Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, u okviru svoje velihe kolekcije Mopi- tep1a zresâlIa ć151opat 51auogit MepsIopaNit, izdala je ukupno pet svezaka „Reformacija“ pod zajedničkim naslovom Mopitep1a Kadizgpa.* Na publikovanju je radilo više naučnika

v S. 'B.irković: Istorija srednjovekovne bosanske države

i vrednost pojedinih svezaka nije jednaka. Moraju se upotre- bljavati uporedo sa opširnim recenzijama Konstantina Jire- čeka, vodeći računa o hronološkim ispravkama koje su docnije izvršene.* Građa objavljena u Mopitep1a Naîzta obuhvata period od 1301. do 1379; godina 1365. bila je ispuštena, pa je tek nedavno objavljena.' Publikovanje odluka dubrovačkih veća nastavila je Srpska akademija nauka u okviru svoga Zbornika za istoriju, jezik i ktîževnost srpskog naroda. U prvoj knjizi koju je izdao M. Dinić objavljene su odluke sva tri veća od 1380. do 1383/ dok je druga knjiga sa odlukama iz sledećih godina, koju je priredio isti izdavač, u štampi. Za odluke iz docnijih godina istraživači su upućeni na neobjavljene knjige serije KejogtpaIope$ Dubrovačkog arhiva.1’

Sistematski su objavljivani još jedino dokumenti iz serije JêIete e sotpthz&gopg (I êuapê koja je počela 1359. godine. U njoj su sačuvani prepisi pisama dubrovačke vlade stranim vladarima i državama, zatim pisma i uputstva dubrovačkim poslanicima u kojima su često vrlo podrobno opisani zadaci poslanika, govori koje treba da održe. Dosta česta su i pisma dubrovačkim građanima, pozivi na sud itd. Ova serija neobično značajna za bosansku istoriju, u početku nije očuvana ni izdaleka onako potpuno kao docnije u XV veku. U prva dva toma nalazi se samo vrlo mali deo velike prepiske koju je Dubrovnik vodio od 1359. do kraja XIV veka. Dubrovačka Pisma i uputstva iz ovog perioda objavio je J. Tadić/ tako da su pojedinačno ili u izboru objavljena pisma u drugim zbirkama postala ne- potrebna. U drugim serijama arhivskih knjiga, nejednako oču- . vanim, nalazi se razasut znatan broj podataka interesantnih za istoriju Bosne, naročito za njene privredne veze sa Dubrovni- kom.10 Publikovani su najčešće uzgredno u naučnom aparatu rasprava i monografija.


Dok u Kotorskol arhivu, čiji su tek neznatni delovi iz ovog perioda sačuvani, nema vesti o Bosni, vrlo su značajni podaci koji potiču iz dalmatinskih gradova. Arhivska građa ni u njima nije, na žalost, očuvana u znatnijoj meri, ali nam je deo građe sačuvan u delima i ostavštini velikog hrvatskog istoričara XVII veka Ivana JJučića. Izvodi, opširni citati, čak i potpuni tekstovi pojedinih dokumenata značajnih za Bo- snu, nalaze se rasejani po njegovim delima, a ponešto se nalazi i u njegovim hartijama koje su fragmentarno publikovane.11 U ovom periodu su se u Bosni učvrstili franjevci. U njihovim manastirima. naročito u sedištu vikarije, morali su biti arhivi u kojima su čuvana franjevačka dokumenta. Od toga nije sačuvano gotovo ništa. Jedino se u JBubljani nalaze neznatni frcgmenti arhiva vikarije.12

УСПОН И ШИРЕЉЕ БОСНЕ (1322—1391) 343

Od stranih arhiva na prvom mestu po značaju je Mletački arhiv. Kao i za prethodni i za docnije periode, upućeni smo na obimnu iako ne i potpunu zbirku Š. Ljubića.''1 U pogledu uni- štenog arhiva Anžujaca u Napulju i publikacija njegovih dokumenata, važi sve što je rečeno u prethodnom odeljku (v. str. 71 nap. 10,11). Pojedinačne retke podatke iz drugih italijanskih arhiva, među njima ima i veoma značajnih kao što je firentinski odgovor Tvrtku na vest o kosovskoj bici, saop- štio je ruski naučnik V. Makušvv.“

Ugarske povelje, koje su nekada predstavljale najdragoce- nije i često jedine izvore za oosansku istoriju, imaju sada manji značaj, ali njihov udeo u celokupnoj izvornoj građi ostaje još uvek velik. Do 1378. one su ogromnim delom sakupljene u Ogr1otaIskot gđotgki,1* a posle toga smo upućeni na ugarske korpuse i pojedinačne zoirke. Vodeće mesto ima ogromni So&eh (Ir 1ota(1siz tedpg Nipdatgae ess1ez1azNsiz as sg^Šz koji je u prvoj polovini XIX veka izdavao O. Gejeg.1" Ova z.birka se sastoji iz 42 toma, ali nije ni iz daleka potpuna i uz to je dosta ne- pouzdana zbog velikog broja grešaka, netačnih datuma, falsi- fikata, ponovljenih povelja, itd. Upotrebu olakšava posebno izrađeni indeks.” Ostale zbirke ugarskih dokumenata i za ovaj period dosta su brojne i razbacane često po periodičnim publikacijama. Orijentaciju u jednom delu daje F. Šišić u pregledu ugarskih izvora.1* Daleko je potpuniji popis u pri- ručniku O. Kozzatu-a.‘* Za poslednje godine ovog perioda, od 1387, imamo na raspolaganjJg veoma sigurni i potpuni Diploma- tar Žigmundovog vremena’ u kojem su dati regesti svih objavljenih i tekstovi neobjavljenih dokumenata.


Papska pisma i dokumenti Vatikanskog arhiva zadržavaju i u ovom periodu svoju važnost. Objavljeni su u već više gtuta spomenutim zbirkama A. Tćegpeta.“ Posebno treba pomenuti opširne odgovore papske stolice na pitanja (Oikna) bosanskih franjevaca iz 1373, objavljene tačnije od p. KpgegoaMa,” i po- ggis zabluda bosanskih patarena nastao nešto docnije.’'’ U ovom periodu se javljaju i izvori iz pravoslavne sredine koji govore o bosanskim patarenima. Najvažniji je srpski sinodik, sačuvan u tri rukopisa, sa anatemama na „triklete babune“ uopšte, i na niz ličnosti iz bosanske sredine. Srpsku redakciju sinodika je temeljno proučio i kritički objavio tekstove V. Mošin." Za crkvenu i političku istoriju Bosne važan je i jedan srpski zapis iz 1329.”

U ovom periodu se javlja još jedna grupa domaćih izvora, mada u malom broju. To su natpisi na nadgrobnom kamenju, naj- češće veoma kratki i sasvim izuzetno bogatiji po sadržaju.'11

I za ovo razdoblje imamo nešto malo narativnih izvora. Kao i ranije, nijedan od njih nema Bosnu u središtu pažnje, već je spominje samo uzgredno. Uz već ranije spomenutog Mihu Madijeva <1e Vagdegatz (v. str. 71 nap. 14,15) zanimljiv


je zbog jedne vesti splitski spis poznat pod naslovom Zitta ćgzGotG- atit 1a1>i1a a SiGćegz <1e dezIz sgšit 5ra1aNpotit, koji je objavio I. LunićZa Bosnu je interesantan i anoniman spis Ođzg- (Iotz JaAtepzgz Š>tg (Gio** u kojem su ispričani događaji iz rata oko Zadra 1345—46. Ban Stjepan II prikazan je u veoma nepo-

v» voljnom svetlu. Četvrti dalmatinski spis MetotgaGe Pavla Pavlovića (Rai1iz s!e Rai1o), zadarskog vlastelina prelazi okvire ovog perioda. To je letopis u kojem su zabeleženi do- gađaji iz istorije grada od 1371. do 1408. godine. Zadarski patricij zaslužuje veliku verodostojnost, jer je savremenik do- gađaja i ponekad učesnik u njima. Beleške su mu, međutim, fragmentarne i nepovezane i to uveliko umanjuje njihovu vrednost. Posle Lučić^vog izdaša pojavilo se pouzdanije Ši- šićevo.*I

Od ugarskih narativnih izvora korisne podatke o ratu 1363. daje Ivan, arhiđakon Kikilea (Joćappez d.e KgkiIego) (1320— 1394), jedan od kancelara kralja Lajoša 1, u delu Sćtotsop d.e 1lAs1ogpso tede, sačuvanom u delu Ivana Turocija, hroničara s kraja XV veka.*

Poneko zrnce se nalazi i kod italijanskih hroničara. Tako kralja Tvrtka spominje padovanska hronika braće SaIatoi hroničar Lorepco Monači âigepIiB ê Mopaab).0’ je za ženu kćer Majnharda od Ortenburga, koruškog grofa, ali se na

IЈош 1319. бан Младен II се у пуној мери старао о своме вазалу и штићенику Стјепану II Котроманићу. Одабрао

му

0 ОСЛОБОЂЕЊЕ ОД ПРЕВЛАСТИ ШУБИЋА

Период врховне власти Шубића над Босном сувише је слабо познат, да би се могао оценити његов значај за општи развитак босанске државе. Остављајући на власти домаће банове из рода Котроманића, иако под надзором и контролом делотворнијом од оне коју су вршили усарски краљеви, Шу- бићи су поштовали унутрашњу самосталност Босне. Из њи- хових повеља видимо да су босанској властели пружали исте онакве гарантије личне и имовинске безбедности какве упознајемо из повеља доцнијих Котроманића. Владајући пространом територијом која је обухватала и Далмацију са обалским градовима, Шубићи су, неоспорно, довели Босну у ближе везе са далматинским комунама и њиховим тргов- цима. Привилегије за сплитске трговце изричито су давале слободу кретања и пословања по БосниУАли врховна власт Шубића је несз^мњиво спутавала изразитију спољну поли- тику Босне; ова земља је била у пуном смислу речи под њи- ховим окриљем. Зато је тек после пада Младена II 1322. Бо- сна могла да заигра значајнију улогу у односима са држа- вама и


putu ostvarivanja ovoga plana o bračnoj vezi ispre- čila smetnja krvnog srodstva. Kotromanići su na neki na- čin bili u četvrtom stepenu srodstva sa porodicom koru- ških grofova. Brak se mogao sklopiti jedino uz papsku dispenzaciju i Mladen II se latio posla da je izdejstvuje. U svojoj prepisci sa papom nije propuštao da pomene ko- risnost planirane bračne veze za rad na iskorenjivanju jeresi u Bosni.

U to vreme, međutim, su se počeli pojavlji1zati znaci slabosti Mladenove i nazirati velike opasnosti za njegovu državu. Posle poraza u ratovanju sa srpskim kraljem Mi- lutinom u Humu, počeli su se odmetati od Mladenove vlasti dalmatinski gradovi, prvo Šibenik (1319), a zatim i Tro- gir. 'Njihovu težnju za očuvanjem autonomije je iz svojih interesa pomagala Venecija. Kada su ovi gradovi sklopili savez i priznali mletačku vlast izbilo je ogorčeno neprijateljstvo između Mladena, s jedne, i gradova kojima je Ve- necija pružala podršku, s druge strane. Uporedo s tim, od Mladena II poč^li su se odmetati i njegovi najistaknutiji vazali: Kurjakovići iz Krbave, Stjepanići iz Donjih Krajeva, Mihovilovići iz Livna i povezivati sa neprijateljskim gradovima. Opasnije od svega za Mladena II bilo je držanje kralja Karla Roberta.

фез^далцима у суседству.


Učvrstivši definitivno svoj položaj u Ugarskoj, kralj Karlo I je već nešto ranije započeo energičnu politiku jačanja i obezbeđivanja autoriteta kraljevske vlasti.. On je težio da u Ugarsku presadi način vladanja i sistem^ uprave izgrađivan u Napuljskom kraljevstvu još od vremena Fridriha II Hoenštaufovca. 'Takva politika se već u prvim koracima sudarila/s „oligarhijom“, vlašću feudalnih gospodara na prostranim delovima ugarske državne teritorijeu Velikaške porodice, koje su temelje svoje moći izgradile u vreme haotične vladavine Ladislava IV Ku- manca i u vreme borbi oko prestola na prelazu iz XIII u XIV vek, nisu bile spremne da se dobrovoljno odreknu svoje vlasti. Otvoreni sukob s kraljem bio je neminovan. Prvo su stradali Gizingi u Slavoniji (1316), zatim Matija Čak, gospodar zapadne Ugarske i Slovačke, a zatim su na red morali doći i Šubići, bez obzira na sve velike usluge koje su ukazali novoj dinastiji u vreme njene borbe za osvajanje vlasti.

Sukobe u Hrvatskoj i Dalmaciji kralj je iskoristio za obračun sa Mladenom II i samostalnom politikom čitave porodice. Još pre odlučne akcije, on je uzeo pod svoju neposrednu vlast bosanskog bana Stjepana II Kotromanića i uputio ga zaJedno sa slavonskim banom Ivanom Babonićem u Hrvatsku. Hrvatski velikaši i njihovi saveznici Šibe- nik i Trogir nisu preduzimali nikakvu akciju dok nisu dospeli slavonski i bosanski ban. Krajem leta 1322. saveznici su počeli napadati Mladena koji je bio prisiljen da se povlači. Napušten od svih, pošto su se izjalovile neke kombinacije sa Venecijom s kojom se u velikoj opasnosti iznenada povezao, Mladen II je odlučio da se preda kralju Kgrlu I i moli oproštaj/Pre toga, kod Bliske, blizu 1hol>ica, oio Je potučen-od slavonskog bana Ivana Babone- žića. Iz Klisa, gde se bio sklonio, pošao je kralju Karlu, koji je uskoro došao u Hrvatsku. Kral> ga je zatvorio i li- šio banskog dostojanstva; Mladen II je na taj način potpuno potksnut s političke pozornice.

348 СИМА ЋИРКОВЈГЋ

Posle pada bana Mladena II, Šubići više nisu imali ni snage ni mogućnosti da se nametnu za gospodare nekom delu Hrvatske, a i uticaj na Bosnu bio je zauvek onemogu- ćen. Bosna je opet došla pod vrhovnu vlast ugarskih kraljeva. Obarašem dinastičke vlasti Šubića u Hrvatskoj i Dalmaciji, kralj Karlo I je postigao samo prvi važan korak u pravcu zavođgn>a stvarne kraljevske vlasti u ovim zemljama. Uklašanje Mladena dalo je povoda da se razmahnu borbe među preostalim velikaškim rodovima, a u toj borbi nisu poštovana ni kraljevska prava ni kraljevski posedi. Uz Mladenovu braću i rođake, čiji je oslonac ostao grad Bribir i izvestan broj drugih razbacanih poseda, bili su tu: Nelipac, rodonačelnik docnijih Nelipčića koji su u cetinskoj oblasti i susedstvu gospodarili sve do 1434, zatim Kurjakovići, braća Budislav, Grgur i Pavle, u oblastima od Zrmanje do Gvozda; pa krčki knezovi, docniji Frankopani, koji su gospodarili Vinodolom, Senjom i ga- tačkom župom, dok su u Slavoniji, u najbližem susedstvu Bosne, najmoćniji bili Babonežići. Svi ovi hrvatski feudalni gospodari postali su značajni za Bosnu posle pada Mladena II Šubića, jer je ona za vreme dve decenije prevlasti Šubića došla u tešnje veze sa Hrvatskom. Već u vreme koalicije protiv Mladena II videlo se koliko je ban Stjepan uvučen u zaplete među hrvatskim velikašima. Ove veze se nisu prekidale ni u sledećem periodu. Nasuprot hrvatskim velikašima koji su se neposredno posle obaranja K^ladena II okrenuli protiv kralja, ban Stjepan Je za či- tavo vreme svoje vladavine ostao lojalan Karlu I i njegovom nasledniku Lajošu. U toku čitave bosanske istorije ne može se naći razdoblje u kojem su odnosi sa Ugarskom bili tako nepomućeni kao u vreme bana St]epana II. Takva orijentacija donosila je banu velike koristi, on se držao strane koja je bila jača i sa kraljevim trijumfom učvr- šćivao se i njegov položaj među susedima. U samoj zemlji ostale su mu sasvim odrešene ruke, jer Anžujci, po svemu što vidimo iz izvora, nisu išli dalje' od zahteva da im bosanski ban bude vazal sa tradicionalnim obavezama.

Posle zarobljavanja Mladena II, hrvatski velikaši, koji su poslužili kao oružje kralju, okrenuli su se protiv njega i novoimenovanog bana Ivana

УСПОН И ШИРЕЊЕ БОСНЕ(1322 — 1391) 349

Babonežića i oszo- jili kraljevski grad Knin. Uskoro, međutim, podelili su se tako da su dva suprotna pola predstavljali knez Nelipac na jednoj, i Đuro II Šubić na drugoj strani. Situaciju je komplikovalo mešanje primorskih gradova, iza kojih je stajala Venecija sa svojim naročitim interesima. Republika je bila ogorčena i zbog toga što su hrvatski velikaši, kao ranije Mladen II, pružali gostoprimstvo Bajamontu Tije- polu, koji je pokušao da izvrši prevrat u Veneciji. U borbama između dva zavađena tabora, ban Stjepan II je stao na stranu Đure II Šubića, a protiv kneza Nelipca i njegovih saveznika. Sredinom leta 1324. Đuro Šubić sa po- moćnim odredom Bosanaca i sa Zadranima pošao je da opseda Knin, očekujući i pomoć od krčkog kneza Fridriha. Ne- lipcu su pružili pomoć livanjski Mihovilovići, krbav- ski Kurjakovići i gradovi Šibenik i Trogir. Početkom juna došlo je do bitke kod Krke, u kojoj je Šubić poražen i zarobljen. Ban Stjepan II je posle toga sam nastavio borbu protiv Nelipca i njegovih saveznika Trogirana. Jedno tro- girsko uputstvo iz ovog vremena tražilo je da trogirski vojnici ratuju zajedno sa Nelipcem i Kurjakovićima protiv bosanskog bana, ali da ne prodiru na teritoriju Bosne. Zbog ovog sukoba progonjeni su i trogirski trgovci u Bosni, pa su se još početkom 1326. između Trogira i bosanskog bana vodili pregovori o naknadi štete. Kada je 1325. u Hrvatsku došao novi ban, sa zadatkom da pokori hrvatske velikaše, ban Stjepan II našao se na njegovoj strani i delovao u krugu gotovo istih saveznika protiv Nelipca. Cilj napada saveznika bio je i ovog puta Knin, ali su se borbe završile s istim rezultatom. Ban Stjepan je u borbi protiv Nelipca delovao kao lojalni vazal kraljev, ali je pored toga imao i svoje neposredne interese. Negde u toku ovih borbi, on je pridobio pod svoju vlast istaknutu porodicu Stjepanića i preko nje obezbedio vlast Bosne nad Donjim Krajevima. Do proleća 1326. proširio je svoju vlast i nad Krajinom između Neretve i Cetine.* Nije poznato vreme kada je zavladao još jednom značajnom oblašću — Završjem, koje su činila tri poznata polja: JTivanjsko, Du- vanjsko i Glamočko. Svakako, to nije dobio bez borbi, o kojima nam nisu sačuvane izvorne vesti.

Angažovanje Bosne u akciji za obaranje Mladena II TTTu- bića i u


borbama među hrvatskim velikašima imalo je za rezultat značajno proširenje bosanske državne teritorije čije su se granice • pomerile do linije koja je približno spajala tok Cetine sa rornjim tokom Sane. Isto toliko va- žan rezultat predstavljalo je osamostaljivanje Bosne koje je omogućilo banu Stjepanu II da povede aktivniju politiku i preduzme širenje teritorije na drugim stranama.

2. OSVAJANjE HUMA

Još pre nego što su počeli zapleti u Hrvatskoj, koji su doveli do pada Šubića i osamostaljivanja Bosne, desile su se značajne promene i u Srbiji, drugom velikom susedu Bosne. Novembra 1321. umro je kralj Milu- tin, ostavivši za sobom prilično nejasnu situaciju u pogledu naslednika prestola. S jedne strane, Dragutinov sin Vladislav ponovo je istakao pretenzije zasnovane na De- ževskom ugovoru, ali obesnažene ishodom rata koji se vodio između Milutina i Dragutina u prvoj deceniji XIV veka. Oslobođen u trenutku stričeve smrti zatvora u koji je dopao uskoro posle smrti svoga oca Dragutina, on je poveo borbu za raški presto oslanjajući se na podršku ugarskih Anžujaca i na nekadašnje očeve zemlje. S druge strane, i među Milutinovim sinovima

УСПОН И ШИРЕЊЕ БОСНЕ(1322 — 1391) 351

Stefanom i Kon- stantinom razbuktala se ogorčena borba. Ovo ratovanje je bilo u najvećoj meri opasno za bezbednost i integritet srpske države.

Bosanski ban, međutim, nije mogao da iskoristi ovu povoljnu priliku, jer se najkritičnije vreme u Srbiji podudaralo sa dramatičnim događajima u Hrvatskoj. Bura u Hrvatskoj se još nije bila stišala, a Stefan Uroš Dečan- ski bio se već učvrstio na prestolz Nemanjića. Posledice unutrašnjih borbi u Srbiji ipak su se osećale još izvesno vreme u sukobima sa Dragutinovim sinom Vladislavom i u samostalnom držanju srpske vlastele u periferijskim oblastima. Upravo su te indirektne posledice srpskih me- teža, pril ikom smenjivanja na prestolu,. išle na ruku Stje- panu II Kotromaniću u njegovim daljim osvajanjima.

U sklopu Mačvanske banovine, koju je do svoje smrti držao Dragutin, bile su još od poslednjih decenija


XIII veka Usora i Soli, oblasti kojima su ranije vladali bosanski banovi. Nije jasno da li je njima vladao Draguti- nov sin Vladislav II. Ban Stjepan II je kao lojalan ugarski zazal pružao pomoć Dragutinovom sinu, takođe ugarskom štićeniku. Upadljivo je da se ban Stjepan II prvi put javio sa titulom „gospodina Usore i Soli“ u proleće 1324, u danima kad su se predajom Ostrovice kod Rudnika u ruke kralja Stefana Dečanskog potpuno srušile sve pozicije Dragutinovog sina u Srbiji. Ponovno uspostavljanje bosanske vlasti nad Usorom i Soli svakako se nije moglo izvr- šiti bez saglasnosti kralja Karla I, koji je budno pazio na poštovanje kraljevskih prava.

U svom šire&u prema jugu, na račun srpske državne teritorije, ban Stjepan II išao je stopama svojih neka- dašnjih gospodara Šubića. Srbija je privremeno izgubila vlast nad humskom zemljom u vreme dugog ratovanja između kralja Milutina i Dragutina. U prvoj deceniji XIV veka gospodar Huma bio je knez Konstantin iz hrvatskog vla- steoskog roda, iz kojeg je poticao i Nelipac.71 Pre smrti Milutinove, Hum je vraćen u sastav srpske države i od- branjen od Mladena II Šubića 1318. U to vreme su se u ovoj oOlasti srpske države učvrstili Branivojevići, četiri sina vlastelina Branivoja. Posle kraljeve smrti 1321, Bra- nivzjevići su se potpuno osamostalili, proširili svoju vlast na račun susedne srpske vlastele i mešali u borbe u susedstvu. Veneciju su zadužili time što su se borili protiv Bajamonta Tijepola, ali su se svakako sukobili s banom Stjepanom, koji je posle pada Mladena II bio u taboru onih koji su podržavali i štitili mletačkog odmetnika. Na ovo neprijateljstvo, koje vuče koren iz borbi u susednim oblastima Hrvatske, početkom 1326. nadovezao se savez između Dubrovčana i bana Stjepana II protiv Branivojevića. Branivojevići su naneli izvesne štete Dubrovniku pljač- kanjem trgovaca i dubrovačkog zemljiznta, ali to nisu, izgleda, bili pravi razlozi dubrovačkih vojnih akcija protiv humske velikaške porodice./ Srpski vladar i njegov sin D}gšan, koji se nalazio u blizini ovih događaja, nisu se energičnije zauzeli za vlastelu, koja im se u stvari nije pokoravala, ali koju su još i tada računali u svoje ljude./Sudbina Branivojevića, na- padanih od bosanskog bana na kopnu i od dubrovačkih brodova na moru, bila je tada već zapečaćena. Jedan za drugim braća su stradala na bojnom polju ili u zarobljeništvu. Poslednje borbe su se vodile još do sredine juna 1326, a već krajem idućeg meseca poslednji aktivni Branivojević, Branoje, koji je prebegao srpskom kralju, zatvoren je u tamnicu./Uspešno ratovanje protiv Branivojevića, čija se oblast prostirala od Pelješca i Stona gde joj je bilo sre- dište, do doline Neretve i duž obale prema Dubrovniku, donelo je Bosni znatan deo Huma./Dolina Neretve i zemlji- šte oko njenog ušća došle su pod vlast bosanskog bana, a time je Bosna izbila prvi put na obalu Jadranskog mora i dobila jedan od najviše korišćenih puteva iz Primorja u unutrašnjost. Banovo širenje na račun Srbije bilo je veće od zemalja Branivojevića koje, uostalom, i nije pripo- jio u celini. U danima borbe protiv Branivojevića, postao je banov čovek župan Poznan Purčić, čije su zemlje bile u Nevesinju. Već sledeće godine, Poznan je dolazio u Du- brovnik u službi bosanskog bana.

Posle osvajanja u Humu, ban Stjepan II počeo je da se u svojoj službenoj tituli naziva i „gospodar humski“. Kao gospodar humske zemlje bosanski ban je s jedne strane bio izložen neprijateljstvu Srbije, čiji se vladaoci čitavih četvrt veka nisu odrekli svoje teritorije na zapadu, a s druge strane bio je doveden u situaciju da se zauzima za ostvarivanje prava ranijih humskih gospodara. Od Dubrov- čana je zatražio da mu isplaćuju mogoriš, tada već sim- bolični tribut od 76 perpera, koji je u dalekoj prošlosti isplaćivan vladaocima Zahumlja.2 Zaplašeni da u novo- nastaloj situaciji ne budu prisiljeni da plaćaju tribute i Srbiji i Bosni, Dubrovčani su odgovorili da nisu dužni da plaćaju ovaj neznatni tribut ni raškom kralju, ni banu Bosne, ni humskom knezu, „niti ikome vladaocu na svetu“, već samo Dedićima iz Popova i nikome drugom. Ovakvo tu- mačenje imalo je za Dubrovčane tu veliku prednost što je pravo na mogoriš prenosilo sa vladalaca, koji su se me- njali, na jednu porodicu ili plemićku opštinu koja je odolevala svim promenama. Dubrovačko shvatanje nije bilo prihvaćeno s bosanske strane bez otpora. Ban je pretio da1-пиу

л

ИРЛпрнсч

Ш1ТН С|

1 ноу*сш1ШЛ * ПЛ1\

пца сМ\тпе:г

ЕШ&т

Д В тд 1

НЈ пг€ г

с^гкнИНИЦИЈАЈ1 Т ИЗ ЈЕВАНЗЕЉА ДИВОША ТИХОРАДИЋА.

će gradu naneti takEe štete da će malo koristi osetiti od vinograda za koje se mogoriš isplaćivao. U toku poegovora utanačeno je da pitanje mogoriša reši stanak, tradicio-

JEVANĐELjE DIVOŠA TIHORADIĆA, OKO 1330.

nalni granični sud sastavljen od jednakog broja predstavnika svake strane. Bosna u svojim ranijim odnosima sa Du- brovnikom nije koristila stanak jer nije imala zajednič- kih granica. Time što su se Bosanci pojavili kao naslednici starih humskih prava, došlo je do zanimljivog udvostručavanja stanka sa Humljanima, jer su se i mnogo docnije i srpski velikaši javljali kao parnična strana na ovome mešovitom sudu. Na zakazani stanak o mogorišu bosanska strana nije došla i na taj način, po običajima o stanku, izgubila je sghor. Pitanje mogoriša je posle toga zaista leglo. Jedno vreme je isplaćivan Dedićima iz Po- pova, a docnije feudalnim gospodarima ove oblasti.

Neprijateljstvo sa Srbijom bilo je daleko važnije za Bosnu od ovih natezanja oko stvari koje su imale drugostepeni i uglavnom samo simbolički značaj. Sledeće godine, posle istrebljenja Branivojevića, Dubrovčani su ra- čunali da ih bosanski ban može osloboditi jednog nepo- željnog suseda, srpskog velikaša Vitomira, koji je upravljao Trebinjem i Konavlima. Očigledno je da bana Stjepapa ni tada nisu vezivali nikakvi obziri prema susednoj srpskoj državi. Jedna slučajno očuvana vest pokazuje nam da je on 1329. u otvorenom ratu sa Srbijom i da je preduzeo jedan pohod u oblast Polimlja. Bosanci su tada pustošili manastir Svetog Nikole u Banji, sedište dabarskog episkopa. U tome kraju negde je „bezbožne i pogane babune1', po rečima jednog zapisa, presreo srpski mladi kralj Dušan i teško porazio. Jedan dramatičan detalj o ovoj bici znali bismo, kad bismo za nju sa sigurnošću. mogli vezati poi- čanje iz uvoda jedne banove povelje u kojoj se hvale zasluge vlastelina Vuka Vukoslavića. Vuk je u boju u Raškoj banu podmetnuo svog konja, na mesto ubijenog, ali u borbi i ovoga „isikoše na smrt“. Posle ovog poraza verovatno su prestale banove ofanzivne akcije protiv Srbije.

360 СИМА 'НИРКОВЈГВ

Promena na srpskom prestolu 1331. stvorila je, izgleda, mogućnost da se odnosi između Bosne i Sobije bar privremeno srede. Dubrovački poslanici su 1332. posredovali za mir i putovali od jednog vladaoca drugome. Izvori nam, na žalost, ništa ne govore o rezultatu ovog posredovanja, ali dalji razvoj odnosa pokazuje da je došlo do privremenog smirivanja neprijateljstava. Kralju Dušanu je uređi- vanje odnosa na ovoj strani bilo neophodan preduslov za ostvarivanje planova za osvajanja na jugu, koja su u prvom redu privlačila njegovu bezgraničnu ambiciju. Privremeno pomirenje s Bosnom sasvim odgovara opštoj politici prvih godina njegove vlade. Najzad, bez srpsko-bosanskog izmirenja ne bi bio moguć, niti onako lako izvršen dubrovačko- srpski ugovor o ustupanju Stona i njegovog poluostrva.

Posle pada Branivojevića i bosanskog prodora u Hum, veze srpskih vladara sa Stonom ostale su na veoma tankoj niti, ako ih je uopšte i bilo.8 U isto vreme su Dubrovčani vatreno želeli da Poluostrvo legalno pripoje svojoj još uvek vrlo skromnoj, teritoriji. Posle više raznih ponuda i pregovora došlo je početkom 1333. do sporazuma po kojem je srpski kral> ustupio Dubrovniku Ston i njegovo poluostrvo, zemlje od Stona do Dubrovnika i ostrvo Posred- njicu na ušću Neretve, a Dubrovčani su se obavezali da isplate 8000 perpera i da svake godine plaćaju za Ston i dobijeno zemljište 500 perpera godišnjeg tributa. Za izmenjeni odnos snaga u dubrovačkom susedstvu u najvećoj meri karakterističan je dalji tok ovoga posla. Dobijanjem kraljeve povelje koja je sadržala i obavezu srpskog vladara da brani dubrovačku vlast nad Stonom i poluostrvom, Dubrov- čani nisu smatrali da je posao okončan. Obratili su se posle toga i banu Stjepanu, koji je u svojstvu gospodara Huma takođe polagao pravo na Ston.4 Bosanski ban je sa svoje strane izdao povelju kojom je darovana teritorija smanjena utoliko što su ispušteni primorje od Stona do Dubrovnika i ostrvo Posrednjica, i ustanovljen godišnji danak u istom iznosu kao što je obećan i srpskom kralju.5


Sve to pokazuje da se Bosna učvrstila u oblastima za- uzetim od Srbije. U toku jedne decenije samostalnog vladanja, ban Stjepan II udvostručio je teritorijalno prostranstvo bosanske države. Time je bio završen jedan veoma va- žan period njenog razvoja i ujedno stvoreni uslovi za još snažniju ekspanziju u drugoj polovini XIV veka. I savremenici su bili svesni ovog velikog uspeha, jedan banov „dijak“ ponosno je zabeležio na kraju jedne povelje da ban Stjepan „držaše od Save do mora i od Cetine do Drine".

3. UNUTRLŠNjA KONSOLIDACIJA BOSANSKE DRŽAVE ♦

Izvojevana samostalnost, veliki uspesi u proširivanju državne teritorije kao i srazmerno dug period mira u prvoj polovini XIV veka stvoril i su uslove za unutrašnju konsolidaciju bosanske države. Nešto brojniji i sadržaj- niji izvorni podaci dozvoljavaju istovremeno da se ocrta njena struktura.

Bosna Je u ovo doba nosila sva obeležja patrimonijalne države. državna teritorija predstavljala je „vladanije“. ili „gospodstvo" banovo, KOJIM je on, kao oaštinom, gospodario zajedno sa članovima svoje najuže porodice. Povelje koJima je ban darovao zemlje svojoj vlasteli redovno su iz- davali s njim zajedno i maJka i brat. Samo se u ugovornim ispravama za primorske gradove bosanski ban, po pravilu, javlja sam kao vladalac. U vezi s patrimonijalnim karak- terom države je i način popunjavanja banskog prestola. Već u ovo doba se zapaža da je ban dolazio na vlast izborom i da je bio ograninen na članove jednog roda kojem je bansko dostojanstvo pripZdalo od davnina. Načelo izbornosti i patrimonijalno shvatanje države slabili su temelje banske vlasti i predstavljali potencijalni izvor smutnji i unu- trašnjih borbi. Kolika je opasnost ležala u tome pokazalo se već u prvom periodu vlade naslednika bana Stjepana II.


Banova vlast objedinjavala je zemlju i ljude preko veza lične zavisnosti, jer država još nije imala nikakve stalne institucije. Banu su njegovi podanici dugovali „vernu službu“ koja je podrazumevala skup svih obaveza koje čovek duguje svome gospodaru. Naročito se polagalo na dužnost vojne službe, i tu je vladalo načelo da se banu služi „oružjem kako može najbolje“. Banova neposredna vlast nije dopirala svuda do samih masovnih osnova dru- štva u Bosni, znatan deo stanovnika je već morao biti „medijatiziran“. Zavisni seljaci su bili pre svega pod vlašću svojih gospodara i tek preko njih povezani sa državnom vlašću koju je otelovljavao ban.Stubove na kojima je počivala vlast bana predstavljali su gospodari „plemenština“ ili „plemenitih baština:‘ obeležavani imenom vlastele. Ovaj istaknutiji i ugled- niji deo „dobrih Vošnjana“ ili „plemenitih ljudi“ uče- stvovao je aktivno u političkom životu Bosne. „Plemen- štine“ ili „plemenite baštine", po svemu što znamo, nisu se sastojale od naročito prostranih zemljišnih poseda.Uživale su ih često nepodeljene porodice, a primećuju se i tragovi . prava širih rodbinskih zajednica. Prisustvo veoma jasno izraženih veza krvnog srodstva daje izvesna arhaička obeležja organizaciji bosanskog plemstva. U doba kada se kao gospodari „plemenština“ javljaju veoma mali rodbinski kolektivi, bosanska vlastela se u poveljama redovno javlja s „bratijom*1, nekada svakako širom rodbinskom zajednicom.

| g n n g e d . n k a š / J t * 6 G o r č A n ‘

ZAPIS IZ DIVOŠEVOG JEVANĐELjA , OKO 1330.


Pripadnici vlastele, obično s titulom kneza, davali su iz svojih redova vojne zapovednike, dvorske dostojanstve- nike i župane. Pojava vlastele u ulozi gospodara čitavih župa i tvrdih gradova, kao što je bio slučaj sa Hrvati- nićima u Donjim Krajevima, verovatno ne predstavlja opšti slučaj, koji bi se mogao primeniti na čitavu bosansku državu. Ova porodica je svoju vlast u župama i gradovima Donjih Krajeva izgradila još pod Šubićima i ban Stje- pan je svojim poveljama samo sankcionisao postojeće stanje -i odnose. Pojedini članovi roda Hrvatinića među sobom su delili župe i gradove. i u svojim delovima uživali imunitete. Banu nisu morali davati nikakve dohotke niti su na njihove zemlje smeli dolaziti banovi službenici.

Ideal „vernog služenja" tražio je svakako bezuslovnu poslušnost i bezgraničnu odanost vlastele banu, ali stvarni život jje, međutim, nametnuo prilično velika ograničenja i stvorio izvesnu ravnotežu u odnosima između bana i vlastele. Vlasteli je na prvom mestu bila zagaran- tovana lična sloboda i bezbednost i neprikosnovenost „plemenitih baština“. Vlastelin nije mogao biti zatvoren, pogubljen ili uzet za taoca dok se ne bi ispunili određeni uslovi. Ove garantije vlastela nije dobila u obliku zakona ili opštih privilegija, već kroz „vjeru gospodsku“ koju je davao ban s porodicom u posebnim poveljama ili u onim istim poveljama kojim je darovao ili potvrđivao posede. Svoju „vjeru gospodsku“ ban nije mogao „svrći“ sve dok vlastelin ne počini „nevjeru“, pod kojom pre treba podra- zumevati odricanje poslušnosti i „verne službe" nego izdajstvo u užem smislu te reči. „Nevjera" je važila ka

УСПОН I I ШИРЕН.Е БОСПЕ (1322— 1Ј ' Ј1) 364

okrivica za koju bi „vredno bilo plemenitu čoveku glavu odseći". Sam ban nije bio vlastan da procenjuje da li je vlastelin, na koga bi pala sumnja, zaista počinio „nevjeru'\ Vlastelina su „ogledali“ il i „sudili“ dvanaestoro vlastele, svedoka pril ikom zadavanja „vjere“, i li predstavnici vlastele iz raznih krajeva Bosne, ili pripadnici jerarhije bosanske crkve. U toku vremena tu ulogu je sve više preuzimala bosanska crkva, njeni pripadnici su se od sredine XIV veka redovno navodili u sastavu onog tela koje treba da „sudi“ il i „ogleda“ vlastelina.

Pored ovih veoma značajnih garantija koje su položaj bosanske vlastele izjednačavale sa plemstvom u staleškim monarhijama, vlastela je u Bosni delovala na važne odluke u državnoj politidi svojim učešćem na državnom saboru. On se prvi put izričito spominje u jednoj povelji iz 1354. godine kao „stanak sve zemlje Bosne i Donjih Kra- jeva i Zagorja i humske zemlje'1. Uticaj sabora je razumljivo zavisio od stvarnog odnosa snaga između vladaoca i vlastele, zbog toga njegova uloga nije bila podjednako značajna u raznim periodima bosanske istorije. U ovom periodu je njegova uloga nesumnjivo bila najjača prilikom izbora bana. Pred voljom vlastele, okupljene svakako na stanku, morala je ustuknuti banica Jelisaveta sa sinovima još u vre.me vrhovne vlasti Šubića. O saboru vlastele za vreme duge samostalne vlade bana Stjepana II, ništa se ne saznaje iz izvora. Posle njegove smrti ugled stanka je za kratko vreme veoma porastao. Trenutak njegove izuzetno velike moći obe- ležilo je zbacivanje Tvrtka I 1366. Posle toga je opao za čitavo vreme vlade Tvrtkove, da bi krajem XIV došao do punog izraza i u izmenjenim uslovima zauzeo uporedo s vla- daocem najvažnije mesto u državnoj organizaciji Bosne.


Izvori za istoriju ovoga doba su još suviše oskudni, da bi mogli dati uvida u sukobljavanja banovih i vlasteoskih interesa do kojih je neminovno moralo dolaziti. Iz povelja bana Stjepana II ipak se vidi da je on težio da spreči stapanje zemalja koje je darovao sa vlasteoskim ple- menštinama. U jednoj svojoj darovnici ban izričito kaže da zemlju „ni jednomu njegovu bratu ne dasmo ni sinovcu nego samo knezu Vukoslavu", kome povelja bila izdata. Ovaj pokušaj da se darovani posedi odvoje od „plemen- ština“ na koje je pritezao prava često veliki broj srod- nika, nije doneo pozitivne rezultate. Za vreme Stjepano- vog naslednika Tvrtka u poveljama se izricalo drukčije načelo: zemlja treba da ostane vlasteoskom rodu i u slučaju da jedan njegov član počini „nevjeru“. Onaj ko je skrivio treba da plati svojom glavom, a ostali članovi roda da uživaju dobijenu zemlju isto kao i ostalu svoju plemen- štinu.

Praktičan cilj bana Stjepana II morao je biti omoguća- vanje da se darovana zemlja pojedincu i njegovim neposrednim naslednicima vrati banu, što je, u slučaju da se stopi s „plemenštinom“, bilo sasvim isključeno. Darovanja ze- mljišnih poseda, neophodna da se nagradi verna vlastela i jače priveže za bana, vodila su neizbežno smanjivanju banovih zemalja, koje su u toku dugog vremena morale biti izvor njegovih prihoda, od kojih su u znatnoj meri zavisili snaga i položaj vladaoca. O zemljama koje su pripadale banu i njegovim prihodima ne znamo, na žalost, ništa. Po- što je čitava bosanska privreda do kraja prve četvrtine


XIV veka počivala na zemljoradnji i stočarstvu, prirodno je očekivati da su vladalački prihodi, o kojima se starao kaznac, obuhvatali opšte namete na stanovništvo i feudalne dažbine sa banovih poseda. Prihodi iz regalnih prava, koji su se najverovatnije svodili samo na putne i tržne carine, morali su do ovog doba zauzimati samo skro- man udeo.

Za vreme vlade bana Stjepana II došlo je u ovom pogledu do odlučujućeg preokreta. Usled pojave rudarstva bosanska srednjovekovna privreda je za kratko vreme izmenila svoj karakter. Iz banove povelje za trogirske trgovce, izdate 1339, vide se glavni proizvodi koje je stranim trgovcima nudila bosanska zemlja. Ispred tradicionalnih produkata: voska, koža i krzna, spominju se u ovom aktu srebro, zlato i bakar kao roba koju trogirski trgovci mogu slobodno izvo- ziti iz banove države. Izričiti spomen plemenitih i drugih metala siguran je znak da je do toga vremena otpočela rudarska proizvodnja u Bosni. Doduše, prve vesti o bosanskim rudnicima dolaze nam tek s kraja vlade bana Stjepana; 1349. javlja se u jednom dubrovačkom dokumentu Ostružnica, a 1352. i Srebrnica, najveći i najznačajniji bosanski rudnik. Ostali se pojavljuju tek za vreme Tvrtkove vlade. U svakom slučaju, počeci iskorišćavanja rudnog blaga u Bosni ostaju u potpunoj tami. Sigurno je da su i ovde, kao i u Srbiji, odlučnu ulogu u pokretanju eksploatacije igrali Sasi, rudari nemačkog porekla. Najverovatnije je da su u Bosnu došli iz Srbije, gde je rudarstvo imalo za sobom skoro čitav vek razvitka. U neposrednom susedstvu Srebrnice, na drugoj strani Drine, radili su manji rud-

* ■■(1322-1ЈЛ)

97

УСПОН И ШПРЕЊЕ ВОСНЕ

nicj-1 već u drugoj deceniji XIV aeka. Traganje za rudama mogli su započeti sami Sasi szojom inicijativom,’ ali je isto toliko verovatno da je podsticaj mogao doći k od bana, koji je na primerima susedne Srbkje i Ugarske mogao zi- deti koliku korist vladaoci imaju od ove dragocene privredne grane.

Malo se koja pojava po svojim posledicama za dalî razvoj Bosne s.me upoređivati sa otvaranjem rudnika. Po- četak rudarske proizvodnje u BOSNJ-G pada oaš u jedan period izrazite oskudice srebra u Earopi. Iz još neutvrđenih razloga, velike količine sreora su se odl>šale u prazcu Bliskog istoka te je njegova cena na evropsk>gm tržištilga osetno skočila. Novo prirodno područje se zoog toga veoma brzo uključilo u mediteransku trgovinu. Pojava tražene i skupe rooe izmenila je i odnos primorskih trgovaca prema oosanskom tržištu. Iza srazmerno maloorojnih primorskih trgovaca, pravih pionira koji su od davnina savla- đivali teške puteve po visokim i vrletnim planinama koje odvajaju unutrašnjost od Primorja, došli su u neuporedivo većem oroju novi trgovci koji su umesto koža, krzna, si- reva i voska, SVOJIJD karavanima odnosili

srebro, olovo, bakar, a verovatno i zlato. Savlađujući iste tegobe na putevima i sa primitivnim transportnim sredstvima, koja su jedino bila moguća, oni su donosili daleko vredniju robu koja je bez teškoća iz obalskih gradova uhodanim pomor- skim putevima odlazila na druga tržišta, na prvom mestu u italijanske gradove. Rudarska proizvodnja je, s druge strane, davala u ruke jednom delu bosanskog sveta novčana sredstva, kojima se mogla apsorbovati daleko veća koli- čina robe koju su primorski trgovci donosili u Bosnu. Rad trgovaca donosio je punu meru prihoda tek kada su i u smeru primorje-unutrašnjost išli s natovarenim karavanima. Uz tkanine, koje su oduvek bile veoma tražene u našim zemljama u unutrašnjosti, i so, *oez koje stočarska područja nisu mogla opstati, počele su se pojavljivati u bosanskom uvozu i druge zanatske izrađevine i potrošna dobra koja je tražio razvijeniji život. Koliko.je bila nagla trgovačka ekspanzija Dubrovčana, koji su u bosanskom privrednom životu zauzimali neosporno prvo mesto među svim stranim trgovcima, pokazuje jedno upoređenje koje je sasvim izuzetno moguće napraviti. Dubrovčani su 1332. tvrdili, u situaciji kad bi im više stalo da precene nego da potcene svoj promet, da njihovi trgovci u Bosni imaju robe u vrednosti od 25 000 perpera. Nepunih šest decenija

7 S. Ćirkoaić; Istorija srednjoaekovne bosanske države

docnije (1389) samo tri Dubrovčanina zakupila su srebr- ničku carinu za 8 000 perpera, dakle za trećinu sume koja je donedavno predstavljala vrednost robe svih dubrovačkih trgovaca zajedno.Preporod bosanske privrede u prvoj polovini XIV veka imao je jednu dalju veoma važnu posledicu: pojavu gradova u srednjovekovnoj Jzosni. Posle dva, prilično zagonetna „naseljena grada“, koje spominje car Konstantin Porfiro- genit, koji po svoj prilici predstavljaju mala utvrđena središta lokalnih vlastodržaca, sve do sredine XIV veka u izvorima se ne pojavljuje nijedan bosanski grad. U tom pogledu Bosna predstavlja izuzetno zaostalu oblast. Ve- liki proces nastajanja gradova, temelja čitave docnije privrede, društva i kulture, kao da je potpuno mimoišao Bo- snu. Naravno, oskudica naših izvora i njihovo ćutanje ne mogu bili dokaz da i u Bosni do sredine XIV veka nije bilo malih trgova izraslih iz sela, ili naselja zanatlija i trgovaca naslonjenih na podnožje utvrđenih gradova, u kojima su živeli vrhovi feudalnog društva i boravile vojne posade. Strani trgovci koji su do tog vremena svakako dolazili u Bosnu, sudeći po političkim ugovorima, moralk su boraviti u ovakvim naseobinama. Ipak uloga tih naselja u privrednom i političkom životu Bosne morala je biti minimalna, inače se ne može objasniti odsustvo njihovog po- mena u sačuvanim izvorima. Novi gradovi od kojih je samo jedan deo nastao oko sredine XIV veka vezani su za mesta rudarske proizvodnje ili se nalaze u blizini rudarskih nalazišta i najvećih vladalačkih utvrđenja. Stariji sloj predetavljaju rudarski gradovi: Ostružnica, Hvojnica (Fojnica), Deževice, Kreševo, zatim u Podrinju Srebrnica, i u dolini Krivaje Olovo. Trgovi u podnožju gradova dobili su značaj u toku vremena. Njih su odala i imena kao Podvisoki, kraj tvrđave Visoki, naselje pod Vrandukom koje se u jednom latinskom dokumentu naziva samo ,.5ići1z \;gats1Jisć“, Podkučlat itd. Zajednica vojne tvrđave i privredne varoši bila je toliko organska i neophodna da su uz rudarske trgove podizana, kao sekundarne tvorevine, utvr- đenja koja su pružala zaštitu i sklonište u trenucima opasnosti. Tako je u ranije nastaloj rudarskoj i trgovačkoj Srebrnici izrastao Srebrnik, a uz Olovo tvrđava Olovac. Uređenje bosanskih gradova nosi tragove njihovog porekla. Rudari Sasi, koji su predstavljali jezgra rudarskih gradova, uživali su i ovde autonomiju kao i u drugim zemljama. Njihova autonomna tela, veće „purgara11 (Vš'§eg) bila su uisto vreme organi vlasti u gradovima. Veća „purgara" nisu samo nadživela Sase, koji su se u našim krajevima po- četkom XV veka izgubili i etnički pretopili, zeć su se proširila i na gradove koji nisu postali uz rudnike i nisu imali nikakve veze sa Sasima. Tek je, izgleda, trgove nastale u istočnom delu bosanske državne teritorije pred sredinu XV veka mimoišao ovaj saski uticaj. Uz gradose u unutrašnjosti, sve je više rastao značaj trga Drijeva u blizini ušća Neretve,1 koji je pod bosansku vlast došao zajedno sa Zahumljem 1326. Eogigp Iagep1e — latinsko ime za Drijevski trg — bio je jedan od starine utvrđenih zakonitih trgova solju i polazna tačka važne saobraćajne arterije koja je išla u unutrašnjost duž Neretve i njenlh pritoka.

Uporedo s privrednim bujanjem razvijala se i usavr- šavala banova fiskalna politika. Dok su njegovi prethodnici izričito oslobađali dubrovačke trgovce svakoga danka i svake „deseštine“, ban Stjepan II je 1326. počeo da zahteva od Dubrovčana da mu plaćaju 10% vrednosti robe koû unesu u njegovu zemlju. Verovatno je baš to bila „dese- ština“, poznata i ranije u Bosni, od koje su strani trgovci bili pošteđeni. Dubrovčanima je taj zahtev bio nepri- hvatljiv, jer je, s jedne strane, kršio stara prava i obi- čaje, a s druge strane, pretio da ozbiljno ošteti trgovce. Zabrana uvoza robe u Bosnu, otpor Dubrovčana i njihopa istrajnost u pregovorima, naterali su bana Stjepana II na popuštanje. Bosanski ban se u tim svojim merama ugledao na unutrašnju politiku svoga vrhovnog gospodara, prvog ugarskog Anžujca, koji je u svojoj državi sproveo čitav niz važnih reformi s ciljem da uveća vladarske prihode iz regalnih prava. Među tim merama važno mesto zauzimalo je kovanje novca s prihodima koje je donosilo. Otuda nije nimalo slučajno da je baš Stjepan II prvi vladalac koji je započeo kovanje bosanskog novca.2 Kao i uvek kod prvih koraka u kovanju novca, bosanski ban se ugledao na one novčane vrste koje su dotle bile u opticaju. Time je novi novac sticao poverenje u opticaju i postepeno istiski- vao stari. Kod novca bana Stjepana II primećuje se imi- tiranje venecijanskih, srpskih i dubrovačk^h emisija, dakle onih novčanih vrsta koje su mogle biti rasprostranjene u Bosni. Novootvoreni rudnici morali su donositi banu URburu, svuda uobičajenu i ozakonjenu dažbinu, čiji se iznos kretao negde oko desetine proizvodnje metala. Te prihode je, verovatno, isto kao prihode carine Drijevskog trga,

(2 U1E0K0

PEČAT BANA STJEPANA II KOTROMANIĆA.

V


ban izdavao stranim trgovcima, najčešće Dubrovčanima. Znamo da su Drijeva donosila 6 000 perpera čistog godi- šnjeg prihoda.

Za privredno napredovanje zemlje bilo je veoma važno prisustvo i delovanje primorskih trgovaca. Zato se ban starao da obezbedi takav režim koji bi ovim trgovcima pružao najpovoljnuje uslove. Posle smirenja zapleta sa Dubrovčanima oko carine, ban je izdao povelju u kojoj je bilo ustanovljeno šta predstavlja „zakon“ od starine za dubrovačke trgovce u Bosni. Prvi put su u ovome aktu od- redbe detaljnije, razrađenije i obuhvataju veći broj pred- meta. Pored garantovanja lične slobode i imovinske bezbednosti, najviše pažnje posvećeno je pravnom položaju Dubrovčana u Bosni i načinu rešavanja sporova sa banovim ljudima. Propisi ove povelje su sasvim u skladu sa osnovnim normama Ninoslavljevih povelja i sa odredbama Du- brovačkog statuta o suđenju sa strancima. Pri suđenju je veoma važnu ulogu igrala porota i u povelji se osobito pažljivo regulišu pitanja o tome ko može kome biti po- rotnik. To je sasvim razumljivo u jednom sistemu u kojem je zakletva porotnika praktično rešavala proces, „Osud':, globa kod krivičnih stvari, išla je banu i u mešovitim sporovima sa Dubrovčanima. U bosanskom pravu je veoma


značajna bila zaštita bana, „vjera“ i „ruka gospodina ‘bana“; nje se lišavao banov čovek koji bi odbegao sa du- brovačkim imetkom. Osim banovog suda koji je izricao pravdu prema potrebi, stalnog i uređenog sudstva nije moglo biti kao što nije bilo nikakvih stalnih upravnih organa. Kao i svuda, zametak jedne stalne institucije bila je vladarska kancelarija. Malobrojne sačuvane povelje bana Stjepana II daju nekoliko imena „dijaka" koji su stilizo- vali po dosta ustaljenom formularu i ispisivali vladarske povelje. Najznačajniji među njima je Dražeslav Bojić, koji je kao „nadvorni pisac“ vodio i Tvrtkovu kancelariju preko dve decenije. Stalni karakter i jasnu sadržinu imala ‘je i služba kaznaca, rukovodioca vladarevih finansija. Pominje se i usorski kaznac i u tome se verovatno ogleda Losebni položaj Usore u okviru bosanske države. Postojao je i usorski vojvoda koji se javio uporedo sa bosanskim vojvodom. Ova služba, na kojoj se u vreme Stjepana i Tvrtka izmenjalo nekoliko ličnosti, bila je svakako vojnog karaktera. Nad vojvodama je stajao veliki vojvoda koji se javlja u povelji iz 1333. Ovaj naslov docnije vnše npje označavao službu, već se pretvorio u titulu koju su nasledno nosili oblasni feudalni gospodari. 0 zva- njima čelnika i tepčije , koja se javljaju u povelja.ma ovoga doba, ne može.se ništa pouzdano reći .

4. BOSANSKA CRKVA I NjENE SUPARNICE U KRILU BOSANSKE DRŽAVE


Blagodareći uspešnom otporu do sredine XIII veka dua- listički jeretici su ne samo obezbedili svoju ugroženu egzistenciju, već i zagospodarili negdašnjom bosanskom bi- skupijom. To im je olakšalo da se iz zajednice pristalina jednog spasonosnog verovanja pretvore u organizovanu crkvu. Težnja da svome verskom i društvenom životu daju izvesne organizovane i stalne oblike, pri čemu je neminovno uzor bila ipak pravoverna hrišćanska crkva iako su je osu- đivali kao „službenicu Sotone“, prisutna je kod svih dualista,1 ali nigde nije ostvarena tako dosledno kao u Bosni. Sticajem niza okolnosti, ocrtanih ranije, njima se pružila prilika da novim sadržajem ispune već posto- jeći i tradicionalni okvir. Pošto je područje crkve, po- klapajući se sa državnom teritorijom, bilo ograđeno prema stranom svetu međama na liniji do koje je dopirala vlast bosanskog plemstva i banova, bosanski dualisti su uživali izuzetan položaj: bili su jedina crkvena organizaiija, prava „crkva božja“ u Bosni.Crkvi bosanskoj su dualisti dali svoju doktrinu2 čije osnovno jezgro predstavlja suprotstavljanje dva principa, duhovnog i materijalnog, oličena u dva božanstva: u bogu svetlosti (deiz 1isGz) i bogu tmina (s1)eib 1epeBgagihp), koji u isto vreme predstavljaju „najveće dobro‘s (zgšššt đopigl) i „najveće zlo“ (zittit ta!it). Već iz toga se vidi da je u Bosni Preovladala radikalna dualistička struja, dok je ranija jeretička ess1ez1a 5s1auošae zastupala umereni dualizam kao i bugarski bogumili. Iz ove osnovne dogme sle- dili su značajni zaključci i nagonili na drukčija tuma- čenja u svim oblastima crkvenog učenja. Pošto je materijalni svet tvorevina „boga tmina“ starozavetni Bog ne može biti otac Hristov. Mojsiju se, u stvari, ukazao „zli anđeo“, a ne Bog. Na čitav Stari zavet je pala senka tvorca mate

СИМА 'Б.ИРКОВИЋ376

-rijalnog sveta Sotone, koji je i kod bosanskih dualista va- žio kao „knez vijeka“ tj. gospodar vidljivog sveta. Zajedno sa Starim zavetom osuđivani su i proroci i patrijarsi i, naročito, Jovan Krstitelj „gori od svih đavola u paklu“, koji je pogrdno obeležavan kao „vodonosac“. I bosanski dualisti su, kao i njihovi radikalni istomišljenici na Zapadu, našli načdžna da alegorijskim tumačenjem „spasu“ bar one starozavetne ličnosti koje su tesno povezane sa novozavetnom tradicijom. Avram, Isak i Jakov dobili su svoje „duhovne“ paralele, a isto tako su i neki od proroka

^ V 4N/P6 iČ SM 4^S

TSo dh 1 & ©G ^ 5>°N /Č€GoV>1 uo smo R m-Rosl jI se GN S 1 ^ 4E 3

1»S Ž N , n S T 1 G o A P N 1

АAŽ GAN^M 4 KG1G^s1^©G4 DO ND ž $ GN 4

SJs 6 G1 T |> P T l1 J«, ©TO'P-Ot? ^ AÂ*I (§

PROKAS=T1 04

uK1 O M ^ |={j & T |4 M |^>

NADGROBNI NATPIS VOJVODE MASIMA KOD ZAUŠJA (HERCEGOVINA).

СИМА 'Б.ИРКОВИЋ378

USPON i ŠIRENaK BOSNE (1322 — 1391)

103shvaćeni kao „duhovni proroci 1 , svi zajedno su služili da u alegorijskoj interpretacij i jevanđelja zastupaju „bo- žje l jude :‘. Stari zavet u celini je ipak ostao „zera Judina".

Dušb ljudske su u početku bile anđeli, u tela su zatvoreni oni anđeli koje je Sotona odveo posle borbe koju je vodio s Bogom. Otuda su duše „plenici“, zarobljenici tela, i uzdržavanjem od greha, očišćenjem i krštenjem mogu se posle smrti vratiti na nebo. Samo jedan deo duša je unapred osuđen, to su anđeli zli po prirodi koji ne mogu da ne greše.

Hristologija bosansklh patarena je bila radikalno dualistička i potpuno doketistička: čitav Hristov život bio je po njihovom učenju prividan. Hristos nije bio ni otelovljen, nije „jeo ni pio telesno“, pa prema tome nije ni stradao, ni umro, ni vaskrsao, niti se uzneo na nebo. Marija je bila anđeo i pošto Hristos nije rođen od žene, bosanski dualisti su izveli zaključak da treba odbijati genealogiju Hristovu iz

jevanđelja.

Hrišćanske svete knjige bosanski dualisti su kao i bogumili i katari uzimali u onom obliku u kojem su se vekovima sačuvale i kojim su se služile i pravoverne crkve. Kod dubokih razlika u učenju nemoguće je bilo ispu- štati ili menjati mesta u jevanđeljima koja nisu bila u skladu sa osnovnim dogmama. Dualisti su odabrali drugi put. Već u X veku im se prebacuje da svete knjige tumače na nedopušten način. Bilo je to alegorijsko tumačenje kojem su gtribegavale i pravoverne crkve, samo je upotrebljavano u daleko većoj meri i mnogo slobodnije. Dualističke in- terpretacije dolaze do izražaja samo u glosama rukopisnih kodeksa, sami tekstovi jevanđelja nisu bili retuširani u dualističkom smislu. Poznavanjem Svetoga pisma odliko- vali su se, kao i drugi dualisti, i bosaneki patareni. U za- mišljenoj raspri između katolika i bosanskog jeretika, Bosanac se u odbrani svoga učenja uvek pozivao na jevan- đelja, a u jednom slučaju čak i na Stari zavet.

380 СИМА 'Е.ИРКОВИЋ

„Crkva božja“ po uverenju bosanskih jeretika nalazila se kod njih i njihov starešina je istinski naslednik Petrov. Pape su sve do Silvestra bile „njihove vere“, koja je „prava vjera apostolska“ a inače je rimska crkva ido- lopoklonička, i s njihovog stanovišta, bila je prokleta i važila kao „službenica Sotone“. Isto tako su ,,sinagoge Sotonine“ i materijalne crkve. Hramovi bosanskim duali- stima nisu bili potrebni za jednostavni kult, a osuđivalisu ih iz dogmatskih razloga. Poštovanje ikona i slika u crkvama, poštovanje relikvija i molitve u crkvama smatrani su takođe za idolatriju. Zajedno s ikonama osuđivan je i krst kao „slovo Sotonino“. Svemu tome bosanski dualisti su suprotstavljali svoj veoma uprošćeni kult u kojem je glavni elemenat „molitva božja“, izgovarana klečeći, i obred lomljenja hêba. Molitva sačuvana u jednom bosanskom rukopisu istovetna je s molitvom u provansalskom i latinskom katarskom obredniku.

Centralno mesto u verskom životu bosanskih dualista zauzimalo je pitanje spasenja. Svojim s}'parnicima oni su oštro prebacivali lako deljenje oproštaja od greha: „po vse dni grehe otpuštaju človekom i tako gube dzčne člo- večske“. Za njih nema ustajanja iz mrtvih, ni čistilišta, niti ikakvog srednjeg puta između raja i pakla. Svaki greh je smatran kao smrtan, a u isto vreme je pojam greha veoma proširen. Greh je predstavljala upotreba hrane životinj- skog porekla, zatim ubijanje životinja ili razbijanje jaja. Greh je značio svaki telesni dodir muškarca i žene, ži- vot u braku nije bio ništa manje grešan od preljube. Za- klinjanje, i prolivanje krvi, čak i na osnovu presude, smatrano je takođe za smrtni greh.


Razume se da je u ovakva shvatanja bilo nemoguće uklo- liti „svete tajne“ velikih pravovernih crkava, pa su ih sve redom odbacivali, upirući žaoku naročito protiv krštenja vodom i tajne braka. Umesto svega toga bosanski patareni su imali „pravo Hristovo krštenje“ koje jedino donosi oproštaj greha. Ko ga primi postaje onako svet kao što je Petar. „Krštenje“ se već shvatalo ne kao primanje u zajednicu, već kao „sveta tajna“ svoje vrste. Vršilo se polaganjem ruke na glavu i jevanđelja na grudi vernika. Samo onaj ko je primio krštenje bio je stvarni član crkve „pravi krstjanin“ ili „prava krstjanica". Vrednost krštenja je zavisila od vrlina onoga ko obavlja obred. Ko- liko god puta zgreši onaj ko je „krštenje“ obavio toliko puta duše onih koje je krstio padaju u pakao i toliko se puta „krštenje“ mora ponoviti.

„Krštenje“ je povlačilo onu liniju koja je prave dualiste odvajala od mase njihovih pristalica. „Kršteni" „krstjani“ i „krstzanice“ nisu smeli ni na koji način grešiti i bili su obavezni zbog toga da se pridržavaju asketskog kodeksa svoje crkve. Već je upotreba mrsa — mesne.

PUTIR IZ VOJVODINE (BOS. PETROVAC), XIV VEK


i mlečne hrane bila dovoljna da obeleži szet koji nisu obavezivali strogi zahtevi „prave zere apostolske'1. Za pristalice i poštovaoce „krstjana“ stvoren je termin „mrspi ljudii koji se može razumeti jedino kroz njihovo suprotstavljanje onima koji čitavog života neprekidno poste.

Sama bosanska crkva imala je svoju jerarhiju, čiji se stepeni daju upoznati kroz izvore XIV i XV veka. Stare- šina crkve, njen „duhovni otac i gospodin“, koji je zažio kao istinski naslednik Petrov, nssio je dostojanstvo „jepiskuna crkve bosanske“. To je bio neosporno njegov službeni naziv, iako je u svakodnevnom govoru nazivan „djedom". U jednom zapisu govori se o danima „jepiskupstva gospodina djeda:‘, što svedoči o ravnopravnoj upotrebi oba termina u samom krilu crkve. Episkopsko dostojanstvo u bosanskoj crkvi ima dvostruku tradiciju: jedan koren polazi iz stare ess!ez1e VozpepzGz, a drugi iz dualističke sredine, koja je takođe poznavala episkope svojih crkava. „Djed“ predstavlja, međutim, nesumnjivo bogumilsku ba- štinu.3 Drugi stepen bosanske crkvene jerarhije činili su „gosti“ o kojima se malo može reći. Termin nema analogija ni u crkvenoj i monaškoj organizaciji velikih crkava, ni kod poznatih dualističkih zajednica, i nijedno od do sada predloženih objašnjenja ne zadovoljava.4 Naj- niži stepen u bosanskoj crkvi predstavljali su „starci“. Ovo dostojanstvo je označavalo polaznu tačku u usponu krstjana ka višim jerarhijskim stupnjevima. Termin je nesumnjivo pozajmljen iz istočnog monaštva, ali nije poznato kada ni na koji način. Možda spada u one dosta brojne tragove uticaja monaštva na uobličavanje obreda i organizacije dualista u daleko starijim vremenima. Nije isklju- čeno da nam usled oskudnosti i fragmentarnosti izvorne građe nedostaju karike koje bi potvrđivale postojanje termina u dugom lancu dualističkih jeretičkih pokrega. S druge strane, moguća je i neposredna pozajmica iz organizacije monaštva na bosanskom tlu. Danas jedva ostaje mesta i najmanjoj sumnji da je monaštvo u Bosni pre XIII veka pripadalo redu sv. Vasilija, dakle, baš onome gde dostojanstvo „starac“ postoji vekovima.

УСПОН И ШИРЕЊЕ БОСНЕ (1322—1391) 383

PREDSTAVA SV. GRGURA, PATRONA BOSNE, NA NOVCU KRALjA

104 ј‘1STEFANA OSTOJE.

Članovi jerarhije — „poglavitiji krstjani“ — skupno su nazivani „strojnici". Kao i „djed“ dobijali su uz ime i čin atribuciju „gospodin", kao znak osobitog uvažavanja i društvenog ugleda. Do sada nije

nikome pošlo za rukom da dokaže postojanje ma kakve vrste teritorijalne organi-


zacije i lokalne jurisdikcije članova bosanske crkvene organizacije. Sigurno je samo da je veNi deo strbjnika i krstjana živeo po „hižama“ — skitib ra1agepogigp dubro- vačkih izvora, koje su nesumnjivo predstavljale žarišta verskog i crkvenog života u Bosni. Početkom XV veka najkasnije, članovi jerarhije su počeli da borave i žive i na dvorovima bosanske'ugospode, poneki su čak čitav svoj vek proveli u toj sredini. Nema podataka na osnovu kojih bi se mogao izvesti zaključak da su „hiže“ imale neko svoje formalno omeđeno područje delovanja, iako ne može biti sumnje da je baš iz njih zračio najjači uticaj na vernike. Bosna je u drzggoj polocini XIV veka važila kao zeml>a u kojoj ni u oblastima katoličkih gospodara nije bilo ja- snih i razgraničenih parohija.

Teško bi bilo i razumeti eventualnu mrežu teritorijalnih organizacija kod crkve u kojoj ne bi imala nikakvu funkciju. Vernici —„mrsni ljudi“ — u stvari su bili izvan crkve i od njih se veoma malo tražilo. Bez hramova, „svetih tajni“ i


redovnih obreda, veza crkve sa vernicima bila je veoma tanka. Sve do „krštenja" i prihvatanja bez- grešnog života niko od vernika se nije mogao spasti i crkva mu ništa nije mogla pružiti sem nade da se u jednom trenutku može iskupiti. Zaveti članova crkve bili su toliko strogi da se njihovo prihvatanje moglo očekivati samo ‘od uskog kruga izabranih. Ostali su najverovatnije čekali trenutak kada više nije moglo biti odlaganja. Članovi bosanske crkve od svojih vernika iziskivali su javno iska- zivanje poštovanja — „adoracije“, koje su dovodile u ne- priliku kako obične ljude tako i vladare i feudalce pre- obraćene u katoličanstvo. Iako su izašli iz kruga pristalica crkve, oni ipak nisu mogli da uskrate „poklonjenja“ njenim starešinama, pa su ih objašnjavali kao puku učti- vost. Inače su vernici okupljani na obred lomljenja hleba, verovatno samo tamo gde je bilo krstjanskih „hiža“.

Bosanska crkva, kada se uzmu u obzir sve te okolnosti, mogla' je da deluje na svoje vernike jedino kroz aktivnost svojih članova kao pojedinaca. Iz toga je morala slediti velika razlika između verske situacije u krajevima gde je bilo krstjana i onih gde „hiže“ nisu bile rasprostranjene. Karta raširenosti krstjanskih zajednica, koja se može iz- raditi samo na osnovu tragova sačuvanih u turskim defte- rima i mestimično suočiti sa fragmentarnim podacima iz perioda postojanja bosanske crkve, neosporno je nesavršena i nesigurna, ali u svim delovima pokazuje istu grupisanost tragova na pojedine župe i, čak, delove župa. Nema nimalo osnova da se Bosna zamišlja kao verski homogena teritorija ni u vreme kad je bosanska crkva bila jedina verska organizacija u DrJkavi. Daleko je verovatnije da je bila ppo- šarana oazama u kojima se odvijala neka vrsta aktivnog religioznog života i širokim pojasezima, koji su predstavljali „ničiju zemlju“ u verskom pogledu. Velike pravoverne crkve tu nisu imale pristupa, a bosanska jeretička crkva, zbog svoje strukture i doktrine, nije bila u stanju da stanovništvu čitave bosanske teritorije udari pečat svoje osobene religioznosti.


Jedino se ovakvom verskom situacijom može objasniti čitav niz pojava iz bosanske crkvene istorije. Savreme- nicima su padali u oči dosta neobični bračni odnosi kod stanovnika Bosne. Bosanci su uzimali žene pod uslovom da im budu „dobre i verne“ i veoma ih lako napuštali. Fra- njevci, kojima je u Bosni ovaj „običaj zemlje" (toz ra1zle) zadavao mnogo nevolja, tvrdili su, verovatno preterujući, da od stotine tek jedan ostaje u toku celog života u braku sa jednom ženom. Iako je u katoličkim sredinama u susedstvu napuštanje žene i življenje sa drugom važilo kao „patarenski običaj“,5 ipak u toj pojavi nema ničega što bi bilo zaista „patarensko“. Brak i bračni odnosi su bili prosto izvan zone interesovanja bosanske crkve i nalazili su se isključivo u sferi običaja i običajnog prava. Nega- tivan stav bosanskih krstjana prema braku — prebacivalo im se da tvrde „da je telesni brak preljuba“ — mogao je samo delovati da se razviju još slobodnija shvatanja u ovim odnosima u koje je jedino crkva u ovo doba unosila strogo- sti i reda.


Isto onako kao što nisu poznavali crkveni brak, stanovnici Bosne nisu bili ni kršteni, pa su, gledani spolja, iz ortodoksnih sredina, smatrani za „nevernike“. Sam naziv „poganin“ ili „šLs1e]Jb“ ne bI pružao dovoljno osnova za ovakav zaključak, jer su se termini ove vrste upotrebljavali obilno i u vrlo širokom smislu. Mnogo su zna- čajniji konkretni podaci nastali u vezi s delovanjem drugih crkava u Bosni i prelaskom Bosanaca u katoličku sredinu. Bosanski stanovnici, .koji su bili, u stvari, izvan svake crkve predstavljali su tle na kome se odvijao rad na preobraćanju i menjanju crkvenih prilika, krštavani su kao odrasli bez ikakvog odricanja eventualne ranije vere, čak i bez ispovesti. Isto tako su Bosanci, dolazeći u Du- brovnik na službu, tek tu kao odrasli krštavani, menja- jući često svoja imena. Pri tome ne samo da se ne spominju formalnosti kojima se podvrgavaju jeretici, već se ovom svetu jeres uopšte i ne prebacuje. Savremenicima je bila sasvim jasna duboka razlika između krstjana, pravih ube- đenih jeretika, i običnih lj}gdi koji, verovatno, nisu uvek bili daleko od istinskog paganstva. U tome jazu koji je delio članove crkve od stanovnika koji su tek delom bili njeni vernici, protivnici su otkrili najveću slabost bosanske crkve i svesno ga iskorišćavali sužavajući sve jače područja njenog uticaja i podrivajući joj na taj način temelje.

Već posle prvih osvajanja za vreme bana Stjepana II Kotromanića, u sastav bosanske države su ušle oblasti sa crkvenom organizacijom i vernicima katoličke i pravoslavne crkve. Za bosansku crkvu je to bio sudbonosni preokret: ona je prestala da bude jedina crkvena organizacija u bosanskoj državi. Umesto spoljne opasnosti koja je ugro- žavala u XIII veku i kojoj se uspešno oduprla, pojavila se opasnost od protivnika unutar bosanskih granica. Posle- dice prvog talasa osvajanja još uvek nisu bile ozbiljne, jer je bosansko prodiranje na Primorje između Cetine i Du- brovnika u prvi mah zbrisalo katoličke i pravoslavne -crkvene organizacije. Katolički biskup iz Makarske je u vreme


bosanskog osvajanja prebegao u katolički Omiš, a slična sudbina morala je zadesiti i pravoslavnog episkopa ZahJ^mlja, čije je vladičanstvo već dosta stradalo u samom početku veka za vreme ratova i privremene vlasti Šubića nad Humom. Bosanska crkva je stekla izvesna uporišta oko gornje Neretve i trajno ih održala, ali verska karta novo- osvojenog područja se nije bitno izmenila: stanovništvo oko donjeg toka Neretve je i krajem XIV veka i docnije va- žilo kao katoličko, dok se u unutrašnjosti Huma održalo pravoslavlje. U izvorima se spominju pravoslavni popovi iz pojedinih mesta, a zna se i za Sankoviće, gospodare ovoga kraja, da su ostali verni pravoslavlju. Još nepovoljniji za bosansku crkvu bio je rezultat docnijeg talasa osvajanja 1373-—1377. Krstjani su mestimično prodrli u Podrinje i Polimlje, ali su na teritoriji osvojenoj od srpskih oblasnih gospodara ostale sačuvane crkvene organizacije i njp- hova središta, u bosansku državu je dospeo i manastir Mi- leševa sa grobom svetoga Save.

Oszajanje Huma je izazvalo novi sudar pravoslavlja i bosanske jeresi, poznate i omrznute od ranije u srpsklm crkzenim krugovima. Srpska irkva je bosanske dualiste uvrstila u niz najzloglasnijih jeretika i zvan>[čno ih anatemisala u svbjim sinodicima. Uz ^Rastudija bosanskog" i nekoliko drugih imena, proklinjanih još u vreme dok je jeres bila ograničena na Bosnu u užem smislu, u srpske sinodike u XIV veku unošena su imena bana Stjepana, pojedine vlastele, popova otpadnika, pa čak i neznatnih l>udi i žena, poznatih samo u bližem krugu crkve u kojoj je sinodik čitan. Svi su važili kao „trikleti babuni koji se nazivaju lažihrišćani i rugaju se našoj pravoj veri'1, i na sve je podjednako bacano prokletstvo. Do sredine XIV veka, crkvena borba između jeretika i pravoslavlja bila je isprepletena sa političkim sukobom između bana Stjepana II i Dušana oko Huma. I bosanski ratnici su u jednom srpskom zapisu žigosani kao „bezbožni i pogani babuni“. Bosanski krstjani nisu, razume se,


ostajali dužni, njihovo ruganje „pravoj veri;‘ došlo je do izražaja u glosi jednog bosanskog rukopisa gde se „mitnica“ iz jevanđelja tumači kao „mesto patrijarhovo gde se patrijarsi stave sre- brom i zlatom“. Uprkos obostranom trajnom neprijateljstvu dualistička bosanska crkva i pravoslavlje živeli su uporedo u okviru bosanske države. Njihovu koegzistenciju olakšavala je okolnost što su bili teritorijalno odeljeni: pravoslavlje je ostalo ograničeno na istočne i južne oblasti, nekadašnje delove srpske državne teritorije, dok je bosanska crkva tek mestimično prekoračila svoje tradicionalne međe. Uz to se pravoslavno sveštenstvo nije sa bosanskom crkvom sudaralo u političkoj sferi, oko uticaja na vladarevom dvoru gložili su se samo krstjani i franjevci.

392 СИМА Ћ.ИРКОВИТ!

Upravo u vreme kad je Bosna dobila svoje prve pravoslavne i katoličke žitelje, otpočela je i jača papska aktivnost prema Bosni. Iz Avinjona je pokrenuta akcija koja je imala veoma dalekosežne posledice. U proleće 1325. upućen je u Bosnu, u misiju koja je imala za cilj obraćanje jeretika i sprovođenje inkvizicije, franjevac Fabijan. Banu Stjepanu II i ugarskom kralju Karlu Robertu prepo- ručen je fratar kao ličnost koja treba zajedno sa ostalim inkvizitorima da ukloni jeretičke zablude i narod izvede „na svetlo prave vere“. Od obojice vladara papa j'e očeki- vao da će svim snagama pomoći poduhvat franjevca. Iz či- tavog tog brižljtzo isplaniranog posla, međutim, nije ni- šta proizašlo, zbog toga što su se protiv franjevačke misije pobunili dominikanci, koji su ranije dobili inkvi- zitorska ovlašćenja. Planula je ogorčena borba između dva prosjačka reda oko prava na rad u zemlji gde ni jedan ni drugi nisu uhvatili koren. Glavno poprište je bila papska kurija u Avinjrnu gde su franjevci u dva maha tri- jumfovali: 1327.' dobili su isključivo ovlašćenje za in- kvizitorski rad u Bosni, a 1330. dominikancima je zabranjeno da ih u poslu ometaju. Na drugoj strani, i bosanska biskupija u Đakovu stvarala je probleme. Papi je još ranije bilo rezervisano pravo da imenuje ovog titularnog bosanskog biskupa, a kad je 1334. stolica bila upražnjena izabrao je kaptol svoga kandidata, dok je kralj Karlo za biskupa postavio nekog laika. Tek posle dve godine smutnji stvar je bila rešena papskom potvrdom kaptolskog kandidata.

Tada se izmenila i papska politika prema Bosni. Novi papa Benedikt XII oborio se i na bana s kojim je njegov prethodnik računao u borbi za obnovu katoličanstva u Bosni. Na takvu papsku orijentaciju svakako su delovale i optu- žbe i intrige banovih protivnika iz redova hrvatskih ve- likaša. U svakom slučaju papa je u ličnosti bana Stje- pana II video krivca za neuspeh inkvizicije u Bosni, te je V proleće 1337. pozvao hrvatske velikaše Kurjakoviće, krčke knezove, Šubiće, Nelipca i njegov rod, da napadnu


jeretičku Bosnu i oružanom silom potpomognu delovanje franjevaca koje još uvek nije pokazivalo rezultate. Tada je, međutim nastupio jedan sasvim neočekivani obrt. Pro- tiv ovoga poduhvata energično je ustao kralj Karlo Robert, koji i inače nije bio u dobrim odnosima sa ugarskim visokim klerom, a preko njega i sa papskom stolicom. Sve ve- likaše koji bi napali bosanskog bana proglasio je unapred nevernike i odmetnike i zabranio da im se ukaže ma kakva pomoć. Interes ugarskog kralja, koji ga je naveo da isujeti „krstaški pohod“ protiv Stjepana II prilično je razumljiv: bosanski ban bio je njegov lojalni vazal dok su hrvatski velikaši uporno ometali učvršćenje kraljevske ilasti u Hrvatskoj.

Uskoro se ipak pokazalo da ni ugarski kralj nije sa- opim nezaikteresovan za crkvenu situaciju u Bosni. On je 1339. nagovorio generala franjevačkog reda Gerarda Eda ^SMopJb), koji je u Ugarskoj boravio sasvim drugim poslom, da pođe u Bosnu i ispita i sredi tamošnje crkvene prilike. Poznati bogoslov i vrhovni starešina franjevaca' bio je u Bosni primljen vrlo lepo p sa velikim počastima. Ban je pokazivao najbolju volju i želeo da radi na tome da se u Bosni „obnovi služba Bogu“ i „da se podignu crkve koje leže razorene i srušene“, ali je nalazio da nema uslova za pokretanje energičnije akcije protiv jeretika. Glavnu prepreku su, po banovim izjavama, predstavljali šizmatiii koji su se nalazili u susedstvu i kojima bi se jeretici odmah obratili za pomoć čim bi nešto preduzeo protiv njih. Neprijateljstvo Dušanove Srbije, nema sumnje, slabilo je donekle banove pozicije u samoj Bosni, ali je on opasnost preuveličavao u želji da izbegne rešenja koja bi izazvala smutnje i borbe u tek konsolidovanoj državi.Izgleda da su baš tada stvorene smernice katoličke politike prema Bosni za čitav jedan vek. Strpljiv i napo- ran rad sa postepenom preobraćanju stanovnika Bosne pred- postavljen je nasilnim akcijama i borbi za uništenje je-


retika. Uskoro posle posete fra Gerarda, svakako u periodu od 1340. do 1342, organizovana je franjevačka vikarija u Bosni s ciljem da se delovanju male braće da jedan organi- zacioni okvir i trajni karakter. Tek posle toga došlo ]e do podizanja franjevačkih manastira, čija je rana istorija, na žalost, veoma slabo poznata. Izgleda da je prvi bio u Sutjesci, koja je mnogo docnije nazivana „SigGa đaš“ (banov dvor). Vreme učvršćivanja franjevaca u Bosni poklapa se s vremenom nastanka i uspona gradova i trgova u Bosni, i franjevci su ovaj neocenjivo važan proces umeli da isko- riste za svoju akciju. Njihovi prvi i najvažniji manastiri podignuti su u gradskim naseljima i živim privrednim sre- dištima (Sutjeska, Visoko, Lašva, Olovo, Srebrnica, Teo- čak) gde se najjače mogao vršiti uticaj na brojnije mase. Maloj braći je svakako išla na ruku okolnost da su osnovna jezgra ovih naselja bila sastavljena od katolika, primorskih trgovaca i rudara Sasa, i da su ova mesta uživala izvesnu autonomiju, tako nisu bili izloženi ugrožavanju od strane patarena i njihovih pristalica. Vladar je bio saglasan sa njihovim delovanjem, a vlastela u doba Stjepana II i Tvrtka I nije imala vlasti nad ovim mestima. U toku vremena trgovačka i rudarska naselja dobijala su sve veći zna- čaj, brojno su se uveličavala, privlačeći nove i nove stanovnike, Ali baš ta mesta su ostajala izvan uticaja bosanske crkve, čija su se uporišta i nadalje nalazila u selima„ zabitnim krajevima. U poznatoj raspri između rimokatolika i bosanskog patareia iz početka XV veka Jeretiku se prebaduje da živi „u grmlju po planinama i šumima' i da on sa planinama Bosne" predstavlja raskol. I sccremeni- šša je padalo u oči, nema sumnje, kako bosanska crkva osta)e tostrani u burnom i naglom privrednom i društaenom razvoju Bosne U tome s# krio još jedan od dubokih korvia n»ene

“ôme radu fraljevci su glavnu pažnju obrpćali ne samim jereticima • već običnim ljudima koji su predstav- ^î1je1| važnije tle za akci]u. Iz 1iihovih Ljbia" pitan>a o izvesnim nejasnim problemimv, upuće- š papi


u drugoj polovini veka mož<m* da ,v

Bosancima, koji su bili

na^teže padalo da se odrekiu ^ J


vH atmosferu straha odaju i zahtevi preobraćsika da sGm ispovedaju javno, i sklonost da i dalje čins „poklo- njeGa" ^retadjša Veliku olakšicu fraševcima predstav- ljê su duhovne privilegije koje je red dobio, jer su im

l>ale su dul l" , veoma elastično i sa mnogo obzira

omogućavale da postupazu veoma el«. ^


crema domaćim običajima i shvatanjima. Umeli >z to datekoriste i neuko pravoslavno sveštenstvo, u oOlastima

gde gaTbilo da vrši krštenje i pribavlja crkš. iernike.

Bosanâ crkva je, nema sumn-e, u toku XIV ieka dove-


dena \ daleko nepovoljniji položa) nego što g» je imala

'p^me Više nije bila jedina „crkva bož)a u OosanskoJ K« je OŠ uvek podvlačila SVOJU nadmoćnost nad ôlopoôničkim” crkvama, i među ostacima kitarskih zajednicau severnoj Italiji važila kao izvor sietosti i čistoLčeâ ’ U državnim okvirima Bosne steklp Je su- parnikGna prostr^—i^ U

-C;

življim središt U gtanovništvo čvršće prnl.ubi uz ?ebeRpostamTeTR™m uslovima daleko opasnija. Pn ipak,

]„eeNUeToGeba™. Mesto arbitrau ,, «


vlapapa m vlastele, koze )e dobila i učvrstill čpravo u vladara i vlls1sj» , j j' opnom u političkam životu

ovo vreme, učinilo ]U )\ne°™°?“MJi „sud„-- „„astelina

Bosne. Svojom ulog . ostala je čuvar naiččkšnijih


osumnjičenog za „nev]eru postala J* * ^ * J

prava vlastele. Bosanska crkva se iz B o s n e m p ll ;uklo

niti, a da se, u isto vreme, opasno ne ugrozi ^š.tsža uodnosima između vladara i vlastele

УСПОК И ШИРЕЊЕ БОСНЕ (132^ — 1 Ј У 1 ) 401

.BOSNA PREMA DOGAĐAJIMA U DALMlCIJI

Dalmatinski gradovi su u toku XIV veka u velikoj meri uticali na političke prilike u zaleđu. Kad god bi se osetili ugroženI od hrvatskJgh velikaša koji su gospodarili oblastima na kopnu, oni su se približaaali, pa i potči- njavali Veneciji. S republikom na laguna.ma imali su mnogo čega zajedničkog u društvenom poretku, kod nje su tražili oslonca u borbi za očuvanje svoje autonomije; ali i da nije bilo tih dodirnih tačaka oni bi joj se obraćali iz prostog razloga što nisu imali nikoga drugog kome bi se obratili za pomoć. Ugarski kraljevi su bili od primorja odvojeni pojasom teritorija hrvatskih velikaša i usled toga prak- tično onemogućeni da intervenišu u odnosnma između gradova i oblasnih gospodara.

U prvim decenijama XIV veka pod vlast Venecije do- šli su Trogir, Šibenik i Split, tako da su svi veliki dalmatinski gradovi bili pod okriljem Republike svetog Marka. Vlast nad ovim gradovima je neminovno uvlačila Veneciju neposredno u balkansku politiku. Ona je inspi- risala pojedine akcije gradova i njihov ulazak u razne sa- veze i, pored toga, vodila jednu širu politiku u cilju zaštite svojih interesa u Dalmaciji. Kralj

УСПОК И ШИРЕЊЕ БОСНЕ (132^ — 1 Ј У 1 ) 402

Karlo I Ro- bert držao se prema venecijanskim poduhvatima u Dalma- ciji dosta pomirljivo i zadovoljavao se protestima protiv zauzimanja gradova. Sukobe s Venecijom, izgleda, želeo je da izbegne, zbog svojih ambicija u Napuljskom Kraljevstvu. Ali kada je Karlo 1342. umro i na ugarski presto došao još sasvim mlad Lajoš I (kralj Lauš naših izvora) odnosi su se iz temelja promenili.

Lajoš je iz iste, samo još jače izražene želje da ujedini dve anžujske kraljevine zauzeo neprijateljski stav prema Veneciji, videći u njoj glavnog protivnika svojih ambicioznih planova. Na drugoj strani, Venecija je predstavljala smetnju kralju da završi. proces potčinjavanja krupne vlastele u Hrvatskoj i da s uspehom kruniše anžuj- sku unutrašnju politiku kojoj je temelje udario njegov otac. Oblasti hrvatskih velikaša sprečavale su kralju pristup do gradova koji su se predali Veneciji, a u isto vreme su ova venecijanska uporišta mogla da daju podršku velikašima kad bi bili ugroženi od kralja. Obnavljanje kraljevske vlasti u Dalmaciji moglo se ostvariti, oči- gledno, jedino energičnim nastupanjem i protiv velikaša


S. ĆirkoviK: Istorija srednjovekovne bosanske državei protiv Venecije. Kralj Lajoš je odabrao upravo taj put koji ga je odveo u čitav niz ratova i na kraju mu doneo že- ljeni trijumf. Bosna, razume se, nije mogla ostati po strani ovih borbi, iako se u njih nije mešala iz svojih interesa već zbog vazalskih obaveza bosanskog bana prema ugarskom kralju. Banu Stjepanu II učešće u akcijama kralja Lajoša I isto tako nije donelo neposredne koristi niti uvećanje državne teritorije, ali mu je omogućilo da povede samo- stalniju politikzg.

Držanje bana Stjepana II u prvim danima vladavine kralja Lajoša nije sasvim jasno. Ukorenjeno je mišljenje da —odgate««:................. ...

!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!Š

......................prema...U.r.rrk,9J!!''';U ]ul:u::J343^ poolatž je:::u VeteVDj j j j j j j j j j j j j j j j j j j j j j j j j j j j j j j j j j j š D | j | | ||I1R111||etr!|

ШМШШММММММММММММЊ'

■mp.


ммммм !!!!!!!■!!mŠGmmm^ŠptšJNg---

!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!! Ј1MMMMMMMMMMMM11

!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!


11..................

kralj Dušan i velikaši iz „Sklavonije“- tj.^naših zemalja. Venecija se trudila da toj koaliciji da izgled od- branbenog saveza za zaštitu Bosne i „slovenskih krajeva4'. Po mletačkoj koncepciji, u savezu bi učestvovali njeni dalmatinski gradovi , dok se ime Republike uopšte ne bi -spominjalo. Takav savez bi očigledno bio uperen protiv Ugarske, ali mi poznajemo samo mletačku koncepciju a ne i suštinu inicijative bosanskog bana. Zajednički protivnik Venecije i bosanskog bana bio je u tim danima hrvatski velikaš Nelipac. Protiv njega je sredinom 1343. spremala vojsku i tražila preko svoga poslanstva od bosanskog bana da joj bude naklonjen.


Događaji su uzeli novi obrt kada je 1344. umro moćni Nelipac. Mladi kralj Lajoš je odlučio da iskoristi ovu priliku i dobije u svoje ruke kraljevske gradove koje je Nelipac držao. Na to je Venecija odmah okrenula svoju politiku i naglo se od ljutog protivnika Nelipčevog pre- tvorila u zaštitnicu njegove udovice i maloletnog sina. Radila je i na tome da pridobije krčke knezove i krbavske Kurjakoviće, kako bi tabor kraljevih protivnika bio što jači. Kralj je poslao slavonskog bana Nikolu Banića (VapP) od Lendave da s vojskom zauzme kraljevske gradove. Ratova- njem u jesen 1344. slavonski ban nije postigao neposredne rezultate, uspeo je samo da prisili Vladislavu, Nelipčevuudovicu, da se obaveže da će se kralju pokoriti i predati gradove.

Pod uticajem Venecije, Nelipčevi naslednici su odbili da ispune obećanje. Na to je kralj poSlao bana Stje- pana II Kotromanića i slavonskog bana Nikolu da pokore Vladisavu i njenoga sina. Ova dvostruka ekspedicija je, najzad, postigla svoj cilj. Ban Stjepan je posle dužih pregovora pušten u Knin i tu je jula 1345. izdao povelju kojom je u kraljevo ime primio kraljeve gradove, potvrdio mla- dome Ivanu Nelipčiću porodične zemlje i obećao opro- štaj. Uskoro zatim je sve to potvrdio kralj koji je i sam došao u Hrvatsku. Ovi uspesi su privukli na kraljevu stranu najglavnije hrvatske velikaše, tako da su dalmatinski gradovi ostali bez svoga zaštitnog pojasa, pa su i oni, za vreme kraljevog boravka u Hrvatskoj, uputili svoja poslanstva i iskazivali dužne počasti. U tim gradovima je svuda ostalo još ugarskih pristalica, koje su ponekad mogle predstavljati značajnu stranku. U vremenima kada se menjala ravnoteža u zaleđu, dolazilo je i do pomeranja unutar aristokratski^ gradskih veća i do prevage one strane koja je bila uz silu pred kojom je stajao uspeh. Ovoga puta su pored Splićana, Trogirana i Šibeničana, koji su srazmerno nedavno došli pod mletačku vlast, u kraljev logor otišli i poslanici Zadrana, starih mletačkih podanika, među kojima su pristalice ugarskog kralja postale brojne i aktivne.


U takvom držanju gradova morala je Venecija, koja se sasvim otvoreno angažovala protiv ugarskog kralja u vreme borbi za Nelipčevo nasleđe, videti veliku opasnost za svoje pozicije. Utoliko više, što je vrlo energično pokušavala da spreči za nju nepovoljan tok događaja. Iako zadapski poslanici nisu ni dospeli do kralja koji se zadovoljio do- tadašnjim uspesima i napustio Hrvatsku, Venecija je protiv Zadra preduzela vojnu akciju s ciljem da kazni poku- šaj izdajstva. Avgusta 1345. došla je jaka mletačka flota i blokirala grad koji se pripremio za odbranu i stupio u vezu s kraljem Lajošem uzdajući se u njegovu pomoć.

Venecijanci su sproveli opsadu Zadra po svim pravi- lima ratne veštine toga doba. Mletačko brodovlje je odse- klo grad s morske strane, a improvizovano utvrđenje, basti- ta, sprečavalo je prilaz s kopna i u isto vreme pružalo za- štitu opsadnrj vojsci. Rešenost Zadrana da istraju u borbi naročito je porasla od kako su dobili vest od kralja Lajoša


e» da će im poslati pomoć. Kraljeva vojska je stigla u blizšgu Zadra tek u novembru 1345. pod zapovedništvom bosanskog i slavonskog bana, ali toliko malobrojna da se banovi nisu odvažili da stupe u borbu s mletačkim snagama. Umesto toga su ušli u pregovore sa Venecijancima, što su nezadovoljni Zadrani smatrali za izdaju. Kod Zadrana je ban Stje- pan II bio gledan veodoa rđavo, istorija ratovanja oko Zadra koju je napisao neki nepoznati Zadranin — OćzasIo Ja<1gep- 515 — sadrži teške optužbe protiv bosanskog bana koji je, navodno, bio potplaćen od Venecije i svojim držanjem pro- uzrokovao poraz velikog juriša kraljeve vojske u julu 1346. Sigurno je samo da je bosanski ban učestvovao u borbama oko Zadra na zggarskoj strani, da nije dolazio u sukob s kraljem Lajošem i da je zaista vodio pregovore s Venecijom. Primirje sklopljeno u novembru 1345. između oba bana, nije svakako bilo akt nelojalnosti prema Lajošu, ali u daljim pregovorima ban Stjepan II pokazivao je više predusretlji- vosti prema Veneciji nego što bi se u takvoj situaciji moglo očekivati. Republika je na bana delovala, pored obič- nih poslanika, i preko fra-Peregrina Saksonca, bosanskog franjevačkog vikara, uticajnog u banovoj okolini i duboko odanog Veneciji. „Namere kraljeve“ koje je ban u proleće 1346. otkrivao Veneciji nisu mogle biti naročito važne ni tajne. To se vidi iz saveta koji je ban dao Veneciji da uputi kralju poslanstvo i pregovora o miru. Najviše što su Mlečani mogli iz banove poruke izvući za sebe bila je nada da bi kralj možda odustao od zahteva da napuste opsadu Zadra, iznetog prilikom posredovanja austrijskog hercega Albrehta.

Posle najdramatičnijih dana ovoga rata, mletačkog ju- riša u maju i kraljeve opsade i juriša na „bastitu" po- četkom jula 1346. gde je bosanski ban lično učestvovao, promenio se odlučno njegov stav. Dok je od 1344. u više mahova bio izvršilac kraljeve volje isto onako kao slavonski ban, posle neuspelog juriša i kraljevog povlačenja, ban Stjepan je istupio u odnosima sa Venecijom sasvim samostalno. U periodu od sredine do kraja 1346, kada se opsada Zadra završila mletačkom pobedom, bosanski ban je više radio u korist Venecije nego


u korist svoga sizerena. Dok je ranije ban najdalje išao dotle da izbegne neposredne okr- šaje s Venecijom, sada je očigledno činio pokušaje da s Venecijom sarađuje protiv svoga kralja. Septembra 1346, banov poslanik u Veneciji predlagao je savez protiv kralja

Lajoša i tražio za bana kraljevski grad Kn>š. Venecija je tada ponudu odbila, izgovarajući se da je s kraljem zapo- čela pregovore o miru. U ovoj inicijativi ban nije bio usamljen, on je uz.sebe imao i hrvatske velikaše koji su se tek nedavno pokorili kralju Lajošu. Banov poslanik je tražio da Venecija oprosti krivicu i primi u svoju milost kneza Grgura Kurjakovića, Budislava Ugrinčića i Nelipčevog sina, Ivana Nelipčića. Republika je sa svoje strane primila obavezu da će delovati na Mladena III Šubića, koji joj je među hrvatskim velikašima bio naročito odan, da ne uznemirava i šteti bana Stjepana II i njegove podanike. Sa Šubićem je ban Stjepan bio u otvorenom ratu, jer su se nalazili u suprotnim taborima: Mladen III uz Veneciju, a bosanski ban uz kralja Lajoša. Šubić je u Skradinu držao čak neke zarobljene Bosance. Protiv Mladena III ban Stje- pan je spremao vojsku, a Venecija se zbog toga još jače zauzela da ukloni razmirice između svoga vazala i novoste- čenog saveznika. Bilo joj je to utoliko potrebnije što se proneo glas da će nova ugarska vojska doći pod Zadar da spasava grad. Republika je otvoreno tražila od bosanskog bana da joj u tom slučaju ukaže pomoć.


Uprkos svim ovim Stjepanovim akcijama koje su u krajnjoj liniji dovodile u pitanje sve uspehe kralja Lajoša u Hrvatskoj, njegov položaj u Budimu nije bio pokoleban. On se žalio na Zadrane, u vreme kada je posredovao za mir iz- među njih i Mletačke Republike, da ga klevetaju kod ugarskog kralja. Banu je, vidi se iz toga, još uvek bilo stalo da na ugarskom dvoru izgleda lojalan i još uvek je mogao optužbe Zadrana, koji su stvari posmatrali iz blizine, da odbacuje kao. klevete. Uloga bana Stjepana u poslednjoj fazi borbi bila je svakako poznata opsednutom gradu, otuda je i lokalni hroničar ovih događaja toliko neraspoložen prema bosanskom vladaocu.

Kad su se 15. decembra 1346. Zadrani, najzad, posle duge i uporne borbe predali Veneciji, sukobi u Dalmaciji su se stišali. Kralj Lajoš je već sledeće godine pošao u svoj pohod u južnu Italiju i njegovo interesovanje za naše krajeve je opalo. Ban Stjepan II nije morao da istraje na putu kojim je krenuo sredinom 1346. Bilo mu je utoliko lakše da ostane lojalan vazal što mnogo od onoga što su krili mle- tački zapisnici savremenicima nije bilo poznato. Naklo- nost Venecije, međutim, banu je bila dragocena zbog odnosa sa Srbijom.............................. .......


5. BOSNA I SRBIJA SREDINOM XIV VEKA

Posle ustupanja Stona Dubrovniku, vesti o odnosima Bosne i Srbije su vrlo retke. Odavno je već zapaženo da se nešto moralo događati oko 1335/6. godine. Bosanski vojvoda Ružir i Milten Draživojević, zabeleženi još 1335. kao bosanski podanici.^javljaju se 1336. kao kraljevi ljudi. Šta se iza te promene krije nije poznato. Možda to ima neke veze s ratovanjem ugarskog kralja u Mačvi, jer u tom sukobu bosanski ban zbog svojih odnosa prema Ugarskoj verovatno nije ostao neutralan. Da je Srbija predstavljala .opasnost za Bosnu vidi se i iz poznate banove žalbe fra-Gerardu de Odonis da protiv jeretika u svojoj zemlji ne može da preduzme odlučnije korake, jer bi oni potra- žili pomoć od „šizmatika“, što svakako znači od srpskoga kralja.

U Veneciji su se u pregovorima između bana i Repu- blike 1343. pravile kombinacije sa savezom u kojem bi pored Bosne i dalmatinskih gradova učestvovao i srpski kralj. Ostalo je nepoznato da li je Dušana predlagao sam ban Stje- pan ili Venecija. Iz tih pregovora nije ništa proizašlo. U jesen 1346, ban


Stjepan II neposredno je zamolio Sišo- riju da uputi poslanike srpskom caru da posreduje za mir. Mletačka vlada se s mnogo dobre volje primila toga zadatka, za ljubav saveznika do koga joj je mnogo stalo. Krajem novembra, Venecija je preko svoga glasnika obavestila bosanskog bana kako je srpski vladalac reagovao na ovo posredništvo.

I Dušan je izjavljivao spremnost da za ljubav Venecije živi u miru i prijateljstvu s bosanskim banom, ali se ža- lio da je ban uzeo i da drži jednu zemlju koja po pravu pripada njegovom kraljevstvu. Vraćanje te zemlje bilo je za srpskog vladaoca glavni uslov za mir. Interesi na tugu navodili su Dušana na veliku popustljivost, tako da je predlagao čak da se, ukoliko postoji sumnja u njegovo pravo na humsku zemlju, odluka prepusti drugima, ali da obe strane daju zaloge da će odluku arbitara prihvatiti. Car je mogao predlagati ovaj već od XIII veka mnogo praktikovan način rešavanja sporova, zbog toga što je njegovo pravo bilo očigledno i što bi na taj način spor bio rešen u njegovu korist. Naravno, iz tih istih razloga, ovaj put ka izmirenju nije mogao biti prihvatljiv za bosanskog bana. Izgleda da je Dušan to predviđao, pa je mletačkim posrednicima predlagao da se, ako ništa drugo ne uspe, zaključi primirje na dve do tri godine uz obostranu obavezu da neće nanositi štetu. U toj fazi pregovora prekida se niz naših izvora, tako da ne znamo šta je u stvari postmgnuto. Nije isklju- čeno da je ostvaren minimum i sklopljeno kratko primirje, jer u toku 1347 i 1348. ne saznajemo ništa o sukobima ili neprijateljstvu bosanskog bana i srpskog cara.


Pitanje je, međutim, ponovo postalo aktuelno u pro- leće 1349. Tada je u Srbiji boravio mletački poslanik čija je misija na prvom mestu imala za cilj da izdejstvuje naknadu štete Dubrovčanima i mletačkim trgovcima i zatim da pokuša izmirenje Dušana i carigradskih careva. Tek ako poslanik proceni da ovim zadacima neće škoditi, mogao je da pokuša s novim posredovanjem za mir izmeû Srbije i Bosne. Tom prilikom svakako nije bilo ništa postignuto, jer je sredinom maja bosanski ban ponovo molio za mletačko posredovanje. Istovremeno je saopštio da će u Humu, zemlji koja je bila glavni razlog bosansko-srpskog neprijateljstva, izgraditi tvrđavu kraj mora. Molio je mle- tačku vladu da mu pruži pomoć u slučaju da neko pokuša da napadom s morske strane osujeti gradnju. Ban Stjepan verovatno nije predvideo koliko će ovaj plan uzbuditi i one- raspoložiti Veneciju. Ta tvrđava može jednoga dana da bude opasna za mletačke gradove i posede — zabeleženo je uz odgovor poslaniku. Taj prigovor nije iznet javno, već se banu savetovalo da odustane od svoje namere, zbog toga što dizanje grada na spornom zemljištu može ometati pregovore o miru i prijateljstvu sa srpskim carem. Venecija je ipak i toga puta preduzela izvesne korake u Srbiji, ali je držanje bana Stjepana onemogućilo svaki uspeh. Pred sam kraj 1349, bosanska vojska je prodrla u srpske oblasti u primorju i pustošila ih. To je pogoršalo krizu u srpsko- bosanskim odnosima, car Dušan je u proleće 1350. obja- šnjavao Veneciji da se od odmazde protiv Bosanaca uzdr- žava samo zbog toga što se ona zauzima za bana. Upravo zbog toga, tvrdio je srpski car, Republika treba da preduzme mere kod bana da ga umiri i navede da povrati ono što je uzeo i da naknadi štete koje je naneo.

414 СИМА 'ЕИРКОВРГЕ

Bilo je sasvim jasno da se srpski vladar spremao da svoju ogromnu moć upravi prema zapadu i odlučno razmrsi zaplete s Bosnom oko Huma. Nad Bosnu se nadnela velika opasnost. Prvi put posle velikih uspeha na početku samostalne vlade, ban Stjepan je bio izložen opasnosti da pretrpi ozbiljan neuspeh. Pošto je srpski car vraćanje Huma postavir kao uslov za postizanje mira, bosanski ban je mogao samo da se ili mirno odrekne ove oblasti ili da se izloži opasnosti od oružanog napada, čiji se ishod, zbog velike nesrazmere snaga, mogao predvideti. Ban se oprede- lio ipak za ratni sukob uzdajući se, verovatno, u pomoć ugarskog kralja i mogućnost da se ratni gubici povrate. U svakom slučaju, on se i u poslednjim pregovorima, koje su s velikom ozbšvnošću i zalaganjem vodila dva mletačka poslanika putujućiôd jednog vladaoca drugome, držao ne- popustljivo. Razgovori su se otegli, a po proceni poslanika nije bilo nikakvih izgleda na uspeh, zbog toga je mletačka vlada, nalazeći da je izložena velikom trošku i da ne- uspešnim posredovanjem samo gubi autoritet, povukla svoje poslanike. Rat je posle. toga bio neizbežan.

Poslanici su još u septembru 1350. delovali kao posrednici, a u oktobru je već car Dušan s vojskom provalio u Bosnu. Na žalost, o ovom ratu se ne zna gotovo ništa. Stariji opisi po kojima je Dušan sa 80.000 ljudi prešao Drinu i opsedao Bobovac nemaju oslonca u izvorima. Da je cilj srpskog vladaoca pre svega bio Hum, ne pokazuju samo pregovori u kojima je on neprestano tražio ovu oblast, već i predlog da se sa mletačkim duždem sastane even- tualno na ušću Neretve. Hum je za kratko vreme došao u ruke cara Dušana, Srbi su sigurno zaposeli grad Novi u Neretvi. Sredinom oktobra, Trogirani i Šibeničani oče- kivali su dolazak srpskog vladaoca u blizinu i spremali ■ darove koje će predati kad bude došao do Krke. U to vreme je nekako moralo doći do preokreta. Vesti sa juga, da te Kantakuzin provalio na teritoriju Dušanovog carstva i osvojio Ber, Voden i neke manje gradove, prisilile su srpskog cara da svoje snage prebaci u Makedoniju i u osvojenim oblastima ostavi samo posade u gradovima. Sredinom novembra Dušan je već boravio u Dubrovniku na svome


putu ka Makedoniji.

Odlazak srpskog cara s glavninom vojske doveo je u pitanje njegove tekovine u Humu. Desilo se ono isto što je i u Makedoniji oslabilo Dušanove pozicije: gradske posade, suviše malobrojne i slabe, nisu bile dorasle da odbrane sebe i okolnu teritoriju od napada snažnijih vojnih od- reda. Svega nekoliko meseci bilo je dovoljno banu Ste- panu II da povrati izgubljene gradove. Za osvajanje Novog u Neretvi bio je naročito zaslužan banov vlastelin Vuk Vukoslavić, čije se zasluge iznose u jednoj povelji izdatoj sredinom 1351. Ban Stjepan II je na taj način pred kraj svoje vladavine odbranio ono što je na njenom početku osvojio za Bosnu. Car Dušan se verovatno nije pomirio s krajnjim ishodom rata s Bosnom, ali, zauzet na drugoj strani, nije imao više prilike da se angažuje oko zemalja na Neretvi. Posle njegove smrti, više niko nije sa srpske strane ugro- žavao bosansku vlast nad Humom.

6. POČETAK VLADE BANA TVRTKA


U poslednjim godinama svoje vladavine, ban Stjedžan II nije imao većih teškoća. Poduža kraljeva odsustvovanja iz zemlje prepuštala su stvari u Dalmaciji svome prirodnom toku. Dobre odnose s Venecijom na trenutke su mutile žalbe gradskih knezova zbog pljački koje su na gradskim područjima vršili banovi ljudi. Sledeće veliko zatezanje odnosa i rat Ugarske i Venecije ban nije doživeo i njegova vazalska lojalnost više nije dolazila u iskušenje. Pred sam kraj života, čak je postao tast svoga sizerena kralja Lajoša koji se 1853. oženio banovom ćerkom Jelisavetom. Tim brakom, istina, odnosi Bosne prema Ugarskoj nisu po- stavljeni na neku srdačniju osnovu, što su ubrzo pokazali sami događaji, ali je uzdignut ugled bosanske banske porodice, koja je već bila povezana sa evropskim kneževskim porodicama ne tako visokog ranga.


U drugoj polovini 1353. godine, umro je ban Stjepan II Kotromanić, posle dosta duge i vrlo uspešne vladavine. U državama, kao što je bila Bosna ovoga doba, u kojima su lične veze zavisnosti, vernost i obaveze „verne službe“ predstavljale glavnu kohezionu snagu, u kojima nije bilo stalnih institucija koje bi delovale

nezavisno od promena ličnosti na ključnim položajima jerarhijski ustrojenog društva, iščezavanje vladaoca izazivalo je neminovno slabljenje temelja

čitave državne strukture. Obaveze vlastele i ostalih ljudi prelazile su, doduše, po shvatanjima o pravu i dužnostima, na novoga vladaoca, ali je ravno- teža,

uspostavljana pod uticajem vrlo složenih činilaca, neizbežno bila poremećena. Primajući vlast nad zemljom i ljudima, novi ban nije mogao da

neposredno produži delovanje svoga prethodnika, jer je na prvom mestu bio suočen sa zadatkom da vlasteli u zemlji nametne takvu poslušnost koja ć^

omogućiti da preko njene „verne službe“ pokrene sve snage države u ostvarivanju svojih zamisli. Uz to,

PREDSTAVA SMRTI STJEPANA II KOTROMANIĆA, RAKA SV. ŠIMUNA.

RAKA SV. ŠIMUNA U ZADRU, DELO MAJSTORA FRANČESKA IZ MILANA, NARUDžBINA UGARSKE KRALjICE JELISAVETE, ĆERKE BANA STJEPANA II KOTROMANIĆ.A.

smena na banskom prestolu, posle smrti bana Stjepana II, nije izvršena u najpovol>nijim okolnostima. Iz najmanje tri braka bana Stjepana nije, izgleda, nadživeo ni jedan muški potomak.1 Banovi sinovi, uostalom, po načinu kako je popunjavan bosanski presto, nisu bili predodređeni da naslede oca u banskoj vlasti. U krajnjoj liniji o tome je odlučivao izbor, koj^ je u ovom slučaju pao na Tvrtka, sina Stjepanovog brata Vladislava i Jelene, kćeri Jutla Šu- bića. Novi ban je bio još veoma mlad, nije mogao imati više od petnaest godina, -te je u početku vladao okružen člano- vima porodice. Otac mu je mogao biti od pomoći svega go- dinudana, ali se on za to vreme u bosanskim poveljama javlja na prvom mestu. Tvrtko je u to vreme bio u senci svoga oca, kome je patrimonijalno shvatanje davalo prednost pred ne- jakim sinom iako je ovaj bio vladalac.

Vladavina novog bana nije počela bez trzavica; 1354. su se Trogirani pribojavali „novština" koje su vladale u Bo- sni. Te godine je banova majka sa mlađim sinom bila u Ugar- skoj i po povratku održala u Milama stanak „sve Bosne, Donjih Krajeva, Zagorja i humske zemlje“. Iz rada toga sabora poznato je samo da su potvrđivane

vlasteoske plemen- štine, i da je novi ban s majkom zadavao vlasteli „vjeru gospodsku" s poznatim garantijama lične i imovinske bezbednosti. Osnovni cil> misije kneginje Jelene u Ugarskoj bilo je svakako dobijanje kraljeve potvrde i saglasnosti sa promenom na banskom prestolu. Iz Ugarske je banova majka nosila i neke poruke za kneginju klišku Jelenu, udovicu njenog brata Mladena i sestru cara Dušana.

Rođačke veze s poslednjim bribirskim knezovima uplele su i mladoga bana Tvrtka u dalmatinske sukobe koji su se sve jače rasplamsavali oko Klisa i Skradina, zaostav- štine kneza Mladena III. Njegova uloga se, međutim, ne može meriti sa onom, koju je na ovom poprištu igrao ban Stjepan II. On nije bio ni odlučan izvršilac kraljevih planova ni samostalni gospodar koji je na svoju ruku tajno održavao veze s Venecijom, već prosto ro- đak koji se trudio da dobije neki deo naslestva i s kojim se na ugarskoj strani računalo da bi mogao pojačati vojsku upravljenu protiv Zadra. Uloga bana Tvrtka bila je, uostalom, sasvim kratkotrajna. U maju 1355, on je s majkom i svojom vojskom došao u Duvno. Odatle je odlazio na pregovore sa banovcem (vicebanom) čije je sedište bilo u Kninu. Pored toga što je ugovarao primirje sa Splitom, Trogirom i Šibenikom, banovac je raspoređivao i delio zaostav- štinu poslednjih bribirskih Šubića i posredovao za iz- mnrenje bosanskog bana Tvrtka p cetinskog kneza Ivaniša Nelipčića, obojice vazala ugarskog kralja. Po nekom sporazumu koji 1_e tada utanačen , pripala su Tvrtku zemljišta i gradovi pok-ojnog Grgura Šubića, i Jedan trad Katarine, sestre njegove majke, koji je tada držao Novko Ciprijanić (Čubri]anić), član lokalne zlasteoske porodice verne kralju. Na žalost, nije poznato da li je taj sporazum ostvaren i da li je Tvrtko zaista dobio u ruke zemlje svojih rođaka. S Nelipčićem su ban i majka pregovarali iz Duvna posredstvom banovca, i verozalo se da će se pregovori završiti uspešno. Kninskom vicebanu je do toga izmirenja bilo mnogo stalo jer je želeo da sa svojom, bosanskom i Nelipčićevom vojskom pođe protiv Zadra. Pored svega toga, i Tvrtkova majka Jelena nastojala da se sastane s kliškom kneginjom, da bi joj saopštila neke kraljeve na- loge. Od svega toga je vrlo malo ostvareno, viceban nije po- šao protiv Zadra, a na kneginju Jelenu u Klisu kraljeve poruke nisu delovale, ona je uskoro svoje gradove predala ratnicima svoga brata cara Dušana, te se oko njih za- metnula još žešća‘borba između Venecije i Ugarske. U daljim zapletima i borbama Bosna se, međutim, ne javlja. Bo- sna je čak ostala po strani od velikog ratovanja 1356—1358. u kojem je

Venecija za dugo vreme potpuno istisnuta iz Dal- macije.Bosna je, vidi se iz toga, potisnuta na drugostepeni položaj. Bio je to rezultat svesne politike ugarskog kralja. Lajoš je još u većoj meri nego njegov prethodnik vodio politiku potiskivanja i podvrgavanja feudalne gospode, i u tom cilju je vršio sistematsku reviziju svih prava i poseda koje su feudalci uživali. Sve što je nekada pripadalo kralju zahtevao je i uzimao s mnogo energije i odluč- nosti. Bosnu su te kraljeve mere mimoišle za vreme vlade bana Stjepana II, ali njihovo primenjivanje nije odlagano u prvim godinama vladavine bana Tvrtka. Nije bilo teško utvrditi da teritorije koje su činile Završje pripadaju kralju. Još u početku XV veka znalo se, da se „kralj Lauš‘‘ trudio „postaviti svakoga u njih pravimi“ i tražio da se u livanjskoj župi utvrdi „nad čim ko sta ondi u ono vreme:‘. U toj župi, koja je u vreme bana Stjepana II bila u sastavu bosanske države, izvršeno je, po naređenju kralja Lajoša, razgraničenje među zemljama koje su pripadale kraljevskom gradu Bistričkom i vlasteoskim plemenštinama, a rezul-

УСПОН И ШИРЕЊЕ БОСНЕ (1322 — 1391) 421

tati su zabeleženi u registre koji su se čuvali u jednom kaptolu.

Kralj Lajoš se nije zadržao na Završju već je postavio i svoje zahteve u vezi sa humskom zemljom, pozivajući se verovatno na nekadašnju vlast Šubića nad ovim krajem i, možda, na povremeno vazalstvo humskih kneževa. Tu je napravljen kompromis u dvostrukom smislu: Hum je predat ugarskom kralju kao miraz uz Jelisavetu, kćer bana Stje- pana II, i to ne u punom opsegu već samo onaj deo koji se prostirao od Neretve ka zapadu, zajedno sa Drijevskim trgom. Kad je ostvario kraljevska prava u odnosu na Bosnu, kralj je ponovo potvrdio Tvrtka i njegovog brata Vuka u „banstvu bosanskom i usorskom" u julu 1357. Vest o ovoj potvrdi sačuvana nam je u jednom savremenom pismu koje ne prenosi ni dovoljno precizno ni podrobno sve uslove ovoga akta. U njemu se, verovatno, ne odvaja slučajno vlast nad Bosnom i nad Usorom. Usorom su pred kraj dinastije Arpadovaca upravljali posebni banovi imenovani od strane kralja, dok je vlast naslednih bosanskih banova bila ogra- ničena na pravu Bosnu. Prepuštajući banu Tvrtku vlast nad Usorom, kralj Lajoš je J^ČINIO nesumnjivo ustupak koji je možda predstavljao naknadu za oduzimanje Huma i Zavr- šja. Tom prilikom je ugarski kralj postavio Bosni još dva uslova: da uvek jedan od dvojice braće, Tvrtko ili Vuk, -borave na kraljevom dvoru i da rade na iskorenjivanju jeresi u Bosni. Ovaj drugi uslov se pojavio otuda što je pitanje krstaškog rata za istrebljenje jeretika i šizmatika postalo u to vreme prilično aktuelno, zahvaljujući baš delovanju kralja Lajoša. Zbog svoga suparništva sa Duša- novom Srbijom on je, uporedo sa planovima o krstaškom ratu protiv Turaka kovanim na papskoj kuriji u Avinjonu, podsticao ideju krstaškog rata protiv „šizmatika“, da bi obezbedio širu podršku akcijama protiv Srbije. U crkvenim krugovima to je pobudilo želju da se krstaškom vojnom. silom iskorene jeretici u Bosni. Naročito aktivan u tome pogledu bio je novi bosanski biskup Petar Šikloši, koji je na đakovačkoj stolici zamenio Peregrina Saksonca, odanog saradnika banova Stjepana II i Tvrtka. Istovremeno s potvrđivanjem novog biskupa iz Avinjona pošao je i poziv na krstaški rat protiv Bosne. Ništa praktično tada, do- duše, nije preduzeto, ali je Tvrtko neprijateljski primio biskupa Petra i protiv njega rozario u Đakovu, posredstvom jednog lektora tamošnjeg kaptola. Čitava stvar se završila aferom, kada su kod toga lektora nađena Tvrtkova pisma i kada je protiv njega pokrenuta istraga.


Uprkos tome što je postavio odnose Bosne prema ugarskoj kruni na temelj starih prava, tako da su oni još po- četkom XV veka služili kao uzor po kojem je tadašnji ugarski kralj sređivao odnose sa Bosnom, kralj Lajoš je još 1357. izuzimao ispod banske vlasti i potčinjavao neposredno sebi vlastelu iz Donjih Krajeva, koja je imala posede i na kraljevskoj teritoriji. Slučajno nam je sa- čuvana jedna Tvrtkova povelja iz koje se vidi da je ban smatrao prilazak pod neposrednu kraljevsku vlast za „nevjeru1. Podvlačeći više nego ranije svoju potčinjenost ugarskom kralju kao „svome gospodaru“, mladi ban ipak nije bio zadovoljan obrtom koji je u ugarsko-bosanskim odnosima nastupio.

Rezultati prvih godina vlade bana Tvrtka nisu naro- čito povoljni. Bosna je teritorijalno okrnjena, onemogućeno joj je aktivnije učešće u politici prema susedima, stavljena je u zavisniji položaj prema Ugarskoj i pokrenuto je crkveno pitanje kojv je krilo u sebi velike opasnosti.

7. BOSNA U IZMENjENOJ SITUACIJI NA BALKANU I RAT S UGARSKOM 1363.

УСПОН И ШИРЕЊЕ БОСНЕ (1322 — 1391) 423

U prvim godinama Tvrtkove vladavine desile su se u susedstvu Bosne promene, bez njenog učešća, koje su bile sudbonosne za njen dalji razvitaš Na jednoj strani, Veng- cija je mirom u Zadru 1358. potpuno istisnuta iz Dalmacije, gde je uspostavljena čvrsta vlast kralja Lajoša I. Jedan od rezultata ovoga mira bio je i dolazak Dubrovnika, s kojima je Bosna imala toliko privrednih i političkih veza, pod vrhovnu vlast ugarskog kralja. Pokušaj Venecije da posle dve decenije izmeni uslove za nju tako nepovoljnog mira, završio se novim porazom i potvrđivanjem odredaba iz 1353. u Torinu 1381. Za Bosnu je ova potpuna promena ravnoteže u Dalmaciji bila u početku sasvim nepovoljna, docnije je, međutim, odsustvo Venecije bilo dobrodošlo, jer se ona posle 1382. nije pojavila kao suparnik u novim borbama za Dalmaciju i Hrvatsku.

Na drugoj strani, veliko srpsko carstvo, posle smrti cara Dušana u decembru 1355, krenulo je putem nezadrži- vog opadanja. Velika država koja je doskora predstavljala čvrstu branu širenju Bosne prema istoku i još 1350. dovo- dila u pitanje bosanske tekoviie u oblasti Neretve i Pri- morja, počela je da se razlaže na oblasti pojedinih feudalnih gospodara. Umesto centralizovane, jake i prostrane države, na granicama Bosne su se pojavile zemlje pojedinih srpskih velikaša, samostalnih u odnosu na carevu vlast i zavađenih često s. 'drugim sličnim oblasnim gospodarima. Ravnoteža se i tu; poremetila; bosanska država je bila nesumnjivo jača od osamostaljenih i razjedinjenih delova Srbije i time su otvorene mogućnosti za njenu dalju ekspanziju prema jugu i istoku. Proteklo je, ipak, izvesno vreme dok se nisu osetile posledice ovih promena. Ban Tvrtko se dosta uzdržavao od aktivnijeg uplitanja u odnose u Srbiji, iako su ga okolnosti na to upućivale.


Prva oblast koja se obrazovala u Srbiji, u krajevima koji su dodirivali bosansku granicu, bila je zemlja kneza Vojislava Vojinovića, gospodara teritorije koja se pru- žala od gornjeg Podrinja do župa u okolini Dubrovnika. Između ovoga kneza i Dubrovnika došlo je do neprijateljstva i rata, jer se i na dubrovačkim granicama stvorilo jedno poprište daleko šireg srpsko-ugarskog sukoba. Još krajem Dušanove vlade Srpsko Carstvo je bilo u ratu sa Ugarskom. U maju 1355. vodili su se pregovori o miru za koji se verovalo u to doba da će biti zaključen između srpskoga cara i ugarskog kralja. Krajem godine su se oni, međz^tim, opet sudarili pod Kninom i Skradinom gde su Ugri opsedali srpsku vojsku, poslatu u pomoć carevoj sestri. Kralj Lajoš ipak ^je neposredno koristio smrt cara Dušana da bi napao Srbiju. Svoju vojsku je upotrebio pre svega za rat oko Dalmacije, ali plan o „krstaškom pohodu“ protiv Srbije nije napuštao. U vreme pregovora sa Mletač- kom republikom 1357. on je postavljao uslov da mu se ustupe dve galije za godinu dana za rat protiv „šizmatika u Ra- škoj“. I u sledećoj godini je vodio brigu o sigurnosti svojih brodova koji će napasti .Srbiju. Do napada je, međutim, došlo tek 1359. i to samo sa kopna. Ugarski kralj je, kao i ranije, provalio sa severa i krajem juna i početkom jula ratovao na srpskom tlu.


Dubrovnik, od prethodne godine pod vlašću kralja La- joša, nalazio se u suprotnom taboru i to je bilo dovoljno za Vojislava Vojinovića, koji je već od ranije bio u za- tegnutim odnosima s gradom, da napadne i pustoši gradsku teritoriju, govoreći da to čini po naređenju svoga cara zbog toga što je ugarski kralj napao njegovu zemlju. Vojislav je nastupao kao humski knez, naslednik nekadašnjih humskih knezova čije je sedište bilo u Stonu, i pretio da će Dubrov- čanima oteti ovaj grad i njegovo poluostrvo. Suočen s ovakvom opasnošću i pretrpevši znatne štete, Dubrovnik se obratio za pomoć ugarskom kralju i hrvatskom i bosanskom banu. Obaveštavao je banove o svemu što im je učinio Vo- jislav Vojinović i upozoravao da pruže pomoć, kao što im je naredio kralj Lajoš. Ali kada se pomoć niotkuda nije pojavila, a knez Vojislav došao na dan hoda od Dubrovnika, dubrovačka vlastela je odlučila da sama prekrati ovaj sukob, žrtvujući 4 000 perpera za otkup svojih zarobljenih ljudi i njihovih stvari. Dubrovčani su se nadali da će jedan i drugi ban ipak nešto preduzeti, ali od toga nije bilo ništa.

Dubrovnik je, kako se iz toga vidi, bana Tvrtka treti- rao na isti način kao i hrvatskog bana Nikolu Seča. Obo- jicu je nazivao banovima po kraljevom ovlašćenju (s1e ueekgo gedaI taps1ak) ćapo Vozhše). Bilo je to sasvim u duhu ideala kralja Lajoša, koji je i u odnosu na Dubrovnik ograničavao prava Bosne. Preuzimajući grad pod Srđem pod svoju vlast, on je na sebe preneo stonski dohodak od 500 perpera ispla- ćivan banu Bosne,1 i, naravno, nije na Bosnu protegao privilegiju Dubrovčana koji su smeli u Srbiji da posluju čak i u vreme kad je on u neprijateljstvu s tom zemljom. Ukoliko se može i verovati da u kratkom ratu avgusta 1359. ban Tvrtko nije stigao da interveniše u sukobu između Dubrov- nika i kneza Vojislava, u novom ratu 1361—2. to svakako nije bio slučaj. Držanje ugarskog kralja i njegovih vazala bilo je takvo da se Dubrovnik na njih uogtšte nije mogao osloniti, već je bio primoran da saveznike potraži u krugu oblasnih gospodara, neprijatelja Vojislavljevih i svojih najbližih suseda. Glavni saveznici grada su bili u ovome ratu Balšići, a u događajima je daleko više učestvovao Sanko Miltenović, Tvrtkov vlastelin, nego sam bosanski ban. Bosanci uopšte nisu bili u neprijateljstvu s knezom Vojislavom. Jedino je vlastelin Stjepko Čihorić za


svoj račun vojevao u dubrovačkoj službi. Ban Tvrtko je u jedan mah, u samom početku 1362, istupio kao posrednik uputivši svoga glasnika knezu Vojislavu da pregovara o miru. Voji- nović je odbio da pregovara .i Tvrtko je na to otpustio du- brovačke poslanike na čiju molbu se upustio u čitav poduhvat. Iz činjenice da je ban Tvrtko bio za vreme ovoga rata u dobrim odnosima s knezom Vojislazom ne bi se smelo zaključivati da je vodio nezavisn)' politikz’ ili suprotnu onoj koju je vodio njegov vrhovni gospodar. Kralj Lajoš je u to isto vreme imao izvesnih natezalja s Dubrovčanima oko uređeša grada i stava većine dubrovačke vlastele prema njegovom štićeniku Marinu Gučetiću, tako da se ni sam nije ozbiljnije zauzimao da pomogne svoje štićenike.2 Rat je 1362. završen mirom sklopljenim sa srpskim carem Uro- šem i knezom Vojislavom.

U Tvrtkovim odnosima sa Ugarskom u to vreme se već nešto menjalo. Pre maja 1362. došlo je do nekog sukoba iz- među hrvatsko-dalmatinskog bana i Tvrtkovog vlastelina Sanka Miltenovića. U ruke bana je tada pao Sankov brat Gradoje, dok je Sanko držao kao zarobljenika jednog banovog službenika. Ban Nikola je zahtevao veliku sumu od 5 000 dukata za otkup svoga zarobljenika i puštanje na slobodz7 njegovog čoveka. Uz posredovanje Dubrovčana povezanih i s jednom i s drugom stranom sporazum je postignut u toku leta te iste godine. Činjenica da su se pregovori vodili između Sanka i hrvatsko-dalmatinskog bana ne znači, naravno, da iza svega toga nije ležao daleko opštiji sukob između hrvatsko-dalmatinskog i bosanskog bana. Na žalost, o svemu tome ništa ne znamo, jer za čitavu godinu dana nemamo nikakvu vest, a zatim odjednom saznajemo da su Ugar- ska i Bosna u otvorenom sukobu.


O neposrednim motivima rata kralja Lajoša protiv Bosne vlada puna neizvesnost. Sam ugarski kralj je u jednoj povelji saopštio da je u pohod pošao lično sa svojom vojskom da „iskoreni nebrojeno mnoštvo jeretika i patarena“ koje se ugnezdilo zg njegovoj državi Bosni. Nije potpuno isključena mogućnost da je pohod zaista bio inspirisan od katoličkih crkvenih krugova, ali se mora imati zg

vidu da kralj Lajoš nije ranije pokazivao takvu istz' gotovost da se s orzgžjem u ruci obračunava sa bosanskim jereticima, već je brigu o tome prepuštao svojim vazalima u Bosni. Kraljeć biograf, Ivan arhiđakon Kikilea, pripisuje pohod kraljevoj nameri da kazni drskost nekih buntovnika. Sam Tvrtko u jednoj docnijoj povelji pominje samo kako „se pod- viže na me ugrski kralj u ime Lz'Dovik“. U svakom slučaju, u aprilu 1363. kralj Lajoš je već sakupljao vojsku za svoj pohod, a u majz' se u Dubrovniku znalo kakva opasnost preti ’ Bosni, pa se zahtevalo da se dubrovački trgovci povz^ku prema Primorju i zabranjivalo da ulaze u bosanska utvr- đenja.

Prvi pohod je preduzeo lično kralj s vojskom koja je sa severa prodrla u zapadnu Bosnu. U prvrj polovini jula opsedan je grad Soko na Plivi, koji je branio vojvoda Vukac Hrvatinić. Kral>u nije pošlo za rukom da grad osvoji, pa se sredinom jula preko Slavonije vratio u Ugarsku. Ekspe- dicija se, onigledno, svršila neuspešno, iako nije verovatno da je ugarska vojska pretrpela veće štete. Iz odluke dubrovačke vlade vidi se da se očekivalo da će Bosanci pružiti otpor iz svojih utvrđenja. Bez osvajanja tvrdih gradova kralj Lajoš nije mogao ništa stvarno postići. Zbog toga je, nezadovoljan ishodom prvog pohoda, u septembru iste godine uputio protiv Usore drugu vojsku na čelu s palati- nom Nmkolom Kontom i ostrogonskim nadbiskupom. Ova vojska se bacila na grad Srebrnik u Usori, ali se i ova opsada završila bez uspeha. U ugarskom logoru je nestao veliki državni pečat koji je nosio sa sobom kraljev kancelar, ostrogonski nadbiskup Nikola. Ova nezgodna epizoda je zbog toga ispričana u velikom broju kraljevskih povelja.


Otvoreni raskid između Bosne i Ugarske, u vreme kada je Lajoš Anžujski bio gotovo na vrhuncu moći, završio se trijumfom Bosne. Gotovo čitav jedan vek Bosna nije dolazila u tako kritičnu situaciju. Činjenica da je odolela dvostrukom ugarskom napadu pokazuje da je Bosna u tom trenutku bila jedinstvena i odlučna u želji da se odupre sve jačem ugarskom mešanju i sve većem ograničavanju samostalnosti. Dalji događaji, međutim, pokazali su da je to samo privremen uspeh, jer su unutrašnje krize uskoro vra- tile zemlju pod vlast ugarskog kralja.

8. ZBACIVANjE TVRTKA I UNUTRAŠNjE BORBE

Posle odbijanja ugarske vojske u toku 1363. vesti o Bo- sni se naglo proređuju. U jesen 1364. Tvrtko je zajedno s majkom i bratom primljen za građanina Venecije. Iz toga se ne može mnogo zaključivati o političkoj orijentaciji Bosne i delovanju protiv Ugarske, koja je, uostalom, u to vreme bila u sasv&m normalnim odnosima sa Republikom na lagunama. Mletačko građanstvo su feudalna gospoda iz na-

429 СИМА 'Б.ИРКОВИЂ

S. 'NirkoviL: Istorija srednjovekovne bosanske držaae ših krajeva primala kao počast i sredstvo za obezbeđenje utočišta u slučaju potrebe. Venecija je, opet, na taj način jače vezivala uza sebe feudalne gospodare i obavezivala ih na pažnju i obzire prema svojim trgovcima.

Uskoro je Venecija došla u položaj da se banu požali na ljude njegove vlastele zbog nepravednih postupaka prema trgovcima. Krajem 1365. ili u samom početku 1366. u Bosnu je došao jedan mletački notar da banu iznese ove neprn- like i skrene pažnju da se u njegovoj zemlji kuje lažan novac. Bosna tih godina izgleda zaista nije pružala pogodno tle za poslovanje trgovaca, jer su se u isto vreme žalili i Dubrovčani. -Uprkos tome što je ban već u dva maha dotle potvrđivao stare ugovore Dubrovnika s bosanskim vladaocima, kojima se garantovala lična i imovinska sigurnost i sloboda poslovanja, stizale su žalbe da su na banovoj teritoriji dubrovačkim trgovcima oduzimane stvari. Ban nije bio u stanju da obezbedi sigurnost u svojoj državi. Ni Mlečani ni Dubrovčani se nisu žalili na banove postupke već na pljačke koje su vršili njegovi vazali. Tvrtku je očigledno izmakla kontrola nad teritorijama svoje vlastele. Već u vreme rata između Dubrovnika i Vo- jislava Vojinovića bila je upadljiva samostalnost kojom je banov vlastelin Sanko Miltenović pregovarao i poslo- vao s Dubrovčanima. O velikoj ulozi pojedine istaknute -ćlastele svedoči i činjenica da je dubrovački poslanik, upućen da traži od bana poštovanje starih ugovora i obe- zbeđenje sigurnosti pz^teva, dobio nalog da se u izvrša- vanju svoje misije osloni naročito na Sanka Miltenovića, braću Dabišiće i druge „barone“. Vlastela je očigledno postala vrlo uticajna, ne samo u svojim oblastima, već i u banovoj okolini.


U takvoj situaciji došlo je u februaru 1366, baš u vreme kada su Tvrtku išli venecijanski i dubro- vački poslanik, do pobune vlastele i zbacivanja Tvrtka sa banske vlasti. Tvrtko i njegova majka su bili prisiljeni da pobegnu iz zemlje. Nisu, na žalost, poznate bliže okolnosti u kojima se ovaj prevrat odigrao. Sam Tvrtko je u jednom svom pismu svu krivicu bacao na vlastelu koja se pokazala neverna „prvo Bogu‘‘, a zatim i njemu i izbacila ga potpuno iz države.

Pokret vlastele je izneo na vlast banovog brata Vuka ili Vukića, ali nije jasno da li je od njega potekla inicijativa za čitavu akciju. Ni njegov dotadašnji položaj u bosanskoj državi nije jasan. On se javljao sa titulom „mladog bana“, i kralj Lajoš je 1357. i njemu i Tvrtku zajednički potvrdio bosansko i usorsko banstvo. Vuk je, po svemu su- deći , dobio važnije mesto u državi nego što je imao njegov otac Vladislav u vreme bana Stjepana 1*1. Patrimonijalna shvatanja su se verovatno suočavala s novim koncepcijama o državi, izgrađivanim po uzorima iz susedstva. Tradi- cionalno učestvovanje članova banske porodice u gospodarenju državom dobilo je formu „mladoga bana“. Uticaj Ugar- ske i Srbije gde je ranije postojala titula „mladoga kralja ‘ sasvim je očevidan. S tim su se, verovatno, povećavale i Vukove pretenzije, a time ujedno stvaralo i pogodno tle za izbijanje sukoba između dva bana.


Uporedo s tim je uzeo maha i proces osamostal.ivanja vlastele i u tome je moralo ležati drugo žarište sukoba. Svaka akcija vlastele da istraje na svome putu, kao svaki poduhvat bana da zaustavi takav razvoj, vodili su neposredno sukobu. Prema nekim podacima kojima je raspolagao Orbini krajem XVI veka, važnu ulogu u pokretu protiv Tvrtka igrali su vlastela Dabišići.1

Tvrtko je na docađaje reagovao vrlo odlučno i efikasno. Prebegao je s majkom ugarskom kralju Lajošu i od njega za- tražio podršku i pomoć za povratak na banski presto. To navodi na misao da je on već pre toga sredio s Ugarskom odnose, poremećene u vreme rata 1363, i da je prevrat u Bo- sni bio nepovoljan za ugarske interese. U svakom slučaju, zbačeni ban je dobio pomoć koja mu je omogućila da do kraja marta 1366. obnovi svoju vlast u jednom delu Bosne. U svome pismu Veneciji od 29. marta je javljao da je „zahvaljujući Bogu i milosti kralja Lajoša“ vraćen u svoju državu, „ali ne čitavu“, i da zbog toga ne može odmah kazniti vlastelu za nepravde nanete Mletačkoj Republici. Iz toga dela države mogao je još uspešnije nastaviti obračun s bratom i nepokornom vlastelom. Istovremeno je darovnicama pri- vlačio i čvršće vezivao uz sebe vlastelu koja mu je pri- šla posle povratka u zemlju. Vukcu Hrvatiniću je u avgustu: 1366. darovao grad Soko i župu Plivu za junačko držanje u ratu protiv kralja Lajoša 1363. i svakako za vernost u borbama koje su se tada vodile. U vreme izdavanja ove povelje Tvrtko je pored Donjih Krajeva, gde je poklanjao grad i župu, Rame, gde je u to vreme boravio, zatim Huma i du- brovačkog susedstva u kojem je bio gospodar tada verni kaznac Sanko Miltenović, imao i Usoru, iz koje se jedan vojvoda javlja kao svedok na banovoj povelji. Vuk je, izgleda,


v*

još tada i držao istočne oblasti bosanske države gde su bili Dabišići, i tvrdi grad Bobovac.

Dalje Tvrtkove borbe za vlast se nisu odvijale ni tako brzo ni tako efikasno kao u početku. Prilično nepovoljna za njega bila je okolnost što se krajem 1366. odmetnuo dotle verni kaznac Sanko Miltenović. U proleće sledeće godine, Tvrtko je morao zbogg toga ratovati u dubrovačkom zaleđu. Očigledno je potiskivao svoga brata prema Primorju, dok ga na kraju nije naterao da pobegne u Dubrovnik, gde je po starim dubrovačkim običajima dobio utočište. Dubrovčani su tada uputili poziv i Tvrtku da dođe i poseti njihov grad. Tvrtko je poziv prihvatio i izgledalo je da će se ukrcati u dubrovački brod negde na teritoriji Sanka Miltenovića. Očigledno je ban računao s tim da će se ili pomiriti sa svojim nekadašnjim kaznacom, tim pre što su posredovali i Dubrovčani ili da će se probiti preko njegove teritorije silom. U zadnjem trenutku odustao je od toga i došao u grad preko zemljišta Gojslave, udovice Vojislava Vojinovića. Za vreme Tvrtkovog boravka ponovo su potvrđeni


ugovori Bosne i Dubrovnika, a domaćini su ulagali napore da izmire Tvrtka i brata „banove Bosne“ kako se u d.ubrovačkoj odluci kaže. Posredovanje nije dalo rezultata, jer se Vuk još sledeće godine žalio protiv svoga brata papi i tražio da se papa zauzme za njega kod ugarskog kralja Lajoša. Sve svoje dalje akcije protiv Tvrtka Vuk je verovatno vodio izvan zemlje ali svojim spletkama nije mogao ozbiljno ugro- ziti Tvrtka. Do kraja leta 1367. pokorio se Tvrtku i Sanko Miltenović, time je vlast bana bila obnovljena u čitavoj Bosni. Nije poznato kada se konačno Vuk pomirio s Tvrtkom. Svakako je to bilo pre 1374. kada se u jednoj povelji, izdatoj povodom banovog venčanja, navodi ponovo uz Tvrtka i njegov brat. Po uslovima izmirenja, Vuk je zadržao prilično velika prava. Jednom vlastelinu, koji je bio zaslužan za izmirenje, bilo je prepušteno da sam bira da li će slu- žiti banu Tvrtku ili njegovom bratu.

LIK VLASTELINA IZ CRKVE MANASTIRA DOBRULA

9. RATOVI SA NIKOLOM ALTOMANOVIĆEM I ŠIRENjE BOSANSKE DRŽAVE


Za vreme dok se ban Tzrtko borio protiv brata i pobu- njene vlastele da obnovi vlast u bosanskoj državi, deša- vale su se belike promene u susednim srpskim zemljama. Knez Vojislav Vojinović je umro još 1363. a njegove zemlje je nasledila udovica Gojslava sa sinovima. Ban Tvrtko je s Vojislavljezim naslednicima bio u dobrim odnosima, preko teritorije kneginje Gojslave, prelazio je kada je uoči 1. juna 1367. došao u Dubrovnik. Tada je, međutim, Gojslava već bila ugrožena od suseda i rođaka, sinovca svoga muža, mladog Nikole Altomanovića. Ovaj veoma ambi- ciozan vlastelin, gospodar Rudnika i njegovog kraja, digao se protiv svoje strine i svojih rođaka i počeo da zauzima njihove zemlje. Do početka novembra 1368. on je uspeo da zagospodari zemljama Vojinovića sve do dubrovačke granice.

435 СИМА 'КИРКОВИЂ

Tek što je postao sused Bosne župan Nikola Altoma- nović je došao u neprijateljstvo prema banu Tvrtku. Bosan- ski ban je bio na strani Vojislavljeve udovice, ali joj nije mogao pomoći. Njegčv poslanik ju je dopratio u Dubrovnik kada je, isterana iz svojih zemalja, krenula u Albaniju, odakle je, izgleda, vodila poreklo. Nikola se svetio na taj način što je protiv Tvrtka podbunjivao njegovu vlastelu. Uspeha je imao kod Sanka Miltenovića, koji ni punu godinu dana nije ostao pokoran i veran Tvrtku. Već u novembru 1368, Dubrovčani su odlučili da preko svoga poslanika nagovaraju Sanka da se izmiri sa svojim „prirodnim gospoda- rom“, bosanskim banom. „Trijumf toga Nikole je samo za vremena i nipošto neće dugo trajati, dok je bosansko banstvo uistinu večno“ — govorio je tom prilikom Sanku du- brovački vlastelin Vlaho Gredić. Dubrovčani su stali na Tvrtkovu stranu, jer su već tada osećali da im novi osioni sused neće biti prijatan. U isto vreme su savetovali i Tvrtku da oprosti „nevjeru“ Sanku i da ga primi u milost, jer će tako moći da se osveti Nikoli Altomanoviću za na- netu sramotu. Drugi dubrovački poslanik je početkom 1369. već ulazio u detalje o garantijama za slučaj da se naruši mir, ali je uspeh izostao. Ban Tvrtko je 1369. s vojskom progonio Sanka Miltenovića sve do dubrovačkih granica. Našavši utočište u Dubrovniku, Sanko je, po svoj prilici,- još jednom uspeo da stekne banovu milost, ali u da- ljRal'drgađajima nije igrao znatniju ulogu. Njegovi sinovi ću /;nastavili da gospodare zemljama između gornje Neretve i Jadranske obale,.koje je Sanko skupio u toku svoga života.Borbe protiv neposlušnog vlastelina Sanka Milteno- vića predstavljale su samo jedan deo većeg Tvrtkovog sukoba sa županom Nikolom Altomanovićem, ali o njemu ne znamo nikakve detalje. U avgustu 1370. vođeni su između Tvrtka i Nikole pregovori o miru. U Dubrovniku se sa sigurnošću računalo da će mirîzmeđu bana i župana biti sklopljen, pa su Dubrovčani molili Tvrtka da i njih uključi u taj mir da bi se osetili bezbednijim od novog suseda s kojim stvarno još nisu bili u ratu. Tvrtko izgleda nije mogao da im iziđe u susret, jer se župan Nikola neposredno posle mira s Bo- snom okrenuo protiv Dubrovnika.

Bosna se čak nije ni mešala u rat Dubrovnika sa Alto- manovićem, tako da je grad pod Srđem morao da traži pomoć od ugarskog kralja, hrvatsko-


dalmatinskog i mačvanskog bana i da se protiv Nikole povezuje sa Đurđem Balšićem i kraljem Vukašinom. Pošto se Nikola i prema drugim svojim susedima držao isto onako kao prema Tvrtku i Dubrovniku, navukao je za kratko vreme neprijateljstvo ostalih srpskih oblasnih gospodara. U leto 1371. nad njim se nadnela velika opasnost od vojski kralja Vukašina i Đurđa Balšića pripremljenih da provale na njegovu teritoriju. Toga puta Ni- kolu su z' stvari spasli Turci, koji su prisilili Vuka- šina da pođe u pomoć svome bratu Uglješi. To je pružilo .mogućnost ratobornom županu da postigne nove uspehe. Kra- jem 1371. ili početkom 1372. preoteo je Rudnik od kneza Lazara. Posle kraćeg sukoba sa Đurđem Balšićem, oko Vu- kašinovog Prizrena došlo je do približavanja nemirnog župana i gospodara Zete i razgovora o savezu koji bi, pored njih, obuhvatio i Veneciju s ciljem da se napadnu Dubrov- nik i Kotor. Na drugoj strani su se okupljali Nikolini protivnici: knez Lazar Hrebeljanović i bosanski ban Tvrtko iza kojih je stajala Ugarska.

Oskudna znanja o koaliciji bosanskog bana i srpskog oblasnog gospodara počivaju na pričanjima Mavra Orbinija, zasnovanim u ovom delu, neosporno, na nekom izvoru koji do nas nije došao. Knez Lazar je pre nego što je savez stvoren postao vazal ugarskog kralja, a zatim su on i bosanski ban dobili u pomoć 1000 konjanika od mačvanskog bana Ni- kole Gorjanskog i tada navalili protiv svoga nesnosnog suseda. Nikola je bio prisiljen da uzmiče prema Primorju, ali se iz dubrovačke okoline vratio u svoj grad Užice. Tu ga je opsedao knez Lazar, „tukao ognjem" i najzad prisilio na predaju. To je značilo kraj Nikolinom delovanju i pro- past teritorije kojom je gospodario. Njegov pad: u jesen 1373, iskoristi li su saveznmci i podelili Nikoline zemlje: ban Tvrtko je dobio gornje Podrinje, deo Polimlja sa manastirom Mileševom, zatim Gacko, dok je knez JTazar uzeo ostatak. Nikolinom propašću koristio se i Đurađ Balšić , dosko- rašnji saveznik, koji je uzeo Konavlje, Trebinje i Drače- vrgcu i tako proširio svoju vlast na pojas između Boke Ko- torske i Dubrovnika.


Ovaj rat je upravo zbog svoga beskompromisnog zavp- šetka imao ogroman značaj za Bosnu. „Rasal“ Nikole Alto- manovića je Bosni, posle dužeg vremena, pružio priliku za jedno novo i značajno teritorijalno proširenje. Tek je savez s Lazarom uputio Tvrtka na osvajanje susednih srpskih oblasti, iako je odnos prema Ugarskoj, još od početka Tvrtkove vlade, jedino na ovoj strani ostavljao otvoren pravac za dalju bosansku ekspanziju. Zauzimanje Nikolinih zemalja nije značilo samo ggrosto širenje teritorija već je uvlačilo Bosnu u srpske zaplete i davalo njenom banu izuzetno mesto među srpskim oblasnim gospodarima.

Već je podela Nikolinih zemalja zaoštrila odnose Tvrtka sa Balšićima, zbog toga što su oni zauzeli primorske župe koje su svakako spadale u Tvrtkovu sferu. Du- brovčani su zazirali od Đurđa Balšića, strahujući da ne pomisli da oni navode Tvrtka da napadne tri župe u susedstvu. Povremeno su odnosi bili korektni, pa se Đurađ Bal- šić obavezivao da će javiti dubrovačkim ljudima koji prolaze preko njegovog zemljišta ako se posvađa sa bosanskim banom.

Ravnotežu održavanu u atmosferi nepoverenja i neprijateljstva narušio je početkom 1377. ban Tvrtko. On je u dosluhu s nekim Trebinjanima izazvao pobunu i zatim zauzeo Trebinje, Konavle i Dračevicu. Tada je tek dovr- šeno


širenje na račun srpskih zemalja, započeto uspešnim ratom protiv Nikole Altomanovića.

10. TVRTKOVO KRUNISANjE ZA KRALjA

U trenutku kada je Tvrtko završio osvajanje zapadnog dela nekadašnjih srpskih državnih teritorija, Srbija je predstavl>ala samo mozaik zemalja oblasnih gospodara. Car Uroš je umro u .decembru 1371, a s njim je izumrla-loza srpskih Nemanjića i praktično nestalo Srpsko Carstvo, posle četvrt veka prvo blistavog, a zatim sumornog postojanja. Urošev savladar, kralj Vukašin, ostavio je doduše za sobom naslednika kralja Marka, ali je on, ograničen na ostatak očevih zemalja i unižen služenjem Turcima, bio bez ikakvog uticaja u ostalim srpskim oblastima. Usled pot- činjavanja od Turaka, posle Maričke bitke i unutrašnjš: borbi, smanjivao se i broj oblasnih gospodara. Pobednik Ni- kole Altomanovića, knez Lazar Hrebeljanović, srušio je uskoro zatim Radiča Brankovića u severoistočnoj Srbiji, proširio svoje oblasti do Dunava i postao najmoćniji srpski oblasni gospodar. Uz njega je nešto južnije, od Kosova do Polimlja i severne Makedonije, plodnim i bogatim krajevima gospodario njegov zet Vuk Branković. Trećom


glavnom oblašću u Zeti i Primorju vladali su Balšići, kojima je u ovo vreme bio na čelu Đurađ Balšić. Kao gospodar srpskih državnih teritorija od Neretve do Boke Kotorske njima se pridružio i bosanski ban Tvrtko.

Ideja o Srpskom Carstvu, uprkos tome, bila je još uvek živa. Đurađ Balšić je u jednoj svojoj povelji dopuštao mogućnost da neko „bude car gospodin Srbljem i vlastelom i srpskoj zemlji“. Pitanje je bilo samo ko će se moći pojaviti u ulozi obnovitelja nemanjićke države. Srpski oblasni gospodari su bili skorojevići bez tradicije, njihova vlast nije čak bila legalizovana visokim dvorskim titulama poslednjih srpskih careva; bili su prosto „gospoda" svojih zemalja. Nasuprot njima, bosanski ban je imao daleko više uslova da se pojavi kao obnovitelj srpske monarhije. Pre svega on je bio nesumnjivo, mada posredno, vezan za dinastiju Nemanjića „svetoga korena“ koja je zahvalju- jući svome odnosu prema crkvi stekla sakralni oreol. Ne- manjićko poreklo bosanskog bana — praded mu je bio, po žen- skoj liniji, kralj Dragutin — podvučeno je u jednom rodoslovu Nemanjića, sastavljenom u novoosvojenim srpskim oblastima.1 Pored toga, Tvrtko je pripadao bosanskoj banskoj porodici Kotromanića, za koju je već tada važilo da vlada Bosnom od njenoga postojanja.2 Pod Tvrtkovom vlašću su, najzad, bili prostrani delovi srpske države Nemanjića.


U takvoj situaciji, Tvrtkova ambicija mogla je naći jedan novi cilj: umesto da srpske zemlje prosto prisajedini svojoj državi i stopi ih sa svojim zemljama mogao se pojaviti u ulozi obnovitelja srpske monarhije i kao srpski kralj vladati i svojom državom. U njegovoj okolini je izgra- đeno shvatanje koje je formulisao logotet Vladoje iz Srbije,

k o j i j e n e g d e u t o v re m e n a š a o utoč ište n a T v r t k o v o m d v o r u : b a n u T v r t k u p r i p a d a „ d v o s t r u k i v e n a c : < k a o s i m b o l d v e j u d r ž a v a k o j i m a v l a d a — B o s n e k o j o m n j e g o v r o d v l a d a o d početka , i s r p s k e z e m l j e n j e g o v i h p r a r o d i t e l j a , k o j i s u o s t a v i l i z e m a l j s k o i p re s e l i l i s e u n e b e s k o c a r s t v o . Vi - deći d a j e s r p s k a z e m l j a o s t a l a „ b e z s v o g a p a s t i r a “ i ž e - leć i d a učvrsti p re s t o s v o j i h p re d a k a , b a n T vr t k o s e o s e t i o p o z v a n d a pođe u s r p s k u z e m l j u i d a s e t a m o k r u n i š e z a k r a l j a . $

ГР


VI

ћ!

POTPIS KRALjA STEFANA TVRTKA

Krunisanje je obavljeno u jesen, najverovatnije na Mi- trovdan (26. oktobra) 1377. u „srpskoj zemlji“, možda u manastiru Mileševu, mestu osobitog kulta svetog Save, osni- vača srpske crkve. Iako je po svome uverenju došao na srpski presto neposredno posle nemanjićkih vladara Tvrtko je uzeo ipak samo kraljevsku a ne


carsku titulu. Dušanovo carsko krunisanje i postavljanje srpskog patrijarha bilo je u to vreme prilično nepopularno kao nezakonit i samo- vlastan čin. Zbog crkvenog rascepa srpska feudalna gospoda su se odricala Dušanovih dela, a sveštenstvo ih je osu- đivalo. Pored toga, carska titula je za Tvrtka morala biti neprihvatljiva i zbog odnosa prema ugarskom kralju.Uprkos tome, Tvrtko je svoju titulu stvorio ne na osnovu stare nemanjićke kraljevske već na osnovu carske titule, bio je „po milosti božijoj kralj Srbljem, Bosni i Pomorju i Zapadnim stranama“. Tako je došlo do zanimljivog nesporazuma: u njegovoj tituli su se našle zemlje kojima nikada nije vladao i koje su samo kratko vreme u doba Carstva bile pod srpskom vlašću.3 Pored kraljevske titule, Tvrtko je uzeo i ime Stefan, koje je u Srbiji imalo određeno državno-simboličko značenje. To ime su uzimali i svi docniji bosanski kraljevi u svojim službenim aktima. Poslednji, koji se inače zvao Stefan, nazivao se zbog toga čak Stefan Štipan. Tvrtko je čak svoje pravo ime potiskivao u drugi plan i u nekim prilikama se nazivao samo Stefan

.PRSTEN IZ ARNAUTOVIĆA (VISOKO), XV VEK.

446 СИМА 'ЕИРКОВИЋ

Tvrtko nije jednostavno promenio svoj rang i umesto banskog dostojanstva počeo da se krasi kraljevskim, on je nastupao kao vladar Srbije. To se vidi kako iz njegove titule tako i iz uvoda povelje izdate Dubrovčanima u junu 1378. Veoma je važno zbog toga gštanje, kako su se prema Tvrtkovom krunisanju odnosili srpski oblasni gospodari koji su stvarno vladali delovima nekadašnje srpske države. Na osnovu docnije političke saradnje s knezom Lazarom i angažovanja oko odbrane Srbije od Turaka, može se zaključivati da su knez Lazar i Vuk Branković odobra- vali Tvrtkov čin. Oštećeni i ogorčeni Đurađ Balšić bio je bez sumnje protivnik bosanskog bana i sigurno ga nije priznavao kao srpskog vladara. Naravno, novi „kralj Srbljem“ nije imao nikakve neposredne ingerencije na zemljama kneza Lazara i Vuka Brankovića.

Susedne države su priznale Tvrtkovu kraljevsku titulu. Venecija dosledno


naziva Tvrtka „geh Kabv1e“, a tako je isto postupao i Dubrovnik. Dubrovčani su se čak 1378. žalili da im je Tvrtko dalji nego što je ikad bio, jer mora da se brine o svojim interesima u „kraljevstvu Raške“. Iz dubrovačke prepiske u kojoj se upotrebljava kraljevska titula i pregovora sa Ugarskom u to doba vidimo da je i kralj Lajoš bio spbrazuman s Tvrtkovim proglašavanjem i krunisanjem za srpskog kralja. Lajoševa naslednica Marija naziva u svojim poveljama Tvrtka kraljem, a tek u vreme Žigmunda Luksemburškog nastaje kolebanje, on prvo pre- ćutkuje Tvrtkovu kraljevsku titulu (1389) a docnije, po- četkom XV veka, traži da bude krunisan na isti način kao što je bio krunisan kralj Tvrtko.

U samoj Bosni Tvrtkovo krunisanje za kralja značilo je važan korak na putu učvršćenja vlasti. Završivši trig jumfalno unutrašnji rat posle pobune vlastele 1360, Tvrtko se energično obračunao s nepokornom vlastelom i primirio svoga ambicioznog brata. Posle velikog uspeha u ratu protiv Nikole Altomanovića, oženio se 1374. Do- rotejom, ćerkom bugarskog vidinskog cara Stracimira, ta- kođe vazala kralja Lajoša. Sa Ugarskom više nije imao zapleta, pošto je svoju aktivnost usmerio prema Srbiji, gde Lajoš nije imao neposrednih interesa. Tvrtkov gospodar je u međuvremenu postao poljski kralj i težište njegove poli- tičke aktivnosti se pomerilo dalje od naših krajeva. Upo- redo s tim je uredio odnose sa katoličkom crkvom i time otklonio opasnost od potpirivanja sukoba spolja. iz katolič- kih crkvenih središta. Jednim posedom darovanim prilikom svoje ženidbe đakovačkoj bosanskoj biskupiji Tzrtko je stekao priznanje tadanjeg avinjonskog pape Grgura XI. Posle svih tih uspeha u unutrašnjoj i spoljnoj konsolidaciji veoma poljuljane države, Tvrtko je krunisanjem u veoma velikoj meri uzdigao svoj ugled i autoritet.


Kao srpski kralj, Tvrtko se trudio da u Bosnu presadm dvorska zvanja i službe kao i ceremonijal srpskoga dvora. Posle krunisanja se mesto dotašnjeg „nadvornog dijaka' javlja logotet kao starešina kraljevske kancelarije. Prvi bosanski logotet je bio Vladoje iz Raške, verovatno kraljev savetnik u čitavom poduhvatu obnavljanja srpske monarhije. Vizantijskog porekla, a preuzeta iz Srbije, bila je i služba protovestijara uvedena tom prilikom na bosanskom dvoru. Protovestijar je zamenio nekadanjeg kaznaca na mestu rukovodioca kraljevskih, sada već naraslih i razgra- natih, finansijskih poslova. Prvi protovestijar je bio pop Ratko, Dubrovčanin, raniji kraljev kapelan, a uskoro ga je zamenio Tripe Buća iz poznate kotorske porodice, koja je ovu službu vršila i na srpskom dvoru za vreme Stefana Dečanskog, Dušana r Uroša. Iz Srbije je preuzeto i zvanje stavilca. Oskudni podaci nam ne dopuštaju da vidimo da li je ugledanje na srpski dvor išlo i dalje. Kao nekad u Srbiji, i kod bosanskog kralja je boravila mlada vlastela učeći se vojnoj veštini i dvorskim običajima.

Tvrtkov poduhvat je s gledišta osnovnih ciljeva ostao nesavršen. Vladanje nad Srbijom se još za kraljevog ži- vota pokazalo kao fikcija. Već posle kosovske Gžtke, Tvrtko nije imao nikakvog uticaja u zemljama Lazarevih naslednika i Vuka Brankovića. Njegovi naslednici su ostali ograničeni na Bosnu i bili su u stvari bosanski koaljevi. Obnavljanje Srbije je stvarno izvršio Stefan Lazarević, tako da su se Bosna i srpska despotovina razvijale sasvim odvojeno i istupale čak kao suparnice. Kao uspomena na Tvrtkov ambiciozni poduhvat ostalo je do kraja bosanske države samo srpsko ime u tituli bosavskih kraljeva.Kraljevski „venac“ Tvrtkovih srpskih praroditelja nije takođe pomogao bosanskim vladaocima da u svojoj državi zadobiju nadmoćan i uzvišen položaj na kakvom su bili Nemanjići u Srbiji. U Bosni je kraljevstvo već unapred bilo onemogućeno da sarađuje s crkvom i zbog toga je ostalo lišeno sakralnih


crta koje bi ga božanskim darovima „svetorodnosti14 i „pomazanja“, oštro odvajale od velikaša i vlastele. Kada su se Tvrtkovi naslednici na bosanskom. kraljevskom prestolu početkom XV. vekaJ mlogoMANASTIR MILEŠEVA.

УСПОН ' Л ШИРЕЊЕ БОСНЕ (1322—1301) 452

dramatičnije nego poslednji ban u početku svoje vladavine, suočili s velikašima, gospodarima velikih delova 6o- sanske države, imali su nad svojim konkurentima jedinu prednost u tome što su nosili krunu koja je postala trajni simbol države, nezavisan od ličnosti pojedinih kraljeva. Ta kruna je otelovljavala bosansku državu „rusag bosanski“ i simbolički zastupala njeno jedinstvo. Izgrađi- vanje apstraktnijeg shvatanja države preko krune — „venca kraljevstva“ — i prevazilaženje patrimonijalne koncepcije, po kojoj je Bosna bila jedva nešto više od „plemenite baštine" banske porodice, predstavlja najvažniju teko- vinu Tvrtkovog krunisanja.

11. BORBA ZA UČVRIGKIVANjE NA JADRANSKOJ OBALI


Do svoga krunisanja Tvrtko je u svome prodiranju ka istoku došao do tačke koju bi vrlo teško bilo prekora- čiti. Svoju neposrednu vlast je proširio skoro do srca nemanjićke države, kao srpski kralj je morao biti pri- znavan i od većine srpskih oblasnih gospodara. Na zapadnoj strani njegove velike države je linija povučena u prvim godinama banovanja ostala trajna i neizmenljiva, bez potpunog preloma u odnosima prema Ugarskoj, koja je tada bila na vrhuncu snage. Dostigavši tako do okvira koje bi jedva bilo moguće razbiti, bosanski kralj je težište svoje politike preneo na jadransku obalu. Na takvu orijentaciju su, nema sumnje, delovale privredne snage zemlje i teški i oštri zapleti i sukobi u istočnoj polovini Sredozemlja.

Političke teškoće prvih godina Tvrtkovog banovanja nisu ometale privredni razvoj započet pod banom Stjepa- nom II Kotromanićem. Glavni bosanski rudnici se u izvorima javljaju baš u vreme Tvrtka. Neki su svakako nastali još ranije, za Fojnicu je, međutim, vrlo verovatpo da Je zasnovana od dvojice Sasa koji su je dobili u baštinu pre 1365. U svakom slučaju, pored stare Ostružnice, u Tvrtkovo vreme su radili Kreševo, Fojnica, Kamenica, Olovo i Srebrnica. Ovaj poslednji rudnik je već u ovo doba nadma- šavao sve ostale, i po obimu proizvodnje i po intenzitetu privrednog života koji je uz njega bujao. Brojnija nego u dr3'gim mestima, ovde je bila trgovačka naseobina Dubrov- čana, koja je rasla primajući u svoju sredinu istaknutije i bogatije domaće zanatlije i trgovce. Duorovčani koji su ovde delovali ponekad čitav niz godina, bili su zakupnidi kraljeve srebrničke carine, koja je pred kraj 'Gvrtkoze vlade donosila oko 8.500 perpera.


Duorovački trgovci su često oili i vlasnici rudš^č- kih okana ili njihovih delova. Vreme kad su proizvodnju vodili rudari udruženi u „varkove“, zajednice u kojima su srazmerno svome udelu u troškovima dobijali deo prihoda, bilo je već prošlo. Na njihovo mesto su stugšli pojedinci ili trgovačka društva, preduzimači i finansijeri, koji su trgovali ne samo rudarsklm proizvodima nego i rudnicima. Za rad u rudnicima je regrutovano domaće stanovni- štvo. Sasi su bili isuviše malobrojni i pripadali su, najverovatnije, krugu preduzimača i organizatora proizvodnje, kao što su bila dva brata Sasinovića, privremenph vlasnika Fojnice i dela rudnika u Ostružnici, koji su se na kraju pretvorili u dubrovačke trgovce.

Proizvodi bosanskog rudarstva, srebro, olovo i bakar, imali su odličnu pnođu. Najveću teškoću u ovo doba predstavljao je transport. Metali su oticali putevima prema Primorju, pre svega u Drijeva i Dubrovnik. Planinski ma- siv koji celom dužinom naše obale odvaja Primorje od unutraššosti mogle su da savlađuju jedino tovarne živo- tinje. Njih su vodili i unajmljivali „ponosnici", vlaški stočari iz Huma i susednih oblasti.1 Ovi organizatori ka- ravana bili su u drugoj polovini XIV veka još suviše malobrojni i nespremni da odgovore velikim zahtevima koje je postavljala naglo povećana rudarska proizvodnja. Zbog toga je dolazilo do sukoba među trgovcima i pokušaja nekih, kao što su bili 1376. zakupnici carina, da monopo- lišu sve vlahe za prevoz svoga olova. Ostali su smatrali da bi ih to upropastilo. Pošto je tada uvoz u Bosnu bio daleko manjeg obima, ponosnici su se čuvali toga da prazni u povratku prevaljuju ogromni put. Zahtevali su zato da* budu isplaćeni solju, glavnim uvoznim artiklom, naročito traženim u stočarskim područjima. Zalihe soli su i mnogo docnije bile nejednake i nesigurne, pa je u Dubrovniku opština priskakala u pomoć svojim trgovcima dajući, če- sto na kredit, znatne količine soli da bi se isplatili ponosnici koji su donosili olovo.

455 0(111А •Б.ИРКОВЈГБ

Bosanski metali su iz Dubrovnika i Drijeva odvoženi u Veneciju. U gradu na lagunama Dubrovčani su posle Ne- maca smatrani za glavne snabdevače metalima. Službeni propisi mletačkih vlasti posebno navode „nemački" i „du- brovački“ bakar. Samo u godinama velike mletačke krize, u ratu 1378—1381, balkanski metali su krenuli u drugom pravcu: prema Južnoj Italiji, Siciliji i Ankoni.

Ostali proizvodi bosanske privrede, koža, vosak, meso i stoka, nisu prolazili na tržištu tako lako kao vredni i traženi metali. Iako su se primorski gradovi, znamo to sigurno za Dubrovnik i Kotor, otimali o namirnice koje su donosili kraljevi podanici u gradove, i smatrali da su pred izgladnjavašem kad se takav uvoz obustavi, ipak je dolazilo do sukobljavaša trgovačkih interesa. JBudima iz zaleđa se činilo da cene po kojima se kupovala stoka nisu

za

VELIKI ZLATNIK KRALjA STEFANA TVRTKA.


njih povoljne. Brojni proizvođači iz redova vlaha i seljaka su se morali potčinjavati tržišnim cenama, a vlastela i vladalac, koji su takođe učestvovali u trgovini stokom, protestovali su u Dubrovniku i izbegavali njegovo tržište kad im je to bilo mogućno . Kralj Tvrtko je čak u Jedan mah zabranio da se bravi iz njegove zemlje izvoze u Dubrovnik, tražeći povišenje otkupne cene. Dubrovčani su se, razumljivo, protivili takvim intervencijama, i pre- til i da više neće kupovati i , čak , izdali tajno naređenje da se bravi iz Bosne ne kupuju i ne kolju,- Na kraju su ilak ustuknuli i propisali višu otkupnu cenu. Koliko je ovo pitanje u dubrovačko-bosanskim privrednim odnosima bilo značajno vidi se i po tome što je posle više od pola veka

jedan oblasni gospodar sumnjičio dubrovačke trgovce da su tajno utvrdili maksimalne cene za otkup stoke i preduzeo zbog toga drastične protivmere.

VELIKI ZLATNIK KRALjA STEFANA TVRTKA


Svi glavni proizvodi bosanske privrede slivali su se, dakle, putevima prema moru. Moralo je, nesumnjivo, i u ovo doba biti privrednih veza sa Ugarskom, za koju je Bosna bila vezana znatno povoljnijim linijama komunikacija, ali su one, nepoznate tako da je promet prema severu sasvim u senci trgovine s Primorjem. Na obali Jadrana su bile i polazne tačke bosanske uvozne trgovine. U ovo doba tkanine još nisu imale onaj značaj koji su imale docnije, bosanska sredina je još uvek bila suviše siromašna da bi mogla apsorbovati u većim količinama skup italijanski tekstil. Još početkom treće decenije XV veka tvrdilo se da Bosanci traže jevtine tkanine i zbog toga nasedaju i dobijaju tekstil lošeg kvaliteta. Upravo je Tvrtko preduzimao mere da unapredi domaće zanatstvo i dovodio iz Dubrovnika majstore tkačke struke i na taj način, uz tradicionalne za- nate, verovatno pokrenuo proizvodnju domaćih grubih tkanina, kojima se svet još jedno vreme morao zadovoljavati.2 U uvozu je glavno mesto zauzimala so, prodavana na „kumer- cima solskim", od starine utvrđenim mestima gde je bila dozvoljena trgovina ovim dragocenim artiklom. Drijeva, Dubrovnik i Kotor, tri najbliža kumerka, imala su veoma -malu proizvodnju u svojoj bližoj okolini, tako da je snabdevanje trgova zavisilo od dovoza soli iz Dalmacite, Albanije i Južne Italije. Veoma živ promet soli donosio je velike prihode vlasnicima trgova, zbog toga što je so prilikom prodaje „carinjena“, pri čemu je jedan nama nepoznat procenat odlazio gospodaru kumerka.

УСПОН И ШИРЕЊЕ БОСНЕ ( 1322—1391) 458

Bosanska teritorija je izlazila na Jadransko primogle od kojeg je toliko zavisila njena privreda, ali od toga nije imala nikakva preimućstva. Na obalskom pojasu bd Ne- retve do Boke Kotorske posedovala je samo neznatna naselja siromašnih seljaka i ribara. Dubrovnik u sredini toga pojasa, Drijeva i Kotor na njegovim krajevima, nisu bili pod vlašću bosanskog kralja. Grad pod Srđem je oduvek bio politički nezavisan od teritorijalnih država u zaleđu; trg na Neretvi morao je još u početku svoje vlade ustupiti kralju Lajoš}', a Kotor se u metežnim vremenima srpske istorije sam potčinio Ugarskoj. Sva tri privredna središta su bila pod ugarskom zaštitom, tako njihovo nasilno potčinjavanje nije moglo doći u obzir u okvirima normalnih odnosa sa Ugarskom. U jedan mah su se, međutim, prilike naglo promenile i pružile izvesne šanse za dobijanje jednog od tih dragocenih privrednih centara.

Daleko od naših obala izbio je 1378. jedan sukob iz- među Venecije i Đenove, starih suparnika, oko ostrva Te- nedosa, koje je vizantiJski car Jovan V Paleolog ustupio na ime nekih svojih dugova Mlečanima. Đenovljani su smatrali da su time ugrožene njihove kolonije na obalama Crnog mora pa su zagazili u otvoreni rat s Venecijom. U sukob se uskoro umešala i Ugarska na strani Đenove, tako da je čitava Dalmacija bila izložena opasnosti da postane ratno poprište. Dubrovnik je i kao vazal Ugarske i kao mletački konkurent bio, razume se, u taboru neprijatelja Venecije. Na našoj obali, koja je od Kvarnera pa sve do Kotora bila pod vlašću ugarskog kralja ili šegovih vazala, Venecija je našla slabu tačku na krajnjoj periferi;ji, u gradu Kotoru, koji se tek 1371. potčinio Ugarskoj. Mle- tačka flota je sredinom avgusta 1378. zauzela grad i izazvala veliki strah u Dubrovniku.


Venecija se u tim danima trudila da privuče bosanskog kralja na svoju str^nu. Neke njene diplomatske slscije su morale dati povoda da se prošire glasovi kako je bosanski kralj ušao u savez s Venecijom. Tu glasinu su uplašeči Dubrovčani preneli čak i kralju Lajošu, iako je Tvopso upravo tada ponudio da pošalje 300 ljudi za odbranu Stona od eventualnog venecijanskog napada. Bosansku pomoć su tom prilikom odbili sami Dubrovčani, jer je neposredna opasnost već bila prošla. I docnije je Tvrtko nudio i slao svoje ljude da pojačaju odbranu Stona (u septembru i decembru 1378. i februara 1379); njegovih hiljadu ljudi su predstavljali početkom 1379. jedinu odbranu, jer je bila izostala pomoć hrvatsko-dalmatinskog bana. Ipak Dubrov- čani se nisu do kraja oslanjali na svoga suseda. Ugarskom poslaniku su u novembru govorili da im je Tvrtko pružao pomoć kad su zatražili, ali da se boje da je sada zauzet „onim što je preduzeo u srpskom kraljevstvu" i da im je zbog toga dalji nego što je ranije bio. Gla^nu pomoć očekuju zato od hrvatsko-dalmatinskog bana. Izjavu da Tvrtko mora da se brine o svojim interesima u srpskom kraljevstvu ponovio je i dubrovački poslanik ugarskom kralju. Na žalost, ostaje sasvim nepoznato kakve su to bile Tvrtkove intervencije u Srbiji. Verovatno su bili neki sukobi sa Zetom gde je, početkom te godine, umro Đurađ Balšić. U svakrm slučaju, Dubrrvčani su u svojoj oceni opet pogrešili, jer im je u sledećim mesecima Tvrtko više pomogao nego hrvat-

8 S. Ćirković: Istorija srednjovekovne bosanske države sko-dalmatinski ban Nikola. To mu, ipak, nije smetalo da održava veze i s Kotorom koji je bio pod mletačkom vla- šću. Zato su Dubrovčani smatrali za potrebno da interve- nišu u Ugarskoj, moleći da kralj Lajoš uredi sa svojim rođakom, kraljem Raške i Bosne, da niko ne nosi namirnice (mislilo se pre svega na meso i sir) u Kotor, jer bi inače Venecija mogla tamo snabdevati svoje brodove i napadati otuda dalmatinske gradove.

Kriza oko Kotora se naročito zaoštrila krajem 1378. i početkom 1379, kada su u Dubrovnik prispele i kraće vreme boravile đenovljanske galije.


Bilo je tada glasova u Dubrovniku koji su tražili „konačno uništenje“ Ko- tora. Preovladali su ipak umereniji elementi, utoliko lakše što su neki Kotorani uputili tajno poslanstvo u Cavtat i tu Dubrovčanima i đenovljanskim zapovednicima obećali da će zbaciti mletačku vlast i vratiti se pod okrilje ugarskog kralja. Obećanje da će uhvatiti i predati svoga kneza Venecijanca i istaći ugarske zastave, Kotorani nisu održali. Za njih se opasnost smanjila čim su otplo- vili đenovljanski brodovi. I posle toga, doduše, dubro- vačka galija hvatala je brodove i blokirala Boku, ali neposredne opasnosti za osvajanje grada nije bilo.Kotorani su tada promenili orijentaciju i počeli da traže izlaz iz svoje još uvek teške situacije u pregovorima s kraljem Tvrtkom. Njihov poslanik, jedan vlastelin iz porodice Buća, koja je docnije dala kralju jednog protovestijara, obećavao je Tvrtku da će se grad predati njegovoj vlasti i „pravio druge velike predloge“, kako su se žalili Dubrovčani. Ta ponuda je morala biti izvanredno pri- mamljiva za kralja koji je na ovaj grad polagao pravo kao na deo države svojih „praroditelja“, i kojem bi gradske solane, trg i iskusni poslovni ljudi znatno unapredili privredu i finansije. Opasnost od političkih komplikacija nije bila naročito velika jer bi grad oduzeo od Venecijanaca, neprijatelja svoga vrhovnog gospodara. Glavnu prepreku ostvarenju čitavog plana predstavljali su u stvari Dubrov- čani, zato se kotorska kombinacija s Tvrtkom odmah okrenula protiv Dubrovnika. Umesto da blokira Kotor i spreči dovoz namirnica, kako su Dubrovčani tražili pre nekoliko meseci, kralj je zaustavio prirodni promet između zaleđa i Dubrovnika, i na taj način doveo Dubrovčane u situaciju da se žale da su izgladneli. Dubrovčani, razumljivo, nisu ostali pasivni, već su u odgovoru na tu meru zabranili da trgovci i roba iz Dubrovnika odlaze u Bosnu. Protiv dubro-vačkog postupanja prema Kotoranima stigle su, verovatno od Tvrtka, žalbe ugarskom kralju, tako da su se Dubrovčani u junu 1379. morali izvinjavati kralju i hrvatsko-dalma- t inskom banu pravdajući svoje postupke.


U tim danima su Kotorani, pod utiskom vesti o porazu mletačke flote kod Pule i u strahu od đenovljanskih galija koje su se ponovo zadržavale u Dubrovniku, zbacili mle- tačku vlast i pokorili se neposredno kralju Lajošu. Tvrtkovi planovi o dobijanju Kotora izjalovili su se isto onako kao i dubrovačke želje da trajno onemoguće kon- kurentski grad. Ni bosanski kralj ni Dubrovnik nisu posle toga digli ruke od Kotora, prvi je usrdno pomagao mletačku posadu s kapetanom zatvorenu u kotorskoj tvrđavi, a drugi je preko volje primio kotorske građane za prijatelje, ali im energično zabranio da dovoze so u svoj grad. Odnosi između Tvrtka i grada pod Srđem nisu se bitno promenili. Dubro- vačka vlastela je i njemu dala neko objašnjenje o Kotoru, a zatim uputila i poslanstvo, čiji cilj je bio da povrati neko srebro koje je oduzeo kralj za koga se inače govorilo „da niko ne može da se požali da mu je učinio nasilje“. Tek u jesen je došlo do velike uzbune i panike u Dubrovniku, jer se čulo da dolazi kraljeva vojska da napadne gradsku teritoriju. Dramatične mere obezbeđivanja su bile suvišne, jer je vojska pod jednim kraljevim vojvodom i županom dolazila u stvari u Treoinje da zavede red narušen pljačhom jednog lokalnog vlastelina. Umesto da se brane od bosanske vojske, Dubrovčani su se našli u položaju da posreduju.Vojni odred koji je toliko uplašio Dubrovčane bio je očigledno jedna kaznena ekspedicija koja lepo ilustruje sredstva kojima je kralj obezbeđivao svoj uticaj na pojedinim delovima svoje prostrane države. Vojvode i župani bili su u ovom periodu kraljeve vladavine poslušni izvr- šioci njegove volje. Sam kralj je početkom jeseni bio zauzet u jednom daleko većem poduhvatu, sredinom septembra 1379.3 on je boravio „pod Spužem u Zeti“, dakle, na teritoriji Balšića. Kako je tamo dospeo nije jasno, verovatno je to samo jedna karika u lancu uzajamnih neprijateljskih akcija začetih još početkom 1377. kad je Tvrtko zauzeo Trebinje, Konavle i Dračevicu. Ako je ovom prilikom bio u ratnom pohodu, prodro je neosporno vrlo daleko i, najverovatnije, završio ratovanje u svoju korist. Izvori nas, na žalost, ostavljaju sasvim na cedilu. O Balšićima u ovim godinama nemamo skoro nikakvih vesti, a iz malobrojnih indicija se može zaključiti da je Balša II u ve

462 СИМА •БЈСРКОВ1ГЛ

-likom ratu na Jadranu imao držanje slično Tvrtkovom, ra- čunao se u dubrovačke i ugarske prijatelje, ali je isto tako održavao veze sa Venecijancima, koji su čak za vreme rata boravili u njegovim gradovima.

Rat između Venecije i Đenove i njenih saveznika više nije neposrednije uticao na odnose Bosne i njenih suseda. Dubrovčani su još>koji put bili uznemiravani kretanjem mletačkih brodova u obližnjim vodama, naročito od kako je ratna sreća prešla na stranu Venecije, ali više nisu preduzimali izuzetne mere za odbranu, niti tražili pomoć od suseda. U Kotoru, izuzimajući jednu pobunu gradskog puka protiv vlastele, nije takbđe bilo važnijih promena. Mletačka posada se povukla iz tvrđave i kada je u torinskom mirovnom ugovoru iz avgusta 1381. određeno da Kotor pripadne ugarskom kral>u, time je samo ozakonjeno stvarno stanje.4 Kralj Tvrtko se u pogledu Kotora našao u istoj situaciji u kojoj je bio pre mletačkog osvajanja. Osim toga, u godinama rata iskrsle su neuobičajene teškoće za bosansku privredu: Kotor je gotovo čitavo vreme bio bloki- ran i ekonomski skoro neaktivan, a Dubrovnik je gotovo punu godinu dana držao na snazi zabranu trgovanja s Bo- snom. Pošto su Bosancima bili verovatno zatvoreni putevi ka zetskim gradovima, preostala su jedino Drijeva i za iz- voz bosanskih proizvoda i za snabdevanje potrebnom solju. -Trg na Neretvi je, međutim, bio pogodan i pristupačan samo jednom delu bosanske državne teritorije.


Neuspeh u borbi za Kotor i teškoće sa primorskim tržištima navele su kralja Tvrtka da položi temelje naj- mlađem srednjovekovnom gradu na istočnoj obali Jadrana. U prvoj polovini 1382. godine, posle nekog ratovanja koje je nagonilo stanovništvo iz krajeva bližih Primorju da se sklanja na dubrovačku teritoriju, a dubrovačku vladu da zabrani odlazak u Bosnu, Tvrtko je završio jednu tvrđaiu u malom zalivu kod ulaza u Boku Kotorsku. Utvrđenju na obali župe Dračevice, nazvanom po imenu svetog Stefana u kome je kralj gledao zaštitnika svoje krune i srpskog kraljevstva, namenjena je bila drukčija uloga od one koju su imale brojne tvrđave širom kraljevine. Tvrtko je odlučio da tu pod gradom — kojem je zauvek ostalo ime Novi — u blizini rečice Sutorine otvori trg soli, što bi, samo po sebi, izazvalo izrastanje novog privrednog središta. Početkom avgusta 1382. počeli su da pristižu prvi brodovi s tova- rima soli namenjene novom trgu, a zajedno s tim i prvi zapleti i teškoće.

Trgovci iz dalmatinskih ,gradova, zatnm Kotorani, a i italijanskk trgovci videli su u novom trgu zgodno mesto gde se so može prodavati u većim količinama, pa su ga, sasvim u skladu sa svojim interesima, mirno prihzatili. Sasvim drukčije je reagovao Dubrovnik, čija se zainteresovanost za režim trgovine solju ispoljila još 1379. kada je oružanim brodom sprečavao dovoz soli u Kotor, koji je baš tada došao ponovo pod vlast ugarskog kralja. Dubrov- čani su u novom trgu pre svega videli opasnu konkurenciju, naročito zbog toga što su finansijski interesi mogli bosanskog kralja navesti da svoje ljude pod pritiskom uputi isključivo na snabdevanje na svom novom trgu. Osim toga „kumerk solski“ u Sutorini nije imao nikakvih tradicija i remetio je ustaljeni režim u trgovini solju. Stari srpski vladari utvrdili su još u davnini da se so može prodavati samo na četiri poznata mesta: u Drijevima, Dubrovniku, Ko- toru i Svetom Srđu. Naravno, „stari zakoni“ nisu spreča- vali Dubrovčane da pokušaju da uguše stari kotorski kumerk, ali su im davali pravni osnov za borbu protiv novog trga u Sutorini. U. ugovornim poveljama, doduše, zabrana „divljih“ trgova soli javlja se tek posle ovog vremena, ali nema nikakve sumnje da su u vreme Nemanjića zaista isklju- čivo pravo prodaje soli imala četiri pomenuta mesta. Samo je u dubrovačkoj argumentaciji namerno izostavljana jedna važna okolnost: srpski vladari su taj režim održavali zbog toga što su imali udeo u prihodima ovih trgova solju. U Dubrovniku je


srpski kralj držao svoga carinika i ubi- rao polovinu svih prihoda od soli prodate ljudima iz za- leđa. „Kraljev kumerk“ se u Dubrovniku održao sve do vremena kneza Vojislava Vojinovića, a onda se ugasio. Dubrov- čani su se borili, očigledno, samo za jednu stranu ovog starog režima, za monopol koji je njima koristio, dok su preko prava srpskih kraljeva prelazili ćutke, začudo ovu slabu stranu njihove teze kralj Tvrtko nije iskoristio u pravnom dvoboju koji je izbio.5

Bosna, naravno, nije ranije imala nikakvog uticaja na gradove i trgove Primrrja, pa ni na „trgove solske". Sta- nrvnici Brsne su se u Dubrrvniku snabdevali na rnrj polovini kumerka koja je pripadala dubrovačkrj rpštini. Zatr je Tvrtkr mrgar biti przvan na prštrvanje starih utr- vrra i starog režima u trgovini solju samr u svrm nrvrm svojstvu srpskog kralja. On se sam potrudir da se prjavi prema Dubrovniku kao naslednik prava svrjih prarrditelja „gospode srpske“. Kratko vreme posle svoga krunisanja on je Dubrovniku izdao povelju kojom je potvrdio sve prethodne ugovore srpskih i bosanskih vladara i preneo na sebe „srpski“ ili „svetodmitarski dohodak“ od dve hiljade perpera, isplaćivan srpskim vladaocima već od XIII veka. Tvrtko, takođe kao .naslednik srpskih vladara, pokretao je i pitanje ostrva MJêta, koje su Dubrovčani u tišini, bez ikakvih ugovora, potčinili svojoj vlasti. Da su Dubrovčani u ovim pregovorima o trgu soli pod Novim, o kojima nam prepiska inače nije sačuvana, insistirali na kraljevoj obavezi da poštuje sve ranije srpske ugovore vidi se iz či- njenice da je njegovim’ poslanicima pokazivana i čitana „velika povelja" Tvrtkova iz 1378. a to pokazuje i tekst Tvrtkove isprave kojom se ovaj spor završio.


Za vreme dok su se u pregovorima u Bosni suočavali pravni argumenti i jedna i druga strana su preduzimale i praktične mere za zaštitu svojih interesa. Dubrovčani su zadržavali brodove natovarene solju namenjene novom trgu i otkupljivali njihov tovar. Postavili su čak oružanu galiju da spreči dolazak takvih brodova pod novi grad i slali svoje glasnike u Trogir, Split, Šibenik i Zadar sa zahtevom da se ne šalje so na nezakoniti trg. Kralj je sa svoje strane pokušavao da u Veneciji pribavi dva naoou- .žana brigantina, koji u taj mah nisu mogla imati drugu namenu osim da brane kraljev novi trg. Ali pošto brodove u julu 1382. nije dobio, nije mogao ni sprečiti intervencije dubrovačkih brodova na moru. Odnosi su postali veoma zategnuti. U jesen su Dubrovčani preduzimali neuobiča- jene mere za obezbeđivanje grada i teritorija i pregovarali s dalmatinskim gradovima o savezu koji bi bio uperen u isto vreme i protiv Venecije i protiv bosanskog kralja. Na- petost je trajala samo kratko vreme, jer je kralj već po- četkom novembra popustio, a 2. decembra 1382. izdao i sve- čanu povelju kojom je sam zabranio da se so prodaje pod gradom Novim u Dračevici, s motivacijom koju su diktirali Dubrovčani.0 Iako je i posle povelje poneka barka sa solju došla u Novi, poduhvat u celini je propao. Novi grad nije odigrao ulogu koju mu je kralj namenio isto onako kao što nije poneo ime koje mu je dao. Bilo je potrebno da prođe još sedam decenija dok jedan oblasni gospodar nije, mnogo od- lučnijim i bezobzirnijim merama, nastavio Tvrtkovo delo i od Novog stvorio pravo privredno središte koje se odr- žalo i raslo u sledećim stolećima.

Na kraljevo popuštanje su, verovatno, delovali događaji koji su nagoveštavali velike promene. Usred Tvrtkovog natezanja s Dubrovčanima , 11. septembra 1382, umro je ugarski kralj Lajoš, koji nije imao muških naslednika. Krize u velikoj ugarSkoj kraljevini bile su na pomolu, a istovremeno s tim su rasli izgledi da će Bosna dobiti stare i dobro uhodane trgove u Drijevima i Kotoru.

Kotor u prvi mah nije dolazio u obzir, jer ga je od oktobra 1382. sve do sledećeg proleća držao pod opsadom Balša Balšić. Nije jasno kako je kralj Tvrtko postupio s Drijevima i teritorijom kotu je 1357. morao ustupiti kralju Lajošu. Trg u kojem je ponekad boravilo i po dve stotine trgovaca, i koji je "jopg banu Stjepanu donosio 6000 perpera godišnje, dakle dve trećine onoga što su Tvrtku davali srebrnički rudokopi,


predstavljao je veoma privlačnu metu. Drijeva su sasvim sigurno došla pod bosansku vlast još za vreme Tvrtka, ali nije poznato da li se to desilo ubrzo posle smrti kralja Lajoša. Promena vlasti u trgu na Neretvi, punom dubrovačkih lrgovaca, nije, za- čudo, ostavila traga u dubrovačkim arhivskim knjigama. U proleće 1383. bosanski kralj je preduzimao nove korake oko stvaranja svoje flote. U Veneciji je kupio jednu laku galiju, a zatim poručio da se izgrade još dve, i uzeo, uz pristanak venecijanske vlade, jednog mletačkog patricija za svoga admirala. Stvaranje pomorskih snaga i podizanje Svetog Mihaila, jednog novog grada blizu današnjeg Opu- zena, poznatog više pod imenom Brštanik, pokazuje da je Bosna već tada imala pod svojom punom kontrolom donji tok Neretve.Nije samo sudbika Drijeva i zapadnog dela Huma nejasna, već i čitav razvoj odnosa Bosne prema Ugarskoj u prvim godinama posle smrti kralja Lajoša. Situacija s kraja Tvrtkove vlade ne može se prenositi na ovaj period u kojem su ugarske unutrašnje teškoće već sasvim izrazite. Ugar- sko-poljska unija se odmah raspala i u Ugarskoj je na presto došla Marija, trinaestogodišnja kći pokojnog kralja, dok je stvarnu vlast vršila stara kraljica, Tvrtkova rođaka. Novi režim od samog početka nije bio popularan, naročito u hrvatskim zemljama. Kraljice su se oslanjale na kliku velikaša, najviše na Nikolu Gorjanskog, i time izazivale nezadovoljstvo većine drugih; pojačavale su ga još više naglim i neopravdanim smenjivanjem ličnosti na državnim i dvorskim položajima. Nezadovoljnom plemstvu se ukazi

СТЕЋАК. СКЕНДЕР ВАКУФ.

-№!R)STEĆAK, GORNjE BARE (TRESKAVICA).

468 СИМА ЋИРКОВИ-Б

A vala prilika da oslabi i ublaži čvrstu i strogu kraljevsku vlast koju su izgradili Anžujci. U toku 1383. i 1384. polagano se obrazovao tabor nezadovoljnika, ali on još nije imao ni vođstva, ni jasnog političkog programa. Sem jedne kratkotrajne i neuspele pobune vitezova Jovanovaca iz Vrane kod Zadra, predvođenih od priora Ivaniša Paližne (1383) i jedne manje ravere u Zadru (1384) oni nisu preduzimali neke akcije.

U vreme ovog vreša u Ugarskoj i Hrvatskoj Tvrtko se držao pomirljivije nego što se obično misli. Još 1385. on Codvlači svoju vernost ugarskim kraljicama, „svojim pre- dragim sestrama“, i seća se zakletve koju im je položio. Ugarsku vrhovnu vlast, sudeći po tome, još formalno nije bio zbacio, iako ona više nije imala praktičnog značaja. Više nije bilo snage koja bi bila u stanj^ da ga natera na poštovanje vazalskih obaveza. Kraljice su zbog toga, zazi- rući od njegove snage, ustupcima obezbeđivale naklonost svoga rođaka. U proleće 1385. priznale su mu pravo na Ko- tor, koji je nešto ranije, danas u nepoznatim okolnostima, verovatno u borbama protiv Balše Balšića, potčinio svojoj vlasti.

Već od smrti kralja Lajoša Ugarska nije bila u stanju da pruži zaštitu Kotoru. Dubrovčani su nalazili da nema praktično svrhe da namesniku dalmatinskog bana


Ditrihz' Bubeku javljaju o Balšinoj opsadi ovoga grada. Nije poznato da li je tom prilikom Balša nešto postigao s Kotorom. U jesen te iste 1383. godine bilo je veoma burno u krajevima između Dubrovnika i Boke. Početkom septembra kralj Tvrtko je slao dve hiljade ljudi protiv neke vojske u Tre- binju i Konavlima. Upravo u tim danima je došlo i do velike zategnutosti između Bosne i Dubrovnika. Za vreme dok su se vodili pregovori oko tributa, čije je povećanje Tvrtko izgleda zahtevao, nanela je kraljeva vojska neku štetu Dubrovčanima. Istovremeno je kralj primio poslanstvo novog dalmatinskog bana Stjepana Lackovića i ugovarao sastanak s njim. Iz mozaika fragmentarnih vesti o ovim zbivanjima nemoguće je stvoriti jednu celovitu sliku. Re- zultati su ipak jasni: Tvrtko je isterao neprijateljsku, svakako Balšinu vojsku iz svojih primorskih župa, docnije potčinio i Kotor, dobio ugarsku potvrdu i sredio odnose sa Dubrovnikom.Drijevski trg na Neretvi i grad Kotor našli su se tako 1385. najzad u rukama kralja Srbije i Bosne. Tvrtkoza država više nije imala samo kamenitu i skoro pustu obaluJadrana već i dva važna privredna centpa. Iako je s gledi- šta površine ovo teritorijalno proširenje bilo malo, njegov značaj za bosansku privredu i kraljevske finansije bio je vrlo velik.

13. BORBE SA ŽIGMUNDOM LUK.SEMBURŠKIM O DALMACIJU I HRVATSKU


U vreme kad se kralj Tvrtko obavezivao Nikoli Gorjan- skom da će ga pomagati protiv svakoga izuzev protiv svojih rođaka ugarskih kraljica, unutrašnji odnosi u Ugarskoj su ulazili u novu kritičniju fazu. Pomirenje između nezadovoljnih velikaša i kraljica i njihovih pristalica, postignuto sredinom 1385, bilo je veoma kratkog veka. Zagre- bački biskup Pavle Horvat, jedna od glavnih ličnosti u taboru kraljičinih protivnika, pozvao je, svakako uz saglasnost svojih istomišljenika, napuljskog kralja Karla Drač- kog, rođaka umrlog* kralja Lajoša, da pređe Jadran i dođe na ugarski presto na kojem su se nalazile nesposobne i omrznute žene. Karlo je prihvatio poziv i u jesen iste godine prešao u Hrvatsku, gde su mu bile najjače pristalice, i lagano se kretao prema Budimu. Gotovo u isto vreme, s druge strane, iz Češke, započeo je svoju akciju Žigmund Luksem- burški, sin cara Karla IV i verenik mlade kraljice Ma- rije. On je, po svemu sudeći, bio naročito mrzak stranci nezadovoljnih hrvatskih i ugarskih velikaša, koji su, u vreme kratkotrajnog pomirenja sa kraljicama, uspeli da ga sasvim eliminišu ugovorivši veridbu mlade kraljice s Lujem Orleanskim, sinom francuskog kralja. Žigmund se s tim nije pomirio već je krajem leta 1385. s vojskom svoga brata, češkog kralja Vaclava, provalio u Ugarsku, zapla- šio kraljice i iznudio ženidbu s Marijom.

Suprug mlade kraljice se ubrzo vratio u Češku tako da nije predstavljao prepreku dolasku Karla Dračkog u Bu- dim. Kraljice su prema svome rođaku pokazale istu slabost i neodlučnost kao i prema Žigmundu Luksemburškom. Pri- mile su ga na izgled srdačno, saglasile se pod pritiskom plemstva s Karlovim krunisanjem za kralja, a zatim orga- nizovale mučko ubistvo kojim je novi kralj uklonjen posle svega nešto više od mesec dana vladanja. Smrt kralja Karla izazvala je rtvrreni rascep i unutrašnji rat u Ugarskrj i nestabilnost koja je trajala skoro četvrt veka. Kroz to vreme, borba oko ugarskog prestola u najvećoj meri uticala je na odnose Bosne i Ugarske.


Pristalice ubijenog Karla Dračkog predvođene zagre- bačkim biskupom Pavlom Horvatom, njegovim bratom, neka- dašnjim mačvanskim banom Ivanišem i priorom Jovano- vaca iz manastira ^rane kod Zadra, Ivanišem Paližnom, energično su se latile oružja. Samo šest meseci posle krvavih događaja u Budimu, hrvatski buntovnici su postigli jedan izvanredno važan uspeh. Krajem jula 1386, nedaleko od Đakova napali su kraljice praćene najodanijim privrženicima, pobili svoje ogorčene protivnike, a Ma- riju i Jelisavetu zarobili i odveli u tvrđavu na morskoj obali Novigrad. U državi je posle toga nastao potpuni haos. Širom čitave zemlje obračunavali su se vojni odredi za- vađenog plemstva. Karlove pristalice su tražile da na presto dođe Ladislav Napuljski, sin ubijenog kralja; u Bu- dimu je grupa velikaša držala vlast u ime zarobljene kraljice, a iz Češke se vratio Žigmund Luksemburški da se bori za oslobođenje Marije i da se popne na ugarski presto.

Do toga vremena su već i susedne države zauzele stav i mešale se u unutrašnje ugarske sukobe. Nasuprot Veneciji koja se opredelila za kraljicu i njenog muža Žigmunda, Tvrtko je pomagao njihove protivnike u Hrvatskoj. Najra- nije vesti o bosanskom angažovanju odnose se na Hrvoja Vuk- čića, sina Vukca Hrvatinića, kome je kralj Tvrtko još 1380. dao dostojastvo velikog vojvode bosanskog. Vojvoda iz Donjih Krajeva je zajedno s bratom Vukom neposredno uče- stvovao u borbama na strani Horvata i Paližne. Kad se Tvrtko orijentisao protiv budimskog dvora iskrslo je odmah i pitanje odnosa prema teritorijama i gradovima ugarske kraljevine. Prilika za novo proširenje bosanske državne teritorije bila je izvanredno povoljna, ali je Tvrtko nije koristio u samom početku. Za sve vreme dok su hrvatski ustanici postizali uspehe on se zadovoljavao time da ih pomaže. Ali od kako je Žigmund Luksemburški, pošto se u proleće 1387. krunisao za kralja, počeo da po- stiže ozbiljnije uspehe, bosanski kralj je sam nastavio borbu privremeno potisnutih ustanika. Luksemburžanin je imao u svojim akcijama snažnu podršku Venecije, njene galije su omogućile uspešnu opsadu Novigrada i oslobo- đenje kraljice Marije u leto 1387. Pored toga Venecija je aktivno pomagala Žigmunda u dalmatinskim gradovima, ocenivši da se sama, posle velikih kriza koje je preži- vela, ne može upustiti u osvajanje koje bi neminovno izazvalo teške zaplete i ratove. Poslanici Venecije su uve- ravali dalmatinske gradove da treba da ostanu verni zako- nitoj kraljici i kralju, a brodovi Republike su u isto vreme ometali


veze hrvatskih velikaša i napuljske kraljevine. Uplitanje Venecije nije ostalo bez rezultata: u zreme kad je Žigmund privremeno uspostavio kontrolu nad Hrvatskom, a Horvati i Paližna preneli poprište ratovanja na istočnu Slavoniju, gde su ih pomagali kralj Tvrtko i knez Lazar, dalmatinski gradovi su odlučno stajali na strani Luksemburgovca.

Odlučivši da se bori protiv Žigmunda i Marije, Tvrtko je težište čitavog svog delovanja preneo u Dalma- ciju. Dubrovnik, koji je takođe ostao lojalan kraljici Ma- riji i Žngmundu, opkoljen sa svih strana bosanskom teritorijom, ostao je po strani. U proleće 1387, pre nego što je započeo ofanzivno delovanje prema Dalmaciji, obnovio je ugovore s gradom, uključivši u tekst ugovorne isprave i dubrovačko obećanje da će pružiti utočišta u svome gradu i braniti ga od svakoga osim kraljice Marije.1 Prema ovom gradu Tvrtko nije pokazivao neprijateljstvo ni u danima najogorčenije borbe sa Žigmundom, dopuštao je čak da du- brovačka poslanstva upućena protivniku prelaze preko njegove teritorije.Prvi značajan rezultat postigao je bosanski kralj u julu 1387. primivši pod svoju vlast Klis, koji je i ranije, nasuprot ostalim gradovima stajao uz Ivaniša Paližnu. Gradu je potvrdio sve privilegije i autonomiju, a u tvrđavu smestio bosansku posadu. Zauzimanje Klisa imalo je veliki značaj za dalje borbe, jer je bio otvoren pristup Splitu a ujedno presečene veze ovoga grada sa unutrašnjošću Hrvat- ske. Bosanske čete su pustošile splitsku gradsku teritoriju, oslobodile Paližninu Vranu od opsade Žigmundovih pristalica i zatvorile svoje protivnike u grad Nin. Stra- dalo je i zadarsko gradsko područje. Gradovi su, znamo to po primeru Splita, najcrnjim bojama slikali svoj položaj. Neprijateljska vojska je opustošila njive, posekla vino- grade i drveće, uništila kuće i mlinove i sprečila svaki saobraćaj sa zaleđem. Pa ipak nisu bili spremni da kapi- tuliraju pred bosanskim kraljem. Pristajali su da mu ukažu svaku počast, ali samo da se ne odmetnu od kralja Žigmunda u kome su gledali svoga zakonitog vladara. Otpor gradova su pojačavali glasovi o uspesima Žigmunda na se-

473 СИМА ЋИРКОВИГБ

veru i nada da će im doći u pomoć s velikom vojskom. Za ovom pomoći s}' vapili preko svojih poslanika upućenih početkom 1388. u Ugarsku.

S druge strane, ni Tvrtko nije postigao do kraja 1387. nikakav znatniji uspeh osim zauzeća grada Ostrovice sredinom decembra. U proleće sledeće godine, Tvrtkovi i Pa- ližnini odredi su>nastavili s pustošenjem i pljačkanjem gradskih teritorija sve do zidina. Split je čak sredinom godine očekivao i opsadu s mora od Tvrtkovih galija iz- građenih u Kotoru. Izvesnu popustljivost je i tada pokazivao jedino Trogir u kojem sz' Žigmundove pristalice bile potisnute zg krvavom su-kobu jot krajem 1387. Ali ni ovaj grad nije preuzimao nikakve konkretne obaveze već je samo održavao veze s bosanskim kraljem i posredovao u njegovim odnosima s drugim dalmatinskim gradovima. Još jednom sz' gradovi zavapili za pomoć i počeli da traže od Žigmunda da im, utsoliko ne može da pomogne, dopusti da se sami iz- vuku iz nevolje „bez ljage izdajstva“. Žigmund je uvek obe- ćavao pomoć, ali nije bio u stanju da nešto stvarno preduzme u Dalmaciji. Vojska koju je pod Ladislavom Lošon- cijem, „gubernatorom Dalmacije i Hrvatske", poslao u Za- dar krajem 1388. bila je suviše malobrojna i, sa svim po- jačanjima iz gradova, nedorasla da se uspešno bori s vojskom kralja Tvrtka i njegovog bana Hrvatske i Dalmacije, Ivaniša Paližne. Neefikasan je ostao i savez koji su sami gradovi ranije bili sklopili za odbranz' od Tvrtka. Split, Skradin i Šibenik su se udružili sa skradinskim, bribirskim i krbavskim knezovima, Žigmupdovim pristalicama, da se pred neprijateljskom navalom zajednički održe U vernosti kralju Žigmundu.


Posle neuspeha Ladislava Lošonca, gradovi više nisu imali nikakve nade na oslobođenje od -Tvrtkovog pritiska. Zato su u martu 1389. na njegov poziv da se potčine uputili poslanike i pokušavali da makar odlože trenz^tak konačne odluke, uzdajući se još uvek u neki preokret. Svaki grad je mnogo polagao na to da postupa kao njegovi szgsedi i trudio se da bude među poslednjima koji će promeniti gospodara. Splićani su tako tražili da se poslednji potčine, oči- gledno da bi se jednom mogli pravdati da su najdzgže ostali verni svome gospodaru. Poslanici gradova su tražili da im se da izvestan rok kako bi upzgtili još jedno poslanstvo kralju Žigmztndu i molili ga za pomoć. Ukoliko je i tada ne dobiju potčinili bi se kraljz' Tvrtku. Bosanskm vladar im je izišao u susret i odredio rokove: Splitu je omogu- ćio da bude poslednji i dao mu je najkasniji rok, 15. jun 1389, dan svetoga Vida, kada je bosanska vojska daleko na istoku učestvovala u jednoj sudbonosnoj bici.

14. PRVI SUDARI BOSNE SA TURCIMA


Borbe vođene zapadno od bosanskih granica nisu prm- vukle na sebe svu pažnju politike kralja Tvrtka niti anga- žovale sve snage kojima je raspolagao. Kroz čitavo vreme Bosna je imala zaplete i teškoće na svojim istočnim granicama, samo su nam one daleko manje poznate. Opaža se, ipak, da su ova dva žarišta borbi uticala jedno na drugo: zatišje na istoku je omogućavalo jače angažovanje u Hrvat- skoj i Dalmaciji, isto kao što su opasnosti i ugrožavanja s istočne strane izazivale slabljenje bosanske aktivnosti prema dalmatinskim gradovima.

Potčinjavanje Kotora i ugarsko priznanje toga uspeha zaoštrili su neprijateljstvo s Balšom Balšićem, koji je osvajanje toga grada postavio takođe kao svoj važan cilj. Usled borbi između zetskog oblasnog gospodara i bosanskog vladaoca, nepoznatih čak i u najopštijim crtama, stradali su trgovci u tim krajevima i bio ugrožen normalan trgo- vački promet. To je konstatovala mletačka vlada i prihvatila se zato da na Tvrtkov poziv, u jesen 1385, posreduje za mir. Posrednička uloga Venecije nije mogla tom prilik(?m doći do izražaja, jer je Balša II Balšić poginuo u borbi s Turcima već u novembru te iste godine. Balšin naslednik Đurađ Stracimirović produžio je u odnosu na bosanskog kralja istu neprijateljsku politiku.


U tim godinama se već sve više javljaju Turci kao va- žan vojni i politički faktor. Sa svoje, još ne sasvim jasno omeđene teritorije u Trakiji sa centrom u Jedrenu, Osman- lije su preko zemalja svojih vazala u Makedoniji preduzimale pustošeće pohode na razne strane, pre svega prema jadranskoj obali i putevima koji su vodili na sever. Tvrtkova država je bila još daleko od turskog domašaja, štitio ju je pojas zemalja srpskih oblasnih gospodara — kneza Lazara i Vuka Brankovića, kao i zemlje Balšića, naj- više ugroženih u to doba i u najvećoj meri upućenih da se sporazumevaju s Turcima.

Ubrzo se pokazalo da udaljenost Turaka nije obezbeđi- vala Bosnu od njihovog pustošenja. Turski pljačkaški odredi su dospeli na bosansko zemljište pre nego što bi inače došlo na red zbog neprijateljstva između kralja Tvrtka i Đurđa Stracimirovića Balšića. O prvoj provali koja je u oktobru 1386. izazvala strah u Dubrovniku ne znamo, doduše, bliže podrobnosti; verovatno je i ona, kao i provala 1388. usledila na inicijativu Đurđa Stracimi- rovića.


Još pre nego što su uhvatili koren na evropskom tlu, Osmanovi T)fci su sebi krčili puteve stupajući u slu- žbu ili savez s nekom od zavađenih ili zaraćenih strana. Tako su postupali i mnogo docnije, čak i na nekoliko decenija pre nego što su postali gospodari Balkanskog poluostrva. Pored ratovanja za sebe, ratovali su i za drugoga i pojačavali na taj način razdor, politički haos i slabljenje balkanskih država. Feudalni gospodari i vladaoci opet, sa svoje strane, nisu propuštali priliku da se po- služe snagom turskih ratnika koji su svuda ulivali strah i trepet, da nanesu štetu i poraz svojim protivnicima. Je- dan od najranijih poznatih primera ovakvog uvlačenja Tu- raka u unutrašnje balkanske borbe je i provala na bosansko zemljište, završena turskim porazom 1388.

Već početkom avgusta 1388. osećala se opasnost od Tu- raka. Dubrovčani su uputili poslanika Đurđu Stracimi- roviću „zbog Turaka“ i istovremeno davali dozvole Tvrtko- vim ljudima iz susedstva da se sklanjaju u Dubrovnik ili Ston. Već 20. avgusta negde u blizini bio je turski zalo- vednik Šahin, pa je i njemu upućen poslanik. Sebe su Du- brovčani obezbeđivali pregovarajući s poslanikom Đurđa Balšića. Bili su zahvalni poslaniku zbog njegove misije „pregovaranja o Turcima za dobro i korist našu“. Bosanci kojima je turski udarac bio namenjen nisu zadržali tursku vojsku sve do Bileće. Tek tu je došlo do sudara između vojvode Vlatka Vukovića, po jednoj mnogo docnijoj vesti, 27. avgusta 1388. Izgleda, međutim, da se bitka u kojoj su Turci bili poraženi odigrala koji dan ranije, jer je u Du- brovniku 26. avgusta odlučeno da se kralju Žigmundu piše ",,novost“ o Turcima i rešeno da se oslobode uhvaćeni „Albanci" (Zećani i Arbanasi), koji su se nalazili, svakako, uz tursku vojsku. Posle toga se Turci više ne spominju skoro punih godinu dana.


Turska provala je izazvala promenu u odnosima između kralja Tvrtka i Đurđa StracJ-širovića. Pobeda nad Ša- hinom nije niukoliko umanjila pustošenja izvršena od turskih ratnika, niti je otklanjala mogućkost novih provala. Obe strane su pokazivale veću pomirljivost, tako da su se već početkom septembra pojavili Dubrovčani sa svojim posredovanjem. Poslanici Dubrovačke Republike u Bosni su dobili uputstvo da pregovaraju „o slozi i prijateljstvu'1 u ime Ćurđa Stracimirovića. Pregovori su zatim, bez du- brovačkog učešća, nastavljeni u jesen i proleće sledeće godine i najverovatnije završeni u martu 1389, kada jo kraljev poslanik knez Mirko Radojević putovao preko Du- brovnika u Zetu. Baš u to vreme je, kao što smo videli, Tvrtko pojačao svoj pritisak na dalmatinske gradove.

Drugi put se Tvrtko sudario s Turcima, izvan svoje državne teritorije, na zemljištu Vuka Brankovića, srpskog oblasnog gospodara. Nema nikakve sumnje da je Tvrtko ušao u rat s Turcima koji je doveo do bitke na Kosovu 15. juna 1389. kao srpski kralj, obavezan da štiti zemlje „roditelja i praroditelja svojih, gospode srpske". Nije, me~ đutim, poznato da li je i ovaj sudar imao širu diplomatshu predigru. Upadljivo je da se 1390. znalo da je Tvrtko ogor- čen na milanskog gospodara Đangaleaca Viskontija što je prethodne godine, dakle 1389, pružio Turcima pomoć kad su napali njegovu državu. Ovaj italijanski feudalac je bio isuviše daleko od naših krajeva da bi mu se mogla prm- dati neka važnija uloga u događajima, iako je dve godine ranije upućivao poslanika u Srbiju. Nije isključeno da je on bio samo karika u lancu saveznika mnogo bližih Bosni i srpskim zemljama. I kralj Žigmund Luksemburški je u vreme oko kosovske bitke organizovao pohod protiv „bosanskog bana'1.1 Verovatnije ostaje, uprkos ovim indicijama, da se turski pohod 1389. nastavljao na prethodne turske provale u Srbiju, pre svega na onu iz 1388. i 1386. kada je znatnija turska vojska bila potučena kod Pločnika u Toplici.


Bilo kakvi da su neposredni uzrocc turskom pohodu, sigurno je da su na strani branilaca na Kosovu bili i bosanski odredi, verovatna pod zapovedništvom vojvode Vlatka Vukovića. Među žrtvama u ovoj velikoj bici bilo je i bosanske vlastele. Još početkom XV veka bilo je poku- šaja da se iz turskog ropstva otkupe i oslobode pojedini Bosanci zarobljeni na Kosovu. Opšti udeo bosanske vojske ostaje nepoznat kao, uostalom, i skoro svi najbitniji momenti ove velike bitke. U sudaru su izgubili živote srpski knez Lazar i vladar Osmanlija Murat I.

O ishodu bitke izgleda i sami savremenici nisu imali jasne predstave. Veliki značaj se pripisivao pogibiji vladalaca i zbog toga je Muratova smrt bacila na Turke senku poraza. Kralj Tvrtko je bio potpz^no ubeđen da je njegova vojska i vojska srLskih oblasnih gospodara izvojevala veliku pobedu. U njegovim očima je čitav hrišćanski tabor na Kosovu predstavljao vojnu snagu srpskog kraljevstva kojem je on sam bio na čelu. U tom smislu je Tvrtko slao pisma hrišćanskim državama javljajući radosnu vest o svome velikom trijumfu. Sačuvan je ostao odgovor Firence, sti- lizovan od poznatog humaniste Koluča Salutatija, u kojem se hvale i slave — kraljevstvo Bosne kojem je palo u deo da „bije tako slavnu bitku i zadobije toliku pobedu", junaci koji su ubili Murata i kralj koga je posvetila „tako slavna pobeda kojoj se uspomena nikad neće izbrisati“.


Tvrtkova pisma nam više i izrazitije nego o samom kosovskom boju svedoče o shvatanju o obnovljenom srpskom kraljevstvu, čija je kruna prešla na bosanskog vladaoca. Ali, upravo tih dana je Tvrtkovo srpsko kraljevstvo, i inače više plod pretenzija i političke teorije nego realna tekovina, konačno srušeno. Lazarevi naslednici su postali vazali Muratovog sina Bajazita I, a Vuk Branković je, opirući se, doduše, još uvek Turcima, stupio u veze sa Žigmundom Luksemburškim, Tvrtkovim ljutim protiv- nikom.

Iza fiktivnog kraljevog trijumfa na Kosovu stajao je, u stvari, sumorni završetak njegove politike prema srpskim zemljama i njegove uloge naslednika Nemanjića. I jedno i drugo je, međutim, uskoro nadkrilila stvarna pobeda u Hrvatskoj i Dalmaciji.

15. TVRTKO I KAO KRALj HRVATSKE I DALMACIJE


Kao i mnogo puta ranije, angažovanje na istoku je imalo za posledicu popuštanje i slabljenje položaja na zapadu. Uskoro posle sudara na Kosovu, čiji je datum predstavljao rok za predaju Splita, grada koji je dobio privilegiju da se poslednji potčini bosanskom kralju, Tvrtko se našao na pozicijama na -kojima je bio krajem 1337. Rokove određene u proleće 1389. niko nije ni mislio da poštuje. Oslobođeni neposrednog pritiska, dalmatinski gradovi su odahnuli i izbegli neugodnu i opasnu promenu gospodara. Još nepo- voljnija okolnost za Tvrtka bila je štb je u julu 1389. Žigmundov ban Ladislav Lošonci razvio znatnu aktivnost i uspeo čak da zauzme važni Klis, kojim su Bosanci gospodarili godinu i po dana. Banova ofanziva je bila deo ši- reg Žigmundovog plana o ratu protiv „bosanskog banai, kako je ugarski kralj tada titulisao bosanskog vladaoca. U jesen je već Žigmund svoje napade uperio protiv Srbije i postigao tamo izvesne uspehe.

Kralj Tvrtko je morao opet, kao u početku svoje akcije u Dalmaciji, da započne s napadima i pustošenjem gradskih teritorija. U septembru je stradalo područje Zadra sve do gradskih zidina. Žigmundov ban Lošonci napadao je i opsedao manastir Vranu, uporište Ivaniša Paližne. Tu su se u novembru 1389. odigrali bojevi između Paližne i Bo- sanaca, s jedne strane, i Lošoncijevih ratnika potpomognu- tih odredom Zadran^, i krčkog kneza Ivana, s druge strane. Višestruki ogorčeni okršaji su se završili početkom decembra, pobedom bosanske vojske i .,sramnim“ bekstvom njenih neprijatelja. Uskoro zatim je povraćen Klis i kralj Tvrtho je mogao opet zahtevati od dalmatinskih gradova da mu se potčine.


Sami gradovi su, po oceni Mlečana, veoma sumnjali da će se moći odupreti bosanskom kralju. I upravo je Venecija, nekadašnji iskreni saveznik Tvrtkov, pokušavala da što više ojača duh otpora u gradovima. Ona je, s jedne strane, prenosila Žigmundu vesti o položaju gradova i podsti- cala ga na taj način, posredno ili neposredno, da se jače založi za njihovu odbranu, a uporedo s -tim je, s druge strane, savetovala gradove da ostanu verni svome gospodaru. Tek vrlo bojažljivo i okolišno počela je Republika da ispituje mogućnosti da i sama za svoj račun nešto preduzme u Dalmaciji. Njene lagane i oprezne korake su, me- đutim, preduhitrili događaji.

U veoma iskidanom lancu očuvanih vesti o odnosima Tvrtka i dalmatinskih gradova, prve nove karike su iz aprila 1390. Tada su već gradovi stupili u veze s kraljem i pokazivali spremnost da se predaju. U Trogiru je čak boravio Tvrtkov ban Ivaniš Paližna i vodio prethodne pregovore sa Splićanima i Trogiranima. Početkom maja

СИМА 'Е.ИРКОВКБ

ŠIREŠE BOSNE U XIV VEKUVeliko veće splitsko donelo je odluku da primi


.vrhovnu vlast Tvrtkovu i da mu u tom smislu uputi svoje poslanike. Više se nije postaljalo pitanje da li će se pot- činiti ili ne, već se raspravljalo o uslovima. Želja Spli- ćana je bila da se stvari urede tako da budu „na čast bosanskog kraljZ i n& korist njihovog grada“. Ubrzo zatim su u istom smislu doneli odluke i Trogir, gde je protiv Bospe postojala prilična opozicija, zatim Šibenik i ostrva Brač, Hvar i Korčula.

Tvrtko je u pogledu uslova imao za sve gradove jasnu i sasvim jednostavnu liniju: potzrđivao im. je oblik autonomije i sve privilegije koje su imali u vreme kralja La- joša. On se pojavljivao kao zakoniti naslednik ranijih gospodara gradova i nije uvodio nikakve novine. Delikat- niji je bio njegov položaj kad je trebalo regulisati odnose među samim gradovima, koji su sada skoro svi bili pod njegovom vlašću. Klis i Omiš, od ranije pod bosanskom vla- šću, imali su stare sporove sa Splitom oko granica gradske teritorije. U početku je Tvrtko izlazio u susret željama Omišana i Klišana i potvrdio im granice onako kako su ih oni sami tražili; kada je, međutim, primio Split pod evoju vlast bio je prisiljen da štiti i interese Splićana i da čitavo pitanje granica rešava iz osnova.


U prvoj polovini juna 1390, kralj Tvrtko je u Sutjesci izdao svoje povelje gradovima. U povelji za Sgtlit su bile opisane i granice između ovoga grada i njegovih suseda Klisa i Omiša. Docnije su četiri kraljeva vlastelina utvrdila i obeležila granice i uvela Splićane u posed teritorije, prostranije nego što je ikad ranije bila.

Tvrtkovi zahtevi da mu se potčine dalmatinski gradovi bili su pravno zasnovani na nepriznavanju Žigmunda Luk- semburškog za ugarskog kralja. Bosanski kralj je bio najte- šnje povezan s taborom pristalica Karla Dračkog, koji su tražili da na ugarski presto dođe Ladislav, maloletni sin ubijenog kralja. Vođe hrvatskog plemstva su bez svake sumnje pridobile i Tvrtka za svoje shvatanje, te je i on u Ladislavu video zakonitog ugarskog kralja. Mlečani su čak tvrdili da Tvrtko sve što čini u Dalmaciji čini u ime napuljskog kralja. Bosanski vladalac je neosporno bio u tesnim vezama s Napuljem i pojavljivao se kao posrednik između Napulja i Venecije, ali potčinjavanje dalmatinskih gradova nije pokušavao da legalizuje pravima svoga formalnog vrhovnog gospodara. Isprave iz kratkog intervala između potčinjavanja gradova i kraljeve smrti pokazuju da se on sam smatrao kraljem Hrvatske i Dalmacije. Kraljev-


i stva Hrvatske i Dalmacije, združena dotle s krunom Ugar- ske on je uneo u svoju titulu skovanu posle krunis&nja za srpskog kralja. U toku 1390. on se javlja u nekim sačuvanim latinskim aktima kao „s!e1 jdgaâ Kazae, Voepe, Va1ta1ae, Sgoaće, MagŠteîe e1s. geh ts1uŠ5“.

Tvrtko je stvarno vladao dalmatinskim gradovima, osim Zadrom, i najvećim'delom stare hrvatske državne teritorije u dalmatinskom zaleđu. O Tvrtkovoj veoma kratkoj vladavini nad Dalmacijom i Hrvatskom — trajala je svega de- vet meseci — sačuvano je vrlo malo podataka. Nema sumnje da je istupao i kao zaštitnik katoličke crkve. U leto 1390, primio je u Sutjesci splitskog nadbiskupa Andriju Gvalda i izdao mu povelju kojom je uzeo pod svoju kraljevsku za- štitu posede i prihode splitske nadbiskupije. Uz banove Ivaniša Horvata i Ivaniša Paližnu, imao je i svoga „vojvodu kraljevstva hrvatskog", bio je to srodnik banske porodice Pavle Klešić, koji se još mnogo docnije isticao u bosanskom političkom životu. Na teritorijama u hrvatskom zaleđu Tvrtko nije onako poštovao zatečeno uređenje kao u dalmatinskim gradovima. Jedan izuzetno sačuvani podatak pokazuje da je pod Tvrtkovom vlašću oko Zrmanje, na krajnjoj periferiji velike države, bio uveden bosanski danak od jednog dukata godišnje po ognjištu.


Spoljna politika poslednjih meseci Tvrtkove vlade bila je usmerena prema završavanju poduhvata u Dalmaciji i stvaranju uslova za trajno očuvanje postignutih tekovina. Izvan bosanske kraljevine ostao je Zadar i Tvrtko je poku- šavao da se posluži vojnom pomoći Venecije da bi i ovaj grad potčinio svojoj vlasti. Mletačka republika je odustala, doduše, od svojih planova u vezi s dalmatinskim gradovima i čestitala, čak, kralju na postignutim uspesima, ali nije bila nimalo voljna da mu pomogne u jednoj akciji koja se kosila s njenim interesima. Sinjorija je odbila Tvrtkovu molbu pozivajući se na svoje prijateljstvo sa ugarskim kraljem i samim Zadranima. Slično je Tvrtko prošao i sa svojim dosta nerealnim planom o „opštem savezu“ s Venecijom, po kojem bi i jedna i druga strana imala zajedničke prijatelje i neprijatelje. To bi, naravno, izi- skivalo prilagođavanje čitave spoljne politike jedne strane i njeno usklađivanje s politikom druge, te Vene- ciji nije bilo teško da pokaže da je čitava zamisao za nju neostvarljiva, kako zbog trgovačkih interesa tako i zbog saveza i ugovora kojima je bila vezana.

U to vreme kral> Tvrtko je stutšo u tešnje odnose s austrijskim hercegom Albertom i bio na putu da se orodl s Habzburzima. Krajem leta 1390. očekivalo se da će biti sklopljen neki brak između bosanskog kralja i austrijske herceške porodice, ali nije poznato šta je iz te kombinacije proizašlo. U Tvrtkovoj spoljnoj politici najva- žniji su ipak bili odnosi prema kralju Žigmundu Luk- semburškom. Borbe u toku poslednje dve godine pokazale su da među njima nije moglo biti dodirne tačke: Tzrtko nije priznavao Žigmunda i otrgao je ispod njegove vlasti zna- čajne delove kraljevine, dok je Žigmund u Tvrtku gledao „bosanskog bana“, uzurpatora i zaštitnika odmetnika iz Hrvatske. Vladar Bosne predstavljao je tih godina glavni stub opozicije protiv Žigmundove vlasti u Ugarskoj. GTa ipak, uprkos izrazito neprijateljskim pozicijama na kojima su bosanski i ugarski kralj stajali jedan prema drugom, došlo je do pregovora među njima i pokušaja da se sklopi mir. Dubrovčani su već u septembru 1390. nalazili da mogu ponuditi Tvrtku da svoju vlastelu pošalju u Ugar- sku da posreduje za mir između ugarskog i bosanskog vladara. Znajući njihovu opreznost i uzdržljivost u delikatnim si- tuacijama, možemo s dosta verovatnoće pretpostaviti da je podsticaj za ovakvu ponudu došao iz Ugarske, od njihovog „prirodnog gospodara".

Dubrovačko posredovanje nije tom prilikom došlo do izražaja, ali su nezavisno od toga između Tvrtka i Žig- munda povedeni pregovori. Pred kraj januara 1391, došao je na Tvrtkov dvor poslanik kralja Žigmunda da pregovara o miru. Dubrovčani su čestitali Tvrtku zbog toga i podse- ćali ga na svoju ponudu učinjenu pre tri meseca. Ne znamb iz izvora i ne možemo čak ni naslućivati na kojoj osnovi su tražena rešenja zaista ogromnih sporova i suprotnosti u odnosima Bosne i Ugareke. I konkretna situacija i istorijat pregovora upućuju na to da je ugarski kralj u ovim pregovorima bio u slabijem položaju i da je mir bio moguć jedino po cenu njegovih značajnih ustupaka. Ali pregovori, najverovatnije, nisu ni bili završeni, jer je nešto više od mesec dana posle dolaska ugarskog poslanika, oko 10. marta 1391, kralj Tvrtko umro. Smrt kraljeva je stvorila novu nepovoljniju situaciju za Bosnu i za kratko vreme je čitav razvitak brsanske države krenuo drugim ggutem.GLAVA PETA

NADMOĆ OBLASNIH GOSPODARA (1391—1422)

IZVORI

Izvori koji predstavljaju podlogu za pro}gčavanje bosanske istorije ovoga perioda imaju sve odlike izvorne građe iz prethodnog razdoblja. Dokumentarni i diplomatički izvori su daleko brojniji od narativnih. Podaci su otuda, uopšte uzev, pouzdani, ali ne daju povezanu sliku zbivanja i stvaraju na taj način velike teškoće kod objašnjavanja i izlaganja. Dobar deo podataka koje nam izvori pružaju odnose se na isti krug pojava, najčešće na odnose sa Dubrovnikom ili Ugarskom, što izaziva jednostranost naših predstava i monotoniju u prikazivanju. No najteža posledica ovog nepogodnog rasporeda izvorne građe je odsustvo osnovnih obaveštenja o veoma bitnim elementima u razvoju bosanskog društva i države.

Domaćih diplomatičkih izvora, povelja bosanskih vladara za vlastelu, ima znatno manje nego u prethodnom razdoblju. Objavljene su u poznatim zbirkama Miklošića i Novakovića * ili pojedinačno.* Među njima ima i povelja sačuvanih u veoma kasnim prepisima/ prevodima, a ima i prevoda interpolisanih za falsifikatorske svrhe.4

Dokumenti na našem jeziku nastali iz odnosa Dubrovnika i Bosne su u ovom periodu brojniji nego ikad, zahvaljujući tzv. Ruskovoj knjizi* To je jedan kodeks (u D^brovačkom arhivu se vodi kao 1_eiege e sotppzzšt sI 11,euap1e 1) u kojem je dubro- vački „dijak srpski“ ili „logofet“ Rusko Hristoforović re- gistrovao u celini pisma koja je u ime vlade pisao vladarima i feudalcima u zaleđu. Prepisivao je isto tako, samo na ža- lost u

daleko manjem broju, i pisma koja su stizala u Dubrov- nik iz slovenskog susedstva. Na taj način je nastala zbirka pisama iz perioda 1395—1423, koja po svojoj zanimljivosti i va- žnosti za bosansku istoriju nema takmaca. Objavljena je dva puta, ali ni jednom srećno. Prvi je Ruskovu knjigu izdao Du- brovčanin Medo Pucgsk* prirodnim redom, ali bez mnogo čega što traži moderno kritičko izdanje izvora. Drugi put su dokumenti iz ovoga kodeksa objavljeni u velikoj zbirci Ljubg Stojanovićaveć više puta pomenutoj na prethodnim strani- cama. Stojanovićevo izdanje predstavlja korak nazad prema Pu- cićezom, i jedina mu je prednost u tome što je pristupačnije. Poznati filolog nije razrešavao skraćenice, dokumente nije donosio hronološkim redom, već grupisane po ličnostima s kojima je Dubrovnik vodio pregtisku. Sve to veoma otežava upotrebu ove zbirke. Kod Stojanovića su objavljene i posebne povelje i dokumenta na našem jeziku koja se nalaze u drugim arhivskim knjigama.

Dubrovački dokumenti na latinskom i italijanskom jeziku su znatno brojniji nego ranije, ali u daleko manjoj meri publikovani. Ni odluke veća, ni pisma, da spomenemo samo najva- žnije, nisu sistematski objavljivani. Izvestan broj pisama i uputstava iz ovog perioda objavljen je u posebnom diplomataru o odnosima Dubrovnika s Ugarskom, koji je izdala Mađarska akademija nauka.* Dokumenti su birani po vrlo širokom kri- teriju tako da je ušao priličan broj veoma važnih za bosansku istoriju, ali ni iz daleka svi. Deo tih dokumenata ušao je u noviju zbirku Jovanć Radonića,* skoro nijedan, međutim, što već nije bio objavljen. Velike usluge je istraživačima činila publikacija rumunskog naučnika N. Jorge Mo1ez e! eh^gaIz roig zeppg a Gć1z1o1ge s1ez sto155as1e5 ai XV' z1es1e. U šest knjiga Jorga je 1899—1916 publikovao izvode, prepise i beleške iz gotovo svih značajnijih evropskih arhiva koji se odnose na borbe s Turcima od nikopoljske bitke do pada Carigrada. Druga knjiga te zbirke je najvećim delom posvećena dokumentima lz Dubrovačkog arhiva.1* Jorga nije dubrovačke dokumente objav- ljivao u celini, već je povezivao veći broj odluka veća i re- zimirao ih citirajući doslovno samo pojedine kratke odlomke. Na sličan način je postupao i s pismima i uputstvima. Pri sa- žimanju nije retko izneveren sadržaj, a usled nepoznavanja ličnosti i mesta o kojima dokumenti govore potkrale su se brojne omaške. Neke greške su imale i težih posledica u prikazivanju bosanske istorije. Još krupniji nedostatak je u tome što nema jasnog kriterija u izboru vesti koje su beležene i publikovane, tako da ostaju velike praznine. Iako je na osnovu ove zbirke izrađen izvestan broj korisnih rasprava, pa čak i monografija, danas se ona mora smatrati nepogodnom i preva- ziđenom i detaljna istraživanja se moraju temeljiti na čitanju arhivske građe u samom

arhivu.11 Dokumenti iz ostalih serija su objavljivana samo uzgredno i tek vrlo malim delom.11

I u ovom periodu je značajna građa iz dalmatinskih arhiva poznata uglavnom preko Lučićevih dela. (v. str. 82 nap. 11) Kod dokumenata mletačkog arhiva smo u mogućnosti da često spominjanu Ljubićevu zbirku dogtugošo mestimično Jorginim izvodima iz ovog arhiva.11

Ugarske povelje dobijaju opet veći značaj zbog intenziteta bosansko-ugarskih odnosa u ovom periodu. One postaju i po sadržini interesantnije. Dok su ranije najčešće bile važne samo formule datuma iz kojih se vidi da su kraljevi boravili u Bosni, ili odgađan>a ročišta usled zauzetosti parničara u pohodu u našim krajevima, sada se u poveljama kralja Žigmunda Luksemburškog javljaju opširne ekspozicije u kojima se iznose zasluge darovanog vlastelina sa detaljima iz njegovih borbi u našim zemljama. Osim toga, javljaju se i povelje koje se čitavom svojom sadržinom odnose na Bosnu. Do 1410. pregled svih izdanja, ispravke i neobjavljene dokumente donosi već pomenuti Diplo- latar Žiglunbovog vremena,1< koji će dobiti svoj nastavak sve do 1437. Do pojave narednih tomova upućeni smo na zbornik Fejera (v. str. 83)I‘ i diplomatičke zbornike pojedinih ugarskih velikaških porodica." Jednu malu ali dragocenu zbirku ugarskih dokumenata s

I СЛАБЉЕЊЕ БОСАНСКЕ ДРЖАВЕ

početka XV veka koja se odnosi dobrim delom, na Bosnu izdao je F. ŠišićI italijanski arhivi daju ponešto, tim pre što je početkom XV veka vrlo izrazito interesovanje Anžujaca za Bosnu, zbog borbi oko ugarskog prestola. Publikacije ostaju iste kao i za ranije periode (v. str. 71 nap. 8, 10, 11). Potrebno je dodati veoma važna pisma mantovanskog poslanika Rai1i$-a 6.e AttpapGtv s kraja 1395. koje je posle Makuševa mnogo bolje izdao 1i. TćaVosgu.*

Смрт краља Твртка је значила за босанску државу ве- лики потрес. Не само због тога што је нестао крал> чије је целокупно деловање одавало снажну, енергичну и способну личност и што се поставило питање да ли ће добити достој- ног наследника на престолу, већ, још у већој мери, због тога што су везе оданости, послушности и верног служења, које су велику државу сједињавале, нагло олабавиле. Већ дуго босанска држава није била изложена толикој опасности од напада споља и од избијања унутрашње кризе. Када је

марта 1391. до Дубровника стигао глас о краљевој смрти, дубровачка влада је понудила своје услуге заповедницима тврђаве у Новом и у Конавлима, јер се сматрало у тим да- нима, очигледно, да је сасвим природно очекивати да ће

Za istoriju crkvenih prilika je uz papska pisma i dokumente Vatikanskog arhiva objavljene na već spomenutim mestima •'(v. str. 44 nap. 4) veoma važna Raspra između rimokatolika i bosanskog patarena, sastavljena kao poučno štivo za fra- ševce i sačuvana u jednom rukopisu iz prvih decenija XV veka.11* U ovom periodu se javljaju i sigurno datirani do- maći izvori za istoriju crkve. To su rukopisi jevanđelja obično sa apokalipsom, poslanicama i drugim kanonskim tek- stovima sa nešto izmenjenim redosledom, kao što je slučaj sa rukopisom krstjanina Hvala, ili su» sačuvani samo fragmenti sa-interesantnim zapisima kao što je slučaj Batalovog jevan- đelja. Ovo jevanđelje sadrži veoma važan zapis s nizom imena, verovatno velikodostojnika bosanske crkve.*0

Iz ovog perioda bi svakako bio domaći hroničar Manojlo Grk, čije delo spominje i navodno ekscerpira dubrovački isto- ričar s kraja XVI veka Jakov Lukarević.1' Ali kako nam rukopis ovoga dela, ako je uopšte postojalo. nije sačuvan, ugpućeni smo isključivo na strane narativne izvore. Na jedan deo ovog perioda se prostire već spominjan spis Metogga1e Zadranina Pavla Pavlovića (Rai1ib de Rai1o) (v. str. 83—84 nap. 29). Poneku dragocenu vest o Bosni daje i najvažniji srpski narativni izvor za ovo doba Konstantin Filozof. U Biografiji despota Stefana Lazarevića, napisanoj u prvim godinama vlade despota Đurđa Brankovića, najverovatnije 1431—33, govori se o turskom pohodu protiv Bosne u kojem je učestvovao i srpski knez. Sgšs je izdao V. Jagić,211 a vesti je komentarisao S. StanoJezić.,,

Podatke o Bosni srećemo i kod dosta dalekih pisaca. O ovoj našoj zemlji govori i nemački biograf cara Žigmunda Luk- semburškog Eberhard Vindeke (Eđegćagg MtsJeske)/4 Iako savremenik, ovaj pisac je kraljevo delovaše u Bosni prikazao veoma zbrkano i hronološki netačno. Njegov uticaj na naše znanje o događajima u Bosni krajem prve decenije XV veka sveo je na pravu meru tek M. Dinić.18 Vesti jednog drugog Nemca Ditriha od Nihajma (TćeosJepsiz s!e M1et) o ratovanju Turaka n Mađara u Bosnn 1415. ostale su gotovo nezapažene i neisko- rišćene u istoriografiji o Bosni/*

Odjeci događaja u Bosni dogtirali su čak do Poljske i na- šli put do hroničara Jovana Dlugoša, krakovskog kanonika (umro 1480) koji je u svojoj N1z1ogga Ro1opgsa pribeležio nekoliko zanimljivih vesti.” Dlugošev savremenik je bio i ugarski hroničar Ivan Turoc, pisac Ugarske hronike objavljene 1485. Vesti o Bosni iz prvih decenija XV veka često pobrkane i ne- tačne, došle su do Turoca preko starijih izvora koje je koristio.”

495 СИМА 'Б.ИРКОВИЋ

Sasvim za sebe stoji kao grupa domaćih izvora nadgrobni natpisi sačuvani u većem broju nego iz ranijih perioda. Naj- češće nam oni vbđma malo daju, najbogatiji sadržinom je natpis Vign>a Miloševića, iz Kočerina blizu Neretve, u kojem je dat spisak bosanskih vladara od Tvrtka do zbacivanja Ostojinog, koje je takođe spomenuto na ovom neobičnom mestu.5* biti ugroženi. Dramatični obrti su ipak izostali i smena na prestolu je izvršena bezbolno.

U okolnostima koje nam ostaju sasvim nepoznate, za novog kralja je izabran Kotromanić Dabiša, koji je po uzoru na svog prethodnika uzeo kraljevsko ime Stefan. Nije io- znato ni u kakvom je stepenu srodstva sa Tvrtkom bio novo- izabrani kralj. U jednom pismu, doduše, Dabiša naziva Tvrtka svojim starijim bratom, ali brojni primeri poka- 3UJU Da

se takve izjave ne smeju uzimati doslovno.

Kralv Dabiša je uspeo u početku svoje vlade da sačuva .neokrnjenu veliku državnu teritoriju nasleđenu od Tvrtka. Protiv bosanske vlasti nad dalmatinskim gradovima počeli su odmah raditi Dubrovčani, koji su uputili svoga čoveka u Dalmaciju da savetuje da se


gradovi vrate u „dužnu vernost“ ugarskom kralju. Taj pokušaj je ostao bez ikakvih rezultata, gradovi su još i u toku sledeće godine u svojim zvaničnim aktima spominjali Dabišu kao svoga kral>a. Iz- zvesne promene se osećaju u odnosima s napuljskim dvorom. Posle Tvrtkove smrti, sve izrazitije je isticao svoja prava na Hrvatsku i Dalmaciju veoma mladi Ladislav Na- puljski. On je sredinom leta 1391. imenovao Ivaniša Hor- vata za svoga glavnog namesnika u Ugarskoj, a bosansku vlastelu, braću Hrvoja i Vuka Vukčića, za banove hrvatsko- dalmatinske. Bosanska vlast nad Dalmacijom i Hrvatskom smatrana je u Napulju, očigledno, za jedno privremeno stanje u kojem bosanski vladalac štiti interese i prava zakonitog ugarskog kralja. To je, naravno, moralo stvoriti izvesnu zategnutost koja je došla do izražaja u daljim odnosima među bosanskim velikašima, vođama hrvatskog plemstva i u stavu Bosne prema dva tabora angažovana u borbi za ugarski presto.

Najmanje se oseća aktivnost Žigmunda Luksemburškog. U prvo vreme je bio zauzet na drugim stranama, a u jesen 1391, pokušao je da svojoj borbi protiv Bosne da formu krstaškog rata. Izmolio je od pape Bonifacija IX za sebe i svoje ratnike oproštajnice slične onima koje se daju učesnicima krstaških pohoda, obrazlažući to potrebom da se s oružjem u ruci odupire „jereticima i šizmaticima što borave u Bosni i napadaju njegova kraljevstva Dalma- cije i Hrvatske". Nema podataka o tome da li je Žigmund sve to koristio za pokretanje stvarnog i ozbiljnog pohoda protiv Bosne. Godinu dana docnije on spominje zasluge jednog svog vlastelina u poslanstvima u Bosni, a u proleće 1393. se znalo da između Bosne i kralja Žigmunda vlada primirje.


Prve tri godine posle Tvrtkove smrti ne pokazuju da je Bosna izgubila snagu i ugled među okolnim državama, već, naprotiv, da je u opštoj političkoj konstelaciji koja se nije bitno izmenila sačuvala svoju raniju ulogu. Kao i u danima velikog uspona pod Tvrtkom, Bosna je i pod Da- bišom uspela da odbije jednu tursku provalu koja je zadesila verovatno u proleće 1392.

Unutrašnji razvoj bosanske države je, međutim, u to isto vreme pokazivao simptome kretanja u drugom pravcu. Dok je za vreme vladavine prvog kralja pretezala snaga vladara, pod njegovim naslednikom se postepeno sve jače afir- misala vlastela, naročito njeni velikaški vrhovi, koji su držali najvažnije položaje u državi. Samostalno istu- panje se, po očuvanim izvorima, najranije zapaža kod porodice Sankovića čije su se zemlje nalazile u susedstvu Dubrovnika. Posle dve decenije potpune pasivnosti vojvoda Radič i župan Beljak su nastavili politiku svoga oca kaznaca Sanka, stupajući u neposredne odnose sa Dubroz- nikom.

Tek što je u Dubrovnik stigla vest o Tvrtkovoj smrti, vlada je odlučila da uputi poslanike braći Sankovićima tražeći od njih da ustupe Republici plodnu konavaosku


župu kojom su gospodarili. Sankovići su pristali i sporazum je sklopljen za vrlo kratko vreme. Već 15. aprila

НАДМОЋ ОБЛАСНИХ ГОСПОДАРА (1391 — 1422) 499

Radiš i Beljak su izdali povelju kojom su ustupili čitavo Konavle sa tvrđavom Sokolom Dubrovniku, kojem je,



r"'*'!..................................gj....................G‘"........................■»?— «{■*«» /(--č/. g^(. •" \ V ^ , - /л лчп! бТтш ^Јт ( М+**И ♦•'•К* *• •-«*»* <«с* (Т*ш >Х» Л- ^ / *Ј / ^ Л‘ П

*Т|ј и V « а ^~1 х *■“ *■ ■!«*,■.ПОВЕЉА КРАЉА СТЕФАНА ДАБИШЕ ДУБРОВЧАНИМА, 17. ЈУЛИ 1392.

..Jj.^LA^^. ...............JJl, /m _ k :D /• * ,0Čl G”"“/ "T'*""’ 1°J?1-“

•G '*+*,N "*\*

I I 1 >». ( , ,

^ PG**<* |{h/ jl Č. "*• *č*J*1 Ja«\>k

jpJmiv

■ ‘Č*',*1 ' ».' -ZJ1 V*.*:*' .\1*

♦*! ^ ^

i. J- r ■*;<,* 1^4? ;$<r№JlA?-Gj -Luč V :*«'<•;* č«u .....................*č. ^ ^

U odnosima Bosne s Dubrovnikom, do toga vremena nije bilo slučaja da se pregovaralo o ustupanju državne teritorije, i ne izgleda nimalo verovatno da je iskrena i dobra volja neposrednog gospodara zemljišta bila dovoljna da se jedan tako krupan čin sprovede u delo. U docnije doba, to znamo sigurno, bila je potrebna saglasnost kralja i bosanskog državnog sabora. I Sankovići i Dubrovčani su se, dakle, izlagali ozbiljnoj opasnosti da ,.sva Bosna“ — kako se ponekad naziva stanak — ustane protiv ustupanja Ko- navala i onemogući ceo ugovor. Desetak dana posle izdavanja povelje od strane braće Sankovića, u dubrovačkom Veću umoljenih nadvladala je struja koja je mislila da se Ko- navli mogu primiti neposredno od gospodara, ne tražeći nikakvu dalju potvrdu. Pa ipak, uprkos toj odluci, Du- brovnik nije primio u svoje ruke dugo željenu župu, već je tražio, kako se docnije izričito kaže, da ustupanje potvrdi „Bosna“. Ali tu je čitav poduhvat naišao na nesa- vladivu prepreku, Dubrovčanima se izjalovila nada da će dobiti plodno i bogato zemljište, a Sankoviće je ovaj ri- skantni posao eliminisao iz političkog života, Radiča je čak stajao nekoliko godina sužanjstva.

„Bosna“ — što znači kralj i državni sabor — reago- vala je dosta sporo ali vrlo odlučno. Od aprila do decembra odluka, ili u svakom slučaju njeno izvršenje, je odlagano, a onda su u spornu konavaosku župu provalili vojvoda Vlatko Vuković i knez Pavle Radenović, izbacili iz nje

Sankoviće i podelili je među sobom. Župa je ostala u rukama Pavla i njegovih sinova, odnosno Vlatka i njegovog sinovca Sandalja Hranića sve dok je, posle više od tri decenije nisu Dubrovčani dobili u drukčijim uslovima i na sasvim legalan način.

Istorijat neuspelog ustupanja Konavala je u punoj meri simptomatičan, jer pokazuje u isto vreme kakve su bile te- žnje bosanskih velikaša za samostalnošću, i kako čas za takvu politiku još nije bio kucnuo. Shvatanje o državnom integritetu, obaveze lojalnosti i uloga centralne vlasti oličene u kralju i stanku, nisu bili još dovoljno jaki da spreče tako nagli samovoljni akt kakav su Sankovići poči- nili.Ali već način na koji je kažnjavanje Sankovih sinova izvršeno, snagom dvojice velikaša koji su postali novi gospodari spornog zemljišta, pokazuje koliko se stanje od Tvrtkovog vremena izmenilo.

Samostalnije delovanje velikaša se opaža i na drugim stranama. Vuk Vukčić, koji je zajedno s bratom Hrvojem nosio bansko dostojanstvo u Hrvatskoj i Dalmaciji u ime napuljskog kralja, došao je u sukob sa naslednicima Iva- niša Paližne, zahtevajući da svoje gradove Ostrovicu i Vranu predaju Bosni. Uskoro potom on se približio Zadru koji je ostao lojalan kralju Žigmundu i izbegao da se pot- čini Bosni. U proleće 1393. je, uostalom, približavanje kralju Žigmundu bilo karakteristično za čitavu Bosnu. U maju se očekivalo da će se bosanski i ugarski kralj sastati u Đakovu i, možda,

dotadašnje primirje zameniti pravim mirom. Do toga sastanka, međutim, nije došlo i odnosi Dabiše i Žigmundove Ugarske nisu se još izvesno vreme bitno izmenili.

Nešto dalje od samog kralja Dabiše išli su u tom pogledu poneki velikaši. Vojvoda Hrvoje Vukčić iz Donjih Krajeva, još nedavno revni privrženik Ladislava Nalulj- skog, stupio je u avgustu 1393, u veoma tesne veze sa Žig- mundom Luksemburškim. Jednom poveljom je obećao vernost i vernu službu kralju Žigmundu i kraljici Mariji protiv svakog, izuzev kralja Dabiše. Ova rezervacija vernosti bi važila do smrti Dabišine a posle toga bi bosanski voj- Eoda bezuslovno služio samo ugarskom kralju. Nije isklju- čeno da je ovaj akt izdat u tajnosti, jer se mesec dana docnije kao svedoci na jednoj Dabišinoj povelji pojavljuju jedan uz drugog vojvoda Hrvoje i ban Ivaniš Horvat, najljući neprijatelj Žigmunda i njegove stranke.

U svakom slučaju, jasno se vidi koliko je lako moguć bio rascep među velikašima okupljenim oko bosanskog dvora. Vođe hrvatskog plemstva su bile uporno i dosledno na strani napuljskog dvora, dok je kod Bosanaca mladi La- dislav izgubio u velikoj meri simpatije, možda zbog plana o ženidbi sa ćerkom sultana Bajazita, a možda zbog isticanja prava na Hrvatsku i Dalmaciju. Pada u oči da Da- biša nije, kao nekad Tvrtko, u Veneciji posredovao za napuljski dvor, sada je to činio samo Ivaniš Horvat.


Iako tačni razlozi i motivi nisu poznati rascep iz- među bosanskog kralja i velikaša i vođa hrvatskog plemstva nimalo ne iznenađuje. Početkom juna 1394, kralj Dabiša i Ivaniš Horvat bili su već u otvorenom neprijateljstvu. Dabiša je naređivao vlasteli i svojim podanicima sa Brača, Hvara i Korčule da pomognu opsa-du Omiša, koju je vršio knez iz Huma Ivan Radivojević. Veoma nepovoljno i po braću Horvate i po bosanskog kralja bilo je to što je Žigmund već od aprila te godine skupljao vojsku za rat u „donjim krajevima“, što je značilo oblasti Slavonije,Hrvatske i Bosne. Razdor između svojih protivnika Žig- mund je iskoristio da ih slomi jedne za drugima. Prvo je istisnuo Horvate iz njihovog uporišta Dobora, grada koji se nalazio nad rekom Bosnom blizu njenog ušća, a zatim ih zarobio, verovatno u drugoj polovini juna 1394. godine.

Neposredno zatim u logoru kod porušenog Dobora pokorio se Žigmundu J* kralj Stefan Dabiša. Zašto se odlu- čio. na ovakav korak nije poznato. Raskid s Horvatima i preko njih i sa napuljskim dvorom, kao i raspoloženje nekih velikaša vukli su ga po prirodi položaja u ovaj, toliko vremena izrazito neprijateljski tabor. Uslovi koje je primio izgledaju ipak teži nego što je situacija zahtevala. Pre svega, Dabiša se odrekao vlasti nad Hrvatskom i Dal- macijom i prepustio ove zemlje kralju Žigmundu. Primio je, razume se, vazalske odnose u kojima su bosanski vladaoci od davnina bili prema ugarskim kraljevima. Još više od toga: Dabiša i bosanska vlastela su se saglasili s tim da posle Dabišine smrti bosanski kralj postane Žlgmund Luksemburški. Žigmund je za uzvrat primao u svoju milost bosansku vlastelu i zahvaljujući jednoj njegovoj povelji izdatoj u Đakovu 11. jula 1394. posle Dabišinog pot- činjavanja, možemo i rekonstruisati uslove pod kojima su sređeni odnosi Bosne i Ugarske. Kralja Dabišu je Žigmund kao svoga vazala uvrstio u red ugarskih dostojanstvenika, podarivši mu titulu župana Šomođske županije.

НАД.МОЋ ОБЛАСНИХ ГОСПОДАРА (1391 —1422) 509

U leto 1394. Bosna je tek vidno ispoljila znake svoga opadanja. Velike tekovine Tvrtkovog doba su odjednom uni- štene. Bosna je vraćena u svoje stare granice, njen uticaj u politici na Balkanu je zbrisan, a potčinjenost Ugarskoj postala veća nego što je ikad ranije bila.

2. JELENINO MEĐUVLAŠĆ.E 1395-1398.

Kralj Dabiša nije nadživeo kapitulaciju pred Ugar- skom. Želja kralja Žigmunda da nasledi bosansku krunu pokazuje da je Dabiša bio u starijim godinama i da se upražnjavanje prestola moglo očekivati u doglednoj bu- dućnosti. I doista, do toga je došlo veoma brzo. U proleće 1395. Dabiša je iz Huma molio da mu se pošalje lekar, a u jesen (8. septembra) je umro.


Time je pitanje odnosa.prema Ugarskoj iskrslo ponovo u svoj oštrini. Prema obavezi koju je Daoiša primio pod Dooorom 1394. i koju je takođe prihvatio oar jedan deo vlastele, treoalo je da se Žigmund Luksemourški kruniše za kralja Bosne. Ugarska vrhovna vlast nad Bosnom bi na taj način dooila sasvim novu formu. Umesto da bosanski vladalac bude vazal ugarske krune, ugarski kralj bi postao neposredni gospodar Bosne. Iako takvo združlvanje s Ugar- skom u ovo doba ne bi moralo da znači gubitak unutrašnje samostalnosti, promena je ipak bila suviše nagla da Zi mogla biti mirno prihvaćena. Kralj Žlgmund je, nesumnjivo, želeo da ostvari ciljeve svoje politike prema Bosnn i pohitao je ubrzo posle Dabišine smrti da lično utiče na događaje. Početkom novembra boravio je neko vreme u Sremu, u blizini bosanskih granica. I ugarski velikaši su podržavali kralja, smatrajući da Bosna pripada ugarskoj kraljevini, tako da je odlučeno da Žigmund s odredom vojske i plemićima koje je imao uz sebe uđe u Bosnu. O stavu Bosanaca su se pronosili protivrečni glasovi, izazvani verovatno različitim željama bosanske vlastele. Čulo se u isto vreme da su „baroni kraljevstva“ hteli da zadobiju za sebe bosansku državu, a takođe i da traže kralja Žig- munda za „svoga kralja i gospodara“. Verovatno je u zemlji bilo dve struje od kojih se jedna zalagala za izvršavanje obaveza prema Ugarskoj.1 U takvoj situaciji je Žigmund mogao stvari odlučno okrenuti u svoju korist jedino do- laskom u Bosnu i pomaganjem svojih pristalica. Međutim, on to nije učinio. Iz Srema se vratio u Budim zbog pregovora s bratom Vaclavom i zajedničkih planova o pohodu na Italiju i o krunisanju jednog od Luksemburgovaca za cara. Mantovanski poslanik Paolo Armanini, koji je tražeći kralja došao u Srem, kaže izričito da kralj nije prešao u Bosnu zbog dva poslanstva iz Češke i trećeg koje ga je oče- kivalo u prestonici. Mladi kralj, čiji je položaj u Ugar- skoj još uvek bio vrlo nesiguran zbog velikog broja pristalica napuljskog suparnika i strogog nadzora koji su mu nametnuli velikaški vrhovi, daleko više je polagao na carsku krunu, koju je trebalo zadržati u porodici, nego na krunu bosanske kraljevine, koja bi stvarala uvek nove zaplete.

Između bosanske vlastele i Žigmunda je ipak moralo doći do kompromisa, iako nam izvori o tome izričito ne govore. Izlaz iz krize je nađen u privremenom rešenju. Žigmund nije krunisan za kralja, ali isto tako Bosna nije dobila ni nekog drugog kralja, već je Dabišinu vladavinu produžila njegova udovica Jelena. Da je Jelenina vladavina imala karakter interregnuma vidi se jasno iz bosansko-dubrovačkih odnosa u ovo vreme. Kad se kraljica Je- lena obratila Dubrovčanima tražeći svetodmitarski dohodak, koji je posle Tvrtkovog krunisanja prešao na 6o- sanske vladare, Dubrovčani su isplatu vezivali za obnavljanje ugovora koje su imali sa prethodnim bosanskim vladarima. U ovo vreme oni su počeli da objašnjavaju ovaj tri- but, nametnut od srpskih kraljeva u

НАД.МОЋ ОБЛАСНИХ ГОСПОДАРА (1391 —1422) 511

XIII veku, kao dohodak za slobodu trgovine na bosanskoj teritoriji. Po njihovom shvatanju, Bosna garantu-je slobodu i bezbednost dubrovač- kih trgovaca i obavezuje se na poštovanje „starih dobrih zakona" i „sloboština“, a Dubrovnik zauzvrat isplaćuje bosanskim vladarima „srpski dohodak“. I pored dubrovač- kog insistiranja i odugovlačenja isplate, kraljica ipak nije potvrdila ugovore2 i Dubrovčani su se s tim pomirili, očigledno zbog toga što je iz Bosne došlo objašnjenje da je kraljičina uloga takva da ne dopušta obnovu starih ugovornih povelja, uobičajenu pri promeni na prestolu.8 Si- gurni smo isto tako da je kralj Žigmund bio saglasan sa Je- leninom ulogom, jer su mu se Dubrovčani obraćali s molboA! da se kod bosanske kraljice zauzme za njihove planove. Za kratko vreme Jelena je dobila suparnika, verovatno tek posle nikopoljske bitke, iz redova protivnika kralja Žig- munda. Jedan nepoznati slavonski plemić iz okoline Po- žege istupao je kao bosanski kralj, dok ga nisu ubile Žigmundove pristalice još u toku iste 1396. godine.4 U samoj Bosni nije ostavio nikakvog traga. Pojava ovog protivkralja svakako je u vezi s obnovom delatnosti pristalica Ladislava Napuljskog u hrvatskim zemljama, posle velikog Žigmundovog poraza u ratu s Turcima. Upravo je Slavonija neko vreme bila glavno uporište Žigmundovih protivnika. Epizoda s pretendentom iz Slavonije ujedno pokazuje da se Bosna u to vreme držala na odstojanju od La- dislava Napuljskog. Kratko razdoblje Jelenine vlade odu- dara u tom pogledu i od prethodnog i od sledećeg perioda kada se bosanska država svom snagom zauzimala za napuljskog pretendenta.

I

НАДМОЋ ОБЛАСНИХ ГОСПОДАРД (1391—1422)

Bosanska vlastela se neko vreme mirila s privremenim Jeleninim režimom koji je otklonio najveće opasnosti spolja, a u isto vreme u samoj zemlji ostavljao dovoljno pro- stora za samostalno delovanje ojačalog i samosvesnog plemstva. U godinama koje su sledile Dabišinu smrt Bosna je učinkla najkrupniji korak u pravcu razvijalja samostalnih feudalnih oblasti. Taj sudbonosni proces za čitavu dalju bosansku istoriju, započet uskoro posle s.mrti Tvrtka I, a završen početkom XV veka, bio je u punom razmahu za vreme kratkog interregnuma Jeleninog. Kada kraljica Jelena u jednoj povelji kaže da je odluku donela „savetom sa bogodaro- vanim velmožama vlastele kraljevstva mi rusaga bosanskog s vojvodom Hrvojem, i sa knezom Pavlom i s vojvodom Sanda- ljem i s tepčijom Batalom i s drugom mnogom vlastelom i vlasteličićima našega kraljevstva'1, ona ne podvlači samo odlučujuću ulogu „stanka“, sabora bosanske vlastele, već pokazuje i najmoćnije ličnosti bosznske države toga vremena. Više nego oskudne očuvane vesti potvrđuju nam da su upravo te velmože određivale bosanshu politiku u godinama posle Dabišine smrti.

Vojvoda Hrvoje Vukčić je nesumnjivo bio prva ličnost u Bosni za vreme Jelene. Dubrovčani su se prvo njemu obratili produžavajući nastojanja, započeta još za vreme Da- biše, da dobiju od Bosne delove teritorije do kojih im Je bilo mnogo stalo. Oni se s jedne strane nisu mirili sa neuspehom posla zakLučenog u svoje vreme s braćom Sanko- vićima, pa su tražili način da dobiju Konavle. S druge strane, Bosna je davno ranije, još za vreme bana Stjepana II Kotromanića, sprečila ostvarenje Dušanovog ustupanja pojasa zemljišta koji je spajao Ston s dubrovačkom granicom. Tako su Dubrovčani u isto vreme pokretali i pitanje ove uske trake bosanske teritorije, iako im je daleko više bilo stalo do Konavala, neuporedivo plodnije i privredno značajnije župe. Kao i pri kraju Dabišinog života, tra- žili su i sada od kralja Žigmunda da interveniše u Bo- sni kod „kraljice i barona“ da im se ustupe zemlje „koje su tražili od Hrvoja“. Ni toga puta posao nije obavljen po njihovoj želji, ali činjenica da su se u takvoj stvari obra- ćali pre svega Hrvoju svedoči koliko je jak bio njegov uticaj u Bosni. On je predstavljao već drugu generaciju svoje porodice, koja se isticala u političkom životu Bosne. Još za vreme Tvrtka nasledio je svoga oca Vukca u dostojanstvu vojvode. Pod Dabišom je već delovao samostalno, vezujući se prvo za nagguljski dvor, a zatim, od 1393, za Žigmunda Luksemburškog, ali je ostajao lojalan prema bosanskom kralju. Gradeći na temeljima stvorenim još ranije Hrvoje je, u vreme kada kralja nije bilo, mogao nastu- pati kao najugledniji velmoža. Teritorije kojima je nepo-

513 СИМА ТаИРКОВИЂ

S. ĆirkoviN: Istorija srednjovekovne bosanske države sredno gospodario bile su još uvek, verovatno, ograničene na stare porodične župe i gradove u Donjim Krajima.

Knez Pavle Radenović nije imao za sobom tako blistavu karijeru. Pripadao je vlasteoskom rodu iz istočne Bosne,6 iz kojeg se tek Pavlov otac Raden Jablanić prvi javlja u bosanskim izvorima. Pripadali su krugu plemstva toliko uglednog da je svoje,mlade članove slao na dvor. Za kneza Pavla se izričito kaže da je kao dete živeo na dvoru kralja Tvrtka 1. Kao svedok na poveljama javlja se već od 1380, ali se njegova veća aktivnost oseća tek u doba kraljice Jelene. Pošto je zajedno s Vlatkom Vukovićem 1391. zauzeo Konavle i dobio svoj deo, uticaj mu se rasprostro sve do morske obale, pa je došao i u bliži dodir s Dubrovčanima. Njima je ok bio dvostruko važan i zbog sigurnosti trgovaca u istočno- bosanskim trgovima i na važnim putevima za Srbiju, i zbog Konavala koje bi mogli dobiti jedino uz njegovu saglasnost. Primili su ga zbog toga 1397. za svoga građanina0 i Pavle Radenović je u svojoj zakletvi obećao slobodu i bezbednost dubrovačkim trgovcima. Posle braće Sankovića, ovo je drugi put da bosanski velikaš jednim svojim aktom daje ono što su ranije davali isključivo kraljevi.

Н АДМОТд ОБЛАСНИХ ГОСПОДАРА (1391—1422)

Po načinu kako se uzdigao među vrhove bosanskog plemstva, Sandalj Hranić je veoma sličan znatno starijem vojvodi Hrvoju Vukčiću. I on je nasledio i zemlje i vojvodsko dostojanstvo, koje je, inače ranije nepoznatoj porodici Ko- sača7 pribavio vojvoda Vlatko Vuković za vreme Tvrtka I. Sandalj je svoga strica morao naslediti još za vreme kralja Dabiše, ali se njegova aktivnost, i to veoma velika, prime- ćuje tek od 1395. Sandalj se aktivno mešao u pregovore sa Dubrovčanima oko isplate svetodmitarskog dohotka i, izgleda, u jedan mah tražio da se taj tribut isplaćuje njemu.* Daleko važnija je bila njegova, u najvećoj meri samostalna politika prema Zeti. Koristeći borbu koja je izbila iz- među Radiča Crnojevića, gospodara Gornje Zete i Đurđa Stracimirovića Balšića, on je u aprilu ili maju 1396. ubrzo posle pogibije Radiča Crnojevića zauzeo Budvu. Pune dve godine, sve do aprila 1398, gospodario je Sandalj „Sta- rim Gradom“ i nazivao se „VisIie e! 2ep1e skltpib". Ostaje sasvim nepoznato šta je Sandalju davalo osnova za pretenzije da vlada Zetom. U svakom slučaju nosilac ekspanzije prema Zeti nije više bio kralj kao u Tvrtkovo doba, već osamostaljeni velmoža kome se ukazala prilika da osvajanjem na ovoj strani ojača svoju moć i podigne ugled. Uspeo je da se nametne i Kotoru za vrhovnog gospodara.0 Zbog svega ('a u U i-J oS(^p/

^ , 4 // -^/ ^( ^ Č-i 4 « 4 —<GJG'

k-s/&- <ž $f-*L'* »*<./«> *~%--;1 J' s/

•ЈГ+-*-1 А- V #


~=с/< с/ј*Л.\>ш ~'‘-^/^\г«, *

-^Ј/*-«* ^ “=»гг^ллст КФ 1тгО*'л<? > гг»аг<~^ ал^

* _у<--<<* 6

к/.и ^4«-ЈГ<- а Ј//"(*> тг< ~-^-( јс^, ('^<{М^^^^/^-и,-

-.^*^Ј///УЈ,/У-у*. </.../

■■^‘ у~L (u! gpg ,

/«»*/„ /~<4//„ € а/с„ -у.и^ &А* • ггА/^**-/ 4«,' А '' '/ /' - ' / / V / Јј .,

I ^ ^ ss < GGGG“

>///u7//~đg\4*m * -}/gp F G<- 14, ,

—LJ'// / -^- J- / // a* ^p^g^l«


/ */t<G*//‘l’p:'U//M'g (/'*/*$&/1.C*-*>rj/p«<U*1 ^+*'u* a.L^.pgtÂ^ S «č<a„ „1,'G^Č* gg//?

141/^ ^»jj/^/C//

/S-2^m< U^/' J v~""**.*/”&*1g//č{> >*'Ap p, J*«5** <Jm )*1 gggdž rj ~%; SG < F j/ ‘>'</ v/ûô"

517 СЈ1МА •БИРКОВИЋ

ZAKLETVA JŠEZA PAVLA RADENOVIĆA DUBROVČANIMA (P»7).toga je, kao i u Tvrtkovo doba, izbilo ljuto neprijateljstvo Balšića. Između bosanskog vojvode i Đurđa Stracimiro- vića posredovali su Dubrovčani, a u jedak mah se spremala Jelena, kći kneza Lazara i žena Đurđeva, da iz Ulcinja dođe u Dubrovnik kako bi se sastala sa Sandaljem. I bosanska kraljica je slala u Zetu svoga poslanika, ali rezultata nije bilo. Iâče se Sandalj, koji je u ovo doba morao biti još dosta mlad, oslanjao na Hrvoja Vukčića, s njim se rodbinski povezao 1396. uzevši za ženu Jelenu (Kata- rinu), kćer Vz^ka Hrvatinića, brata Hrvojevog.

U povelji kraljice Jelene se uporedo s ove tri velmože spominje i tepčija Batalo čija- je aktivnost daleko manje poznata. U jednom zapisu se spominje kao „mnogoslavni gospodin“ koji je držao Lašvu u centralnoj i Sanu u zapadnoj Bosni. Ove dve župe su bile odvojene zemljama Hrvoja Vukčića, čijom sestrom je Batalo bio oženjen.10 Tepčija još za vreme Dabiše, Batalo je i za vreme Ostoje nosio to dostojanstvo. On kao i druga vlastela iz unutra- šnjosti ostaje u senci, usled oskudice izvora. Očuvana građa je takve prirode da daleko bolje i podrobnije osvetljava ličnosti koje su bile u življim vezama s primorskim gradovima.

Proces osamostaljivanja vlastele nije izneo na povr- šiku samo ovih nekoliko najuglednijih i,

518 СЈ1МА •БИРКОВИЋ

verovatno, naj- -uticajnijih ličnosti. Provizorni režim Jelenin i okolnost što nije bilo kralja koji bi se založio da odbrani autoritet centralne vlasti, pružali su šanse i ostaloj brojnoj vlasteli da se osamostali i osili. Doista, vidimo i druge vlasteoske porodice kako istupaju u ovo vreme ne- stabilnosti. Oko donje Neretve su važnu ulogu igrali Ra- divojevići,11 u ovo doba verni kraljici. Oni su kontrolisali zemlje oko trga Drijeva i održavali veze s Dubrovča- nima, koji su im stavljali u izgled utočište u slučaju opasnosti. Stara vlasteoska porodica Nikolića u Popovu Polju je daleko više delovala na svoju ruku. Miliša i Petarg braća Vukoslava Nikolića, samovlasno su postavila neke carine, među kojima je ona na Maslini pred Stonom naročito ozlojeđivala Dubrovčane. Oni su čak i isplatu tributa kraljici vezivali za pitanje nezakonitih carina i uspeli da navedu kraljicu da ih u proleće 1397. jednom poveljom izričito zabrani. Dubrovčani su imali puno razloga da budu nezadovoljni, jer su u novim prilikama dolazili u pitanje „stari dobri zakoni i sloboštine“, a time i čitav režim poslovanja njihovih trgovaca. Pitanje carina se od tada mnogo puta potezalo u odnosrtma s bosanskim velika- šima. Ugovore Dubrovnika s Bosnom kršio je i Sandalj Hranić, koji je po ugledu na Tvrtka I obnovio solane i „kumerka soli pod Novim u Sutorini. I u ovom slučaju su se Dubrovčani vrlo energično borili za poštovanje Tvrtkove povelje o zabrani prodaje soli na nezakonitom mestu. U vreme kad je Sandalj držao Budvu, on je i tamo dovozio so, opet protiv starih običaja, jer ni u tome gradu trg soli nije bio legalan. Posle privremenog zatišja, spor oko trga soli je buknuo ponovo početkom XV veka.

Znatnija vlastela iz unutrašnjosti je, narazno, daleko manje poznata, ali je sigurno da se ni tu proces osamostaljivanja nije zaustavio na najvećim velmožama. Vlastelin Vlatko Vlađević iz istočne Bosne slao je poslanika u Du- brovnik. U ovo doba se u izvorima pojavljuju i predstavnici vlasteoskih porodica iz Podrinja Zlatonosovića i Dinji- čića.12 Ni time svakako spisak nije iscrpljen, možemo verovati da je istog ranga i značaja bila i ostala vlastela koja se javlja u svojstvu svedoka na poveljama kralja Ostoje.

НЛДМОЋ ОБЛАСНИХ ГОСПОДАРА (1391 — I -122) 519

Na putu da se pr^tvori u samostalne gospodare oblastp, ova vlastela je imala da izdrži višestruku borbu. Naj- lakša je u Jeleninom periodu bila borba za prisvajanje izvesnih vladarskih prava, kao što je bilo ubiranje carina. Kraljica nije imala snage da sama bilo šta preduzme, tek kad je iskrslo krupno političko pitanje pokrenuto od Dubrovčana, čitav sabor je morao da se založi za ukidanje nezakonitih carina. Da nije bilo dillomatskog zapleta, ne bi se oko carina ni javio problem. Slično je moralo biti i s drugim uzurpacijama od strane vlastele. Daleko teža je bila borba s drugom vlastelom koja je imala iste ambicije. Već se u Dabišino vreme pokazalo kako su bili onemogu- ćeni Sankovići, koji su prvi među velikašima počeli da deluju samostalno. Srušili su ih i podelili deo zemalja njihovi suparnici Vlatko Vuković i Pavle Radenović. To je odmah dalo mogućnosti Nikolićima da dignu glavu, ali je njihova teritorija bila premala da bi se mogli izdići među vrhove. Oni su uskoro pali pod vlast Sandalja Hra- nića, koristeći jedno vreme svaku pogodnu priliku da se odmetnu. Slično je bilo i s Radivojevićima, koji su se trudili takođe da ostanu među najvećom gospodom i postanu samostalni gospodari svojih zemalja, ali su na kraju pod- legli Kosačama. Ipak se nisu s tim mirili, već su se kroz generacije, sve do pada Bosne, dizali protiv svojih gospodara. Vlatko Vlađević je završio kao vazal Pavla Rade-

F 1-1NE I s <b 1 C|Tg©

Ž ^ 4 4MNČk>€ Š '<ćŠ Ž 1N) Dž &№

b%=3 L © ŠUI N


• ^[Kgđss ž 1M K s i

Š I I 6 5R4M 4M1G Ns R 5 ^ ^ , ©

R& ©4 M?®®6№4>


i©@®© ^©^4®©

l@i^š

m'š ?*<&&& Mei&v®

a>% tm MŠ v Ton!,

(LJ@L !k> VS @ 1IM ©A&? Š ®J s 1'g:J'§‘J}-UJsaČJ

НАДГРОБНИ НАТПИС ВИГЊЛ Сч. МИЛОШЕВИЋЛ ИЗ КОЧЕРИНЛ

НА ДОЉОЈ НЕРЕТВИ.

I'


ŠIz^-bD [§ €>® Š

K1©®®

НАДМОЋ. ОБЛАСНИХ ГОСПОДАРА (1331—422) 523

I k^® t I ^ gašgsCe®novića, kako se vidi iz njegovog nadgrobnog natpisa. Dinji- čići i Zlatonosovići su se održavali između svojih moć- nijih suseda, ali nisu dospeli do ranga najvećih porodica. Tek kad je ova konkurentska ooroa oila završena time što su oni najmoćniji potčinili slaoije od sebe i kad su vel- može dobile u svoje ruke kraljevske trgove i gradove, for- mirale su se potpuno oblasti feudalnih gospodara. Čitav kraj XIV veka protekao je u ovim obračunima, a početkom XV veka proces je bio završen.

Najbitnija u čitavom ovom procesu je bila borba da se potčini manja i neznatnija vlastela koja je činila najširi politički aktivni sloj u Bosni. Ono isto nemilosrdno bo- renje koje opažamo mestimično na vrhovima društva moralo se odigravati na početku ovog procesa i na njegovom dnu. Pojedina vlastela je mogla da se pojavi u ulozi velmože tek kad je sebi privukla vernost i obaveze vernog služenja usmerenih dotle prema kralju, i na taj način prikupila dovoljno snage potrebne za dalje borbe. Izrastanje oblasnih gospodara se završilo time što su bosanske velmože na svojim prostranim ter^ggorijama u svemu zamenile vladaoca. Njihovi počeci su, međutim, daleko manje jasni. Izgleda da je većini išla na ruku okolnost što su imali visoka državna ili dvorska dostojanstva i što su uticaj obezbedili još dok su vršili neku vlast u kraljevo ime. Pada u oči, međutim, da to nije moglo mnogo pomoći Pavlu Ra- denoviću, koji je i u doba svoje najveće moći bio samo knez kao i svaki mali bosanski vlastelin. Važan oslonac svima morali su predstavljati župe i gradovi koje su dobijali od „Bosne“. Dubrovčani su početkom XV veka govorili San- dalju Hraniću da ima punu kuću povelja kojima su mu u različita vremena date mnoge zemlje i župe. Iako dari- 1vanje župe nije značilo — kako nam pokazuje povelja kralja Ostoje za Hrvoja Vukčića — davanje čitavog zemljišta jedne župe već samo onog dela koji je bio potčinjen župskom gradu,13 iako su bosanski kraljevi, koliko možemo videti po malobrojnim sačuvanim poveljama, bili dosta štedljivi u svojim darovnicama, ipak je ovo posedovanje župa i utvr-


đenja moralo predstavljati polaznu tačku u usponu bosanskih velikaša. Iz takvih jezgara, koja nisu uvek bila gru- pisana na jednom mestu, velikaši su potčinjavali sebi vlastelu u okolini i širili postepeno područje svoga neposrednog uticaja. Ponekada su, kao što nam pokazuju retki poznati primeri, potčinjavali sebi i ponekog ko je već imao svoje „sluge“ m^đu sitnijom vlastelom. Verovatno su i bračne veze igrale izvesnu ulogu u uspinjanju na vrhove bosanskog društva, Primećuje se da su s poroDicom moćnog Hrvoja bili povezani Sandalj Hranić, tepčija Batalo, zatim i jedan predak Zlatonosovića. Ne smeju se gubiti iz vida ni lična vrednost i vojne i političke sposobnosti pojedine vlastele. .Svi oni koji su isplivali do početka XV veka na površiku pokazuju se kroz svoje postupke kao ljudi puni energije, istrajni i sposobni da shvate situaciju i najefikasnije deluju.

Ako se izuzme Sandaljevo mešanje u Zeti, Bosna je u godinama posle Dabišine smrti bila sasvim pasivna u odnosima prema susedima: Možda je to samo prividno usled oskudnosti naših obaveštenja, a možda je unutrašnje pre- viranje apsorbovalo snage i odvraćalo od aktivnije spoljne politike. U svakom slučaju, privremenu izolaciju Bosne prekinuli su Turci. Za Bosnu su oni sad postali daleko opasniji nego u vreme Tvrtka i Dabiše, kada su njihovi pljačkaški upadi bivali zaustavljani, a učesnici potu- čeni. Posle pobede kod Nikopolja upućivane su ekspedicije veoma daleko od turskih teritorija, a u isto vreme je pro- terivanjem Vuka Brankovića i zaposedanjem njegovih tvrđava bio otvoren put u Bosnu. U toku 1397. istisnut je sa svojih zemalja Vuk Branković, a već pred sam kraj godine, upućena je na Bosnu jedna znatnija turska vojska na čelu sa sinovima Bajazitoviti i knezom Stefanom Lazarevićem. Ova ekspedicija, očigledno veća od svih koje su dotle upući- vane, stigla je u Bosnu u januaru 1398. izazivajući strah čak u dubrovačkom susedstvu u Primorju. Ipak ta turska vojska nije ništa postigla, kako nam izričito svedoči biograf Stefana Lazarevića. Te godine je bila


veoma jaka zima s ogromnim snegovima „i zbog ove zime — kaže Kon- stantin Filozof — malo od vojnika i zarobljenika vratiše se svojim krajevima". I jedna savremena dubrovačka zabe- leška kaže da su Turci koji su pljačkali Bosnu propali velikim delom zbog oštre zime. Tako je Bosna, gotovo slu- čajno, ostala pošteđena od katastrofe. Neposredno posle toga, Bosanci su bili u normalnim odnosima s Turcima, a

1402, došlo je do velikog preokreta koji je nove turske napade odložio za više od jedne decenije.

НАДМОЋ ОБЛАСНИХ ГОСПОДАРА (1391—1422) 135

Uskoro posle turskog povlačenja došlo je do značajnih promena u Bosni, ali nema znakova da su one izazvane turskom provalom. Već u drugoj polovini marta, Dubrovčani su porodice bosanske vlastele dobegle radi bezbednosti u Ston premeštali u sam grad „zbog toga što je Bosna u neslozi i razdoru“. Nije moguće dokučiti, na žalost, ko se zavadio u Bosni, ali iz daljih događaja vidimo da su u sklopu „nesloge i razdora" značajno mesto imale sudbine kraljice Jelene i Radiča Sankovića. Kao što je ranije izneto, Ra- dič Sanković je posle afere oko Konavala dospeo u tamnicu. Još za vreme Dabiše, Dubrovčani su intervenisali u Bosni i kod ugarskog kralja da se njihov prijatelj pusti na slobodu. Pošto su njihova zalaganja tada ostala bez uspeha, obnovili su ih i za vreme Jelene, ali s istkm nepovoljnim rezultatom. Radiču su Dubrovčani ipak pomogli utoliko što su izdržavali u svome gradu njegovu ženu Gojslavu. Odjednom, u prvoj polovini maja 1398, Sandalj Hranić je tra- žio od Dubrovčana neko jemstvo za Radiča, što je siguran znak da je njegovo oslobođenje postalo aktuelno. Iako su Dubrovčani odbili traženo jemstvo, Radič je već posle nedelju dana, nešto pre 19. maja, pušten na slobodu.14 Tada je već u Bosni trijumfovala strana koja je donosila ove promene. Već sutradan je u Dubrovniku bio poslanik Ostoje, novoizabranog kralâ Bosne.

Ličnost novoga kralja je sasvim slabo poznata. Sigurno je pripadao rodu Kotromanića, ali mu se u jedan mah prebacivalo da je niskog društvenog položaja.15 Na presto su ga doveli velikaši, koji su se zbog nečega okrenuli protiv kraljice Jelene. Predvodio ih je, izgleda, vojvoda Hrvoje, koji se ponovo orijentisao prema Ladislavu Napuljskom i time za čitavu deceniju uputio politiku Bosne u novom pravcu. Izgleda da nisu bez osnova bile ni optužbe kralja Žigmunda, po kojima je Hrvoje sarađivao s Turcima. Nešto kasnije, početkom 1400, zaista ga vidimo kako zaštićuje turske poslanike koji su krenuli u Italiju. I Jelenina strana je u početku morala biti dosta jaka. Iako se još u martu govorilo o neslozi i razdoru u Bosni, u aprilu je kraljici u Dubrovniku isplaćen dohodak, što je siguran znak da tada još nije bila naročito ugrožena.

НАДМОЋ ОБЛАСНИХ ГОСПОДАРА (1391—1422) 135

Na kraju su uz nju ostali samo Radivojevići, jedan od njih, knez Đurađ, čak se morao skloniti u Dubrovnik pred Ostojom, ali je uskoro i ova porodica bila pomirena s novim kraljem. Sama kraljica Jelena je ostala i dalje u zemlji, nazivala se čak kraljicom, ali se vratila svome narodnom imenu Gruba. U bosanski politički život se više nije mešala.16

528 СНМА •КИРКОВИЋ

Posle dve i po godine, Bosna je opet dobila kralja i povela aktivnu spoljnu politiku svrstavši se na stranu protivnika kralja Žigmunda, koji je opet zapao u težak položaj. Situacija je postala slična onoj s kraja vlade kralja Tvrtka I, slične su bile i bosanske ambicije, ali se situacija u samoj zemlji iz temelja promenila. Stvarnih uslova za ekspanziju prema Hrvatskoj i Dalmaciji više nije bilo.

3. USTUPANjE SLANSKOG PRIMORJA DUBROVNIKU I VOSANSKI ZEMLjIŠNI ODNOSI

Kod novog kralja su Dubrovčani ponovo pokrenuli pitanje zemalja koje su tražili još od njegovih prethodnika. Sada su imali na svojoj strani i Radiča Sankovića, koji je nekoliko godina stradao ispunjavajući njihovu želju u pogledu Konavala. Radič je docnije tvrdio da je on izmolio od „previsokog kralja Ostoje“ da za „prečasnu službu i ra- zličite dragocene darove koje su primali gospoda bosansssa od Dubrovnika“ obdari grad „župom vladanijem“. Iz du- brovačkih zapisnika se ipak vidi da su oni u čitavom poslu daleko više polagali na Hrvoja i istovremeno pregovarali s njim i kraljem Ostojom.

529 СНМА •КИРКОВИЋ

Dubrovčani su i ovoga puta imali u vidu i konavaosku župu i pojas od dubrovačke granice do Stona. U toku vremena su se pomirili s dobijanjem samo jednog zemljišta i to onog mršavijeg duž obale oko Slanog. Zbog napada Ugarske i verovatno nekih drugih te- škoća Bosne, pregovori su privedeni kraju tek u decembru 1398, a povelja o ustupanju zemalja je izdata 15. januara 1399. Dubrovčani su čitav posao obavili tako što su izbegli plaćanje stalnog godišnjeg tributa kakav su plaćali od ranije za Ston ili docnije za Konavle. Oni su ponudili, a Bosna je to prihvatila, da kralju i vojvodi Hrvoju dodele nasledno plemstvo dubrovačko i da svakom od njih daruju po jednu kuću u Dubrovniku u vrednosti od 1500 dukata. Dubrovčani su izdali povelje o primanju među članove Ve- likog veća a poslanici Ostoje i Hrvoja su se posle dosta biranja odlučili za „polače" koje će dobiti njihovi gospodari. Posle toga su izvršene uobičajene formalnosti uvođenja Dubrovčana u posed dobijene teritorije.


Prema kraljevoj darovnici Dubrovčani su dobili „zemle od Kurila deri do Stona sa vsimi seli i zaseoci i s ljudmi i s vsimi mejami i pravinami i s vodami i s pašami i drvmi i z dubravami s grmjem i sa vsakim inim dostojani- jem i sa vsimi pravimi kotari tih zemalj i sel rečenih“.Za vrlo kratko vreme oni su u gospodarenju i iskorišća- vanju svega što su dobili zaveli svoj jednostavan i jasan sistem po kojem je obradiva zemlja s ljudima podeljena među dubrovačkom vlastelom i izvestan broj pučanskih porodica. Jurisdikciju nad stanovništom je zadržala opština, a ljudima su nametnute kmetske obaveze prema novim gospodarima. Pod bosanskom vlašću ni zemljišni ni društveni odnosi nisu bili jednostavni, a nama ostaju u mnogo čemu nejasni. Pitanja u vezi sa seljaštvom, režimom feudalne eksplotacije, organizacijom i strukturom vlastelinstava predstavljaju najtamniju stranu čitave bosanske srednjovekovne istorije.1 Sačuvana izvorna građa je preoskudna i krajnje nepovoljno raspoređena. Jedine podatke iz kojih nešto možemo zaključivati daju nam oblasti u Primorju, pre svega one koje su došle pod dubrovačku vlast kao Slansko primorje i župa Konavli. One su, međutim, tek srazmerno nedavno ušle u sastav bosanske države, te ni- kako nismo sigurni da zaključke u pogledu njih smemo prenositi i na stare bosanske oblasti. Za jedan kutak centralne Bosne samo minimalne podatke daje nam jedan turski defter, nastao usled specijalnih okolnosti još za vreme postojanja srednjovekovne bosanske države. Po neku mrvicu nam daju ugarske povelje i dokumenti o delovanju franjevaca u Bosni, ali i ti podaci su nastali u posebnim okolnostima, tako da se smeju koristiti samo s rezervom.

Slansko primorje, od kojeg moramo polaziti u pokušaju da koliko-toliko osvetlimo ova neobično važna pitanja, važilo je uoči predaje Dubrovčanima još uvek kao kraljeva zemlja. Iako to nije bila posebna župa, već je delila sudbinu Popovog Polja, čije se ime ponekad protezalo i na ovaj uski obalski pojas, ipak se vlast susednih velikaša tu nije potpuno učvrstila.


Radič Sanković, koji je ponovo zagospodario Popovim Poljem 1398. i Nikolići, koji su tu bili od starine i koji su za vreme Radičevog tamnovanja va- žili kao gospodari ove župe, imali su samo pojedina sela u Slanskom primorju. Radiču je pripadalo selo Lisac s dva zaseoka, a za Nikoliće i ne znamo po imenu koja su sela držali. U Konavlima, prodatim Dubrovčanima tek posle više od dve decenije, kralj nije imao ni najmanjeg uticaja, ali su oblasni gospodari Sandalj Hranić u jednoj i Rado- slav Pavlović u drugoj polovini, imali neposredno u svojim rukama tek neznatni deo zemljišta. Ova ista pojava da župe pojedinih oblasnih gospodara nisu predstavljale njihova vlastelinstva potvrđuje se i u bosanskim zemljama u ukutrašnjosti. Povelja kralja Ostoje izdata 1400. o darovanju Livanjske župe Hrvoju Vukčiću i njegovom sinu Balši, pokazuje da je Hrvoju pripalo samo ono što je dotle pripadalo gradu, i da se vrlo precizno izuzimalo u nekim selima ono što je bilo baština drugih. Jedna povelja za Radivojeviće iz 1434. nabraja, uz ono što je pripadalo gradovima ove porodice,>još samo pojedinačna sela i porodice. Isti je sl)'čaj i u jednoj povelji kralja Tomaša iz 1446. Vraćajući se Slanskom primorju vredi podvući da ni u selu Liscu koje predstavlja malo vlastelinstvo Radiča Sankovića, ili delić njegovog vrlo razbacanog vlastelinstva, nije sve neposredno.koristio Radič već samo deo zvani „carina“. Takve „carine“, koje su se sastojale od nepove- zanih parcela oranice i vinograda, imali su u Konavlima Sandalj Hranić i Radoslav Pavlović. „Carine" su u stvari predstavljale vlastelinsku rezervu, onaj deo poseda koje je gospodar obrađivao neposredno za sebe.2 Na „carini" je korišćena rabota gospodarevih zavisnih seljaka. Za Slan- sko primorje imamo potvrdu da su seljaci radeći na „carini“ bili hranjeni od gospodara. Na ostalom delu vlastelinstva bile su kuće, „obori“ (dvorišta) i njive seljaka. Način njihovog eksploatisanja nije potpuno poznat. Još za vreme srpske vlasti, nad ovim krajevima je važio običaj po kojem je prinos sa zemlje deljen na četiri dela, od kojih je jedan odgovarao zemlji, drugi volovima, treći semenu a četvrti radu. I kod dodeljivanja zemlje na obradu i kod zakupa strogo se pazilo na ove „četvrtine". U zemljišnim odnosima u celini, najveću važnost je imala četvrtina koja je pripadala zemlji, jer se složeniji uslovi — davanje vo- lova ili semena — javljaju više u zakupničkim odnosima. Gospodaru sela i zemljišta je i u najprostijem i najče- šćem slučaju pripadala četvrtina prinosa. I u Konavlima i u Slanskom primorju seljaci, koji su posle predaje Du- brovčanima sticajem okolnosti privremeno bili na zemlji- štu koje je ostalo opštinsko i nepodeljeno, davali su četvrtinu plodova. Tu se, međutim, baš za vreme bosanske vlasti režim promenio u korist gospodara zemljišta. U vreme kad je Slansko primorje ustupljeno Dubrovniku važilo je kao „slovenski običaj“ davanje za zemlju i seme ne više dve četvrtine, već 62% prinosa (četvrtinu i polovinu od ostatka). Nismo, međutim, sigurni da je ovo po- goršavanje uslova za seljaka važilo i u slučajevima kada su držali samo zemlju. Činjenica je, u svakom slučaju, da su Radičevi seljaci iz sela Lisac kad su došli pod du- brovačku vlast davali opštini samo četvrtinu prinosa. O ovom načinu iskorišćavanja zemljišta na' vlastelinstzu nemamo nikakvih podataka


u pogledu zemalja u unutrašnjo- sti. Nema nikakve sumnje da je i tamo oilo vlastelinstava, ali je sasvim nepoznato kako su bila uređena. Jedan nedavno otkriveni ugarski podatak, verovatno s nekog zemljišta naseljenog Bosancima, pokazuje da je u odnosima zavisnog seljaka i gospodara vlastelinstva, po bosanskom pravu, ,ča- žnu ulogu igrala „nadelba“. Iz prilično nejasnog dokumenta i iz samog termina se može zaključiti da je „na- del6a“ značila i dodeljivanje zemlje seljaku i vraćanje zemlje gospodaru. Ako gospodar hoće da ima „nadelbu“, po bosanskom pravu (hivIIa ćo^pepzaz), treba samo da se zakune s jednim čovekom s vlastelinstva. Dokumenat sugerira jedino da, na bosanski način, sve ide lakše za gospodara, dok sve ostalo ostaje nejasno.3

Sredinom veka su i neki fra- ševački manastiri imali svoje zavisne ljude čije su se rabote pre svega sastojale u dovoženju drva, žita i vina u samostane.* Negde su gospoda nametala i obavezu isporu- čivanja žita fratrima. Nasuprot ukorenjenom mišljenju, i zajednice bosanskih krstjana su imale svoje zemlje i zavisne ljude koji su bez sumnje imali iste takve obaveze.4 Nije poznato kakav je bio odnos između rabota i naturalnih davanja. Izgleda da su u primorskim krajevima, gde je obra- dive zemlje srazmerno malo i gde su „carine;‘ bile dosta skromne, rabote manje opterećivale seljake. Novčana davanja su poznata skoro isključivo kao opšti namet od dukata po ognjištu, koji su ubirali vladalac ili oblasni gospodari. Samo se iz jednog izveštaja o izdržavanju fra- njevačkih manastira saznaje da su gospodari „u vreme velike potrebe“ iznuđivali novac od ljudi, čak i od onih koji su bili dodeljeni manastiru.

533 СИЈМА 'Б.ИРКОВИЂ

Pored zemljišta koje je pripadalo vlastelinstvima veće ili manje feudalne gospode, deo zemljišnog fonda je bio u rukama malih slobodnih baštinika koji vlastelinstva, u pravom smislu, nisu imali, ali koji, isto tako, nisu nikom dugovali obaveze koje društveno degradiraju. Svoje zemlje su obrađivali sami ili su ih davali u zakup, ili čak imali sasvim mali broj zavisnih ljudi. U Slanskom primorju se oni nazivaju „baštići“ i „gepŠoŠ1*, u Konavlima „vlaste- ličići“, a vrlo verovatno je da istu kategoriju predstav- ljaJU i „dedići“, poznati u Popovom Polju. Ista razlika između slobodnih baštinika, koji se već računaju u vlastelu, i zavisnih ljudi dolazi, bez sumnje, do izražaja i u turskom defteru iz 1455. U župi Tilavi u Vrhbosni Turci su zabeležili broj kuća i pri tome odvajali kuće „raje“ i kuće „vojnika“. Jedan docniji dokumenat pokazuje nam da su i ljudi iz Slanskog primorja, svakako „baštići", slu- žili u kraljevoj vojsci. Vojevanje i nošenje oružja je bilo bitno obeležje „vlasteličića" otuda su ih Turci zapisi- vali kao vojnike. U-jednoj polovini konavaoske župe i u pomenutoj župi Tilavi znamo slučajno i brojni odnos iz- među zavisnih ljudi i slobodnih baštinika. U Sandalje- voj polovini Konavala je od 300 kuća 65 pripadalo vlaste- ličićima. U Tilavi je na 88 kuća „raje“ dolazilo 46 kuća „vojnika". Kao što se iz toga vidi, odnos je veoma razli- čit: dok je u Konavlima tek svaki peti domaćin vlasteli- čić u popisanom delu Tilave svaka treća kuća je bila iz redova „vojnika". Zbog toga se ništa ne sme zaključivati o ostalim delovima Bosne o kojima nemamo podataka. Pada u oči da je na dve poznate teritorije procenat slobodnih i povlašćenih srazmerno velik. Izgleda da proces izgrađi- vanja većih vlastelinstava i ukmećivanja u Bosni nije u toku čitavog srednjeg veka bio daleko odmakao.

Znatan deo zemljišta župa i sela iskorišćavao se zajednički. Pašnjacima, „planinama", zemljištem oko voda i sl. služili su se svi stanovnici župe. Samo su „gajevi“, šumice u kojima su držani volovi za oranje, bili


zatvoreni za susedna sela. Zajednička zemljišta su kori- stili i vlasi koji su se tradicionalnim putevima u odre- đeno doba godine pojavljivali sa svojom stokom. Verovatno da ova slika stvorena na osnovu podataka o krajevima blizu Primorja u opštim crtama važi i za ostalu bosansku teritoriju.

Agrarna proizvodnja je najvećim delom počivala na radu zavisnih seljaka. Ali o njima veoma malo znamo. Nije poznat čak ni njihov naziv. Još uvek se održavalo ime otroka^ mada su od kraja XIV veka kraljevi energično suzbi- jali prodavanje ljudi i time uklanjali najteži oblik zavisnosti. Kada se početkom XV veka jednom vlastelinu do- zvoljavalo da izađe iz grada „sa svom svojom obitelju, svojim blagom i svojim otrocima“, reč je, bez svake sumnje, o zavisnim seljacima, tim pre što mu se obećavala zamena za selo njegovo baštino „gde će one svoje otroke ispratiti". Otroci su se i u okvirima bosanske države, kao i drugde, stopili sa ostalim zavisnim seljacima vršeći iste oba-, veze, živeći u istim selima i istim načinom života. Po- neka žena služeći u kući gospodara smatrana je još uvek za „rabu“ i čak iz Dubrovnika vraćana svome gospodaru. Na teritoriji koja je nekad bila u sastavu srpske države ži- veo je još i naziv „sebri“, dobro poznat u Srbiji kao oznaka za seljake i pripadnike zavisnih slojeva. >1z srpskog, vremena je nasleđen i naziv „vlaštak-1 koji je bio poznat i u okolini Kotora gde je označavao upravo zavisnog seljaka. Dok se u nauci popularni naziv „kmet“ u ovo vreme još ne upotrebljava u značenju zavisnog seljaka, — stvarni opšti naziv je „čovek“ i „ljudi“. Od vrha do dna društvene pi- ramide svi su bili „ljudi“ višega od sebe. Kao što su vlastela „ljudi“ vladaoca ili oblasnog gospodara, tako su i najsiromašniji stanovnici „ljudi“ onoga čiju zemlju rade i kome služe. U latinskim izvorima dubrovačkim bosanski zavisni ljudi označavani su terminom „vilanus“, onim istim kojim su Dubrovčani zvali svoje seljake.


Verovatno je samo jedan deo zavisnih seljaka vukao svoj neslobodni status iz davnine, drugi deo'je postajao „vla- štak“ primajući tuđu zemlju usled siromaštva, ili time što je podložen nekom gospodaru. Darovnice kraljeva ili oblasnih gospodara morale su, bez sumnje, dovoditi jedan deo slobodnih ljudi*u zavistan položaj. Sudbina jedne konavaoske porodice pod bosanskom vlašću vrlo lepo ilustruje taj put do zavisnosti. Knez Pavle Radenović je Per- kino selo darovao braći Nosanovićima, koji su ga verovatno naselili ili oživeli, jer je docnije nosilo njihovo ime. Kada je, međutim, Sandalj Hranić za kratko vreme zagospodario čitavim Konavlima, darovao je selo zajedno s braćom Nosanovićima konavaoskom popu Radinu i njegovom sinu. Ubrzo je ovaj deo župe došao opet u ruke Petra Pavlovića, pa je on selo zajedno s porodicom darovao dubrovačkom vlastelinu Ivanu Lampre Crijevića. U to vreme su braća, nekada slobodni baštinici i gospodari svoga malog sela, go- vorila da su ljudi vojvode Petra Pavlovića, a da služe Crijeviću. Verovatno nisu uvek promene bile tako česte, ali je rezultat bio isti: stanovnici darovani sa selom nekome postajali su po pravilu i najvećim delom njegovi zavisni seljaci. I već spominjani izveštaj o franjevačkim manastirima govori da su „siromašne ljude“ date manastirima da budu .Doba^špez ć-a1gšp“, „svetovna gospoda“ tj. kralj ili oblasni gospodari, često oduzimali i zamenjivali.

НАДМОЋ ОБЛАСНИХ ГОСПОДАРА (1391—Н22) 536

Zavisni seljaci su nesumnjivo bili vezani za svoje gospodare. Oblasni gospodari redovno su protestovali i zahtevali


Zavisni seljaci su nesumnjivo bili vezani za svoje gospodare. Oblasni gospodari redovno su protestovali i zahtevali


k« g|('« I jg>«s(1«č g K'L’g?" |'vgkol«k;!lč l«1ls((L A-l A»e-{'«i rtemkcGgJNAÂLjJv^knk*” nkmn TipAnkn^ T^(G1.L« »(tpsrtt n!m<( čŽšimi <U«g<š<tn*đ(»’.

ITK M<I0(1«UN0' 4j{,'/. k>.| NItGJ («p»(^.(. T-P«1 M.1S ^ (?|;(. kjIp/ agčsš-gkitva TKOLISN R»T<5»((|<G1(, ILI K<C(GKČL1. AMsTg« 6(1 KPSGGKN («-(N(.lL1> ctgbLkŠK

l» A'1/ KL1T/. k'*r«lL(. ’1)»{*M1. ((SIN»M1- NGSTKM! D^.«/iJ. N< S1«LL«[ LJG jg«LKG(.1»N/1L»| NAČ« (gc%S N K-\NA<K 1,SG'K-1Ni PNMMO «S«TIS((N ^•JGL«>îM1. akL

M(NL*1«TK-1M1( ((»L(, p 1.-1'NJGrl*eTKG ^rnst«(,| ■/‘-G,'^':«-' L&td'«.I A'N1> m((‘« ({|<rr-1(»'( J11NN 1|«"<'-(p»1,'^*C kČML(KŠČS<|L/»1 |*rk<}'(TNM(1 L!g^k% - • , , .

(I

ц,

6.

I ПРИВРЕМЕНИ УСПОН БОСНЕ

Потискивање Јелене и избор Остоје за краља Босне из темеља је променио односе Босне и Угарске Жигмунда Лук- сембуршког. Босанска властела на челу с главним велмо- жама је тиме показала да се не осећа нимало везана усло- вима наметнутим краљу Дабиши под Добором 1394. Жигмунд

II |^s p.-nčG Jk‘m»« S(!im St/|nakkgn nkjlkjo Lzgj/^k |[Uk*(^(., («(S1l-gi(, i*^-««čmm^» cg*»tJ^(. »(Lk-/!/^«. ek^kČLIDžnpgck uUkt gvešm eršek* |mškg

(žommmgk« i(|«1«1g (.'L-kt/le nnlÂng^jvne gr,!*-) dLj/a^nnkč č(mnš< p-^ks^ciie rdkmketksmnM^Njg/! tj(utv|M gr-««I ATvrvvnnkč koj.« išn grmsii la

^**«k'». .«.<•,(jpk-JJi p<.(||krk ain-1(/|1 lL'j»(!"(u< 1(P(Č. 15s*1kg* 14AN4& kmllšgjn*!!. a’n», «j-^-jKO(l>''‘1Š '« t G k-.|1ta Mv-1Š/ tikf!' vgcg«' Ojsgo (k-giSmi* plo'

1'oGp*.\/<n?"kjml« ^'<><(-/c</ič*(<dž(.t«•«* g/g/.(-gč bhš««s-(mv «•(««*<« Gs^kčt k^/pk*< n^ksgo^ć |((<-l<|'SG e1u1 (/Ueng| k*j(-(L1, Sgsl^gIČ. Š(To{. n^mgdždork^ 1(U4/U:<|

G«gč«((v/I4 k-(1<(L11J(vLL(, K1/(|), kT(k«/I(, šgtčeim.i« (L('< ŽST«/i», (. (Jčmlmk NN-|G«|«1 K-J/1(P| PSpIŠ^ 1|SiL'(gG«LC k-|M(K &>«'K7(IC Smš(A««!1> Î.K«?LL!.L

<'K.Č(>9L<1\ 1G.|(./11»/U1& |(-(A||»(«&N»GLL». «T<g<g-1U.N«LL»» GPČLOLLJk. //(s-v(K*L*LL(» GČ(«(A<(L1l^ć GKOG&zAOlLk G(*««,'L(1LL|. KAKKMDStK* GK0«M|Ô(U\(.'^>a*/1'JGČ|LL«* T*'K^(‘/.1G»<0K(1 *

J1LL1, /-KO/KOLOLLK v 4 k-tšngvpl!. /iKL-SGJbIMt!. GKNO^vMJ, r1A(I.LLk |M**<*•(LCDlčk SKŠ^LLL 'Oonmkomk PSŠÎIJ/ voKČŠ|1M0LL(. ^L-tJNSSOeI/KGLć SJSN

«.-/;<|Lp|. (/ |MŠ1 L(1 JG«MP«J(LLk GL-GL^vLLć /^ČGČvSID(Mk G KN<^«/««. <5«KČ1LL1« T«NUJ(L<LLL GKN1'<;»LL|. «■<!(>(«.LL1. LNK(«U((>(LL1 NsGLL«// |GtKj1J^<l(>G((№1J1

1П ЈГ<'//IV

'ЧИ-ГГЈкЧ ((ЧЈгДГШ* ПЈСГ«Ж К.ЧЧЛОН0Н (Г^^ћгЛА^/УГЛ**' нкјми^ц^и КМ'^^'АрЗћЈПЧ/1-«.

*»1А«»мит *

0вт^4'Т’к^ к-јЈ-Јл^ С^клслчг ниснп НПЈЈМОЦН* а '•^ УШн ■МПЛ*/ћ,1;*нфГ11ШНН-'к'- ■ . 6 'кр*И1

5Ј’Л Н 0*1 з^лчл^к ав^иплл »/н^.к/АктчУи^ *н

. . . 4 ... ,*,Ч {;1{СЛ'*АЧНН4'М,1. №ЧЛНМ1>(ћ$г.нХ^ЛШјИМ^ КЛ1К0 ДЛ|^* ^.

.ГЈА^^Ј 1*тм *-Г*Г НЧЧКв Iчп^цј; ччиклшк ^1л<вГ*ГЛ< К*<М»^‘кГАЧКН >ГГ«Г*-Г иј/ЛЛисг в-/С/ч/КНМ ;лка«» 10јГ‘М<-Ос#гГ'К'/лЛМ ^^ЛЛб»Н‘'К‘^«М1Ме'Н^*Г^/ 1Јги.и^.^/Ж М#<*г*( См-ЈоМ^ЈЧ Р(>-/Д«7 ЛЗК^кмн^Ч :*<'34<’Л'ГЛ/:',.ЧпАМЛШЧпш■ *н лин .*, л',мч1(1ПЛ к НмшШП пГС"ГНУи (ј■•/»■«

■ М^хвг«:/ КЧ- ХгјЈ'*»К*.гкч)ЛЛћ'(нсаот^п* Л' шн нс |.|рц лУ4 мевлчлнк.нкмл-<т(ј.јмхЛМЛммхи. ат< р.лн м ('<.м.лгм«м ( «.««•» Јо<

, (Л1ПЛ1ЈГ/!кЛ<. «,*( М>/ЛвГ1'|| I ММЛх <Н№С1< Н/-«^<-<И/ии УЛ кЧ’ /УКЗ ЦС 1/!|.<Л4ШК. ул(-1;'куч С«Л(|^П'КЧ . Н^ГТОнлГНИОЛЛк Г«К01< 1с к<и<м к к >11 к< «*»;» (• •IV«. 114’ ‘ ^ / .1.’ Н(

*.Н'г И к К-< 1.М г М г I 1П’.Ј/иН-1 Ц^Ј/.Ч- •<'/<*</)/ НПОГ МН1.1Г//* //•'/.Л^.ЈГ.С С-/ 1Г1.НГ Г И Н(Јл,1 п' 1Ј-/0Т <Г|-о' цисги' V; .'

6'

. (• IIIИ нс(.I

мкПОВЕЉА КРАЉА СТЕФАНА ОСТОЈЕ ДУБРОВЧАНИМА, 5. ФЕБРУАР 1399.

/^/ А


odlazak ljudi od jednog gospodara drugome. Još se sredinom XIV veka ban Tvrtko obavezivao svome vlastelinu Vlatku Vukoslaviću da niko, pa ni on sam, neće primiti Vlatko- .vog čoveka. Ipak mobilnost stanovništva bila je prilično velika. U vreme turske opasnosti ljudi su bežali daleko od svojih kuća i svoje zemlje. Sligčno je bilo i u godinama nerodice i gladi kaâ su ljudi iz unutrašnjosti u masama dolazili u Primorje, tražili prilike da se prevezu u Italiju i u velikom broju umirali pred dubrovačkim ka- pijama.5* Turski defter iz 1455. daje nam dosta neobičnu sliku o maloj teritoriji koja je popisana. Dok, s jedne strane, pada u oči srazmerno gusta naseljenost sela koja imaju i po 30—50 kuća, s druge strane, opaža se da je skoro polovina sela sasvim pusta.

Zemljišni odnosi u Slanskom primorju, od kojih smo pošli u gornjim razmatranjima, stvarali su izvesne te- tkoće Dubrovčanima. Radič Sanković, nekad toliko naklonjen gradu, pokazivao je još u vreme predaje veliko neraspo- loženje zbog svoga sela Lisca i njegovih zaselaka. Još u toku pregovora Dubrovčani su molili kralja da Radiču na drugoj strani da zamenu za selo i zaseoke koji će pripasti gradu zajedno sa čitavim Slanskim primorjem. Iako to nieu lostigli, Radiča


su ipak odobrovoljili i on im je posebnom poveljom darovao selo Lisac sa svojim zaseocima. Time su „Nove Zemlje“, kako su Dubrovčani od tada nazivali taj pojas zemljišta uz kamenitu obalu, konačno i potpuno dobijene, ali samo za kratko vreme. Političke bure tih godina, za koje su Dubrovčani govorili da „od potopa svijeta nije se toliko svet smel i vrtjel koliko sade“, odvele su Bosnu i Dubrovnik u suparničke tabore i neprijateljstvo u kojem su grubo zbrisane tekovine dobrih odnosa iz po- četka Ostojine vlade.

je posle poraza kod Nikopolja, obnovljene pobu&e plemstva U Slavoniji i teškoća koje je imao s ugarskim velikašima, izgubio u velikoj meri autoritet koji je prethodnih godina stekao. Položaj mu je bio prilično nesiguran, tako da se bosanska vlastela i novi kralj nisu morali plašiti od njegove reakcije. Utol^gko pre što su se opet opredelili za aktivno podržavanje Ladislava Napuljskog u borbi za ugarski presto i što su u Turcima otkrili jakog saveznika koji je mogao priskočiti u pomoć u slučaju opasnosti.

Žigmund se uprkos svemu nije pomirio s odbijanjem svih njegovih prava i pretenzija u Bosni. Čim su do njega došli glasovi o preokretu u Bosni, ispoljio je


nameru da krene u pohod „protiv Hrvoja koji se pridružio Turcima i koji hoće da ratuje protiv onih što su u Bosni verni kralju“. Dalji događaji pokazuju da optužba zbog saradnje s Turcima nije bila bez osnova, a pod svojim „vernima14 je kralj, verovatno, podrazumevao preostale pristalice svr- gnute kraljice, koji u taj mah još nisu prišli Ostoji. Tražio je od svojih gradova — sačuvano je pismo upućeno Trogiru — da mu upute strelce neophodne za borbu u bosanskim klancima i pod utvrđenjima. U pohod je krenuo tek u julu 1398. i upravio ga prema Hrvojevim zemljama na zapadu. Logorovao je u jedan mah pod Vrbaškim gradom, ali ne znamo da li je prodro u Hrvojevu župu Sanu koja je bila prva na udarcu. U svakom slučaju, sredinom avgusta se ugarski kralj već vraćao iz pohoda, a odmah zatim je došlo do bosanskog protivnapada. Hrvoje je neposredno posle kraljevog povlačenja ušao s vojskom u župu Dubicu, zauzeo je i gospodario njome pune tri godine. Žigmundov pokušaj da interveniše u Bosni i održi ranije pozicije svršio se porazno.

Protiv Bosne je upućena još jedna ugarska vojska u novembru, ali o njenom delovanju nemamo nikakvih obave- štenja. Pri samom kraju godine, Ostoja je otišao na sever i u januaru boravio u Usori „va slavnoj našoj vojsci u Lišnici". Očigledno je Ostoja još uvek bio uznemiravan od strane Ugarske. Tek je u aprilu 1399, skoro godinu dana posle izbora, dospeo da se kruniše. Sredinom godine, Du- brovčani su dolazili na pomisao da treba da posreduju između kralja Žigmunda i Bosanaca i to zbog svoje koristi i svoga dobra. Njihov položaj je zbog tesnih veza s Bosan- cima, posle ustupanja Slanskog primorja, postao dosta de- likatan. Prebacivalo im se da su „zajedno sa Bosancima“ a da su ovi u sporazumu s Turcima, stoga im je kastelan

547 СИМА Ђ.КРКОВИЂ

S. Ćirković; Istorija srednjovekovne bosanske državeOmiša sav^tovao da bi bilo dobro da upute svoga poslanika kralju Žigmundu. Dubrovčani su se još jednom vratili na misao da upute poslanika i porade na izmirenju Ugarske i Bosne, ali su ubrzo odustali pošto je stvar postala ne- aktuelna zbog dosta dugih Žigmundovih boravaka izvan zemlje. Bosanci su baš u to vreme živo radili na uspostavljanju veza između Turaka i Ladislava Napuljskog. U avgustu 1399, tursko poslanstvo je preko Dubrovnika krenulo na drugu stranu mora, a izgleda da je jedno i docnije pokušavalo da pređe, pa je bilo zadržano. Nema sumnje da je sve to bilo upereno protiv Žigmunda i da je trebalo da obezbedi podršku predstojećoj ofanzivi Ladislava i njegovih pristalica protiv Žigmunda.

Dosta je ipak vremena proteklo dok kralj Ostoja, Hrvoje i sam Ladislav, u kome su oni gledali „previsokoga kralja ugarskoga", nisu započeli odlučnije akcije. Pristalice Žigmundove su u toku 1400. dospevale da se brane, kao što je to činio jedan mađarski vlastelin koji se održao u Kninu pred Hrvojevom opsadom, i da napadaju bosansku teritoriju kao što su to činili Nikola Gorjanski i Ivan Morovićki. Bosanci su tada ipak važili kao „moćni i re- čima i delima“ i susedna hrvatska vlastela je novcem otkupljivala svoju bezbednost od Hrvoja. Od Pavla Zrinj- skog se tražilo samo 200 dukata da bi bio ostavljen na miru, a kad to nije dao, strahovito su mu opustošeni posedi. Ozbiljan preokret je nastao tek kada je nezadovoljno ugarsko plemstvo u proleće 1401. zatvorilo Žigmunda Luksembur- škog.

/V

СПОТПИС КРАЉА


Hrvoje i Ostoja su se tad bacili na darhmatinske gradove. Već u junu, u ime kraljeva Ostoje i Ladislava vojvoda


je zatražio od Zadra da istakne zastavu Anžujaca, obeća- vajući istovremeno punu zaštitu gradu. Zadar je posle kra- ćih pregovora u kojkma je seoi ooezoedio ostrvo Pag i gradske prihode, primio vlast Ladislava i postao njegozo glavno uporište na ovoj strani Jadrana. Bosanski kralj i vojvoda Hrvoje su se na sličan način obratili i drugim gradovima, ali nisu naišli na povoljan prijem. Dok je Tro- gir stupio u pregovore, ali odlagao odluku dok se i ostali gradovi ne opredele, Split se energično odupro i čak osvojio Hrvojev grad Omiš. Ali kada je u decembru 1401. tvrdi Klis pao u ruke Ivaniša Nelipčića, Hrvojevog zeta i po- magača, pozicija gradova je naglo oslabila. Pokazivali su se daleko popustljiviji, dok u maju 1402. Trogir i Šibenik nisu priznali Hrvojevu i Ostojinu vlast i preko njih vlast Ladislava Napuljskog. Kao u Tvrtkovo vreme, Bosanci su gradovima zajamčili dotadatnju autonogliju i sva prava koja su uživali pod ranijim kraljevima. Uskoro zatim se aktivnije umešao u dalmatinske prilike i Ladislav Na- puljski, poslavši svoga admirala i namesnika s nekoliko galija u Zadar. Hrvoje i Ladislavljev admiral Aldemarisko zauzeli su posle toga Vranu, tvrđavu Ljubač — kod Nina i naterali Split da se potčini. Ladislavljeve pristalice su jačale i u Ugarskoj, uprkos tome što se Žigmund još krajem 1401. oslobodio zatočeništva i zajedno s malobrojnim ali odanim velikašima pregao da se učvrsti u državi. Na stranu Ladislava je odlučno stao i tadanji papa Boni- facije IX, koji je delovao na ugarske prelate da se okrenu protiv Žigmunda. Kada se porazno završio pohod u Hrvat- sku Žigmundovog bana Pavla Bešenjija, početkom 1403, situacija Luksemburgovca je postala kritična. Od Primorja do Drave čitavo plemstvo je priznalo vlast njegovog supar-


nika, a u samoj Ugarskoj je protiv njega bila većina naj- istaknutijih velikaša.

Ladislav je tako povoljnu situaciju koristio mlako i bojažljivo. Posle dugih, skoro polugodišnjih priprema, on se najzad početkom jula 1403. odvažio da pređe u Zadar da bi odatle počeo zauzimanje svoje kraljevine. U gradu ga je sačekao Hrvoje za koga se u kraljevoj okolini govorilo da je „glavni razlog“ što su se Dalmacija i Hrvatska opredelile za Ladislava. Očekivao se i dolazak Ostoje koji je smatran za Ladislavljevog vazala. Za vreme Ladislavljevog boravka u Zadru su, ipak, u prvi plan

STEFANA OSTOJE


izbili ugarski crkveni i sve- tovni velikaši, koji su pregovarali o krunisanju i tra- žili da kralj dođe u Ugarsku. Uprkos velikom broju pristalica, potpunoj podršci Bosanaca i veoma velikom zauzimanju pape, Ladislav nije skupio hrabrosti da pođe dalje od Zadra. S ugarskim magnatima se nagodio da u Zadru bude krunisan, iako je bilo očitledno da takvo krunisanje bez prave krune i izvan zakonitog mesta neće biti smatrano za ispravno.

Za to vreme, Žigmundove pristalice u Ugarskoj nisu klonule duhom, iako od svoga kralja nisu imali mnogo po- moći, jer je on, kao i ranije, otišao u Češku da se tamo bori za prava svoje kuće. Zadržavši Budim i Stolni Beo- grad i nanevši nekoliko poraza stranci Ladislava Napulj- skog, malobrojne Žlgmundove pristalice su navele kralja da se vrati u Ugarsku. Žigmund, koji je pokazivao isto toliko odvažnosti u borbi koliko njegov suparnik bojažlji- vosti, počeo je da jača svoje redove obećavajući amnestiju i pozivajući velikaše da mu se vrate u vernost. Nekoliko manjih vojnih uspeha bilo je dovoljno da sasvim zastraši Ladislava i on se u oktobru počeo spremati za povratak u Italiju.

НАДМОЋ ОБЛАСНИХ ГОСПОДАРА (1391 — 142.! ) 552

Tada je značaj Bosne opet skočio, jer je bilo jasno da samo ona može braniti Ladislavljevu stvar u Hrvatskoj i Dalmaciji. Još jednom je kralj Ladislav imenovao Hrvoja za svoga namesnika u Ugarskoj, Hrvatskoj, Dalmaciji i Bo- sni, a uz to mu je još dodelio titulu hercega splitskog. Dao mu je neposredno na upravu Split i ostrva Brač, Hvar i Korčulu. Posle kraljevog odlaska, poslednjih dana oktobra 1403, vlast nad Dalmacijom je faktički došla u ruke Bosanaca, a Bosna se u ovim krajevima pojavila u onoj ulozi u kojoj je bila pre više od jedne decenije. Međutim, u su- štini, je položaj bio znatno drukčiji nego u danima Tvrtka 1. Pre svega, bosanski kralj je imao u čitavoj bosan-skoj aktivnosti drugostepeno mesto. Već kad je Ladislav dolazio u Dalmaciju smatran je Hrvoje za glavnu ličnost u taboru kraljevih pristalica na ovoj strani Jadrana, a pre nego što je otišao, Ladislav je i formalno uzvisio hercega kako herceškom titulom koja je podizala rang, tako i namesništvom koje je obrnulo prirodni red: kao bosanski velikaš Hrvoje je bio pod vlašću Ostojinom, a kao kraljev namesnik uzdigao se iznad njega. Takva je situacija, razumljivo, nosila u sebi opasnosti od novih unutrašnjih sukoba. Politika Ostoje i Hrvoja se u još jednoj stvari razlikovala od držanja Tvrtka u borbi protiv Žigmunda Luksemburškog. Dok je prvi bosanski kralj ostavljao Du- brovnik sasvim izvan svih zapleta, Ostoja je i prema njemu zauzeo isti stav kao i prema dalmatinskim gradovima. Dok je Hrvoje zbog položaja svojih zemalja i svojih veza u Hrvatskoj bio u izvesnom smislu predodređen za veću aktivnost u Dalmaciji, samom Ostoji se pružala prilika da se proslavi na ovoj strani. ’

Kao što je već rečeno, ratovanje Bosanaca s kraljem Žigmundom 1398. i ceprijateljstvo koje se produžilo dalje nije ometalo dobre odnose između Bosne i Dubrovnika. Po- sle srdačnosti u vreme ustupanja Novih Zemalja dolazilo je do raznih manjih nesporazuma, kojima su gotovo uvek bili ispunjeni dubrovački odnosi sa susedima. Bosanci su se ža- lili zbog prebegavanja ljudi, prodaje bosanskog roblja, zadr- žavanja turskih poslanika itd., dok su Dubrovčani bili nezadovoljni i protestovali zbog pojave novih carina u blizini grada, zbog prodaje soli u Sutorini, zbog pojedinog napada i pljačke i sličnog. Oni nisu uzeli suviše za zlo učešće


neke okolne sitne vlastele u zaveri organizovanoj 1400. s ciljem da se izvrši prevrat u Dubrovniku.1 — Veći- nom su to bile stvari koje se često dešavaju i koje su se regulisale izmenom pisama, pregovorima poslanika, bez na- ročitog zatezanja i teškoća. Ti tekući nesporazumi nisu, sami po sebi, vodili krupnim promenama u međusobnim odnosima a kamoli ratu.

Do krize je došlo tek kada se borba za ugarski presto u velikoj meri zaoštrila i kad su se Bosna i Dubrovnik našli u suprotnim taborima. Kada je Žigmund posle svoga oslobođenja uputio početkom 1402. dvojicu svojih tadašnjih odanih pristalica da u njegovo ime uzmu zakletvu vernosti od primorskih gradova, potvrdili su DubrovčanI' još jednom svoju vernost Luksemburgovcu. U Bosni je to bilo shva- ćeno kao da su dubrovački gospari „prisegli“ protiv kralja

Ostoje i vojvode Hrvoja, tako da su usledila prebacivanja i protesti. Dubrovačka vlada se branila da se zaklela da će davati dohodak „gospodinu ugarskom“ i da su njegovi poslanici obećali poštovati sve „zakone i slobodštine“ koje su imali „u dane


kralja J1auša“, a da protiv Bosne ti poslanici nisu ništa tražili znajući dubrovačku vernost i želju da poštuj^ ugovore i prijateljstvo s Bosnom. Pre- bacivalo se i Dubrovčaninu Paskoju Rastiću, koji je tada bio knez šibenički, da je radio protiv Bosne. Bosanci su zaista preko toga prešli i docnije vidimo obostrane akte dobre volje. Hrvoje je od kapetana napuljskih galija izdejstvovao „slobodni list“ za Dubrovčane, a grad je barkama pomogao početkom 1403. kralja Ostoju da snabde žitom tek osvojeni grad Omiš. Tada su Dubrovčani, takođe na molbu bosanskih vlasteoskih porodica, pokušavali da na Levantu porade za oslobođenje i otkup bosanskih plemića zarobljenih posle kosovske bitke. U aprilu su Dubrovčani pozivali kralja Ostoju i Hrvoja da dođu u grad i vide svoje kuće, i računali da će poziv biti prihvaćen, a onda je došlo do naglog preokreta.

Dvz ugledna bosanska vlastelina Pavle Maštrović i Pavle Radišić, koji je pripadao rodu Kotromanića, do- šavši u sukob sa Ostojom, pobegli su iz Bosne i sklonili se u Dubrovnik. Ostoja se zbog toga razljutio na Dubrovčane i optuživao ih da sa Žigmundom rade protiv njega. Poslao je svoje poklisare zahtevajući da istaknu njegovu zastavu i prihvate njega kao gospodara umesto ugarskog kralja. Dalê je tražio da mu vrate Slansko primorje, isteraju bosanske begunce i obavežu se da ih više nikada neće primati. Za slučaj da se zahtevi ne prihvate, kralj Ostoja je davao rok od 15 dana da se trgovci povuku, da bi posle toga otpočeo neprijateljstva. Bosanski ultimatum je došao iznenada i zatekao Dubrovčane nespremne za odbranu. Posade u Stonu su bile već ranije pojačane zbog aktivnosti napuljskih ga- li1a, ali je sve bilo isuviše nedovoljno za odbijanje jednog ozbiljnog napada sa kopna. Ipak, izgleda da se Dubrovčani nisu ni trenutak kolebali u stavu prema glavnom Ostojinom zahtevu o potčinjavanju njegovoj vrhovnoj vlasti. U prvi mah su se branili isključivo diplomatskim sredstvima. I samom kralju i bosanskoj vlasteli su isticali staro prijateljstvo s Bosnom i potrebu da poštuju svoje obaveze. Kada bi sada prihvatili kraljev zahtev ne bi ubuduće mogli s pravom da se brane kad se pojavi još jača sila i.zatraži da se njoj potčine. Ranije, za vreme ratova Ugarske i Bosne i Ugarske i Srbije, niko nije dirao Dubrovnik. Primerima iz istorije su Dubrovčani isto tako branili svoje


pravo da pružaju utočište i navodili slučajeve kad su se opiralp i zahtevima ugarskog kralja. Protiv traženja „Novih zemalja“ pozivali su se na povelju kralja i zakletve bosanskih velikaša. Svoje razloge su Dubrovčani iznosili samom kralju Ostoji, zatim Hrvoju, Sandalju, Pavlu Radenoviću i Radiču Sankoviću. Njihov položaj je bio vrlo težak. Od Žigmunda se u trenutku izbijanja sukoba nisu mogli nadati nikakvoj pomoći, na kopnu su sa svih strana bili okruženi zemljama bosanskih velikaša, dok su more kontrolisale galije Ladislava Napuljskog. Zbog toga su morali najviše raditi na tome da privole velikaše da spreče ostvarenje kraljevih pretnji. Istovremeno su, da bi dobili u vremenu, podsećali Ostoju na ugovore koji traže da se pre izbijanja neprijateljstava trgovcima da šestomesečni rok za pri- kupljanje imovine i povlačenje iz zemlje.

НАДМОЋ ОБЛЛСНИХ ГОСПОДЛРА (1391 — 1422) 556

Sandalj i Pavle su obećali podršku gradu, dok se Ra- dič Sanković potpuno solidarisao s Ostojom i pokrenuo pitanje svojih sela u Slanskom primorju, On je i otvorio neprijateljstva time što je sredinom juna 1403. ušao s vojskom u „Nove Zemlje“ i proterao dubrovačkog kneza. Tada su se Dubrovčani još više okrenuli Hrvoju i ponudili mu tajno godišnji danak od 500 dukata ako ih pomiri s Bosnom i spreči dalja neprijateljstva. Vojvoda je dao obećanja u koja su se Dubrovčani pouzdavali znajući snagu njegovog uticaja. „Ono što Vi hoćete hteće čitava Bosna“ — poručivali su tada Hrvoju, ali su se u svojoj oceni prevarili. Iako je Hrvoje tražio od kralja da ne napada Dubrovnik, iako su Sandalj i Pavle Radenović bili uzdržani, Ostoja nije mislio da odustane od svoga plana. Početkom jula izjavio je dubrovačkom poslaniku da grad treba da povuče ljude iz Primorja, jer će uskoro doći s vojskom. I zaista, 15. jula je provalio na dubrovačku teritoriju, pljačkao i pustošio je gotovo do gradskih zidina. Iako su se pronosili glasovi da grad neće biti u stanju da se brani ni tri dana zbog oskudice u vodi, Dubrovčani nisu poklekli, već su upravo tada preduzeli ozbiljnije mere u pogledu daljeg ratovanja. Po- što je domaće stanovništvo bilo nedovoljno, odlučili su da preko Mrkše Žarkovića iz Valone zavrbuju Turke koje bi prevezli, platili i prepustili im sve zarobljene Bo- sance. Daleko su im bliži bili Crnojevići i drugi Ze- ćani, neprijatelji Sandalja i Bosne, pa su zatražili savez i s njima. Nije poznato koliko su ratnika Dubrovčani prikade pokušao da bosansku trgovinu orijentkše prema Ve- neciji i da mletačke trgovce što jače zainteresuje za svoju zemlju. Ponudio je Republici podgrađe Omiša ili drugo koje mesto za stalni boravak trgovaca, obećavao im monopol u trgovini i oslobođenje od svih dažbina. Mlečani su otezali pregovore kolebajući se u pogledu Omiša i najzad odlučili da ne prihvate ponudu nekog grada u Dalmaciji, a kako je Ostoja odustao od želje da samo Venecijanci kupuju i prodaju robu u Bosni, sve se svršilo na uobičajenoj privilegiji o slobodi trgovanja i kraljevom odricanju od dažbina, i to tek u poslednjim danima prve Ostojine vlade.

Uskoro posle Hrvojevog imenovanja za hercega i namesnika Ladislavljevog u Ugarskoj, Hrvatskoj, Dalmaciji i Bosni, izbio je na videlo antagonizam između moćnog hercega i kralja koji je ostajao u njegovoj senci. Na jednom stanku

НАДМОЋ ОБЛЛСНИХ ГОСПОДЛРА (1391 — 1422) 557

održanom krajem oktobra ili početkom novembraOstoja se javno razišao sa Hrvojem optužujući ga, između ostalog, da je upravo on kriv za rat protiv Dubrov- nika. Ovaj unutrašnji razdor imao je neposrednih reperku- sija na političku .orijentaciju: pošto je Hrvoje bio uz Ladislava, Ostoja je počeo tražiti dodir sa Žigmundom i to na bazi uspostavljanja odnosa iz doba kralja Lajoša I. Upućeni u situaciju, Dubrovčani su pregli da prodube jaz i smaknu po mogućnosti Ostoju s bosanskog prestola. Nji- hovi poslanici na putu za Žigmundov dvor svratili su kod Hrvoja i otvoreno mu govbrili da treba da se oslobodi Ostoje, koji se pokazao i prema njemu „nezahvalan kao luci- fer“. „Nama izgleda — poručivali su Dubrovčani — da je sada vreme i prilika da uzmete gospodstvo za sebe“. Uko- liko ne bi hteo da sam uzme vlast u Bosni, poručivali su da ima i boljih i razboritijih Kotromanića od Ostoje. Du- brovčani su imali u vidu i preporučivali Pavla Radi- šića, koji je već od pre rata sedeo u Dubrovniku, gde kod ljudi nije uživao nikakav ugled zbog toga što nije uče- stvovao u borbama. Hrvoju je predlagana zajednička borba protiv omrznutog Ostoje, ali on plan nije prihvatio, jer je svoju ulogu video u tome da izmiri Dubrovnik s Bosnom. Dubrovčani su tada nastavili s aktivnijim ratnim dej- stvima pomoću svojih galija koje su odsekle bosansku obalu s morske strane i nanosile štete okolnom zemljištu. Još uvek su pokušavali da unajme nove ratnike u zetskim oblastima i verovatno su u ovo doba uputili flotu u Neretvu i spalili trg. Drijeva. Sve to, međutim, nije mnogo značilo


jer su na diplomatskom polju došli u dosta nezavidan po- ložaj.

Posredstvom mačvanskog bana Ivana MoroVićkog Ostoja je najverovatnije , početkom decembra, uspeo da se izmiri sa Žigmundom, priznavši njegovu vrhovnu vlast. Luksem- burgovcu je potčinjavanje Ostojino dobrodošlo da obnovi svoj ugled, tako da re nije naročito mnogo starao da zaštiti interese svojih vernih Dubrovčana. Situacija je bila pomalo paradoksalna: izazivač rata je postao vazal kral>a Žigmunda, a njegove žrtve su tražile oslonca i pomoći kod najvećeg protivnika svoga vladara, zbog koga su se izložili najvećim nevoljama. Dubrovački poslanici koji su nešto ranije stigli na Žltmundov dvor s misijom da izlože sva stradanja koja su pretrpeli zbog svoje vernosti i da porade na otklanjanju posledica rata, doživeli su teško razoča- ranje. Mačvanski ban je, ugovarajući mir, bio prihvatio Ostojinu tezu da je Dubrovnik kriv za rat zbog držanja odmetnika bosanskog kralja, tako da je zahtevao od Ostoje samo da dozvoli trgovanje Dubrovčana u Bosni i da poštuje granice iz vremena kral>a Tvrtka I. Naravno. čitava Ostojina priča nije imala šanse da se održi, jer su Dubrovčani raspolagali pismima Ostoje i bosanskih velikaša sa zahtevima koji su doveli do rata. I pitanje begunaca je više smetalo nego pomagalo Ostoji, jer se sad pokazalo da je Pavle Radišić zbilja bio pristalica Žigmundov i da je posle oslobođenja iz Sandaljeve tamnice polazio u Ugar- sku, ali nije mogao proći. U pogledu „Novih Zemalja“ Du- brovčanima takođe nije bilo teško da poveljama dokažu svoja prava.


Uporedo s argumentisanjem u Budimu, Dubrovčani su održavali veze sa Hrvojem ne odustajući od svoga plana da se Ostoji osvete za nevolje koje im je naneo. Poslednjih dana 1403. Hrvoje se trudio da postigne izmirenje s Ostojom i započeo pregovore preko posrednika. Već pre toga su Du- brovčani poručivali Kotoranima da su Bosanci u velikom razdoru i da „jedan ide protiv drugoga". Očigledno je Osto- jino približavanje Žigmundu izazvalo novo nezadovoljstvo u zemlji. U samom početku 1404. Ostoja je bio prisiljen da vrati Pavlu Klešiću, koji je još pod Tvrtkom bio vojvoda, sve zemlje i gradove koje mu je bio oduzeo u leto 1403, kad su patareni doveli Pavla u Dubrovnik. To je jedan od retkih poznatih slučajeva da starešine bosanske crkve vidimo na delu kao arbitre u odnosima vladara i vlastele. Djed bosanske crkve je s krstjanima koji su imali da odvedu Pavla

Klešića u Bosnu i vrate na njegove zemlje poslao u Dubrov- nik pismo u kojem kaže kako „najdosmo gospodina kralja da mu opet njegovo vrati jer mu je bilo bez krivine uzeto“. Do pravoga mira u samoj Bosni ni tada nije došlo, jer je sredinom januara 1404. tajno sklopljen savez između Hrvoja i Dubrovnika „suprotiv kralju Ostoji na njegovu pogibelj i rasutije i prognanije van iz kraljevstva“. Obe strane su se obavezale da će ratovati u Humskoj zemlji, gde je trebalo da Hrvoje za kralja Bosne proglasi Pavla Radišića, dota- dašnjeg bosanskog izgnanika u Dubrovniku. Taj savez se, koliko znamo, nije uopšte oprobao na delu. Početkom marta se već znalo da se Hrvoje pomirio s Ostojom i da su među njima uspostavljeni normalni odnosi: Hrvoje je Ostoju primio za „gospodina", a kralj njega za „slugu“. Uz Hrvoja je tada bio i Sandalj Hranić, tako da se Bosna za trenutak umirila i napustila intenzivne veze s Ladislavom Napuljskim. Po- mirenje Hrvoja s kraljem Žigmundom, na kojem su Dubrov- čani uporno radili već od novembra 1403; postignuto je sada samo od sebe, iako na posredan način. Time su i bosansko- dubrovački odnosi vraćeni u staru kolotečinu pregovora na ugarskom dvoru.*Kralj Žigmund je na kraju usvojio du- brovačko gledište i zatražio od Ostoje da vrati oduzeto zemljište, dok je sebi


rezervisao pravo da presudi o ratnim štetama. Ostojine obaveze su bile sasvim jasne, ali je on odutovlačio njihovo ispunjavanje uprkos dubrovačkom insistiranju i žalbama.

Uto je izbio, jedva mesec dana posle izmirenja, novi rascep u Bosni. Krajem aprila je kralj Ostoja održavao stanak na kojem nisu učestvovali herceg Hrvoje i vojvoda Sandalj. Već sredinom toga meseca Hrvoje je važio kao od- metnik od svoga kralja. Tada je očigledno predstojao od- lučni obračun između kralja i hercega. Do njega je došlo negde u prvoj polovini ili oko sredine maja 1404. i za- vršio se porazom i padom Ostojinim. Sudbina Ostojina je bila rešena time što je vlastela koja je dotle bila s njim prešla na Hrvojevu stranu. Zbacivanje Ostojino je i po oceni-savremenika bilo delo hercega Hrvoja. Bivšem kralju se prebacivalo da je kršio „vjeru gospodsku!‘ i bespravno oduzimao baštine vlasteli, zameralo mu se verolomno drža- nje i sigurno mu se u teret stavljala i kapitulacija pred Žigmundom Luksemburškim. Sukob je, ipak, u osnovi bio dublji: došavši na vlast kao štićenik velikaša, Ostoja je pokušavao da se oslobodi tutorstva i povrati autoritet kraljevskoj vlasti, žrtvujući tome ličnom cilju i spoljno- političke uspehe iz vremena najteže ugarske krize. Poka- zalo se, međutim, da su oblasni gospodari već toliko oja- čali svoju moć da je kralj bio nedorastao svome veoma ambi- cioznom cilju. Za Ostoju je nerazdvojno povezao svoju sudbinu i vojvoda Radič Sanković. On se pojavio posle više- godišnjeg tamnovanja, u danima kad je Ostoja došao ča presto, a otišao je ronovo, i to zauvek, u tamnicu kad je Ostoja zbačen s prestola. Opet je došao u ruke Sandalja Hranića koji je prigrabio sve zemlje i imanja Sankovića. Time je posle pola veka uticajnog delovanja, ova porodica potpuno uklonjena iz političkog života Bosne; oblasni gospodari su bili oslobođeni jednog konkurenta, a najveću korist je iz toga izvukao Sandalj Hranić koji je svoju vlast proširio sve do Neretve.


5. BOSANSKO-UGARSKI RATOVI

Zbacivanjem Ostoje pojavilo se pitanje izbora novoga kralja, pošto čitava akcija nije vođena u ime nekog pretendenta. Još krajem maja 1404. nije se znalo u Dubrovniku da. li je vlastela izabrala novog kralja, ali se očekivalo da je stanak okupljen. Dubrovčani su, želeći da sada u povoljnijim uslovima svrše ratno stanje s Bosnom, uputili svoje poslanike na sabor, spremivši, za svaki slučaj, i jedno akredivno pismo za eventualnog novog kralja. Raču- najući pre svega na Hrvoja nisu propuštali priliku da se i sami umešaju i preporuče hercegu da on postane kralj. Kako ni sami nisu mnogo verovali da će se to ostvariti, podsećali su opet na svoga štićenika Pavla Radišića. Du- brovačke kombinacije nisu verovatno ni došle do izražaja, jer su Bosanci izabrali za kralja Tvrtka II, sina „starog Tvrtka“, kako se govorilo, dotle potpuno neangažovanog u bosanskoj politici.Prevrat u Bosni je i ovoga puta značio prekretnicu u odnosima sa Žigmundovom Ugarskom. Ostoja je iz Bosne otišao u Budim i tamo molio pomoć. Posle poniženja koje je doživeo on se potpuno vezao za Žigmunda Luksembur- škog i već time je jaz između ugarskog kralja i Bosne produbio. I inače udruženi s Ladislavom Napuljskim, bosanski velikaši zajedno s Tvrtkom II zbog Ostoje su bili uporniji i istrajniji u svome stavu. Dubrovčani su poku- šavali da zbog svojih interesa ublaže na neki način neprijateljstvo između Bosne i Žigmunda, ali bez uspeha, jer je ugarski kralj već u junu 1404. bio odlučio da povede rat protiv Bosanaca. Vojsku nije predvodio sam kralj, već mač- vanski ban Ivan Morovićki . On je stigao do Bobovca gde se održala posada verna Ostoji, obezbedio grad za dalju odbranu, a drugim odredom je zauzeo grad Srebrnik u Usori u kojem se ugarska vojska održala nekoliko godina.


Kralj Tvrtko II i Hrvoje Vukčić su ulagali napore da na drugim stranama obezbede naklonost, prijateljstvo i po- dršku. Najlakše im je bilo na napuljskom dvoru gde je promena mogla biti samo pozdravljena kao trijumf kraljevog namesnika na ovoj strani Jadrana. Kralj Ladislav je nastavio da obasipa darovima svoje pristalice, a kralj Tvrtko II i bosanski oblasni gospodari su ostali poslednji branioci njegovih pretenzija na ugarski presto. Venecija je Tvrtka II pozdravila kao sina nekadanjeg velikog prijatelja i primila ga za svoga građanina kao što je činila i s njegovim prethoržcima. Promena na bosanskom prestolu je, razume se, omogućila i povoljniji razvoj odnosa s Du- brovnikom. Hrvoje je odmah javio da povuku flotu iz Ne- retve i Boke Kotorske i da obostrano obezbede slobodu trgovine. Tri glavna oblasna gospodara su jednom poveljom potvrdila pravo Dubrovnika na „Nove Zemlje“, ali pregovori nisu ipak napredovali dovoljno brzo zbog nepopustljivosti i jedne i druge strane u nekim spornim pitanjima. Sandalj Hranić,. kome su pripale sve „carine“ Radiča Sankovića, pokrenuo je opet pitanje sela Lisca i njegovih zaselaka i odbijao da se i ono preda zajedno sa Slanskim primorjem. S druge strane su Dubrovčani potezali pitanje ratne štete i imovine koja je bila oteta pre početka neprijateljstava. Natezanje oko ovih stvari je trajalo tokom čitave 1404. godine i jednog dela 1405. dok u maju te godine nije i formalno sklopljen mir potvrdom i obnavljanjem ranijih ugovora. Ostoja je osuđen kao krivac za rat u samoj povelji u koju je posebno uneto i sporno selo, a Dubrovčani su odustali od traženja ratne štete. Sporna imovina, izgubljena neposredno pred rat, prepuštena je odluci stanka, tradi- cionalnog suda u mešovitim sporovima.

563 СИМА •БИРКОВПЂ

Ugarskom vojnom ekspedicijom 1404. nisu postignuti takvi uspesi koji bi bitno izmenili odnose Bosne i Ugar- ske. Ostoji je nađeno utočište u Bobovcu, ali uticaj ugarskog štićenika nije išao dalje od ovoga grada. Moglo se zbog toga očekivati da će se ugarske vojne akcije nastaviti. Žigmund Luksemburški više nije imao onakve teškoće kao u ranijim godinama. U Ugarskoj se učvršćivao sve jače i istovremeno obnavJvao uticaj u Hrvatskoj. Ženidbom s ćerkom Hermana Celjskog dobio je za rođake čitav niz hrvatskih velikaša. Već u martu 1405. u Budimu se govorilo o kraljevoj nazderi da krene vojsku protiv Bosne, ali su se ugarski velikaši baš tada pokazali osetljivijim na savete dubrovačkog poslanika da bi hercega Hrvoja trebalo pridobiti na svoju stranu. U kraljevoj okolini vladalo je mišljenje da bi se moglo postići izmirenje kad bi Hrvoje uputio svoje poslanike Žigmundu s obećanjem da će se pokoriti. Dubrovčani su sve ovo preneli Hrvoju, ali iz tog posredovanja nije nšpta proizašlo, jer je herceg izjavio da „ni za šta na svetu neće uputiti poslanike“. U 'junu je kralj Žigmund skupljao vojsku i novac za pohod koji je imao za cilj, kako on sam kaže, „da se obnove i isprave granice prema kraljevstvu Rame ili Bosne“. Od druge polovine avgusta pa sve do sredine oktobra kralj je bio u pohodu protiv Hrvojevih oblasti. U ugarske ruke je pao Bihać, napadan je grad Soko, ali se ne zna da li je još nešto osvojeno. Bosna je bila mirna tek u novembru kada su opet bili otvoreni putevi za trgovce.

Ovaj drugi rat je svakako izazvao pustošenje graničnih oblasti bosanske države i ponovo je teritorijalno okrnjio, ali ona zbog toga nije menjala svoju orijentaciju. Kralj i oblasni gospodari su se još više pribili uz Ladislava Na- puljskog. Pošto je Žigmund pokrenuo pitanje granica oni su odgovorili time što su uputili poslanike u Napulj i tražili od onoga ko je za njih bio ugarski kralj da potvrdi stare bosanske granice i to pre svega one prema Ugarskoj. Ladislav je, podvlačeći zasluge vernih Bosanaca, svojom poveljom potvrdio Bosni granice


koje je imala u vreme Ku- lina bana, jer su, nema sumnje, baš to od njega tražili. U Bo- sni se očigledno banu Kulinu pripisivalo vladanje onim teritorijalnim prostranstvom koje je imala početkom XV veka. Ladislav je inače bio široke ruke u darovanju poseda. Te iste 1406. godine dao je Hrvoju Prozor s Vrhri- kom i grad Zrinj, a Sandalju Drežnik, Cetin i Slunj, a iduće godine još i Ostrovicu i Skradin. Sve je to naravno bilo u rukama kneževa Zrinjskih, Senjskih, Krbavskih ili Ivaniša Nelipčića, koji su bili u taboru kralja Žig- munda.

Žigmund nije propustio ni 1406. da naladne Bosnu. Nije mogao lično učestvovati u pohodu pa je poslao Pipa Spana, italijanskog avanturistu koji je dotle već napravio blistavu karijeru u Ugarskoj. Docnije je sam Žigmund hvalio Pipa Spana što je opustošio skoro polovinu Bosne i, među ostalim, spalio dve kuće kralja Tvrtka II. Posle toga se smestio u Bobovcu i odatle pljačkao okolinu. Do- lazak Žigmundovog vojskovođe je na neki način poremetio boravak bivšeg kralja Ostoje u Bobovcu. Bio je prisiljen da Dubrovčane moli da ga prime u svoj grad. U planu o njegovom preseljenju iz Bobovca učestovali su i bosanski ve- likaši, pa su čak od Dubrovčana tražili brod da prihvati detroniziranog kralja. Iz čitavog tog neostvarenog plana bi se moglo naslutiti da je možda bilo i nekih dodira između Bosanaca i Pipa Spana. U svakom slučaju, bosansko-ugarska neprijateljstva nisu prestala.


Bosna u međuvremenu nije prekidala ni odnose s Tur- cima. Iako posle angorske bitke Osmanlije nisu raspola- gale snagama potrebnim za veće poduhvate, ipak nisu ni sasvim iščezli iz balkanske politike. Oni su, s jedne strane, uvlačili balkanske kneževe u svoje dinastičke sukobe, a u isto vreme učestvovali kao vojna snaga u borbama između hrišćanskih feudalaca. Uplitanje Turaka u domaću politiku se može pratiti u glavnim crtama u Srbiji. U Bosni, međutim, tek poneka fragmentarna vest pokazuje da je saradnja s Turcima nastavljena i posle velikog turskog poraza 1402. i političkog sloma koji su Osman- lije doživele. Iz vremena kad su Turci imali posede u neposrednom susedstvu Bosne ostale su izvesne veze. U Bosni je čak bilo i turskih naseljenika, verovatno trgovaca, koji su se sredinom 1408. lagano povlačili iz zemlje. O diplomatskim kontaktima svedoči činjenica da je Bajazitov naslednik sredinom 1407. slao poslanika Hrvoju i nameravao da posreduje između Bosne i kralja Žigmunda. Otuda nije neobično što je Žigmund svoje pohode u toku 1407. uvek na- menjivao i protiv Bosanaca i protiv Tâka. U toku juna je skupljana vojska koja'je u avgustu došla na domak Bosne.

Boraveći u Slavoniji kralj Žigmund se trudio da ojača svoje vojne snage odredima lokalnih feudalaca, a u isto vreme je na obali Save podizao utvrđenja. Pored jednog „kastela" na bosanskoj strani Save po imenu „Arki“, kojem je dograđena kula, boravio je i sam kralj sredinom avgusta. Vratio se posle toga za neko vreme u Požegu i tek zatim krenuo glavnu ekspediciju koja je početkom septembra do- šla do Bobovca. Tu je kraljevu vojsku pojačao garnizon Pipa Spana. Jedno ugarsko odeljenje na čelu s erdeljskim vojvodama početkom oktobra boravilo je kraj reke Vrbasa, ali nije poznato ni dokle je prodrlo ni šta je uradilo. Za vreme dok je Žigmund boravio u Bosni dolazili su mu dubrovački poslanici izjavljivali radost zbog trijumfa i pokretali pitanje Konavala računajući, verovatno, s kraljevom potpunom pobedom. Žigmund se, međutim, u Bosni razboleo i to je poremetilo sve planove. On je sam


zatražio od Dubrovčana da se late posredovanja za mir, ali se, ne sa- čekaviš da oni započnu s poslom, povukao preko Save, krajem septembra ili početkom oktobra. Po svemu sudeći, ovaj lohod nije imao ni onoliko uspeha kao prethodni. Dubrov- čani su, doduše, pisali Žigmundu o velikim porazima i stradanju pojedinih delova Bosne usled njegovog dolaska, i javljali da Bosna nije nikad bila zastrašenija i slabija nego sada; ali u svojoj korespondenciji sa Sandaljem Hra- nićem, na njegovo saopštenje.da je Žigmund otišao preko Save, pokazivali su radost što se krv nije prolila.

U svakom slučaju, ostalo je nepromenjeno sve ono što je bilo najbitnije u odnosima između Bosne i Žigmunda Luk- semburškog. Kralj Tvrtko i oblasni gospodari na čelu s hercegom Hrvojem ostali su bez rezerve uz Ladislava Na- puljskog i držali za njega dalmatinske gradove. Nema nikakve sumnje da je uprkos Žigmundovim napadima vlast Hrvoja kao Ladislavljevog namesnika ostala u Dalmaciji neuzdrmana. Napuljski kralj nije dospevao da ukaže ozbilj- niju pomoć svojim ljudima na ovoj strani mora, osim što je darovao prihode i povlastice Hrvoju i Sandalju. Bosna je zato počela da traži savezništvo Venecije, utoliko pre što je Republika svetog Marka postepeno iz nez^tralnosti prelazila na stranu napuljskog pretendenta. Dok su tokom protekle tri godine iz Bosne stizale u Veneciju samo molbe i opomene da se ne meša u stvari Kotora, da odustane od interesovanja za Omiš, da Sandalju kao nasledniku nekada- šnjih gospodara preda gradove koje je uzela posle odmetanja Balše III Balšića; krajem 1407. Bosanci su ponudili da se sklopi takav savez iz kojeg će čitav svet videti da će jedna strana pomoći drzggu ako je neko napadne. Poslanici kralja Tvrtka i Hrvoja su preporučili Sandalja, Pavla Radeno- vića, Đurđa Radivojevića i njegovog brata da budu primljeni za mletačke građane. Bosanski poslanici su se vratili i nekadašnjem Ostojinom planu o ustupanju nekih mesta ili luka za mletačke trgovce. Čak Je i traženje zetskih gra-

BOBOVAC, UNUTRAŠNjOST GRADA.

571НАДМОТ! ОБЛАСНИХ ГОСИОДАРА (13Ш—Ц22)

dova za Sandalja dobilo novu daleko prihvatljiviju formu. Sandalj je, naime, predložio takvu pogodbu da mu se predaju Budva i Bar da u njima drži vojsku a da bi onda štitio sve mletačke posede. Pored toga, bosanski poslanici su se ža- lili na Kotorane i tražili da mletački građani ne pru- žaju pomoć i podršku gradu koji je bio nezadovoljan bosanskom vrhovnom zlašću. Kao što se mnogo puta dešavalo, Eenecija je prihvatala ponuđene predloge u takvom obliku da su oni bitno izmenili smisao. Izašla je u susret molbama za dodeljivanje građanstva, primećujući doduše da je Sandalj Hranić već od ranije građanin Republike, zahva- lila se na ponudi luke ili grada, iako je to nekad želela, verovatno zbog toga što su bosanska gospoda otvoreno poru- čila da očekuju naknadu za to u Veneciji. Ponuđeni savez je prihvaćen, ali tako da jedna strana obeća drugoj da neće pružati pomoć nekom trećem ko bi se javio kao napadač. Venecijanci su prosto obrnuli formulu i mesto aktivne podrške Bosni u slučaju napada, stavili rastegljivu i daleko manje korisnu o uzdržavanju od pomaganja njenog neprijatelja. Najozbi.ć>nije su Venecijanci primili Sanda- ljevu ponudu, ali su uslove bitno izmenili nudeći Budvu ali pod uslovom da bosanski vojvoda zauzvrat u roku od pet meseci istera Balšu III iz njegove države, potčini gosno- dare gornje Zete tako da se ne mešaju u venecijansku inte- resnu sferu, i jamči bezbednost poseda Republike u Zeti. O ovome su nastavljeni pregovori sa Sandaljem i postignut je sporazum pod uslovom da Sandalj dobije ipak Budvu, solane u Ljuštici i Bar. Ali, pošto su upravo to bila sporna mesta u sukobu s Balšom III, Venecija se kolebala da li da ih se odrekne sklapajući mir s Balšom ili da ih prepusti Sandalju ako „raspe“ Balšu. Pošto je druga varijanta ove alternative bila nesigurnija, sklopljen je mir s Balšom a Sandalju se izmakla prilika da povede aktivniju politiku u Zeti.


Znajući za bosanski položaj, Venecijanci su se pribojavali da će Sandalj imati da se brine „o krupnijim i te- žim stvarima“ i da će zapustiti Zetu. Očigledno su oče- kivani i dalji napadi kralja Žigmunda. I doista ovoga puta je ugarski kralj počeo pripreme za dalje ratovanje, čim se vratio iz Bosne. Zahvaljujući tome što je njegov ljuti protivnik na papskoj stolici već ranije umro, on je mogao da se vrati svojoj staroj, ali tako nesrećno ostvarenoj ideji o krstaškom ratu protiv Turaka. Papa Grgur XII je na molbu Žigmundovih poslanika pozvao čitav hrišćanski svet da

PEČAT KRALjA STEFANA TVRTKA P krene u rat protiv Turaka i nevernika na čelu s ugarskim kral>em i podelio oproštajnice uobičajene kod krstaških pohoda. Kral>u Žigmundu je to dobrodošlo da ojača vojsku vitezovima-avanturistima, a po čitavom njegovom daljem po- stupanju se vidi da na pohod protiv Turaka nije ozbiljno ni mislio. Udarac je i ovoga puta bio namenjen Bosni, a da bi opravdao krst^ški karakter rata žigosao je više nego ranije Bosnu kao jeretičku zemlju. Već u drugoj polovini fabruara 1408. ugarski kralj je saopštavao Dubrovčanima svoje namere u pogledu Bosne.1 Oni su ga odmah podsećali na ranije razgovore s poslanicima i obećanja o proširenju teritorije. Početkom. maja su čak uputili i posebnog poslanika koji je proveo u svojoj misiji pola godine tražeći da grad dobije Konavle, Dračevicu, Brač, Hvar i Korčulu ili bar jedan deo ovog maksimalnog zahteva. Ovi pregovori Dubrovčana i Žigmunda odaju da se sa sigurnošću raču- nalo da će Bosna biti potpuno poražena i da će kralj dobiti pod svoju vlast i Dalmaciju. Pohod je bio proglašen za 24. juli ali je kralj Žigmund već znatno ranije boravio u Sremu i Slavoniji i preduzimao manje ekspedicije. Tako je krajem maja došao u Dobor, pa se ponovo vratio, da bi u septembru provalio sa čitavom sakupljenom vojskom. Pod Maglajem je kraljev logor bio 20. septembra, a već 30. kako odaju put sačuvane kraljevske povelje, bio je na povratku u Dubočcu, tvrđavi na Savi. Iako je u ovom pohodu kralj Žigmund uspeo da porazi i zarobi neku bosansku vojsku i izvrši pravi pokolj bosanske vlastele — prema jednom izvoru posekao je i bacao sa zidina Dobora u Bosnu 171 bosanskog vlastelina — ipak njegovi rezultati nisu bili odlučni. Glas o velikoj pobedi širen iz Budima stigao je čak i u Poljsku, ali u Bosni nije izazvao nikakve bitne promene.Posle nekoliko meseci bosanski oblasni gospodari su istina napustili svoju dotadanj}' orijentaciju, ali tome je doprinosilo i držanje Ladislava Napuljskog. Već od jula 1408. on je stupio u pregovore s Mletačkom Republikom nu- deći da proda svoja prava na Dalmaciju. U Veneciji se sve doduše vodilo u najvećoj tajnosti, gli teško da iz Na- pulja Hrvoju nisu stigli glasovi o sudbini namenjenoj Dal- maciji. Njegova uloga bi ostvarenjem kraljevog plana bila završena: izgubio bi položaj namesnika i, što je još va- žnije, stvarnu vlast nad gradovima. Mletačkoj Republici njegove usluge ne bi bile potrebne, svakako ne u onoj formi u kojoj su bile potrebne Anžujcu. Otuda se i desilo da jebaš Hrvoje, stvarni vođa Ladislavljeve stranke, prvi promenio tabor. Već prvih dana januara 1409. kral> Žigmund je mogao javItî Trogiru da se izmirio sa splitskim hercegom. I ta poruka pokazuje da je želeo da preko Hrvoja obnovi vlas!’ nad dalmatinskim gradovima. Uspeo je u tome samo delimično, jer su se posle izvesnog kolebanja potči-


nili Trogir, Nin i Šibenik dok su Ladislava i dalje priznavali Zadar, Novigrad, Vrana i ostrvo Pag.

Kralj Tvrtko II i ostali oblasni gospodari nisu se odmah poveli za Hrvojevim primerom, tako da je došlo do cepanja dotle jedinstvenog stava Bosne. U februaru 1409. kada je Dubrovčanima saopštavao vest o pomirenju sa Žig- mundom, Hrvoje je napadao s mora i s kopna vlastelu Ra- divojeviće u oblasti donje Neretve. U martu je i kralj Žig- mund javljao vernom Dubrovniku da je učinio mir i slogu s „gospodom Bosne“. Tada su, verovatno, i neki drugi veli- kaši priznali Žigmundovu vrhovnu vlast, možda čak i kralj Tvrtko II Tvrtković koji se i posle Hrvojevog potči- njavanja Žigmundu (Jdržao još neko vreme na prestolu. Još 15. februara u njegovo ime se naplaćuju ggrihodi od palate u Dubrovniku, krajem godine je već bio svrgnut a posle toga mu se gubi svaki trag za nekoliko godina. Bilo da se i on potčinio Žigmundu ili ne, njemu nije više bilo mesta u Bosni, jer se ugarski kralj sada odlučio da ostvari svoja prava iznuđena od Bosne još 1394. Iz njegove povelje za cetinskog kneza Ivaniša Nelipčića, jedinog akta koji je sa- čuvan o pomirenju Luksemburgovca i njegovih dotadašnjih protivnika, vidi se da je ovaj hrvatski velikaš koji se potčinio već u novembru 1408. obećao, a to je nema sumnje nametnuto bilo i drugima, da će Žigmunda krunisati krunom bosanskog kraljevstva, svečano i s počastima kao što je bilo u vreme kralja Tvrtka I. Kako se nije odmah ukazala prilika za krunisanje, između ostaloga i zbog držanja ostalih velikaša, Žigmund je Hrvoja najkasnije 1410. postavio za vicekralja u Bosni, tako da se, zahvaljujući blagovreme- nom prebacivanju u pobednički tabor, herceg splitski javio u svojoj staroj ulozi, doduše ovoga puta za drugog gospodara.Ostaje nepoznato još uvek koje su se sve ličnosti pri- klonile Žigmundu i primile ga za bosanskog kralja. Za Sandalja Hranića je to jedva verovatno. Ukoliko se čak pokorio nije ozbiljno shvatao obaveze. On je u maju ili po- četkom juna 1409. slao nekog arhiđakona kao poslanika u Zadar na dubrovačkoj barci, početkom jula su ga tražile Ladislavljeve galije u Cavtatu, a malo docnije je javno

574 СИМА 'Е .ИРКОВЈГК

pisao Dubrovčanima da je prijatelj kralja Ladislava i da mu je rad „svaku počtenu službu učiniti". On i Hrvoje su sredinom 1409. predstavljali dva suprotna pola u bosanskoj politici zato su odnosi među njima bili neprijateljski, a čitava Bosna podeljena i zavađena. Sredinom godine su Du- brovčani pozvali svoje trgovce iz Drijeva zbog „novština koje se dešavaju u^Zosni". Tok tih borbi nije, na žalost, poznat ni u najkrupnijim crtama, ali je jasno da su one iznele ponovo na površinu bivšeg kralja Ostoju. Ovoga puta on se javio kao štićenik Sandalja Hranića i protivnik kralja Žigmunda. U oktobru se javio Dubrovčanima tražeći da mu isplate kraljevske dohotke, ali su se oni tom prilikom izgovorili time što Bosna još uvek nije u miru. U prvoj polovini novembra je novi kralj mogao da saopšti da je i taj uslov ispunjen, tako da su Dubrovčani, kojima ovakav razvoj stvari nije mogao biti po volji, izjavili radost zbog „mira i sloge u Bosni“. Bez teškoća je izvršeno obnavljan>e ugovora. Ostoja je potvrdio sve ranije povelje, pa i svoju sopstvenu, a Dubrovčani su mu predali dohotke, palatu i posede koji su pripadali kralju. Obrazlagali su to time što „gospoda rusaga bosanskog opet hotješe i po- ljubiše gospodina kralja Ostoju za svoga gospodina“. Njegov suparnik Tvrtko II se još u decembru obraćao Dubrovniku, zatim se punih pet godina sasvim gubi iz naših izvora.

Pored Tvrtka II, i kralj Žigmund je postao žrtva bosanskih unutrašnjih promena. Postalo je sasvim očigledno koliko su nesigurni bili njegovi uspesi postignuti po- četkom godine. Još u maju, kada je polazio u Srbiju da pomogne despotu Stefanu, govorio je da će posle toga u Bosnu na krunisanje,2 a krajem godine mu je preostajalo samo da kao ranije preduzme pohod. Istina, on je sada imao na svojoj strani Hrvoja, koji je bio protivan izvršenim promenama i nije priznavao Ostoju kao kralja. Ugarske i Hrvojeve teritorije su opkoljavale preostali deo Bosne u kojem su bili Ostoja, Sandalj, Pavle Radenović i drugi velikaši, tako da se pritisak na njih mogao vršiti mnogo neposrednije i efikasnije.


Početkom marta 1410. Hrvojevi ljudi zajedno s ugarskom posadom iz Vranduka napali su i zauzeli Podvisoki, odakle je prethodne večeri pobegao kralj Ostoja. Za to vreme je na drugoj strani Sandalj Hranić zauzeo Drijeva. Preokret je nastupio tek kad je i kralj Žigmund lično došao u Bo- snu. Umesto u avgustu, on je tek u septembru pošao u ovaj pohod i zatražio da mu Dubrovčani upute poslanstvo.

U isto vreme su Sandalj i Pavle Radenović zadmolili za posredovanje. Proneo se i glas da su Bosanci pretrpeli poraz od kralja. U toku oktobra 1410. došlo je do novog po- mlrenja, po kojem su Sandalj, Pavle i drugi pristali da krajem oktobra krunišu Žlgmunda za kralja Srbije i Bo- sne. U Dubrovniku su već bili spremljeni darovi za kralja i kraljicu i povelje koje je trebalo hralj da potvrdi, ali ni toga puta nije došlo do krunisanja.

Mir između Ugarske i Bosne je i ovoga gguta trajao vrlo kratko. Velikaši su


još uvek imali jake veze s Ladislavom Napuljskim. Sandalj je još uvek držao Ostrovicu, dobijenu od napuljskog kralja i uprkos svim dotadašnjim pomire- njima nije hteo predati grad Žigmundu. U sukobu koji je zbog Dalmacije izbio između kralja Žigmunda i Venecije, i jedna i druga strana se otimala oko ove važne tvrđave. Sandalj je pokazivao više naklonosti prema Veneciji i stupio u pregovore o prodaji grada. Krajem 1410. sklopljen je sporazum po kojem je Sandalj za Ostrovicu dobio 5000 dukata. Sve to pokazuje da se Bosna nije držala obaveza pri- hvaćenih u jesen te godine, već da je deo velikaša ponovo ustao protiv Žigmunda. Sasvim jasno to dolazi do izražaja u napadu na Srebrnicu, preduzetom u proleće 1411. Bosanci su izgleda na čelu sa Sandaljem opustošili i spalili va- roš, dok su se trgovci povukli u tvrđavu kod ugarske posade koja je odolela napadu. Ali Žigmundovi protivnici u Bo- sni više nisu imali ranije odlučnosti -l istrajnosti. Već mesec dana posle napada na Srebrnicu tražili su načika da se pomire s kraljem koji više nije dolazio s vojskom u Bosnu. Najdalje do kraja avgusta opet je obnovljeno pomirenje između Žigmunda i Bosanaca. Dubrovčani su to iskori- stili da kod kralja Žigmunda opet jednom zatraže Ko- navle i Dračevicu, i da, s druge strane, izjave Sandalju radost što se ispunila njihova davnašnja želja time što je „napravljen sporazum Bosne s ugarskim kraljem“.

Ovim pomirenjem, čiji uslovi ostaju nepoznati, nisu rešeni zasvagda odnosi između Bosne i Ugarske, ali se, neosporno, završio period ogorčenih borbi započetih još krajem XIV veka. Koliko se iz daljih zbivanja može zaklju- čiti, Žigmund je za neko vreme odustao od zahteva da sam bude bosanski kralj i primio je Ostoju onako kao početkom veka. Verovatno je na popuštanje delovala činjenica što je bio izabran za rimskog kralja i po sporazumu s bratom Vaclavom dobio upravu nad Carstvom. Bosna je od tada predstavljala samo neznatan deo njegovih ogromnih ambicija.


Na drugoj strani, i Sandaljev stav bio je u većoj meri odre- đen vezom s despotom Stefanom, kome je postao zet ože- nivši se Jelenom, udovicom Đurđa Stracimirovića. Uz lojalnog srpskog despota je i Sandalj imao daleko stalniji i pomirljiviji stav prema kralju Žigmundu.

Bosna je iz pune decenije upornog ratovanja s Ugarskom izašla teritorija^no okrnjena i oslabljena. Postavivši hercega Hrvoja za vicekralja Bosne, najkasnije početkom 1410. Žigmund mu je oduzeo nekadašnje kraljeve gradove i trgove u severoistočnoj Bosni: Srebrnicu, Kučlat, Srebr- nik i tvrđave Brodar i Susjed, koje je Hrvoje podigao za vreme svoje vlasti, i pridružio ih ranije osvojenoj Usori. Srebrnicu je poklonio, najverovatnije 1411, srpskom despotu Stefanu Lazareviću, nešto je vratio Bosancima, a na severu je stvorio usorsku oblast pod neposrednom ugarskom upravom prvo gradskih kastelana a zatim banova Usore.

Bosna je bila oslabljena utoliko što je zauvek nestalo jedinstvenog stava koji je


držao na okupu već sasvim osa- mostaljene oblasne gospodare. Veoma česta pojava međusobne zavađenosti i unutrašnjih borbi karakteriše nadalje po- litički razvoj Bosne sve do kraja njene samostalnosti.

6. JEDINSTVO I PODELjENOST BOSNE

НАДМОЋ. ОБЛАСНИХ ГОСПОДАРА (1391 — 14 22) 579

Tokom prve decenije XV veka potpuno je završeno formiranje oblasti pojedinih feudalnih gospodara. Iako je već krajem XIV veka bilo jasno da pojedine velmože imaju u delovima bosanske. države teritorijalna jezgra na kojima počiva njihova snaga, zemljište bosanske države još uvek nije bilo bez ostatka podeljeno na teritorije kralja i vel- moža. Ostoja je još za vreme svoje prve vlade imao kontrolu nad Drijevima i Srebrnicom, važnim trgovima prilično udaljenim od državnog središta, gde je bilo neosporno kraljevo područje. Ostoja je još 1403. gospodario i Olovom koje je bilo u sferi uticaja Pavla Radenovića. Situacija se bitno izmenila upravo posle Ostojinog zbacivanja kada su oblasni gospodari prigrabili i ova najunosnija privredna žarišta. Lavovski deo je pripao, razume se, Hrvoju sa Srebrnicom i Drijevima. Istina, on ova dva bogata trga nije držao dugo, ali se oni više nisu vratili pod kraljevuvlast: SrebrnJPdu je dobila Srbija, dok je Drijeva zauzeo Sandalj Hranić .

Izvori kojima raslolažemo dopuštaju da se samo u naj- grubljim potezima ocrtaju granice zemalja pojedinih oblasnih gospodara. One uostalom i nisu bile sasvim čvrste, jer je u toku unutrašnjih sukoba dolazilo na raznim stranama do znatnijih pomeranja. Kad se izuzmu privremeni prodor u severoistočnu Bosnu i vladanje ostrvima, dalma- tinsk^gm gradovima i njihovim hrvatskim zaleđem, Hrvoje Je gospodario jednim pojasom teritorija koji se pružao od Sane (u periodu od 1399—1402 čak od Une i Save) pa sve do Neretve, obuhvatajući pre svega stare Donje Krajeve, Za- vršje i Krajinu, gde se njegova oblast dodirivala sa zemljama Ivaniša Nelipčmća i Sandalja Hranića. U zaokru- živanju zemalja Sandalja Hranića veoma važan momenat je predstavljalo drugo i konačno „rasutije“ Radiča Sankovića 1404. Iako je Konavle i posle Radičevog oslobođenja ostalo u rukama Sandalja i Pavla Radenovića, većinu nekadašnjih zemalja on je ponovo dobio pod svoju vlast. Posle zatva- ranja 1404. one su došle u ruke Sandalju koji se na taj na- čin


proširio do Konjica, Nevesinja Dabra i Popovog polja. Na prostoru od Drine i Lima do Neretve i morske obale imao je nešto zemalja i Pavle Radenović. On je gospodario polovinom Konavala, Trebinjem, Vrmom, Bilećom i Fatni- com. Tako su Sandaljeve i Pavlove zemlje bile izmešane i sve dok su oni bili u slozi to nije imalo težih posledica, ali kad su se dve porodice krvavo zavadile u drugoj deceniji XV veka, počele su žestoke borbe oko zemalja u blizini Primorja, završene tek u sledećoj generaciji potpu- nim trijumfom Kosača. Inače su se glavne zemlje Pavla Ra- denovića i njegovih naslednika prostirale od Dobruna na istoku do Vrhbosne na zapadu s glavnim centrima u gradovima Borač i Olovo. U istočnoj Bosni se na teritorije Pavlovića nastavljala daleko skromnija oblast Zlatono- sovića, koji su bili samostalni oblasni gospodari, ali se. nisu mogli po snazi meriti s tri velike porodice.

Ocrtane konture oblasti pokazuju da je kraljevima ostala đosta skromna oblast. Teritorija kojom .je neposredno vladao kralj, „sop1ataLj s!e1 ge“ — kako kažu Dubrov- čani — ostala je u središtu Bosne i njene granice su bile najviše izložene promenama. Na najnižoj tački su bile na završetku bosansko-ugarskih ratova kada su se sastojale od nekoliko župa između gornjih tokova Bosne i Vrbasa. Već je Ostoja u toku poslednjih godina svoje vladavine pro-


širio kraljevske zemlje, naročito posle smrti Hrvoja Vuk- čića. Centralni položaj ove teritorije i .njeno bogatstvo, zahvaljutući važnim rudnicima i gradovima, omogućili su da od treće decenije XV veka u njoj započne regeneracija kraljevske vlasti.

U svojim oblastima su feudalni gospodari bili još znatno samostalniji nego u političkim odnosima Bosne s ostalim svetom. Može se mrfno reći da su oni bili „kraljevi“ u svojim oblastima, isto kao što je krunisani kralj bio oblasni gospodar u svojim zemljama. Iz izvora kojima raspolažemo ne ms?že se izvesti nikakva razlika u obimu i sadržaju vlasti kralja i oblasnih gospodara. Osnovni državni namet dukat od ognjišta uzimali su za sebe od či- tavog stanovništva svoje oblasti, i nametali ga čak stranim trgovcima. Carine na trgovima, putevima, prelazima reka, zatim vladalačko pravo na deo rudarske proizvodnje išlo je sve u njihovu „komoru“. Oblasni gospodari drže u svojim rukama i najviše sudstvo i raspravljaju sporove svojih ljudi sa strancima.


U odnosu prema vlasteli oblasni gospodari su takođe stupili na mesto kraljeva. Njima je sada upućena vlasteoska „verna služba“, oni su, koliko vidimo iz malobrojnih povelja, uzvraćali „vjerom gospodskom“ garantujući ličnu i imovinsku sigurnost, mada su oni bili prema vlasteli u jačem položaju nego kraljevi. Vlastela je ostajala na svojim plemenitim baštinama i služila onome ko zagospodari župom ili oblašću. Vrlo ilustrativan je primer plems- nitog bratstva Ljubibratića u Trebinju koje je održavalo svoje zemlje, svoje imanje i svoj ugled iako su se nad njim smenjivali gospodari: posle služenja Pavlovićima oni su služili Kosače, pa se za kratko vreme obnovila vlast Pavlovića i najzad su opet došli pod Stefana Vukčića, ne trpeći pri svemu tome nikakvu štetu i nikakvu promenu u položaju. Pored vazalnih vlasteoskih porodica, oslonac oblasnih gospodara predstavljali su njihovi službenici „vlastnici" ili „valiozi“ savremenih izvornih vesti. Naj- važniji među njima bili su zapovednici gradskih posada i župski funkcioneri sa zvanjem „župana" i „kneza“.



Popovu pod vedrim nebom, nedaleko od svoje vlastele izmešane u krugu sa slugama poklisarevim, na drugoj strani imamo svedočanstva kako su bosanska gospoda sa svojim vitezovima 1412. u Budimu iza- zivala divljenje dvorske sredine. U svakom slučaju, tada su već mogli da stanu naporedo s feudalcima stare tradicije i evropskog nivoa.

Još dok su bili samo istaknutija i bogatija vlastela s velikim šacsaâ u budućnosti, oblasni gospodari su imali u rudimentarnom obliku ponešto od onoga što im je docnije bilo neophodno. Imali su, pre svega, svoju plemićku okolinu sastavljenu od rođaka i niže vlastele; imali su zatim upravitelje svojih poseda i ponekog dijaka koji je sastavljao neophodna akta. Nema sumnje da su još u svojim skromnim počecima držali tvrđave u kojima bi boravili i u kojima su bili njihovi dvori. Ukoliko su se više sami uzdizali rastao je po broju i značaju svet kojim su bili okruženi. Od vremena kada imamo na raspolaganju retke povelje oblasnih gospodara vidimo da i oni, kao nekad banovi i kao bosanski kraljevi, navode svoju vlastelu kao svedoke i zaklinju se s njom zajedno. Kod Kosača ovaj krug vlastele za života Sandalja Hranića ostaje ograničen na vlastelu iz „četiri kuće plemena Kosača“, a pod njegovim naslednikom Stefanom Vukčićem se širi i na druge istaknutije „plemenite l>ude“ bliske vojvodi. Kod naslednika Pavla Radenovića se skoro uvek razlikuje vlastela „od bratstva" i vlastela „od slugu“. Prirodna posledica obrazovanja krugova vlastele oko oblasnih gospodara je bilo opšte izdizanje u društvenom rangu ovih u stvari novih i dotle vrlo skromnih plemića. Taj proces se nije zadržao samo na onima koji su živeli s oblasnim gospodarima i sva- kodnevno sarađivali s njima, već je obuhvatio i one koji su ih na bilo koji način služili. Otuda se, kako izgleda, uporedo s obrazovanjem oblasti samostalnih feudalnih gospodara završava i proces društvene diferencijacije, tako da se svi oni koji su uspeli da, držeći se grčevito svoga „plemena“ i svoje makoliko skromne „plemenite baštine“, izbegnu padanje u zavistan položaj, počinju smatrati „vla- steličićima“.


Iz sredine ne tako brojne i prilično primitivne nove vlastele, oblasni gospodari nisu mogli regrutovati sve potrebne službenike. Uostalom, i bosanski kraljevi su od vremJena Tvrtka I za svoje protovestijare uzimali strane trgovce kao što su bili Tripe Petrov Buća za vreme Tvrtka I, ili Žore Bokšić i njegov sin Nikola za vreme Dabiše, Jelene i Ostoje ili sveštena lica, kao što je bio pop Ratko za vreme Tvrtka I. Tek pred sredinu veka su kraljevi uzimali domaće ljude za rukovodioce svojih finansija. Oblasni gospodari su morali da krenu drugim putevima i uzimaju domaće trgovce za svoje „komornike;‘, „protovestijare“ ili „rizničare“. Tako u službi Pavla Rade- novića i njegovih sinova srećemo kao „protovestijara1 trgovca iz Prače, zakupnika carina i dužnika dubrovač- kih kreditora Brajla Tezalovića.3 Dugogodišnji komornik Sandalja Hranića i Stefana Vukčića, Pribislav PohvaliK, nije poticao iz vlasteoske sredine, a drugi, Pribisav Vu- kotić, komornik i diplomata hercega Stefana, znamo sigurno, počeo je kao trgovac u Foči. Ove ličnosti, vrlo dragocene svojim gospodarima ne samo u vođenju finansija, već i kao savetnici i diplomate, nadmašivale su ponekad po svome uticaju vlastelu. Znanja i sposobnosti otvarali su ovom krugu ljudi, daleko brojnijem nego što se vidi iz navedenih primera, put u plemićku sredinu. Brajlo je de- lujući kao protovestijar počeo da nosi titulu kneza, dok su dva spomenuta Pribisava nobilitirani na taj način što ih je neko u Bosni ili na stranim dvorovima proizveo za vi- tezove, tako da se javljaju i jedan i drugi kao „počteni vitez“. Sličan je na dvoru Tvrtka II i kralja Tomaša bio put Restoja koji je- bio kancelar (logotet), docnije i protovestijar. Kada se uzmu u obzir carinici i poslanici mogao bi se samo kod porodice Pavlovića i Kosača sastaviti spisak od dvadesetak ovakvih ličnosti koje su na površinu izneli znanje i umešnost, neophodni u razgranatim i složenim poslovima dvorova oblasnih gospodara. Savetnike i saradnike dobijali su oblasni gospodari iz ovih dveju kuća i iz redova krstjana crkve bosanske. U čitavom nizu poznatih imena, najznačajnija su svakako ona Vlatka Tumarlića, savetnika i diplomate Pavla Radenovića i sinova, i Radina Gosta, prve ličnosti na dvoru vojvode i hercega Stefana Vukčića Kosače. Među dvorskim personalom važno mesto su zauzimali pisari koji su dobijali zvučne titule „nadvornog dijaka“ ili „logofeta". Po pravilu, oni su bili i za- duživani diplomatskim misijama.

Kad se govori o dvoru oblasnih gospodara misli se na krug ljudi koji ih je pratio, živeoû njihovoj okolini i služio im. Dvor kao stolno mesto i stalno sedište oblasni gospodari nisu imali, isto onako kao što ga nije imao ni bosanski kralj. Između svojih gradova i dvoraca, iz kojih su se neprestano premeštali i selili, davali su nekima prednost,' ali su bili daleko od toga da se za njih stalno


vežu i ustale u njima neke centralne službe. Kao što se s kraljem selila kancelarija i kao što je kralj sudio čak premeštajući se iz mesta u mesto, tako su i oblasni gospodari vodili i nosili sa sobom sve što im je bilo potrebno u obavljaznju svojih vladarskih funkcija. Kraljevi su, koliko vidimo po tragovima kretanja, rado birali za boravi- šte gradove Sutjesku, Visoko i Bobovac, docnije i Jajce, dok su se Pavlovići držali Borča, a Kosače Blagaja, Sa- mobora, Sokola i Novog. Za hercega Hrvoja i njegove naslednike smo nedovoljno obavešteni, ali nema sumnje da su na- ročitu pažnju poklanjali slavnom Jajcu, koje je herceg podigao u danima svoje najveće moći.

Formiranjem oblasti feudalnih gospodara bosanska država, kao što je više puta podvučeno, podeljena je na četiri dela, od kojih je svaki imao punu samostalnost u unutrašnjem razvoju i vezama s okolnim svetom. Pa ipak, to nije dovelo do potpunog raspada i nestanka Bosne kao državne celine, mada bi neke važne okolnosti potpomagale razvoj događaja u ovom pravcu. Iz ranijih izlaganja se moglo uočiti kako je Bosna naglo i bujno teritorijalno na- rastala i kako je malo vremena bilo za čvršće povezivanje i stapan>e ovih oblasti s prvobitnim


bosanskim državnim zemljištem. Oblasni gospodari su se javili upravo u ovim periferijskim, najkasnije stečenim zemljama i to je otvaralo mogućnost da se one nepovratno otcepe od Bosne u kojoj su provele tek sasvim neznatni deo svog istorijskog raz- vojnog puta. Hum je, na primer, imao isto toliko dugu po- litičku tradiciju kao i sama Bosna, s njom je bio združen nepun vek, pa uprkos tome nije došlo do cojava separatizma oslonjenog na tradicije humske samostalnosti. Oblasni gospodari su do kraja ostali „rusaška gospoda“ i svoje zemlje smatrali delom Bosne.

U stvarnosti potpuno podeljena, Bosna je u sferi poli- tičkih koncepcija ostala idealno jedinstvena, zahvaljujući novom pojimanju države koje je prevladalo u doba kralja Tvrtka I. Ugarska je Bosancima bila najbliži i najvažniji uzor po kome su obrazovali svoja shvatanja o državi. A upravo je doba unutrašnjih kriza u Ugarskoj, posle smrti kralja Lajoša, aktualizovalo u najvećoj meri pitak>a o pravu nasleđa, ulozi sabora, pravu plemstva kao staleža, ulozi i značaju državnih insignija, itd. Učestvujući živo i s velikim angažovanjem u borbama oko ugarskog prestola, Bosanci nisu mogli da ne čuju argumente koje je potezala kako jedna tako druga strana. Otuda je došlo do malo ne-


obične pojave da je gtrelom u bosanskom državnom razvitku obeležen Tvrtkovim krunisanjem dobio za kratko vreme sasvim novi smisao. Ranije je pokazano da je Tvrtko za svoje krunisanje i formulisanje učenja o „dvostrukom vencu“ podsticaj dobio iz Srbije. Ubrzo posle njegove smrti, međutim, shvatanje o kruni i kraljevstvu je oblikovano po ugarskom modelu.

.

Pre svega, prvi termin kojim se obeležava pojam države „rusag bosanski“ ili „sav rusag bosanski“ preuzet je neposredno iz Ugarske kako pokazuje samo malo preina- čena reč „orsag“. „Rusag bosanski" je u isto vreme „sva Bosna“ to jest vlastela bosanska okupljena na državnom saboru. Prema vlasteli koja predstavlja „svu Bosnu“ kao jedan bitan element države stoji kr^na kao transperso- nalni simbol države koji u ovom suprotstavljanju dva elementa zastupa dostojanstvo kralja. Ličnosti kraljeva se me- njaju ali dostojanstvo i kruna ostaju stalni. Govori du- brovačkih poslanika skicirani u njihovim uputstvima ovo shvatanje nam u većoj meri otkrivaju nego oskudni domaći spomenici. „Kruna i Bosna“ („Sogopa e Vo&pa“) je isto što i „kralj, gospoda i vlastela“ („ge, 51§pog1 e đagoš“), a sve zajedno predstavlja bosansku državu. Uticaj shvatanja o sta- leškoj državi je ovde sasvim očigledan, a u najvećoj meri je karakteristično da se pomenuti termini i shvatanja po- činju pojavljivati upravo u prvim godinama XV veka. Lako je uvideti značaj ovakvog shvatanja za očuvanje ideje o je- dinstvenoj bosanskoj državi. Više ne čini sam vladalac državu kao što je to bilo u doba patrimonijalnog shvatanja, „rusag bosanski“ se sada sastoji podjednako od kralja i vlastele, pre svega „rusaške gospode“, kako se u izvorima nazivaju oblasni gospodari. Kao konstitutivni element države oni su daleko od pomisli da je se odriču, utoliko^ pre što je uprkos podeljenosti ostao „stanak“ kao telo u kojem njihova uloga u punoj meri dolazi do izražaja.

НАДМОЋ ОБЛАСНИХ ГОСПОДАРА ( . ГЈУ I — 1-! - - ) 593

Državni sabor Bosne je, razumljivo, naglo skočio u značaju posle Tvrtkove smrti. Kraj XIV i prve dve decenije XV veka predstavljaju doba njegovog najvećeg uticaja. Sabor u ovo doba ne samo da je birao vladaoce već lh je i zbaci- vao, kao što se vidi na primeru Ostoje i Tvrtka II. Stanak se sakupljao i sam bez poziva i učešća vladaoca i neposredno delovao na spoljnu politiku, odl\gčivao o sudbini pojedine vlastele, raspravljao o teritorijalnim pitanjima, sve funkcije je vršio u znatno potenciranom obliku.4 Put koji je u svom unutrašnjem razvoju prešla Bosna nijemogao da ne ostavi traga i na saboru. Žestina borbi koja se vodila među „rusaškom gospodom" prenosila se i na skupove na kojima je dolazilo do teških scena i do razilaska uče- snika usled nepoverenja i mučne atmosfere. Kralj i oblasni gospodari, r&zume se, vodili su glavnu reč, a ostali uče- snici su se sve više pretvarali u njihovu pratnju. Ukoliko je vreme dalje proticalo pomerale su se funkcije sabora prema rešavanju spoljnopolitičkih pitanja i izglađivanja domaćih sukoba. Tako je sredinom XV veka došlo i do uče- šća srpskog despota na bosanskom stanku. Ponekad su gospoda učestvovala na stanku preko svojih predstavnika koji su na tome skupu delovali kao poslanici. Ali i pored svega toga, sabor nije izgubio karakter jedinstvenog tela koje predstavlja bosansku državu kao celinu.

Kruna je, kao što je već rečeno, takođe bila simbolički zastupnik jedinstva Bosne. Kao i u gotovo svim evropskim monarhijama ovog i docnijeg doba kruna — „počtena kruna bosanska“ — pored ostalog, ovaploćivala je sada već ap- straktno shvaćeno vladalačko dostojanstvo. Kruna je bila večita dok su pojedini kraljevi trošni, prolazni i slabo- stima podložni ljudi. Kruna je nosilac prava na tribute koji se Bosni isplaćuju, kruna je zauzela mesto kralja i kao „gospodin" kome vlastela duguje vernost i službu. Za oblasne gospodare se govori da su vazali krune. Otuda je bilo moguće da oblasni gospodari ratujući protiv kralja ne kidaju veze sa bosanskom državom, jer ostaju verni kruni. S pojimanjem krune, kao najvišeg državnog simbola, stoji u vezi sigurno utvrđena činjenica


da su kraljevi u Bosni dolazeći po drugi put na vlast ponovo krunisani. Ta praksa svedoči o jasnom odvajanju kralja kao prolazne ličnosti od krune kao transpersonalnog simbola. Za istinsko i legalno kraljevanje bilo je potrebno uvek združiti ova dva elementa, prvo krunisanje je izgubilo vrednost čim je kraljeza ličnost bila odvojena od krune. Liturgijska vrednost cere- monijala krunisanja imala je, sudeći baš po tome, dpugo- razrednu vrednost, iako Tvrtko II u jednoj povelji spominje svoje „sveto krunisanje“ (zasga sogopaCot) i „svetu krunu“ (zasga sogspa). Uostalom već su specifične bosanske crkvene prilike morale na izvestan način onemogućavati pojavu izrazitih sakralnih crta kraljevstva. U svakom slučaju, vidimo da je krunisanje ponekad zakašnjavalo, a da su kraljevi imali punu vlast odmah posle izbora i da su najva-

15 S. Ćirković: Istorija srednjovekoane bosanske države žnija akta obavljali i u razmaku između izbora i krunisanja. Da je Ugarska delovala i na bosanska shvatanja o kruni pokazuje činjenica da su i Bosanci odredili jedno stalno mesto u kojem se čuva kruna. Već krajem XIV veka se za grad Bobovac kaže da je mesto gde se čuva „kruna kraljevstva bosanskog“, bio je, dakle, bosanska paralela ugarskom Više- gradu koji je imao .kstu funkciju.

U vezi sa shvatanjem o državi i učenjem o kruni izbija na videlo razlika između zemlje koja je ostala pod kraljevom vlašću i teritorija oblasnih gospodara. I „rusag“ i kruna odnosili su se, nesumnjivo, na čitavu bosansku državnu teritoriju, ali su praktično uticali samo na onaj deo Bosne kojim je vladao kralj, dok su zemlje oblasnih gospodara pokazivale izrazitu obnovu patrimonijalnih obe- ležja. Ni oblasni gospodari, istina, ne nazivaju svoje zemlje „plemenitom baštinom“, već „državom“, „stežanijem“ ili „gospodstvom“, ali se patrimonijalne crte ogledaju u načinu gospodarenja i nasleđivanja. Sandalj Hranić se na primer javlja u povelji o ustupanju Konavala zajedno sa svojom braćom Vukcem i Vukom, i svojim sinovcem Stefa- nom, iako Konavle nije spadalo u njihovo „plemenito“; slično je i kod poslednje generacije Pavlovića sasvim pred kraj


bosanske samostalnosti. Teritorije oblasnih gospodara se i nasleđuju po „privatnom“ pravu tako da ne izostaju ni sukobi oko podele i nasleđa, što je nanelo velika zla zemljama Kosača. Nasuprot tome, kraljevska teritorija ide novom nosiocu krune, bez ikakvog obzira na stepen srodstva i norme u „privatnom“ nasleđivanju. Ista razlika se opaža i kod kuća, zemljišta i dohodaka koje su kraljevi i oblasni gospodari imali u Dubrovniku. Dok su kuće i baštine date jednom kralju pripadale njegovom nasledniku po kruni i prestolu, dotle su ta ista imanja kod oblasnih gospodara prelazila na prirodne naslednike, tako da je, na primer, ono što je bilo dato Hrvoju 1399. docnije pripadalo njegovim unukama.U kritičnim decenijama na prelazu iz XIV u XV vek, Bosna je doživela veliki preobražaj u svome unutrašnjem razvoju. Najbitniju njegovu crtu predstavlja obrazovanje oblasti feudalnih gospodara, koje je nosilo u sebi opasnost potpunog razbijanja Bosne kao državne celine. Zahvalju- jući, međutim, istovremenom izgrađivanju novih shvatanja o državi, stvorena je u oblasti političkih i pravnih idejajaka protivteža centrifugalnim tendencijama. Bosanska država se kao jedinstveni politički i teritorijalni okvir održala sve do gubitka nezavisnosta, ali je čitav njen dalji razvoj bio u najvećoj meri određen faktičkom podeljenošKu koja više Nikad nije bila prevladana.

7. PRIVREDNO I KULTURNO DOZREVANjE


Političke teškoće i ratni potresi burnih godina pri kraju XIV i na početku XV veka nisu zakočili privredni razvoj Bosne. Višegodiidnji ratovi Bosne sa Ugarskom pre- secali su privredna i trgovačka strujanja koja su vodila ka severu. Ali ka toj strani nije bila orijentisana bosanska privreda, iako su u mirnim godinama postojale privredoê veze sa Ugarskom. U daleko većoj meri je Bosna od najranijih vremena bila združena sa privrednim središtima na našoj obali Jadrana. Te veze, međutim, nisu ni u godinama skoro neprekidnog ratovanja bile prekidane. S druge strane od ratnih pustošenja su stradale severne oblasti dok je pro- izvodno najaktivnije centralno područje ostajalo pošte- đeno. Proizvodne snage i stalni tokovi robnog prometa odr- žavali su se i docnije u isto tako teškim vremenima. Na- glo privredno opadanje je počelo tek iza sredine XV veka kada su Turci nasilno presekli promet sa Primorjem da bi čitavu rudarsku proizvodnju Bosne okrenuli sebi.

Rudarska proizvodnja, bez sumnje najvažniji elemenat privrednog života Bosne, dostiže svoj vrhunac upravo u prvoj polovini XV veka. To se jasno opaža po podacima o izvozu metala iz Bosne i po živosti i brojnosti trgovač- kih naseobina uz bosanske rudnike. Nagli porast rudarske proizvodnje možemo brojnim podacima ilustrovati samo za Srebrnicu. Dok je Tvrtko I dobijao 1389. na ime carine za Srebrnicu i Ponor 425. litara srebra, već 1417. je despot Stefan Lazarević dobijao 2400 litara i odjednom izvesnim reformama podigao na 3100 litara. 1 Za 28 godina je vrednost regalnih prava skočila preko pet i po puta, što je znak da je u približnoj srazmeri morala porasti i proizvodnja. Pri tome se mora imati na umu da je od toga intervala Srebrnica u despotovim rukama mogla biti najviše 6 godina, tako da ne može biti sumnje o velikom napretku

597 СЈ -ГМА 'ЕИРКОВРГН

rudnika u vreme bosanske vlasti. O velikom obimu bosanske proizvodnje metala, naročito srebra, svedoči i poslovpa knjiga braće Nikole i Luke Kabužića, dubrovačkih trgovaca koji su radili sa Bosnom i godišnje izvozili veoma velike količine srebra.2 Sigurnim podacima o veličinj1 proizvodnje i tempu njenog uspona nećemo nikad raspolagati, ali mnogobrojne pojedinačne vesti na kojima počiva naše znanje, pokazuju da proizvodnja srebra i olova igra najva- žniju ulogu u bosanskom privređivanju, i da se ova proizvodnja tokom prve polovine XV veka nalazi u usponu.

Više nego ikad ranije privredna aktivnost rudarskih središta privlači strane trgovce koji se u velikom broju naseljavaju i trajno borave u gradskim naseljima. Naseobine primorskih trgovaca, pre svega Dubrovčana koji nemaju istinskog konkurenta u poslovanju u Bosni, rastu brojno i dostižu vrhunac u trećoj i četvrtoj deceniji XV veka. Zaštićeni ugovorima Dubrovnika i bosanskih vladara i oblasnih gospodara, uživajući upravnu i sudsku autonomiju, oni u punoj meri koriste svoju umešnost i veze sa mediteranskim privrednim centrima. U prvoj polovini XV veka se razvio i sloj domaćih trgovaca u Bosni, ali njegova aktivnost se zaustavljala na jadranskoj obali. Domaći trgovci nisu ni dospeli da razviju znatniju samostalnu aktivnost, već se oslanjaju na Dubrovčane i Dalmatince, od kojih uzimaju zajmove i kojima često služe kao poslovni agenti. Oni nisu bili žrtve konkurentske borbe Dubrov- čana i drugih Dalmatinaca, već su na potčinjenu i drugo- razrednu ulogu bili osuđeni zbog toga što su usled nedo- voljnih znanja i nespremnosti ostali ograničeni na lokalne okvire i na prvu etapu u robnom prometu Bosne sa mediteranskim tržištem. Punu korist iz ovog trgovanja su iz- vlačili oni koji su bili u stanju da se' sa bosanskim proizvodima pojave na italijanskim tržištima i da tamo na- bavljaju istovremeno sve ono što je balkanska unutrašnjost tražila.


Vladari i oblasni gospodari se nisu mešali mnogo u poslovni život od koga su izvlačili velike koristi. Sve njihove intervencije su sračunate na povećanje svoga udela u prihodima koje stiču proizvođači i trgovci. Pri tome su se sudarali sa „starim običajima“ i pravima pojedinih mesta ili grupa trgovaca. Bosanski kraljevi i oni oblasni gospodari koji su imali pod svojom vlašću rudnike, preko- račivali su ustaljene i uzakonjene delove koji su im pripadali na ime regalnih prava3 na taj način što su „carinu“ jednog rudnika prodavali po najvećoj mog\'Koj ceni terajući zakupce, domaće ili strane trgovce, da se dovijaju na razne načine kako bi isplatili ugovoreni iznos i izvukli neku korist za sebe. Ponekad su carinici zavodili svoj monopol sprečavajući valturke, stručne rudare, da prodaju srebro trgovcima, i zatim propisivali cenu veću od uobičajene. To je, naravno, nailazilo na žestok otpor naročito dubro- vačkih trgovaca koji su u tome videli kršenje „starih dobrih z^kona" garantovakih ugovorima. Nekada se preko leđa carinika vodio pravi dvoboj između gospodara rudnika i dubrozačke vlade, koja je naređivala bojkot trga ili rudnika u kome su zavedene „novštine“ i strogo kažnjavala svoje građane ako su umešani u posao sa carinom. U cilju zaštite svojih prihoda kralj Tvrtko II je za vreme svoje druge vlade zaveo „bolanje" — žigosanje srebra kao dokaz da je prošlo kroz carinu i da je naplaćen vladaočev deo.

Sandalj Hranić koji nije imao rudnika u svojoj zemlji uvodio je nove ili povećavao stare carine, težeći da na taj način popravi svoje finansije. Niz godina on je kršio monopol u trgovini soli time što je otvorio solane i „kumerk solski“ u Sutorini pod Novim. Pred dubrovačkim protestima je popustio tek kad je zagospodario Drijevskim trgom i kad je počeo ubirati polovinu zamašnih prihoda od prodaje soli.


Daleko veći značaj kao privredno-politička mera ima odluka kralja Tvrtka II, za vreme druge vlade da obnovi kovanje bosanskog novca. Iz nepoznatih razloga se u Bosni posle smrti Tvrtka I prekinulo sa kovanjem domaćeg novca. Ostoja je za vreme svoje prve vlade u svojoj povelji za mle- tačke trgovce obećavao da će mletački novac cirkulisati po njegovoj državi kao što je tada — 1404 — cirkulisao dubrovački, ako on odluči da ne kuje novac. Odluka Tvrtka II da obnovi bosansku kovnicu inspirisana je istim motivom kao i dubrovački protesti: željom za ostvarenjem prihoda. Ali Dubrovčane je uz to pokretala i briga o stabilnosti' novčanog sistema, jer su razlogom strahovali od neprijatnih posledica kvarenja novca.

Kovanje novca se uprkos dubrovačkim protestima prvo kod Tvrtka II, a zatim kod Tomaša, nastavilo sve do pada Bosne. Zanimljiva je u tome činjenica da oblasni gospodari nisu pošli za kraljevim primerom, nego su ostavljali da u njihovim zemljama cirkuliše kraljev i dubrovački novac. U vezi sa novcem se kod bosanskih vladara i oblasnih gospodara javio problem oko pribavljanja zlatnika. Bosanski vladari su kao i Dubrovnik i primorski gradovi kovali samo srebrni novac, koji je u XV veku ustaljivanjem bime- tallstičkog režima, ostao ograničen na trgovinu u više ili manje lokalnim okvirima. U prometu među dalekim tržištima tražio se isključivo zlatni novac, pre svega mletački dukat. Naslednik Sandalja Hranića se otvoreno žalio da carine dž namete sakuplja u srebru, a kada nešto kupuje „preko mora“ treba da plaća u dukatima. Kada, pak, u Dubrovniku traži da menja srebro za dukate ovima odmah skače cena. Sa tom teškoćom su se sudarali i svi drugi, jer nije bilo stalnog odnosa između srebrnog i zlatnog novca već se on menjao prema trenutnoj ponudi i potražnji. Ovaj problem se prenosio i na široke mase stanovništva, jer su gospodari, znamo to sigurno za pomenutog Stefana Vukčića Kosaču, nekad tražili namete u zlatnom novcu. Usled velike potražnje za dukatima skakala im je vrednost, pa se dešavalo da zbog toga realni iznos nameta poraste za čita- vih 10%.


I pored svih tih teškoća i svakako niza drugih koje ne poznajemo, bosanska privreda je napredovala i u robno nov- čane odnose uvlačila sve šire krugove stanovništva. Agrarna područja u okolini gradskih naselja su privučena na tržište životnih namirnica. Ostale oblasti su uče- stvovale u trgovini voskom, medom, stočarskim proizvo- 'dima itd. koji su i dalje zauzimali važno mesto u robnom prometu. Vlasi su privredno aktivirani preko transport- nih usluga i trgovine stokom. Tokom čitave prve polovine XV veka je znatan broj vlaha iz Bosne uključen u kreditno poslovanje dubrovačkih trgovaca. Testamenti dubrovačkih trgovaca naseljenih u Bosni pokazuju da se kreditiranje vrši i u unutrašnjosti, iako ovde nemamo podataka koji bi pokazivali da je zadzgženost masa stanovnika postala dru- štveni i politički problem kao što je to bilo u srpskoj Despotovini.

НЛДМОЋ ОБЛАСНИХ ГОСПОДАРА (1391—422) 23!

Privredni uspon i velike društvene i političke promene, ocrtane ranije, doneli su sobom i uslove za značajan preokret u bosanskom kulturnom razvoju. Nekoliko mome- natg je u tome, čini se, igralo odlučujuću ulogu. Na prvo mesto treba, po svoj prilici, staviti izlazak iz vekovne izolacije, koji počinje sredinom XIV veka, kada se ustaljuju putevi intenzivnog robnog prometa, kada u većoj meri po~ činje kretanje i mešanje stanovništva i kada politička zbivanja počinju izvlačiti vrhove feudalnog društva iz skučenih domaćih okvira i dovoditi ih u tešnje veze sa feudalnom sredinom u okolnim državama. Odmah zatim dolazi nagli uspon nekoliko jakih vlasteoskih porodica i njihovo pretvaranje u oblasne gospodare sa velikim dvorovima, suočene sa potrebom da svoj način života i čitaz ambijent dbvejDu u sklad sa visokim položajem do koga su se vinuli. Na drugoj strani je i težnja nižih slojeva feudalne klase da brani i potvrđuje svoju , ,plemenitost“ morala neminovno

dovoditi do promena u mentali tetu i na- činu života.

Ovaj kulturni preobražaj se oslanjao na jednu kulturnu baštinu koja nam je skoro potpuno nepoznata. Izvori za prethodna razdoblja su toliko malobrojni i šturi da ne dopuštaju ni da se pokrenu pitanja o kulturi Bosne pre


veka. U stan»u smo samo da u bosanskoj crkvi vidimo, pored vladalačke kancelarije, jedinog čuvara i negovatelja tradicija slovenske pismenosti. Dualistička doktrina i jednostavni kult ove crkve oslanjali su se u krajnjoj liniji na tekstove Svetoga pisma koje su bosanski krstjani mnogo čitali, dobro poznavali i potezali u odbranu svojih dogmatskih stavova. Rukopisi su u crkvenoj sredini morali biti daleko više prepisivani i mnogo više rašireni nego što to retki sačuvani tekstovi odaju. Čuvajući budno či- stoću svoga učenja i sledeći uporno svoju tradiciju, bosanski krstjani su se oslanjali na stare glagoljske predloške, a kada su i potpunb prihvatili ćirilicu, glagoljska pismena su u krugu crkve poštovana i ispisivana u starom i okamenjenom obliku simbolišući vernost tradiciji. Jedno nedavno srećno otkriće je pokazalo da je već u prvoj polovini XIV i svetovna vlasteoskz sredina pribavljala i ču- vala knjige.* Ipak teško da je pismenost u to doba i ranije služila kojoj drugoj svrsi sem umnožavanja pobožnih knjiga i ispisivanja povelja. Laička sredina drugome nije bila dorasla, dok je za krstjane sve ostalo bilo tašto i ne- potrebno.

Dok je na jednoj strani bosanska crkva predstavljala most koji spaja skromne početke hrišćanske kulture u Bo- sni sa vremenom sazrevanja, prenoseći kroz tamne vekove luču pismenosti; ona je na drugoj strani, na području umetnosti, sasvim izrazito prekidala kontinuitet. Neprijatelj- ski stav crkve prema hramovima u kojima se bog slavio i likovnim ostvarenjima i čitavim sjajem hrišćanskog kulta, cije ostavljao mesta za estetske ambicije i ispoljavanje umetničkog majstorstva. Usled trijumfa bosanskih patarena je od četrdesetih godina XIII veka ne samo za dugo prestala svaka delatnost na polju crkvene arhitekture, već je razo- reno i ono što je dotle bilo stvoreno. Propale su i skromne crkvene građevine kakve je i ban K^lin zidao i kakve se još 1244. spominju u nizu mesta na bosanskom zemljištu; propalo je isto tako i ono što je u jeku dominikanske akcije podignuto sa većim ambicijama kao katedralna crkva svetog Petra u Brdu, koja je, najverovatnije, pripadala arhitekturi koju su u to doba širili po Evropi prosjački redovi. Pred sredinu XIV


veka, kada je obnavl.ana misionar- ska delatnost, najveća želja katolika je bila da se u Bosni obnovi služba Bogu i podignu crkve koje leže razorene i srušene.

НАДМОЋ ОБЛАСНИХ ГОСПОДАРА (1391 — 1-122) 604

U poslednjoj četvrti XIV veka počeli su se dizati fra- njevački manastiri, u gotovo isto vreme su u bosansku državu uključene oblasti sa pravoslavnom crkvenom organizacijom i hramovima, pa ipak nije crkvena arhitektura dala obeležje srednjevekovnoj Bosni, već jedna sasvim druga vrsta spomenika. Zbog njih Bosna u istoriji srednjevekovne kulture zauzima sasvim osobeno mesto kao zemlja „ste- ćaka" — nadgrobnih kamenova. Širom nekadašnje bosanske državne teritorije leže i danas hiljade kamenih blokova obeležavajući mesta na kojima leže pokojnici. Iako se poslednjih decenija radoznalost stručnjaka i ljubitelja sta- rina trudi da rastera maglu tajanstva i romantike što lebdi oko bosanskih nekropola, još ni danas nemamo pouzdane odgovore na osnovna pitanja koja se postavljaju u vezi sa stećcima/ Najvećim delom se to mora pripisati okolnosti što su to nemušti spomenici vrlo jednostavnlh oblika, tako da se otimaju svakoj klasifikaciji i hrono- loškom određivanju. Samo mali deo od ukupnog broja oču- vanih stećaka ima na sebi ornamentalne elemente, a sasvkm neznatan deo ima urezane natpise. Malobrojni natpisi tek ovde onde dopuštaju da se preko imena, titule ili porodice pokojnika utvrdi približno vreme izrade i postavljanja spomenika.

Prema svemu što se do sada zna najstariji hronološki određeni stećci bi se nalazili u sastavu nekropole u Zgo- šći, nedaleko od kraljevskog grada Visokog. Na osnovu imena „bana Stepana“, urezanog na jednom spomeniku, izneto je mišljenje da se tu nalazi grob bana Stjepana I Kotroma- nića i da nekropola u Zgošći predstavlja „groblje Kotro- manića“. Iako imena braće ovoga „bana“ Stepana mogu da pobune sumnje u identifikaciju, isto kao i izvesne ne- jasnosti u vezi sa sudbinom banske titule posle proglasa kraljevstva, ipak ostaje činjenica da stećci u Zgošći zauzimaju posebno mesto među hiljadama spomenika ove vrste. Nesumnjivo bogati i moćni poručioci su uspeli da pribave majstore koji su sa mnogo veštine i dosta tehničke zrelosti


usekli geometrijske i biljne ornamente, scene lova i po- vorke konjanika na površinama velikih kamenih blokova. Svi ostali stećci zaostaju po svojim likovnim kvalitetima za spomenicima iz Zgošće.

Sudeći po mnogim znacima stećci su se širili opo- našanjem. Nadgrobni spomenici s kraja XIV i početka XV veka, kako pokazuju imena sa natpisa, ostaju još uvek u krugu vlasteoskih porodica. Skupi način obeležavanja grobova je, očigledno, još uvek bio privilegija gornjih slojeva društva. Ubrzo je, međutim, pregrada srušena i od sredine XV veka stećke podižu i vlasi. Takav razvoj je sasvim razumljiv, jer je kult pokojnika u narodu i u mnogo docnija vremena predstavljao središnju tačku čitave religioznosti. Za taj kult je vezan čitav niz važnih obreda l običaja, među kojima obeležavanje groba zauzima osobito mesto jer je tu naročito dolazilo do izražaja podvlačenje socijalnog ranga porodice. Uzori su bili pred očima i čim je ekonomsko stanje dopustilo i širi slojevi su počeli da ukazuju mrtvima počasti do kojih se toliko držalo. Ne izgleda ni malo slučajno što se stećci odomaćuju u velikoj meri kod vlaha. Vlaški stočari su se u toku prvih decenija XV veka ekonomski naglo snažili i njima je istovremeno najviše bilo stalo do društvene afirmacije. Veza između vlaha i stećaka u Hercegovini se jasno zapaža po rasporedu nekropola. Negde nam pomažu i natpisi. Nekro- pola u Radimlji kod Stoca je vezana za vlašku porodicu Hrabrena (Miloradovića). Tu je pošlo za rukom da se utvrdi i vreme nastanka spomenika, koje pada u osamdesete godine XV veka.® Najveće bujanje stećaka, po svoj prilici, pada upravo u prvi period turske vlasti kada vlasi doživljuju svoj najveći društveni uspon.


Rasprostiranje stećaka u širinu je donosilo sobom osetno opadanje njihovih likovnih kvaliteta. Uporedo s tim se u ukrašavanju opaža preuzimanje oblika sa starijih ste- ćaka sa nesporazumima karakterističnim kod mehaničkog podražavanja. Repertoar figuralnih i ornametalnih mo- tiva na stećcima je dosta širok. Nailazi se na ornamente i kompozicije kojima su kao uzor služili antički nadgrobni spomenici sačuvani na hercegovačkom tlu, ali isto tako i na uprošćene i ogrubljene ukrase poznate u suvre- menoj umetnosti gotike. Kompozicije sa predstavama lova i igara ponavljaju motive sa evropskog tekstila i suvreme- nog dekorativnog slikarstva. Veruje se da je i hrišćanska i dualistička simbolika igrala ulogu u dekorisanju bosanskih nadgrobngas spomenika.7 Simbolički elementi su traženi i u pismu natpisa stećaka, ali je to rezultat nesporazuma i zablude. Slova kojima se usled sličnosti sa krstom pripisuje simbolički značaj i zbog kojih se dovode u vezu sa simbolizmom slova iz ranohrišćanskih vremena,6 imaju takav oblik prosto zbog toga što su mehanički pre- neta iz običnog poslovnog pisma, diplomatičke minuskule, na kamen, gde se obično upotrebljavaju oblici epigrafskog pisma. Povelje i pisma ne samo bosanskih kancelarija, već i dubrbvačke i srpske, bili bi prepuni simbolizma kad bi se problematični postupak dosledno primenio. U samim nat- pisima stećaka se izričito kaže da su ih „sekli“ kovači, a česte greške, naopako postavljena slova i sl., jasno odaju da su nepismene zanatlije rezale u kamen tekst koji je neko pismeno lice ispisalo na hartiji dpplomatičkom ,minu- skulom. Ali to nije jedina zabluda u vezi sa istorijom pisma u Bosni. Verovalo se da je u Bosni upotrebljavana jedna osobita varijanta ćirilskog pisma tzv. „bosančica"1. Stvo- reni su čak i ružni i nepraktični znaci koji bi trebalo da u štampanom tekstu odraze specifičnost ovoga pisma. Pismo bosanskih tekstova je, međutim, suvremena diploma- tička minuskula upotrebl.avana podjednako i u Srbiji i Dubrovniku. Najnovija istraživanja su pokazala da je oao pismo poniklo u srpskoj kraljevskoj kancelariji u vreme kralja Milutina i da bosanska kancelarija dugo nije marila za nove i praktičnije oblike i ostajala pri tradicional- nom liturgijskom ustavu. U Bosni se diplomatička minuskula ukorenila tek kad je sasvim pobedila u kancelarijama Srbije i Dubrovnika.9


Još krajem XIX veka se ukorenilo mišljenje da su stećci specifično vezani za bosanske jeretike i da predstavljaju „bogumilska groblja“. Ponegde se i danas smatraju za bogumilske spomenike i o njima se govori kao o bogumil- skoj umetnosti.10 Stećci su do te mere bili združeni sa bosanskom crkvom da se čak pokušavalo negiranjem „bogumilskog“ karaktera stećaka negirati jeretički karakter bosanske crkve. Danas se može sa sigurnošću reći da su stećci postavljani i na grobove krstjana i članova bosanske crkvene jerarhije, ali isto tako i da su vernici pravovernih hrišćanskih crkava sahranjivani pod ovom vrstom spomenika. To nam ponegde izričito potvrđuju i natpisi. U Veličanima pod jednim stećkom leži „raba božija Po- lihranija, zovom mirskim gospoja Radača“, a na jednom stećku kod Travnika natpis kaže da je to grob muža „prave vere rimske“. Jedan deo nekropola se nalazi oko crkava, što samo po sebi mnogo govori protiv „bogumilske" teze. Ipak se ne sme gubiti iz vida činjenica da se ova vrsta spomenika na čitavom Balkanu, nalazi samo na teritorijama koje su se nalazile u sastavu bosanske države i u bliskom susedstvu (zaleđe Dalmacije, zapadna Srbija), i da su u najvećem broju sačuvani u krajevima gde je bila rasprostranjena bosanska crkva. U Hercegovini se prisustvo krstjana može dokazati samo oko Neretve i u Konac-polju kod Nevesinja, a stećci su rašireni na mnogo većem području. No tu su u njihovom širenju, kao što je već podvučeno, odigrali vlasi važnu ulogu.

Za vreme dok se običaj podizanja kamenih nadgrobnih spomenika širio od bogatijih i uglednijih slojeva među široke mase stanovništva, vrhovi feudalnog društva su napredovali krupnim koracima. Vrlo živi i česti kon- takti sa okolnim državama, nova uloga Bosne u političkom životu Balkana, uzvišeni kraljevski rang vladaoca zahtevali su da se bar dvor i neposredna okolina kraljeva prilagode formama i običajima koji su vladali u tadanjem svetu. Tvrtkova vladavina je i u tome morala značati prelom, ali nam je baš iz toga doba sačuvano suviše malo podataka da bi smo mogli stvoriti jasniju i pouzdaniju


sliku. Verovatno se mnogo štošta menjalo uporedo sa reorganiza- cijom koja je usledila posle Tvrtkovog krunisanja. Može se samo Pretpostavljati da su u'prvi mah bili jaki uticaji Srbije, ali da, kao i u drugom, nisu ostali trajni.

U toku daljeg razvoja u kome od početka XV veka uče- stvuju i dvorovi oblasnih gospodara preovladala je u Bosni ritersko-dvorjanska kultura, koja je bila raširena u či- tavoj srednjoj i zapadnoj Evropi, a najjasnije izražena u Francuskoj i Nizozemskoj. Atmosfera jeseni srednjega veka bila je neosporno zahvatila i vrhove društva u Bosni. Oskudnost izvorne građe, pre svega otsustvo literarnih i likovnih spomenika, onemogućava nam, međutim, da sagle- damo dublje i svestranije kakve je oblike i izraze ona dobila na našem tlu. Mi smo samo mestimično u stanju da na osnovu tragova i indirektnih podataka zapazimo izvesne .spoljašnje manifestacije čitave atmosfere, dok veoma bitne komponente moramo ostaviti nedirnz^te.

НАДМОЋ ОБЛАСНИХ ГОСПОДАРА (1391 —И2Ј) 609

I kroz naše preoskudne podatke jasno se opaža da su se bosanska gospoda trudila isto onoliko koliko i njihovi savremenici, da u opštoj težnji za stilizacijom i ulepša- vanjem života udese svoj ambijent sa što više sjaja i ugod- nosti. Herceg Hrvoje je na vrhuncu svoje moći zasnovao či- tav grad Jajce po uzoru na Saz1e11 sGiouo svoga vrhovnog gospodara Ladislava Napuljskog. Grad je posle njegove smrti došao u ruke bosanskih kraljeva i postao, naročito pred kraj bosanske države, omiljena rezidencija Kotromanića. Od srednjevekovnog Jajca je veoma malo ostalo, ali još uvek dovoljno da se i na osnovu malobrojnih fragmenata oseti da je arhitektonski okvir zamka bio izgrađen u stilu gotike sa velikom tehničkom zrelošću. U dekoraciji dolaze do izražaja heraldički znaci koje je bosansko plemstvo pri- hvatilo od svojih savremenika u zapadnoj i srednjoj Evropi. Najnoviji rezultati iskopavanja Bobovca. kraljevske rezi- dencije u XV veku, izneli su na videlo materijal koji svedoči o izvanrednom nivou dekoracije. Pored fragmenata veoma lepe plastike otkriveni su i ostaci zidnog slikarstva u dvorskoj kapeli. i I ovde sve što je otkriveno pripada u.metnosti gotike, zajedničkoj čitavoj Evropi. Ali već ovde, posle drugoga grada, prestaje naša evidencija. Oc ostalih zamkova je premalo sačuvano i nedovoljno prouča- vano. Unajmljivanje majstora iz primorskih gradova, među njima i slikara, od strane drugih oblasnih gospodara može biti znak da se i na njihovim dvorovima slično postupalo.

Slučajno očuvani testamenti i poslovni dokumenti pokazuju da su bosanska gospoda pribavljala i čuvala sku- poceno zlatno, srebrno i kristalno posuđe, koje je bilo zidljivi znak bogatstva i raskoši. Rađeno uvek sa umetnič- kim ambicijama, ono je služilo idealu ulepšavanja života i bilo istovremeno omiljeni oblik poklona, koji su izme- njivani pri svakom diplomatskom i drugom kontaktu. Ko- madi skupocenog posuđa su u pravom


smislu kružili između evropskih dvorova, jer se mnogo puta ono što je primljeno kao dar poklanjalo na drugoj strani. Tako je, to znamo slu- čajno, jedna zlatna kupa hercega Stefana, darovana Vene- ciji, otišla otud kao poklon Republike sultanu Meh- medu II. Posuđe je u Bosnu dolazilo kao poklon, ali je isto tako izrađivano i nabavljano na strani. Ponekad su unaj- mljivani i strani majstori specijalno za tu svrhu. Tako je herceg Stefan neko vreme držao u svojoj službi jednog zlatara iz dalekog Briža. Težnja za raskoši je dolazila do izražaja i kod odeće. Veliki broj poslovnih dokumenata nam svedoči o nabavkama najskupocenijih tkanina za 6o- sanske dvorove. Tkanine i delovi odeće su takođe rado izme- njivani kao pokloni. Skupocena odeća predstavlja znatan deo imovine koju je herceg Stefan imao u svojim poslednjim danima i zaveštao svojim naslednicima.

Karakteristična težnja da se život odvoji od obične stvarnosti i podigne u sferu idealnog, opaža se i u Bosni. Gospoda su se kretala bogato i svečano odevena, okružena rojevima pratilaca, sa kojih se takođe odbijao deo sjaja. To je naročito dolazilo do izražaja u raznim svečanim prilikama. Odjeke toga osećamo samo ponekad u suvim i poslovnim dubrovačkim pismima. Iz nesačuvanog izveštaja du- brovačkih poslanika koji su bili na svadbi kralja Tomaša i Katarine, kćeri ^Stefana Vukčića Kosače, je nešto od zadivljenosti prešlo i u vladin odgovor tim istim poslanicima. „Razumeli smo — pišu dubrovački većnici — kako je došao vojvoda Stefan sa mnogo lepog sveta“ i kako kralj i vojvoda „ze apo atopgak) e ae atopgapo šzetđge §gaps!a- šep1e sshp ^tapsMzzpgp opop 1š1' âIgo". Iz te škrte replike na poslaničko pismo se može iščitati da se među bosanskom gospodom negovao ceremonijal. To se uostalom, opaža i kod podataka o delovanju poslanika. O velikim svečano- stima nemamo drugih podataka sem da su dugo pripremane, naročito kad su u pitanju bila svadbena slavlja. Tada su pozivi odlazili i .daleko van granica Bosne. Gradske regtu- blike su učestvovale u slavlju preko svojih poslanika.


Du- brovčani su sigurno znali koliko domaćinima laskaju pohvale velepnom slavlju, pa su u više raznih prilika izjavljivali da je svečanost značila najlepši dan koji je Bosna ikad videla.

Sve je to bilo povezano sa jakim podvlačenjem hijerar- hijskog ustrojstva. Bez obzira na stvarni odnos snaga kralj je uvek imao prvo mesto i, koliko znamo, niko ga nije li- šavao počasti koje mu po dostojanstvu pripadaju. U ogle- dalu dubrovačkog delovanja možemo opaziti da se tačno znalo kome kakva titula pripada, ko se kako ima oslovlja- vati, ko dobija vrednije darove itd. Veličina poslanstava, njihova pratnja i darovi bili su tačno dozirani prema ugledu ličnosti i važnosti trenutka. Obazrivi Dubrovčani ipak nisu uspevali da izbegnu prigovore od svojih bosanskih suseda, kad bi se ovi osetili zanemareni u odnosu na druge. Naročito mučna je bila situacija prilikom ispunja- vanja obaveza za ustupanje Konavala. Vojvoda Sandalj je mesecima mučio Dubrovčane raznim sitnim zahtevima stra- hujući da bi moglo izgledati da je Radoslav Pavlović dobio više časti i da je njemu darovana lepša palata u Du- brovniku.

НЛДМОЋНОСТ ОБЛЛСНИХ ГОСПОДЛРЛ (1391—1422) 612

U kolikoj meri je bosanskoj gospodi uspelo da se izjed- nače sa svojim savremenicima na istoj hijerarhijskoj le- stvici, pokazuju bračne veze koje je evropsko plemstvo skla- palo sa bosanskim dvorovima. Bosanska gospoda očigledno nisu smatrana za egzotične i sirove strance. O tome nam svedoče i poneke beleške savremenika. Posle velikog slavlja u Budimu 1412. je čak do Poljske došao glas o tur- nirskim veštinama bosanskih plemića. Italijanski najam- nički kapetan Broljo da Lavelo, koji je dobro poznavao italijansko društvo sredine XV vek^, bio je zadivljen ličnošću kralja Tomaša s kojim se sreo 1452. Zabeležio je da se ne seća da je ikada video lepšeg i dostojanstvenijeg gospodina od bosanskog kralja, on je prevazilazio i Fede- riga od Urbina, koji je očigledno bio Broljov ideal.Koliko nam sačuvana izvorna građa dopušta da vidimo, bosanska gospoda se nisu javljala u ulozi mecena. Držali su oko sebe grupe muzičara i „glumaca“, u starom smislu te reči koja je tačno odgovarala onovremenom „josi1a1og;‘ i „žongler“. Izuzetak bi bio herceg Hrvoje kada bismo mogli biti sigurn-i da je Manojlo Grk, njegov navodni hroničar , posvedočen tek početkom XVII veka, stvarno postojao. Her- ceg Hrvoje se inače pojavljuje kao naručioc rukopisa, jer su, po svoj prilici, i knjige spadale u ono što je jedan gospodin koji drži do sebe morao posedovati. Sačuvane su dze bogato iluminirane knjige priređene za splitskog hercega tkzv. „Hvalov rukopis“, danas u Bolonji. i „Hrvojev misal“, danas u Carigradu. Iako je jedan pisan glagoljicom „po za- konu rimskom blaženoga Petra i Pavla crkve rimskog dvora“, a drugi ćirilicom „ot ruki Hvala krstjanima“ „v dni episkupstva i nastavnika i savršitelja crkvi bosanskoj gospodina deda Radomira“, ipak je umetnički karakter njihovih ukrasa jednak. Zajednički im je čak i jedan majstor minijaturista iz kruga gotičkih iluminatora iz Dalmacije.12

Obnovljena crkvena arhitektura od kraja XIV veka morala je biti


pomagana od kraljeva koji su se sve izrazitije ispoljavali kao katolici. Ona nam, međutim ostaje sasvim nepoznata, delom zbog toga što su spomenici propali, delom zbog toga što su srednjevekovni delovi utopljeni u docniJe dograđivane komplekse i nedovoljno proučeni.

O mentalitetu i načinu života visokih feudalnih krugova moguće je stvoriti kakvu takvu sliku, ali o nižim slojevima vlastele, koji nisu prodrli u dvorsku sredinu, je nemoguće bilo šta dokučiti. Jedini izvori koji nam tu stoje na raspoloženju su lakonski kratki, klišetizirani i često nespretno stilizovani natpisi sa stećaka. U njima ipak pomalo dolazi do izražaja ono što je, po svoj prilici, bilo karakteristično za mentalitet ovog sloja: hvaljenje ugleda u „družini“, junačkih dela i vernosti, „počtene“ i „verne“ „službe", i privrženost „plemenštini", na kojoj se, kako se često podvlači, nalazi grob plemenitog muža. Kroz sve to probija patrijarhalna jednostavnost jednog sloja odvojenog od rada i posvećenog ratovanju i službovanju do- stojnom njegovog položaja.


Isto tako nepoznata nam ostaje kultura varoškog ambi- jenta. Već po sastavu trgova i gradskih naselja i vodećoj ulozi trgovaca se može naslutiti da je ovde osnovni ton određivalo građanstvo primorskih gradova. Ono je svakako donosilo elemente materijalne kulture iz primorskih gradova i pomagalo da se oni afirmišu. Ono je, po svoj prilici, nametalo i trezveni i racionalistički duh koji ka- rakteriše mentalitet građanstva u Primorju. Ova dru- štvena sredina se morala jako razlikovati i od dvorskih gnezda velikih feudalaca i od malog plemstva, ukorenjenog na baštinama, pocosnog na svoj položaj ratnika i junaka. Ideali štedljivih i radinih trgovaca i zanatlija bili su sasvim suprotni idealima ponositog i ratobornog plemstva. Više od toga je o kulturi bosanskih trgova nemoguće reći, čak i najvažnije pitanje: koliko su je određivale nama sasvim nepoznate forme življenja sela, odakle se regruto- vao veliki deo stanovnika, a koliko je svoj pečat udarilo Primorje, mora ostati bez odgovora.

8. UNUTRAŠNjE BORBE I POČETAK TURSKOG


PRITISKA

Izmirenje Bosne s kraljem Žigmundom dobilo je svoj blistavi i spektakularni izraz kada su se u proleće 1412. na ugarskom dvoru u Budimu našli na okupu bosanski oblasni gospodari s kraljem Ostojom i srpskim despotom. Kralj Žigmund, koji se upravo izmirio s poljskim kraljem i tik povodom priredio velike svečanosti, mogao je svetu da po- kaže koliki ga vazali služe, a bosanska gospoda su dobila priliku da se afirmišu u ritersko-dvorskoj sredini koja im je bila uzor i ideal. Odjek ovoga slavlja nalazimo kod poljs.kog hroničara Dlugoša koji beleži da su se bosanski vitezovi proslavili na viteškim igrama. Najvažnije od svega je ipak bilo da se time završila žilava i uporna borba između Bosne i Ugarske koja je, s malim prekidima, ispunjavala deceniju i po bosanske istorije i gutala ogro|ša sredstva i snage. Izgledalo je da Bosni u novoj po- litičkoj konstelaciji pada u deo i nova uloga.

Već u početku 1.413. vojvoda Sandalj Hranić je i kao zet despota


Stefana i kao vazal kralja Žigmunda uvučen u ratovanje protiv Turaka. Kada je Bajazitov sin Musa že- stoko opustošio zemlje Stefana Lazarevića, potukao srpsku vojsku i srušio nekoliko gradova, despot se s jedne strane povezao s Musinim bratom Mehmedom, a s druge zatražio

PEČAT SA POVELjE KRALjA STEFANA OSTOJIĆA IZ 1419.p &{ /"3

pomoć od kralja Žigmunda. Sandalj je tada privremeno napustio ratovanje protiv Kotora, koji nije udovoljavao njegovim zahtevima, i pošao u Srbiju, gde je zajedno s Ivanom Morovićem i despotom Stefanom ratovao protiv Muse. Uče- stvovao je u odlučnom boju kod Čamorlua pod Vitošem, gde je Musa poginuo i Dubrovčani su docnije govorili „kako se je gospodstvo Ti hrabro i plemenito ponelo pri gospodinu despotu i caru turskom11. Ovo ratovanje je u stvari najviše pomoglo Turcima, jer su stvorene mogućnosti da se obnovi i učvrsti osmanlijska moć poljuljana za vreme borbi između Bajazitovih sinova.

U međuvremenu se iz temelja promenila situacija u Bo- sni. Sandaljevo odsustvo je iskoristio Hrvoje Vukčić i po- čeo da napada njegove oblasti. Teško je pogoditi motive koji su rukovodili splitskog hercega da još jednom u Bo- sni raspali plamen unutrašnjih borbi: Možda je želeo da povrati izgubljene pozicije u donjoj Neretvi i Drije- vima, gde ga je Sandalj ranije istisnuo. U svakom slučaju, na njegove postupke ]e najžešće reagovao kralj Žigmund. Mučki napad na zemlje velikaša koji je bio zauzet u ratu s Turcima pružio mu je povoda da u junu 1413. Hrvoja proglasi za odmetnika i naredi ugarskim velikašima i San- dalju da ga napadnu. Split se na vest o

sukobu između kralja i hercega pobunio i zbacio Hrvojevu vlast; Brač, Hvar i Korčulu Žigmund je ustupio Dubrovčašša, a posede na bosanskim granicama dao hrvatskim velikašima. Ubrzo je Hrvoje izgubio i imanja u Slavoniji i počeo da moli da bude vraćen u milost kraljevu pozivajući se na svoju vernost, članstvo u zm-ajevom viteškom redu osnovanom od Žigmunda; podsećao je da je kumstvom vezan za kralja, nudio da sud velikih feudalaca ispita njegovu krivicu, stavljao je u izgled da će preći u katoličanstvo; ali pomalo i pretio da će se tužiti celom svetu da se kralj nije držao obećanja na koja se zakleo, i da će tražiti pomoć, i pri tome spominjao Turke i njihovu nameru da napadnu Ugar- sku. Toga puta Žigmund nije bio spreman ni na kakvo popu- štanje, tvrdilo se da neće da čuje za ugovore ili pogađanja.

Hrvoje je posle toga zatražio pomoć u Veneciji. Molio je da Republika posreduje kod kralja Žigmunda i Sandalja, a u isto vreme nudio da pomogne zavođenje vlasti u Dalma- ciji kupljenoj od Ladislava Napuljskog. Trenutak je bio sasvim nepovoljan, jer je Venecija u avgustu upravo sklopila primirje sa Žigmundom. Stvarnu pomoć je Hrvoje dobio jedino od Turaka, koji su se upravo bili stabilizovali

16 S. Ćirković: Istorija srednjovekovne bosanske države

i osposobili za dalja osvajanja. Nema nkkakve sumnje da upravo Hrvoju pripada

sumnjiva slava da je Turke uvukao u bosanske unutrašnje borbe i da je bosansku državu doveo u položaj sultanovog tributara.

U maju 1414. Hrvojev protovestijar Dubrovčanin Mi- hailo Kabužić doveo je u Bosnu jedan veliki odred Turaka koji se podelio na tri dela, od kojih se jedan uputio prema Zagrebu. Turci su žestoko pustošili krajeve do kojih su doprli i u avgustu se vratili s plenom. Tako je Bosna ponovo postala poprište turskih pustošenja. Ona je dotle bila srazmerno pošteđena, jer su Turci zagospodarili njenim prilazima sasvim uoči velike prekretnice kod Angore. Sada je, međutim, započeo drugi period turskog pritiska, koji nije prekinut sve do pada Bosne.

S Turcima se pojavio na bosanskoj pozornici bivši kral> Tvrtko II Tvrtković. Njega su doveli Turci verovatno po Hrvojevoj želji da bi potisnuo Ostoju, koji se još uvek verno držao prema Žigmundu i baš 1414. dobio potvrdu svojih zemalja i gradova. Tvrtko se držao u jednom delu zemlje, i čuvan od Turaka širio krug svojih pristalica. Već u avgustu je imao na svojoj strani Pavla Radenovića i preko poslanika saobraćao s Dubrovčanima. Ostojin po- ložaj ipak nije pokolebao, jer vidimo da i u martu 1415, posle trećeg turskog pohoda u Bosnu, Dubrovčani još uvek njemu isplaćuju dohotke. Protivnike Hrvojeve su česta turska pljačkaška krstarenja

naterala na potpunu pasivnost. Kralj Ostoja se zatvorio u svoje gradove, a Sandalj je bio prinuđen da se otkupljuje velikim darovima. U pro- leće 1415. u Dubrovniku se znalo da sledeća vojska koju je spremao Isak-beg neće pljačkati Bosnu, jer je ona pokorna i plaća danak sultanu.Borbu protiv Hrvoja su preuzeli Ugri. Oni su u februaru 1415. preduzeli jedan pohod protiv njega, a zatim, po kraljevom naređenju, sakupili veliku vojsku s ciljem da potisnu Turke iz Bosne i raščiste situaciju. Ta vojska na čelu sa z^garskim velikašima, banovima susednih oblasti ušla je sa severa u Usoru, sredinom juna bila pod Do- bojem i nastavila prema središtu bosanske države. U me- đuvremenu su stigli i Turci koje je sakupio Isak-beg, tako da je u Lašvi, u drugoj polovini jula, došlo do bitke iz- među ugarske i turske vojske. Sukob se završio porazom Ugara i gotovo svi zapovednici su pali u tursko ropstvo ili u rz'ke Bosanaca, verovatno Hrvoja. Nekp su se izbavili plaćajući veliki otkz^p, a neki su izgubili živote. Ova

НАДМОЋ ОБЛАСШ1Х ГОСПОДАРА ( .1391 — Н22) 243

jugarski poraz je potpuno prelomio kralja Ostoju i San- dalja, tako da su se izmirili s Hrvojem i napustili sasvJgm kralja Žigmunda. Iako su na ugarskoj strani učestvovali u bici neki Bosanci, posle bitke je „cela Bosna jednodu- šna protiv Ugara“. Sultan je potvrdio Ostoju za kralja Bosne, tako da je Tvrtko II bio ponovo prisiljen da se po- vuče. Zarobljeni ugarski komandanti su tajno poručivali da su „Ugri potpuno izgubili Bosnu“. Zaista se Žigmundoa uspeh, postignut pre četiri godine posle dugih i teških borbi, najednom izjalovio. Više nikada on nije kročio u Bosnu i najviše što je docnije postizao bilo je priznavanje vazalske vernosti, od strane bosanskog kralja najče- šće uporedo s istom obavezom prema Porti. U ovo vreme je, najverovatnije, likvidirana ugarska usorska banovina. Bosanci su hteli da krenu u novoj situaciji i korak dalje i preotmu srpskom despotu, Žigmundovom vazalu, važnu k bogatu Srebrnicu. U tome su ih, međutim, omele nove že- stoke unutrapgnje borbe.

Uporedo s êžnjom da uklone sve po*sledice nedavnog potčinjavanja kralju. Žigmundu, neki od bosanskih gospodara su želeli i da prečiste račune iz prethodnih godina. U Bosni ni sada nije bilo stvarnog jedinstva osim u odnosu na Turke i Ugarsku. Hrvoje se držao po strani okupljen planovima da uz pomoć Venecije ili napuljske kraljice ponovo zavlada Splitom i ostrvima koja je kralj Žigmund ustupio Dubrovčanima. Ostoja i Sandalj su skovali zaveru s ciljem da se oslobode Pavla Radenovića, prema kome je Ostoja imao puno razloga da bude neprijateljski raspolo- žen, jer je stao na stranu njegovog suparnika Tvrtka II.Na jednom sastanku kralja i velikaša u Sutjesci za zreme šetnje izvan grada kraljevi ljudi uz pomoć Sandalja i Vukmira Zlatonosovića uhvatili su Pavla Radenovića i njegovog sina Petra. Pavle je pokušao da beži ali je uhva- ćen i pogubljen, dok je Petar odveden u Bobovac gde je trebalo da bude oslepljen. Sve je izvedeno i prikazano kao kazna za izdajstvo. Sandalj je govorio dubrovačkom poslaniku koji je bio svedok krvave scene da je zadovoljio pravdu kao što to i dubrovačka gospoda rade: „Ko počini izdajstvo u Dubrovniku tome se seče glava, tako činim i ja sa drugim vernim Bošnjanima". Knezu Pavlu i njegovom sinu Sandalj je stavljao na teret 621*

НАДМОЋ ОБЛАСШ1Х ГОСПОДАРА ( .1391 — Н22) 243

izdajstvo prema ugarskom kralju i prema bosanskoj kraljevini. Pavlove zemlje su odmah podeljene, ali nije poznato kako. Zna se samo da je vojvodi Vukmir

622*

244 СИМА 'Е .ИРКОВИГВ

uZlatonosoviću, koji je u zaveru uvučen tek na dan ubistva, bilo namenjeno Olovo i on je pošao da preuzme grad.

Ovaj krvavi obračun je mogao ostati bez teških posledica možda jedino u slučaju da je zatrvena cela Pavlova porodica. Ali ostao je slobodan Pavlov mlađi sin Radoslav, sposoban da se bori i sveti očevim ubicama. Pored toga, kralj Ostoja i Sandalj nisu oslepili Petra Pavlovića, već su odlučili da ga odvedu u glavni grad Pavlovića Borač. Kako se Petar oslobodio nije poznato, vidi se samo da u jesen te godine vodi borbu sa svojim protivnicima. Pavlovi sinovi su dobili pomoć od Turaka i izazvali novo pusto- šenje Bosne. Krajem novembra 1415. Sandalj je već bio toliko ugrožen da se očekivalo da će njegova žena pobeći u Dubrovnik. Nema nikakvih vesti o tome kako se prema svemu što se desilo u Bosni držao herceg Hrvoje. Njegovi odnosi s kraljem Ostojom i Sandaljem sigurno nisu bili srdačni u vreme ubistva Pavla Radenovića. Dubrovački poslanik je tada računao da će se kralj Ostoja i njegova družina ra- dovati što su Turci, upućeni bez sumnje od Hrvoja protiv zemalja krčkih knezova, bili rđavo vođeni. No Hrvoju više nije bilo dato da deluje na sudbinu Bosne; već u aprilu 1416. on je umro.


Ratovanje Pavlovih sinova protiv Sandalja Hranića se produžilo i u proleće 1416. U društvu s Turcima oni su ttustošili sve Sandaljeve zemlje u blizini Primorja i u više mahova izbijali na dubrovačke granice i nanosili štete dubrovačkim podanicima. Grad je imao teškoća i sa mnogobrojnim beguncima koji su se sklanjali od „straha turskog“. U drugoj polovini godine su se već osetile posledice dugotrajnog ratnog pustošenja, pa su na kapije Dubrovnika nagrnuli izgladneli stanovnici iz zaleđa. Proseći oni su se trudili da sačuvaju goli život, a dubrovačka vlada je bila prisiljena, strahujući od boleština koje su harale među ovim ljudima, da mesecima obnavlja zabranu puštanja u grad i naređenja da se oteraju.

Pored „smrtnog neprijateljstva među bosanskim baro- nima zbog smrti kneza Pavla“ o kome su Dubrovčani javljali kralju Žigmundu, pojavilo se na drugoj strani i pitanje Hrvojevog nasleđa. Herceg splitski nije kao Pavle Rade- nović ostavio za sobom naslednika sposobnog da odbrani oče- vinu. Hrvojev sin Balša, svakako već punoletan. uopšte se ne primećuje. Hrvojevi naslednici u pravom smislu bili su tek sinovac Đurađ Vojsalić i njegovi potomci. Ali oni više nisu imali ni mali deo velike Hrvojeve teritorije.


Sasvim je slabo poznato kako se osipala država moćnog hercega. Izgleda da je najviše prigrabio kralj Ostoja jednim veštim potezom. On se na bosanski način lako razveo od svoje žene Kujave i u leto 1416. oženio Hrvojevom udovicom Jelenom. Preko nje je dobio veći deo Hrvojeve oblasti i na taj način znatno proširio onaj deo Bosne koji je bio potčinjen kralju. Od tada je Jajce ostalo pod vlašću kru- nisanih Kotromanića. Omiš je Hrvojeva udovica još pre druge udaje dala svome bratu Ivanišu Nelipčiću. Bosanski kraljevi su docnije mnogo puta potezali pravo na ovaj grad verovatno kao deo Hrvojeve bašttše. Nestanak Hrvoja i gtrisajedinjenje njegove oblasti kraljevoj zemlji stvorili su uslove za jačanje kraljevske vlasti. Bilo je, međutim, potrebno još nekoliko godina da se to oseti. U ovim danima je zbog ogpnte zakrvljenosti kraljev ugled pao do najniže tačke.

U drugoj polovini 1416. pojavio se sultan Mehmed kao posrednik za mir među svojim vazalima. Uputio je dva svoja poslanika da ugovaraju mir među gospodom i u tu svrhu je bio sazvan stanak. Uprkos teškoćama zbog uzajamnog nepoverenja stanak se sabrao izgleda bez kraljevog prisustva. Tu je doneta odluka da se uhvate i zatvore kralj Ostoja i knez Dragiša Dinjičić. Odluka o hvatanju i „vezivanju“ kralja mogla je biti doneta svakako zbog toga što je pri- lekom ubistva kneza Pavla pogazio „vjeru gospodsku“. U svakom slučaju, kralj nije pao u ruke sabora, jer je, obavešten šta mu se sprema, uspeo da pobegne. Pokušaj pomirenja je time propao a neprijateljstva su se produžila nesmanjenom žestinom.


Kralj Žigmund je bio vrlo nezadovoljan obrtom situacije u Bosni i smatrao je i kralja i oblasne gospodare od- metnicima i turskim saveznicima. Boraveći stalno daleko izvan Ugarske, nije ništa mogao preduzimati sem konfiska- cije bosanske imovine u Dubrovniku, kojoj su se njegovi verni podanici usprotivili. Izgleda da su u vreme bosanskih unutrašnjih borbi neki Bosanci zajedno s Turcima upadali i pljačkali ugarsku teritoriju. Protiv njih je krajem 1416. Pipo Spano, nekadašnji bosanski protivnik a sada zaštitnik ugarskih južnih granica, preduzeo jedan pohod, čiji rezultat ostaje nepoznat.

U toku 1417. situacija u Bosni nije se bitno promenila. Dubrovčani su govorili da je „ovo bosansko kraljevstvo u uobičajenom velikom razdoru između gospode i barona". Po- četkom te godine kralj Ostoja je promenio tabor i stao na stranu Sandaljevih nepriJatelja. On je ratovao u Humu, zauzeo Sandaljev Blagaj, potčinio sebi vlastelu iz Huma i Krajine. Pod kraljevu vlast je tada došao i knez Grgur Ni- kolić, gospodar Popovog Polja. Sandalj Hranić je u to vreme bio skoro potpuno istisnut iz zemalja u Primorju, u najboljem slučaju sačuvao je Dračevicu s Novim. Bila je to najniža tačka do koje je veliki vojvoda pao u toku čitavog života. U isto vreme kralj Ostoja nije nikad bio bliži svome cilju da slomi oblasne gospodare i zavede svoju neposrednu vlast nad čitavom teritorijom. Pavle Radenović je ubijen pomoću Sandalja, Hrvoje je umro i njegova oblast se raspala; sada je koristio žeđ za osvetom Pavlovića da satre Sandalja. Iz čitavog njegovog delovanja se vidi da je bez mnogo obzira i ne birajući nimalo sredstva uporno sprovodio jedan plan koji je imao da vrati kralju onu moć i autoritet koje je uživao Tvrtko I. Ali za ostvarenje toga plana ostalo mu je premalo vremena.


Poslednje akcije kralja Ostoje bile su posvećene suzbi- janju trgovine robljem. Od kako su Drijeva došla u njegove ruke počeo je da zabranjuje prodaju ljudi. Protiv te ljage koja je ležala na Bosni on je ustajao još za vreme svoje prve vlade, kada je u toj stvari produžavao politiku kralja Dabiše. Dubrovčani su bili saglasni pa su i sami svojim ljudima u trgu na Neretvi strogo zabranjivali da učestvuju i posreduju u sramnoj trgovini koja je, po njihovim izjavama, bacala senku i na Dubrovnik. Od tada je trgovina robljem u veoma velikoj meri smanjena sve do poslednjih godina bosanske države, kada je ponovo procvetala delovanjem „robaca" većinom vlaha koji su hvatali ljude i prodavali ih Turcima.

НАДМОЋ ОБЛАСНИХ ГОСПОДАРА (1331 —И2’ Ј ) 247

Ostoja je umro najverovatnije u septembru 1418. Sukobi u Bosni su time dobili novi impuls. Već u drugoj polovini meseca provalili su ponovo u zemlju Turci. Ovoga puta, po svoj prilici, došli su u pomoć izolovanom i teško priti- snutom Sandalju. Pomogli su mu utoliko što je mestimično uspeo da potisne Petra Pavlovića. Vidimo da je do kraja godine povratio svoju polovinu Konavala. Situacija se u celini ipak, nije promenila. Za kralja je izabran Ostojin sin Stefan!, uz koga su ostali Petar Pavlović i vlastela koja je ranije stajala uz Ostoju. I novi kralj je još neko vreme sačuvao vlast nad Humom. Na njega je veliki uticaj vršio Dubrovčanin Mihailo Kabužić, nekadašnji protovestijar Hrvojev. Bosanski velikaši su bili nezadovoljni što kralj najviše veruje njemu i što je uticajniji kao savetnik od svakog bosanskog vlastelina. Kabužić je svoj uticaj koristio, pre svega, protiv Dubrovnika, nagovarajući kralja da lako može osvojiti Ston, jer je grad slabo utvr- đen a njegovo poluostrvo nezaštićeno. Stefan Ostojić se sasvil! ozbiljno zaneo ovom idejom i obećavao da će poduhvat ostvariti čim ne bude imao smetnje od Ugara i Turaka. Zbog Kabužićevog rovarenja i pregovori o obnavljanju ugovora između Bosne i Dubrovnika naišli su na teškoće. Obično se sve svršavalo izdavanjem povelje na osnovu dubrovačkog koncepta koji je skoro doslovno ponavljao ranije povelje bosanskih kraljeva. Po nagovoru Kabužića, kralj je pokrenuo pitanje Slanskog primorja za koje Dubrovčani nisu plaćali nikakav tribut i pitanje Hrvojeve kuće i zemlji- šta darovanog za ustupanje „Novih Zemalja“. U pogledu ze- mljišta darovanog od Ostoje, Dubrovčanima je predočeno koliko bi vojnika i raznih službi kralj imao od 36 sela za koje oni nikakvu „službu“ ne daju Bosni. Kralj je uz to tražio Hrvojevu kuću i ostalo kao „kraljevska dobra“ (5opa geâIa), jer sve to pripada njemu a ne Jelenici, Hrvo- jevoj udovici i naslednici. Svoju maćehu je uostalom mladi kralj uskoro zatvorio. Dubrovčani su protiv oba zahteva imali jake argumente zasnovane na poveljama i ugovorima, tako da je kralj popustio i marta 1419. izdao uobičajenu povelju.


Sandalj, još uvek usamljen i neprijateljski raspoložen prema novome kralju, stupio je u pregovore s Dubrovčanima nudeći da proda svoju polovinu Konavala. Dubrovniku se tako ukazala prilika da dobije bar deo župe za kojom je težio skoro tri decenije. Bosanski vojvoda, još pre četiri godine ljut što su Dubrovčani župu tražili od kralja Žigmunda, dao je sada sam inicijativu nateran, verovatno, finansijskim teškoćama i nesituran da će je sačuvati od nasrtaja Pavlovića. Za Dubrovčane je stvar bila rizična jer se nije moglo znati kako će reagovati Sandaljevi protivnici, pa ipak nisu hteli da propuste retku priliku. Odlučili su da prime deo Konavala bez kraljeve potvrde, ali su okolišnim putem obezbeđivali kraljevu saglasnost i pokušavali da navedu Petra Pavlovića da i on proda svoju polovinu.

Pregovori sa Sandaljem su se daleko lakše svršili nego posedanje dobijene polovine Konavala. U junu su izme- njane povelje kojima je bosanski vojvoda s braćom dao svoj deo Konavala s ljudima i zemljištem, a Dubrovčani zauzvrat 12 000 dukata, palatu u Dubrovniku, posede u župi, nasledno dubrovačko plemstvo i stalni godišnji tribut od 500 perpera. Ali čim su dubrovački izaslanici primili u posed dobijeni deo župe planuo je ustanak predvođen od strane nezadovoljnih vlasteličića kojima je pretila opasnost da u dubrovačkom agrarnom sistemu izgube sve svoje povlastice i postanu kmetovi. Dubrovnik je protiv ustanika morao podićiôjsku i pozvati u pomoć vojvodu San- dalja. Pobuna je u toku avgusta ugušena, ali Dubrovčani ni posle toga nisu imali mira, pa su tim više pregli da dobij}' i drugu polovinu Konavala, jer je bez nje teško bilo odr- žati ono što su dobili. Koristeći primirje koje je bilo između kralja, vojvode Petra i Sandalja i pregovore vođene s Pavlovićem, oni su izdejstvovali u decembru povelju Ste- •fana Ostojića, kojom im je potvrđena ne samo Sandaljeva, -već i Petrova polovina Konavala i grad Soko. Kralju je trebalo za to plaćati 500 perpera godišnjeg tributa. Kraljev akt, međutim, ostao je bez praktičnih posledica, jer se sč- tuacija ubrzo iz temelja promenila.


Već pred kraj 1419. opaženi su znaci da se privremeni prestanak neprijateljstava bliži kraju. Kada je kralj Ste- fan Ostojić početkom septembra preko vojvode Pavla Ra- divojevića nudio Veneciji savez protiv svih njenih neprijatelja, očekivalo se da će ne samo pomoći pri zauzimanju Trogira i Splita već poći i protiv Balše. Pošto je San- 'dalj bio u prijateljstvu s Balšom, kraljeva akcija bi morala biti uperena i protiv njega. Na planove protiv San- dalja ukazuje i molba da Venecija stavi na raspolaganje kralju Stefanu svoje galije. Na drugoj strani, i Sandalj je krajem godine radio protiv Petra Pavlovića. Posred- stvom Dubrovčana ugovarao je s vlastelinom Aleksom Pa- štrovićem da mu preda grad Bijelu, koji je ovaj čuvao Petru Pavloviću. U to vreme je Sandalj već bio obezbedio novu tursku pomoć.


НАДМОЋ ОБЛАСНИХ ГОСПОДАРА (1331 —И2’ Ј ) 247U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovića i kralja Stefana Ostojića. JBudi i jednog i drugog su se spasavali u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritičnim danima

posvadili. Dubrovčani su savetovali da se izmire i posredovali čak preko svojih poslanika. Petar je početkom marta obezbedio na trenutak

naklonost Isak-bega i počeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz čitav mart su se vodili pregovori uz posredstvo Dubrovčana koji su

tražili podršku i posredovanje i drugih bosanskih velikaša. Sve se pokazalo uzaludno, jer je krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

GRAD DOBOJ.


sa Sandaljem. Bilo je to prekasno, jer je Sandalj već stajao uz drugog kralja, koji se, verovatno opet uz tursku podršku, pojavio u Bosni. Već u drugoj polovini maja 1420. donesena je u Dubrovniku odluka da se daruje kralj Tvrtho. Ovoga puta on se vrlo brzo i sigurno učvršćivao. Posle mesec dana se očekivalo da će on držati stanak s vlastelom, i Dubrovčanima se činilo da na njega treba prebaciti pregovore i traženje potvrde za Konavle. Pitanje ove župe je ponovo postalo dvostruko aktuelno, s jedne strane zbog toga što je Sandalj krajem maja ustupio i polovinu Pavlo- vića, dobijenu od Isak-bega, a s druge strane zbog krupnih promena u bosanskoj državi. Kralj Tvrtko II je zaista sredinom avgusta potvrdio obe polovine Konavala, mada je i ovaj akt ostao bez praktičnih posledica, bar što se tiče dela Pavlovića. Kralj Tvrtko je boravio u Podvisokom i imao uz sebe skoro svu vlastelu koja se javljala samo nešto ranije u poveljama Stefana Ostojića.

U oktobru 1420. sklopljen je mir između Sandalja i Ra- doslava Pavlovića, a time je i ovaj poslednji prešao na stranu Tvrtka II. Krajem maja je još Radoslav bio veran Stefanu Ostojiću, početkom novembra u svojoj povelji govori o „bivšem kralju Stipanu". Izgleda po svemu da je

635 СИМА 'Б.ИРКОВЈГБ

GRAD VRANDUKOstojić sredinom godine i formalno svrgnut i lišen podr- ške oblasnih gospodara i velikaša. Ipak on nije lako ustupao svoje mesto. Još početkom 1421. računao se u njegove ljude knez Tvrtko Borovinić, koji je oštetio dubrovačke trgovce u Visokom. I u aprilu te godine Stefan Ostojić je još bio aktivan. Uputio je svog poslanika u Veneciju, predlagao sklapanje savvza i nudio da obnovi ugovore koje je njegov otac imao s Republikom. Venecijancima se čak či- nilo da s njim vredi pregovarati o utvrđivanju Drijevskog trga. Posle toga se prekidaju vesti o Ostojinom sinu. Umro je verovatno pre aprila 1422. kada je njegova majka Kujava, s kojom je kralj bio kroz čitavo vreme svoje kratke vlade, zatražila od Dubrovčana da je preporuče kralju Tvrtku i vojvodi Sandalju.1

УЧВРШЋИВАЊЕ КРАЉЕВСКЕ ВЛАСТИ (1422—1454)

U Bosni već sredinom 1421. niko nije računao sa Ste- fanom Ostojićem. Dubrovčani su kod kralja Tvrtka mesecima držali poslanike i plaćali mu dužne tribute. S njim su sredinom avgusta obnovili pregovore, a neposredno zatim Tvrtko II je po drugi put krunisan za bosanskog kralja. Bo- sna je opet bila bar za kratko vreme ujedinjena.GLAVA PGESTA

IZVORI

Izvori za ovo razdoblje bosanske istorije se ni po sastavu ni po karakteru ne razlikuju bitno od izvora prikazanih u prethodnom odeljku. U punom smislu reči, oni predstavljaju prirodan nastavak izvora za kraj XIV i početak XV veka. Je- dino se može primetiti da nas ukoliko idemo dalje sve više napuštaju zbirke štampanih izvora i da smo sve više prisiljeni da se neposredno obraćamo neobjavljenom arhivskom ma- terijalu.

УЧВРШЋИВАЊЕ КРАЉЕВСКЕ ВЛАСТИ (1422—1454)

Domaće povelje su malobrojnije nego ikad. Sačuvane su svega tri i jedna prevedena i interpolisana u falsifikatorske svrhe.1 Dubrovački dokumenti na našem jeziku naglo opadaju po brojnosti, jer nas na samom početku ovog perioda napušta Ko- deks Ruska Hristoforovića. Kao i ranije ova grupa izvora ostaje ograničena uglavnom na ugovorne isprave, razne potvrde, priznanice i sl.*Dubrovačka arhivska građa postaje brojnija i sadržajnija, tako da su poslednji periodi bosanske istorije najbolje poznati. Odluke triju Veća teku kroz čitav ovaj period bez ijednog prekida, ali su samo delimično i vrlo nesavršeno objavljene. Do 1453. imamo na raspolaga:vu nepotpune Jorgine izvode u već ranije pomenutoj zbirci.* Pisma i uputstva su takođe sačuvana u daleko većem broju. Ponekad imamo na raspolaganju čitavu vladinu prepisku s poslanicima u toku jedne misije. Posla- nički izveštaji i pisma, na žalost, nisu sačuvani. Pisma su naročito brojna za vreme velike dubrovačke diplomatske aktivnosti, kada se Dubrovnik nalazio u ratu sa svojim bosanskim susedima Radoslavom Pavlovićem i Stefanom Vukčićem. Iz vremena rata s hercegom sačuvana je čitava[ knjiga koncepata pi-

638 СИМА 'Б-ИРКОВИЋ

sama uvezana bez ikakvog reda tek posle više od jednog veka. Mnoga od tih pisama nemaju zabeležen datum, ali se vreme njihovog nastanka moglo utvrditi, najčešće sasvim precizno, na osnovu sadržaja i odluka Veća.1 Dobar deo pisama je rezimiran u pomenutim Jorginim izvodima, a sasvim malo ih je u potpu- nosti objavljeno u diplomataru o dubrovačko-ugarskim odnosima.* Punu važnost zadržavaju i u ovom periodu arhivske knjige ostalih serij^, naročito 1m.tep1a 6.e joggz, Vtetva Sap- seIatGae, Vnjetza PoGatgae, IeÎa, TezGatpepka1

U pogledu Mletačkog arhiva nema nikakvih promena. I za ovaj period se korisno doggunjuju Jorgini izvodi7 i Ljubićeve Listine.* Izvestan broj promaklih vesti, među njima i vrlo interesantnih, saopštio je u svojoj raspravi o bosansko- mle- tačkim odnosima M. Šunjić.’ Ne sme se prevideti zbirka dokumenata iz Kotora pod mletačkom vladavinom, objavljena od G. Čremošnika, zbog važnih podataka o privrednim merama hercega Stefana u Novom.10 Zahvaljujući vezama između Ste- fana Vukčića i napuljskog kralja Alfonsa Aragonskog, ostalo je nešto podataka o Bosni i u arhivu Aragonskog Kraljevstva u Barceloni. Njih je pribavio i objavio još u prvim decenijama ovog veka mađarski istoričar I«. Tća11bsgu u zbirci povelja uz svoje studije iz bosanske i srpske istorije, u kojoj ima i drugih važnih izvora za ovaj period.” Za vatikanski arhiv pored dve TKehpet-ove zbirke i starijih dela o crkvenoj istoriji mora se voditi računa i o regestima papskih bula iz


XIV veka objavljenim u Mađarskoj.”

Ugarske povelje su takođe i dalje veoma važne. Uz zbirke "navedene u prethodnom odeljku (str. 168) važno je navesti povelje objavljene uz veliko delo o Ugarskoj u doba Hunjadijevaca.1’ Poneki podatak o Bosni se sreće i u savremenoj prepisci, jedan vrlo interesantan iz korespondencije Eneje Silvija Pikolo- minija, bio je doskora previđen.11

УЧВРШЂИВАЉЕ КРАЉЕВСКЕ ВЛАСТИ (И22—1454) 640

Narativni izvori su vrlo oskudni. Dva dubrovačka hroni- čara nam saopštavaju izvesne vesti na osnovu arhivskih dokumenata, te mestimično dobrodolaze prenoseći podatke iz ne- sačuvanih dokumentarnih izvora. Ponekad opet, kao u slučaju rata Dubrovnika s hercegom Stefanom, nekritičnim korišće- njem ispreturanih i nedatiranih pisama izazivaju krzgpne zablude i sasvim iskrivljavaju sliku događaja.“ Jedan stranac u dubrovačkoj službi u vreme pomenutog rata ostavio je neko- leko dragocenih stranica o svojim doživljajima u našim krajevima. To je Broljo da Lavelo, najamnički zapovednik u službi Sigismonda Malateste, gospodara Riminija, koji je u svojoj u celini još neobjavljenoj Sćtopasa ipNjet$a1e opisao predisto- riju rata Dubrovnika i hercega i ratne događaje iz 1451. i 1452. godine. Odlomak značajan za istoriju Bosne objavljen je na osnovu korektorskih tabaka pripremljenih za publikaciju hronike u novom izdanju Muratorija, s podacima o Brolju u dubrovačkoj službi i komentarom njegovih kazivaša.” Od narativnih izvora iz susedstva značajni su Konstant in Fi lozof za neke momente iz srpsko-bosansklh odnosa, 11 Bertrandon de la Broki jer zbog jedne zesti o bosanskom delovanju na Porti 1’ i Ivan Turoc, interesantan ponekad za odnose Bosne, Ugarske i Turske. 18 Za istoriju crkvenih prilika u Bosni interesantni ou i hroničari bazelskog koncila. Saborski oci su u svojim težnjama da postignu sjedtvenje crkava pravili kombinaciJe i sa Bosnom i to je ostavilo traga u savremenim opisima rada koncila; u saborskim aktima se, međutim, Bosna ne spominje. ° Za vreme druge vlade kralja Tvrtka II delovao je neko vreme u Bosni istaknuti franjevački propovednik Jakoa iz Marke (Jasođiz s!e MagsŠa). Njegov život je opisan u tri biografije, ali su u svima vesti o radu u Bosni vrlo neodređene i po- mućene.31 Srpski letopis i beleže i pokoji 'događaj iz bosan-. ske istorije.“ I iz ovog perioda je sačuvan poneki opširniji nadgrobni natpis, ali ne onako značajan kao što su bili oni u prethodnim razdobljima.”

«

1. UNUTRAŠNjA KONSOLIDACIJA I OBNOVA


UGLEDA BOSNE

U toku decenije protekle između prve i druge Tvrtkove vlade situacija u Bosni se u ponečemu promenila. Nestalo je na prvom mestu dva velika oblasna gospodara — Hrvoja Vukčića i Pavla Radenovića, i to je stvorilo uslove da se ravnoteža pomeri u korist bosanskog kral>a. Zemlje prvoga su se osule i on za sobom nije ostavio pravoga naslednika, dobar deo njegovih teritorija je došao pod kraljevsku vlast. Pavle Radenović je ostavio dva sina, ali se oni po snazi i uticaju u državnom životu nisu mogli meriti s ocem. Osim toga, oni su neprestano imali vezane ruke ratujući protiv Sandalja Hranića. Time je istovremeno bio neutra- Lisan poslednji od velike trojice s kraja XIV veka. Kralj Ostoja te povoljne okolnosti nije uspeo da iskoristi, na- stupajući kao i u vreme svoje prve vlade protiv struje i postavivši za cilj da sasvim slomi oblasne gospodare. Time je izazvao ogromne smutnje i zaplete koje nije bio sposoban da savlada i kanališe. Tako je tek kralju Tvrtku II palo u deo da obnovi kraljevski autoritet i povrati Bosni raniji ugled. Kao i za vreme prve vlade on je sarađivao s oblasnim gospodarima. Po svemu izgleda da se pomirio sa činjenicom da se silom ne može ukloniti podeljenost bosanske države.


Može se reći da je on svoju politiku gradio na shvatanju da je on prvi po rangu među oblasnim gospodarima i težio da njegova oblast — sopćga!a <3e1 ge kako su govorili Dubrov- čani — bude najbogatija i najjača. On se zadovoljavao u odnosu na oblasne gospodare njihovim formalnim iskaziva- njem potčinjenosti i vernosti. Uvek mu je ostajala otvorena mogućnost da zakrvavljene porodice Kosača i Pavlovića krene jednu protiv druge i na taj način održava ravnotežu i svoju nadmoćnost.

Nekoliko godina potgguno paralisana krvavim unutra- šnjim obračunima, Bosna je već na početku Tvrtkove druge vladavine počela da privlači interes okolnih država. Sa- radnju s Bosnom je prvo zatražila Venecija. Republika se nalazila istovremeno u ratu s ugarskim kraljem zbog Dalma- cije, i sa srpskim despotom zbog gradova koje je prigrabila posle smrti Balše III, tako da joj je pristup na Balkan s jadranske strane bio skoro sasvim onemogućen. Za nju su tada razumljivo postali interesantni predlozi koji su nekada ranije dolazili iz Bosne da se mletačkim trgovcima ustupm neko mesto na moru. Više je pažnje posvetila i pitanju zaista velikih povlastica koje su mletačkim trgovcima davali bosanski kraljevi.


Avgusta 1422. stigao je u Bosnu mletački poslanik sa čestitkama povodom krunisanja obavljenog godinu dana ra- -nije i konkretnim zadacima da ugovori zakupljivanje Dri- jevskog trga, izdejstvuje obnavljanje privilegija i sklopi s kraljem savez protiv cetinskog kneza Ivaniša Nelip- čića. Kralj Tvrtko II nije hteo da odgovori poslaniku dok se ne posavetuje s vlastelom na stanku. Kod vlastele mle- tačka inicijativa nije naišla na dobar prijem. Sandalj je bio još uvek ogorčen zbog Kotora pa je ometao ostvarenje mletačkih planova, tako da ni jedna tačka misije mle- tačkog poslanika nije prošla bez teškoća i otpora. Ne- raspoloženje prema Veneciji su podstrekavali iz sve snage i Dubrovčani, koji su se osetili ugroženim više no što je bilo razloga. Ne znajući tačno uputstva mletačkog poslanika a obavešteni da je on protiv njih govorio u Bosni, oni su se ogorčeno oborili kod kralja, Sandalja i drugih protiv mletačke politike uopšte. Najviše ih je zapla- šilo to što su čuli da se od Bosne tražilr da odobri Mlečanima podizanje utvrđenja na obali oko ušća Neretvs. Mletački poslanik to doduše nije imao u svom uputstvu, ali je želja da mletački trgovci zakupe drijevsku carinu zaista ugrožavala dubrovačke interese u ovom trgu koji je u poslovnom pogledu dotle bio potpuno u njihovim rukama. Sandalj se kao vlasnik jedne polovine carine usprotivio i tako je mletački plan bio osujećen . Dubrovčanima se Ve- necija svetila na taj način što je izmenila tarife u prodaji soli, tako da su dalmatinski gradovi mogli konkuri- sati dubrovčanima koji su dovozili jevtinu so s juga. Pri- vilegiju za mletačke trgovce je kralj izdao tek decembra1422. i njome uskratio potpuno oslobođenje od carina koje je nekada dao Ostoja. Najsporije su tekli pregovori o onome do čega je Veneciji bilo najviše stalo. Tek u februaru

1423. sklopljen je ugovor o zajedničkom ratu protiv Iva- niša Nelipčića i podeli njegovih zemalja. Kralj Tvrtko je obećao da će do uskrsa 1424. poći s velikom vojskom protiv cetinskog kneza, pre svega protiv Klisa zbog koga je Ve- necija i sklopila ovaj savez. Savez se nije oprobao na delu, jer je Tvrtko u jesen te godine odložio akciju za proleće, a onda su ga omeli Turci.


Obavešten od Dubrovčana o mletačkom delovanju, ni kralj Žigmund nije hteo da ostane po strani. On je preko Dubrovnika uputio j§dno pismo Sandalju i tako posle više godina obnovio odnose s Bosnom. Prema njemu Bosanci tada svakako nisu bili naročito poverljivi jer vidimo da du- brovački poslanici ispituju Sandalja da li da mu kraljezo pismo uruče javno~ili u potaji. Posle toga su Žigmundu preneli Sandaljev odgovor i toplo preporučivali vojvodu i čak molili kralja da uputi pisma kralju Tvrtku i vojvodi Vukmiru. Odnosi s Ugarskom su očigledno bili na dobrom putu i rezultati su se uskoro dali osetiti. U proleće 1423. u Bosnu je dolazio i poslanik vizantijskog cara Manojla II Paleologa. „Gospodin Asan, poslanik carigradskog cara“ je iz Dubrovnika putovao vojvodi Sandalju u okolinu Ple- valja. O cilju njegove misije možemo samo nagađati da se odnosila na traženje pomoći za opsednutu vizantijsku pre- stonicu.1 Iako su veze sa Ugarskom već bile uspostavljene i Sandalj bio upućen u poduhvat danskog kralja Erika, koji je odlazio na Istok da ratuje protiv Turaka, ipak se Bosna nije angažovala u hrišćanskoj akciji protiv Turske.

645 СИМ.А ЋИРКОВИЋ

U samoj Bosni je još neko vreme tinjalo neprijateljstvo između Sandalja i Radoslava Pavlovića, doduše bez ranije žestine i teških posledica. Još krajem 1421. Radoslav je uprkos sopstvenoj (povelji kojom je potvrdio Sandaljevo ustupanje polovine Konavala i grada Sokola, optužio Ko- saču kod sultana da je dao grad u ruke Dubrovčanima koji su pod vlašću Ugarske. Sandalju su na to došle oštre pretnje i on je morao uzeti grad i primiti u njega Rado- slavljevu posadu. Ipak su i u toku 1422. odnosi među njima bili korektni. Sandalj se kod Radoslava zauzimao za naknadu štete koju je naneo Pavlovićev kastelan u Sokolu Dubrovčanima. Ali u početku sledeće godine saznajemo da se između dvojice vojvoda ugovora mir u kojem je jedna od’ tačaka bila da se grad Soko opet preda Dubrovčanima. Fe- bruara 1423. javljeno je Dubrovniku „kako slatki mir, lju- bov cočtenu i krasno jedinstvo i prijateljstvo učiniše gospodin vojvoda Sandalj i gospodin vojvoda Radosav među sobom“. Posle toga su zaista ove dve don:edavna zakrvljene porodice nekoliko godina ostale u prijateljskim odnosima. Radoslav je nešto ranije, verovatno za vreme izmirenja 1421. postao zet Sandaljevog brata Vukca, oženivši se njegovom ćerkom Teodorom.

Pošto je Bosni posle dugo vremena vraćen mir, kralj Tvrtko II je vrlo energično suzbijao pokušaj stzaranja novih smutnji. Još ranije se, verovatno kao pristalica biv- šeg kralja Stefana Ostojića, sklonio, u Dubrovnik Vuk Banić ili Grubačević, rođak bosanskih kraljeva. Ovaj Ko- tromanić u izgnanstvu je iz Dubrovnika održavao preko pisama veze s bivšom kraljicom Kujavom, ženom Ostojinom i još s nekom vlastelom. Saznavši to kralj Tvrtko II se po- bojao zavere i zatražio da mu Dubrovčani izruče Vuka. Oni su to naravno odbili, pa ipak iz toga nije nastao jedan od mnogih skandala oko izbeglica. Pokazalo se da je Vuk Ko- tromanić molio u svojim pismima pomoć pošto vrlo oskudno živi. Dubrovčani su ga opomenuli i ukazivali mu dalje svoje gostoprimstvo i pomoć sve do 1428.


Čim su prestale unutrašnje borbe u Bosni, nestalo je povoda čestom turskom mešanju. Turske provale prethodnih godina su u najvećem broju slučajeva bile izazvane pozi- vima samih bosanskih oblasnih gospodara. Tako od Isako- vog pohoda, u kojem je izgubio život Petar Pavlović, sve do početka 1424. nema vesti o turskih provalama ili pustoše- njima. Tada je Isak ponovo upao u Bosnu i pljačkao kraljevu zemlju, ali kako su Dubrovčani javljali kralju Žigmundu, nije mogao naneti ozbiljnije štete jer ga je kralj dočekao spreman. Ni tada se izgleda nije prekinuo vazalni odnos prema Turcima i plaćanje harača. Za vojvodu Sandalja znamo sigurno da se sledeće godine nosio mišlju da izdejstvuje potvrdu svojih zemalja i od Mustafe, pretendenta koji je ratovao protiv sultana Murata II, ali je po mletačkom sa- vetu odustao.

Sređivanje prilika i unutrašnja stabilizacija stvorili su uslove da se Bosna postavi drukčije i prema susednim državama. Pomenuto je već držanje kralja i velikaša u pregovorima s Venecijom i nagoveštena promena politike prema Ugarskoj. Opaža se uporedo s tim i veća samostalnost prema Turcima i uspešniji otpor. Aktivnija spoljna politika je stavila na dnevni red i pokušaje ekspanzije. Pokazali smo da mletačka inicijativa za rat protiv Ivana Nelipčića, koja je stavljala kralju u izgled čitavu cetinsku oblast sem Omiša, Poljica i Klisa, nije ostvarena. Tvrtko II se pripremao do proleća 1424. kad je morao da se odupire Isak-begu, a odmah posle toga je Venecija odustala od čitavog poduhvata. Posle godinu dana mirovanja Tvrtko II se vratio starom bosanskom planu o osvajalju Srebrnice. Nije nimalo jasno zašto se toga latio neposredno posle pomirenja s kraljem Žigmundom, koji je u stvari Srebrnicu oduzeo Bosni i dao srpskom despotu.


Posle odluke stanka iz 1415. nije bilo ni najmanje mo- gućnosti da se izvrši pripajanje Srebrnice. Bosanski gospodari su bili zakrvljeni među sobom i pritisnuti od Tu- raka, dok je despot Stefan u isto vreme uživao podršku i Turaka i Ugarske. Tvrtku se ukazala povoljna prilika u jesen 1425. kada su Turci napali Srbiju. On je pošao sa svojom vojskom i sa svojim vazalima iz Podrinja, zna se sigurno da su u napadu učestvovali Dinjičići, i početkom oktobra opseo Srebrnicu. Stanovništvo se zajedno s dubrovačkim trgovcima povuklo kod despotove posade u tvrđavu Srebr- nik. KraljTvrtko je namestio topove i nameravao da tvrđavu prisili na predaju. Prema Konstantinu Filozofu, Bo- sanci su se osećali bezbedni i zbog toga što ih je od despotovine odvajala Drina za koju su verovali da je „nepro- hodima“.

Za bosanski pohod je bilo sudbonosno povlačenje Turaka iz Srbije. Despot Stefan je mogao odjednom da sa svom već sabranom i organizovanom vojskom pođe u pomoć Srebrniku. Iznenada se pojavio pred Srebrnicom i naterao kraljevu vojsku u beg. Dinjičići su tom prilikom spalili srebrničko podgrađe, a despotu je pao u ruke bogat plen, među ostalim i topovi bosanskog kralja. Stefan Lazarević je progonio kraljevu vojsku „u bosanske strane“ i ggustošio ih. Vero- vatno su tada dospeli u despotove ruke gradovi u blizini Srebrnice koji se pominju u ugovoru u Tati 1426. između despota i kralja Žigmunda o nasleđivanju despotovine.

17 S. Ćirković: Istorija srednjovekovne Sosanske države


Pokušaj bosanske ofanzive u ovom pravcu svršio se, dakle, katastrofalno. Pitanje Srebrnice je i dalje ostalo u prvom planu u odnosima između Bosne i despotovine. Oko bogatog rudnika one su se gložile decenijama.

2. POVRATAK UGARSKOJ

Nova orijentacija u politici Bosne započeta pod Tvrtkom II najjasnije dolazi do izražaja u odnosima prema Ugarskoj. Ono za šta je nekada bilo potrebno godinama pro- livati krv, postignuto je sada bez neprijateljstva, postepe- nim približavanjem koje su diktirali obostrani interesi. Bezuspešni ratovi s Venecijom, slabi rezultati u gušenju husitskog pokreta i želja da uprkos svemu tome povede aktivniju politiku protiv Turaka, koji su već započeli novi talas osvajanja, navodili su kralja Žigmunda da i bosanskom kralju i oblasnim gospodarima pristupa s više popustljivosti. Bosanskoj gospodi, s druge strane, više nije moralo teško padati potčinjavanje ugarskom kralju, pošto su nekoliko godina osećali daleko suroviju i bezobzirniju tursku vrhovnu vlast.


Prve dodire između Ugarske i Bosne otkrivaju nam vesti iz kraja 1422. godine. Tada su izmenjena pisma između ugarskog kralja i Sandalja, a Dubrovčani su svim snagama preporučivali Bosance svome „prirodnom gospodaru“, sma- trajući da jedino oni mogu pružiti pomoć gradu u slučaju napada neprijateljske Venecije. Sasvim ozbiljno su se tada pronosili glasovi da će mletačka flota možda opsesti Dubrovnik. Vojvodu Sandalja su Dubrovčani prikazivali kao veoma vernog i iskrenog poštovaoca ugarskog kralja i davali podsticaj za nove kontakte i pisma bosanskoj gospodi.

УЧВРШЋИВАЊЕ КРАЉЕВСКЕ ВЛАСТИ (1422—1454) 252

Dubrovačka pisma Žigmundu daju svojim insistiranjem na ugarsko-bosanskim vezama pomalo iskrivljenu sliku, po kojoj bi odnosi između kralja Žigmunda i Bosanaca već bili sređeni. Veći napredak je u stvari postignut tek krajem 1424. ili početkom 1425, kada se Žigmund posle posete vizantijskog cara zanosio idejom da uskoro pokrene veliki pohod protiv Turaka. Tada je verovatno izmenjano nekoliko poslanstava koja su u prvoj polovini 1425. dovela do skla-panja formalnog mira između bosanskog i ugarskog kral>a. Početkom avgusta vojvoda Sandalj je preneo vest o tome Veneciji, gde mu je senat zhvalio na obaveštenju, ali odmah i zamolio da stavi Republici do znanja sve što bi se moglo okrenuti na njenu štetu.

U jesen te godine je kralj Žigmund javljao Dubrovča- nima da će se lično sastati s kraljem Tvrtkom, kako bi se dogovorili o izvesnim važnim stvarima koje su bile pokrenute preko poslanika. Pozvao je čak Dubrovčane da upute svog poslanika da vidi i čuje šta će se uraditi. Veoma je malo verovatno da je do toga sastanka došlo, jer se Tvrtko, još pre no što je Ž1igmundovo pismo stiglo u Dubrovnik, upustio u napad na Srebrnicu, koji se tako nesrećno za njega završio. Već je to moralo dovesti do izvesnog poremećaja, jer se ne može očekivati da je Žigmund blagonaklono gledao na napad protiv vernog despota.

11»

УЧВРШЋИВАЊЕ КРАЉЕВСКЕ ВЛАСТИ (1422—1454) 252

Na to je došla 'još i turska reakcija zbog bosanskih odnosa s Ugarskom. Vojvoda Sandalj je već u februaru 1426. prilikom posete Dubrovniku osetio potrebu da zatraži „slobodan prolaz" na dubrovačku teritoriju u slučaju nu- žde i pritiska i da ugovori da ga dubrovački brodovi prihvate između Neretve i Novog, ako bude prisiljen na bekstvo. Verovatno je već bio obavešten o turskim namerama protiv Bosne. Krajem proleća je upalo oko 4000 Turaka i sve do avgusta pustošilo Bosnu i susedne oblasti. Ni kralj Tvrtko ni oblasni gospodari se nisu usudili na otpor. Iz Bosne su Turci dva puta provaljivali u Hrvatsku, dva puta su isto tako pustošili Usoru i napadali grad Srebrnik. Stradale su i oblasti vojvode Vukmira Zlatonosovića u Podrinju. Posle temeljnog pustošenja većina Turaka se po- četkom avgusta vratila, dok je mali deo ostao u Bosni.Stvari od velike važnosti o kojima je trebalo da se dogovore ugarski i bosanskm kralj svršene su tek u jesen 1427. Radilo se opet o vraćanju na Žigmundove koncepcije s kraja XIV veka. Žigmund nije zaboravio svoje davnašnje želje da nasledi bosansku kraljevinu i bude krunisan za bosanskog kralja, samo ovoga puta nije radio za sebe već za svoga tasta Hermana Celjskog. Posle svega što je učinio za porodicu svoje žene, kralj Ž1igmund je hteo da joj pribavi još i jednu krunu. Kako se Tvrtko II pokazivao vrlo naklonjen Ugarskoj nije se pomišljalo na njegovo uklanjanje, već su, kao i nekad, promene ostavljene za vremena posle njegove smrti. U svakom slučaju, Tvrtko II je nagovoren da bo

11»


-sansku kraljevinu ostavi posle svoje smrti grofu Hermanu Celjskom, ukoliko ne bude imao muških potomaka, i on je o tome u jesen 1427. izdao povelju.1

Tim aktom su dvostruko bila povređena bosanska pravna shvataša, s jedne strane, što je kruna obećana velikašu koji je samo daleki rođak Kotromanića, a s druge .strane, što je kao zapadnbevropske monarhije podrazumevao nepo^ sredno nasleđivanje krune i prestola od muških potomaka tadašnjeg kralja. Tvrtko je zaobišao sve druge Kotromaniće i stanak kojem je pripadalo pravo da među Kotromanićima bira kralja. Zbog toga su se, po svoj prilici, razišli kralj Tvrtko i glavni oblasći gospodari Sandalj Hranić i Ra- doslav Pavlović, s kojima je dotle ‘bio u slozi. Nesugla- sice se nisu izrodile u otvoreno neprijateljstvo i unutra- šnji rat, već sredinom 1428. su bile stišane.

Tvrtko II je i dalje išao u pravcu zbližavanja s Ugar- skom. Već od početka svoje ponovne vladavine on je tražio priliku da se oženi iz neke istaknute porodice evropskih feudalaca. Preko splitskog nadbiskupa je tražio da se po mogućnosti orodi s italijanskom kućom Malatesta iz Rimi- nija. Kad to nije uspelo, on je pitanje ženidbe povezao s pregovorima koje je vodio s kraljem Žigmundom, tako da je čitava stvar


bila rešena u sklopu svih ostalih pitanja između Bosne i Ugarske. Izbor je pao na Doroteju, kćer bivšeg bana Jovana Gorjanskog, rođaku samog kralja Žig- munda. Izvesnu teškoću je predstavljala nejasna verska situacija bosanskog kralja. Njemu su, kako se sam žalio, protivnici pripisivali da je zaštitnik jeretika i šizma- tika. Stoga je u proleće 1428. molio papu Martina V da preko ugarskih i bosanskih biskupa ispita njegovo držanje i ako se nađe da je veran katolik da odobri njegov brak.

O istrazi nemamo nikakvih vesti, ali vidimo da su već od maja vršene pripreme za kraljevo venčanje sa ćerkom pokojnog Gorjanskog i da je ona došla u Bosnu. Svečanosti su bile obavljene u avgustu, ali izgleda bez učešća najmoć- nijih velikaša. Zemlja je ipak bila u miru. Dubrovčani su posle svadbe pozivali kralja i kraljicu da posete Dubrov- nik i podsećali da je on na raniji poziv istih poslanika odvratio da ga podsete kad se bude pomirio sa „svojim ba- ronima Bosne“. Sada se ta namera može ostvariti, tvrdili su dubrovački poslanici, jer su putevi sigurni. Tvrtko je posle toga u oktobru otišao Sandalju Hraniću i tako uklo- cio ostatke neraspoloženja.

Vraćanjem pod vrhovnu vlast Ugarshe, Bosna je došla u položaj u kojem je srpska despotovina bila već četvrt veka. Kral> i oblasni gospodari su bili. u isto


vreme vazali sultana i ugarskog kralja. Pri tome njihove obaveze nisu bile jednake težine i važnosti. Vernost turskom sultanu je bila pretežnija i kad bi se desilo da se suočavaju sultan i ugarski kralj sa svojim vazalima, bosanski oblasni gospodari su se računali u turske ljude. Ugarska vrhovna vlast nije sama po sebi mogla neutralisati turski uticaj. Kralj Tvrtko II je postao „brat i sin“ ugarskog kralja u vreme kad je bio turski haračar. Sultan začudo nije ni reagovao na sve ono što se dešavalo između Bosne i Ugarske u toku 1427. i 1428, iako je bio u ratu s kraljem Žigmundom. On je već ranije, najverovatnije u vreme velikog pustošenja 1426, poseo neke kraljeve gradove i Tvrtko je morao obećati 32 000 dukata za njihov otkup.

3. KONAVAOSKI RAT I NjEGOVE POSLEDICE

Dubrovačka uporna nastojanja da dobiju i drugu, Rado- slavljevu polovinu Konavala su se godinama završavala bezuspešno. Prvi period pregovaranja u toku 1421. u kojem je Sandalj posredovao bio je prekinut Radoslavljevom optu- žbom i predajom Sokola. Sledeće godine je Radoslavljev zapovednik tvrđave napravio veliku štetu na dubrovačkom delu Konavala po zapovesti gospodarevoj, da bi opet


prekinuo prilično odmakle pregovore. Iz toga je, izgleda. proizašao sukob Sandalja i Radoslava koji se završio po- četkom 1423. pomirenjem i predajom Sokola Dubrovniku. Zbog svega što se dešavalo Dubrovčani i Radoslav su smatrali da se nalaze u ratu, pa su tada obnovili mir i prijateljstvo. To je omogućilo obnavljanje pregovora o ustupanju Konavala, ali opet bez rezultata, iako su Dubrovčani imali u vojvodinoj okolini nekoliko ljudi koji su pod uticajem obećanja priličnih suma novca podržavali dubrovačku etvar. Tek 1426. Radoslav, našavši se verovatno u novčanoj. oskudici, pristao je da dovede stvari do kraja. Uspeo je da istera za svoj deo veću cenu nego Sandalj: dobio je 13 000 dukata i 600 perpera. godišnjeg dohotka. Njegova polovina je bila .zaista vrednija naročito. zbog. grada Cavtata, ali su;

zbog te razlike Dubrovčani dve godine morali da odobro- voljuju uvređenog Sandalja i da mu naknadno isplate još 2 000 dukata.

S Radoslavljevom polovinom Konavala Dubrovčani su imali daleko manje sreće, iako im je i ona prva zadala dosta nevolje. U početku je Radoslav nastupao kao veliki dubrovački prijateJ^, čak je u proleće 1429. zajedno sa San- daljem


saopštavao o nekim pretnjama Isak-bega i savetovao da nekako pridobiju turskog namesnika, no Dubrovčani nisu čitavoj stvari pridavali veliki značaj nalazeći da Turci dobro tretiraju dubrovačke trgovce u svojim zemljama.

Teškoće u odnosima s Radoslavom su počele već u jesen te godine. Vojvoda je tvrdio da su nekolicina među dubro- vačkim trgovcima njegovi dužnici, ali nikada nije normalnim sudskim postupkom u Dubrovniku dokazao svoje pravo. Za razliku od ostale bosanske gospode, on nije hteo da se parniči već je tražio da mu dubrovačka vlada obezbedi naplatu, iako se, u jednom slučaju to sigurno znamo, njegova potraživanja nisu pokazala opravdanim. Žaleći- se da se njemu u Dubrovniku ne čini pravda, Radoslav je u oktobru 1429. zaplenio čitav jedan dubrovački karavan s tkaninama. Na dubrovačke žalbe je ljutito uzvratio da će vratiti i tkanine i povelje, što je značilo pretnju, jer je vraćanje ugovornih isprava predstavljalo prekid odnosa. Dubrovčani su zabranili trgovinu u zemlji Pavlovića i po- kušavali da smire vojvodu.

Bez ikakve veze s tim zapletom, oni su doneli odluku da prokopaju tanku prevlaku koja je Cavtat spajala s kop- nom i na taj način ovaj mali grad pretvore u ostrvo koje se


lakše može braniti. To je poslužilo kao povod za nove proteste od strane Radoslava i još više zaoštrilo odnose. Po svemu izgleda, vojvoda je znajući za neraspoloženje Isak-bega mislio da će moći da povrati tek nedavno prodatu polovinu Konavala.U proleće 1430. proneo se glas da će Radoslav napasti dubrovačku teritoriju. Dok su Dubrovčani s mukom skupili nešto ljudi za odbranu klanaca u JButoj u Konavlima, bo~ sanski vojvoda je već bio ušao u župu i razbio dubrovački odred. Time su krajem aprila 1430. započela neprijateljstva, koja nisu ostala ograničena na malo poprište na dubrovač- kim granicama. Dubrovčani su sada bili u daleko boljem po- ložaju nego početkom veka kad ih je napao kralj Ostoja. Oni su se od prvog trenutka pripremali i na vojnom i na diplomatskom polju. Na prvom mestu su s°. postarali da anga-


žuju najamnike. Tražil i su ih u Italiji i Zeti, gde Je uvek bilo ratnika spremnih da za novac pođu bilo kuda. Radoslav je ostao ograničen na svoje snage i računao je na tursku podršku.

Odmah poele napada, Dubrovčani su zavapili za pomoK na svim stranama. Od kralja Žigmunda su tražili vojsku koja bi se pridružila Matku Talovcu u Srebrniku i odatle onemogućila dalje delovanje njihovog neprijatelja. Žalili su se isto tako veoma ogorčeno kod kralja Tvrtka i Sandalja Hranića. Odziv nije bio ni brz ni odlučan. Kralj Tvrtko II je osuđivao Radoslavljev postupak, tražio je od vojvode da odustane od daljih neprijateljskih akata, ali nije mogao ništa da preduzme zbog sultanove zaštite koju je Radoslav uživao. Kralj je upravo tada pokušavao da prikupi novac da otkupi od Turaka svoje gradove. Sasvim slično je reagovao i Sandalj Hranić. I on, kao i kralj, smatrao je da je time naneta sramota čitavoj Bosni, ipak ništa nije mogao preduzeti bez turske dozvole, nije čak dopuštao svojim ljudima da stupe kao najamnici u dubrovačku vojsku.

Dubrovčani su pokušali da zaustave dalja Radoslav- ljeva neprijateljstva i na taj način što su sukobu davali daleko širi karakter. Pošto je vojvoda Radoslav vazal sultana, a Dubrovnik potčinjen ugarskom kralju treba da se i na njih protegne mir

УЧВРШЋИВАЊЕ КРАЛаЕВСКЕ ВЛАСТИ (1422—1454) 659

između Turske i Ugarske. Stvar nije uspela u tome obliku, ali je izazvala ušštanje kralja Žigmunda i terala Portu na objektivan stav. Razvoj doga- đaja je pokazao da je u čitavom ovom sukobu odluka sultana sve rešavala.

U prvo vreme su Dubrovčani izbegavali da se pojave ka Porti, strahujući da ne budu potčinjeni* plaćanju harača. Više su voleli da drugi posreduju za njih i nosili se mi- šlju da sklope savez s kraljem Tvrtkom i Sandaljem Hra- nićem i podnesu deo troškova potreban za dobijanje dozvole za napad. U toku pregovora, taj plan o savezu je obuhvatio i „kupovinu“ svih Radoslavljevih zemalja od sultana. Očeki- vali su da za 70 000 dukata mogu dobiti čitavu teritoriju i podeliti je među sobom. Pregovori o ovom savezu su se vukli mesecima i nisu na kraju doveli ni do kakvog rezultata.

Uz sve ove pregovore vodile su se i vojne akcije u kojima su Dubrovčani pokazivali više snage i inicijative nego i u jednom poznatom njihovom ratu. Njihovi najamnici i domaći vojnici su preduzimali pohode u Trebinje i tamo uzvraćali ravnom merom za nanete štete: rušili kuće, pali li letinu, sekli drveće , itd. Radoslavljevi ljudi nisu ostajali dužni tako da se ovakvo ratovanje produžilo do sredine godine.


Dubrovčani su najposle morali uputiti svoje poslanstvo sultanu. Radoslavljevo traženje da i Turci upute svoju vojsku protiv Dubrovnika je sasvim odbačeno da se ne bi narušio mir^s ugarskim kraljem; no sultan je i pored toga, posle svih intervencija despota Đurđa, kralja Tvrtka i Sandalja Hranića, želeo da pred njega izađu dubrovački i Radoslavljevi poslanici pa da utvrdi ko je u pravu. Za- merio je Dubrovčanima što već dotle nisu poslali svoje ljude, mada po njegovim-zemljama trguju i nalaze sve što im treba. Pošto je sultan pretio i ratom više nije moglo biti odlaganja i dubrovačko poslanstvo je pošlo sultanu.

Sultanov subaša u međuvremenu je stigao prvo kod Ra- doslava, a zatim i u Dubrovnik da izvidi stvari. Pred turskim poslanikom su Radoslavljevi ljudi, isto kao malo docnije pred sultanom, tvrdili da Konavle nije bilo pro- dato već dato u zalogu. Dubrovčanima nije bilo teško da originalima povelja pokažu kako je obavljen posao o Ko- navlima. Na Porti se isto tako pokazalo da su isprave koje je Radoslav podnosio da dokaže svoju tezu falsifikovane. Sultan je tada doneo odluku da njegov i ugarski poslanik, hoji je u međuvremenu stigao u Jedrene, pođu u Dubrovnik i zajednički provere sve pojedinosti i predaju Konavle Du- brovniku. Oni su stigli u Dubrovnik u januaru 1431. i pred njih su Dubrovčani postavili pitanje ratne štete koja je procenjena na ogromnu sumu od 60 000 dukata. Naknadu štete su oni zamislili u obliku ustupanja nekog zemljišta u susedstvu, kao najminimalnije su imali u vidu Trebinje sa Lugom. Sultanov i kraljev poslanik nisu imali nalog da rešavaju ovo pitanje, tako da su Dubrovčani insistirali dalje na Porti. Sultan se najzad u junu 1431. saglasio da im se daju: Trebinje, Vrm i tvrđava Klobuk. Izdao je o lčzme i povel>u i poslao novog „roba“ da Dubrovčanima preda ove teritorije.


Radoslav se međutim usprotivio i odbio da izvrši sul- tanovo naređenje. Privukao je na svoju stranu kralja Tvrtka koji je bio nezadovoljan što su Dubrovčani tobož pristali da sultanu plaćaju tribut, koji su dotle davali Bosni i što hoće da uzmu bosansko zemljište. Posle toga su se kralj Tvrtko i Radoslav zauzeli na Porti da sultan opozove svoju odluku u korist Dubrovnika. Na Porti se tada sve svrša- valo novcem, te je trebalo da Dubrovčani, da bi sproveli u život sultanovu darovnicu, daju više nego što je Radoslav obećao. Zbog toga su digli ruke i počeli pregovore nepo- sre.dno s Radoslavom. Završili su ih novembra 1432. mirom na bazi uspostavljanja stanja od pre rata. Konavle su dobili natrag, ali im nisu naknađene štete. Srećno su se ipak izvukli bez plaćanja harača i dobili su' povelju o slobodi trgovine u turskim zemljama.

Time se nisu završili svi bosanski zapleti iz vremena ovoga rata. Još za vreme dok su se Dubrovčani upi- njali da sklope s kraljem Tvrtkom i vojvodom Sandaljem savez protiv Radoslava Pavlovića izbio je sukob između kralja i Vukašina Zlatonosovića, završen istrebljenjem ove stare vlasteoske porodice, koja se u prvoj polovini XV uspela do ranga oblasnih gospodara. Nije jasno kako su tekle stvari i gde su ležali uzroci ovog obračuna. U po- četku konavaoskog rata kralj je na dubrovački predlog da sklope savez tražio da se posavetuje sa Sandaljem i Vuka- šinom Zlatonosovićem. Ovaj je i docnije jedno vreme uzi- man u kombinaciju kao saveznik. Sredinom novembra se, međutim, već znalo*da kralj Tvrtko polazi u pohod na Zla- tonosovića, a nedelju dana docnije Dubrovčani su Sandalju, uz koga je ova porodica najčešće bila. izjavili saučešće „zbog slučaja koji se dogodio Vukašinu Zlatonosoviću'*.1 Šta se u stvari desilo sa Zlatonosovićem nije poznato, ali u sačuvanim izvorima se on više ne pominje. Iako su Du- brovčani strahovali ipak nije došlo do neprijateljstva između kralja Tvrtka i Sandalja koji nije krio svoje nezadovoljstvo.


Ova po svoj prilici krvava epizoda dobila je, izgleda, nastavak u odnosima između Tvrtka i despota Đurđa. Već 1431. Dubrovčani govore o nekom „skandalu" despota prema bosanskom kralju. Granične oblasti prema Srbiji su već tada važile kao nesigurne za trgovce. Sledeće godine su bosanski kralj i srpski despot bili u otvorenom ratu. Nije poznato kako su tekli događaji, Dubrovčani su u jesen 1432. javljali u Ugarsku da oba vladaoca „na granici svojih oblasti čine jedan drugom štetu, uznemiravaju se i pakoste“. Ratovanje se završilo opet porazom bosanskog kralja tek sledeće godine. Despot je zagospodario Usorom, Zvornikom i Teočakom. Na stranu despota je stao Sandalj Hranić, koji je zajedno s njim. učestvovao u „otkupu“ zemalja kralja Tvrtka. .


Radoslav je. u prvo vreme bio uz Tvrtka, a kad je kralj bio poražen, prešao je pobedničkoj strani i pomirio se saSandaJ.ćem. Tvrtkove nevolje su postale još veće kad su njegov& protivnici doveli u Bosnu protivkralja radeći na tome da ga zbace i sasvim istisnu iz Bosne. Radoslav je još ranije, pre nego što je zaratio Dubrovnik, pokušavao, kako su Dubrovčani tvrdili, da dovede drugoga kralja. Taj drugi kralj je verovatno ona ista ličnost koju je 1432. zatekao na Porti burgundski vitez Bertrandon de la Brokijer kako sultanu nudi svoju zemlju i traži pomoć da zbaci sadaššeg kralja, jer ta država njemu pripada. Iz daljih događaja vidimo da je to bio Radivoj, sin bivšeg kralja Ostoje, koji se i docnije javljao kao pretendent.

Radivoj Ostojić je već 1431". slao poslanika u Dubrov- nik, ali je, izgleda, u Bosnu došao tek 1433. i bio podrža- van od Sandalja Hranića, Radoslava Pavlovića i despota Đurđa Brankovića. Pred ovakvim zajedničkim pritiskom Tvrtku II nije preostalo ništa drugo do da se povuče u Ugarsku. Skoro pune dve godine, dok se Tvrtko II kretao iz- među Budima, Požuna i Beča, u Bosni je bio samo kralj Radivoj, ali ipak kroz čitavo to vreme nije uspeo da obezbedi sebi trajno priznanje ni u zemlji ni u susedstvu.


Kralj Žigmund je pokušao da pomogne svome štićeniku Tvrtku II uputivši 1434. u Bosnu jednu vojsku koja je postigla izvesne uspehe protiv Turaka. U okvir ove akcije je svakako ulazilo i ratovanje Đurđa Vojsalića protiv San- dalja Hranića. Hrvojev sinovac je uspeo da te iste godine oslobodi braću Radivojeviće Sandaljeve vlasti.

Tvrtko II je tako, posle skoro pune decenije uspešne vladavine, za vrlo kratko vreme srušio svoje pozicije. De- silo se to čim je napustio svoju raniju politiku saradnje s oblasnim gospodarima. Obračun sa Zlatonosovićem, posle naglog zaokreta prema Ugarskoj, podigao je ponovo protiv njega dva glavna oblasna gospodara, sposobna još uvek da potisnu kralja koji im nije po ćudi.

4. BORBA O SANDALjEVO NASLEĐE I PRIVREMENA


EKSPANZIJA BOSNE

Razvoj političkih odnosa u Bosni u godinama koje su usledile konavaoskom ratu doveo je do jednog prilično ekstremnog rasporeda snaga u kojem zakonitom kralju Bosne Tvrtku II Tvrtkoviću skoro nije ostalo mesta. Već dugo vremena, od meteža za vreme kratke vladavine Ostojinog nasledn> 1ka, nije vlast bosanskog kralja pala toliko nisko. Neprijateljski odnosi sa srpskim despotom Đurđem Bran- kovićem , istovremeni sukob s oba glavna oblasna gospodara i pojava suparnika, pretendenta na presto Radivoja Osto- jića , doveli su Tvrtka II u izolaciju i naterali ga da ee isključivo veže za kralja Žigmunda i Ugarsku. Ipak, u hronično nestabilnim političkim prilikama u Bosni, bilo je jasno da kralj neće ostati dugo u veoma neugodnom polo- žaju u koji je zapao.

Povod za temeljan preokret i vraćanje na raniju ravno- težu snaga pružila je smrt Sandalja Hranića, 15. marta 1435. godine. Iščezavanje poslednjeg iz generacije tvoraca samostalnih teritorija, ličnosti koja od poslednje decenije XIV


veka nije prestajala da deluje na politički razvitak Bosne, neminovno je moralo dovesti do rasplamsavanja borbi i obrazovanja novog rasporeda u odnosima između kralja, oblasnih gospodara i susednih sila, u čijoj sferi interesa se nalazila Bosna.

Ugarski kralj se odmah angažovao, jer je bio dvostruko zainteresovan. S jedne strane mu se ukazala povoljna prilika da osnaži poziciju kralja Tvrtka koji je svoju sudbinu sasvim vezao za Ugarsku, a s druge strane je pokrenuo pitanje prava na Hum za koji se dobro pamtilo da je pripadao Ugarskoj u doba kralja Lajoša. Najprivlačnija tačka je, naravno, bio Drijevski trg sa svojom velikom carinom. Tim ciljevima su bili diktirani i prvi potezi kralja Žig- munda. Dosta hitno je vratio Tvrtka II u Bosnu, a u isto vreme banu Matku Talovcu i hrvatskim velikašima u susedstvu naredio da zauzmu Humsku zemlju i sačuvaju je za ugarsku krunu. Težnjama ugarskog kralja je išla na ruku lokalna vlastela, koja je osetila šansu da se izvuče ispod vlasti Kosača. Najaktivniji su bili Radivojevići oduvek željni da dođu pod vlast kralja i da se na taj način izdignu u rang oblasnih gospodara.

Radoslav Pavlović je u trenutku Sandaljeve smrti naglo promenio politiku i


pretvorio se od saveznika pokojnog vojvode u ljutog neprijatelja njegovog naslednika. Staro i ogorčeno neprijateljstvo između dve porodice je opet izbilo na površinu. Radoslava je morala privlačiti mogućnost da se proširi na račun teritorije Kosača i da što više oslabi rivalsku kuću, koja je za Sandaljeva života bila nesumnjivo jača. Ostvarenje ambicioznih planova ugarskog kralja, bosanskog kralja, vojvode Radoslava Pavlovića i kotorskog kneza koji je sa svoje strane činio pokušaje da se domogne Novoga na ulazu u Boku, zavisilo je u veoma veLikoj meri od stava i držanja Sandaljevog naslednika.

Kako su Vuk i Vukac Hranići pomrli još za života svoga brata, teritorija kojom je gospodario Sandalj prešla je na njegovog najstarijeg sinovca Stefana Vukčića, koji je nesumnjivo još-'ra&ije bio predodređen za naslednika, jer se jedini iz sledeće generacije Kosača spominje u Sanda- ljevim aktima posle 1.419. Stefan Vukčić je odlučno prihvatio neravnu borbu na svim stranama. U početku je, razume se, podnosio gubitke, ali je tokom vremena popravljao svoj položaj. Već početkom aprila izgubio je Drijeva, gde je Đurađ Vojsalić, bosanski oblasni gospodar iz Hrvojeve porodice, preduhitrio Žigmundovog bana, ali je docnije u Drijeva upućen kraljevski službenik da primi carinu. Ali osim neutvrđenog trga, ni vojska bana Matka Talovca ni Stefanovih bosanskih suparnika nije ništa uspela da zauzme, jer su se još u julu i avgustu humski gradovi držali. Uporedo s otporom Stefan Vukčić je pokušavao ipak da se izmiri sa Žigmundom koristeći usluge Dubrov- čana, koji su došli u neugodnu situaciju jer je kralj Žig- mund tražio da se angažuju u borbi protiv najbližeg suseda koji je mogao biti vrlo opasan i za dubrovačke trgovce i za sam grad. U svojoj dilemi oni su izabrali da protiv Sanda- ljevog naslednika ništa ne preduzimaju, već da ga dosta uzdržano preporuče svome „prirodnom gospodaru“. Ali kad je Stefan zatražio da pošalju jednog svog vlastelina u Ugarsku da njegovim poveljama brani njegova prava, Dubrov- čani su mu to morali odbiti.

УЧВРШЋИВАЊЕ КРАЉЕВСКЕ ВЛАСТИ (1422 —N54) 668

Sandaljev naslednik je pretrpeo štete i od Radoslava Pavlovića, mada je na toj strani dosta brzo, već posle mesec dana neprijateljstava, došlo, na inicijativu Radoslava, do mirovnih pregovora. I tu je Dubrovčanima pala u deo po- srednička uloga, ali su se posle petomesečnog zalaganja povukli, pošto im nije pošlo za rukom da približe gle- dišta zavađenih vojvoda: Stefan je zahtevao da mu se prvo vrati ono što je oduzeto i naknade štete, a Radoslav na to nije pristajao. S obzirom na velike opasnosti koje su pre- tile, Stefan Vukčić je u prvim mesecima posle Sandaljeve smrti sasvim dobro očuvao svoje pozicije i primljeno ogromno nasleđe zadržao gotovo netaknuto. Želeći da se sasvim oslobodi opasnosti i obnovi integritet svoje teritorije, on je sredinom 1435. pozvao Turke u pomoć. Odred od oko 1 500 turskih konjanika stigao je početkom jula u Bosnu,isterao sledećeg meseca Ugre iz Huma i oplenio, izgleda, zemljište Radoslava Pavlovića.

Ubrzo se Stefanu pružila prilika da uzvrati kral>u Žigmundu neprijateljske akcije. U vreme kad je Ugarska izgubila pozicije u Humu rasplamsala se borba oko na- sleđa Ivaniša Nelipčića, umrlog prethodne godine. Gra- dovi i zemlje ovog feudalnog gospodara u oblasti Cetine, često angažovanog u bosanskim borbama, pripale su njegovoj ćerci i zetu Ivanu (Anžu) Frankapanu. Kralj Žigmund, koji se ranije saglasio sa prenosom nasleđa, počeo je da ga traži za sebe u drugoj polovini 1435, a početkom sledeće godine je Frankapana proglasio za odmetnika i uputio protiv šega bana Matka Talovca. Usled toga je došlo do sasvim prirodnog zbližavanja progonjenog Anža Franko^ pana i Stefana Vukčića Kosače. Već u martu 1436. Sanda- - ljev naslednik je lično s vojskom odlazio na Cetinu u po- moć svom novom savezniku. Pomagao mu je, izgleda, i docnije kod osvajanja Senja i obezbedio, možda, tursku podršku. Bosanski oblasni gospodar, po svemu što znamo, nije ovom intervencijom proipfio svoju teritoriju niti postigao veću korist, ali je sasvim otklonio ugarski pritisak na Hum i onemogućio zauven pokušaje ostvarenja ugarskih pretenzija na ovaj deo bosanske državne teritorije.


Posle smrti Frankopanove krajem 1436. i potčinjavanja njegove udovice tokom prve polovine sledeće godine, zemlje bana Matka Talovca dodirnule su opet Kosačinu oblast, ali opasnosti od napada više nije bilo, jer je najkasnije u to vreme Stefan Vukčić sredio odnose s kraljem Žigmundom dobivši potvrdu svojih poseda. U burnim danima posle Sandaljeve smrti nema nikakvih vesti o.kralju Tvrtku II. Tek sredinom 1436, kako saznajemo iz dubrovačkih vesti, bosanski kralj je vodio pregovoreô pomirenju sa Sandalje- vim naslednikom. Očigledno je i on uspeo da povrati svoje mesto u Bosni i tražio načina da se putem mira sa Stefa- nom Vukčićem stabilizuje. Mir koje je tom prilikom zaista postignut doneo je koristi obojici: kralja Tvrtka II je oslobodio brige o suparniku Radivoju, koji je još u vreme Sandaljeve smrti boravio na dvoru Kosača i obezbedio mu snošljive odnose s Turcima, a Stefanu je predstavljao korak dalje u učvršćivanju gospodstva nad Sandaljevim nasleđem. Za nepune dve godine on je na svim stranama i formalno priznat kao Sandaljev naslednik: Dubrovčani su s njim obnovili ugovore, kralj Žigmund mu je potvrdio posede, kralj Tvrtko II se s njim pomirio, Venecija je na


njega prenela sva prava i prihode koje je uživao Sandalj Hranić.ПРИЗНАНИЦА ВОЈВОДЕ РАДОСАВА ДУБРОВЧАНИМА, 31. ЈАНУАР 1437.

-'д.;;.

...


ког господара“. До краја 1437. Радослав је изгубио накло- ност Турака и Стефан је имао султаново наређење да за- узме Требиње. И сами Турци су у то време имали некакав план да поседну Радослављеве градове у близини Дубров- ника. Почетком 1438. Радослав Павловић је запао у тешку ситуацију: Стефан му је одузео Требиње и повратло град Јелеч у Подрињу, где је вероватно Радослав приграбио део територије Косача после Сандаљеве смрти. У Врму је опсе- дана тврђава Павловића Клобук. У тим данима су Дубров- чани говорили Стефану Вукчићу да се „осветио своме не- пријатељу више него и један његов претходник“. Али Сте- фанов тријумф је био краткотрајан. За кратко време Ра- дослав је успео да поврати милост Порте и да против Сте-

Najuporniji u svom neprijateljstvu je ostao Radoslaz Pavlović, te se protiv njega okrenuo savez između kralja Tvrtka II i Stefana Vukčića. Pred sam kraj 1436. bio Je učinjen jedan pokušaj da se zaraćene strane pomire, ali su tokom 1437. i dalje besnela neprijateljstva. Već je posgalo pravilo da se unutrašnji bosanski sukobi prenose i na Portu, gde poslanždž! jedne i druge strane novcem i denun- cijacijama teže da na svoga protivnika sruče gnev „veli-


fana navuče Turke. Izgleda, po svoj prilici, da je optu- žio kralja Tvrtka i Stefana Vukčića zbog veza s tursklm neprijateljima. U januaru 1439. Turci su provalili u Bo- snu i pustošili zemlju. Turski upad je dotakao čak i Jajce, gde su neki Turci bili zarobljeni. Kosačina zemlja je bolje prošla i nije bila poharana, ali je Stefan morao Radoslavu vratiti Trebinje i ostalo zemljište koje je osvo - jio. Već tada su, verovatno turskim posredstvom, počeli pregovori između Kosače i Pavlovića koji su do juna 1439. završeni mirom između dve zakrvljene kuće, koje su sada opet stupile u srodstvo, pošto se Radoslav ponovo oženio Stefanovom sestrom Teodorom.

Dok su se Bosanci neumornb gložili oko, u osnovi, sitnih stvari u pozadini su se već nagoveštavali veoma krupni doga^đaji, koji su u sledećim godinama zahvatili u velikoj meri i Bosnu i izazvali u njoj teške potrese. Pri kraju 1437. umro je kralj Žigmund Luksemburški, kome Je palo u deo da nadživi skoro sve svoje nekadašnje uporne protivnike u Bosni i vidi tolike promene u bosansko- ugarskim odnosima*u toku pola veka svoga vladanja. Va- zalne obaveze prema Turcima i neprekidno tursko mešanje u unutrašnja politička zbivanja, nije ipak smetalo bosanskom kralju i oblasnim gospodarima da priznaju vrhovnu vlast Žigmundovog naslednika Alberta Austrijskog (1437— 1439). Za vreme svoje kratke vladavine novi ugarski kralj je slao pisma s naređenjima i kralju Tvrtku II i Radoslavu Pavloviću i Stefanu Vukčiću. Kosači je, znamo sigurno, potvrdio posede, ali je u jedan mah tražio od njega da ne napada Dubrovnik, mada se Kosača tada nije ni bavio ovakvim planom. U odnosima Bosne prema Ugarskoj, nije nastu- pila nikakva bitna promena, ali je bila narušena dugo- godišnja ravnoteža u odnosima između Turske i Ugarske.


U punoj meri se to osetilo kad je sultan Murat II 1439. krenuo na osvajanje Srpske Despotovine. Već je ovaj turski poduhvat imao za Bosnu ozbiljne posledice, jer je naveo sultanove vazale u Bosni, znamo to sigurno za Stefana Vukčića Kosaču, da učestvuju u pustošenju Srbije, a u isto vreme je otvorio slobodan prostor za obnavljanje bosanske ekspanzije prema Zeti. Situacija je postala još drama- tičnija kada je umro kralj Albert i kada je započela dugo- godišnja ugarska kriza. Borbe oko prestola i drugi zapleti u Ugarskoj pružali su takođe prilike za pojačanje bosanske aktivnosti.Sama vest o smrti kralja Alberta u oktobru 1439. bila je dovoljna da pokrene pripreme za akciju Stefana Vuk- čića, a s njim je sarađivao i kralj Tvrtko II, protiv zemalja Matka Talovca. Već u početku 1440. bosanski vojvoda je opsedao Omiš, a tada je bez sumnje osvojio i Poljica. Kra- ljica Jelisaveta i Matko Talovac videći da nema nade da će se grad odbraniui, ponudili su Omiš Dubrovčanima. Ovi ga, razume se, nisu mogli primiti, jer bi ih to izložilo ogromnoj opasnosti. Položaj Matka Talovca je postao još teži kad je došao u sukob s kraljicom zbog svoje uloge u pregovorima s poljskim kraljem Vladislavom Jagelovićem. Omiš je pao posle osmomesečne opsade, ali ni tada nisu prestala neprijateljstva između Bosne i hrvatskog bana. Još maja 1441. kralj Tvrtko i Stefan Vukčić ratovali su protiv Matka i njegovog brata Pjerka Talovca. Negde docnije, ne znamo tačno kada, braća su mir s bosanskim susedima pretpostavili pokušajima da povrate izgubljene teritorije.

Početkom 1440. došlo je do novog preokreta u odnosima između Radoslava Pavlovića i Stefana Vukčića. Pavlović je bio dužan Porti neku veliku sumu novca, verovatno iz vremena kad se upinjao da povrati svoje zemlje u blizini Primorja. Sultan je zbog toga dodelio Trebinje i Vrm Stefanu, ali pod uslovom da on isplati Radoslav- ljev dug. U martu 1440. Stefan je zauzeo Trebinje, a u aprilu su vođeni pregovori između „dva glavna oka bosanskog kraljevstva“, kako su govorili Dubrovčani posre- dujući kod Stefana s mnogo volje i zalaga!nja. Dubrovčani su tada savetovali da kralj Tvrtko, Stefan i Radoslav za- jednički mole sultana da ne upropašćava Bosnu, jer je nemoguće nabaviti novac koji zahteva, sem ako bi ga „va- dili iz srca svoja podanika“. Preporučivali su takođe


da bi bolje bilo da se zajednički žrtvuju i sva trojica plate, nego da jedan sam da tolike hiljade dukata za Radoslavljeve zemlje. Dubrovčani su već jasno videli tursku politiku i opominjali su svoje bosanske susede da prijateljstvo kupljeno za novac nije trajno i da su srpska, vizantijska, bugarska i arbanaška gospoda stradala usled nesloge i pre- komernih troškova. Sve to, ipak, nije pomoglo, jer ni pad Srbije ni sve bezobzirniji turski pritisak nije urazumio bosansku gospodu. Stefan i Radoslav su nastavili da ratuju i da se preko poslanika parniče pred Portom.

Turske uspehe je najbezobzirnije koristio vojvoda Ste- fan Vukčić. Videvši da je posle osvajanja Srbije Zeta ostala odsečena i nezaštićena, on je obnovio nekadanje Sandaljeve ambicije i pregao da čitavu ovu oblast s gradovima priključi svojim ze.mljama. Početkom juna 1439. uč^- stvovao je u pustošenju Srbije, a već sledećeg meseca je od kotorskbg kneza tražio pomoć za zauzimanje Zete. Čitav poduhvat je prikazivao kao borbu za ostvarivanje svojih prava, jer je bio naslednik Balšića. Povezao se, čak, sa Stefanom Maramonte-Balšićem, koji je u ovo doba delovao kao „kondotjere1* u južnoj Italiji. Od isticanja pretenzija do prelaska na akciju proteklo je ipak dosta vremena. S jedne strane je trebalo zadobiti naklonost vlastelz, pronijara i vlaških starešina iz Gornje Zete, a s druge, pripremiti brodove za eventualne operacije protiv gradova. Usporavanje priprema i odlaganje izvršenja plana izazvao je dolazak despota Đurđa u Zetu u leto 1440. Za vreme despotovog boravka u Zeti iz Dubrovnika su činjeni pokušaji da se postigne izmirenje srpskog despota i 6o- sanskog vojvode, ali su pisma ostala bez rezultata. Prva faza borbe oko Zete tada je već bila u toku. Despot Đurađ se trudio da sačuva-ovaj deo svoje države, pa je čak tražio načina da se posredstvom Venecije pomiri s Turcima. Ste- fan Vukčić se nasuprot tome trudio na svaki način da prisili despota da napusti Zetu. Uspeo je da privuče na svoju stranu braću Crnojeviće i da protiv despota digne nekog mitropolita koji je još u jesen 1441. gospodario Budvom. Despotove pozicije su u toku te borbe, koja u detaljima ostaje nepoznata, do te mere oslabile da je u velikoj žurbi morao, početkom aprila 1441, napustiti Zetu i skloniti se u Dubrovnik.


Iz Dubrovnika je Đurađ Branković vodio pregovore preko pisama s Crnojevićima i mitropolitom koji je ostao u Zeti. Još uvek je bilo nade da stvari okrene u svoju korist i Dubrovčani su ga iskreno savetovali da braću Crnojeviće primi u milost. Ali despotov dolazak u Du- brovnik izazvao je turske pretnje. Dubrovački trgovci u unutrašnjosti su hvatani po turskom naređenju, a Stefanu Vukčiću je naloženo čak da napadne grad. Uzbuđenje se smirilo pošto je despot napustio Dubrovnik, a vojvoda Stefan podmićivanjem otklonio opasnost od napada na grad. On je razvojem događaja mogao biti sasvim zadovoljan: Zeta je posle odlaska srpskog vladara ležala pred njim otvorena i nezaštićena.

U toku septembra 1441. bosanski vojvoda je zaposeo Gornju Zetu. U tome su ga pomogli Crnojevići, naročito naj-

18 S. Ćirković: Istorija srednjovekovne bosanske države stariji brat Stefan ili kako su ga nazivali Stefanica. On je od Stefana Vukčića tada dobio pet velikih katuna u Gornjoj Zeti, koji su trajno ostali u njegovim rukama. Posle toga je trebalo gtrići osvajanju Donje Zete i njenih gradova. Ali u dal>im planovima vojvoda Stefan je naišao na žilavog i opasnog suparnika. Mletačkoj Republidi nije bosansko širenje -u ovom pravcu bilo nimalo po volji. Pre- -tila je opasnost da Kotor bude uklješten među Kosačine zemlje i da turski vazal ugrozi i druge gradove u Zetskom i Arbanaškom primorju. Još 1439. mletačka vlada je ko- rila kotorskog kneza što je hteo da spreči akcije Stefana Vukčića u Zeti, sada-je, međutim, i ona prihvatila takvu liniju.


Venecija je preko svoga skadarskog kneza počela zahtevati od vojvode Stefana, pozivajući se na svoje obaveze prema despotu, koji je tražio da brane njegova mesta ako budu u opasnosti, da oslobodi ono što je zauzeo i da se dalje ne meša u Zetu. Uporedo s tim je ohrabrivala otpor u za- strašenim despotovim gradovima i ispitivala mogućnost da sama posedne despotove zemlje i mesta. Već tada su se u Veneciji pravile kombinacije da se pridobiju Crnoje- vići i katunski glavari i pronijari od kojih je situacija u Zeti stvarno zavisila. Sve to nije smetalo Stefanu Vuk- čiću da u martu 1442. zauzme Bar, ali je okrenulo protiv šega Budvu i Drivast, pod čije zidine je vojvodina vojska bila došla. Posle nekoliko meseci odupiranja, oba grada su se predala Veneciji. Mletačka Republika m vojvoda Stefan su tako usled angažovanja u Zeti zagazili u rat čiji je krajnji rezultat bilo proširenje mletačkih poseda na istočnoj obali Jadrana.

Veliki uscesi Kosačini u zauzimanju Omiša i Poljica, Radoslavljevih južnih oblasti, zatim Gornje Zete i Bara izmenili su jako ravnotežu u samoj Bosni. To se još više osetilo kada je krajem 1441. umro Radoslav Pavlović. Još nekoliko meseci su trajala neprijateljstva između Ste- fana Vukčića i njegove sestre, udovice Radoslavljeve i njenih sinova. Najkasnije u#to vreme je pao u Stefanove ruke i grad Klobuk, poslednje uporište Pavlovića na jugu. U toku maja 1442. među njima je sklopljen mir, kojeg se Ra- doslavljev naslednik Ivaniš Pavlović držao i za vreme rata između kralja Tvrtka i vojvode Stefana.

УЧВРШЋИВАЊЕ КРАЉЕВСКЕ ВЛАСТИ (1422 — 1454) 677

Kralj Tvrtko II je opet bio razvojem prilika potisnut u drzggi plan. Ni on se nije ustezao da zajedno sa svojim vojvodom koristi ugarske neprilike, ali po svemu što vi-dimo, nije turski trijumf do kraja iskorišćavao za sebe. Izgleda da je on čak oio svestan koliku opasnost za Bosnu predstavlja tursko osvajanje Sroije, pustošenje ugarskih oolasti i opšta promena ravnoteže u korist Turaka. On je u isto vreme nezadovoljno pratio Stefanove uspehe i sumnjao u uspeh akcija koje je sam preduzimao. Aprila 1442. kralj je Veneciji predlagao da sklope savez protiv Stefana Vukčića, ali je u isto vreme molio mletačku vladu da se kod sultana zauzme da se Bosna poštedi od pustošenja. Očigledno, on s Turcima nije stajao ni prioližno onako dooro kao vojvoda Stefan. Već pre toga, u februaru 1442, Tvrtko II je čitavo svoje kraljevstvo ponudio Veneciji. Po- što je to bilo na učtiv način odbijeno, kralj je izašao s novom idejom da mu Republika ustupi neki svoj grad Dal- macije, dok bi on zauzvrat predao u mletačke ruke jedan bosanski grad. Pošto su svi predlozi vrlo obzirno odbi- jeni, a sultan upravo polazio na jedan od svojih pohoda u Ugarsku, kralj Tvrtko je nekoliko meseci ostao sasvim pasivan. Tek početkom‘1443, kada se činilo da je vojvoda Ste- fan ozbiljno zauzet u ratu protiv Venecijanaca u Zeti, kralj je započeo neprijateljstva. Ubrzo, međutim, već u aprilu 1443, zatražio je od Dubrovčana da posreduju za mir. Mir je tada ili nešto docnije, po svoj prilici, za- ključen. Ovaj najverovatnije ne mnogo uspešan rat protiv moćnog oblasnog gospodara predstavlja ujedno i poslednju poznatu aktivnost kralja Tvrtka. Oko sredine novembra

1443. on je umro, posle više od dve decenije vladavine koja je obeležila obnavljanje snage kraljevske vlasti.

18»


5. BOSNA U VREME PREOKRETA NA BALKANU

1443-1444.

Neposredno posle smrti kralja Tvrtka II, započelo je novo burno poglavlje bosanske istorije, ne samo zbog uobi- čajenih potresa koji su pratili smenjivanje na prestolu, već i zbog krupnijih zbivanja koja su u punoj meri zahvatila Bosnu. Zapleti oko popunjavanja bosanskog prestola i velika hrišćanska ofanziva protiv Turske započeli su gotovo istovremeno, ali sasvim nezavisno jedno od drugoga.Za kratko vreme su se, međutim, posledice jednog i drugog događaja ispreplele i snažno delovale na političke odnose u Bosni.

Vest o smrti kralja Tvrtka II izazvala je zabrinutost u Dubrovniku; poslanstvu koje se upravo spremalo da ide vojvodi Stefanu Vlada je proširila uputstvo tražeći da vojvodi, koji je sada najveći gospodin u Bosni „kako po moći tako po mudrosti", predoči da ga očekuje težak zadatak da očuva mir i slogu u kraljevstvu, a 18»


obezbedivši mir „stekao bi slavu kod čitavog sveta". Ubrzo se pokazalo da su dubrovačke bojazni bile opravdane. Već pre 5. decembra 1443. Bosna je "dobila novoga kralja: Tomaša, sina bivšega kralja Ostoje. On je svakako izabran od strane vlastele iz kraljeve zemlje i okolnih velikaša, iako je sam docnije tvrdio da ga je već Tvrtko II, navodno njegov stric, odredio za naslednika. U svakom slučaju, izbor je obavljen bez učešća i protiv volje vojvode Stefana Vukčića. Voj- voda je odmah zauzeo neprijateljski stav prema novom kralju i počeo da podržava Radivoja, starog pretendenta koji je razvojem događaja posle Sandaljeve smrti bio potisnut u stranu. Stefan je zajedno s Radivojem upućivao poslanike u Dubrovnik tražeći da Dubrovčani ne priznaju Tomaša za kralja i da mu ne isplaćuju tribute. Razvoj ugovornih odnosa između Dubrovnika i Bosne doveo je do toga da se isplaćivanje tributa i obnavljanje ugovora smatralo kao znak legalnosti i priznavanja kralja. Pretendent, ipak, i pored podrške moćnog vojvode, nije ni ovoga puta imao sreće. I on i njegov zaštitnik bili su odani turski vazali i samo pritisak s turske strane bi mogao okrenuti stvari odlučno u njihovu korist. Trenutak je, međutim, za njih bio sasvim nepovoljan, jer su Turci u toku „duge vojne" kralja Vladislava, despota Đurđa i Janka Hunjadija, pretrpeli teške poraze. Sudbina bosanskog kralja rešavala se u takvoj situaciji na ugarskom dvoru.

Pored svega toga ni položaj novoga kralja Tomaša nije bio lak. Jedno prilično dugo vreme nije bio prečišćen ugarski stav prema promeni na bosanskom prestolu. Urlih Celjski, na osnovu ugovora između Tvrtka II i Hermana Celjskog iz 1427, potezao je prava na bosansku krunu i stupio u vezu s protivnicima novoga kralja. Ulrih kao pristalica Ladislava Posmrčeta nije mogao doći do većeg izra- žaja, tim pre što je despot, izgleda, delovao u korist To- maševu. Celo pitanje je najzad rešeno tek maja ili po- četkom juna 1444, kada je Janko Hunjadi izdejstvovao kod kralja Vladislava potvrdu Tomaša kao bosanskog kralja. U znak zahvalnosti, novi bosanski kralj je tada obećao ugarskom feudalcu pomoć i podršku u svakoj situaciji, slobodan dolazak i utočište u Bosni u slučaju potrebe i stalni godišnji danak od 3.000 zlatnika.

18»


Tomaš u međuvremenu nije sedeo skrštenih ruku i če- kao priznanje, već je energično pregao da potisne svoje protivnike u Bosni. Pridobio je lako Radoslavljevog naslednika Ivaniša Pavlovića i obezbedio naklonost Venecije, koja je bila prirodni saveznik protiv Stefana Vukčića Kosače. Već početkom januara 1444, kralj Tomaš i Ivaniš Pavlović postigli su velike uspehe u ratu protiv vojvode Stefana. Prodrli su u dolinu donje Neretve gde su im se pridružili večno nezadovoljni Radivbjevići. Ubrzo je u kraljeve ruke pao Drijevski trg, tako da je posle više od tri decenije opet uspostavljena kraljevska vlast u ovom važnom privrednom središtu. Ali to nije bio jedini gubitak Stefana Vukčića, koji je došao u sasvim nezavidnu situaciju. Posle osvajanja Bara 1442, on je u Zeti stalno trpeo neuspehe. Njegovi prodori s vojskom u Donju Zetu svršavali su se porazno, a uporedo s tim gubio je podršku lokalnog plemstva i vlaških starešina. Na stranu Vene- cije su prešli uz mnoge druge i svi Crnojevići osim Ste- fanice. Najzad su Venecijanci započeli opsadu Stefano- vog Bara s mora i s kopna. Kako se tvrdi, grad se uporno držao pred napadima, a Republici je bilo stalo da što pre likvidira ratno stanje i velike troškove, pa je zasno- van plan da se napadom na Stefanove severne posede na obali odvuku snage od Bara. Ali i kad se Bar u drugoj polovini maja 1443. predao mletačkoj vojsci, plan o osvajanju Omiša i Poljica nije napušten. Njegovoj realizaciji pri- šli su Venecijanci u vreme kad su Tomaš i njegovi saveznici pritisli Stefana u dolini Neretve. Sredinom januara 1444. pali su u mletačke ruke grad Omiš i poljička župa, a time i skoro sve tekovine Stefanove ekspanzije od pre nekoliko godina.Izgubivši sve pozicije u Zeti, gde je marta 1444. i Ste- fanica Crnojević prešao na mletačku stranu, pritisnut od kralja Tomaša koji mu je otrgao važan deo teritorije, bez nade na sultanovu pomoć, kojom se toliko puta poslu- žio, Stefan Vukčić je bio prisiljen da potraži saveznika i zaštitnika na drugoj strani. Još u početku svoga ratovanja s Venecijom on je, verovatno posredstvom Stefana Maramonte-Balšića, stupio u vezu s Alfonsom Aragon-

18»

681 СИМА 'КИРКОВИЋ

skim, koji je 1442. zavladao i Naggul>skom Kraljevinom. U trenucima svoje velike nevolje početkom 1444, Stefan se obratio Alfonsu s ponudom da mu postane vazal. Očekivao je da se Alfons zauzme za njega kod rimskog cara, hri- šćanskih vladara, Venecije i bosanskog kralja da mu vrate oduzete zemlje, a obavezivao se da će se „predati" sa svim svojim gradovima i z^mljama, da će u vreme ratova koje bude vodio kralj Alfons držati i plaćati u njegovoj službi

1 000 konjanika, i da će mu u vreme mira plaćati danak koji je ranije davao sultanu. Sve te ponude su bile lepo primljene od strane Aragonca koji je imao himerične planove o zauzimanju ugarskog i carigradskog prestola, tako da je ugovor za kratko vreme sklopljen. Praktična vrednost ove pogodbe, koja je u izvesnom smislu nagoveštavala obnavljanje nekad toliko jakih veza s Južnom Italijom, bila je minimalna. Napuljski kralj se nesumnjivo zauzeo da olakša položaj svoga novog vazala, ali je Stefan Vukčić ipak morao sam da se izvlači iz nevolja u koje je zapao.

УЧВНШЂИВАЊЕ КРАЉЕВСКЕ ВЛЛСТИ (Н22 —1454) 682

Izgleda da je do početka marta 1444. sklopljeno neko primirje između dva zaraćena tabora u Bosni, korišćeno i od jedne i od druge strane da se što bolje pripremi za nove okršaje. Tomaš se u Veneciji obezbeđivao za slučaj da ga napadnu Turci ili ugarski kralj, nudio deo svojih zemalja s gradovima i rudnicima na 25 godina, mada je, s.druge strane, bio nezadovoljan što je Republika posela Omiš, koji je on sam nameravao uzeti i čak dao za taj poduhvat 35.000 dukata Matku Talovcu. Pored javno ispo- ljenog straha od ugarskog kralja i držanje Dubrovčana, koji su stalno odlagali poslanstvo Tomašu do novih vesti iz Ugarske, svedoči da stvari novog kralja još ni tada nisu dobro stajale na ugarskom dvoru. Ali, kao što je rečeno, tokom maja je to sređeno i posle toga se s Tomašem raču- nalo kao sa članom hrišćanske koalicije. Kralj Vladi- slav ga je u julu obavestio da se sprema za rat, iako je prethodnog meseca u Jedrenu zajedno s despotom i Jankom Hu- njadijem sklopio mir sa sultanom. Po tome miru, koji je trebalo još ratifikovati u Ugarskoj, Bosna bi ostala u vazalnom položaju prema Turcima kao i despotovina Ćurđa Brankovića, koja se imala obnoviti. Kao što se iz pisma upućenog Tomašu vidi, kralj Vladislav se spremao za rat i pored ugovora koji su poslanici sklopili u Jedrenu sa sultanom. Ratoborna struja u Ugarskoj je navela kralja da ne odustane od rata ni kada se 1. avgusta 1444. zakleo na mir sklopljen u Jedrenu,Kralj Tomaš je svoje sudelovanje u hrišćanskoj koaliciji usmeravao tako da mu donese najviše koristi. Maja

1444. preoteo je Turcima srebrničku tvrđavu, a time je zagospodario i rudarskom varoši koju je još u početku pohoda 1443. za despota zauzeo bosanski vojvoda Petar Ko- vačević. Time je na ovoj strani okrnjio srpsku despotovinu još pre njenog formalnog obnavljanja. Na drugoj strani je za vreme priprema hrišćanske vojske i flote odlučio da napadne aojvodu Stefana, svoga suparnika u Bosni, koji je još uvek, izgleda, važio kao turski čovek. Borbe su bile u toku već početkom avgusta i razvijale su se na štetu kralja Tomaša. Vojvoda Stefan se još ranije pripremao, doveo je, po svoj prilici, strane najamnike, ali najvažnije je bilo to što je uspeo opet da se posluži turskom silom.

УЧВНШЂИВАЊЕ КРАЉЕВСКЕ ВЛЛСТИ (Н22 —1454) 683

Turci su provalili u zemlju, kralj se u velikoj brzini premestio iz grada Kozao u kojem je boravio u Bobovac, a Stefan je poseo izgubljenu dolinu donje Ne- retve, povratio Drijeva i potčinio lokalnu vlasteosku porodicu Radivojevića.

Još nepovoljniji po kralja Tomaša bio je dalji razvoj događaja. Sprovođenjem mirovnog ugovora s Turcima despot Đurađ je sredinom avgusta 1444. dobio svoje zemlje i gradove. Obnovljena despotovina je po uslovima ugovora bila čak prostranija nego ranije, jer je sultan bio prisiljen da preda i gradove osvojene u Srbiji pre 1439. Pa ipak, despot nije mogao da dobije čitavu državu i to ne zbog Tu- raka koji su lojalno izvršili obaveze, već zbog bosanskog kralja i Venecijanaca koji su, svaki na svojoj strani, oteli deo despotovine. Zbog toga je Đurađ Branković, prirodno, bio upućen na Stefana Vukčića, neprijatelja i Venecije i kralja Tomaša. Već u jesen 1444, najkasnije u oktobru, Stefan Vukčić i despot Đurađ su na jednom sastanku sredili svoje odnose. Bosanski vojvoda je vratio srpskom despotu deo Gornje Zete s gradom Medunom, koji je još imao u svojim rukama, obojica su se združili u savez koji je po prirodi položaja bio uperen protiv bosanskog kralja i Mletačke Republike. Stefan Vukčić nije, doduše, pomagao despota protiv Venecije, jer je želeo da sklopi mir s Republikom, ali je za kralja Tomaša novostvoreni savez bio veoma opasan.


U proleće 1445. on je već imao prilike da se sudari s oba svoja protivnika. Posle poraza ugarske vojske kod Varne i raspadanja koalicije, kralju Tomašu nije preostalo ništa-drugo nego da se-potpuno nasloni na Veneciju kao u prvim danima svoje vlade. Opet je izašao s predlozima da ustupi svoje gradove u blizini Poljica, da zajednički podignu tvrđavu u Neretvi, i nudio da Republika napadne vojvodu Stefana s mora dok bi on ratovao s kopna. I pored kraljevog predočavanja opasnosti koja preti Veneciji od saveza sklopljenog između despota i vojvode, Venecija je sve njegove predloge odbila računajući da će ubrzo sklopiti mir sa Kosačom. Taj mir je doista i postignut posle jedne demonstracije aragonskih galija pred Novim i posle izvesnih natezanja u pregovorima (avgusta 1445).

Kralj Tomaš je tako bio prepušten sam sebi te se nije mogao odupreti obojici protivnika. U aprilu 1445. despot Đurađ je uspeo da povrati Srebrnicu, tako da se i ovoga puta ambicija bosanskih kraljeva nije ostvarila. Ali je zato kralj sve svoje snage okrenuo posle toga na vojvodu Stefana. I ovoga puta je Stefanov sestrić Ivaniš Pavlo- vić stao na kraljevu stranu, on se, kako se vidi iz operacija u ovom ratu, nije pomirio s gubitkom Trebinja i okolnog zemljišta na jugu. Kralj Tomaš i Ivaniš su se postepeno približavali Primorju. Drijeva su ponovo došla u kraljeve ruke, a u julu su begunci iz Stefanove zemlje nagrnuli na dubrovačku teritoriju. Tada se u Dubrovniku oče- kivalo da će kralj s vojskom stići u Trebinje ili čak u Dračevicu, pa su pripremana poslanstva i kupovani darovi. Baš tada je, međutim, nastao neki preokret tako da kralj Tomaš, koji je zaista bio na domak Dubrovnika nije došao u Trebinje. Nije jasno da li je tada sklopljeno primirje, ili su se u borbe umešali T^RDi i izazvali nagli kraljev povratak u centralne oblasti. U svakom slučaju, tek u septembru se smatralo da je u Bosni mirno stanje i da se trgovci mogu bezbedno uputiti kroz zemlje vojvode Stefana.


Dvogodišnje ratovanje bez odlučnog rezultata pokazalo je, izgleda, i kralju Tomašu da neće moći da skrši jakog i sposobnog oblasnog gospodara i na taj način pođe korak dalje u uzdizanju autoriteta kraljevske vlasti. Pre- ostajao je drugi put: da na miran način pridobije vojvodu, obezbedi unutrašnji mir u državi i time konačno učvrsti svoj položaj. Već početkom 1446. se, po svoj prilici, radilo na tome da se između kralja i vojvode uspostave bliže i trajnije veze. Rezultat je postao vidljiv aprila, kada se saznalo da će se kralj Tomaš oženiti Katarinom, ćerkom vojvode Stefana Vukčića. Velikim svečanostima u Milo- dražu, sredinom maja 1446, proslavljeno je porodično zdru- živanje bosanskog kralja i najmoćnijeg oblasnog gospodara. Vojvoda Stefan je došao kod kralja i njihovi susreti su bili praKeni velikim uzajamnim počastima. Izvesnu senku na slavlje je bacilo držanje ostala dva oblasna gospodara Ivaniša PavloviKa i Petra VojsaliKa, koji su, nezadovoljni preokretom, demonstrativno ostali po strani. Kralj Tomaš je čak bio spreman da odgovori na to odlučnim merama, ali po svemu što znamo do sukoba nije došlo. Posle svadbenih svečanosti kralj i kraljica su otišli u Mile ka krunisanje.

Izmirenje kralja Tomaša i vojvode Stefana donelo je kralju i čitavoj Bosni značajne prednosti. Država se na izvestan način odjednom našla u dobrim odnosima sa či- tavim svetom. Tomaš je sada dobro stajao u Ugarskoj gde je. posle pogibije kralja Vladislava Jagelonca, njegov zaštit- nik Janko Hunjadi postao „gubernator kraljevstva" u ime maloletnog JGadislava Posmrčeta. Odmah zatim je bez te- škoKa i vojvoda Stefan uredio odnose s Ugarskom. Na drugoj strani kraljev zet je imao podršku Turaka, te je postignuto pomirenje sa sultanom, za kojim je Tomaš još po- četkom 1446. težio. Tomaš je imao veze s papom i Veneci- jom a Stefan s Alfonsom Aragonskim. Promena u odnosima između Tomaša i Stefana VukčiKa je bila nepovoljna ia despota Đurđa Brankovića. Pre jeseni 1446, Bosanci su uspeli da ponovo zauzmu Srebrnicu.


Time je nastavljeno dugotrajno bosansko-srpsko gloženje oko bogatog rudarskog grada. Sukob je ovoga puta bio rešen kompromisom. Srpski despot i bosanski kralj su se nagodili da dele prihode od srebrničke carine. U gradu su neko vreme delovali slu- žbenici i jednog i drugog vladaoca, a u srebrničkoj kov- nici je kovan novac koji je na jednoj strani nosio ime despota Đurđa, a na drugoj ime kralja Tomaša. Izgleda, među- tim, da ta.kvim rešenjem nije bila zadovoljna ni jedna ni druga strana, tako da su sukobi ubrzo obnovljeni.

Koliko je ugled Bosne i njenog kralja porastao posle izmirenja sa Stefanom Vukčićem pokazuje činjenica da su se krajem 1446. pronosili glasovi da grupa ugarske vlastele, u okviru raznih kombinacija pravljenih u vezi s popunjavanjem ugarskog prestola, hoKe da dovede bosanskog kralja za kralja Ugarske. Razume se, glasine su bile netačne i verovatno slična akcija nije bila ozbiljno preduzimana, ali je karakteristično da se takva fama uopšte mogla pojaviti.


6. KATOLIČKA OFANZIVA

Već na početku vlade kralja Tomaša izbili su na videlo rezultati laganog i tihog procesa menjanja crkvenih prilika u Bosni. Postepeno širenje uticaja i zauzimanje pozicija od strane franjevaca kao i razvoj opšte poli- tičke situacije ogrogućili su javnu afirmaciju katoli- čanstva u Bosni. Uporedo s tim, bosanska jeretička crkva je gubila tle i u sredinama gde je dotle bila najuticaj- npja, tako da je sredinom XV veka postala veoma izolovana i skoro sasvim nemoćna.

Godine žilavog otpora naergajima Žigmunda Luksem- burškog i burnih unutrašnjih promena i sukoba krajem


XIV i početkom XV veka pružale su poslednji put priliku bosanskoj crkvi da u punoj meri odigra svoju ulogu. U odbrani samostalnosti velikaši i plemstvo su se još jednom okupili oko patarenske crkve i njene hijerarhije, koja je imala dovoljno razloga da zbog svoje bezbednosti podržava i jača antiugarsku orijentaciju čitave Bosne. S druge strane je napetost odnosa između kralja i velikaša u vreme prve Ostojine vlade tražila da se djed i bosanska crkva pojave kao arbitri. Nije slučajno što najjasniji primer čuvanja prava plemstva zagarantovanih „vjerom gospodskom" potiče upravo iz ovog doba. Djed crkve bosanske je tada .,,obnašao“ da je kralj „krivinom“ uzeo zemlje i gradove Pavlu Klešiću i Ostoja je morao primiti svoga vlastelina „u vjeru“ i vratiti sve što je oduzeo. U tim godinama su u patarenskim kućama nalazili utočipgge otvoreni kraljevi protivnici među vlastelom. Jedino nam izvorni podaci s početka XV veka govore da su se i stranci obraćali bosanskoj crkvenoj hijerarhiji i računali s njenim uticajem.


Obrazovanje samostalnih oblasti feudalnih gospodara, završeno u to vreme, nosilo je već u sebi opasnosti za bu- dućnost bosanske crkve. U prvo vreme su svakako „krstjani“ i „strojnici" najmanje osećali posledice podele Bosne i ocrtavanja političkih granica unutar državne teritorije. Ali jedinstven okvir u kojem je crkva dotle delovala bio je razbijen, a time su se uveliko smanjile mogućnosti uticaja na politiku Bosne. Sve više je zato crkvi padala u deo uloga posrednika i pomiritelja. I tu su se, međutim, pojavile nezgode od kako su se pojedini „krstjani" i čla- novi hijerarhije tesno vezali za dvorove pojedinih oblasnih gospodara.Članovi crkve i crkvene hijerarhije, zahvaljujući svojoj ulozi u političkom životu, postepeno su prodirali u okolinu pojedinih velikaša i postajali u pravom smislu reči dvorjani. Korišćeni su kao savetnici i diplomate u odnosima unutar Bosne, gde im je dobrodolazila neprikosnovenost koju su uživali. Dvorovi oblasnih gospodara u početku XV veka imali su već svoje stalne „krstjane11 koji su se javljali u raznim misijama. Najpoznatiji predstavnici ovih patarena-dvorjana bili su Vlatko Tumarlić na dvoru Pavla Radenovića i njegovih naslednika i Radin Gost, dugogodišnji savetnik vojvode, docnije hercega Ste- fana Vukčića. Prodiranje „krstjana“ u svetovnjačke krugove i to u vrhove društva, imalo je različite posledice. Samim patarenima je feudalni gospodski ambijent oči- gledno godio. O tome ne svedoči samo činjenica što su u njemu trajno ostajali, već i veoma karakteristični natpis na nadgrobnom spomeniku gosta Milutina Crničašša, na- đenom u blizini Foče. Pokojnik se, prema natpisu, ponosio svojom karijerom: „žih u časti bosanske gospode, primih darove od velike gospode i od vlastele i od grčke gospode“. Boravak u dvorskoj sredini je predstavljao ne malo isku- šenje za moral „krstjana“ koji su napustili usamljenost svojih „hiža“. Da iskušenjima nisu uvek odolevali rečito pokazuje primer Radina Gosta, čije su držanje i delovanje diktirano pohlepom za novcem dokumenti osvetljavali sa sasvim nepovoljne strane. Po svemu izgleda da asketski kodeks bosanskih „krstjana“ nije povlačio sobom negativni stav prema zemaljskim dobrima. Danas nema nikakve sumnje da su „krst]ani“ kao pojedinci, a isto tako i članovi hijerarhije, imali svoje baštine i druga imanja. Postalo je čak vrlo verovatno da su i krstjanske zajednice imale svoje posede. Imovina bosanskih patarena je, po svedočan- stvu jednog savremenika, veoma privlačila kralja Tomaša kada je započeo s progonom jeretika.

УЧВРШЂИВАЊЕ КРАЉЕВСКЕ ВЛАСТИ (1422—145-1) 690

Sve se to, naravno, moralo odraziti na shvatanja o dru- štvu kod bosanskih dualista. Činjenica što u Bosni nema ni traga socijalnog anarhizma, temeljnog nezadovoljstva društvom i poretkom koji se osuđuje zajedno sa čitavim materijalnim svetom, očigledno je da nije slučajna i da se ne može ob]asniti kao posledica slabe očuvanosti izvora. Sačuvano je čak suprotno svedočanstvo jednog verodostojnog izvora koje je sasvim u skladu sa situacijom bosanske crkve. Dubrovčanin Benko Kotruljević, pisac traktata o trgovini i savršenom •rrgovcuJ- kojiê înačebib-u-Tzosni, kolebao se+ ААТОЛМЧНа ЦРКВЕ • /I МАНАСТИРИ± ЛРАВОСААЈЗне ЦРКВЕ ■ /Г МАНАСТНРН


ТРЛГОВМ КРСТЈАНА У © СРЕАНЕВЕКОВММ/V СПОНЕНИЦИМА


RASPROSTRANjENOST CRKAVA U BOSNI

da li da prekomerno obožavanje bogatstva kod svojih du- brovačkih zemljaka prr-gpiše uticaju Bosanaca „koji slede običaj maniheja čestvujući bogate i primajući ih rado u svoja skloništa, a terajući siromahe; tvrdeći da time slede red utvrđen od Boga i sreće“. Bosanski dualisti su se neizmerno udalji li od buntovnog duha svojih ranih bogu- milskih prethodnika. Učvrstivši svoj položaj u krilu feudalnog društva, postavši saveznidi i pomagači bogatih i moćnih , oni su se pretvorili u ideologe društvene nejednakosti. 1

Živeći na dvoru gospodara čiji su hleb jeli, od koga su primali darove i kome su služili kao oruđe u politici, pojedini „krstjani“ i članovi hijerarhije su izgubili obeležje apsolutne nepristrasnosti, koje im se nekad pripisivalo. U takvom položaju oni nisu bili iznad zađevica i sukoba velikaša i vlastele, nego aktivni angažovani učesnici u burama i metežima, pa su tako i tretirani. Pataren Vlatko Tumarlić je posle teške scene ubistva Pavla Radenovića u leto 1415. morao da se pred ubicama svoga gospodara SKJLŠI kod franjevaca u Sutjesci. Slučaj je u najvećoj meri karakterističan za velika pomeranja u crkvenoj situaciji Bosne: jedan istaknuti krstjanin se, makar za trenutak, plašio za svoj život od bosanskih ve- likaša, a sigurno utočište mu je predstavljao franjevački manastir.

236 СИМА ЗаИРКОВЈГН

U međuvremenu je franjevački rad lagano napredovao, mada vremena posle smrti Tvrtka I više nisu bila naročito pogodna za delovanje fratara. U doba prvog kralja, tražili su od pape dozvolu da mogu navoditi svetovnu gospodu da telesnim i novčanim kaznama nateraju svoje podanike i vazale da se u verskim stvarima pokoravaju fratrima. Vero- vatno da od te privilegije nisu docnije imali neke koristi. Početkom XV veka uslovi za rad fratara bili su vrlo teški tako da je dolazilo do bežanja s neprijatnog bosanskog tla. U drugoj i naročito trećoj deceniji prilike su se već poboljšale. Kralj Tvrtko II iiîtio je i pomagao rad franjevaca i za vreme njegove druge vlade kustod ma- nastirja iz centralne Bosne postao je već uticajna ličnost u kraljevoj dvorskoj okolini. Tvrtko II je čak štiteći domaće fratre dolazio u sukob s vikarom Jakovom iz Marke, koji je pregao da popravi disciplinu bosanskih franjevaca. Kralj je protestovao i budućeg sveca opominjao da blago i hrišćanski postupa, kada je vikar izgnao neke franjevce iz Jajca koji su živeli izvan manastira na svojim imanjima. Najdalje u svom katoličkom stavu Tvrtko II je otišao 1442, kada se preko poslanstva u Rimu u ime čitave države odrekao manihejske jeresi i primio katoličku veru. Toga puta je kraljevska izjava ostala bez praktičnih posledica: Tvrtko II je već i pre toga bio katolik i imao svoje lične ispovednike među franjevcima, a crkveno stanje zemlje nije niukodikv izmenio.

Sve jače ispoljavanje katoličke orijentacije, u čemu su za kraljevima išli i oblasni gospodari, nije proisti- calo samo iz dotadanjih uspeha katoličanstva u Bosni i slabljenja uticaja bosanske crkve, niti iz pobuda lične religioznosti, već u veoma velikoj meri iz opšte poli- tičke situacije Bosne. Čim su vladaoci i oblasni gospodari počeli ulaziti u tešnje odnose s okolnim feudalnim svetom osetili su da im smeta „jeretička ljaga“. Već se Hrvoje Vukčić spremao 1403. da primi katoličku veru da bi lakše i potpunije ostvario svoje političke ambicije. On je i dalje pored bosanskih ^krstjana" pomagao i katolike i vratio se na ideju o pokrštavanju kada je želeo da izbegne raskid s kraljem Žigmundom 1413. Od kako su sre- đeni odnosi s UgarsJkom i kad su se Turci pojavili kao ozbiljna opasnost počela se još jače osećati potreba za prilagođavanjem ostalom evropskom feudalnom svetu. Prak- tične korake u tom pravcu ometali su neprekidni unutra- tnji ratovi u Bosni i istovremena kriza koja je potresala

236 СИМА ЗаИРКОВЈГН

katoličku crkvu. Inicijativa bazelskog koncila koji )e 1433, u okviru svojih pokušaja da ujedini čitavo hri- šćanstvo, težio da i „maniheje i patarene u Bosni“ vrati crkvi, ostala je bez posledica zbog izuzetno nepovoljnog trenutka u kojem je pokrenuta. Njen dosta daleki odjek možda predstavlja pomenuto Tvrtkovo poslanstvo iz 1442, samo što tada slava za problematični uspeh nije više pripala koncilu nego papi.

УЧВРШЋИВАЊЕ КРАЉЕВСКЕ ВЛАСТИ (Н22—1454) 696

Uslovi su bili prilično izmenjeni kada je na presto stupio kralj Tomaš i započeo novu fazu u naporima oko pokatoličavanja Bosne. Hrišćanska koalicija predvođena obnovljenim papstvom pokrenula je krstaški rat protiv Turaka, tako da je novi bosanski kralj bio prisiljen da pokaže želju da vrši hrišćanske dužnosti kao i svi drugi vladari. Požurio je da saopšti papi svoju odanost katoličanstvu i da otkloni izvesne svoje nedostatke s crkvene tačke gledišta: da legalizuje svoje poreklo2 i izdejstvuje poništenje svoga braka po bosanskom običaju. . U samoj zemlji, međutim, Tomaš nije bio ni izdaleka tako odlučan. Nastavio je da ukazuje uobičajene počasti „krstjanima“ i njihovim prvacima, a to ga je dovelo u sukob s franjevcima željnim odlučne akcije protiv svojih jeretičkih rivala. Spor je došao pred papu, koji je uvažio kraljevo stanovište da iz političkih razloga mora da pokazuje učtivost prema jereticima. Dok je kod kralja Tomaša ovo dvostruko držanje — odlučnog katolika u saobraćanju s papom i crkvenim krugovima, a vrlo mlakog i pommrljivog u samoj zemlji — bilo izazvano prirodom situacije, kod veli- kaša koji su se odjednom počeli deklarisati kao katolici nije dugo bilo ni traga od katoličkog stava u samoj zemlji. Pred sredinu XV veka svi oblasni gospodari i ugledni ve- likaši su se pokazivali kao katolici. Hrvojevi potomci Đurađ i Petar Vojsalići su važili kao katolici od ranije i pokazivali su svoj stav kroz praktično delovanje. U milost crkve je u početku vlade kralja Tomaša primljen i njegov saveznik Ivaniš Pavlović, ali je za njega docnije konstatovano da je otpao od prave vere. U toku pontifikata Evgenija IV postao je katolik i vojvoda Stefan Vukčić. On, međutim, u svojoj zemlji nije razvio nikakvu aktivnost u korist katoličanstva, pa mu se 1449. pretilo ekskomuni- kacijom ako svoje podanike ne privede pravoj veri. Kato- lik je bio i, čak, podizao crkve Radivoj Ostojić bivši pretendent.

Koliko je ovo versko opredeljivanje bosanskih feudalaca teško razumljivo s moderne tačke gledišta, najbolje može da pokaže slučaj Stefana Vukčića. „Herceg od svetoga Save“ je i posle pretnje iz 1449. ostao u krilu crkve, ali je 1451,


zbog toga što je zaratio protiv katoličkog Du- brovnika, bila izdata bula o njegovoj ekskomunikaciji, koja na molbu kralja Tomaša nije bila objavljena. Ostao je u vezama s papstvom do kraja života, a 1454. je čak tražio franjevce iz Južne Italije da propovedaju i učvršćuju veru u njegovoj zemlji. Te iste godine je podigao pravoslavnu crkvu u trgu Goraždu, nekako u to doba je slao darove sinajskom manastiru i kod carigradskog patrijarha važio kao pravoslavac odnedavna. Za čitavo to vreme herceg Ste- fan je držao uz sebe kao glavnog savetnika patarenskog gosta Radina i bia smatran za zaštitnika jeretika i doista im je pružio utočište posle progona u kraljevoj zemlji. Pred kraj života je držao uz sebe kao svoje „redov- nike“ Radina Gosta i pravoslavnog mileševskog mitropolita Davida.

Kod drugih ne dolazi do izražaja ovoliko .šarenilo, ali se takođe opaža da se ne vezuju ni za jednu od verskih struja u Bosni. Ovo izdizanje iznad religioznih razlika, diktirano u prvom redu političkim interesima, najnepo- voljnije je bilo za bosansku crkvu koja je ranije svoj glavni oslonac nalazila kod vlastele i velikaša. Njoj je formalno još uvek ortala uloga arbitra u odnosima između vladara i vlastele, i kralj Tomaš 1446. obećao je braći Dragišićima da potvrđene zemlje i gradove neće dirati „ni za jednu neviru, ni zgrihu kraljevstvu našemu što ne bi ogledano gospodinom didom i crkvom bosanskom i do- brimi Bošnami“. Ali.ta uloga je u međuvremenu izgubila mnogo od svoga značaja. Odnosi između kralja i oblasnih gospodara rešavali su se savezima i mirovnim ugovorima, pri čemu se bosanske crkvene ličnosti javljaju povremeno samo kao posrednici i jemci; unutar pojedinih oblasti odnosi su bili takvi da uloga arbitra nije mogla doći do izražaja. Vlast gospodara je bila vrlo jaka, a izgrađivanje stale- ških elemenata je bilo, možda, tek na pomolu.


U svakom slučaju, čitav razvitak Bosne u prvoj polovini XV veka bio je izrazito nepovoljan za bosansku crkvu: već odavno ranije istisnuta iz žarišta privrednog i dru- štvenog života, ona je postala lišena snažne podrške koju joj je nekad davalo feudalno plemstvo i tako dospela . u izolovanost. Odsustvo organizacije i čvršće povezanosti sa širokim masama vernika pokazalo se sada naročito opasno. Još je samo snaga tradicije čuvala mesto bosanske crkve. Situacija je sredinom veka bila takva da se pata- renska crkva teško mogla održati pred iole jačim udar- cem, a po zamahu katoličke akcije bilo je jasno da takav udarac neće izostati.

7. OBNAVLjANjE SISTEMA RAVNOTEŽE SNAGA

Mirno stanje i jedinstvo Bosne postignuto izmirenjem kralja Tomaša i vojvode Stefana nije imalo stvarnih uslova da se trajno održi, iako se moglo očekivati da će porodična veza dati stabilnmji karakter ovome savezu. Pune dve godine se ne saznaje ništa o unutrašnjim sukobima među bosanskom gospodom, a potom počinje sve po sta-


rom: jedan nalazi saveznika kod protivnika onog drugog, a ugroženome priskače u pomoć treći da bi se očuvala rav- noteža i da se nijednom ne bi dala prilika da se suviše osili. Povod za obnavljanje ove iscrpljujuće političke igre dali su, izgleda, rđavi odnosi kralja Tomaša i despota Đurđa usled suparništva oko Srebrnice.

Izmirivši se s kraljem Tomašem, vojvoda Stefan Vukčić je napustio despota Đurđa. To je, nesumnjivo, bosanskom kralju olakšalo da ugrabi Srebrnicu i da jedno vreme gospodari gradom deleći prihode sa srpskim despotom. U jesen 1447. zaželeo je vojvoda Stefan da opet uredi odnose s Đurđem Brankovićem i uputio mu poslanstvo nu- deći mir i savez. Ovu njegovu akciju su ometali Dubrov- čani koji su imali visoke funkcije na despotovom dvoru po uputstvima svoje vlade. Dubrovčani su bili neraspo- loženi prema ovom miru i savezu zbog toga što su bili obavešteni da je bosanski vojvoda na Porti tražio dozvolu da napadne Dubrovnik, a kako je despot posle mira iz 1444. dobro stajao s Turcima, predstavljao je dragocinu protiv- težu Stefanovom uticaju u sultanovoj okolini. Uprkos dubrovačkom podsećanju da je Stefan napustio savezni- štvo i prišao bosanskom kralju koji je tada bio neprijatelj despotov, i savetima da bi mogao malim povlasticama privući sebi Stefanove podanike koji beže od gospodareve .■ tiranije, Đurađ je prihvatio ponuđeni mir i savez ima- jući u vidu svoje planove u vezi sa Srebrnicom. I ovaj savez je bio zapečaćen nekim brakom zbog kojeg je uskoro izbio skandal i novo neprijateljstvo u kojem je despot navukao Turke na Stefana Vukčića.


Turski napad početkom marta 1448. zahvatio je i To- maševu zemlju, pa čak i Hrvatsku. U zemlji vojvode Stefana su pljačkaški odredi prodrli do Drijeva i spalili trg. Posle ovog vrlo ozbiljnog pustošenja, vojvoda Stefan je našao načina da ispravi svoje držanje prema despotovoj porodici i da postigne mir sa srpskim vladarem. Posredo- vali su poslanici njihovog zajedničkog prijatelja Alfonsa Aragonskog koji se spremao za rat protiv Venecije i težio da koordinira akcije na ovoj strani Jadrana. Vojvoda Ste- fan je, uprkos svojim vazalskim obavezama, ostao pasivan prema Veneciji, ali je zato despota pomogao u ratu protiv svoga zeta kralja Tomaša. Sredinom septembra 1448. kada je Toma Kantakuzin, despotov šurak, razbio „Tomaša bo- sanskoga14, kako beleže srpski letopisi, i kada je despot


S. 'V.irković: Istorija sredšovekovne bosanske države zauzeo Srebrniczg, vojvoda Stefan se nalazio u vojsci, ra- tujući, nema sumnje, protiv svoga zeta.

Raskid s kraljem je dao povoda vojvodi Stefanu da na vidan i upadljiv način obeleži svoje visoko mesto u bosanskoj državi. Uz tradicionalnu titulu „velikog vojvode rusaga bosanskog“, koja nije u dovoljnoj meri odvajala od ostalih manje moćgosh oblasnih gospodara i velikaša, uzeo je titulu hercega koja je u evropskoj feudalnoj hijerarhiji imala sasvim utvrđenu vrednost i koja je njegovom položaju sasvim odgovarala.. Ostaje još uvek zagonetno kako je Ste- fan do titule došao,1 ali je smisao toga čina prilično jasan. Trebalo je da se moćni vojvoda izdigne u rangu i iz- jednači s evropskim feudalcima slične snage i ugleda. Bio je to još jedan znak težnje za prilagođavanjem evropskom feudalnom sistemu; za državni razvitak Bosne taj čin nema nikakav veći značaj.2 Pošto je uz hercešku titulu išao k neki atribut, Stefan Vukčić se nazivao „hercegom od svetog Save“.3

Dok su dva ranija južnoslovenska hercega uneli gradove u svoju titulu — Balša je bio „duka drački“ a Hrvoje „herceg splitski" — Stefan je pošao od manastira Mileševv gde je negovan kult prvog srpskog arhiepiskopa. Verovatno i u tome treba gledati Stefanovo bežanje od senke jeresi koja je padala na njega.


Nije poznato da li je sukob između kralja i novog hercega smiren privremeno krajem 1448. Već početkom iduće godine bili su sigurno u međusobnom neprijateljstvu. Po- što su se herceg i despot našli na jednoj strani, uz kralja je stao Ivaniš Pavlović. Kralj Tomaš je ovoga puta postizao uspehe: februara je ponovo preoteo Srebrnicu, a krajem aprila i početkom maja ratovao je s hercegom negde u blizini Drijeva. Ratno stanje s hercegom se produžilo iz- g.leda kroz čitavu 1449. i najveći deo 1450. U jesen te godine su počeli pregovori, a početkom 1451. bio je sklopljen mir koji je vrlo kratko trajao. U toku tih dugih neprijateljstava herceg je uspeo da oduzme nešto teritorija svome zetu. Kralj je naknadu našao u Srebrnici zbog koje se s despotom parničio pred ugarskim saborom i zbog koje je neprekidno bio izložen ne samo opasnosti srpskog napada na ovaj grad, već i ozbiljne turske provale u čitavu zemlju. To su bili jedini rezultati skoro trogodidždnjeg sudaranja bosanske gospode na bojnom i diplomatskom polj}'.Bilans ovakve politike, ocenjivan sa etanovišta eko- nomske snage kralja i oblasnih gospodara, bio je izrazito nepovoljan. Dobici nisu bili ni u kakvoj srazmeri premagubicima. Istina, i kralj i gospodari su još uvek mogli pokretati u rat prilično ljudstvo sastavljeno od vlastele, vlasteličića i vlaha, obaveznih da zojuju. Ali to još nite bilo dovoljno. Posade u tvrđavama su se morale plaćati, a neki su pribegavali i dovođenju stranih najamnika. Već su troškovi za plaćanje poslednje dve navedene grupe bili znatni, naročito su skupi bili najamnici. No i kad se niJe pribegavalo unajmljivanju, ostajala je briga o oružju i opremi, koja se dobrim delom nabavljala u primorskim gradovima i Veneciji uz velike troškove. Barut za vatreno oružje je isključivo nabavljan na strani. Tome još treba dodati izdržavanje i snabdevanje ljudstva u pohodima, koji su doduše zauzimali manji deo vremena jednog rata u kojem je na razno posredno ispoljavanje neprijateljstva i na prz- govore odlazilo znatno više. U svakom slučaju, i preko najgrubljih alroksimacija oslonjenih na pojedine poznate cene dolazimo do zaključka da je vojna aktivnost bosanske gospode zahtevala veoma ozbiljne troškove. Pored toga, ne smeju se gubiti iz vida izdaci na izdržavanje diplomatije: nabavku darova, troškove poslanika i njihove pratnje, itd. Znamo sigurno da je i Venecija, nesumnjivo najbogatija država toga vremena, vodila računa o ovim troškovima i težila da ih smanji kad god je bilo mogućno. Veliku stavku su morali predstavljati izdaci za izdržavanje dvora i či- tavog aparata službenika kojim je kralj ili oblasni gospodar raspolagao. Povrh svega stoje i obaveze prema Tur- cima,na prvom mestu godišnji harač koji su oko sredine


XV veka plaćali svi bosanski gospodari. Njegov tačan iznos ne poznajemo, verovatno se nije ni održao na istoj visini. Analogija sa despotovinom za koju se, po jednom podatku, plaćalo 40.000 dukata, i izjava hercega Stefana da je za potvrđivanje „u gospodstvu" pri dolasku Mehmeda II na vlast platio 50.000 dukata, otkrivaju približno red veličina u kojima se verovatno kretao harač. U svakom slučaju, to je bio vrlo težak teret. Znamo da je kralj Tvrtko II negde pre 1428. bio prisiljen da pozajmljuje dukate od dubrovačkih trgovaca da bi isplatio harač. Ni to nije bio jedini izdatak na Turke. Uz to su išli darovi sultanu i vezirima, izgleda najčešće u skupocenom posuđu, zatim razna podmićivanja. Znamo da su isto tako sebi to- varili troškove trudeći se da „kupe“ neki deo zemlje svojih protivnika.

Kada se sve to sabere dolazi se do neminovnog zaključka da je privredni potencijal bosanskog kralja i oblasnih gospodara morao biti znatan, ali da su uprkos tome morali stalno biti na ivici finansijskih teškoća. U tom pogledu nisu svi bili u jednakom položaju: najbolje je stajao kralj u čijim rukama se nalazio najveći deo rudnika s uno- snim carinama. Prihodi od opštih nameta na stanovništvo već odavno nisu predstavljali značajniji udeo u finansi- jama. Kraljevi su-îskorišćavali prihode iz rudnika i trgova na uobičajeni način, težeći često da od zakupnika isteraju što veću sumu, pa ma i po cenu protesta i revolta trgovaca. Uz to se u doba kralja Tomaša opaža težnja da se sam vladar uključi u trgovinu da bi neposrednije i efektnije iskorišćavao ono tto su mu donosila regalna prava. Kralj se lično 1449. udružio u trgovačku kompaniju s jednim trogirskim trgovcem. Uslovi ugovora pokazuju kako je Tomaš kao vladalac išao na ruku Tomašu kao trgovcu i koristio svoja preimućstva. Obe strane su ulo- žile po 6.000 dukata s ciljem da trguju i dobit i štetu dele popola. Po ugovoru, koji je bio sklopljen na 5 godina, kompanija je imala da otvori tri radnje u Jajcu, Fojnici i Splitu i da se u njima obavezno snabdeva kraljev dvor. S druge strane, kompanija je imala olakšicu u tome što je sve kraljevo srebro iz Bosne davano isključivo kraljevom ortaku Nikoli.4 Znamo, s druge strane, da je kralj To- maš držao u svojim rukama trgovinu


solj)', drugi izvor krupnih prihoda, i da se bukvalno cenjkao s Venecijancima oko cene soli koju je nabavljao u Primorju i dalje prodavao u zemlji.Kralj Tomaš u svojoj trgovačkoj politici nije bio usamljen. Na istu pojavu nailazimo kod njegovog tasta i suparnika hercega Stefana. On je bio u daleko nepovoljni- jem položaju, jer nije imao bogate rudnike u okviru svojih zemalja. Povremeno je uspevao da natera Pavloviće da dele carinu u Olovu, i izvlačio je prihode iz carine u Drijevima u početku samo polovinu, a docnije je prigrabio i delove Pavlovića i Radivojevića. Ali to nije bilo naročito mnogo. Drijeva su, po proceni savremenika, donosila u najboljem slučaju 8.000 dukata. Herceg je, s druge strane, imao tu povoljnu okolnost da su kroz njegovu zemlju prolazili glavni putevi u Bosnu i Srbiju, tako da je imao veće prihode od prolaznih carina duž pravca kretanja trgovaca. On je, naravno, pokušavao da takve carine što • potpunije iskoristi, ali su mu u tome prepreku postavili Dubrovčani koji s}* se pozivali na ugovore i tražili po- štovanje zakonitih carina. Pokušavao je, koristeći okol

УЧВРШЂИВАЊЕ КРЛЉЕВСКЕ ВЛАСТТГ (И22 —И5-1) 705

-nost da su ponosnici bili najvećim delom vlasi s njegove teritorije, da jače fiskalno optereti prenos robe i naredio da se transport vrši u kratkim etapama uz stalno menjanje vlaha. I tu je naišao na energični otpor Dubrov- čana i bio prisiljen na popuštanje. U težnji da nađe načina da poveća prihode, herceg je bio vrlo inventivan. Pošto su iz despotovine i zemlje Pavlovića kroz njegovu teritoriju gonili brojnu stoku na tržište u Dubrovnik, počeo je zahtevati „travninu“ od trgovaca. Ali ove mere, uvođene uglavnom od vremena pomirenja s kraljem, bile su prilično male po domašaju i finansijskom efektu, mada su u pri- ličnoj meri remetile ustaljeni režim rada trgovaca. Uostalom, herceg je od njih odustajao pred protestima i argumentima pogođenih Dubrovčana.

Drugi talas hercegovih privrednih mera, započet 144S, bio je daleko ozbiljniji. Pažnja je u prvom redu obraćena prometu soli. Za hercega je, očigledno, monopol soli i pri- hod od prometa ovim neophodnim i u velikim količinama trošenim artiklom bio još važniji nego za kralja koji je raspolagao i rudnicima. Drijeva su, kao što je rečeno, bila potpuno u njegovim rukama, ali je s trgom imao dosta teškoća. Venecijanska kontrola prometa solju na moru, određeno mesto za nabavku na Pagu, dizanje cene i neured- nost snabdevanja nanosili su mu štetu' Ni sa zakupnicima nije imao sreće od kako je, još na početku njegove vlade, dubrovačka opština prestala da zakupljuje carinu. Iznaj- mljivao je po višoj ceni, ali se dešavalo da zakupnici ne mogavši da plate pobegnu. Osim toga, većinu trgovaca su predstavljali Dubrovčani, koji su imali svoju autonomiju i posebnu jurisdikciju, pa herceg ni time nije bio zadovoljan.


Otklanjanje ovih teškoća je, kako pojedine akcije pokazuju, sprovodio u tri pravca. Pokušao je da se oslobodi mletačkog monopola i da snabdeva trg solju iz Južne Ita- lije, ali to nije imalo šanse za uspeh. S druge strane, te- žio je da prisili Dubrovnik da se opet prihvati zakupa, ali po višoj ceni. U tom cilju je počeo da preti da će ra- seliti trg, tobože zbog nezdravosti kraja i rđavog vazduha. Za novo mesto trga je odredio Orman, negde dublje u unu- trašnjosti. Pretnja o preseljavanju Drijeva je, verovatno, bila zamišljena kao sredstvo pritiska, mada nije isklju- čeno da je time nameravao da iz temelja promeni čitav režim uprave nad trgom. Sledeći veliki udarac je naneo Dubrovčanima kada je izdao naređenje da njegovi vlasi ne

mogu dolaziti da kupuju so u Dubrovniku. I, najzad, na sve to je došlo još i otvaranje ..kumerka solskog“ u Sutorini pod Novim. »

Ovim nizom mera, koje bi iz temelja promenile uslove trgovanja solju na prostoru od Neretve do Kotora, nisu se iscrpljivali hercegovi zahvati u oblasti privrede. Uprdvo u vezi s Novim herceg Stefan je preduzeo možda najodluč- niji poduhvat u privrednoj politici, poznat u našmm zemljama u srednjem veku. Njegov smisao su jezgrovito iska- zali Dubrovčani 'tvrdeći da herceg „od tvrđave pravi va- roš". I doista, herceg


Stefan je upravo to činio: pretva- rao je Tvrtkovu tvrđavu, koja nije imala ranije skoro nikakav ekonomski značaj, u gradsko privredno središte, koje se odmah pojavilo kao konkurent starim gradovima koji su lagano vekovima narastali i dobijali svoje funkcije u privrednom životu ovog dela Balkana.

Ključno mesto u čitavom planu je dobila ag1e sI 1apa, proizvodnja vunenih tkanina, organizovana 1448. i aktivna sve do kraja hercegovog života. Organizovanje tkačke proizvodnje je u pravom smislu reči predstavljalo podvig. Dotle je jedino Dubrovnik od svih starih gradova na našoj obali Jadrana imao tkačku manufakturu, organizovanu tek u drugoj deceniji XV veka. Razume se da je i herceg morao imati, kao što su imali i Dubrovčani, nekog stručnog savetnika iz redova italijanskih građana, poznavalaca tkačke proizvodnje. Danas je poznato da je organizator tkačke manufakture u Novom, možda i njen inicijator, bio neki Ro- berto iz Riminija. Veliki rizik oko pokretanja proizvodnje tkanina je vredelo preuzeti zbog toga što su tkanine, kao što je već više puta podvučeno, posle soli predstavljale najviše traženu robu na čitavom balkanskom tržištu. Skoro svi strani trgovci su poslovali tkaninama jer je taj posao bio unosan i stabilan. Još daleko unosniji, razume se, bio je za proizvođačke centre. Uporedo s osniva- njem tkačke manufakture herceg Stefan je preduzimao mere da privuče što veći broj privredno aktivnih stanovnika u svoj novi grad. Sam je zidao i olakšavao uslove za podizanje kuća, oslobađao je doseljenike nameta za više godina i davao je pored toga „vjeru" da naseljeni stanovnici ne mogu biti terani na sud zbog dugova i krivičnih prestupa. Sve je to olakšalo priliv stanovnika, tako da su Kotorani već početkom 1450. strahovali da će Novi postati veliki grad, ako se naseljavanje nastavi istim tempom. Stanovni- štvo se povećavalo dobrim delom i na račun Kotora i Du- brovnika. Naročitu pažnju je herceg obraćao zanatlijama, kreditirao ih i unapred otkupljivao njihovu proizvodnju.


Poduhvat je s druge strane nailazio i na velike te- škoće. Dubrovčani i Kotorani su od prvog trenutka neprijateljski gledali sve što se dešava u Novome. Kotorani su čak tražili energičnu intervenciju Venecije. Hercega, naravno, niko nije mogao sprečiti da radi u svojoj zemlji šta hoće, Venecijanci su to uviđali i otvoreno govorili, ali se njegov poduhvat mogao na razne načine ometati i ote- žavati. Već kod snabdevanja vunom, bojom i drugim potre- bama, herceg je nailazio na zatvorena vrata u Dubrovniku. Odbijen je i njegov predlog da zajednički „trguju vunom“. Novska manufaktura je snabdevana uz velike teškoće uglavnom iz Južne Italije. Pored toga Novi nije imao svoje mesto u zapletenom sistemu monopola i raznih prava starih gradova, tako da je trebalo izdejstvovati dozvolu da se namirnice smeju dovoziti na brodovima u novi grad. Ve- necija je takvu dozvolu dala želeći da sačuva neutralnost bosanskog hercega u svome ratu s despotom Đurđem, ali je izričito isključila so. Zbog toga su ostale nevolje u snabde- vanju solju, koje su lokalne slanice u Sutorini samo malim delom otklanjale. Do kraja svoga života imao je herceg muke oko svoga grada, ali poduhvat u celini više nije dolazio u pitanje.

Svim svojim merama, počev od onih u vezi s ponosni- cima pa sve do stvaranja gradskog središta pod novskom tvrđavom, herceg je pogađao Dubrovčane i oni su kroz či- tavo vreme protestovali, tužili se i tražili da se ne- čuvene „novštine“ opozovu. Njihovi argumenti su se oslanjali na ugovore koje su hercegovi prethodnici poštovali i koje je on sam potvrdio, zatim na potrebu da žive u prijateljstvu zbog obostranih interesa. Tvrdili su takođe da trgovci svojim radom unapređuju zemlje u kojima deluju i ostvaruju prihode gospodarima, zbog toga herceg radi protiv svojih interesa kada zavodi mere koje će onemogućiti rad trgovaca. Herceg je ponešto opozivao, zatim ponovo uvodio, popuštao pa ponovo zatezao, ali je u celini ostajao dosledan ideji da je „svako dužan da se brine za szoju korist". Dugi pregovori između dubrovačkih poslanika i hercega bi dovodili do kratkotrajnog popuštanja, a posle nekog vremena bi sve počelo po starom. Atmosferu su za- gorčavale i razne uzajamne optužbe zbog nepoštovanja, neprijateljskih izjava na susednim dvorovima, zatim gra- nični sporovi, razni sitni incidenti, itd. Odnosi su postali napeti do opasne granice. Kriza je dostigla vrhunac kada su Dubrovčani sredinom jula 1450. uveli poTpunu zabranu rada svojih trgovaca u hercegovoj zemlji.


Ta blokada je trebalo da natera'upornog hercega na po- puštanje, pošto pregovori i diplomatska natezanja nisu doneli rezultata. Docnije su Dubrovčani tvrdili da je herceg onemogućio trgovinu, želeći da dubrovački trgovci ne idu .da kupuju robu u njegovoj zemlji, već da njegovi dolaze s robom i da je prodaju pred gradskim vratima, a sve to zbog toga da bi „svaka stvar prolazila kroz njegove ruke“. U stvari, trgovinu su prekinuli Dubrovčani i ta zabrana je hercega teško pogodila. U više mahova je on docnije zahtevao da se trgovački promet obnovi. On nije mogao želeti isključivanje Dubrovčana kao posrednika u robnom prometu već zbog toga što u svojoj zemlji nije imao sposobne snage koje bi zamenile dubrovačke trgovce. Njegove oblasti su se, doduše, prilično razvile u ekonomskom pogledu. Trgovi duž velikog karavanskog puta — Foča, Goražde, Cernica, Plevlja i Prijepolje — ojačali su i skočili u značaju. U njima je živelo po nekoliko desetina domaćih trgovaca, među kojima su neki bili sposobni i da zakupljuju carine. Ali najvećim delom su to bili trgovci malog domašaja, uključeni u dubrovačke poslovne i kreditne mreže i zavisni od ekonomski jačih i veštijih Dubrovčana. Jedini trgovac koji se mogao meriti s dubrovačkim poslovnim ljudima bio je sam herceg. On je u svojim ličnim poslovima uspevao da preskoči Dubrovnik i da odožava neposredne veze s Firencom, Venecijom i drugim italijanskim gradovima, naročito s Južnom Italijom. On je slao preko mora znatne količine srebra, olova, voska i crvca i nabavljao tamo tkanine i drugu robu koja je imala prođu u Bosni. Si- gurno znamo da je herceg bio u neposrednim poslovnim odnosima s istaknutijim dubrovačkim trgovcima u svojoj zemlji. Sami savremenici su tvrdili da se bavi trgovinom, i Dubrovčani su bili u neprilici kako da postupaju s njegovim stvarima: trebalo je da njegove lične nabavke za dvor oslobode carine, ali kad se jasno videlo da on trguje uskra- tili su ovu povlasticu.Samom hercegu su Dubrovčani prikazivali zabranu trgovanja kao posledicu njegovih mera: trgovci zbog velikih tereta neće u njegovu zemlju, već odlaze tamo „gde su lepo gledani. gde se s njima lepo postupa i gde nalaze korist i čast“. Krajem 1450. još jednom su započeti pregovori, ali je svaka strana ostajala pri svome. U proleće 1451. već

710 СИМА ЋИРК0В1-ГБ,

je bilo jasno da se sukob oko osnovnih ekonomskih pitanja, koja su zadirala u najosnovnije interese i jedne i druge strane, neće završiti na miran način . I herceg i Dubrov- čani su kroz to vreme već vršili diplomatske i druge pripreme za obračun koji je predstojao.

8. RAT HERCEGA STEFANA I DUBROVAČKE

KOALICIJE

УЧВРШЂИВАЊЕ КРАЉЕВСКЕ ВЛАСТИ (1422 — 1454) 711

Hercegu je moralo biti jasno da napad na Dubrovnik ne može preduzeti pre nego što se obezbedi od eventualnih nepovoljnih posledica. Ratovanje Radoslava Pavlovića s Dubrovnikom, čiji je svedok bio u mlađim danima, podse- ćalo je na to koliko se dalekosežne i ozbiljne komplikacije mogu izroditi iz jednog sasvim lokalnog sukoba. Pre svega je morao izdejstvovati dozvolu Porte, koja je budno nadzirala delovanje svojih vazala. Izgleda da je on već i ranije preduzimao korake u tom smislu, ali nije nailazio na odobravanje. Kad je, međutim, u februaru 1451. do- šlo do smene na sultanskom prestolu i kad je na mesto miroljubivog u poslednjim godinama Murata II došao bu- dući veliki osvajač Mehmed II, prilike su bile daleko povoljnije. Sređujući svoje odnose s novim „velikim gospodarem“ herceg je zatražio dozvolu da zauzme Konavle i ponudio povećanje harača na račun ovog proširivanja teritorije. Dubrovčani su bili obavešteni šta herceg smera i pokušavali su preko despota Đurđa da osujete njegove planove. Uprkos tome, zahvaljujući verovatno činjenici što su Turska i Ugarska još uvek bile u ratnom stanju, do početka maja bile su na Porti izdate neke „privilegije u korist Stefana hercega protiv Dubrovnika“.

Opšta situacija inače nije bila nepogodna za hercegove planove. Kralj Tomaš je bio u ratu s despotom zbog Srebrnice i morao je trpeti tursko uporište u Hodidjedu, tako reći u srcu Bosne. Despot je istina stajao dobro kod novoga sultana, ali je bio u neprijateljstvu s Hunjadijem i njegovom strankom u Ugarskoj. Ugarska opet, na koju je Dubrovnik u prvom redu mogao računati,. nije bila jedinstvena. Janko Hunjadi i njegove pristalice su bile u otvorenom sukobu s pristalicama Ladislava Posmrčeta, zato-


čenog od kralja Fridriha III. Dubrovčani su Hunjadija i ugarski sabor smatrali za legalne predstavnike Kraljevine, ali zato nisu mogli računati s hrvatskim banom Petrom Talovcem, koji je bio protivnik i Hunjadija i kralja To- maša. Uz to se herceg osećao bezbednim s ugarske strane i zbog toga što bi na eventualnu ugarsku provalu reagovali Turci.- >

Sve te prednosti hercegove predstavljale su u isto vreme i slabosti dubrovačkog položaja. Dubrovnik je imao manje nego ikad šanse da dobije efikasnu pomoć. Ipak vlada nije propuštala ddž učini ništa što bi joj moglo koristiti. Na prvom mestu su se trudili da zainteresuju Ugar- sku. U isto vreme kad je herceg na Porti pribavljao dozvolu za napad, dubrovački poslanik je tražio od ugarskog sabora da pokaže da neće dopustiti da se učini nasilje Dubrov- niku, nego da će smatrati da „što se učini gradu Du- brovniku biće učinjeno kruni ili kraljevini Ugarskoj". Od sabora je u proleće 1451. pošao jedan poslanik hercegu i u Dubrovnik s ciljem da ukloni njihove razmirice. Po- što je na dubrovačke žalbe herceg ovome poslaniku izneo svoje žalbe, odlučeno je da obe strane upute poslanike saboru i da se tamo spor na izvestan način presudi. Za to vreme je Dubrovnik nagovarao kralja Tomaša da stupi u savez s njima i da povrati teritoriju koju je izgubio. Hu- -njadija, koji je na saboru podržao Dubrovnik, pozivali su da u savezu s kraljem Tomašem i banom Petrom osvoji hercegovu zemlju. Mogao bi da povrati na taj način Hum i Dri- jeva, koja vrede 8.000 dukata godišnje, mogao bi, poruči- vali su dalje, da istera Turke iz Hodidjeda i da im tako spreči pristup u Bosnu. Gubernator je obećao da će lično doći s vojskom u pomoć.

УЧВРШЂИВАЊЕ КРАЉЕВСКЕ ВЛАСТИ (1422 — 1454) 713

U to vreme, juna 1451, pomoć je zaista postala aktuelna. Za vreme dok su još dubrovački poslanici boravili kod njega, herceg je krajem meseca ušao u Konavle i poseo župu osim grada Sokola i Cavtata. Dubrovčani su mogli samo da ggrotestuju,- jer nikakvim snagama za odbranu ove župe nisu raspolagali. Nekoliko stotina vojnika, koje najamnika, koje svojih ljudi, postavili su na jedan utvrđen položaj na Brgatu da bi sprečili pristup gradu. U noći prvog jula herceg je bez velikih žrtava razbio taj položaj i zarobio dobar deo dubrovačkih ratnika. Posle toga je ušao u župu Žrnovnicu i tu započeo pregovore s Dubrovčanima. Prego- vore o primirju su zatražili Dubrovčani željni da udalje neprijatelja sa svoje teritorije da bi dobili vremena za dalje akcije. U pripremanju primirja su potegnuti opet stari sporovi, ali se ipak za kratko vreme našlo privremeno rešenje: pitanje Konavala Je prepušteno odluci Porte, kojoj će obe strane uputiti poslanstvo do septembra dokle je trebalo da važi primirje. Dubrovčani su se osim toga obavezali da će unajmiti drijevsku carinu za

8.0 dukata, platiti otkup zarobljenika, dopustiti go- njenje odbeglih hercegovih podanika sve do gradskih ka- pija, a herceg je obećao platiti sve štete koje trgovci pretrpe u njegovoj zemlji, odbijeno je, međutim, njegovo traženje da se obnovi trgovanje i da njegovi ljudi dolaze u Dubrovnik. Na toj osnovi je 12. jula sklopljeno usmeno primirje koje je, uprkos jakom dubrovačkom opiranju, krajem meseca i pismeno fiksirano.


Dubrovčani su izbegavali pismeno primirje da ne bi sebi vezali ruke, jer je za njih rat tek tada počeo. Bili su ostavljeni sami sebi, ali nisu klonuli. Iz Ugarske im nije došla nikakva pomoć. Hunjadi je tražio da planirani pohod finansiraju sa 20.000 dukata, a uz to je bio zauzet ratovanjem u severnoj Ugarskoj. Hrvatski ban je ostao potpuno pasivan, njegov poslanik se čak nalazio kod hercega u vreme napada na Dubrovnik. Grof Urlih II Celjski je čak pomagao hercega šaljući mu topove i „inženjere“. U samoj Bosni je reagovanje bilo isto: kralj Tomaš se nije ni pokrenuo, a Petar Pavlović je dao vojsku za napad na Dubrov- nik. Posle smrti Izaniša Pavlovića 1450. ova porodica je pala u punu zavisnost od hercega Stefana i više nije igrala znatniju ulogu u Bosni. Prvi je ustao u zaštitu Dubrovnika despot Đurađ Branković, koji je i ranije ometao hercegove akcije na Porti. Krajem jula on je vratio Stefanu ugovorne povelje u znak prekidanja odnosa.

715 СИМА 'НИРКОВИ~Б

Odmah posle napada, Dubrovnik je na sve strane uputio pisma žaleći se na hercega i tražeći pomoć. Obratio se među ostalima i papi, moleći 500 ratnika pod papskom zastavom. To, naravno, nije dobio ali mu je dobrodošla pa- pina zabrana ukazivanja pomoći hercegu, koja je navela Alfonsa Aragonskog i Veneciju da se drže strogo neu- tralno. Za dalji tok rata je veoma važna bila okolnost da su se potencijalni saveznici dubrovački počeli miriti i približavati, čime su stvoreni uslovi za efikasniju diplomatsku aktivnost. Za vreme dok su se vodili pregovori o primirju došlo je na drugoj strani do pomirenja između Hunjadija i despota Đurđa Brankovića, a gotovo u isto vreme i do predaje srebrničke tvrđave u despotove ruke, što je ojačalo položaj kralja Tomaša.

Već sredinom avgusta su dubrovački poslanici podse- ćali kralja Tomaša na ranije dato obećanje da će sklopiti savez kada se bude pomirio s despotom. Dubrovčani su imali već spremljen i projekat ugovora o savezu po kojem je trebalo da kralj napadne hercega najkasnije do sredine septembra. Još pre toga, nezavisno od dubrovačkog delovanja, deo hercegove porodice tajno je stupio u vezu s neprijateljima. Uzroci ove zavere koja će imati ozbiljnog uticaja na tok rata i političke odnose u Bosni, ležali su u dosta neobičnom porodičcom životu hercegovom. Nekoliko godina ranije doveli su njegovi poslanici iz Firence jednu lepu Sijenjanku za starijeg sina Vladislava, ali je herceg lepu kurtizanu zadržao za sebe, na veliko nezadovoljstvo žene i oštećenog sina. Zbog ove skžppa NePeaće^ć s1e sćeg- gesć žena i stariji sin su tražili od despota i kralja To- maša da napadnu hercega. Sredinom avgusta je Vladislav već vodio tajne pregovore s Dubrovčanima i sklopio s njima tajni ugovor o savezu kojim je obećao da će se pobuniti protiv oca. Tako se oko hercega lagano zatvarao obruč i postajalo je sve jasnije da će napad na Dubrovnik imati dalekosežnije posledice.


U međuvremenu su i herceg i Dubrovčani gazili sklopljeno primirje. On je opsedao grad Soko u Konavlima i srušio cavtatske zidove, dok su Dubrovčani dovodili najamnike i kovali plan o zauzimanju Konavala. Krajem avgusta, herceg je sasvim otvoreno napustio primirje i ponovo došao s vojskom skoro do dubrovačkih zidina. U gradu je vladao strah od njegovih topova, tako da su i brodovi uklonjeni iz luke da ne bi pretrpeli štetu. Toga puta Dubrovčani takođe nisu niotkuda dobili podršku pa su pribegli uceni. Polazeći od toga da je herceg Stefan bio dubrovački vlastelin, predstavljen je kao izdajnik otadž- bine i osuđen na smrt. Svakome ko bi ga ubio obećana je bila nagrada od 15.000 dukata, k}'ća u Dubrovniku, nasledno plemstvo i godišnja plata. Da li je to delovalo na hercega ili je požurio u pomoć mletačkom Kotoru opsednutom od despotovih ljudi iz Zete, nije sasvim jasno, ali u svakom slučaju, sredinom septembra herceg Stefan napustio je opsadu i Dubrovnik posle toga nije video neprijateljsku vojsku pred svojim zidovima sve do početka XIX veka.

Rat se, međutim, nastavljao. Kako je i za napad na hercega bila potrebna turska dozvola despot je radio na Porti.


Ubrzo je iz traženja dozvole izrastao pod duorovačkim uticajem mnogo dalekosežniji plan. Oslanjajući se na ranija iskustva srpske i oosanske gospode, Duorovčani su predlo- žili da se čitava hercegova zemlja otkupi od sultana po ceni od 150.000 dukata i 50.000 dukata vezirima. Novac oi se isplatio kad saveznici dooiju zemlje u ruke srazmerno dobijenom udelu. Za sebe su Dubrovčani tražili samo Ko- navle, Trebinje, Dračevicu i Vrm a ostalo su prepuštali da .kralj i despot razumno podele. Dok su se kombinacije o ovoj kupovini dalje razrađivale u Smederevu i na Porti Dubrovčani su prišli praktičnim pripremama za osvajanje Konavala, a uporedo s tim su osujetili posredničku misiju ulcinjskog episkopa koji je po papinom nalogu po- kušao da pomiri zaraćene strane.

Pohod na Konavle koji je trebalo da zahvati i Drače- vicu i grad Novi je mnogo puta odlagan u očekivanju vesti iz Smedereva. U Cavtatu koji je ostao u dubrovačkim rukama napravljen je vojni logor gde su skupljeni najamnici i domaći vojnici i 13. decembra je konačno preduzet pohod koji se završio katastrofalno za Dubrovčane. Posle toga su Dubrovčani opet veću pažnju obratili diplomatskim akcijama. Sredinom decembra su završeni pregovori o savezu s kraljem Tomašem. Oni su se veoma dugo otezali zbog pogađanja oko uslova, a možda i zbog očekivanja razvoja situacije u pogledu plana o otkupu hercegovih zemalja. Kralj je od Dubrovčana izborio novčanu pomoć od 6.000 dukata a zauzvrat im obećao Dračevicu, Vrsinje i gradove Novi i Risan. Obavezao se napasti hercega Stefana „ne imajući turske vojske na sebi“. Još nešto ranije ušli su Dubrov- čani u tajne pregovore i s vojvodom Ivanišem Vlatkovićem, starešinom porodice Radivojevića. On je u duhu tradicionalne politike svo]e porodice otkrio priliku da se izvuče ispod vlasti Kosača.


Herceg je sa svoje strane još ranije pokušavao da zainteresuje Veneciju za rat protiv Dubrovnika. Nudio je da Republika napadne grad s mora i da ga zadrži za sebe, dok se on zadovoljavao samo Omišem, Poljicima i očekivao

200.0 dukata iz dubrovačkih depozita. Venecija je imala preča posla i nije ozbiljno uzimala u razmatranje hercegove ponude.

Dok je i jedna i druga strana vodila diplomatsku igru lokalnog domašaja, odigrao se jedan krupan događaj na evropskom planu koji je uticao i na dalji tok njihovih odnosa; 24. novembra 1451. sklopljen je mir između Turske i


Ugarske i u njemu je izričito zabranjeno hercegu Stefanu da napada i uznemirava Dubrovnik. Tako su odnosi Dubrov - nika i hercega regulisani ugovorima njihovih vrhovnih gospodara. U ovom trenutku je to bilo izvanredno povoljno za Dubrovnik a nepovoljno za hercega. Grad je mirom između sultana i Ugarske bio zaštićen, dok taj ugovor, u isto vreme, ni na koji na>1in nije uticao na odnose među turskim vazalima. Pošto se sultan složio i s tim da herceg treba da vrati sve što je uzeo gradu, Stefan Vukčić je izgubio svoj jedini ratni plen. bio sprečen da dalje ratuje s Du- brovnikom, a istovremeno izložen opasnostima napada i daljeg ratovanja s dubrovačkim- saveznicima u krugu turskih vazala. Sredinom januara je prispeo u Dubrovnik sultanov poslanik u pratnji ljudi hercega Stefana, da vrati Dubrovčanima Konavle. Pored toga turski poslanik Murat je posredovao za mir i napravljena je čak pismena isprava o miru koju su Dubrovčani docnije slali kralju Tomašu. Izgledalo je da je rat između hercega Stefana i Dubrov- nika završen. Dubrovčani su tada razoružali većinu svojih brodova i prestali da biraju ratne savetnike. Najam- nike su ipak zadržali predviđajući dalje zaplete.

Ubrzo su, zaista, iskrsle nove komplikacije. Čim je turski poslanik otišao iz Dubrovnika, herceg je ponovo poseo Konavle. Odmah su poletele nove žalbe i traženje novog turskog poslanika. Ali pre nego što je on stigao izbila je dugo pripremana pobuna protiv hercega; 29. marta 1452. ustao je otvoreno protiv oca hercegov stariji sin Vladislav. On se nalazio u Humu i s njim su bili njegova majka, baba i vojvoda Ivaniš Vlatković. Već prvoga dana su u ruke zaverenika pali Blagaj, Tođevac. Vratar u Su- tjesci i dva grada na mostu na Neretvi, a sutradan Vje- načac u Nevesinju, Imotski, Kruševac i Novi u Luki. Prvih dana aprila je ceo Hum osim Ljubuškog bio pod vla- šću Vladislava, nešto docnije on je zavladao i tim gradom.

УЧВРШЂИВАЉЕ КРАЉЕВСКЕ ВЛАСТИ (И22— 1454) 720

Pobuna je predstavljala težak udarac za hercega, ali je donela nove brige i napore i njegovim protivnicima. Du- brovčani su pregli odmah da novčano i vojnički pomognu pobunjenike u Humu i da ih diplomatski obezbede. U Ne- retvu su upućeni dubrovački brodovi s najamnicima i ratnim materijalom. Svi dubrovački saveznici su pozvani da podrže i pomognu Vladislava. U taboru hercegovih neprijatelja su bili zadovoljni što je propao plan o kupovini hercegovih zemalja, jer se u njemu nije vodilo računa o interesima Vladislava. Na drugoj strani, stupio je u delo savez između kralja Tomaša i 'Vladislava, tako da se oče- kivao skori dolazak vojske kralja Tomaša i aojvode Petra Pavlovića u Hum. Uza sve to, herceg je sredinom aprila morao po drugi put i konačno da vrati Konavle, jer je do- šao kovi turski poslanik, ovoga puta i sa zahtevom da se Dubrovniku plati šteta učinjena od vremena sklalanja tursko-ugarskog mira.

Kada su se sredinom alrila sastale vojske kralja To- maša i Petra Vojsalića i došle do Blata u Humu da se spoje sa Vladislavom i Ivanišem Vlatkovićem i pređu preko Neretve na hercegovu teritoriju, herceg se našao u najtežem položaju od vremena kad je započeo rat protiv Dubrovnika. Nije se usuđivao da pođe protiv svojih udru- ženih neprijatelja, već je pribegavao diplomatskim sredstvima. Veneciji je ponudio Drijeva i Krajinu, papu je molio da posreduje za mir, a u isto vreme je potpirivao neprijateljstvo između Ulriha Celjskog i Petra Vojsalića da bi ovoga istisnuo iz neprijateljske koalicije. No njemu je daleko više pomogla neodlučnost u protivničkom taboru. Kralj Tomaš je odlagao pohod protiv hercega iz dana u dan, a onda se odjednom vratio u Bosnu, navodno zbog Tu- raka koji su mu pustošili zemlju.


Situacija humskih pobunjenika je odjednom postala teža. Pogoršavali su je i sukobi između bana Petra Ta- lovca i Petra Vojsalića. Uskoro je donela ploda i hercegova inicijativa u Veneciji. Krajinjani su se pobunili protiv Vladislava i prešli pod vlast Venecije. Kako je kralj Tomaš obećao da će se vratiti u Hum i preduzeti pohod protiv hercega, Dubrovčani su kod Gorice napravili od barki most preko kojeg je trebalo da pređe saveznička vojska. Taj most je došao u dvostruku opasnost, jer je u drugoj polovini maja jedna manja mletačka flota uplovila u Neretvu, zauzela Drijeva i postavila na kuli zastavu svetog Marka, i počela zahtevati od Dubrovčana da se povuku sa brodovima. S druge strane se i herceg približavao Neretvi. Tako se situacija za kratko vreme dramatično promenila.

Tabor hercegovih neprijatelja je toga puta spasao povratak kralja Tomaša. Sredivši odnose s Turcima, on je stigao baš kad se herceg približio na nekoliko milja. S lakoćom je kralj povratio Drijeva i zbacio mletačku zastavu, opustošio pobunjenu Krajinu i skupio posle toga sve snage kod mosta kod Gorice. Tada su Dubrovčani smatrali da je trenutak izuzetno pogodan da se provali u hercegovu zemlju. I ovoga puta se planirani i dugo pripremani napad izjalovio i to zbog nesloge među članovima koalicije. Svađa je planula oko grada Blagaja. Kralj Tomaš je u čitavoj ovoj akciji išao za tim da što više oslabi ne samo hercega, već i šegovog naslednika. On je isticao svoja prava na delove hercegove zemlje. Još prilikom isteri- vanja Mlečana iz Drijeva tvrdio je da je ovaj trg njegova baština, po istom osnovu je, svakako, zahtevao i Blagaj. Kralja je podržavao i Ivaniš Vlatković, a Vladislav je pristajao da preda grad pod uslovom da mu kralj dodeli zemlje od planine Čemerna do mora. Nezgoda je bila u tome što je Blagaj bio u Vladislavljevim rukama i on ga je mogao odmah predati, dok je oblasti koje bi dobio u zamenu trebalo tek osvojiti od hercega. Razdore su povećavali i du- brovački poslanici podržavajući pretenzije ličnosti kod kojih su bili akreditovani. Kad je kralj izjavio da će se vratiti u Bosnu, zavladala je u Dubrovniku prava panika, pa su poslanicima upućeni prekori i uputstvo da pred- lože rešenje po kojem bi Dubrovčani


privremeno držali Blagaj, dok Vladislav ne dobije u svoje ruke ono što mu je obećano. Tomaš nije bio zadovoljan ni tim rešenjem pa se povukao iz Gorice. To je bio prelomni trenutak u čitavom drugom delu rata. Dok je još neko vreme boravio u Blatu, kraljev logor je bio središte žive diplomatske aktivnosti u kojoj je postignut neki sporazum između kralja, Vla- dislava i Ivaniša Vlatkovića, ali do ob.navljanja akcije više nije došlo. Dubrovčani su ubrzo zatim pokvarili most, povukli svoje brodove i raspustili najamnike. Vla- dislav i pobunjena humska vlastela su ostali prepušteni sami sebi.

Herceg se ni posle kraljevog povlačenja nije osećao dovoljno jak da se bori protiv sina i humske vlastele i opseda tvrde gradove u Humu. Tim pre što nije uspeo da dobije tursku pomoć za ratovanje protiv sina. Sultan je ostajao uporan u neutralnosti i kada mu je herceg ponudio

30.0 dukata za zemlje koje je zauzeo Vladislav. Razumljivo je da su oba tabora pokazivala posle svih događaja više pomirljivosti. Već početkom avgusta su se vodili neki pregovori između Vladislava i Ivaniša s jedne strane i


hercega s druge. Dubrovčani su se tada uplašili da ne ostanu izolovani, iako je u svim ugovorima o savezu bilo precizirano da jedna strana bez druge neće sklapati primirje ili mir. Ti pregovori su se ubrzo razbili, a isto tako neuspešno se završilo i posredovanje papskog legata iz- među Dubrovnika i hercega.

Do obnavljanja ratnih operacija je došlo tek krajem 1452. Herceg je dotle ipak uspeo da izdejstvuje tursku po- moć, pa je novembra i decembra napadao humske gradove. Dubrovčani su j#š uvek slali pomoć u Hum i podržavali duh otpora. Morali su čak da savetuju Vladislava da u tim danima borbi ne dolazi u Dubrovnik. Februara 1453. herceg je napustio Hum ne postigavši nikakav znatniji uspeh. Posle toga je opet došlo do pregovora. S jedne strane su pregovarali neposredno Vladislav i otac, a s druge, Dubrovčani i herceg uz posredstvo papskog legata. Ovoga puta je legatovo delovanje u Dubrovniku primljeno s iskre- nim zadovoljstvom, jer su se Dubrovčani plašili da se opšta situacija može promeniti na njihovu štetu. Posto- jala je bojazan da se naruši tursko-ugarski mir zbog povratka kralja Ladislava Posmrčeta u Ugarsku. Dubrovčani su već tražili načina da postignu mir bez ikakvih do- bitaka. Polagali su jedino na to da mir ne sklapaju sami već zajedno sa svojim saveznicima. U toku februara 1453. dve linije u pregovorima stopile su se u jednu, tako da se u Novome, gde je herceg boravio, pregovaralo istovremeno i o miru s Dubrovčanima i s Vladislavom i humskom vlastelom. Pregovori su nastavljeni i docnije, tako da je aprila sklopljeno primirje i već se planiralo traženje saglasnosti despota i kralja Tomaša. Ali od kako su pregovori preneti u unutrašnjost, Dubrovčani su imali manje uticaja na čitavu diplomatsku igru, tako da se desilo da su na kraju ostali izigrani. Prvih dana jula Vladislav, Ivaniš Vlatković i ostala humska vlastela su sklopili mir s hercegom pod vrlo jednostavnim uslovima — da se vrate pod vlast hercegovu a da im on prizna sve zemlje i posede.1 O dubrovačkim interesima se nisu brinuli ni u najmanjoj meri. Ogorčeni Dubrovčani su pokušavali da ometu izvršenje ugovora, ali im nije .preostalo ništa drugo nego da nastave separatne pregovore i tako


obezbede i sebi mir. Stvarnih neprijateljskih akcija više nije bilo, obnovljena je čak delimično trgovina, ali su se posledice izolovanosti mogle prilično jako osetiti tokom daljih pregovora. Dok su se još početkom 1453. trudili da na neki način na račun naknade za ratne štete dobiju neko selo u susedstvu, sad su Dubrovčani došli u situaciju da se brane od hercegovog zahteva za tributom od 1.000 dukata. U jesen su pregovori još jednom prekinuti a obnovljeni su

S. Ćirković: IstoriJa srednjovekovne bosanske države

GRAD BLAGAJ.

**&"*' ""'X*! •*”'g<‘"4 r ^NG<‘<,GG7 A'**^ '"**$’•*•(«* 6*» |L*,*,4'.l?»-**$LU*** ( J I *. I J~ ' G I *,*/G1*l^ -*’č\ gtg** ^|‘ J GT*.:Lggg-I&j (s/r a*lAg**Č> (g N *J»« »»G^M-Îou;«/

gg* ;'^îi'L*\,«g*~~%Ha*š*a^čČ1S>r1' -‘••‘■I .‘>"u ^ ^ ć.L/a.

ччх^и&ПРИЗНАНИЦА ХЕРЦЕГА СТЕФАНА ВУКЧИЋА ДУБРОВЧАНИМА, 1450.

či*^(’ č/l»> GT?**NjA .i.*H,g*J _H . . I ' / .g


tek u februaru 1454. Od tada su, doduše, tekli bez većih teškoća, utoliko lakše što se za mir zauzimao Radin Gost kome su Dubrovčani obećali znatnu sumu novca. Početkom maja mir je najzad bio sklopljen. Od mnogobrojnih spornih pitanja koja su do rata i dovela veoma je malo ušlo u ugovorne isprave. Herceg je zabranio da se prave smetnje prilikom prenosa dubrovačke robe i obavezao se da će carine ostati na mestima i u visini u kojima su bile ranije. Sloboda kretanja i poslovanja i bezbednost trgovaca je bila garantovana već samim tim što su potvrđeni raniji ugovori. Promet soli, pitanje Drijevskog trga i hercegove akcije u Novom nisu uogppte ni pomenute. U dubrovačkoj povelji su čak novski stanovnici izjednačeni s ostalim hercegovim podanicima, pa im je dozvoljeno da dolaze i trguju u Dubrovniku. Izuzeti su bili samo dubrovački gra- đani koji su odbegli u Novi. Herceg je i prema Dubrovča- nima uspeo da odbrani uslove za razvitak svoga novog grada. Uopšte uzev, sve se vraćalo na stanje od pre rata. To je omo- gućilo da se opet obnovi i dubrovačka trgovina, koja je u ratnim godinama trpela ozbiljan zastoj. Ali sve to više nije imalo većeg praktičnog značaja. U međuvremenu je pao Carigrad i zatim započela velika turska ofanziva na Bal- kanu koja je ostavljala još sasvim malo vremena za normalno privredno delovanje i samostalni život bosanske - države.

СЛОМ БОСАНСКЕ ДРЖ.АВЕ

GLAVA SEDMA

IZVORI

Izvori za istori}u sloma bosanske države su srazmerno obilniji nego za njene ranije periode. Iz sredine XV veka se uopšte sačuvalo znatno više pisanih svedočanstava, a uz to je Bosna u tim godinama velikog evropskog interesovanja za Turke došla u centar pažnje. Dramatične godine šenog propadanja zabeležila su i pera tadašnjih dosta brojnih pisaca u okolnim zemljama. Ipak nam poslednja decenija bosanske samostalnosti nije nimalo bolje poznata nego prethodno razdoblje. Ogroman deo tih. kao što je rečeno, srazmerno obilnih izvora nastao je izvan Bosne, često čak vrlo daleko od šenih granica. Neki izve- štaji samo prenose glasine koje su se u to vreme širile o Bo- sni, a neki narativni izvori daju sasvim pomućene i iskriv- ljene vesti. Dobar deo izvora se sadržajno poklapa utoliko što saopštava činjenicu o padu Bosne, i sl. Zbog svega toga, poslednji izvori za bosansku srednjovekovnu istoriju zahtevaju daleko veću obazrivost i kritičnost nego oni raniji.

20'


Sačuvane su samo dve domaće povelje i jeDan vrlo providan i neupotrebljiv falsifikat.1 I u Dubrovniku je ostalo svega nekoliko povelja na našem jeziku, a arhivska građa u Dubrov- niku je za ovo kratko razdoblje sasvim nejednako sačuvana. Odluke Veća teku bez prekida, ali zato pisma naglo opadaju i posle 1459. nastaje praznina sve do kraja XV veka. Odluke Veća su ostale neobjavljene osim onih iz 1463. koje su vrlo rano privukle pažnju.* Pisma su znatnim delom štampana u Đelči- ćevom diplomataru.1 Ostale dubrovačke arhivske serije su za ovaj period dosta nejednakog značaja. âšep1a s!e k>pz su vrlo dragocena, dok knjige s podacima za istoriju privrede gubevrednost od kako je pod turskim pritiskom prekinut promet metalima izmeđz' Bosne i Dubrovnika.*

U pogledu izvora iz Mletačkog arhiva važi sve što je re- čeno u prethodnom odeljku (v. str. 252). Za istoriju slobodnih ostataka bosanske države pored JBubićevih

Listina koje se

prekidaju 1469. mora se konsultovati građa obJavljenauma-


đarskoj zbirci stranih dokumenata za doba kralja Matije Kor- vina.6 U toj zbirci'je objavljen i znatan broj dokumenata iz arhiva italijanskih gradova, većinom izveštaja poslanika iz Budima i Venecije. Poslanici su u to vreme običavali da sa-

opšte sve vesti koje čuju o Turcima i našim zemljama. Te ve-

sti su sasvim različite vrednosti i u više slučajeva se pokazalo da predstavljaju neosnovane glasine.0 Dokumenti iz Vati- kanskog arhiva su i za ovaj period najvećim delom u više puta pominjanim zbirkama. Ne sme se prevideti prepiska Matije Korvina s papama, izdata u jednoj obimnoj zbirci/ Poneki podatak o Bosni sadrži i zbornik dokumenata za istoriju papa, koji je objavio I«. RazGog.'


Ugarski diplomatički materijal iz ovoga doba je vrlo bro- jan i nepotpuno objavljen. Dragocena su mnogobrojna pisma kralja Matije Korvina objavljena u starim zbirkama,* i štampana ponovo, ali ne kompletno od V. Ggakpoja.10 Najvažniji ugarski i ostali diplomatički materijal za doba pada Bosne objavljen je u diplomataru uz istoriju grada Jajca i Jajačke banovine.11 Sasvim za sebe stoji jedan turski diplomatički spomenik defter „vilajeta Jeleča i Zvečana i Hodideda i Senice i Rasa -I Skoplja i Kalkandelena sa predelima koji im pripadaju**, sastavljen 1455, s interesantnim podacima o jednom delu centralne oblasti Bosne i s važnim marginalnim beleškama za istoriju turskog osvajanja Bosne.15 I docniji turski defteri i kanun-nale sadrže poneke podatke interesantne za istoriju Bosne u doba samostalnosti.1*

U početku je već rečeno da za ovo razdoblje imamo znatno više narativnih izvora. Na prvo mesto možemo staviti opet jednog stranca koji se u Bosni zatekao u danima turskog osvajanja. To je topolivac Jerg, Nemac iz Nirnberga, koji je bio nekoliko godina u službi hercega Stefana, a zatim zarobljen od Turaka služio Mehmeda II sve do njegove smrti. Pobegavši na kraju u Italiju, napisao je kratki traktat o Turcima u kojem govori i o turskom osvajanju Bosne.14 U Bosni se zatekao u danima turskog osvajanja i modruški biskup Nikola Maki- nense, poreklom Kotoranin, upućen kao papski legat kod poslednjeg bosanskog kralja. Ostavio je za sobom kratke autobiografske beleške ogromne važnosti.11 U Bosni je bio u vreme događaja o kojima nam govori i Konstantin Mihailović , Srbin iz Ostro- vice kod Novog Brda. Janičar od vremena turekog osvajanja Novog Brda, on se zatekao u Jajcu u vreme kada je Matija Korvin osvojio grad, dospeo je docnije u Poljsku i napisao tamo Jani-čareve uspolvne s interesantnim kazivanjima o Bosni, koja je, na žalost, nemoguće kontrolisati.I*

I ИЗМЕЂУ ТУРСКЕ И УГАРСКЕ

За време док се постепено примиривало дуго и беско- рисно ратовање произашло из херцеговог напада на Ду- бровник, султан Мехмед II је крајем маја 1453. освојио Ца- риград.ј Овај догађај је потресао читаву Европу, али бо- санску' господу није тргао из безперспективне и ситне по- литике у којој су већ деценијама били огрезли.у Било је потребно још извесно време да они открију да султан осваја све без разлике, и земље оданих вазала и земље оних који се усуде на отпор. Од турског тријумфа је највише користи имао херцег Стефан, који је захваљујући својим везама с Портом био на врхунцу моћи. Дубровчани су тада мислили и говорили да херцега нико не сме напасти,. јер има за леђима Турке. Увиђајући то, деспот Ђурађ Бранковић, од кога је султан убрзо после освајања Цариграда почео за-


Među piscima koji govore o Bosni, a nisu bili u neposrednom dodiru s ovom zemljom, najvažnije mesto pripada papi Piju II (Epea ZIUGO R1SSO1OPGPGC). Humanista na papskom prestolu je bio sa^vremenik pada Bosne i stajao je u živim vezama s poslednja dva bosanska kralja. Trudio se da pomogne kraljevinu i posle njenog sloma pokušao da organizuje veliki krstaški pohod protiv Turaka. Zato njegova kazivaša u „Ko- mentarima' imaju veliku vrednost.117 Jednu fragmenarnu vest

o boravku bosanskih poslanika na saboru u Mantovi 1459. daje lokalni hroničar Apb.tea ZsćguepodIaOd ugarskih hroničara zaslužuje pažnju već više puta pomenuti Ivan Turoci, pri- lično blizak događajima, i dvorski istoričar Antonio Bon- fini.1' Poslednji period bosanske istorije privlačio je pažnju i poslednjih vizantijskih istoričara. Atinjanin Laonik Hal- kokondil je doneo nekoliko vesti o Sandalju Hraniću i njegovom sinovcu Stefanu Vukčiću i verskom stanju njihoae zemlje naseljene „kudugerima“.0 O padu Bosne i o njenom bogatstvu govori Kritovul s Imbrosa, istoričar Mehmeda II Osvajača.3* Za ovo vreme dobijaju izvestan značaj i osmanlijski isto- ričari čija su dela^ konfuzna, prepuna retorike i vrlo ne- pouzdana. Za doba pada Bosne dolaze u obzir pre svega Ašik- pagia Zade i Dursun-beg. Odlomci iz njihovih dela interesantni za našu istoriju su objavljeni u prevodu.” htevati Smederevo i Golubac, tražio je izmireše s hercegom. U jesen su završeni pregovori i opet jednom je bio ugovoren brak između porodice Brankovića i Kosača. Ovoga puta je zaista, istina tek posle skoro dve godine, došlo do venčan>a hercegovog sina Vladislava i Ane Kantakuzine, rođake despotice Jerine. Tada su konačno prestala neprijateljstva između despota i hercega.


U samoj Bosni nije tako lako došlo do sličnog zbli- žavanja i izmirenja, jer su se upravo u proleće 1453. kralj Tomaš i njegov tast herceg Stefan sudarili kao suparnici u borbi oko nasleđa bana Petra Talovca. 'Cetinsku oblast i značajne hrvatske gradove nasledili su maloletni sinovi pokojnog bana. Oblast Talovaca su i Tomaš i herceg Stefan hteli da prigrabe preko braka s udovicom Pe- •gra Talovca./Tomaš je želeo da oženi sina a herceg je namerav&o da sam sklopi brak s gospodaricom Cetine, jer je te godine ostao udovac. Zbog ovog suparništva herceg je doveo u jesen 1453. Turke u Bosnu, ali koristi nije imao. Venecija je uzela u zaštitu naslednike pokojnog bana i podjednako izjalovila ambicije kralja i hercega.

Posle toga su se pojavili uslovi za njihovo izmirenje. Početkom 1454. povedeni su pregovori, koji su, kako vidimo iz daljeg toka događaja, urodili uspehom. Te godine su već počeli turski napadi na despotovinu, ali i energični -ugarski protivudari u kojima je Janko Hunjadi naneo osetne poraze turskoj vojsci i uništio tursko uporište u Kru- ševcu. Bosna je prema ovim događajima ostala pasivna, ali je budno pratila zbivanja. Kralj i herceg su se jedino mogli osloniti na Ugarsku, a od nje nije bilo pomoći. I pored 'Hunjadijevih uspeha ona je bila razrivena unutrašnjim sukobima koji su se čak prenosili na Bosnu. Posle povratka Ladislava Posmrčeta i kralj i herceg dali su da se obnove povelje ugarskih kraljeva, ali se herceg držao čvrsto uz grofa Ulriha II Celjskog a kralj Tomaš uz Hunjadija. Kada je Celjski postavljen za bana Hrvatske i počeo da zauzima gradove, Tomaš mu se otvoreno suprotstavio strahujući da Ulrih ne zauzme zemlje Talovaca i ne spoji se sa zemljama hercega Stefana. Pošto je bio u miru sa svojim tastom, tražio je od Venecije da omete napredovanje Celjskog i za- tražio od hercega da se ne meša u cetinsku oblast. Vezi- vanje uz glavne utarske stranke je samo produbljivalo i onako veliki razdor u Bosni.


Položaj između Turske i Ugarske davao je neko var- ljivo osećanje sigurnosti za vreme dok su se i jedna i druga strana trenutno trudile da održe po strani sukoba sze one koji su mogli da im naškode. Herceg se 1455, po tvrđenju Dubrovčana, hvalio da ima pismo od ugarskog kralja kojim se oslobađa učešća u ratu protiv Turaka sve dok kralj ne potčinI zemlje do Jedrena, a od sultana isto takvo pismo kojim se oslobađa davanja vojske za rat protiv Ugar- ske sve dok Turci ne dođu do Budima./Go je izneto u vreme kad se Dubrovčanima činilo da herceg želi da ih ponovo napadne i bilo je sračunato da izazove reakciju Ugarske. Kada je od kralja Ladislava stiglo u Dubrovnik pismo namenjeno hercegu s prekorima i zahtevima da ne dira Dubrov- nik, Dubrovčani ga nisu uručili hercegu. Herceg je uostalom ubrzo uvideo koliko su iluzorna bila očekivanja da će ga Turci ostaviti na miru u toku rata s Ugarskom.

Pripremajući se za veliki pohod protiv Smedereva i Beograda, početkom 1456. sultan Mehmed je počeo da zahteva od kralja Tomaša, hercega Stefana i vojvode Petra Pavlo- vića nove i neuobičajene stvari/ Zahtevao je da kralj da

10.0 tovara namirnica, herceg 8.000, a Petar Pavlović 4.000, i da uz to još i lično


učestvuju u pohodu. Sva trojica su na to odgovorila da neće poslati ni ljude s tova- rima namirnica ni vojsku, već da će plaćati uobičajeni danak kao ranijim carevima. Od kralja je sultan još tra- žio i da mu preda četiri svoja grada, od kojih je jedan bio Bistrički u Livanjskom polju, važan za prodiranje u Dal- maciju, drugi je bio negde na putu za Ugarsku, a ostala dva u srcu Bosne.

Opasnost je sada daleko ozbiljnije shvaćena. Kralj Tomaš je već slutio da sultan hoće da potpuno osvoji Bo- snu. Za kratko vreme kralj i herceg su se tešnje zbili jedan uz drugog, ne zaboravljajući ipak svoje sukobljene interese u cetinskoj oblasti i u većoj meri se povezali sa hrišćan- skim državama koje su već od pada Carigrada pokušavale da nešto preduzmu protiv Turaka./U toku protekle dve godine na više sabora se pokušavalo da se uklone razmirice i angažuju snage za jedan veliki krstaški rat. Sukobljeni interesi, pasivnost dobrog dela evropskih feudalaca, te- škoće finansijske i organizacione prirode kao i niz drugih okolnosti sprečavale su jednu zaista ozbiljnu i ma- sovnu akciju. Ipak aktivnost nije prekidana i nju su pred- vodile pre svega pape. Otuda su i kralj i herceg počeli tražiti pomoć od pape i onih država koje su bile najne- posrednije zainteresovane za odbranu od Turaka. Kralj To- maš je već 1455. bio primljen pod zaštitu svete stolice i dobio obećanje da će posle uspešno završenog rata protiv Turaka dobiti nazad zemlje koje su mu oteli Turci i ne- verni baroni. Herceg je sa svoje strane 1454. obnovio va- zalski ugovor s Alfonsom Aragonskim i raspitivao se sle- deće godine da li namerava ratovati protiv Turaka. U pro- leće 1456. papski poslanik je odlazio i hercegu i kralju Tomašu. Kralj i herceg su se u molbama za pomoć i saobra- ćanju s papom i hrišćanskim državama prikazivali kao protivnici Turaka, kralj Tomaš je čak 1455. tvrdio da ratuje s Turcima, ali se nisu usuđivali da otvoreno stupe u borbu zajedno s Ugarskom koja je kroz čitavo to vreme bila u ratu. Kralj Tomaš, čije je protivtursko raspoloženje svakako bilo iskrenije, pravdao se da ne može da se bori s Turcima zbog maniheja tj. bosanskih patarena koji više vole Turke nego hrišćane i kojih ima veliki broj u njegovoj zemlji.1 Kralj je u isto vreme tražio pomoć i od Ve- necije i brinuo se za slučaj da bude isteran iz kraljevstva.


Sudbina bosanske države se tom prilikom ipak nije rešavala. Veliki pohod na Srbiju, zbog kojeg je došlo do sudara između sultana i njegovih bosanskih vazala, zavr- šio se ozbiljnim porazom turske vojske odbijene pred zidovima Beograda i proređene kugom i drugim boleštinama.j Sultanu je bio potreban predah do‘ novih velikih ekspedicija. Jačanje turskog pritiska je dolazilo do izražaja i u oblasti privrede. Uz novčana iznuđivanja — od pada Carigrada do sredine 1457, sultan je od kralja Tomaša dobio 160.000 dukata — došlo je tursko naređenje o zabrani izvoza srebra iz Bosne. Sve srebro iz rudnika se moralo odnositi u sultanovu kovnicu. Sultanovi službenici su povremeno kontrolisali sprovođenje ove zabrane i to je prisiljavalo kralja i oblasne gospodare da plene dubro- vačko srebro i da ga predaju Turcima. Ponekad su obave- štavali trgovce i sklanjali ih od očiju Turaka da ne bi stradali. Ova mera je značila privredno gušenje Bosne i doprinosila je u najvećoj meri slabljenju zemlje. U isto vreme je to bio udar za Dubrovnik i druge primorske gradove, koji su posle uništenja čitavog privrednog područja Srbije izgubili još jednu veoma važnu oblast svoga poslovanja.

2. NEUSPEH KRSTAŠKE MISIJE

Poraz sultana Mehmeda II pod Beogradom u leto 1456. obnovio je veru u mogućnost jedne velike hrganćanske akcije protiv Turaka kojom bi se ne samo sprečilo njihovo dalje napredovanje, već i oslobodili hrišćanski narodi na Balkanu/ Stvarnih uslova za takav poduhvat nije bilo više nego u prethodnim godinama, mada je haranje kuge u Turskoj u toku 1456. i 1457. sprečavalo i Osvajača da brzo obnovi ratobornu politiku. U Ugarskoj, koja je jedino predstavljala snagu sposobnu da ratuje protiv Osmanlija, stanje se pogoršalo. Najistaknutiji borci protiv Turaka su poumi- rali ubrzo posle uspešne odbrane Beograda. Kuga je prvo pokosila junačkog Hunjadija, svega mesec dana nakon poslednjeg trijumfa, zatim fanatičnog Kapistrana, a kad je krajem godine umro i ostareli despot Đurađ Branković nestalo je cele jedne generacije iskusnih i istrajnih vođa. Ni jedan od njih nije dobio pravog naslednika. Situaciju je pogoršalo i ubistvo grofa Ulriha II Celjskog izazivajući novi veliki razdor-i rat Hunjadijevih pristalica protiv kralja Ladislava i, na drugoj strani, otimanje oko prostranih zemalja celjskih grofova, koji su pogibijom Ulriha II izumrli.


Kralj Ladislav, doduše, u novembru 1456. tvrdio je da je skupio vojsku za rat, ali da je pohod odložio za povoljniji trenutak. Ukoliko je to i bilo tačno, mladom kralju se u toku poslednje godine života prilika za rat s Tur- cima nije pružila, jer su mu ruke bile vezane sukobom sa Habzburzima na jednoj, i hunjadijevcima na drugoj strani. U Srbiji je Đurđev sin Lazar, produžavajući očeva nastojanja, početkom 1457. postigao mir s Mehmedom II, pod uslovom da drži još neosvojeni deo despotovine i plaća harač.uUpravo tada kad se Ugarska pokazala onesposobljenom za dalju borbu i kada je despotovina još jednom otkupila za kratko vreme svoj opstanak, učinilo se kralju Tomangu da je trenutak da on stane na čelo hrišćanske akcije protiv Turaka i preuzme od pape krst i zastavu, simbole krstaškog pokreta/ Odluka je sazrevala još u toku 1456. Uviđajući da je sultanovim zahtevom za četiri važna grada, naročito posle odbijanja da isporuči tražene namirnice i da se pridruži pohodu, stavljen pred izbor da ili preda gradove i time još više oteža svoj položaj, ili izazove rat, kralj Tomaš se još u junu 1456. kolebao, sumnja- jući u efikasnost pomoći hrišćanskih država i ne po


-uzdavajući se u svoje snage. Turski poraz pod Beogradom je izazvao prelom: kralj je preko dubrovačkog poslanika tokom avgusta saopštio o svojoj državi neke toliko ozbiljne i opasne stvari da je u dubrovačkom Veću umoljenih izgla- sana kazna od jednogodišnjeg zatvora za većnike koji bi narušili tajnost. Dalji događaji pokazuju da se ta velika tajna ticala kraljeve odluke da zarati s Turcima.

Ubrzo se pokazalo da je kralj bio vrlo daleko od toga da bude sposoban da realizuje svoj veliki plan. On je prema Turskoj stajao u gorem položaju nego Uharska i Srbija, zbog toga što je u samom srcu svoje zemlje, u gradu Hodidjedu, imao tursku vojsku i turskog „vojvodu Vrhbosne“./I kad su Jedrene i središne oblasti turskog carstva stradali od kuge, i kad je sultan odlazio u daleke krajeve, u Bosni je ostajala vojska koja verovatno nije bila toliko jaka da drži zemlju u potčinjenosti, ali dovoljna da na svaki neprijateljski pokret dozove ozbiljnije turske snage. Odatle je možda došao sultanu signal da preduzme mere za oču- vanje svojih pozicija u Bosni. U svakom slučaju, Turci su u početku 1457. ušli u Bosnu, pustošili i zemlje hercega Stefana i sasvim na severu, na Savi, stvorili jedno upo- rište u kojem su, štićeni od 8.000 vojnika, kako se govorilo, skupljeni radnici, pre svega drvodelje i brodogra- ditelji, da sagrade brodove za napad na Ugarsku. U vezi sa svojim planovima za dalju ofanzivu prema severu, sultan Mehmed II je ponovio svoj zahtev da mu kralj Tomaš preda četiri grada, od kojih je jedan, kao što je već rečeno, ležao na prilazima Ugarske.


Bili su to, nesumnjivo, loši predznaci za poduhvat kralja Tomaša, ali on još uvek nije odustajao. Uputio je poslanika u Budim i izložio situaciju i pozvao papinog legata koji je još uvek boravio u Ugarskoj da dođe u Bosnu. ' Javio je i papi da se sprema za rat protiv Turaka^ Iz Rima je legatu kardinalu Karvahalu stiglo uputstvo da odla- zeći u Bosnu preda kralju „znak krsta“, simbol krstaškog rata i papsku zastavu. Boravak papinog izaslanika Bo- sni i premeštaj krstaških insignija trebalo je da označi da je Bosna postala središte krstaške akcije. Papa Ka- likst III uzimao je kralja Tomaša ozbiljnije nego što je ovaj po svojoj snazi zasluživao. On je zatražio od Venecije da pošalje bosanskom kralju novac sakupljen za krstaški rat i da svojim podanicima iz Dalmacije dopusti da se pri- druže krstašima. U isto vreme, u julu 1457, papa je poslao

u Dalmaciju jednog franjevca iz Sijene, da, kao nekad Ka- pistran, propoveda krstaški rat i raspaljuje oduševljenje.

Papski legat je u Bosni imao prilike da situaciju sagleda realnije. On je na jednom sastanku s kraljem mogao da se osvedoči da Tomaš nema mnogo pouzdanja


u svoju snagu. Do- duše, više se nije izgovarao teškoćama koje mu stvaraju maniheji, već je sumnjičavo prikazivao svoga tasta hercega Stefana, koji se takođe uključio u nameravani krstaški poduhvat; i jadao se da njegovi ljudi nerado ratuju izvan svoje zemlje./Tomaš je svu nadu polagao u pomoć koju bi mu dale ostale hrišćanske države. Uputio je svoga poslanika aragonskom kralju Alfonsu, mletačkom duždu, mi- lanskom i burgundijskom hercegu i dr., tražeći pomoć i podršku. Pokazalo se, međutim, da je kralj sa hrišćanskom pomoći još daleko manje mogao računati nego sa svojim sasvim nedovoljnim snagama. Papa Kalikst III svojim pouzda- vanjem u savest hrišćanskih vladara i feudalaca pokazivao se isto toliko fantastom kao i kralj Tomaš svojom ve- rom da se on može pojaviti u ulozi Janka Hunjadija. Do- duše, poznati su nam samo odjeci iz bliže okoline na apel pape i kralja Tomaša, ali oni su sasvim dovoljni da po- kažu koliko je situacija bila beznadežna. Čak ni novac sakupljen za krstašgsi rat, jedino čime se lako i neposredno moglo priskočiti u pomoć, nije dospeo u Bosnu. U Veneciji se smatralo da taj novac, skupljen na teritoriji Repu- blike, treba da posluži opremanju hrišćanske flote, dok je oko novca sabranog u Dubrovniku izbio spor između pape i ugarskog kralja. Dubrovčani, s razlogom uplašenm od turskih represalija, nisu dozvolili čak ni propovedanje krstaškog rata na svojoj teritoriji. Od milanskog hercega Frančeska Sforce stiglo je bosanskom kralju pnsmo s bo- drenjima i ohrabrivanjima — to je bio najčešći vid po- moći — kada je već bilo jasno da je krstaška misija Bosne neslavno propala. Uostalom, savremenicima koji' su poznavali situaciju bilo je unapred jasno da je kralj Tomaš precenio svoje mogućnosti i da iz čitavog poduhvata neće ništa proizaći. Kardinal Pavije je na vest o odlasku Karvahala u Bosnu pisao da mu se čini, poznajući bosansku snagu, da je bolje bilo da je legat ostao u Budimu. Do kraja godine je i papa Kalikst izgubio iluzije u odnosu na bosanskog kralja, već decembra 1457. proglasio je Skender- bega za „hrišćanskog kapetana“, a na kralja Tomaša više nije računao ni prilikom podele novca skupljenog za krsta- ški rat.

/Uzvišeni krstaški ideali nisu kralju Tomašu nimalo smetali da se usput bavi starom i sitnom pblitikom grabljenja tuđih zemalja i čuvanja svojih najužih


interesa/ Posle smrti grofa Ulriha II Celjskog, koji je nosio i dostojanstvo hrvatskog bana, opet su se pojavile mogućnosti za ekspanziju na račun hrvatskih zemalja. Kralja je ponovo mamilo nasleđe pokojnog bana Perka Talovca u cetinskoj oblasti. Koristeći mir sa hercegom, on je poseo deo Talov- čevih zemalja i postao sused hercegov na Cetini. Tada su se izgleda počeli uplitati u kraljevo delovanje Vlatko- vići, koje je herceg početkom 1456. potpuno isterao iz Huma. Herceg je sumnjao da su njegovi izdajnici nagovorili kralja da na Cetini podigne tvrđavu, pa je požurio i sam podigao utvrđenje i naterao kralja da se povuče. Tako je opet došlo do raskida između hercega i njegovog tasta.

Šočetkom sledeće godine, bosanskom kralju se ukazala prš1ika da proširi svoju vlast i na sasvim suprotnoj strani. Kad je januara 1458. umro despot Lazar, kralj To- maš je pošao s vojskom i zauzeo 11 gradova koje je dotle držao despot s ove strane Drine/ Srebrnicu i još dva grada — Zvornik i možda Teočak — zadržao je za sebe, dok je ostale podelio vlasteli iz tih oblasti — Kovačevićima i Stančićima, koji su se tom prilikom, nije jasno zašto, zakleli da će biti pokorni bosanskom kralju. U isto vreme s^ spremao da osvoji „Hrvatski banat", tj. hrvatske zemlje koje su bile pod upravom bana. „Hrvatska je bez gospodara" smatrao je i saopštavao Veneciji svoju nameru nudeći da Republika uzme za sebe gradove koje želi. On je neko vreme sasvim zaboravljao svoje obaveze prema Ugarskoj, i to ne samo u danima kada posle smrti kralja Ladislava u pode- ljenoj Ugarskoj nije bilo kralja, nego i docnije kada se Matija Korvin već bio učvrstio na prestolu. I u julu 1458, kada je mladi Matija već pola godine bio ugarski kralj, Tomaš je poručivao Veneciji da Ugri hoće da zauzmu Hrvat- sku i da oni neće biti dobri susedi ni Bosni ni Republici. Zanet nezasitljivom željom da proširi svoju vlast, on je potpuno izneverio svoju sopstvenu politiku iz prethodne godine. Logički završetak tog potpunog vrgćanja staroj politici bilo je izmirenje s Turcima.


TurCi su negde u februaru 1458. provalili u Bosnu u velikom broju. Očekivalo se da će odatle poći na osvajanje ostataka Srbije, pošto je smrću despota Lazara prestao da važi mir između Turske i Srbije. Izgleda da je Tomaš tada bio ozbiljno pritisnut, tako da je uprkos svo-

jim ranijim krstaškim zavetima, krajem marta ili po- četkom aprila 1453. sklopio mir sa sultanom ,,ne mogavši da podnese toliki bes na svojim leđima“, kako kaže jedan savremenikUPosle svega što se zbilo u prethodne dve godine proŠao je vrlo lako: sultan je odustao od traženja gradova i zadovoljio se sa svega 9.000 dukata harača. Ubrzo zatim je došlo i do izmirenja između kralja i hercega Stefana.

U to vreme su već bili odmakli pregovori koje je kralj Tomaš vodio s Brankovićima o ženidbi svoga sina ćerkom pokojnog despota Lazara. Čitav projekat je imao za cilj da kraljevom sinu donese u miraz slobodne ostatke despotovine^Zbog toga je kralj Tomaš napustio planove o sklapanju bračne veze s nekom italijanskom kneževskom kućom. Po njegovoj molbi, upućenoj papi još 1456, počeli su dogovori s milanskim hercegom Frančeskom Sforcom. Iako je kralj


molio da se papa postara pre svega za neku princezu kraljevske krvi, ipak je došlo samo do praktičnih kombinacija s jednom od nezakonitih kćeri milanskog duke. To je bilo daleko ispod kraljevih očekivanja i on je tim lakše napustio ovaj plan i zatražio u srpskoj despotskoj porodici snahu koja je bila izdanak vizantijske carske porodice i preko koje je bilo u izgledu proširenje bosanske vlasti na ostatke srpske države.1

744 СИМА 'Е.ИРКОВИГБ

Na putu realizacije ovoga plana iskrsle su ozbiljne teškoće. Pre svega, stanje u despotovini posle smrti despota Lazara bilo je sasvim haotično. U duhu starih shvatanja smatralo se da Lazarev brat, oslepljeni Stefan, ne može biti vladalac zbog svoga defekta/ On je ipak uz La- zarevu udovicu Jelenu Paleologovu bio glavna ličnost u dužavi./Pristalice nagađanja s Turcima željne mira pod vrhovnom vlašću sultanovom iznele su na površinu vojvodu Mihaila Anđelovića, poreklom Grka, brata tadašnjeg rumelijskog beglerbega Mahmuda Anđelrvića. On je bio izvikan za despota, ali ubrzo zbačen i zatvoren pošto je u Smederevo pustio jedan turski vojni odred koji je na kuli istakao tursku zastavu. Tome je usledio novi talas turskog osvajanja posle kojeg je jaš jedino Smederevo ostalo slobodno. U međuvremenu su se pojavili i Ugri sa željom da dobiju u svoje ruke ostatke despotovine. U prvo vreme je najaktivniji bio Mihajlo Silađi, ujak kralja Matije Korvina, koji je Stefanu i Jeleni predlagao da ostatke Srbije zamene za posede u Ugarskoj.Kralju Tomašu je tada moralo biti jasno da se plan o ženidbi i dobijanju Smedereva može ostvariti jeDino uz pristanak ugarskog kralja i u saradnji s njim. Zato je po- četkom oktobra 1458. uputio poslanstvo kralju Matiji u Beograd nudeći da će krenuti protiv Turaka i tražeći istovremeno da ugarski kralj pristane na neke uslove. Iz daljeg toka događaja>se može nazreti da su se ti uslovi ti- cali ženidbe bosanskog kraljevića i despotove naslednice. Prepuštanje odbrane Smedereva Bosni kralju Matiji je odgovaralo, naročito od kako je došao u sukob sa svojim uja- kom Silađijem, koji se dotle brinuo o zaštiti ugarskih granica prema Turcima.. Konačna odluka je ipak ostavljena za lični susret bosanskog i ugarskog kralja predviđen za sastanak ugarskog sabora u Segedinu, pred kraj 1458. godine.

Odlazak Tomaša kralju Matiji i učešće na ugarskom saboru jasan su znak da su bosansko-ugarski odnosi uređeni na tradicionalan način. Tomaš je Matiju Korvina smatrao svojim „premilostivim gospodarem“, a u Segedinu se Ma- tija sasvim složio s planom o postavljanju bosanskog kra- ljevića za srpskog despota i zahtevao čak da Tomaš svog sina što brže pošalje u Smederevo./Ali za vreme dosta dugog boravka bosanskog kralja u Ugarskoj — bio je u Sege- dinu više od mesec dana, od početka


decembra 1458. do sredine januara 1459 — provalili su Turci s velikim snagama .u Bosnu i opsedali Bobovac i Vranduk. U Bobovcu je bio opkoljen i mladi Stefan Tomašević, ali je uspeo da pobegne i zajedno sa svojim stricem, nekadašnjim pretendentom Radivojem, stigne u Smederevo. Tamo je 21. marta ven- čan i proglašen za despota,2 dok je kralj Tomaš nastavio u Bosni borbu s Turcima i pokušavao čak da ih istisne iz njihovog starog gnezda Hodidjeda. Polovinom aprila je opu- stošio podgrađe i opsedao utvrđenje.

Bosanska vladavina u Smederevu je vrlo slabo poznata. Iako se kralj Tomaš hvalio da mu je sin postavljen za despota „uz složnu volju svih Srba“, iako je pregovore vodio sa slepim Stefanom Brankovićem posredstvom logoteta Ste- fana Ratkovića, koga je posebno nagradio, ipak je za vrlo kratko vreme došlo do proterivanja brata ranijeg despota. Po načinu kako su neki srpski letopisi zabeležili ovu vest — „izagnaše gospodina Stefana iz otačastva roditelja svojih trikleti i zločestni nevernici" — može se verovati da novi režim nije bio naročito popularan. U svakom slzgčaju, trajao je vrlo kratko. Turci su budnim okom pratili promene i sultan je odlučio da ukloni i poslednji


ostatak srpske države. Došao je s velikom vojskom pred grad i počeo zahtevati predaju. Mladi despot i njegov ujak, zaplašeni od sultanove sile, pristali su izgleda da predaju grad pod uslovom da se oni slobodno povuku; 20. juna 1459. sultan Mehmed II dobio je u ruke Smederevo, a na Bo- sance je pala teška ljaga izdaje.

Bosanskog kralja i njegovog brata naročito žestoko je osuđivao Matija Korvin. On je tvrdio da su Bosanci za novac prodali Turcima tvrdi grad do kojega mu je bilo toliko stalo. Kajao se čak zbog svoje odluke i slepom Ste- fanu Brankoviću je oduzeo neko imanje što je odbijao da Smederevo preda Ugrima, zaboravljajući da je sam odustao od traženja grada uzdajući se u bosanskog kralja. Glasovi o bosanskoj izdaji su se raširili po čitavoj Evropi i kralj Tomaš je imao dosta muke da uveri papu Pija II, koji je još toga proleća tražio da se u Bosnu šalju krstaši i pomoć, da je Smederevo moralo da se preda iz nužde. Uputio je odmah u julu 1459. svoje poslanike na sabor u Mantovu, tražeći pomoć i pokazujući spremnost da i dalje ratuje protiv Turaka. Tom rrilikom je od gospodarice Milana dobio 300 ratnika, koji su preko Ankone poebačeni u Bosnu. U samoj zemlji, da bi pokazao svoju odanost hrišćanskoj stvari, započeo je s progonima bosanskih patarena.


Očigledno su već bili sazreli uslovi za likvidaciju oslabljene i izolovane bosanske crkze. U poslednjim godinama se „krstjani“ všpe i ne osećaju u Bosni. Oko sredine XV veka je pokrštavanje bosanskog stanovništva uzelo velikog maha. Nisu ga sprovodili samo franjevci, za koje je hvarski biskup, inače dobro upoznat s bosanskom situacijom, tvrdio da pred njima jeretici iščezavaju „kao vosak pred vatrom“, već i pravoslavno sveštenstvo, koje je u međuvremenu takođe prešlo u ofanzivu. Negde na teritoriji bosanske države, verovatno u zemljama Pavlovića ili hercega Stefana, došlo je čak do konkurentskog sukobljavanja pravoslavlja i katoličanstva u bopbi o duše bosanskih vernika. Bosanski franjevci su se 1455. žalili Ivanu Kapistranu, a on je te žalbe prenosio papi, da ih raški mitropolit sprečava da pokrštavaju one koji su držali patarensku veru, tako da mnogi umiru „izvan vere“, jer neće da prime pravoslavlje. Već je pomenuto da je i herceg Ste-^ fan pomagao delovanje pravoslavne crkve i da se predstavljao kao pravoslavac. U svakom sluča^. i u onim delovima hercegove zemlje gde su patareni bili rašireni došlo je do pomeranja na štetu bosanske crkve. U Goraždu,

gde je 1441. neku vlast vršio Gojsav gost, dignuta je 1454. pravoslavna crkva, u Foči, gde je takođe bilo jedno upori- šte jeretika, nalazilo se uskoro posle turskog osvajanja imanja mileševske mitropolije. U oblastima prema Pri- morju i inače nije bilo patarena, sem oko Nevesinja i oko gornje Neretve.


U kraljevoj zemlji su franjevci bili za čitavo vreme favorizovani. Tomaš im je davao zavisne ljude, poklanjao prihode i olakšavao rad. U jednom izveštaju se kaže da po manastirima ima „nebrojeno konja“ kojima se služe fratri kada treba negde dalje deliti crkvene milosti. Na kraljevom dvoru su franjevci i njihove starešine držali važne pozicije i služili kralju u njegovim vezama s papstvom i hrišćanskim državama. Zbog toga je teško pove- rovati u Tomaševa jadanja iz maja 1456. da ga maniheji ometaju da stupi u otvorenu borbu s Turcima. On nije bio ni- šta jači posle tri godine kada se ipak usudio da ih progoni.

Kraljeva akcija protiv patarena, koja je trajala skoro dve godine, veoma je slabo poznata. Nema nikakve sumnje da se više nije radilo o pokrštavanju pristalica bosanske crkve, za to nije bila potrebna nikakva nasilna akcija, već o pokrštavanju „krstjana" i bosanske crkvene jerarhije. Izgleda da je sve počelo time što je kralj naredio da se patareni moraju pokrstiti ili napustiti njegovu zemlju ostavljajući svu svoju imovinu. Mnogi su pod pritiskom prihvatili katoličku veru, ali neiskreno. Takvim „la- žnim hrišćanima“, pokrštenim silom, pripisuje se da su docnije pomagali tursko osvajanje Bosne. Cenilo se da je oko dve hiljade patarena pokršteno, dok je 40 prebeglo u zemlju hercega Stefana gde nije bilo progona. Kralj Tomaš je zaista otimao patarensku imovinu. U jednom od ranih turskih deftera zabeležena je neka zemlja koju je „pro- kleti kralj“ oduzeo „krstjanima" i podelio seljacima. Tro- jicu članova bosanske crkvene hijerarhije, kojima poznajemo imena, ali na žalost ne i dostojanstva koja su imali u crkvi, kralj je vezane poslao u Rim početkom 1461. Tamo je po nalogu pape Pija II kardinal Torkvemada izradio sistematsku abjuraciju koju su tri istaknuta krstjanina prihvatila, odričući se zabluda pobrojanih i pobijenih u 50 tačaka. Papa ih je pokrštene i na izgled pridobijene poslao natrag u Bosnu, ali je već putem jedan pobegao hercegu Stefanu, odbacivši, bez sumnje, svoje odricanje iz- nuđeno pod pritiskom. Ali bez obzira na skriveno neza- DOVOJBSTVO pokrštenih patarena i na izvestan broj K O J I je utekao od nasilnog menjanja vere, bosanska crkva je akcijom kralja Tomaša bila razorena. Papski legat, biskup Ni- kola Modruški, koji je u Bosni ooravio 1461. i 1463. govori o „herezijarsima koji su bili protiv volje pokršteni11, da- jući time jasno svedočanstvo da je nasilno


preobraćanje obuhvatilo čitavu crkvu od dna do vrha. Zbog toga nije nimalo čudno što se u docnijim izvorima patareni više ne pominju. Putopisci s početka XVI veka znaju na teritoriji Bosne samo za katolike i pravoslavne, osim islam- skih osvajača. Nekoliko desetina „pravih krstjana i krstjanica“ je ostalo još neko vreme u hercegovoj zemlji, gde se o njima starao uticajni Radin Gost. Staroj veri je ostao odan i izvestan broj seljačkih porodica; na njih se u prvo vreme turske vlasti proširio naziv „krstjani“. Ušavši u sklop drugih verskih zajednica, neki su očuvali pobrkane i mutne uspomene na svoje nekadašnje verovanje.3

Kralju Tomašu nije ni proganjanje jeretika povratilo ugled poljuljan predajom Smedereva. Uskoro mu je štaviše, stavljeno na teret jrš jedno ozbiljno ogrešenje o hrišćan- ske interese. U junu 1459. herceg Stefan zabeležio je uspeh u nadmetanju oko cetinske oblasti time što je zauzeo va- žan grad Čačvinu u blizini Sinja. Mada je grad bio osvojen od nekog kastelana koji se dugo i s mukom opirao pritisku s raznih strana, ipak je kralj Tomaš našao da su time povređeni njegovi interesi, verovatno zbog ppava koja je polagao na baštinu Talovaca. Zahtevao je od hercega da mu preda grad, a ovaj je opet izjavljivao da bi radije Čač- vinu dao Turcima nego kralju Tomašu. Na to je — po jednoj tužbi — bosanski kralj naveo Turke da napadnu i pustoše hercegovu zemlju. Takva optužba, koja je poticala svakako od hercega, stigla je u Rim i navela papu Pija* II da izda nalog da se katolički kralj i borac protiv jeresi eksko- municira, ukoliko se pokaže da je to istina.


Do kraljevog isključenja iz crkve nije došlo mada su, kako izgleda, optužbe protiv njega bile osnovane. Turci su zaista u jesen 1459, tokom novembra i decembra, pustošili hercegovu zemlju. Tom prilikom je bio paljen i opustošen i manastir Mileševa. Strah je zahvatio i vlastelu u ne- posrednoj okolini Dubrovnika, a herceg je uzaludno po- kušavao da nabavi oružje i najamnike. Tursko haranje je iskoristio i Stefanica Crnojević, nekadašnji saveznik, a docnije ogorčeni protivnik hercegov, da i sam provali u okolne oblasti. Pohvatane hercegove podanike je predao

751 СКМА ЋИРКОВИЂ.

S. 'Kirgsović: IstoriJa srednjovekovne bosanske države turskoj posadi u Medunu. I u ovom ratu je herceg Stefan bio prepušten sam sebi. Veze koje je održavao s papom i hrišćanskim državama nisu mu donele nikakvu stvarnu pomoć. Nije mu zato preostalo ništa drugo sem da se izmiri s Turcima. Sredinom decembra 1459. stigle su mu „dobre vesti1' s Porte i Turci su ubrzo napustili njegov}' zemlju.Posle konačnog^pada srpske despotovine, Turci su postali susedi bosanske državne teritorije duž čitave njene granične linije na istoku. Osim Moreje koja je bila pred padom potpuno odsečena, i otpornih gnezda u Zeti i Alba- niji, oslonjenih na mletačka uporišta na jadranskoj i jon- skoj obali, sultan Mehmed II nije više imao ni zemljišta dostojnog velikih osvajačkih ambicija, ni protivnika spo- sobnih za drugo sem da se manje ili više žilavo brane. Putevi turske ekspanzije vodili su u Bosnu, Ugarsku i Vlašk}'. Bosna je čak, izgleda, u sultanovim planovima imala podređeno mesto. Već decenijama u vazalnom polo- žaju, ekonomski eksploatisana haračima i izvlačenjem srebra iz njenih bogatih rudnika, ona je privlačila osvajača još samo kao tle s kojega se moglo prodirati dalje u Dal- maciju i Furlaniju na putu za Italiju, kojoj je stremila neobuzdana ambicija sultanova, i s kojega su se otvarali novi pristupi ka Ugarskoj. Jasno se to opaža po gradovima i oblastima koje je oduzimao ili zahtevao pre konačnog 'osvajanja Bosne. Četiri grada koje je počeo tražiti ubrzo posle osvajanja Carigrada bila su izabrana tako da drže pod kontrolom središte kraljevine i otvaraju puteve prema Dalmaciji i prema Ugarskoj. Od početka 1460. sultan se opet vratio ovoj politici stvaranja isturenih uporišta time što je zatražio od kralja Tomaša i dobio prelaze preko Save za Srem i Slavoniju. Pod tursku vlast je time došla severoistočna Bosna: Usora zatim Srebrnica i njena oholina, Zvornik i Teočak. Nije isključeno da su Turci na ovu oblast polagali pravo zato što je nekad bila pod despotovom vlašću. Nešto docnije je sultan počeo od hercega zahtevati sasvim isturenu Čačvinu, kojoj je bez sumnje bila namenjena u zaleđu Dalmacije ista ona uloga koju je Hodidjed igrao u Bosni. Ali herceg, koji je olako izjavljivao da bi taj grad radije dao Turcima nego bosanskom kralju, nije ipak lako popuštao. Pogotovu što je još jednom bio napadnut tokom 1460, i što je morao, kad je izostala pomoć bana Hrvatske i Dalmacije, da otkupi SVOJ mir velikom sumom od 40.000 dukata. Postao je tada svestan „da se pri- bližuje vreme kad će me — kako je poručivao Veneciji —proždrati kao i tolike druge vladaoce i gospodare, jer naše granice nisu ni velike planine ni velike vode, ne mogu ga (sultana) svojim bogatstvom zasititi nitm mu se svojom silom odupreti“. Od tada je počeo da vodi odluč- niju i nepomirljiviju politiku prema Turcima.


Kralj Tomaš i herceg, suočeni s neminovnošću turskog osvajanja, tražili su pomoć, brinuli se sasvim prak- tično o tome gde će naći utočišta kad bude kucnuo odlučni čas, ali nisu nalazili puta i načina da srede svoje među- sobne odnose. Izgleda da se među njima rasplamtela mržnja, koja je sprečavala svako razumno delovanje. Uzalud je Ve- necija preporučivala izmirenje kao najpreču meru za ja- čanje odbrambene snage, i slala svoje ljude kao posrednike u Bosnu. Sve do smrti kralja Tomaša u julu 1461. izmirenje nije bilo postignuto.

Kralj Tomaš je završio život pod dosta nejasnim okolnostima. Već kod savremenika su kružile priče da je To- maša ubio brat Radivoj u saglasnosti sa Stefanom Toma- ševićem. U docnijoj tradiciji ispletenoj oko ovog doga- đaja dobili su mesta i sultan Mehmed i kralj Matija, od koga bi, navodno, potekla inicijativa za ubistvo. U svakom slučaju, kralj je u junu 1461. poboljevao i tražio lekara iz Dubrovnika, a to je dovoljno da pobudi nevericu i prema najranijim glasinama o neprirodnoj smrti, koje je pribe- ležio puškar Jerg iz Nirnberga.

3. PAD BOSNE


Iščezavanje kralja Tomaša s pozornice balkanske politike nije imalo nepovoljne posledice na stanje Bosne. Može se čak reći, ma koliko to neobično zvučalo, da je nestanak kralja pomogao raščišćavanje i sređivanje situacije. Pretposlednji Kotromanić na bosanskom prestolu je bez sumnje predstavljao ličnost punu protivrečnosti i ne- doraslu zadacima svog tragičnog vremena. Izazivao je divljenje savremenika svojom lepotom i plemenitim držanjem i u isto vreme budio prezir svojom nepostojanošću i ne- dostatkom hrabrosti. I u njegovoj politici su se neprestano smenjivali veliki i patetični gestovi sa sitničavim zahvatima i sumnjivim kompromisima. Usled prevrtljivo

g

ДИНАР КРАЉА СТЕФАНА ТОМАШЕВИЋА.


DINAR KRALjA STEFANA. TOMAŠEVIĆA, DRUGA STRANAdržanja on je na kraju svog života izgubio poverenje Ugar- ske i krugova koji su podržavali ideju krstaškog rata, produbio jaz koji ga je delio od hercega, progonom patarena i nasilnim krštavanjem izazvao prigušeno nezadovoljstvo u svojoj zemlji i svim tim podrio i onako nedovoljne snage za odbranu od neminovne turske invazije.

Njegov sin i naslednik Stefan Tomašević je pokušao. dosta naglo da izvuče svoj deo države iz izolovanosti i imobilizma. Na prvom mestu je postigao mir i slogu sa hercegom Stefanom i time omogućio ujedišavanje bosanskih snaga. Pažnjom prema svojoj maćehi Katarini, hercegovoj kćeri, i jednim poslanstvom pridobio je starog hercega i obezbedio njegovu naklonost i podršku. Odmah se obratio i papi Piju II patetičnom porukom, koja je retorski ulep- šana ušla u papine memoare, tražeći da mu se pošalju kruna i biskupi, oružje spremljeno za kpstaški rat i mo- leći, takođe, da ga papa preporuči ugarskom kralju i po- radi na udruživanju bosanskih i ugarskih vojnih snaga. Pokazalo se, međutim, da je u apelu bilo stvari koje nisu lako išle jedna s drugom.

Papa je izišao u susret kraljevoj molbi u pogledu krune i poslao svoga legata koji


je u novembru 1461. krunisao novog kralja „uz pristanak i najveće oduševljenje i radost svih velikaša i gospode kraljevstva“, kako je javljao sam kralj. Hercega je na svečanosti krunisanja zastupao mlađi sin Vlatko s vlastelom. Bosna se našla potpuno ujedinjena na ovoj poslednjoj svečanosti kp^nisanja različitoj od svih ranijih po papskoj kruni i papskoj intervenciji. Ali baš taj zakasneli pokušaj da se bosanskoj monarhiji pribavi sakralni oreol stvorio je i papi Piju II i kralju Stefanu nezgode u odnosima s ugarskim kraljem Matijom Korvinom. Ugarski kralj je smatrao da su tim činom po- vređena prava ugarske krune i da je bosanski kralj nedo- stojan papske milosti zbog predaje Smedeoeva i harača koji je platio sultanu. Tražio je čak da papa opozove svoje postupke u korist bosanskog kralja.

Osim toga, kralj i herceg imali su teškoća i sa hrvatsko-dalmatinskim banom Pavlom Sperančićem, koji je odmah posle Tomaševe smrti zauzeo jedan grad bosanskog kralja. Bio je to nastavak starog neprijateljstva između To- maša i novog hrvatsko-dalmatinskog bana. Udruženi kralj i herceg su već krajem leta 1461. imali ozbiljnu namerz' da osvoje banove gradove. Herceg je prikazivao stvari tako kao da ta akcija niJe bila uperena protiv ugarskog kralja, jer je on dobio dozvolu da napadne bana zbog toga što mu je, uprkos kraljevom naređenju i datom novcu, uskratio pomoć u vreme turskog nalada. Ovom napadu se suprotstavila Ve- necija, strahujući da bosanska gospoda dobiju Klis i Ostro- vicu i da ti gradovi važni za odbranu Dalmacije padnu u turske ruke.


U svakom slučaju, ovi osvajački planovi prema Hrvat- skoj nisu nepovoljno uticali na sređivanje odnosa s Mati- jom Korvinom. U pravcu pomirenja s Ugarskom delovao je papa Pije II na jednoj strani i kral> Stefan na drugoj. I upravo kad se Matija Korvin umirio pod uticajem vara- dinskog biskupa Ivana Viteza, stiglo je u Budim i poslanstvo iz Bosne. Pregovori nisu išli lako, ali je na stav ugarskog kralja delovala velika potreba za novcem, da bi mogao otkupiti ugarsku krunu koja se nalazila u rukama cara Fridriha III. Kral> Stefan, a po svemu izgleda i herceg, dali su Matiji pomoć, i on je na kraju pristao da primi u milost bosanskog kral>a, tražeći da mu bude veran i poslušan i da ne plaća harač sultanu.

Tako je u proleće 1462. Bosna obnovila veze s državom koja je jedino mogla pružiti stvarnu pomoć u slučaju turskog napada. Već tada se znalo da je na Porti doneta odluka o osvajanju Bosne. Kralj i herceg su tražili na sve strane pomoć. Neprekidno su bili u vezama s papom i on se trudio da se u zemlju uputi što više krstaša i oružja i stalno je imao svoje legate na bosanskom dvoru. Preko Du- brovnika su Bosanci vodšš pregovore i sa Skenderbegom i pozivali ga da dođe lično u pomoć s vojskom. Izdejstvo- vana je čak od Venecije dozvola da pređe preko njenih teritorija. Kod hercega su boravili i poslanici Ferdi- nanda Aragonskog; naslednika kralja AlLjonsa, ali od njega se malo moglo očekivati zbog unutrašnjih ratova u južno- italijanskoj kraljevini. Venecija se držala veoma rezervisano i na apele za pomoć savetovala da se kralj i herceg uzdaju u svoje sjedinjene snage i da se oslone na ugarskog kralja. Ostali hrišćanski vladari su učestvovali sasvim platonski i tražili da prvo regulišu razne svoje razmirice pa da se tek onda okrenu protiv Turaka.Dok je u odnosima s okolnim hrišćanskim svetom bilo učinjeno možda sve što se tada moglo učiniti, u samoj Bo- sni su otporne snage bile ozbiljno nagrižene. Već u svojoj poruci Piju II kralj Stefan se žalio da Turci iz svojih tvrđava mame bosanske seljake obećavajući im slobodu. Oči- gledno je pojačavanje eksploatacije zajedno s tegobama rat

TURSKO OSVAJANjE BOSN

-


Enih vremena navodilo zavisne ljude da u stabilnom režimu tursklh osvajača očekuju poboljšanje životnih uslova. Po- sle szih velikih turskih uspeha, postignutih za kratko vreme, stvorilo se verovanje da su u ratu nadmoćni i ne- pobedivi tako da je tek mali deo sveta mogao iskreno verovati da se Turcima može stati na put. Strah je ljude pri- siljavao da se predaju Turcima. U kritičnim trenucima je došlo do izražaja i skriveno nezadovoljstvo silom pokr- štenih patarenskih starešina. Kralj Stefan, prema tvr- đenju jednog upućenog savremenika, želeo je da što više ljude veže uz sebe darovima i počastima. Davao je zbog toga i tvrde gradove ljudima koji nisu bili dostojni poverenja, čak i bivšim „herezijarhama“.

Najveće udarce jedinstvu Bosne, u danima kada se ona spremala na možda beznadežni otpor, zadao je hercegov sin Vladislav. On je još 1461. došao u ponovni sukob s ocem, ali je spor tada izglađen. Međutim, već u proleće

1462. porodični razdor je buknuo ponovo. Njegove klice su se nalazile još u sporazumu o pomirenju između oca i sina posle rata 1452—1453. Herceg je tada obećao da će za života podeliti zemlju sinovima, ostavljajući mali deo majci za njeno izdržavanje. Izgleda da je tada dogovor shvaćen tako da će herceg unapred


podeliti zemlje i gradove, da bi se znalo šta će kome pripasti posle njegove. smrti. Vladislav, koji je dobio za izdržavanje tri grada u istočnom delu hercegove zemlje, počeo je zahtevati polovinu očeve zemlje. Dubrovčani su pokušali da posreduju i postignu izmirenje, ali je sve ostalo bez uspeha. Vladislav se tada obratio Porti i molio sultana da mu da deo očevine, jer ga je otac navodno prognao. U maju se već ovo pitanje raspravljalo na Porti, a tokom leta je Vladislav lično otišao sultanu i obećao 100.000 dukata, tvrdeći da će taj novac pozajmiti od Venecije i Dubrovnika. Mehmedu II je ceo slučaj dobro- došao da bi pojačao razdor u Bosni. On je Vladislavu dodelio „što poiska od zemlje očeve“ i dao mu trupe s kojima će svoj deo očevine zauzeti! U septembru 1462, u hercegovoj zemlji zavladao je strah od Turaka, ali je sultan zbog pojave ugarske vojske na Dunavu povukao svoje trupe. Posle toga je počeo da ucenjuje hercega. Tražio je sada da on dadukata ili tri grada — Čačvinu, Mičevac i Klobuk. Utvrđenja su i ovoga puta izabrana tako da omogućuju prilaz Dubrovniku i Dalmaciji. Uz to je još zabranio hercegu svaku vezu s.papom i Venecijom

.GRAD KLjUČ, GRAVIRA IZ KURIPEČIĆEVOG PUTOŠ1SA, 1531.

Herceg je sve to odbio, jer je u to vreme kralj Matija obećao da će zajedno s kraljem Stefanom i hercegom poći protiv Turaka, ne čekajući da oni napadnu Bosnu. Ugar- skom kralju, međutim, bilo je potrebno veoma mnogo vremena da se taj pohod spremi, a početkom 1463. se već znalo da je pohod za tu godinu namenjen Bosni, Dalmaciji i Dubrov- niku. Još jednom su poleteli pozivi za pomoć iz Bosne, ali još pre nego što su odjeci stigli osvajačka vojska je stupila u dejstvo.

Prvi napadi su bili upereni protiv hercegove zemlje. U njima je učestvovao samo deo sultanove vojske dat u po- moć Vladislavu, verovatno pod komandom nekog od namesnika iz bosanskog susedstva. Ta vojska je potukla hercega na reci Breznici i dovela na vlast Vladislava. On je marta 1463. javljao Dubrovčanima o „zadobijan>u gospodstva“. Na to se nadovezao veliki sultanov pohod u maju 1463. Izgleda po svemu da je prvi deo turskog ratovanja za račun Vladislava uputio i glavni pohod neuobičajenim putevima. Herceg se docnije žalio na svoga starijeg sina da je doveo Turke u Bosnu putevima kojima oni nikad ne bi mogli proći.

Sultan je svoju vojsku podelio. Jedan deo je poslao na Savu da spreči kralja Matiju Korvina da dođe u pomoć Bo- sni, s jednim delom je sam pošao da opseda Bobovac, dok je beglerbega Mahmud-pašu Anđelovića poslao pod Jajce, gde je u poslednje vreme najčešće bila kraljevska rezidencija. Kralj Stefan, međutim, nije tu čekao Turke, već je pošao dalje na zapad. Mahmud-paša, kome je, po vestima osmanlij- skih hroničara, bilo povereno da uhvati kralja, obavešten o kraljevom kretanju, pošao je na Ključ i u podgrađu razbio vojsku koju je Stefan imao uz sebe. Kralj se zatvorio u tvrđavu, ali nije dugo pružao otpor. Kao nekad u Smede- revu, sporazumeo se s pašom da preda tvrđavu pod uslovom da bude pušten. Beglerbeg, međutim, predao ga je sultanu a ovaj „nije hteo ni da ga pogleda, već je dao da mu se odrubi glava“. I ostala utvrđenja, jedine tačke gde se mogao pru- žiti otpor, pala su uglavnom na sličan način bez veće borbe. Negde je posada pobegla još pre dolaska Turaka, a većinom su gradovi predavani iz straha za život, na obe- ćanje da će branioci biti pošteđeni. Ponegde su Turci predaju postigli obećanjem timara.

Hercegovu zemlju sultanov pohod nije zahvatio onom silinom kao kraljevu Bosnu. I tu je dobar deo kastelana, po hercegovim rečima; izdajom predao gradove. Jedan savremeni izveštaj kaže da je u kraljevoj i hercegovoj zemlji sultan osvojio 117 gradova. Mada je sve to bilb osvojeno bez velikih bitaka i napornih opsada, sultanova vojska je ipak zapala u teškoće i vrlo žurno napustila Bosnu. Sultanove trupe su stradale od oskudice hrane, u junu su konji bili polumrtvi od gladi. Sredinom meseca sultan se preko Srbije vratisu u Tursku, ostavivši posade u osvojenim gradovima. Od napada na Dubrovnik i provale u Dal- maciju morao je odustati.

U ovom velikom turskom pohodu nisu svi delovi bosanske državne teritorije podjednako prošli. Dok je kraljeva zemlja sva osvojena, a ist-o tako i’ zemlja Pavlovića, teritorije hercega Stefana su ostale pošteđene u onom delu koji je ležao od linije Gacko, Nevesinje, JBubuški prema Pri- morju. Herceg je isto tako sačuvao ne samo svoju glavu ukrcavši se u mletačku galiju, već i znatan deo vojske, koja se, verovatno, sklonila u Primorje. U svakom slučaju, on je pokazao izuzetnu sposobnost i odlučnost u sprovo- đenju protivofanzive čim se turska glavnina povukla iz Bosne. U najtežim danima u toku juna došlo je do pribli- žavanja između Vladislava i hercega Stefana i sporazuma po kojem je herceg ustupio sinu jednu četvrtinu svojih zemalja. Početkom jula je već hercegovo ratovanje protiv Turaka bilo u tok)>\ Sredinom meseca je Vlatko zauzeo Ključ kod Gackog, a odmah zatim je Vladislav javio o osvajanju JBubuškog. Zatim je postepeno vraćen grad za gradom, tako da je sredinom oktobra herceg mogao tvrditi da je povratio svu svoju zemlju osim tri grada, a i za njih je bio uveren da će ih potčiniti, ukoliko ne bi Turci došli s velikom vojskom. Njegov mlađi sin Vlatko je čak prešao u oblast Pavlovića i tamo osvojio šest gradova, među njima verovatno i Borač, zatim je otrgao Turcima tri grada u zemlji Kovačevića, od kojih je jedan bio blizu Srebrnice. Uz to je sasvim na zapadu delovao i Ivaniš Vlatković i, nesumnjivo, takođe postizao uspehe.

U međuvremenu se jače nego ikad ranije stvorilo ra- spoloženje za jednu veliku akciju protiv Turaka, jer se činilo da je postao neposredno ugrožen čitav krug hri- šćanskih zemalja, a pre svega Venecija. U Republici je prevagnula ratoborna stranka i već za vreme turskog pu- stošenja u Bosni mletačke galije su imale uputstvo da priskaču u pomoć gradovima koje bi Turci napali. Na drugoj strani je kralj Matija Korvin boravio u blizini granice, ali nije ulazio u Bosnu usled nedostatka dovoljnih snaga ili bojazni da će sultan provaliti i u Ugarsku. U svakom slumaju, on se pripremao za dalje ratovanje. U julu se izmirio sa carem Fridrihom [II, priznavši Habzbur- govcima pravo da naslede Ugarsku ako umre bez naslednika, i u isto vreme je počeo pregovore o savezu s Mletačkom

Republikom. U septembru je sklopljen savez po kojem je trebalo da Ugarska ratuje na kopnu a Republika na moru i sa svojih poseda u Dalmaciji i Moreji. I krstaški planovi pape Pija II su time dobili značajnu podršku. Papa je u oktobru 1463. objavio krstaški rat i radio na tome da u Italiji prikupi vojsku iz svih zapadnoevropskih država i na mletačkim brodovima zajedno s duždem krene na veliki pohod.

Izgledalo je da su prilike veoma povoljne za obnavljanje bosanskog kraljevstva, jer se uprkos tragičnoj pogibiji bosanskog kralja i turskom zauzima:nju gradova nije smatralo da je Bosna nepovratno srušena. Već u avgustu 1463. neka grupa bosanske vlastele tražila je u Veneciji pomoć „za ponovno zadobijanje kraljevstva Bosne“. Ova nepoznata vlastela je očekivala da će je Venecija primiti pod svoju vlast i da će preko nje uspostaviti veze s hercegom Stefanom. Republika se nije jače angažovala oko toga, ali je obećala podršku tome „poduhvatu“.

Zadatak obnavljanja bosanskog kraljevstva je najnepo- srednije stajao pred ugarskim kraljem, usled tesnih veza Bosne i Ugarske. Matija Korvin se ubrzo

pojavio kao naslednik kralja Stefana, svoga vazala, i početkom oktobra

1463. započeo pohod protiv Turaka u Bosni. Većinu svojih snaga on je posvetio Jajcu i ubrzo zaposeo podgrađe, ali se turska posada povukla u grad i tamo neočekivano dugo branila. Nije poznato gde je još sve delovala kraljeva vojska, u svakom slučaju nju su savremenici ocenjivali kao pri- lično malobrojnu.


Dolazak Matije Korvina u Bosnu dao je novi polet borbi hercega i njegovih sinova. Oni su tokom septembra prebrodili još jednu krizu izazvanu novim zahtevima Vla- dislava za reviziju ranije podele hercegovih zemalja. Ne priznajući pravo najmlađem bratu Stefanu, rođenom iz jednog od docnijih brakova hercegovih, Vladislav je za sebe tražio trećinu očevih zemalja, pošto ostala braća nisu izdvajala svoje delove. Strahujući da se ne ponovi razdor i da Vladislav ne pređe opet Turcima, Venecijanci su poslali jednog svog vlastelina da posreduje. Herceg je unapred pristajao na odluku mletačkog poslanika, a ovaj je zauzeo stav u korist Vladislava, pa je i herceg, mada protiv volje i strahujući od reagovanja mlađeg sina Vlatka, popustio tako da je napravljena nova povelja o podeli zemlje na tri dela. Od toga vremena se u dubrovačkim izvorima javljaju podaci o mestima pod posebnom Vladislavljevom jurisdikcijom. Herceg i Vladislav su se u novembru pri- družili kralju Matîji Korvinu, dok je Vlatko nastavio da ratuje u istočnim oblastima. Tamo je početkom decembra potukao jednog turskog pašu i pobio mu ili zarobio oko tri hiljade ljudi.

Vladislav se okrenuo zapadu i posle jednog dosta ne- zgodnog perioda ratovanja pod mletačkom zastavom, koje je pretilo da pomuti odnose među saveznicima, prišao potpuno ugarskom kralju. Početkom decembra, kralj Matija ga je primio u red ugarskih velikaša i potvrdivši mu posede obdario ga još Ramom, Uskopljem, Livnom i tvrđavama Pro- zorom i Veselom Stražom. Sve su to bili nekada gradovi i župe bosanskog kralja oslobođeni od Tupaka. Kod Jajca je došlo i do sastanka između hercega, Vladislava i kralja Matije. Tada je bilo dogovoreno da će kralj Matija pomoći hercega i da će poslati svoje posade u najviše ugrožene hercegove gradove na istoku. Herceg je pružio pomoć kralju kod osvajanja Jajca i govorio da je čuo da sultan ljutito izjavljuje da je zbog hercega izgubio ovaj grad, a ne zbog ugarskog kralja. Posada u Jajcu se najzad predala sredinom decembra 1463. Tada je popustio otpor i u izvesnom broju drugih opsednutih utvrđenja. Govorilo se, verovatno s velikim preterivanjem, da je 60 gradova došlo u ruke ugarskog kralja. Svakako je pao


Zvečaj u kojem je među posadom bio i Konstantin iz Ostrovice, docniji autor poznatog spisa o Turcima.

Krajem 1463. bile su znatnim delom popravljene posledice katastrofalnog bosanskog poraza iz m^ja i juna te godine. Od Zvečaja i Jajca duž gornjeg Vrbasa i Rame, a zatim severnim i istočnim granicama heocegovih zemalja, pružala se linija koja je bosansku državnu teritoriju delila na turski i slobodni deo. Veći deo je bez sumnje ostao izvan turskog domašaja, ali je u sultanovim rukama ostala središna i istočna Bosna s rudnicima, gradovima i važnim utvrđenjima. Nije se obistinila venecijanska nada da će obnavljanje Bosne ići lako, ali se pokazalo da su se tekovine Osvajača dosta brzo rušile. Očekivalo se, uostalom, da će se ratovanje u sledećoj godini još uspe- šnije produžiti.

Početkom .1464, međutim, kralj Mataja nije pokazivao veću aktivnost. U isto vreme je postalo jasno da je i organizovanje velikog krstaškog pohoda podbacilo. Već u Ita- liji stvari nisu tekle po papinim željama. U Francuskoj ni kardinali kisu bili raspoloženi prema pohodu, dok je burgundijski herceg ostao pasivan, uprkos svojim rašfš obećanjima. Ipak su u Italiju stizale


grupe krstaša iz raznih zemalja, ali bez opreme i organizacije jedne ozbiljne vojske. Papa je odredio Ankonu kao mesto odakle će vojska krenuti, a Dubrovnik je trebalo da bude prva etapa pohoda. Tu su iskrsle teškoće usled nedovoljnog broja brodova i mletačkih pokušaja da pohod osujete. Dubrovčani su uslove u svojoj okolini slikali najcrnjim bojama, kako bi ratno poprište udaljili od svoga grada. Oni su kao i Venecijanci smatrali da je najvažnije i najefikasnije ratovanje ugarskog kralja koje nije dovodilo u pitanje njihovu kožu. Naj- zad se, smrću pape Pija II u avgustu 1464, čitav dugo i s mukom pripremani poduhvat potpuno izjalovio. Mletački brodovi su napustili Ankonu, a krstaši su se raspršili na sve strane.

U međuvremenu su Turci ponovo pre^zeli inicijativu. U junu je u Bosnu upala jedna manja turska vojska i doprla pustošeći i paleći sve do zaleđa Splita, dok je sultan za to vreme sakupljao veliku vojsku kojom je trebalo da povrati izgubljene pozicije u Bosni. U prvoj polovini jula 1464. stigao je pod Jajce Mahmud-paša Anđelović i započeo dugu opsadu grada. Nešto docnije se opsađivačima pridružio i sam sultan Mehmed II. Za vreme ovog turskog pohoda uništeno je sve što je dotle postigao Vlatko Her- cegović svojim ratovanjem. Stradale su i heocegove zemlje u oblasti Drine. U avgustu se Vlatko sklonio ranjen na dubrovačku teritoriju. Uskoro za njim došao je kao begu- nac i knez Đurađ Čemerović, koji se ranije držao u gradu Veletinu na gornjoj Neretv.i. Istureni hercegovi gradovi na istoku su se i tada održali, mada im nije stigla obe- ćana pomoć od kralja Matije.


Ugarska posada u Jajcu se junački držala pred turskim naletima. Početkom septembra su se proneli glasovi da se približava ugarski kralj s vojskom. Sultan je tada pokušao još s jednim jurišem i kad se i on završio bez- uspešno napustio je opsadu. Pobacao je u reku četiri velika topa izlivena pred gradom i počeo povlačenje. Kralj Matija Korvin koji je dotle skupio snage za novi pohod nije pošao prema Jajcu, već je ofanzivu preneo na severo- istok Bosne. Zauzeo je Srebrnik i neke druge gradove u Usori i pokušao da dobije Zvornik. Delovi ugarske vojske su prodirali sve do Srebrnice. Ugarski pohod se zaustavio kod Zvornika, usled žilave odbrane turske posade. Ovoga puta su Ugri morali ustuknuti, kao nešto ranije Turci pod Jajcem. I njihovo povlačenje su savremenici tumačili kao bekstvo. Posle uoga je naišla zima i zaustavila dalje operacije. Rezultati ratovanja oko Bosne u toku 1464, uprkos svemu, nisu bili naročito nepovoljni. Pred novim turskim pohodom eu očuvane uglavnom tekovine iz prethodne godine, a ono što je izgubljeno na severoistočnim hercegovim granicama nadoknađeno je u Usori od strane kralja Matije. Pitanje je bilo da li još ima snage za na- stavljanje akcija i čuvanje stečenih uporišta. Više nije bilo nade u novi veliki krstaški pohod, ugarski kralj je bio u stalnoj novčanoj oskudici, a opadalo je i ratničko oduševljenje Venecije.

Uporedo s tim je buknuo novi razdor u hercegovoj porodici. Vladislav je već u jesen 1464. bio u vezama s Por- tom i uputio je svoje poslanstvo rumelijskom beglerbegu. Početkom sledeće godine su i hercegu stigla neka pisma s Porte, a ubrzo zatim je planulo novo neprijateljstvo iz- među oca i najstarijeg sina. Već prvog marta 1465. herceg se tužio da su u „neslozi većoj no ikad“. Opet su se Vene- cijanci i Dubrovčani zauzeli da povrate slogu u hercegovu porodicu, ali bez uspeha. I ovoga puta je svađu započeo Vladislav, nije poznato kakvim novim zahtevima, a živo je u raspri učestvovao i Vlatko, pošto su svi bili na okupu u oblasti Neretve. Herceg je tražio da se ostane pri uslovima ranijeg pomirenja, Vladislav se protivio i razdor više nije bio smiren.


Herceg Stefan se najviše osetio ugroženim na istoč- nim granicama svoje zemlje i uporno tražio od kralja Ma- tije pomoć za svoje gradove na toj strani. Ugarski kralj se te godine nosio fantastičnom mišlju da s vojskom od

СЛОМ БОСАНСКЕ ДР ЖАВЕ 774

ljudi dođe u hercegovu zemlju i odatle počne ratovanje protiv Turaka. Tokom leta i početkom jeseni se govorilo o njegovom dolasku na Primorje. Pronosili su se glasovi, pre svega u Veneciji, da Matija u stvari hoće da dobije u ruke hercega zbog njegovog ogromnog novca. Vero- valo se, sasvim bez razloga, da herceg ima milion zlatnika. Govorilo se isto tako da je između kralja Matije i hercega postignut sporazum, po kojem će čitava hercegova zemlja biti predata Ugrima, dok bi herceg dobio u zamenu Zagreb i posede u Ugarskoj. Teško je reći šta je od toga bilo istinito. Najpouzdanije izgleda tvrđenje, koje potiče iz hercegove okoline, da je aprila trebalo da ugarska vojska primi gradove na turskoj granici — Soko, Tođevac, Samo- bor i JUTleševac, i da je kralj Matija obećao da će otići u Beograd da bi sprečio novi veći napad na Bosnu.

Ništa od toga nije ostvareno, jer je početkom leta 1465. Isa-beg Isaković započeo sa osvajanjem hercegove zemlje. Nije poznato šta je dalo povoda da se otpočne ova akcija. Vidi se da je bes Porte bio uperen u prvom redu protiv Vladislava, ali prilikom osvajanja Turci njisu gledali šta je čije. U avgustu su već došli na domak Du- brovnika, a u septembru je okolno zemljište već bilo u njihovim rukama. Tursko zemljište se dodirivalo sa dubro- vačkom granicom. Hercegu je posle toga, po svedočanstvima savremenika, ostalo još samo nešto zemlje u Primorju. Delom su ti ostaci bili oko donje Neretve, a drugim delom su ih sačinjavali grad Novi s Risnom i neposrednom oko- linom. Vladislav se sa svojom sestrom, bivšom kraljicom Katarinom, sklonia na dubrovačko ostrvo Mljet. Herceg je tih kritičnih dana svojim nedoslednim držanjem sejao nepoverenje između Venecije i Ugarske. Još ranije je bio ovlastio splitskog kneza da u slučaju opasnosti posedne Krajinu da ne bi pala u turske ruke. Kad je ovaj to učinio u vreme turskog osvajanja, herceg je bio nezadovoljan i tek krajem godine dao svoj pristanak. Strahovao je da će ga zarobiti ugarska vojska koju je sam bio izmolio od kralja Matije i koja je decembra 1465. stigla u oblast donje Ne- retve. Bio je to odred od oko 5.000 konjanika pod komandom Jana Vitovca, bana Slavonije i ugarskog velikaša Janoša Rozgonjija.


Zauzimanjem najvećeg dela hercegovih zemalja sultan Mehmed II je učinio drugi krupan korak na putu osvajanja Bosne, pa ipak baš tada se odlučio na.jedan ustupak sasvim neuobičajen u dotadašnjoj turskoj osvajačkoj praksi. Pred kraj 1465, on je postavio vazalnog kralja u Bosni. Izbor je pao na jednog Kotromanića, Matiju, sina nekadašnjeg pretendenta Radivoja Ostojića, turskog vazala, a u poslednjim danima turskog neprijatelja. Jedan savremenik je ovaj sultanov potez protumačio željom da pridobije Bosnu kojoj se moglo učiniti da ima „svoju staru vladu“. A to je bilo potrebno zato što sultan nije mogao da osvoji Jajce, a bez Jajca ne može da drži sigurno ni Bosnu. Tako je došlo do zanimljivog preokreta: bosansku kraljevinu nije obnovio kralj Matija Korvin, koji je držao da je posle smrti Ste- fana Tomaševića bosansko kraljevstvo prešlo na njega, te je privremeno postavio samo „gubernatora Bosne" i banove u Jajcu i Srebrniku, već sultan koji je i srušio kraljevinu Stefana Tomaševića. Postupak Mehmeda II se može razumeti samo tako da je i pod tupskom vlašću ostalo domaće vlastele kojd je usled nezadovoljstva ugarskom politikom bila spremna da na posredan način čuva turske pozicije. Izgleda da se mala teritorija vazalnog kralja prostirala u oblasti Lašve. O njegovom delovašu nemamo nikakvih vesti. Jedino nam pomeni u Dubrovniku prili- JKOM davanja poklona pokazuju da se održao na vlasti nekoliko godina. Poslednji put je pomenut 1471.

Herceg je u to vreme preživljavao svoje poslednje dane. On se sklonio u Novi i odatle održavao vezu sa zapovednicima ugarske vojske koja je došla u lomoć. Sredinom februara je čak došao u Dubrovnik da se lično sastane s njima. Tražio je da se iz Ugarske dovede 3.000 vojnika na njegov trošak i od Dubrovčana da ga pomognu u izdržavanju ovih ratnika, pokušavao da još jednom stupi u veze s Tur- cima i upućivao istovremeno svoje poslanike napuljskom kralju Ferdinandu. Pored svih pregovora s Ugrima pokazivao se nepoverljiv prema njima i na drugoj strani od Ve- necije tražio sklonište ako ga opsednu u Novome. Dalje je nudio Novi i Risan Venecijancima i tražio u zamenu posede na drugom mestu. Venecija je prihvatila pregovore i ponudila čitavo


ostrvo Brač i kuću u Splitu. U martu se herceg razboleo, ubrzo zatim tražio od Dubrovčana da prime njegovu imovinu; 21. maja 1466. izdiktirao je svoj testament u kojem je skoro potpuno zaobišao Vladislava koga je do poslednjeg dana osuđivao što je „doveo velikog Turčina u Bosnu na smrt i uništenje sviju nas“, a sutradan je umro.

Hercega je nasledio mlađi sin Vlatko, kome je palo u deo da još jednu i po deceniju čuva bedne ostatke velike zemlje svoga oca koja se u ovo doba počela nazivati Herce- govina. Vlatko nije dugo mogao pomišljati ni na kakav pokušaj obnavljanja svoje vlasti u nekadašnjim očevim zemljama. Morao se zadovoljavati time što je oslonjen na Veneciju branio ono što je ostalo izvan turske vlasti. Teškoća je imao s bratom Vladislavom, s kojim je od ranije bio u zavadi, i sa porodicom Vlatkovića, koja se vra- ćala u svoje nekadašnje zemlje i otrzala ispod vlasti drugoga hercega. Vladislav je u prvo vreme posle očeve smrti bio plaćeni mletački zapovednik u Bosni, ali se u svojoj pre- vrtljivosti ubrzo okrenuo južnoitalijanskom kralju Fe- rantu Aragonskom. Ustupio je njegovim poslanicima dva ne- kadanja hercegova grada, jedan je verovatno bio Visući u kojem se uoči smrti starog hercega držao Radič Banović, nekadanji vlastelin Pavlovića. Na mletačku intervenciju Ferante se povukao, ali je docnije povremeno pomagao hercega Vlatka. U zapadnom delu slobodne Hercegovine je situacija bila sasvim konfuzna. Oko Počitelja su se držali Ugri, u neposrednom susedstvu je delovao splitski knez, a oko Krajine, koju je Venecija bila samo privremeno posela, i gradova Imotskog, Vrgorca i Visućeg otimali su se Vlat- kovići i herceg Vlatko. Na kraju su se Vlatkovići učvr- stili u Krajini, dok je herceg imao još 1467. Imotski i docnije ponovo dobio u svoje ruke Visući.


Kralj Matija Korvin od 1466. punih nekoliko godina nije vodio ofanzivniju politiku prema Turcima. Time su šanse za obnavljanje bosanske države naglo opale. Od Tu- raka osvojeni deo Bosne je bio kao klin uvučen između ugarske teritorije na severu i još neosvojenog pojasa na jugu, koji se prostirao od Kotora i Dubrovnika preko donje Neretve, Krajine i Završaja do Jajca. Džajslabiji deo te linije je bio prema ostacima Hercegovine. Tu se ona gotovo jedino i menjala. Neposredno posle smrti hercega Stefana u turske ruke je pao Blagaj, omiljena rezidencija Kosača, a 1468. Ključ, koji se uporno držao odsečen od preostalog dela hercegove zemlje. Vlatko Hercegović je tu vodio akcije manjih razmera i u jedan mah čak zarobio turskog vojvodu Ahmeda i odveo ga u Novi.

Ubrzo se ipak pokazalo da je tu bila najslabija tačka celog pojasa kojim su bili okruženi turski posedi. Herceg Vlatko nije dobijao nikakvu stvarnu pomoć, iako su se njegovi saveznici nalazili i dalje u ratu s Turcima. Ve- necijanci su mu jedva, i to vrlo neuredno, isplaćivali dohotke na koje je imao pravo u Veneciji i Kotoru i povremeno mu doturali izvesnu količinu žita i soli. S ugarskim kraljem nije imao skoro nikakve veze, dok su mu Du- brovčani neprekidno pravili smetnje odbijajući ili odla- žući da mu predaju novac iz zaostavštine hercega Ste- fana. U takvim uslovima, Vlatko je nalazio da je za njega najpogodnije da preorijentiše svoju politiku i on se po- četkom 1470. izmirio s Turcima. Sultanovi poslanici su za Vlatka i njegovog mlađeg brata iznudili isplatu očevog novca, a on je učestvovao u turskim represalijama protiv

S. Ćirković: Istorija srednjovekovne bosanske države

VIŠEGRAD. GRAVIRA IZ KURIPEČIĆEVOG PUTOPISA, 1531.

СЛОМ БОСАНСКЕ ДРЖАВЕ 783

dubrovačkih trgovaca i pokušavao da zaokret u politici iskoristi protiv braće Vlatkovića s kojima se neprekidno gložio.

Turci su baš tada postali ofanzivniji. U jesen 1471. su osvojili tvrđavu Počitelz na Neretvi u kojoj se ugarska posada držala skoro šest godina. Te i sledeće godine su preduzimali velike provale u Hrvatsku, slovenačke zemlje i Istru; 1470. su izdvojili hercegovu zemlju iz dotadanjeg bosanskog sandžaka i osnovali posebni sandžak sa sedištem u Foči.

22*


Na drugoj strani, i kralj Matija je učinio 1471. krupan korak, obnovivši bosansko kraljevstvo, naravno u onim okvirima koji su bili pod njegovom vlašću. U početku on nije mislio na takav korak, već je, kao što je rečeno, tražio od Dubrovčana da na njega prenesu sve što je pripadalo Stefanu Tomaševiću. Pa i sada nije postavljanje kralja izvršio u interesu Bosne već da rasturi jaku opo- ziciju koja se protiv njega digla u Ugarskoj. Važnu ulogu je u njoj igrao velDkaš Nikola Iločki, te ga je Matija pridobio i vezao za sebe učinivši ga, uz saglasnost ugarskog sabora, kraljem Bosne. Nikola se u jesen 1471. krunisao u Jajcu i šest godina vršio kraljevsku vlast. On je imao ambicija da proširi vlast i nad delom Bosne koji je bio u turskim rukama. Mada nije bio beznačajan, kao što se mislilo, nije imao dovoljno snage da potisne Turke. Tražio je veze sa hercegom Vlatkom i Ivanom Crnojevićem i upu- ćivao im preko Dubrovnika svoje poslanike. Izvesne nade js iobu 1)I11ali obnopi ofašmšk.* dslitnostm kril.i Mitmjs Korimni moole Japršetka ratoni u Češkoj m Pol.ekoj. Kra- jem 1*1711. (mkčm! je Šibpc, m oenojmo ga iočetkom eledećs: godine. Tada je i srpski desio-g Vuk 1’rgureiić, koji je zajedno s Nikolom Iločkim i Vlatkom Hercegovićem važio kao borac za obnovu balkanskih država, provalio u Bosnu opustošio Srebrnicu i Kučlat i napao Zvornik.

Čim se osetilo da Ugri teže daljim ratovanjima u Bo- sni, sultan je pribegao opet postavljanju bosanskog kralja, da bi paralisao uticaj Nikole Iločkog. Ovoga puta je oda- bran Matija Vojsalić, jedan od potomaka Hrvojevih. On, međutim, nije bio zadovoljan turskim imenovanjem, već je preko Dubrovnika stupio u vezu s Matijom Korvinom da bi ga i on priznao. Kad su Turci za to saznali opseli su šest gradova ovog turskog vazalnog kralja. Matija Korvin je zato poslao kaločkog nadbiskupa i Stefana Batorija u pomoć opsednutom Vojsaliću i oni su ga krajem juna 1476. oslobodili. Nije poznato, na žalost, ni šta je bilo s njegovim gradovima ni s njim lično. Više se u izvorima ne pojavljuje. Na ugarskoj strani, naravno, ok nije ni mogao pretendovati da bude kralj Bosne, jer je to već bio Nikola Iločki. Već sledeće godine je i on umro i time se zavr- šava istorija . obnovljenog bosanskog kraljevstva. Na bosansku krunu se nije zaboravilo ni pred kraj veka, još 1490. se u pregovorima između Matije Korvina i cara Fri- driha III pravila kombinacija da vanbračni sin Matijin Ivaniš Korvin postane

22*


kralj Bosne i Hrvatske. Ali već i pre toga i posle toga, u borbama oko ostataka bosanske državne teritorije koje su trajale sve do početka XVI veka, samostalna bosanska državna tradicija nije igrala nikakvu ulogu.

Poslednji samostalni ostatak nekadašnje bosanske države predstavljala je oblast hercega Vlatka Kosače. On se ubrzo odvojio od Turaka, naročito od kako mu je mlađi brat Stefan prešao Turcima i postao Ahmed Hercegović. Potisnuo je Vlatkoviće iz Neretve i Krajine, izmirio se s Dubrovčanima i spremao za ofanzivnije delovanje. Po- vratio je naklonost Venecije i vezao se tešnje uz napuljski dvor ženidbom s Margaretom Marcano, unukom kralja Alfonsa. Ozbiljne pomoći nije dobio ni kad je saopštio svoju nameru da zarati protiv Turaka i obnovi svoju državu. Dobijao je savete da pre svega dobro čuva gradove koji su sada pod njegovom vlašću, a da krupnije planove veže za opštu hrišćansku akciju u koju se neprekidno verovalo.

Kada se saznalo za ratne namere kralja Matije Korvina, Vlatko je počeo da se priprema na akciju sopstvenim snagama. Uskoro posle ženidbe 1474. izmirio se s bratom Vla- dislavom, koji je duže vremena boravio u Ugarskoj i dobio od kralja Matije 22*


posede u Slavoniji s gradovima Velikim i Malim Kalnikom.

Saveznika je dobio i u svome zetu Ivanu Crnojeviću. S njim zajedno Vlatko je preduzeo pohod 1476, u prvoj polovini godine kada je Turke u Bosni napao Vuk Grgurević i kada je došlo do odmetanja Matije Vojsalića. Kako je on sam docnije prikazivao stvari, stanovništvo ga je pozi- valo i on se s Ivanom Crnojevićem i njegovih 3.000 ljudi uputio u unutrašnjost gde mu se sve potčinjavalo, tako da je očekivao da će za kratko vreme osloboditi čitavu Herce- govinu. Odjednom ga je napustio Ivan, navodno iz straha da ga Vlatko ne zarobi. Posle toga se pohod završio katastrofalno, oslobođena mesta su se vratila pod tursku vlast a Turci su hercega gonili sve do Novog. Ipak mu je posle toga sultan nudio da osvoji zemlju Ivana Crnojevića. Za- tim se jedno vreme primirio i odbijao uporno mletačka posredovanja za mir s Crnojevićem.Još jednu ofanzivnu akciju je preduzeo posle smrti sultana Mehmeda II. Provalio je u proleće 1481. u Bosnu, na poziv stanovnika i verovatno ohrabren prošlogodišnjom akcijom Vuka Grgurevića i ugarskih banova koji su prodrli do Sarajeva i opljačkali grad, Pomoći sa strane nije dobio, tako je u junu potučen i jedva se izbavio u Novi. U Novome je imao 400 ugarskih vojnika, koje je u pomoć poslao Matija Korvin. Kako su se posle Mehmedove smrti i drugi krajevi aktivirali, u Zetu se vratio iz Italije Ivan Crnojević a takođe i vođe Arbanasa. Sultan Bajazit je posle pobede nad bratom Džemom odlučio da potpuno li- kvidigra ostatke Hercegovine, zbog potencijalne opasnosti koju su Novi i njegova luka mogli predstavljati u slučaju nekih zamašnijih akcija. Taj zadatak je dobio hercegovački sandžak-beg Ajaz. — On je u novembru 1481. opseo Novi u kojem su bile dve kule — gornju su držali Ugri a donju bliže moru herceg Vlatko. Napuljski kralj Ferante je na vest o opsadi poslao u pomoć dve galije i jedan brod s hranom, a kralj Matija Korvin još hiljadu ljudi. Nešto su potajno pomagali i Dubrovčani izlažući se velikoj opasnosti. Grad se verovatno mogao dosta dugo braniti, ali je Vlatko neposredno pre 14. decembra 1481. odustao od 22*


borbe. Sposo- ban ranije da provaljuje duboko u tursku oblast, on sada nije našao odlučnosti da se brani iza utvrđenih zidova. Kada je ugarsko pojačanje od hiljadu ljudi već bilo na domak Novog, on je pristao po sporazumu s Ajaz-begom da preda svoju kulu i pođe s porodicom u Tursku. Time je sam svojom voljom prekratio život poslednje slobodne i samostalne tačke koja je ostala od bosanske države

22*

./

NAPOMENE I PRILOZI

NAPOMENE

RAZVOJ ISTORISKOG PROUČAVANjA SREDNjOVEKOVNEBOSANSKE DRŽAVE

Literatura: N. KaJojs^s, Vge \Jo1sćId51ep Oat$1e11ipdep &et Se- $sMsć1e Vo$pGep$, ZpAozôtzsćipdep 19 (1960) 146—163.

1 Maigo Ogđ1P1, II tedpo Le dI 51arg ćoddl sottoiatpep1e AeŠ ZsćgaustG, Rezago, 1601.

2 SNassoto sI R1e1go Gîssap, Soršzo Nz1teIo s1edI appaI (I Ka^za, Uepegja, 1605.

3 O izvorima Orbinijevim up. N. Radojčić, Srpska istorija Mavra Orbinija, Beograd, 1950, 41—53.

4 Up. V. Ma2igats, Ggiop sGidtoâskod ć1$1othka Jakoâ [îkate^Gsa, Kagos1pa zŠppa 8 (1924) 121—153.

5 Joappez 1-is1i5, Oe tedpo Oa1taIae e( StoaIae Š)t1 $eh, At51:e- 1os1at1, 1666.6 1oapp18 1.isi 1p5stGrIope Ba1taIsae, No1ae ad Metopa1e RaiP s1e Rai1o. Io1ae as! Ra1asIšp Gizsit... UepeŠz, 1673.7 Skoro doslovno je prepisana iz Dikanža istorija Bosne u spisu SagoI s1i Ggezpe BotJpJ s!i

Sap§e( ŠuthsgLt ueSiz e( poît, Ivana Totke Saskog. Up. N. Kas1ojb1s Oge giGsćNd$1ep Oatz1e11ipdep 152-153.

8 O Vitezoviću up. V. K1a1s, 2GUO( I d.je1a Rau1a NŠeta UIego^hsa, 2aegeć, 1914.

9 I.. A. SeććagsI, SezsćGsMe s1et KeGsće Vozpgep ipv. Eata, u Se- 5sć1sć1e s1e5 Ke1sćez Čpeagp ip<1 <1eg s1aši uegćips!epep 31aa1ep II, ê1r21b, 1780.

10 Kratka SrblGi, RassGi, Bosnnj i Ramg>1 kralevstvt> istorgd 1793.

O Rajiću up. N. Radojčić, Srpski istoričar Jovan RajiN, Beo- grad, 1952.

M. Zsćppek, RoŠGzsće Oe&sćGsćGe sKopGdte1sć$ Vo&pGep ipL Kata uot. J. 867 đ!5 1741, \U1ep, 1787

СИМА •Б.ИРКОВИЂ.791

.G. X. Rejas2eU1sć, ŠZGOGŠ Zegugae zei soIodša XIII &e $(aGi gedt e( geIdšpi Zeg^gae,

ak ehogsOo a<1 /gpetp, 5Gg;e a zaesi1o VII. as! XV, So1osae, 1797. Bosni je posvećen dvanaesta razgovor.11 Jovan Rajić, Istorija raznih slavenskih narodov, najpače Bol- gar, Horvatov i

Serbov I—IV, Beč 1794.12 J. Sć. Epee1, SezsćGrMe uop 3etĐGep ipA VozpGep, Na11e, 1801.13 Delo se vezuje za ime D. Farlatija iako ga je u stvari zasnovao Rć. ŠseriI, a dovršio

J. So1e!l. B. Rag1a11—J. So1eI, ŠutGsitp basgit I—VIII, UepeŠb, 1751—1819, Up. i Assezzgopez e1 sottesIopez aIŠupsit Zasgit (1e1 R. B. Rag1aI aisôge J. So1eI, es1. R. ViNs, Zirr1ešep1o a1 ViIeŠpo sI agsćeo1oeJa e b1opa (1a1ta1a, 5rŠ, 1910.

14 Građa za ovo delo se čuba u Zagrebu, zatim u Padovi up. M. Zatp- §a1oU1S, SgaLa ga „ŠuNsit zasgit" zasiâpa i RaLoš, 2ćogšk N1bŠg1J5ko2 1P51.11i1a JA21J 3 (1960) 419—431; a jedan deo i u ve- necijanskom Mizeo Soggeg, kako je upozorio M. Pantić, Prilozi KJIF 28 (1962) 268.

15 RćŠrriz ać Ossć1eu1a, ErIote Ve1izŠit VozpepzGz rgogpp- sGae, 1765.16 Značajniji njeni predstavnici su M. Nedić, M. Batinić, J. Je- lenić.17 Jukićevo interesovanje za bosansku istoriju dolazi do izražaja i u časopisu

VozapzkG rgGja1e1j I—III (1851—1861) koji je sam ispu- šavao.18 A. Maikov, IstorJl serbskago lzika po pamltnikam. pisan*ik kirilicek), e svkzi s

istorgep naroda, Moskva, 1857; srpski prevod T>. Daničića: A. Ma&kov, Istorijl srbskoga naroda, Beograd, 1858, 1876*.

19 I. Kiki1je\g16, 1gâb.sG Gg IzNpa g roê1ja ćozapzkŠ, Agk1\' ga ro- uje51p1si ji80b1auepbki 2 (1852) 1—34.

20 R. M1k1o51sć, Mopitpep1a begćGsa $res1apIa ć«ÔJtat 5egć1ae, Vo- bpae, IadizI, U1eppae, 1858.

21 M. PJpcić, Spomenici srpski I—II, Beograd 1858—1860.22 V. K1a1<5, Rou(eb( Vozpe bo rtorazI kta1je^zNja, 2aegeć, 1882.

O Klaiću up. J. Šidak, Enciklopedija Jugoslavije V (1962) 252—253 sa bibliografijom najvažnijih radova.

23 V. K1a1s—I. VojpJb1S, SezsćGsć1e ôp Voztep, 1_,e1r218, 1885, mađar- ski prevod: Iaeu Veszkegek 1890.

24 O njemu up. V. Novak, Franjo Ranki, Beograd, 1958, bibliografija

radova Račkog: V. 2a§ogbku, Rgapdojb NaskJ e1 1a gepa155apse

5s1ep1Šîe e1 ro1Šîe (1e 1a SgoaIe (1828—1894) Rag15, 1909, 231—242.25 Prvi put objavljeno u Radu 7—10 (1869-1870), drugo izdanje u zborniku u spomen Račkog: Vogđa JigpGć 31oiepa ga dtga^pi peo<1gl- zpoz1. VodotpŠ G ra1aget, Posebna izdanja SAN 1-HHHU11, Beo- grad, 1931.

' 28 B. Petranović, Bogomili. Crkea bosanska « krstjangs, Zadar, 1867. Shvatanje Petranovića je podrobno izneo J. b1s!ak, RgoŠet „bozapzke stkê“ i paZoj Gzsotgodga/1j1 o<1 Re1gapo^gsa b.o S1i$sa, Ka<1 259 (1937) 38-45.

29 Rad Ruvarca na bosanskoj istoriji je posebno prikazao V. Ćo- rović, Glasnik Istorijskog društva u Novom Sadu 5 (1932) 220—228. Bibliografija Ruvarčevih radova: N. Radojčić, Spisak radova Ilariona Ruvarca, Spomenica Ilariona Ruvarca, Novi Sad, 1955, 151-161.

30 O Kovačeviću up. V. Ćorović, Godišnjica Nikole Čupića 34 (1921), 289—306 sa bibliografijom Kovačevićevih radova, 302—304.

31 Up. Spomenica Stojana Novakovića, Beograd, 1923, bibliografija, u Godišnjaku SAN 24 (1910) 316—109.

СИМА •Б.ИРКОВИЂ.792

32 Up. Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka s. v.33 Up. V. SogoU1s, L/aispg ga<J 2etpa1jzkod tigeja, S1a$mk 2eta1jzko2 tigeja 26 (1914) 3—19, i

M. MapsPs, Š$1oNja1 7.eta1j$kod tigeja Kga1;eg>Gpe Jido$1a^Gje i Zatajeî, Zrotešsa i rgobJautl 50-§osN- §pje§ orz1apka 2eta1jzko8 tigeja, Zagajeuo, 1938, 9—11. G. Čremo- šnik, Rad Zemaljskog muzeja u Sarajevu na historijskoj nauk,i posle oslobođenja, JIČ 1 (1935) 243—245.

34 K. 2ar1a1a, Rged1eA $ad.tGaja „S1aztka 2eta1jzkob tigejaa i Za- gaje\gi o<1 1889—1937 eo<1.

(I—H1LH), Zrotep1sa i rgob1a\li..., 55—93; 0(1 1938—1952, V. Nopović, Glasnik Zem. muzeja 8 (1953) 423—150.

35 Up. J. ZJs1ak, Sio Tgiće1ka: pjedou gijo* I ta&, N1b1;opJ5k1 gđog- pgk 4 (1952) 103—110 sa beleškom o bibliografiji njegovih radova.

36 Up. N. Kas1oj<M<$, Kop$1apIp Jo$Gr Ltebek, Nagos1pa 51appa 6 (1923) 193—216. Bibliografiju do 1904. su izdali J. Nadu—B. Cvjetko- vić, Trudovete na Konstantin Jireček, Periodičesko spisanie 66 (1905).

37 Bibliografija Radonićevih radova: Istoriski časopis 5 (1954— 1955) 443-461.38 O Ivićevom životu i radu up. N. Radojčić, Istorijski časo-

pis 2 (1950—51) 386—387, sa bibliografijom radova 387—395(P. Ivić).

39 Up. V. Sopts, V1apoje ZGapoje^gs, Ji§ob1ouep5k1 15(:opj5k1 <5a50- R18 4 (1938) 1—39. Bibliografiju je izradio K. Regouhs, S1a5šk 1z1og1J5ko8 <1gi51ua i №)Uot Zas1i 11 (1938) 160—192.

40 Bibliografija radova do 1956: Zbornik Matice srpske, serija društvenih nauka 13—14 (1956) 327—347.

11 Ne postoji, na žalost, tačan popis Ćorovićevih radova, izbor najvažnijih daje sa kratkom biografijom R. Samardžić, Eps1k1o- resIJa Ji80b1aU1je I.

42 Up. V. Nouak, Eetbo 5Š6, 1,je1;or15 JA21J 54 (1949) 362-443 sa bibliografijom. Spisak radova daje i J. Šidak u predgovoru tre- ćeg izdanja RtedGeLa ro^jezN ćtâ{$kod pato&a, 2a§geć, 1963.

43 Pregled radova i mišljenja o bosanskoj crkvi s gledišta svoga tadašnjeg shvatanja problema dao je J. 51Jak, Rto61et „(zo$ap$ke stkê" i pa§oj ŠotGodtaJGC od, Regtapo^Gsa s1o S1i$sa, Kas! 259 (1937) 45-125.

44 Istorija naroda Jugoslavije I, Beograd 1953, 515—564. Bibliogra- fija radova Mihaila Dinića (do 1959), Zbornik radova Vizan- tološkog instituta 6 (1960) 230—236.

45 Kratak pregled razvoja proučavanja bosanske crkve daje IstoriJa naroda Jugoslavije I, 573—575, i J. $1s1ak, RtoŠet \>oditI&Nja i Vozt, 2eo<1ju1p8kJ sazor^z 9 (1955).

ОБРАЗОВАЊЕ БОСАНСКЕ ДРЖАВЕ (Х-ХП в.)

V. SgaHepaieg, Sge§og^getobšk. 2,eo<1oU1P5k1 bavorjz 12—13 (1958—59) 313—325 sa bibliografijom Čremošnikovih radova.Prva glava

Izvori

1 Najbolje izdanje je SopzâŠte Rogrćugoeepkiz Be a<±gšt51gaps1o 1trepo, e<1. Su. MoJauszhk, ep^Cbć (;gap51aiop đu K. J. N. Jepktz, Vis1arez(; 1949. U okviru velikog poduhvata Vizantološkog instituta, B. Ferjančić je dao prevod i veoma iscrpni komentar onih delova carevih spisa koji se odnose na istoriju jugoslovenskih naroda: Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije, tom II, obradio B. Ferjančić, Beograd, 1959. Tu je i pregled dosta obimne literature o vrednosti sgšsa O narodima za istoriju jugoslovenskih naroda.

2 Pokušaj V. Mo§ta„ G,je1orG5 Rora Oik1jatpa, 2aegeb, 1950, 25—27, da dokaže da je Rodoslov nastao upravo 1149/50. ostao je bez ubedljivog rezultata.

3 Najbolje izdanje, mada sa priličnim manama, priredio je G. ZŠs, ê(orG5 Rora Oik1jatpa, Veoegas!, 1928. To izdanje pruža sve če- tiri sačuvane redakcije spisa: latinsku, italijansku, fragmen- tarnu staru hrvatshu i njen prevod na latinski. U uvodnoj stu- diji i komentarima spomenuta je starija literatura. Šišićevo izdanje je preštampano: Ljetopis Popa Dukljanina, priredio, napisao uvod i komentar dr V. Mošin, Zagreb, 1950. Izdanje sadrži i prevod na savremeni srpskohrvatski jezik i pregled literature do 1950. Posle toga se pojavila rasprava N. Kas1ojs1s, O paj- 1attjet obeCki Vatzkod goAozGoâ, Seipje, 1951.Jo. Stpapp, ErIote tetit ab Joappe e( A1ehgo SotpepGz de$1agit, es1. A. Mešeke, Voppae, 1836.


5 5sprôgez getit NipdatGsatit 1etrote s!isItp geditpsJie 8(GgrGz Atra<Iapae de&1atit, e<1. 5gep1re1egu I., Vis1are51, 1938.storija Bosne, Beograd 1940, 51—93: G, bšs, Št$ka irgpâ i Oa1tas\jh g Rapotp, Iagsk1pa z1ag1pa 1 (1922) 17—22; V. Ćorović, Teritorijalni razvoj bosanske države u srednjem. veku, Glas 167 (1935) 5—9; K. Ji- reček, Romani u dalmatinskim gradovima u srednjem veku, Zbornik Konstantina Jirečeka II, Beograd 1963; R. Zkok, po1agak 51oêpa pa MebNetap, 2rŠ 1934.

/

2. JUŽNI SLOVENI

Literatura: S. Stanojević, O Južnim Slovenima u VI, VII i VIII veku, Glas 80 (1909); V. Ćorović, Historija Bosne 95—116. G. Ostrogorski, Istorija Vizantije, Beograd 19592, 90—91, 98—101,118— 121; V. SgaJepaieg, Mekaj ^rtazapj Gg <Jo5e pa$eŠê Jigtć 31o- âpou, 2§os1ou1p5kj sa8or1z 4 (1950) 23—126.1 Pregled literature o „dvostrukoj seobi“ daje B. Ferjančić, Vi- zantijski izvori za

istoriju naroda Jugoslavije II, Beograd, 1959, 39—41, 47—49, nap. 117, 148, 159, u komentaru vesti Konstantina Porfirogenita o doseljenju Srba i Hrvata.

2 O rasprostranjenosti srpskog plemenskog imena na teritoriji Bosne, sačuvana su svedočanstva iz docnijih vekova. U poveljama bana Mateja Ninoslava, stanovnici Bosne se kao „Srbi“ suprot- stavljaju Dubrovčanima koji se nazivaju „Vlasi“. JB. Stojanović, Stare srpske povelje i pisma I, 8, 9—10. U povelji bana Stjepana II Kotromanića iz 1333. kaže se da su od četiri povel»e „dvie la- tinsci a dvi srpscie", Isto 46. Još i u prvoj polovini XV v. stanovnici oko donje Neretve nazivaju se Srbi, M1k1o$1sć, Mopi- tep1a begknsa 377, a srpsko ime se upotrebljava i za deo stanov-

- nika zemalja Ivana Frankopana oko Cetine, V. bigtt, As1a StoaIsa 434. Nema, međutim, nikakvog razloga da se na ovim podacima insistira, niti da se oni prećutkuju, kao što se i jedno i drugo činilo u diskusiji o „pripadnosti" srednjovekovne Bo- sne. Čitav razvoj posebne bosanske države vodio je u pravcu stvaranja osećanja povezanosti i solidarnosti stanovništva u njenim okvirima. Otuda se naziv Bošnjani za stanovnike bosanske države javlja daleko češće od srpskog imena i potiskuje ga čak i u oblastima koje su iz sastava srpske države srazmerno kasno ušle u sklop Bosne. Jedva se može sumnjati da su i kod nas, kao i u mnogim evropskim zemljama, državne tvorevine predstavljale „kalupe“ u kojima su se izlivale narodnosti, bilo stapanjem elemenata različitog porekla, bilo izdvajanjem i individualisanjem delova iz celina istog porekla. U Bosni je takav proces prekinut turskim osvajanjem. Nema nikakve veze između karte raspro- stiranja nacionalnosti na zemljištu Bosne u XIX i XX veku i srednjovekovne bosanske države i plemenskih imena iz ranog srednjeg veka. Etnički odnosi u Bosni najnovijeg vremena izrasli su iz verskih odnosa uspostavljenih u periodu turske vlasti. Zbog toga je pitanje, da li srednjovekovna Bosna pripada istoriji jednog ili drugog susednog jugoslovenskog naroda, iz osnova pogrešno postavljeno.

3 Ova lista koju je sastavio R. 5kok, Bo1agak 51ouepa pa MesMegap bi bila daleko veća da su uzete u obzir i pozajmice koje postoje »1 u srednjem i novogrčkom, koje su mogle doći p grčkim posredstvom.

4 V. 5r. Kas1oj 1S1S, 1~a (1a1e s1e 1a sopuegzgop Ae$ Zegdez, Vugapsôp 22(1952) 253—257. Pojava hrišćanskih imena kod članova vlada- lačke porodice ne znači, naravno, da je izvršeno pokrštavanje čitave zemlje.

3. POSTANAK BOSANSKE DRŽAVE

Literatura: A. Vać^s, O rIapji Jogtpapja ztebpjoêkoupe 6ozap- zke Ltgaê, Nas1o\a Maispoe s1gib1ua Voape I Negseeoute 2 (1955) 57—79; M. Rge1oe, ZSisIje \g bozapzke rougjezi, Ouas1ebe1s1gie1 12Ueasaj UeIke S1tpa21je i 5agaje\01, Zagajeuo 1908; Lj. Jovanović, Bosia s po- netka VII do sredine XII veka, Brankovo kolo 1900 (= O progilosti Bosne i Hercegovine I, Beograd 1909, 76—173); J. RaiJeg, Kako je I kas!a

НАПОМЕНЕ 795

Vozpa rpra1a JJdatzkoj, S1abtk 2eta1]8ko8 tigeja 2 (1890) 119— 124; V. Ćorović, Ban Borić i njegovi potomci, Glas 182 (1940); N. Ra- dojčić, Društveno i državno uređenje kod Srba u ranom srednjem veku po Barskom rodoslovu, Glasnik Skopskog naučnog društva 15—16 (1936); V. Ćorović, Historija Bosne 120—164; G. Ostrogorski, Vizantija i Južni Sloveni, Jugoslovenski istorijski časo- pis 1 (1963).1 Najveći deo istraživača je saglasan da vesti o bekstvu Ljude- vitovom treba

vezati za teritoriju Bosne, razlikuJu se samo na- gađanja o tome koji*bi deo Bosne došao u pitanje. Pregled starijih mišljenja daje A. Vađ1s, O rIapji /oppggapja 62—63.

2 O imenu Bosne up. M. Budimir, Pitpep potte VagćGpiv, Glas 236 C959) 57—64. Naziv Bosna bi poticao od ilirskog imena Vasćtiz.

3 Bilo je mnogo pokušaja da se utvrdi mesto na kojem su se nalazila ova dva grada. Up. B. Ferjančić, Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije II, Beograd, 1959, 58—59 nap. 203 i 204. Rezultati, međutim, nisu nimalo pouzdani.

4 To se uzima kao nešto samo po sebi razumljivo, iako bi upravo docnije širenje imena Bosne, uporedo sa širenjem državnih granica, upućivalo na veliku opreznost. Up. V. 'B.orović, Terito- rialni razvoj bosakstse drlsave u srednjem vekuu Glas 167 (1935) 17.

5 F. Šišić, Letopis Popa Dukljanina, Beograd—Zagreb, 1928, 439— 441, izneo je neke razloge zbog kojih bi se moglo verovati da Du- kljaninova pričanja o ratovanju Časlava sa Ugrima imaju „vero- dostojnu istorijsku jezgru“. Na prvom mestu je činjenica da je ime Kuz odnosno Sćuz, koje letopisac daje ugarskom zapovedniku, poznato iz ugarskih izvora XII i XIII v. Osim toga, mesto SêIpo, kod kojeg se odigrao srpsko-ugarski boj, postoji kao Cvilin upravo u župi Drini koju je Časlaa navodno darovao Tehomilu koji se proslavio u bici.

6 Up. R. Zkok, JiGpG 31ouet » (itzkg patosI, Jieob1ouepbk1 1z1og1zk1 Sa- 5or13 2 (1936) 4—6.

7 V. SOGOU1<5, NŠopja Vo$pe 101—102.8 Nije jasno na koji način je Ugarska potčinila Bosnu. Hipoteza J. Rai1ega, Kako {

kab.a je Vo$pa rt%ra1a 1Jdat$koj, S1azgpk 2eta1j- zko§ tigeja 2 (1890) 119—123, po kojoj Ugri u- Bosni nisu zatekli državnu organizaciju, s razlogom je kritikovana. Up. B. Nedelj- ković u radu nav. u sledećoj napomeni.

9 Nasuprot ranijim istraživačima koji su smatrali da je Borić poreklom iz Slavonije, odnosno Bosne, B. Nedeljković, Postojbina prvog bosanskog bana Boriča, Istoriski časopis 9—10 (1959) 55—69, smatra, na osnovu Borićeve povelje koja se javlja među poznatim lokrumskim falsiflkatima, da je ovaj ban bio humskp velikaš.

10 Car Manojlo se u svojoj tituli nazivao, između ostalog, i baHiapkb;, oouur1kod, rooeutJhbd, hroât^bd itd. O arhaičnosti i ne običnosti ove veoma opširne Manojlove titule up. S. Ob1go§og5k1, A^(okta(ot g $atpod.t2as, S1a5 164 (1935) 100 nap. 1.

Druga glava

BORBA ZA OČUVANjE SAMOSTALNOSTI (1180-1250)

Izvori

12 1ta 214—216, RapE 1855; Honorije III: MOć Er1$1. rop1. Eot. 1, 1883; Grgur IX, na istom mestu; Inoćentije IV: E. Veg§eg, 1_«5 ge- §151ge5 (1’1pposep1 IV, I—IV, Rag15, 188—1897.3 A. Tće1peg, Ue1eta topitpep1a 31aôgit MetgoIopaIit ć1&(ot1at Ši$1tapIa I, Kota, 1863.


4 A. Tćeteh, ~\/e(ega topitep(a NG$1otGsa Nipdathat zastat Ši$(tap- Oa I—II, 1859-1862.5 Izdanje je daleko od toga da bude besprekorno, ali je, uz sve svo.te nedostatke dragoceno. Pored netačnog čitaša i sličnih omaškl, ima slučajeva da su ispali čitavi redovi. kao kod povelje kralja Stefana IV, gde je ispušteno mesto sa imenom bana Borića. ZtŠkJaz, OGrGotapbkg gbottk II, 98. Na ovaj period se odnose tt. II, III i IV.6 Lj. Stojanović, Stare srpske povelje i pisma I, Veograd—Sr. Kar- lovci 1929. Kulinova povelja je sačuvana u tri teksta, od kojih se jedan čuva u Lešingradu, a dva u Dubrovniku. U novije vreme je pokrenuta diskusija o tome koji je primerak originalan. J. Ugapa, Ra I je &a6iâp opr1pa1 g&rtaê KiNpa bala, Kas1o\'1 31ago- 51auep5koe gpbŠii 2 (1955) 9—44, smatra da nijedan od sačuvanih tekstova ne predstavlja original. S. Sgetobšk, Opdta1 roê1je KiIpa 1>apa, S1azp1k 2eta1j5koB tigeja 12 (1957) 195—213, dokazuje di je orginal isprave u Lsnjigradu.

797

7 M. Ko5, Oiđgoiasko-4gr5kg idoôp s1o &gesIpe 13-od g>eka, Glas 123 (1927) 40—65; S. Sgetobtk, Vo&ip&ke j ćitzke roê1je $te<Gpjed ieka, S1a5P1k 2eta1J5ko8 tigeja 3 (1948) 103—130.NAPOMENE

8 S. Tgiće1ka, Ma1r13 KiIpa &apa, SPaašk 2eta1J5ko§ tigeja 10 (1898) 617-622.9 Docnija čitanja: V. Ćorović, ban Kulin, Godišnjica Nikoli Ču- pića 34 (1921)

13—*1. R. ApbePs, Ke^gggja sIapja KiPpoue r1o<^g, a1a5P1k 2eta1jzko§ tigeja 15—16 (1961) 288—308; J. Kovačević, prvg* k.gesari ćirilskih potpisa na Balkanu, na istom mestu 309—316.

10 O Rajneriju up. A. Vog5(;, Oge Kagćatet, ZkiIeagČ 1953, 19—20; poslednje izdanje njegovog spisa A. Oopdajpe, 1/p Stag(e peo-tapgsćeep s1i XIII1 zges1e, 1e „1lđeg s!e diođiz rgts1ri5“, zit s1'ip {ga§tep(; <Je gCie! sa1ćage, Eota 1939. Zagrebački rukopis, možda najstariji među svim sačuvanim, objavio je O. Kp1e\ua1s1, Ujeto<1o5(ojpo51 1a1gpzkgć ggôta o bozapzkgt ktzgjapgta, Kas! 270 (1949) 190—238.

11 A. Oopdate, 1m ćgegatsćge sagćate ep PaNe, Agsć1\Adt Rga^git RgaeŠsaSogit 20 (1950). Podatke iz vrlo teško pristupačnih Dondenovih publikacija izvora saopštio je A. Bo1oujeu, Mogp ro- b,asG ga Gz1otgji peotapgćejzkod rokte(a i PaIjG g Vozpg, SNazšk 2eta1jzkob tigeja 8 (1953) 329—334.

12 A. OopsJate, La ćgetatsćge sa(ćate ep KaIe I. 1ê „Ie ćetezg Sa(ća- totit t 1;Ot6ats1Ga“, Agsćhušp Gga1git RgaesPsaSogit 19 (1949) i prilog- A. Solovjeva naveden u prethodnoj napomeni.

13 Objavio ga je N. RJeŠeg, Oge ipdatgzsće Potgtkapetrto^gpg uop gćtet Stip&ipd đgz* git Ta1atepêt-špz(ipd 1241—1242, 2ig1sć 1913, 143—146. Odlomak koji se odnosi na Bosnu preštampao je J. 2js1ak, „Ess1ezga Zs1aôta&“ g tgzgja Aotgtkapasa i Vozt, 2đogšk Šogog'- zko§ {aki11e1a i 2a§geđi 3 (1955) 39.

14 1. BAN KULIN15 Literatura: V. Ćorović, Ban Kulin, Godišnjica Nikole Ču- pića 34

(1921) 13—41; S. Ćirković, Jedan prgigog o banu Kulinu, Istoriski časopis 9—10 (1959) 71—77.

2. SUSRET HRIŠĆANSKE TRADICIJE I DUALISTIČKE16 JERESI U BOSNI

17 Literatura: R. Kask1, VodotŠ g ra(atet, Veo^gas! 1931*, 379—397; . B. Kše\â1<1, V jeto<1o&1ojpo$( 1a1Gpzkgć ggôta o bozapzkgt ktzjatta, Kas1 270 (1949) 127—144; 8. S^gkolas, Oge (zozpgzsće Kgtsće, AŠ s1e! Sop- ue§po 1p1eta2špa1e „Iopep1e sćgpIapo pe11a 51opa s1e11a s1\o11a., Kota—Pgepge 31. III — 4. IV 1963, Kota 1964, 547—575. O dualizmu uop- šte: B. Ođo1epzku, Tće VodotIz. A 31i<1u t Va1kap êotatsćaegzt, Satđg1s18e 1948; A. Vogb1, pge Ka(ćageg, 3(i((dat( 1953.1 Neobičan zblik 5egu11Pa dolazi nesumnjivo od grčkog Erek1a što ukazuje na

služenje grčkim ispravama.2 Izvorni podaci o bosanskoj biskupiji su više nego oskudni. Pretresao ih je A.

Noêg, 0«a osIotka gg roêsed ta<1a o kt§sapzkoj stJsš i Vobpg, Zrotep kpj1§a 12

Vozpe 1901.3 Najvažnija je činjenica da su bosanski monasi i monahinje ži- veli u „duplim"

manastirima, koji su po odluci Nikejskog sa-

21 S. 'Kirković: IstoriJa srednjovekovne bosanske države bora iz 787. tolerisani samo ako su ustrojeni

798

po pravilu reda svetog Vasilija. Tada je bilo zabranjeno osnivanje novih „du- plih“ manastira. Up. M. MPeIs, I „Kg51japG“ b.g Vozta a11a 1ise beg 1ogo topitpepI <I rGesga, Opep1a11a sćpzIapa apa1es1a 149, Nogpa, 1957, 55-56.

4 Stvarni uvid u stanje crkvene arhitekture z' Bosni je spreča- vala donedavna pogrešna ocena hronologije ostataka crkava. Go- tovo sve otkopane crkvene građevine su smatrane za ranohri- šćanske spomenike. Tačnija analiza pojedinih elemenata, naro- čito skulpture, pokazala je, međutim, da pripadaju periodu X—XIII veka. Up. I. Nikolajević—Stojković, Skulptura srednje- vekovnih crkava Bosne i Hercegovine, Zbornik radova Vizanto- loškog instituta 5 (1958) 111—122. Nema sumnje da će dalja istra- živanja već poznatih spomenika i dalja iskopavanja obogatiti naša znanja o crkvenim građevinama iz perioda bosanske biskupije.

5 Već od Račkog, Bogumili i patareni 414—5, učvrstilo se mišljenje da se dualistička „ess1eb1a 8s1aUote“ nalazila u Bosni iako za to nema potvrde u izvornoj građi starijoj od sredine XIII veka. Mutne vesti o katarskom „papi“ koji je boravio š Igićiz Vi1ea- gogit, SgoaIae e1 Va1taCae, šh1a Nipeagogit paIopet spominju tako ogromno prostranstvo da se ne vidi uopšte na koji se deo Balkana odnose, a uz to i ne govore o „ess1e51a Zs1aUote“. Prvi pisac koji daje bliže podatke je dominikanac 5UGreg1ib (1259), koji dualističku „essJebâ Zs1aUop1ae“ smešta u Bosnu i Dalma- ciju: š Vobpja e1 Ba1tasGa die arisZ eoz essJezJa Zs1auopJae pip- siraŠg, J. bŠak, „Ess1e$ga 5s1aôpgae“, g tpgja dotgtkapasa i Vo- $t, 2đogp1k RPogo&koe Jaki11e1a i 2aegek>i 3 (1955) 37. Očigledno,

18. • spajanje je došlo otuda što je pisac znao za jeretičku crkvu u Dalmaciji, mada je u njegovo doba Bosna bila pravo žarište jeresi. Kod Anselma se ova veza prekinula, on je znao samo za jeres u Bosni i za njega je s!e Zs1auopha, zsŠse1 s!e 1egta îe sLsIig Vobbopa, a episkop je ergzsordo Zs1aUop1e 5jue Vo55ope. Ne sme se gubiti iz vida ni Rajnerijev spisak dualističkih crkava, u kome su crkve, kako je već Ranki istakao grupisane određenim redom: „ro- &ta 5 1aIjap8k1t1, pab1au1ja 5 {gapsegktp, a gakJjibije 5 121obtgt-‘, nav. delo 414. Ess1eb1a Zs1aiote čini prelaz: prethodi joj albi- žanska crkva, a sleduje pess1e51a BaIpogšp (Ze Sop51apiporo1J“, da bi tek tada sa „ess1e51a Sgesogšp Lj1s1et“ započele grčke crkve, iza kojih dolaze slovenske: bugarska i dragovićska. „Ess1e51a Zs1aiop1e“ je tu u krugu latinskih dualističkih crkava, uprkos svome imenu. To naravno odgovara dalmatinskim gradovima, a ne odgovara Bosni. Za Italijane toga doba čitava naša obala je „Zs1aUota“ isto kao i unutrašnjost. Dualističku „ess1e51a Ba1- ta11e“ izričito spominje carigradski jeresijarh Niketa na saboru u 5at1 RbNh de Sagatap 1167. Up. A. 5o1o\'jeu, 1Uot robasg ga 131oggji peotatćejzkod rokte1a i NaIjG G Vo5pg, S1a5P1k 2eta1jbkoe tigeja 8 (1953) 330. Nema nikakvog osnova da se t^j podatak veže za Bosnu, jer „Dalmacija" za Vizantinca XII veka znači dalma-

НАПОМ.ЕНЕ 35б

19 tinske gradove. Zbog svega što je rečeno, preterane su sumnje i rezerve J. 31s1aka, NeteNbkg rokte( g o&jek ći$Šgta pa $1oêp$kot jidi, 2đogtk MaCse zgrzke ga s1gibêpe paike 31 (1962) 6—8 u pogledu jeretičkog pokreta u Dalmacijp.Bilinopoljsku izjavu nije mogao mimoići Jgijedan istraživač koji se oavio oosanskom crkvenom istorijom. Tumačena je prema shvatanjima autora o pitanju oosanshe crkve u celini. Rački, nav. delo 394, nalazio je da Je reč o monasima među koJe je prodrlo patarenstvo. U novije vreme su dva najvažnija pokušaja tuma- čenja daLi B. KteûaŠ, Ujegobozgojpozg [appzkgć ggôta o do&apvkgt ktzSjatta, KaJ 270 (1949) 127—143 i M. MPeIs, I pKgz1japG i <I Vozta a11a 1ise <1e1 1ogo topitepN <I rgegga, Ope1aIa sćpšapa apa1essa, Kota, 1957, 49—82. Prvi je u učesnicima sastanka 1203. video. „krstjane’* — jeretike dualiste, a u magistru, koji se tu spominje, djeda crkve bosanske. M. Miletić je, naprotiv, našla u izjavi samo monahe vasilijance.

6 Primeri u M. Miletić, nav. delo 55. Teškoća za prihvatanje isključivo dualističkog smisla termina „krstjakšg* nalazi se i u činjenici da je u trećem krstu natpisa na crkvi Kulina bana upisano ime jednog krstjanina: se pisa Radohna krvsti-ćninć. S. TgićeŠa, Na1r1z KiPpa đapa, S1a5P1k 2eta1j5ko§ tigeja 10 (1890) 621—2. Vrlo je malo verovatno da bi to činio jedan pataren.

7 Sve je to, međutim, sasvim razumljivo i aktuelno u „duplim manastirima“ up. str. 3 nap. 51.

8 J. 5Šak, „Ess1e5Ga Zs1aôphaea 14, izneo je pretpostavku po kojoj bi bosanska biskupija bila „ge<Jout<5ka ć15kirjja“, a magistar iz Bilinopoljske izja^g bisvgup. Jedino bi navodna koincidencija između smrti biskupa, koju spominje Kazamari u svom pismu iz Ugarske, i smrti magistra, na koju „tekst upućuje“, poduprla ovu pretpostavku. Tekst, međutim, kaže samo da će „kada bude umro magister“ priori uvek ubuduće sa braćom birati novog, koga će potvrditi papa.

9 Isključivo vezivanje monaške zajednice čiji su predstavnici bili suočeni s papskim legatom 1203, bilo kao monaha bilo kao jeretika za bosansku crkvu, kakvu poznajemo iz izvora XIV i XV veka, imalo je teške posledice za razumevanje bosanske crkvene istorije. U protivrečnim podacima izjave, protivnici teze Račkog nalazili su „dokaze“ za svoje shvatanje o „pravoaer- nosti“ bosanske crkve, dok su branioci shvatanja o jeretičkoj crkvi bili prisiljeni da se dovijaju raznim problematičnim argumentima. U prećutnom prihvatanju kontinuiteta između bilinopoljske monaške zajednice i crkve bosanske je polazna tačka zabluda o specifičnom „monaškom“ ustrojstvu bosanske crkve. Nema, u stvari, nikakvog dokaza o kontinuitetu između bilino- poljskih monaha i krstjana crkve bosanske.

3. KRSTAŠKI POHODI PROTIV BOSNE I OBRAZOVANjE20 BOSANSKE CRKVE

21 Literatura: J. b1<1ak, Vo$pa I garabt <1iaI$N i rguoj ro1ošpG

22 êka, 2eosktp5k1 babor1z 6—7 (1952) 285—300; J. b1s!ak, „Ess1ezga Zs1aôtae i

G tpgja Lotgtkapasa i Vozpg, 2ćogšk gas1oua GPogoGzko^ {aki11e1a i 2a§geći 3 (1955) 11—40

23»


23 .Up. M. VagasJa, VIako^ rgoć!eš „đohop$ke sgkie", 1âz1a\ti ujezpjk 49 (1940—41) 400—402 i B. KtešaŠ, Vjegos1o$1ojpo$1, Ka<1, 270, 119—20.

1 Up. M. Dikić, Jovan Angel „d.otgpi$ 5ugt1ae“, Glasnik Isto- riskog društva u Novom Sadu 4 (1931) 301.

2 U zbirci povelja 1_o. 31ojapouJ6a, 51ate $tr$ke roêCe g rg$ta I,24 6, objavljena je prva zakletva bana Ninoslava Dubrovčanima sa datumom „1214—1217* ali je već pre Stojanovićevog izdanja M. Kos, Dubrovačko-srpski ugovori do sredine 13—og veka, Glas 123 (1927) 41, tačnije datirao „oko 1232 — aprila 1235“.

3 Pregled različitih tumačenja ovoga pisma dao je J. &Šak, „Ess1e- 51a 5s1ag)opGae i 21, nap. 14. Pomeranje težišta žalbe na odnose bana Ninoslava i hercega Kolomana nema oslonca u tekstu pisma. Stvarni problem analize teksta se nalazi u pitanju, da li se može pokloniti vera banovoj tvrdnji da su banovi po „starom običaju" po svojoj volji davali i oduzimali sela i župe. Sve što se zna o unutrašnjim odnosima u Bosni već od početka XIV veka protivreči Ninoslavljevoj žalbi.

4 Veoma štura istorija početaka bosanske crkve bi bila tek ne- što potpunija kad bismo mogli prihvatiti izvesne hipoteze o osnivačima dualističke crkvene organizacije u Bosni. Polazeći od pričanja Tome arhiđakona, e<3. Kabkg 80, o braći Mateju i Ari- stodiju, sinovima Zorovavelja, rodom Apuljcima, nastanjenim od detinjstva u Zadru, koji su kao vešti slikari i zlatari mnogo boravili u Bosni i propovedali jeretičko učenje, A. Zo]oujeU, Ujet$ko ibepje 1>o$ap$ke stkê, 2aegeć 1948, 31—32, identifikovao je Aristodija sa „Rastudijem bosanskim" koji se proklinje u srpskom sinodiku. Ovoga je opet identifikovao sa Rastudijem iz zapisa u Batalovom jevanđelju, I>j. 81ojapo^Gb, 51aggpe 18 (1886) 230—2. Taj Rastudije bi bio osnivač bosanske crkve. Identifi- kacija Aristodije = Rastudije je s filološke tačke gledišta sasvim dopustiva, kako su se izjasnili veoma kompetentni struč- njaci X. Barić i M. Budimir. Velika prepreka. međutim, dolazi otuda što isti Toma arhiđakon kaže da su se braća odrekla jeresi, a tu činjenicu, bar što se tiče Mateja, potvrđuju i savremeni diplomatički izvori. Bilo bi više nego neobično da preobraćeni jeretik bude osnivač jeretičke crkve bosanske. Kad se dalmatinski Aristodije ostavi po strani preostaje „Rastudije bosanski“, čija je uloga u bosanskoj crkvi bila nesumnjivo veća, ali sasvim nejasna. U dva rukopisa srpske redakcije sinodika, Rastudije se proklinje na drugom mestu, posle nekog Belizmenca, dok se u jednom javlja na prvom mestu. To neosporno svedoči o njegovom velikom ugledu, ali samo za sebe ne predstavlja dokaz da je bio i osnivač bosanske crkve. Glavni argumenat je A. Solovjev nalazio u zapisu i spisku ličnosti u Batalovom jevanđelju. Po- sle nabrajanja 16 imena nalazi se kratki zapis: „Se pišou pred- rečenie redove ki sou se narekli ou redB crkve g(rspodi)na na- šego Rastoudnć11, a posle toga sledi novih 12 imbna. Iz toga te.k- sta bi zaista proizlazilo da je Rastudije osnivač nekog „reda crkve“. Međutim, J. Šidak, je pokazao, up. V. Mošin, Vnzantii- skii vremennik 16 (1959) 381 nap. 176 i 31ouo 6—8 (1957) 168 nap. 22,25 ■ da je tekst izdat pogrešno i da u rukopisu stoji „ki sou se narekli ou redB crvkve pre g(ospodi)na našego Rastoudi-k“. J. Ši- dak je, takođe, na osnovu reči „gospodina našeg1 izvodio zaklju- čak da je Rastudije ličnost savremena piscu zagtisa, dakle s hraja


XIII veka. V. Mošin je, opet, polazeći od datiranja redakcije sinodika 1286—1292, stavio Rastudija iz sinodika u XIII vek. I kad bismo sa sigurnošću mogli premostiti taj jaz, ostalo bi samo da je Rastudije bio istaknuti bosanski jeretik, poznat u srpskim pravoslavn>š krugovima i u tradiciji sal1e bosanske crkve. B. Kp1e\ua1s1, UjetobozSojpozS 216—7 n. 14, je, s druge strane, po- mišljao da bi osnivača bosanske crkve mogli naći u Belizmencu, koji se javlja na prvom mestu u dva rukopisa srpskog sinodika. Bio bi to veronski katarski biskup Ve1agtapda, koji je bio prisiljen da prebegne na Balkan. Ovoj identifikaciji ne ide u prilog ni fonetska bliskost imena. Traženje osnivača crkve se pokazalo, kao što se vidi, sasvim jalovo.5 M. Vagas1a, 31<1akou rgođ1et 400—102.

26 Treća glava

27 PREVLAST UGARSKE I ŠUBIĆA (1250-1322)

28 Izvori

1 T. 5t1b1k1a5, VGrGotLŠkg gdottk V, VI, VII (1907—1909).2 A. Tćeteg, Ue1eta topiteMa 51aôgitp MetgsIopaIit ćg$1opat I1i$1tapOa I, Kota, 1863, i ê!ega topišep1a ć1b1og1sa Nip§ag1at zasgat Šiz1gapia I—II, 1859—1862.3 KaCopez so11es1ogit rop!;Šsogit t Nipbag1a, Mopitep1a âI- sapa ć1z1opat geep1 Nipeapae ŠizSgapUa zeg. I I. 1, Vi<1are51, 1887.4 O Dubrovačkom arhivu up. S. Stanojević, Istorija srpskog naroda u srednjem veku I, Izvori i. istoriografija knj. 1 O izvor-ilsa, Posebna izdanja SAN SHH1 (49), Beograd, 1937, 17—38, sa ranijom literaturom. Zatim: V. GogeIs, Oibtoâskg atćgu, N151og1J5k1 gćog- P1k 4 (1951) 209—215; O. Sgetozpjk, Ro$(apak G tagôj zgrzke Š ćtâS- zke kapseGatgje i Oibto^tki, ApaN N151opJ5ko§ 1P5*Ii1a Jieo51aUep- zke akas!et1je i VićgoUp1ki 1 (1952) 73—84.5 O. SgetobP1k, 1$(otgzkG zrotetsg pibtoâbkod atćgia. Kapse1ag15k11 po1apzk1 5r151 1278—1301, Beograd, 1932.6 MopiteŠa Kadi$ta. 1l5gg KejottaIopit I—V, 2acgev, 1879—1897. Up. str. 81—62 nap. 4—7.7 M. Vaga<1a, Tgodgt$kg $rotepgsg 1—1, 1—2, II, 2abgeđ, 1948, 1950, 1952.8 5. ^.jiđGs, ^GzIpe o os1po$ajgć Jigpoda 51aêp$1ua g M1e1aske Keri- Ške I, 2aegeđ, 1868.9 Up. S. Stanojević, delo cit. u nap. 4, 172—175, i beleške M. Po- pović—Radenković, Istoriski glasnik 3—4 (1956) 111.

10 V. Makušev, Italg>lnskie arhivš i hranlgciesl vt> nih~g> ma- terialm dln slavlnskspg istorii II. NealolB i Palermo, Zapiski Imp. akad. XIX, knj. 2 (1871), prikaz Kaskod, Kas1 JA21J 18 (1872)29 205—214. G. Kabk1, 1gâ1sG 1g kt. o$ged.p)ed agknja i Nari1ji ga jido- $1oêp$ki ro^ge$1, Agkju 7 (1863) 11—71.


11 S. \Uepge1, Maduat (Ir1otpasgŠ etpIkek ag Apjoi-kot1>b1 I—III, Vis1are51, 1874—1876.

12Potiču iz mnogo docnijeg vremena, izdanje Lj. Stojanović, Stari srpski rodoslovi i letopisi, Beograd — Sr. Karlovci, 1927.

13 Životi kraljeva arhiepiskopa srpskih. Napisao arh. Danilo, e<1 V. OapgsI, 2aegeć, 1866.

14Izd. Bis1i$, Be tedpo Va1tpaIae e1 StoaIe Ićp $eh, Aš$1e1o<1atJ 1666, pristupačnije J. ZsćiâpsJleg, 5spr1ogeb gegit. ćipeapsa- git III, ‘UGpsôđopae, 1748; novije V. VtipeŠ, Rgoegatta s!e1 1. g. eJppa$10

birepoge 1877/78, 2aga, 1.878.15Up. R. ZŠs, MGća MaIje^ <1e VagĐegap1$, Kas! 153 (1903) 1—46. S.

Sge- tobtk, RtIod đGodtajgjj MGće MasIjeia, N1$1og1J$k1 gđogp^k 9 (1956)30 119—125.

1. UGARSKA PREVLAST

Literatura: V. Ćorović, Historija Bosne 205—216.1 O Mačvanskoj banovini up. M. OtJb, EpsGMoreAgja Jido$1a- tje V, $. V.

2 Up. M. Dinić, Oblasg kralja Dragutina posle Deževa. Glas 203 (1951) 61—82 i dodatak Istoriski časopis 3 (1952) 249—251.

3 S. Sgetobtk, Vo$ap$ke G ćitp&ke roê1je &teb.pjeda êka, S1a$p1k 2eta1j$koe tigeja 1 (1948) 125—127), detaljno je opisao poslednju Ninosavljevu zakletvu na kojoj se jasno opaža da je ime Nino- slav strugano i preko njega ispisano „Stepan". Čremošnik je pomišljao na eventualnog brata Ninoslavljevog, V. Mošin, NJ- 51opjbkJ hđogtk 2 (1949) 317 na njegovog sina, ali ne treba od- baciti ni mogućnost, bar isto toliko verovatnu, da je tekst po- služio još jednom docnije prilikom obnavljanja ugovora i da je tom prilikom zamenjeno ime.

4 Up. I. ONdo, Tće OotebIs Epetu: Tće Eaz1egp 31aue$ hp Tizsapu hp 1će Roig1eep1ć apsZ PLeep1ć Sep1;ipe$, 5resi1it 30 (1955) 321—366. V. Utaiet, Tg§o\apa đo$ap$k1t gođ1jet 1okot XIV ueka i Biđgou- P1ki, Apa11 Š$1opjzko8 1p$iŠ1a i BiđgoupJki 2 (1953) 125—147.

5 M. Dimić, Sote$ Sop$1apIpi$, Zbornik radova Vizantološkog instituta 7 (1961) 3—10. O borbama u Srbiji up. M. Dimić, Odnos iz- između kralja Milutina i Dragutina, Zbornik radova Vizanto- loškog instituta 3 (1955) 49—82.

2. ŠUBIĆI KAO GOSPODARI BOSNE

31 Literatura: S. Iouak, Raiao VpMgbkG, đap Ntâ1a g do$rod.at Vo$pe, 5rP1 1932, 3—32 (Preštampano iz: Ja<jgap$ka 51gaGa 2—4 (1932)); V. K1a1<^, VtI)1t$k1 kpego^G od. r1etpepa 2iđI d.o do<1. 1347., 2a&geđ 18U7.

32 Čvtvrta g lava USPON I ŠIRENjE BOSNE (1322-1391)

33 Izvo-ri


1 1-j. TćaPosgu 1z1gaG1uapja o roz1apki đozapzke ćapou^pe za pagos1- 1np obgjgot pa roue1je Kogteps15kob agćjua, S1azp1k 2eta1J5ko§ tigeja 18 (1906) 401—144 (za 11 gak51gt1-a) [= UkČbbepbsćaIPsće MI- (ePipêp 11 (1909) 237—285 = Akas1egša1 eLekegebek a 1bg1. 1is1otapu kogećb1, Vis1are51 1905 = Vobpuak ez zgegđ e1e1-z pet2es1ekgaj21 1a- pi1tapuok, ViJare51 1909; = 5(isIep gig Se5sć1sć1e Vo5p1epz ips! 5egđ1ep5 1t M1ie1a11;eg, Mipsćep—1ê1rg1§ 1914, 7—27]. Na .svim tim mestima su izdati isti tekstovi koje je priredio u stvari M. Re- šetar. Neupotrebljiva su ranija delimična izdanja S. \Uepge1a, Tog1;epe1t1 1ag I—III (1879) — i G. 5151sa, 1g agć1Ua i KogtetJi, Uje- zpjk 2eta1jbko§ agć1ua 7 (1905) 209—228. Povelje su delom nedati- rane i datumi koje je TćaPosgu stavio nisu uvek dovoljno pre- cizni Š1 tačni. Tako povelju I u izd. „oko 1322“ treba datovati 1326—1329; povelju II u izd. omaškom „oko 1223“ treba datovati isto kao i povelju I, jer su izdate približno u isto vreme. Po- velju IV „poslije 1323“ treba datovati posle 1329, jer se spominje odlazak „po gospoju“ banovu bugarskom caru (up. T. \â5h1ež5kh, 51isNa ggosIogpašsge 8 (1963) 119—120 najverovatnije 1329—30.34 Za datiranje povell V u izd. „(1323—1331)“ nema pouzdanog osls^nca. Povelja VI ima datum na kraju teksta „1331“, ali je verovatno do- dat drugom rukom docnije, kako je istakao već K. Jeriček, Istsgrija Srba I*. 228 nap. 76, i treba da stoji 1351, jer se pominje „raški car“ i aludira na rat 1350. Povelje VII i VIII nastale su u isto vreme u izd. „(1353)“, svakako na početku Tvrtkove vlade, verovatno 1353-1354.

2 Povelju Tvrtkovu za Stjepana Rajkovića iz 1370—1374, sačuvanu35 u latiničkom prepisu Pavla Ritera—VitezoviNa objavio je poslednji put J. ZMak, O ^jeto&ozôjpozI Gzrtadže đozapzkod bapa Tut1ka 51jerapi Kajko^gsi, 2ćogšk gas!oua GPogo&kob {aki11e1a i 2a§geći 2 (1954) 37—48. Povelja kralja Tvrtka za Hrvoja Vukčića iz 1380. bila je takođe poznata samo po prepisu Vitezovića, ali je nađen original i objavljen od i. TćaPosgu-ja, Kako G kaba je Ntôje rozGao êIkg ôjuoAa do&apzkg, S1a5tk 2eta1jzkoe tigeja 9 (1897) 163—172 (= \\P55ep5sćaŠ1sće MŠeIipeep 6 (1899) 284—36 290 = Ma§uag K6pu^5get1e (1897) 159—173. Popis bosanskih vlasteoskih povelja i diplomatičku analizu daje A. Solovjev, Vla- steoske povelje bosanskih vladara, Istorijsko-pravni zbornik 1 (1949) 79-105.

3 G. Mhk1oIs, Mopitep(a Betbgsa, Š1ep 1858; M. Pucić, Spomegopî srpski II, Beograd, 1860; K. Jireček, Spomgiici srpski, Spome- nik 11 (1891); JB. Stojanović, Stare srpske povelje i pisma I. Beograd— Sr. Karlovci, 1929.


37 MopiteŠa Kadizta. 1lćp PejogtaIopit I—V, 2aegeć, 1879—1897. Odluke nisu objavljivane strogo hronološkim redom, jer su pojedine knjige i fragmenti nađeni tek posle publikovanja prvih svezaka. Tom I donosi odluke iz 1306—1347, II iz 1347—1352, 1356— 1360 i dodatak 1301-1305, 1318, 1325-1336; III iz 1359-1364, IV iz1364—1379. i V iz 1301—1336. (sada po originalima, jer su prethodno odluke iz tih godina štampane po ispisima dubrovačkog kanonika Ivana Marije Matijaševića iz XVIII v.

4 Recenzije K. Jirečeka, Zbsgrnik Konstantina Jirečeka I, Beograd, 1959, 323—338 (= Sabor15 Mibea kgMo^bM bezkbćo 70 (1885) 572— 589) za I i II i AgsŠu !ig b1aU15sće RćPo1o§Je 19 (1897) za III i IV tom. Hronološke ispravke za odluke iz 1367—76. dao je M. Di- nić, O Nikoli Altomdžnoviću, Posebna izdaša SAN HS (40), Beo- grad, 1932, 38—41.5 M. Dinić, Iz Dubrovačkog arhiva I, Zbornik za istoriju, jezik i književnost srpskoga naroda XVII, Beograd, 1957.6 M. Dinić.Odluke većdž, Dubrovačke Republike I, Zbornik za isto-38 • riju, jezik i književnost srpskoga naroda XV, Beograd, 1951.7 Preostali deo ovog perioda obuhvataju arhivske knjige serije KeJogšaIopeb 26, 27, 28 i 29.8 J. Tadić, Pisla i uputstva Dubrovačke Republike I, Zbornik za istoriju, jezik i književnost srpskog naroda IV, Beograd, 1935.9 Za ovaj period dolaze u obzir knjige sledećih serija: Bjuegza Sapse11apae t. 6—31, B1uegba GJoâpae t. 4—10, Teb1agpep1a (1e GJoâpa t. 2—8, Bhb^pćiIopez 1e51atep1ogšp t. 3-4, 1_.atepi ro1Jis1 t. 2—3.10 Pored glavnog Lučićevog dela Ve tedpo Oa1taIae e( SgoaIae ŠzN $eh, naročito je značajno u ovom pogledu delo Metope 1$1oNsće <I TtadiNo ota d.e(1o Tta^, êpeIa, 1673, i spis 1p$stGrNope$ Sa1- taIsae. 1Čo1ae a<1 MetoNaGe RaiI <1e Rai1o. K!o1ae ad. Ra11ad.git Gi$sit... UepeŠ$ 1673. Građa iz Lučićeve zaostavštine: 1ô(ae Joaptv îsI, e<1. G. Kabk1, 51appe 13 (1881) 211—268; D/o*e $1oNsće39 . e<1. 5. A1abe\as, Vo11e1šo sP b!opa e agsćeo1oe1a s!a1ta1a 4—6 (1881—2).11 S. SgetobpJk, 0$(asG Agćta bozap$ke jtapjeâbke gpkaNje, Ka<ZoU1 Iaibpob <1gi§1;ua V1N III, 0<3e1jepje G51og15ko-{11o1obk1ć paika 2, Za- gajeuo 1955.12 b. I^jić^, ŠIpe o od.po$ajGć Jigpoda 31aêp$(â I M1e1aske Keri- Ške II—IV, 2a§geć, 1870—1874. Poseban indeks za knj. I—V izdat je 1893.13 V. Makušev, Istoričeskie pamltniki KUžnih Slavjan i sosednih im narodov I, Varšava, 1874.14 T. 5gti&k1a$, Vgr1otaI6k1 gbottk VIII—XV, 2a8geć 1908—1934.15 S. Gejet, So<1eh s11r1ota1;1si5 geepj Nip§apae ess1e81a511si5 as S1- uŠ5 HŠ/1, H/8, Vis1are51 1832-1843.16 M. SgGpat, 1ps1eh a1rćaćeisi5 — Vi<1are51;, 1866.17 G. 51b1b, Jgg>op đo$ap$ke ro^gje$I, u Roujeb! ćgua1bk1ć geta1ja Vobpe 1

Negse§OU1pe I, Zagajeuo, 1942, 1—38.18 B. Kobbgu, Veêge(4$ a taduat (oNepe1et jogta$aI)a &$ gto<1a1t<1ba I, Vis1are51, 1951.19 E. Ma1ui$g, 2518tops1kop ok1eue11ag I, Vi<1are51, 1951.20 V. str. 44 nap. 4.

22 B. Kgpe\ua1s1, Vjetos1o$(ojpo51 1aIpzkGć 12U0 ta o dozapzktg kg$1}apipa, Kas1 JA21J 270 (1949) 156-163.

23 G. Kaskj, RtIogg ga roglezS bozatgzkt ra(agepa, 51appe 1 (1869) 138—140. Up. KšeiâŠ, u radu navedeno.m u prethodnoj nap. 168—169.


24 V. MošiI, Serbskal redakcilj sikodika v nedelk) pravos.gavin, Analiz tekstov, Vizantiiski vremennik 16 (1959) 317—394; Tekstv! 11z. 17 (1960) 278-353.

25 Objavljen u Lj. Stojanović, Stari srpski zapisi i natpisi i izazvao nepotrebnu diskusiju o autentimnosti. V. Glušac, Zatgis iz 1329 godipe, nema istoriske vrednosti, 01azp1k 2eša1J5ko§ tigeja 7 (1952) 161—166, nije dao za svoje tvrđenje nikakve vredne argumente. Up. A. Solovjev, Svedočanstvo pravoslavnph izvora o b o g u m i J g s t v u na Balkanu, Godišnjak Istoriskog društva BiH 5(1953) 1-103.

26 Objavljeni su na raznim mestima i sakupljeni u velikom zborniku Lj. Stojanović, Stari srpski zapisi i natpisi I—VI, Beo- grad, 1902—1926. O formi i jeziku up. V. Ja§1S, EGpgde U7ot(g pbet 1zo$pG$sće 1p$sćtGj(ep aij Stad$(egpep, MzzepzsćaIŠsće MiŠePipeep aiz Voztep ips! <jeg Negse§ou1pa 3 (1895) 396—102.

27 Oe ge§po Oa1šaCae e1 SgoaCae Nćp 5eh 381—386.28 Na istom mestu 387^122.

40l29 G. 2Šs, J^je(or 15 RauJa Rau1o^gsa ra(thsgja gab,at$kod, ^jezšk 2e- ta1jzkod agćjua

6 (1904) 1—54. Šišić je izvršio promenu hronologije prema Lučićevom izdanju i rasporedio beleške kao da su datovane šoge uepe1o. Italijanski istoričar S. Rga§a (o njemu41 i njegovoj zaostavštini up. M. Zipjgs, Vigere (S1i5erre) Rga§a i njegov rad na dalmatinskoj istoriji, SosPbpjak Ogi51ua 151;og1baga VŠ 11 (1961) 328—338), međutim, tvrdi da je u Zadru upotrebljavan zŠiz ađ tsagpaIope. Zbog toga se mora uporedo koristiti i staro Lučićevo izdanje. S. Rtada je sam pripremao izdanje Pavla Pavlo- vića i sakupio građu koja ilustruje Metog\a1e, up. S. RettatG, 1_,e sag1e sC z1opa es! egisP210pe s1a1taisa sP Sšzerre Rgaâ oga tag- sgape, K1U151a (1a1taIsa 30 (1959) (separat nepaginiran). Ni tekst izdanja ni građu Praginu nisam uspeo da pregledam prilikom rada u Marčiani 1959.42 J. Tćigosg, Sćgošsa Nip§agogit, e<1. J. 5sćšaps1Šeg, 5spr1oge5 gegit ćip§ag1sagit I, ^ts!ođope, 1748.

31 Sa1eago e Vag1o1oteo Sa1agg, Stopasa Sattate$e sopjtop(a(a sop 1a tepagGope <I ApAtea Sa(agg (1318—1407) es1. A. MesItg—S. To1otpeG, Kegit PaPsagit zsggrôgezI HUP/1, S111a sP Sab1e11o 1931.

32 G. SogpeNiz, I.aitepŠ <1e Mopasgz UepeN Sćtotsop b.e te\zi$ Uepe(1 l, êpeg1a, 1758.

1 SJ. Mouak, Ro^gjez( ZrŠa I, 2aegeđ 1957, 142—143.2 Makarski biskup se 1344. žalio papi da je već pre dvadeset godina bio priseljen da se premesti u Omiš rgor1eg ossiraiopet t&s1e11it. Ipak je Krajina pala pod bosansku vlast tek 1326. kada je bosanski ban zagospodario dolinom doše Neretve.

43 V. Trpković, Kad je Stepan II Kotrolanić prvi put prodro u Hum, Istoriski glasnik 1—2 (1960) 154.

2. OSVAJANjE HUMA

44 Literatura: V. Trpković, Kad je Stepan II Kotromanić prvi put prodro u Hum, Istoriski glasn*ž 1—2 (1960) 151—154; V. Trpko- vić, Branivojevići, Istorijski

IЛитератЈфа: Ф. Шишић: Пад Младена Шубића, бана хрватскога и босанскога, С1а5П1к 2ета1]5ко§ тигеја 14 (1902) 335—366; V, К1а1с, ВтИзпзкГ кпего^х 118—139.


glasnik 3—4 (1960) 55—84.1 M. Dinić, Sote$ SopzSapNpiv, Zbornik radova Vizantološkog instituta 7 (1961) 1—11.2 M. Dinić, Dubrovački tributi. Mogoriš, Svetodmitarski i Ko- navaoski dohodak, Provižiun braće Vlatkovića, Glas 168 (1935) 207—217.^3 V. Trpković, Oko „Ustupanja" Stona i Pelješca Dubrovčanima (1326 —1333) Istorijski glasnik 1 (1936) 39—60.4 Znatno docnije je Vojislav Vojinović potezao pravo na Ston i Pelješac jer je bio knez humski: Eeo bit soteb Sće1t1, e! rip1a 51a&t eb1 Be<3e5 sotIit Sće1t1, Ia îo<1 tea eb1. J. Tadić, Pisma i uputstva Dubrovačke Republike I, Beograd, 1935, 7.5 K. Lgebek, Boćodak biJpbkj, 2ćogtk i b1aui \â!gob1aua Ja§16a,- VegPp 1908, 527-542.

4. BOSANSKA CRKVA I NjENE SUPARNICE

45 U KRILU BOSANSKE DRŽAVE

46 Literatura: G. Kabk1, VodotŠ g ra1aget 525—590; J. Šidak, Franjgvačha „OidJa' i z g . 1312/3 kao izeor 'Ja povi jes t Bosne, Isto- riski časopis 5 (1955) 209—220; 5. SjgkoU1s, Ohe dozpgzsće Kgtsćs 554—568.1 Up. A. Vogz(, 01e Ka1Kageg, 51i1L§ag1 1953.2 Prikaz učenja bosanskih krstjana oslonjen je na izvore koji su prikazani uz ostale

glave ove knjige.3 U Sinodiku cara Borila pominje se „djed“ ■ Sredca (Sofije) up. B. Ođo1epbku, Tće

VodotIz, Satćps1§e 1948, 244—245.4 Pregled iišljenja i novi sasvim neuspeli pokušaj objašnjenja: M. MIeIs, I „Kgz1jat“ sI

VozpGa a11a 1ise LeG 1ogo topitepP >I rge1ta, Og1epSaIa sćg15Iapa apa1es!a 149, Kota 1957, 117—121.

5 3. Ki1šs, Ttado^G boditIa i VokG KoSotzkoj, Zrotetk 105 (1956) 03. Naravno, to nije nikakav „trag bogumila“, već samo svedočanstvo47o gledanju na „patarenske“ bračne odnose. Ostali tobožnji „tragovi“ su još neubedljiviji.

6 To pre svega dolazi do izražaja u uverenju bosanskih krstjana da je njihov starešina pravi naslednik Petrov. Iz toga, ipak, ne sledi zaključak da je bosanski djed imao položaj nekog jere- tičkog pape.

48 Najznačajnija u tom pogledu je izjava Jakova Beka pred inkvi- zicijom u Torinu 1387. o putovanjima ljudi iz Lombardije u „Skla- voniju“. Sam Jakov je bio poslat „t 5s1aUošat rgo <Jos1g1pa rge- (Ps1a t1e§gaI1eg asJsIzsepJa e1 reg!es1e a ta@151pz 1ć1s1et sot- togap1Jćib“. Ispravnost teksta više ne dolazi u pitanje od kako je B. Kšei/aŠ, Ujeto<1oz{ojpo$1..., Kas! 270 (1949) tab. 8, objavio snimak saslušanja na kojem se jasno čita da se Jakov spremao da ide „t 1oso sIsNig Vohepa îG 1osiz zićez!; sš<1at (1ot1po (IsIig aŠapiz <3e Vohepa e4 zićez! <3js1i5 (Zottiz ge§1 Kaz5epe“. Za predstave lombardijskih jeretika o Vosni je izvanredno ka- rakteristična ova kontaminacija. Oni su znali da je vladalac Bosne bio ban, ali su isto tako saznali da Bosnom vlada geh KazzGe. U vreme kad se Jakov spremao na put vladao je kralj Tvrtko. U čemu se sastojala promena nije bilo jasno tako je došlo do zanimljivog udvostručavanja: ban Bosne je potčinjen kralju Raške


49 .BOSNA I SRBIJA SREDINOM XIV EEKA Literatura: V. Ć.orović, Historija Bosne 254—256, 270—272.

6. POČETAK VLADE BANA TVRTKA

50 Literatura: V. Ćorović, Kralj Tertko 1 Kotromapić, Beograd 1925, 1—7; I. Ruvarac,' Banovanje Tvrtka 6ana 1353—1377, Glasnik Zemaljskog muzeja 6 (1894) 1—16 (= Zbornik Ilariona Ruvarca, Beo- grad 1932, 469—487); I. Ruvarac, Tri dodatka k raspravi Baiovanje Tvrtka bana 1353—1377, Glasnik Zemaljskog muzeja 6 (1894) 611—620 (= Zbornik Ilariona Ruvarca 488—498).

51 1 Mladen II Šubić je 1319, ugovarao brak Stjepana II Kotromanića sa ćerkom Majnharda Ortenburškog i tražio papsku dispenzaciju. Nemamo pouzdanih dokaza da je ovaj brak bio zaista sklopljen. Pošto se 1329. ban Stjepan sigurno oženio, ne čini se verovatno da bi punih 10 godina čekao u slučaju da se kombinacija sa ćerkom ortemburškog grofa pokvarila. Brak sklopljen 1329, je najverovatnije bio banu Stjepanu drugi po redu. Toga puta se oženio jednom Bugarskom princezom. Još jednom se ženio 1335. i to sa Jelisavetom, ćerkom kujavskog kneza Kazimira III. Hro- nologiju ovih brakova je nedavno utvrdio T. U7a$Iei>8kG. Rgtusgupkl ggosPome <5o 51obipk6\u Ro1zkJ ge 51o^1apbgsgugpa ro1i<1tou/a \U lujekasć XIII—XVI, 51isNa ggosIogpausge 8 (1963) 119—120.

7. BOSNA U IZMENjENOJ SITUACIJI NA BALKANU I RAT S UGARSKOM 1363.

52 Literatura: V. Ćorović, Kralj Tvrtko I 7—19; G. bŠs, ZŠdgje Gg 1>05ap$ke ćŠopje I. O ta1i đapa T^g1ka $ idagzkGt kga1jet 1*,jide- Îot 1 dod. 1363, S1azp1k 2,eša1jbkoe šigeja 15 (1903) 319—325.

1 Kralj Lajoš je poveljom od 27. maja 1358. preneo na sebe i srpski dohodak, ali je sve to ostalo na hartiji. Dubrovnik je tribute i nadalje plaćao Srbiji i Bosni.

2 M. MesIgi, Oiđgoutk SiseNsa, Pos. izd. SAN SSH, Beograd, 1953, 69-75.

8. ZBACIVANjE TVRTKA I UNUTRAŠNjE BORBE

53 Literatura: V. Ćorović: Kralj Tvrtko I 21—27; I. Ruvarac, Ba- novanje Tvrtka bana 9—14; J. Mijušković, Humska vlasteoska porodica Sankovići, Istoriski časopis 11 (1961) 22—31; J. Šidak,54 O vjerodostojnosti isprave bosanskog bana Tvrtka Stjepanu Rajko- viću, Zbornik Filozofskog fakulteta u Zagrebu 2 (1954) 37-^47.

1 M. Dinić, Za istoriju rudarstva I, 48—49.55 10. RATOVI SA NIKOLOM ALTOMANOVIĆ.EM I ŠIRELjE

56 BOSANSKE DRŽAVE

57 Literatura: M. Dinić, O Nikoli Alto.manoviNu, Beograd 1932, 10—16.

11. TVRTKOVO KRUNISANjE ZA KRALjA


58 Literatura: F. Šišić, Studije iz bosanske povijesti II. Kad je oan Tvrtko postao kralj srpski i bosanski i kad je umro, Glasnik Ze.maljskog muzeja 15 (1903) 325—327; M. Dinić, O krunisanju Tvrtka I za kralja, Glas 147 (1932) 133—145; N. Radojčić, Obred hrunisanja bosanskog kralja Tvrtka I. Prilog istoriji krunisanja srpskih vladara u srednjem veku, Beograd 1948, 77—82.1 V. Ka<1ojŠs, Oo5a roz(apka g gaguoj zGaghć $tr$khć go<1o$1oua, 1z1o- pjzkl

81a5Šk 2 (1948) 21—36.2 Upravo u Tvrtkovo vreme se počinje javljati legenda o Kotro- manićima kao

vladaocima Bosne od njenog postanka. U XV veku se već izričito govori o nemačkom — gotskom — poreklu Kotroma- nića. Kao i u slučaju drugih genealoških legendi ne treoa ići za tim da se na osnovu toga rekonstruiše stvarna genealogija porodice, kao što su to činili S. Tgiće1ka, KoPje^ka G dto&1je rt^hć Ko1totaphsa* âz1a\t1 ujezšk 41 (1933) i V. Ćorović, Pitanje59 o poreklu Kotrolangsća, Prilozi za književnost, jezik, istoriju i folklor 5 (1925), već treoa u legendi gledati izraz samosvesti porodice i tražiti motive njenom nastanku. Očita je težnja da se Kotromanići vežu za evropske feudalne porodice i da im se pripiše velika starost. U Tvrtkovo vreme je legenda isticana kao bosanska paralela genealogiji Nemanjića.

3 M. Dinić, Srpska vladarska titula za vre.če carstva, Zbornik radova Vizantološkog instituta 5 (1958) 12.

12. BORBA ZA UČVRŠĆIVANjE NA JADRANSKOJ OBALI

60 Literatura: V. 'B.orović, Kralj Trvtko I 43—62; B. Krekić, Du- brovnik i rat oko Tenedosa (1378—1381), Zbornik radova Vizantolo- škog instituta 5 (1958) 21—46; B. Kouaseu1s, Ttdo^gpa i $te<1pjoêko^- poj Vo$pg, Zagajeuo 1961, 22-40.1 M. Dinić, Dubrovačka sred?ćevekovna kara'vanska trgovhša, Ji§o-

z1ouepbk1 151og15k1 sazor15 3 (1937) 119—146.2 O. KoUabeU1s, RtIod rtoisauapji gapa1$1ua i zteblgjeuekoupoj Vo$tgh, SskŠpjak

151og15ko§ s1gi51ua Vozpe I Negsedou^pe 10 (1959).3 Datiranje pohoda u Zetu zavisi od datiranja kratkog pisma kralja Tvrtka s kojim

šalje popa Ratka da primi dohodak u Dubrov- niku. Lj. Stojanović, Stare srpske povelje i pisma I, 83. Kad se eliminišu godine u kojima su drugi primali tribut i kad Ratko više nije dolazio kao kraljev poslanik, ostaje jedino 1379. godina.

4 Up. V. Krekićg Dubrovnik i rat oko Tenedosa, Zbornik radova Vizantološkog instituta 5 (1958) 35—37.

5 Sporove oko „kumerka solskog" sam opširno prikazao u još neobjavljenom radu Politički ugovsgri Dubrovnika sa Srbijol i Bosnom. (Prvi deo se štampa u Zborkiku radova Filozofskog fakulteta VIII—1 (Dinićev zbornik).6 Intervencija kraljice Marije, koja je po dubrovačkoj molbi pi- sala svim dalmatinskim gradovima i tražila da ne šalju so u Novi i Brštanik, u stvari je zakasnila.

13. BORBE SA ŽIGMUNDOM LUKSEMBURŠESIM61 O DALMACIJU I HRVATSKU


62 Literatura: R. &šb, Uojôd.a Ntôje Uikbgs NtâIpgs g pjedoô63 b.o1>a (1350—1416), 2a§geć 1902, 32—69; V. Ćorović, Kralj Tvrtko 1 60—80. I. №e(1egtapp, Ma§uagogbga§ a Vozpuak roNika Mag1a 2b1§tops1 a1a11 (1382—1420), 5res1t1pa sćbbeg1aiopit RasiNaib rćNo- borćjse ge81ae ćip§apsae 1Jp1Ueg5Iaib ENbaćeŠgape <3itîeess1eb1ep- 815 78, BaPaabaeuagta! 1936, 40—63.64 1 O. Sgeto§p1k, TJdoôt hgte&i Tig^Jsa I I OiđgogtGJsa ob. 9 artIa 1387 dosIpe, S1aztk 2eta1jbkoe tigeja 1 (1946) 123—127.

14. PRVI SUDARI BOSNE SA TURCIMA65 Literatura: M. Dinić, Dva savremenika o 6oju na Kosovu, Glas 182

(1940) 133—143; M. Dinić, Dukin prevodilac, Zbornik radova Vizantološkog instituta 8—2 (1964) (u štampi).1 To proizlazi iz pisma kralja Žigmunda kojim traži od grada -' Kremnice 1000 dukata zajma do 25. avgusta: sit pob egapdet ehegsIit ad 1eb1it ćeai Jasoćj rgohppe uepŠgit sop1ga ćapit ćobpepbet as poppi11ob ge§t pob1g! aeti1ob e1 1pis1e1eb t1ep(Ptiz jpb1aigage. Povelja je objavljena kod Rejega H/2 311, pod 1395. go- dinom. Već odavna je pokazano da na ispravi stoji 1389. bg&ga- (1ok 1875, 165 up. i ToP. 1ag 1908, 47.

15. TVRTKO I KAO KRALj HRVATSKE I DALMACIJE

66 Literatura: V. Ćorović, Kralj Tvrtko I 83—90; G. b1§1^, Uo;g>os1a Ntôje 64—79; S. Iouak, Rogljez* ZrŠa I, 2aegeć 1957, 203—206.

67 Peta glava

68 NADMOĆ OBLASNIH GOSPODARA (1391-1422)

69 Izvori

1 G. M1k1ozJsć, Mopitep1a 8egć1sa, \\Čep 1858; 5. Moâkogps, 2akopbkJ brotep1S1 zgrbkjć geta1ja bge<Jpje§a ueka, Beograd, 1912.


70 ITćaIosgu, 21i(1jep gig Sebsć1sć1e Vozp1epb ips! begć1epz 1t Mi1e1a11eg, Mipsćep—1-.e1r21§ 1914, 352.Povelja kralja Dabiše za Hrvoja Vukčića iz 1392 u prepisu KIega-UIego^Gsa, objavljena u V. 2iggšp, AsSa SgoaIsa, Zagreb 1898, i povelja Ostoje za RadivojeviKe iz 1408, u nepouzdanom prepisu iz XVI veka izdana kod M1k1oz1sa, Mopitema Zetbgsa 385 i E. Geg- tesŠpa, AsSa Vozpae, 2a§geđ 1892, 87.

2 Pouzdan je prevod povelje kralja Ostoje za braću Vukiće iz 1417, 3. J^jiđjs, MzIpe IX, 433, dok su interpolisana imena u prevodima koje je pravio Ivan Tomko MarnaviN, najpristupačnije u71 V. KegszePsć, Oe gedtz Oa1taIae, SgoaIae, 5s1aôtae, popiae rge-

3 O Rusku up. K. Lgesek, IGe tŠe1a11egIsće Kate1eg bet Kadizapsg, Agsć1U Sig z1aU15sće RćIo1o§1e 26 (1904).

4 M. Pucić, Spomenici srpski I, Beograd, 1958.5 Lj. Stojanović, Stare srpske povelje i pis.*sa I, Beograd—Sr. Karlovci, 1929.6 11,. TćaPosgu — J. Se1sćjsć, Kadiga ez Maduatotzgad bzzgekbIeSezetek

ok1eueIata (Bjr1ota1agšt ge1aCopit Ke1rić1jsae Kaeizapae sit ge§po Nipeapae) Vis1are51 1887.

7 J. Radonić, Dubrovačka akta i povelje I, Zbornik za istoriju, jezik i knaiževnost srpskoga naroda, Gop1e5 gegit 51auogit Me- gGsPopaNit 2, Beograd, 1934.

8 N. 1og8a, L/oêz e1 e^sStaIz roit zetšg a 1’ćGz1ogte Aez stogzzabez ai XV* zges1e II, Rag1z 1899.

9 Ovaj period zahvataju knjige serije Ke{ogtaNope5 30, 31, 32,33 i 34. Praznina postoji u godinama 1399—1402. i 1404—1406. verovatno stoga što su knjige uništile porodice čiji su članovi učestvovali u pokušaju pobune (vidi str. 197) kao što je primetio već K. Jireček, AGSMU Šg z1aU15sće RćNo1oe1e 19 (1897) 586. Od 1415. godine se zapisnici Veća vode u posebnim knjigama od kojih su obrazovane serije As1a sopzNN Ma1op5 (za ovaj period t. 1), As1a SopzNN goea1ogit (t. I, 2) i As1a Mtopz sopzNN (t. 1, 2). Serija 11,eMege e sott1zz1op1 sN 1,euap{e je za ovaj period daleko brojnija, ali još uvek ne potpuna. U nekim godinama su uz uputstva sačuvana sva pisma upućena poslanicima u toku njihove misije. Dragocena su isto tako i pisma Dubrovnika stranim vladarima, naročito ugarskom kralju. Na bvaj period se odnose tomovi: 4, 5, 6, 7, 8.

10Uz poznate velike serije, značajne pre svega za istoriju privrede: B1ueg5a Sapse11ape (t. 28—12), Oûegza ô1ape (t. 10—13), Tz- z1atep1a (t. 7—11) veliki značaj dobijaju Ilđeg ta1ePs10git (t. 1—5)1, atep1a (Ze {opz (t. 2—5).

11 U tomu I zbirke navedene u nap. 10.12E. Mb1ušg, 2zGdtop<1kogG ok1eê11at I, N/1 i N/2, Vis1are51, 1951-1959.13Tom. UO1. X i. 1—6.14Navodi ih Šišić u svome ggregledu izvora za bosansku istoriju (v. str. 83): 5.

Vagađ^z SoLeh (Ir1otaIsiz zastg Kotat Gtreti sotIit jatŠae Te1ekg <1e Zgek I, Vis1are51:, 1895; I. Nacu—1t. Nadu— B. êeće1u—E.Kattegeg, SoAeh <Ir1otaNsiz <1otiz zetotgz sotg- 1itp 2gsću de 2Gsć e1 Uavopkeb IV—VIII, Vis1areb1, 1878—1895; J. Nag1, Zortop 52ađas! k1ta1u uato5 1bNepe1e.


Ok1e^6Iat I—II, Zorgop 1889— 1891; S. Iaeu, A padutpgćIug e$ ztLataG dtbj 5g{atau sza1ad. ok1eê\- 1ata I, VisJarez! 1887; E. âgjp—V. 1uapu1, Ok1eê11at a Totpaj petp- geêdĐeI 1o$opsgg Vapjju s$a1a(1 1bt1epe1ećeg I—II, Vis1are51 1908— 1928; 1j. TćaIbsgu—5. Nogu&1ć, Sob.eh (Ir1otaNsiz ragIit tedpo NipdatGae a&pehatit, SotIa1iit OibGsga, Og5ahg e1 Zgapa, Vis1a- rez1 1912; 1^. TćaPb^gu — 3. Vagađab, Sobeh b.Gr1otaIsi$ sotIit ps V1adau I., Vi<1are21;, 1897; Isti, Sobeh (Ir1otaIsi$ sotIit Ae Rtap- derapgbi$ I—II, MNN B1) 35, 38, ViLarez!, 1910—1913.

15 G. 31§1S, MekoNko gzrtaua gg robe1ka XV &1., 51appe JA2TJ 39 (1938)72 129-320.

16 I-.. TćaPbsgu, Map1oâg kbê1jata$ Vis1ap 1395, MTA Egêkegezek a 1bg1. 1is1otapu kogeđo! 20 k. 4 52. 1905, 94—112.

17 G. Ka6k1, RtIogg ga rogpez! 5obapbkG?1 ra1atepa, Zgag1pe JA2TJ 1 (1869) 109-138.

18 Popis bosanskih rukopisa dao je V. ^gapa, KpjIe^pa pa$1ojapja i ateLo^jespoj Vo$t, Rou1ez1 ćgua1bk1ć geta1ja Vozpe 1 NegseboU1pe, Sarajevo 1942, 794—822. Dopunio ga je J. $Š.ak, Rgoć1et đoeitPbPâ i Vo8p1, 2§os1out5k1 6azor15 9 (1955) 156 n. 9.

19 Lukarević ga citira kao s1is1z NagioJe NaguaCsć sgošb1a Eta- pie1e Sgeso, up. V. Mahigats, Jgiop Libgoâbkod ćG$1otgka Jakoia 1-.ikagetsa, IagosJpa 51ag1pa 8 (1924). Prema ovom piscu i njegovoj hronici gaji se mnogo skepse, ipak pada u oči da je jedan bosanski rukopis jevanđelja pisao Manojlo Grk. Rukopis se istina datuje u početak XIV veka, ali je poznato koliko su nesigurii paleografski i jezički kriteriji na ovom području. U jednoj Hrvojevoj povelji se hercegu pripisuje titula „veliki protoger kraljevstva bosanskog", očigledno grčkog porekla, ali sasvim nepoznata u domaćoj tradiciji (javlja se na dvoru Osmanlija pred sredinu XV v.).

20 V. Jagić, Konstantin Filozof i njegov Život Stefana Lazare- vića, despota srpskog, Glasnik SUD 42 (1875) 244—328.

21 3. 31apojeu1s, OGe Vgodtarćge 31erćap âgagegpsz ght Kop$1apIp <1et RćIo$orćep a1$ Se$sćGsć{$(]ie11e, Agsćju Jig b1aU15sće RćPo1oE1e 18 (1896) 409-472.

22 EđegNaP '\L-ggpd.esks& Vepki}ptd.GdkeIep git Se$sćgsć1e be$ 2eIaJ- 1et$ Kag$et Zgdg$tip6.$ e<1. \\7. Akšapp, VegPp 1893.

23 M. Dinić, Vesti Eberharda Vindekea o Bosni, Jugoslovenski nsto- riski časopis 1 (1935) 352—367.

24 Tćeos1ops1 s}e M1et. Be uIa as GaČb Sop51apiep51ćib Joćapp1z ra- rae XXIII ibîe ab 1i§at e1 sagseget ejik, e<1. N. Natb1, Ma§pit oesitep1sit Sop51apCe5e SopsŠit... II, GgapsoGigC e1 1^1r51ae 1697, preštampano u N. Mejđot 11t., Kegit Segtašsagiš 1ot1 III. Ne1taeb1asŠ 1688 i 1lr51ae 1728. Odlomak o Vosni Je prepričao u svojoj frajburškoj disertaciji \\7. U1ajjs, JJŠetdapd de$ bozt- vsćep Kbtdgegsćez, Zagajeuo, 1926, 35—36 nap. 1. On je otkrio i jedini iskoristio ovaj tekst.

25 01i§055š$, NGz1og1a Ro1opgsa, Oroga otša X—XIV, es1. A. RggegsZgJeskj Sgasoujae 1873—1873.

26 J. Tćigosg, Sćtopgsa Nipdagogitp, es!. J. Zsću/apskpeg, Zsprsogs^ gs- gigp ćip§ag1sagiš I, \U1ps1ok)Ope 1748.

27 Lj. Stojanović, Sgargs srpskgs zatšsi i natpisi I—VI, Beogrll 1905—1926. Zemaljski muze] u Sarajevu je pokrenuo jedan noip korpus bosanskih natpisa: 2đogp1k zgeJpjoujekoupŠ pasrjza Voapo


1 NegseeoU1pe I, es1. M. ê§o, Zagajeuo 1962. Pored fotografije, dpo transkripcije daju se i dva prevoda. Natpisi se, međutim, ms izdaju hronološkim redom već po dosta nejasnim geografskim oblastima, što će uveliko otežati upotrebu korpusa. Poneki pooi natpis izlazi na videlo i u studijama o bosanskim steKcima, bibliografiju daje V. 31pseu1s, 51essg, VeoegasZ, 1962, i u korpusu bosanskih nadgrobnih spomenika od kojeg je do sada izašlo sedam svezaka. ZgesZpjeuekouš pasZegokzp! zrotets1 Vozpe 1

Negse§ou1pe I, A. Vepas, KaItCa, Zagajeuo, 1950; II A. Vepas, OJogo, Veo§gas1, 1951; III A. Vepas, ZgtokG Vtgjed, Zagajeuo, 1952; IV B. Zeg°ejeU5k1| îLtet, Zagajeuo, 1952; V 5. Vez1a§1s, Kirtez, Zagajeuo, 1954,'VI M. Ue§o, Dži&iŠ, Zagajeuo, 1954; VII 5. Ve$1a§1s, KaIpo^gk, 5a- gajeuo, 1962.

1. SLABDJENJE BOSANSKE DRŽAVE

73 Literatura: G. b151s, Uojg;os1a Ntôje 80—101; S. ĐlrkoviK,74 O „Đakovačkom ugovoru“, Istorijski glasnik 1-4 (1962) 3—10; J. Mi- jušković, Humska vlasteoska porodica Sankovići, Istorijski ča- sopis 11 (1961) 36-42.

2. JELENINO MEĐUVLAŠĆE 1395-1398

75 Literatura: G. b1§1s, Uojuoba Ntuoje 125—129; J. Kas1op1s, Ieg Sgozžojô&e ôp Vovtep 5apsGa1j Ntats Ko$a2a, Agsć1U Šg 51aujzsće RćNo1o§1e 19 (1897) 387—392; J. Radonić, O tsnezu Pavlu RadenoviKu, Priložak istoriji Bosne krajem XIV i početkom XV veka, Letopis Matice srpske 212 (1902) 6—16; M. Gecić, Prilog bosanskoj istoriji (1397—1399), Istoriski glasnik 1 (1953) 55—63.1 Na čelu Žigmundovih protivnika je, izgleda, stojao Đurađ Radi- vojević.

Dubrovčani su nekoliko godina docnije tvrdili da se on u vreme smrti kralja Dabiše našao u Bobovcu i da je porodicu poslao u Dubrovnik. Uskoro se i sam sklonio u grad pod Srđem, jer je kralj Žigmund tražio njegovo izručenje. 1êi. sI 1,eu. 4 {. 29. I bosanski kralj je, po tvrđenju Dubrovčana, zahtevao predaju Đurđa Radivojevića. Ali to se svakako odnosi na početak Osto- jine vlade. Đurađ je i 1399. bio u najtešnjim vezama sa kraljicom Jelenom. Up. niže nap. 2.

2 O isplatama dohodaka u vreme Jelene up. M. Dinić, Dubrovački tributi, Glas 168 (1935) 218—9, 234—5. Da Jelena nije obnovila ugovore ne svedoči nam samo činjenica da povelja nije sačuvana i da nije u zapisnicima iz ovih godina nigde ostalo traga o povelji, već i činjenica da su Dubrovčani docnije, prilikom sklapanja mira s Bosnom 1405, prepisivali sve povelje od Tvrtka nadalje i

813 СИМА 'БЛРКОВИЗ

76 24 S. Ćirković: Istorija srednjovekovne bosaishe državenapraviJgi popis u kojem se opet ne javlja eventualna Jelenina povelja. 1-1e1. <J) 1-eu, IV 80.

3 Samo nekoliko godina kasnije, Dubrovčani, su tvrdili da se obnavljanje ugovora vrši aL odph tpMasgop sI $edpot poio. L-e!.. sP 1êu. IV 1 90. Kraljevi koji su bili zbačeni, pa docnije ponovo došli na vlast, potvrđivali bi ponovo sve ranije ugovorne povelje, pa i svoje eopstvene. Sve to pokazuje da bi želja Dubrov- čana u pogledu ugovora bila ispunjena da se na Jelenu gledalo kao na pravoga kralja. Ovako je i u ugovornim odnosima na njenu vladu protegnuta povelja Dabiše, na koju se Jelena, uostalom, pozivala i posle dolaska Ostoje na presto. V. niže str. 369 nap. 16.

4 Kada je otkrivanjem greške u Jorginom izdanju, M. Gecić, Prilog bosanskoj istoriji (1397—1399), Istoriski glasnik 1—2 (1953) 56, definitivno uklonjen iz bosanske istorije tobožnji pretendent iz 1397, za koga su neki smatrali Ostoju, a neki Tvrtka II, jedan novi izvor nam uvodi drutog neočekivanog pretendenta. On je u stvari poznat iz hronike Ivana Turocija „geh 1kasć“ kontami- niran sa vojvodom Isakom. Kako je tamo vezan za Vrhbosnu i Turke u doba Mehmeda I, V. K1a1bi, Tko je 1o „teh Ikasć“, Vo5pep51a 2aegeć, 1879, 12—15, nije bilo teško da pokaže da se čitavo ka- zivanje odnosi na turskog vojvodu Isaka. Pokazalo se, međutim, da je Turoci ovog „1kasć“ našao u svojim izvorima i netačno uklopio, ali da to nije fantom. Nedavno je u izvodu objavljenl jedna povelja kralja Žigmunda iz 1397, kojom se daruju sinovi Petra i Jovana <1e MasćesJopua, zaslužni zbog ratovanja kod Ni- kopolja i rgo pese hei 0SS1510pe 1kasć JII 1ksop1$ rto tede Vozpe ze detepOz, potučenog prošle godine u tamiškoj županiji. E. Ma- 1ui$g, 2$Gdtpop&koN ok1eê11b.t I, Vi<3areb1, 1951, 513 reg. br. 4653.

- Up. K. 01>ettaueg~1. K. Notgia1, E§u ćišap1b1a e1e1e S5 tpkos!e5e a Mosćasv kogiI euCgedekćep, Zgagadok 93 (1959) 777—79 nap. 19 i 29. Iako je ime i oca i sina teško prepoznati i otkriti naš oblik, ipak se može ući u trag ovoj porodici. Ona je pripadala pristalicama i saradnicima Horvata i Paližne u vreme naj- žešćih borbi protiv Žigmunda Luksemburškog. Već u junu 1387. Žigmund je hvalio Ladislava Lošoncija što se istakao u borbama asZuegbib pob1go5 tŠe1e5 as geeš pob1p aeti1ob e1 s1e- rges1a1oge5, 81bpap1eg Joćappet e1 1âs1151ait Š105 ReŠ {1Š Rai11 s!e NopâI, as Joćappet SgisIegit Š1it Joćaptb <1e Ra1u5pa, Etegjsit Š1it diop<1at Aps1geae ^'auuode, 1kasć e1 U/1k jto$ 1k1oN$ d.e Otuaia as se4egob... E. Uagji, Ok1e^Šat a Totaj-petgeied&eI 1o$opsgG V&p{1u-s$a16(1 1bt1epe1&ćeg I, Vis1are51, 1908, 390. Nema nikakve sumnje da je u oba slučaja reč o istoj porodici, iako je ime oca nejednako čitano.

5 U istočnoj Bosni su svakako njihove zemlje, Đ. Mazalić, Kraj iz koga su Pavlovići poreklom, Glasnik Zemaljskog muzeja 4—5 (1950) 219—223, dokazuje da Pavlovići vode poreklo iz okoline Sarajeva. Iako nije sigurno da je Pavle Radenović početkom XV veka gospodario Vrhbosnom, za Mazalićevu tezu govori činjenica da je Pavle posle ubistva 1415. sahranjen baš u Vrhbosni.

6 Pavlov akt od 25. marta 1397. ne predstavlja ugovornu ispravu već zakletvu primljenog dubrovačkog građanina. Karakterlstično je u najvećoj meri da je u tome aktu obećao slobodu kretanja i77 bezbednost dubrovačkim trgovcima, što predstavlja centralnu tačku svih oosanskih ugovora s Bosnom i Srbijom.

7 O tamnim počecima Kosača up. M. Dinić, Zemlje hercega od svetog Save, Glas 182 (1940).

8 Iako se uzima kao sigurno da je Sandalj tražio za sebe svetodmitarski dohodak, iz dubrovačke odluke Ke*'. 30, I. 86’ to ne proizlazi nužno.


Dubrovački odgovor Sandalju da će poslanik ići kod kraljice da obavi stvari, dozvoljava i tumačenje po kojem bi Sandalj za kraljidu tražio ovaj dohodak.

9 Ukorenjeno je mišljenje da je Kotor posle smrti kralja Tvrtka I „bio potpuno samostalan^ up. I. Sindik, Komunalno uređenje Ko- tora, Pos. izd. SAN 165, Beograd, 1950, 35. Već s obzirom na po- ložaj Kotora to ne izgleda mnogo verovatno. N. Sops, SgaL Kosog s1o do<1. 1420, z ozoMIt o&ggtot pa đozapzki rte^1az1 (1385—1420), 31aga SgasIzka b. g., računa i godine posle Tvrkove smrti u doba bosanske prevlasti, ali dokaze ne daje. Dubrovčani su 14. novembra 1397. odbili ggredlog da se piše Sandalju îos! sJebeaJ; 1eiage jrziš 5a1eš s!e 5o1ogta e4 ropege 1p sotegsć1o Sa1ćap. Ke^. 31, (. 104. Na tu ideju su mogli doći samo ako je Sandalj imao kontrolu nad Kotorom. Već je J. Kas1ošs, pet Sgozzuojôde 402 nap. 2, pokazao da je Kotor 1403. priznavao vlast Ladislava Na- puljskog, očigledno „posredno preko bosanskih gospodara. Pravo na prihode od soli koje je nekada pripadalo srpskim vladarima ostalo je Sandalju Hraniću čak i posle predaje Kotora Veneciji. Up. A. Oaćto\as, Ko(og, rob M1e(adkot KeriđIkot, 2a§geć 1934, 25-26.

10 O Batalu up. I. Ruvarac, Draga, Danica, Resa, Glasnik Zemalj- skog muzeja 3 (1891) (= Zbornik Ilariona Ruvarca, Pos. izd. SAN 103, Beograd, 1934, 339—44) i S. Tgiće1ka, Sgo&tsa 6ozapzkod (er&je Va(a1a, obte(epa kob. Sotpjed Titbega (ko1ag: Tgaušk), S1a- 5tk 2eta1jzkoe tigeja 27 (1915) 365—374.

11 Lj. Kovačević, Znamenite srpske vlasteoske porodice srednjeg veka, Godišnjica Nikole Čupića 10 (1888) 199—214. Up. i genea- lošku tablu u M. Dinić, Dubrovački tribugi, Glas 168 (1935) 257.

12 O njima up. M. Dinić, Za istoriju rudarstva u srednjevekovnoj Srbiji i Bosni, I, Pos, izd. SAN 240, Beograd, 1955, 38—42.

13 To se sa sigurnošću utvrđuje na osnovu povelje kralja Ostoje za vojvodu Hrvoja iz *1400, M1k1ob1sć, Mop. Zetđ. 247, gde se u popisu ljudi koji su utvrđivali granice javlja znatno veći broj sela ove župe nego u samoj darovnici. Iz teksta povelje se takođe vidi da je posebno ispitivano šta pripada gradu, ali se isto tako u povelji govori da je darovana čitava župa i grad Bistrički.

14 J. Mijušković, Humska vlasteoska porodica Sankovići, Isto- riski časopis 11 (1961) 41—42.

15 Vesti i mišljenja o poreklu Ostoje u S. Sgetobtk, RgosJaja dozapzkod rptotja pibgo^pGki, S1azp1k 2eta1jzko§ tigeja 40 (1928) 111-6.

16 Nekoliko dokumenata s početka Ostojine vlade u kojima je pomenuta ili potpisana „kraljica Gruba“ izazvalo je čitavu malu literaturu o problemu Jelene i G^rube. Samo po sebi pitanje je

78 dosta beznačajno, ali su neka predložena rešenja imala daleko- sežnije posledice za tumačeše istorije Ostojine vlade. Kako se kraljica Jelena javlja 1395—1398 a Gruba neposredno zatim u toku 1399. V. K1ajs, Roše5( Vozpe 208, je, kao što ćemo videti s pravom, mislio da je to ista ličnost koja se prvo javlja pod imenom Jelena, a zatim pod imenom Gruba. V. 'B.orović, Historija Bosne 614—615, je u posebnom ekskursu svoje knjige osporio to mi- šljenje na osnovu tri argumenta: 1. što se Gruba nikad ne pot- pisuje kao Jelena, 2. što se javlja tek 1399. i 3. i najvažkije, što u svom pismu od 5. marta 1399. izričito kaže „a mi hotenijem božijim zdravo smo dokoli je zdravo gospodin kralj“ Lj. Stoja- nović, Povelje i pisma I, 475. Uz to je dodavao da je već Jireček zapazio da su pisma Grube pisana drukčijim pismom od Jeleni- nih. Ćorović je zaključio „posle tih reči nema nikakve sumnje da ona nije i ne može biti Dabišina udovica kad joj je muž kralj živ i zdrav". To je pisca Historije Bosne odvelo do uveren»a da je Gruba žena jednog od kraljeva s kraja XIV veka, Ostoje ili Tvrtka II. Pošto je kod


Ostoje nailazio na teškoće jer se javljaju dve njegove žene, ali ni jedna nije Gruba, Ćorović je dodelio Tvrtku II za koga je, usled svoje zablude, verovao da se u ovo doba javio u Bosni. Na ovo pitaše se posle rata vratio79 S. Sgetobšk, Vozapzka kgaCGsa Sgiđa, Sos11bpjak Šopzkoe <1gi- 51Ua V1N 4 (1952) 148—163, analmzirajući podrobno sve izvore u kojima se javljaju Jelena i Gruba. Još odlučnije nego Ćorović, on je insistirao na čin>enici da Gruba ima živog muža, pa je skrenuo pažnju na još jedno mesto iz njenog pisma gde govori Dubrovčanima da je dobro da poštuju „svoje plemenštine i obita kojim ste se obitom obitovali momu gospodinu kralju i meni“. Za- pazivši da Tvrtka II nema u ovo vreme i da Grubu pomažu i služe ljudi kralja Ostoje, Čremošnik je potpuno odbacio kombinaciju da je Gruba žena Tvrtka II. Preostalo je, s njegovog sta- novišta, samo rešenje da je Gruba žena kralja Ostoje. Smetnje takovom tumačenju su se pojavile u činjenici da se januara 1399. kao Ostojina žena javlja Vitača, a februara Kujava koja i docnije ostaje s Ostojom i pominje se posle njega sve do 1435. Bilo je nemoguće da se u martu 1399. nađe još neka treća žena kralja Ostoje. Da bi se te teškoće oslobodio, Čremošnik je identifikovao Grubu s Kujavom. On je, međutim, nasuprot T1oroviću, otkrio jake veze između Grube i kraljice Jelene. Pisma Jelene i Grube pisao je ipak isti pisar, i Gruba je upotrebljavala pečat kralja Dabiše i to onaj isti koji i Jelena, najzad njena okolina: Žore protovestijar, Đurađ Radivojević i dr. se javljaju i uz Jelenu i uz Grubu. Bilo je to opasno po Čremošnikovu tezu, ali on ni.te mogao, već iz hronoloških razloga, izjednačiti Grubu-Kujavu s Jelenom, već je napravio kombinaciju da je Kujava Jelenina . kći. Time je dao veći značaj čitavom pitanju. Ostoja bi došao na presto time što se vezao za Dabišinu kćer. Najvažnije na čemu insistiraju oni koji odvajaju Jelenu od Grub? je spomen kralja u pismu od 5. marta 1399 „a mi hotenijem božijim zdravo smo dokoli je zdravo gospodin kralj“. Kada se to mesto i čitavo pismo bliže zagledaju vidi se da kralj, do čpjeg zdravlja Gruba toliko drži, ne mora biti nužno njen muž. Stilizacija je čak takva da bi trebalo dati posebne argumente za takvo tumačenje. Drugi spomen kralja čak isključuje Ostoju. „Obit“ u dubrovačkoj

80 i bosanskoj terminologiji toga dooa značn ugovor i Gruoa u stvari tErdi da je dobro što Dubrovčani poštuju ugovor kojim su se vezali „momu gospodinu kralju i meni-‘. Kako je ugovor Ostoje s Dubrovnikom sklopljen samo mesec dana ranije, 5. februara 1399, a posao Grube s Dubrovčanima oko zaloge nekih srebrnih zdela u kojem Se poziva na „obit-* je, bez svake sumnje, stariji, baš to pismo pam Grubu vezuje za kralja Dabišu. Sve nas to vraća već iznetom Klaićevom mišljenju po kojem je u stvari Gruba drugo ime Jelenino, koje je upotrebljavala posle silaska s prestola. To mišljenje ima čvrst oslonac u savremenom nadgrobnom natpisu Vignja Miloševića, od kojega je Klaić i polazio. Pokojnpk je bio obdaren dugim životom tako je stigao da „služi banu Stipanu n kralju Tvrtku i kralju Dabiši i kraljici Grubi i kralju Ostoji“. Tu nam je potpun spisak bosanskih vladara uXIV veku i u njemu se Gruba nalazi tačno na mestu Jelene, jedine žene koja je jedno vreme sedela sama na bosanskom prestolu.

3. USTUPANjE SLANSKOG PRIMORJA DUBROVNPKU I BOSANSKI ZEMLjIŠNI ODNOSI

81 Literatura: S. Sgetozšk, Rgobaja bozapzkod Rtgtotja Oibgoi- pgki dob.. 1399. g kgaC Oz{oja, S1aztk 2eta1j5ko§ tigeja 40 (1928) 109-126.1 Zbog oskudnosti građe i literatura je sasvim nedovoljna i slaba. Postoje svega


dve rasprave o agrarnim odnosima u Bosni: S. Tgi- će1ka, Ngz1otGska rotoda adtagpod rIapja i Vozpg, S1aztk 2eta’»j- zkoe tigeja 27 (1915) 109—123; A. Solovjea, Pravni položaj seljaka u srednjevekovnoj Bosni, Pregled 2 (1947) 244—250.

2 O carinama u primorskim oblastima up. R. Grujić, Konavli pod raznim gospodarima od XII do XV veka, Spomenik 66 (1926) i B. Ko11eg, Adtatpo-rtoGgô&t obpozG pa robtisji Oi&touaske Eeri- đIke 0(1 XII bo XV z1o1esa, Sga<1a ga §ozros!ag5ki roujez! Ngua1zke, 2aegeć, 1955.

3 R. G,ik51S5, Sobeh 7.Gsću XII, Vis1are51, 1931, 86—87.


82 T. Okjd, I-ez KtgzIapz (VodotIez RatjaIz) <1e VozpGe s1’argez bez bositepSz 1itsz GpebIz, bi<Zo5ôg5sćip§ep 19 (1960) 122—129, izneo je na videlo čitav niz podataka o „baštinama“, vinogradima i drugim posedima „krstjana". Neka zemljišta imaju samo u imenu atribut „krstjanski“ i svedoče samo o vezi toga zemljišta i „krstjana“u prošlosti. Za neka se kaže da su „u rukama“ „krstjana“ ili da su „držana“ od „krstjana“. Pošto se u defte- rima, koji su nastali u vreme posle sloma bosanske crkve, naziv krstjana daje i seljačkim porodicama koje se drže starog verovanja, iz toga se ne bi smelo zaključivati sa sigurnošću o posedima patarena. Jedan podatak se, međutim, može uzeti kao siguran svedok. U defteru br. 157 iz 1528—1530, spominje se u selu Orahovici u župi Neretvi zemljište „Babino Brdo“ koje je „pro- kleti kralj“ oduzeo „krstjanima" i darovao stanovnicima sela. Vest se očigledno odnosi na progone za vreme kralja Tomaša i jasno suprotstavlja „krstjane“ gospodare zemljišta seljacima.Stvari će nesumnjivo biti jasngije i zakljumci pouzdaniji kad odlomci iz deftera budu t eh1epbo objavljeni.

4 S. Ćirković, Herceg Stefap Vukčić Kosača i njegovo doba, 206—'7 219-20.

4. PRIVREMENI USPON BOSNE

83 V84 Literaturg: R. bŠs, UojroLa Ntuoje 127—183; J. Ka<1ošs, Bsg

Sgobbiojoos1e 392—399; J. Radonić, O kpezu Pavlu 16—33; S. bkpuašs, Ka( 1>o$apzkod kta1ja OzGoje za Oiđgo^tkot, Uebšk Uojpob tigeja 5 (1958) 35-60.1 B. Krekić, Prilozi unutraššoj istoriji Dubrovnika početkom

XV veka, Istoriski glasnik 1—2 (1953) 63—70.

5. BOSANSKO-UGARSKI RATOVI

85 Literatura: G. UojôLa Ntôje184—224; J.Kas1ot<5,Oeg


86 Stozzôjôbe 399—418; J. Radonić, O knezu Pavlu 33—46; M. Dinić, Vesti Eberharda Vindekea o Bosni, Jugoslovenski istoriski časo- pis 1 (1935) 352-367.1 To proizlazi iz pisma Dubrovčana od 4 marta 1408, Se1sćJsć, SGr1. Kad.

178, uputstvo objavljeno nz prethodnoj strani je pogre- šno datovano u izdanju, na originalu jasno stoji 2. maj 1408.

2 Sos1eh er151o1ap5 Uio1sN, Mopitep1a Ro1opJe ć151og1sa VI, Kga- kb«' 1896, 171-172.

6. JEDINSTVO I PODELjENOST BOSNE

87 Literatura: M. Dinić, Državni sabor 62—70.

1 Kapiš 1 kapip-pate ga Vo5ap5k1, Negseeouabk1, 2uogp1bk1, KPbkJ, Sgpo§og5k1

1 Zkas1ag5k1 5aps1Gak, Mopitep1a Tigs1sa ć151opat 31a- \*ogit MepsNopaNit Ši51gapIa 1, Zagajeuo 1957. Tri kanuna o vlasima Hercegovačkog sandžaka, oblasti Pavlovića i kraljeve zemlje str. 12—14, ed. N. Filipović, pokazuju veliku srodnost u obavezama i zadržavaju hrišćanske praznike SBurđevdan) kao rok predaje dažbina. Po tome se sme zaključivati da su obaveze iz predturskog vremena i da su bile relatizno ujednačene.

2 U heraldičkim zbornicima iz turskog vremena se opaža upadljivo veliki broj tobožnjih grbova porodica koje su u stvari vlaški katuni. Up. A. Solovjev, Postakak ilirske heraldike i porodica Ohmunević, Glasnik Skopskog naučnog društva 12 (1932) 79—125, Isti, Prinosi za bosansku i ilirsku heraldiku, Glasnik Zemalj- skog muzeja 9 (1954) 87—135. Podizanje stećaka, veoma rašireno među vlasima u XV veku, takođe je izraz težnje za društvenom afirmacijom.

3 Slučajno je poznato njegovo rodoslovlje, Lj. Stojanović, Stare srpske povelje i pisma II, 171—172. O Brajlu kao trgovcu up. B. Ko- uase\ps, Tgdo-ota i $ges1pjeuek0i710j Vozpg, Zagajeuo 1961, 44—45, o4, 118-120, 126—127.

4 M. Dinić, Državni sab&r srednjevetsovne Boste, Beograd, 1955, 65.

7. PRIVREDNO I KULTURNO DOZREVANjE88 Literatura: O Kouaseu^s, Tgdoota i $ges1pjoêko^poj Vozpg, 5a-

gajeuo 1961; V. Ngavak, Šgsaj rtgtogzkgć rggugebpgć seMaga pa s1ti- Cuepo-ekopotzki G$1oggji Vozpe I Netsedoute i ztebpjet ieki, Rge§1es1 5 (1953) 383—385; S. Radojčić, Reljefi bosanskih gs hercego- vankih stećaka, Letopis Matice srpske 387 (1961) 1—15.1 Upravo ovaj primer, iznet od M. Dinića, Za istoriju rudar- stza I, 64—5,

pokazuje da visina carine nije neposredno zavisila od obima proizvodlje, već da su veoma veliku ulogu igrali i uslovi pod kojima je carina davana u zakup.

2 Up. D. Kovačević, Trgovačka knjiga Nikole i Luke Kabužića, Istoriski pregled 1 (1954) 46—18. D. Kovačević je priredila i izdanje ove dragocene kn>ige.

3 Nije poznato koliki je gtrocenat rudarske gtroizvodn>e pripadao vladaocu. Po jednom kanunu iz prvog perioda turske vlasti prvo se uzimala desetina od rude, a zatim desetina metala dobijenog iz preostalog dela rude. Prema tome je skoro jedna petina odlazila u „carinu“. Nismo, međutim, sigurni da je takaa režim bio i pod bosanskim vfaljevima.

4 J. Đurić i R. Ivanišević, Jevanđelje Divogia Tihoradića, Zbor- nik radova Vizantološkog instituta 7 (1961) 153—161.


5 Literatura o stećcima je postala već vrlo obimna. Probranu bibliografiju daje Đ. Stričević u knjizi: 51essg, Beograd 1963 (u dodatku, nepaginirano). U predgovoru iste kn>ige A. Benac daje opšti pregled problema stećaka. M. Vencel, saradnmca Vartburg instituta u Londonu je izradila obimnu studiju o hercegovačkim stećcima. Ona mi je iz svoje još neobjavljene studije saopštila niz podataka i zaključaka, koji su mi bili dragoceni, zbog toga sam joj duboko zahvalan. Up. sada M. êpge1. Vozpgap apb. Netgedo- ugpgap 1otbz1ope$-šćo tas!e (ćet apb. goću, ZisZozIogzsćipeep 21 (1962) 102-143.

6 V. Ngaćak, RgIod &a1ouapji ćetsedoâskhć $1esaka, Šazšk geta1j- zkob tigeja i 5agaje\gi 8 (1953) 325—328.

7 Hrišćansku simboliku predstava na stećcima dokazuje M. MPe- Cs, I „Kt$1japG“ d.g Vo$ta a11a 1ise s!eg 1oto topitepI <I rge(ta, Opep1aPa sćpzCapa apa1es1a 149, Kota 1957, a dualističku A. 5o- 1oujeu, VodotIeMgkš ipb VodotIepdta&eg t s1etg $p6$1agog$sćep JiapDetp, Uo1kegp ips! KiCigep 5is1o81eigora5, Mipsćep 1958, 173—199.

8 O tobožnjem simbolizmu slova na bosanskim stećcima piše M. Miletić u radu navedenom u prethodnoj napomeni. Zanimljivo je da se slova koja navodno imaju simbolički smisao javljaju samo na mestima gde normalno stoje po svojoj fukkciji.

9 S. SgetobPJk, Oge $egbg$sće sIr1ota(G$sće Mti$ke1, 51isNep gig aIegep. Se&sć1bsć1e Obkeigoraz II, Sgag—Ko1p 1959, 103—1D5.

10Bogumilski karakter stećaka beskompromisno zastupa A. Solov- Jev u radu nav. u nap. 7.

11R. ApbeIs, 15korag)ap;e tga $ted.pjeêkoupot dtab.i Vođousgh, Agćeo- 1o§k! rgeE)esZ 1 (1959) 159-161.

12Up. V. Đurić, Minijature Hvalovog rukopisa, Istorijski glasnik 1—2 (1957) 39—52. O ostalim minijaturama bosanskih rukopisa up. S. Radojčić, Stare srpske minijaturs, Beograd 1950, i J. Mak- simović, IlustracCje mletačkog zbornika i problem. minijaturs u srednjevekovnoj Bosni, Istorijski glasnik 1—2 (1958) 117—130.

8. UNUTRAŠNjE BORVE I POČETAK TURSKOG PRITISKA

89 Literatura: J. K.as1ots, Oeg Stozzôjuo&e 426—441; G. 51§1S, Uoj- g>os1a Ntioje 225—235;J. Radonić, O knezu Pavlu 47—52; S. Ćirković, Dve godine bosanske istorije (1414—1415), Istoriski glasnik 3—4 (1953) 29-41.1 V. Sogougs, Šb1opja Vozpe 430, pogrešno je verovao da se Stefan Ostojić još

1423, nalazio u Bosni.

90 Šesta glava

91 UČVRŠĐ.IVANjE KRALjEVSKE VLASTI (1422-1454)

92 Izvori1 Dve od njih (kralja Tomaša za braću Dragišiće iz 1446, i Jurja Vojsalića za

Radivojeviće iz 1434) izdate su od Miklošića, MopitpeŠa 5egđjsa, U1ps1ok>opae 1858; a treća, sačuvana u kasnom prepisu, objavili su Kiki1jeu1s, As1a StoaIsa, 2abgeđ, 1863; Tć41- 1osgu—Vagaćaz, A V1adau-


sza1a<1 ok1eê11ata, Vis1are51 1897; i V. &ig- št, NtâgzkG zrotpjemsG I, 2aEgeć, 1898. Falsiftsat potiče od Ivana Tomka Mrnavića koji je, kako se može upoređivanjem utvrditi, zamenjivao destinatara nekim svojim izmišljenim pretkom, a ostali deo povelje verno prevodio. Povelja Tvrtka II tobož za Ivana Mrnavića je osobito važna zbog toga što je imala dodatak od djeda crkve bosanske, koga je Mrnavić u prevodu pretvorio u opata. Najpristupačnije je u V. A. KegsgePsć, Ve tedpgz OaGtaIae, StoaIae, 51aiošae poIIae rteNtGpate5, 2a§geđ, 1763, 247. O Mrna- vićevim falsifikovanim poveljama up. N. Radojčić, O bva rukopisa Ivana Tomka MarnaviNa, Zbornik Matice srpske za knji- ževnost i jezik 1 (1953) 3—6.

2 Lj. Stojanović, Stare srpske povelje i pisma I—II, Beograd— Sr. Karlovci, 1929—1934.

3 N. 1og§a, A/o1e« e1 eh(gai$ roig beggzGg a 1'ć1z1o1te <Gez stoG&zaAez ai XV' zGes1e II, Rapb 1899. Na ovaj period odnose se sledeće knjige odluka Veća: SOPE. ko§. 3-13; Sopz. Mtib 3-13; Sop$, Ma1i5, 2-9.

4 Datume pojedinih pisama sam utvrdio u radu o Stefanu Vuk- čiću Kosači i obeležio u zagradi prilikom citiranja. Za ovaj

93 period dolaze u obzpr kljige GêIege e S0ŠŠ15510P1 sP 1ê*/ate 8, 9,10,11, 12, 13, 14 i 15.5TćaPosgu—O. Se1s1nsć, Kaeiga ez Mauuagogzgad b55gekoIe(.:5etek okJeueIaga, VisJarez!:, 1887.6 1âtep1a s1e GOGJZ t. b—27 Ojuegza SapseNapae t. 42—64.94 Oûegza MoSagJae t. 13—39. Oevia t. 14—29. Tezgatepsa t. 11 — 15.7 Prva i treća sveska zbirke navedene u nap. 3.8 5. 1_jić1s, 1~1zIpe ob o&pozaugć J igpoda 51aêpz(â I M1ešske Ns- ri&Ike VIII—X, 2a§ge6. 1889—1891.9 M. 5ipj1s, RtIo21 ha i>sotgj i bozapzko- iepesgjaphkgć os1poza 1 4 2 0 — 1 4 6 3 ,

N1z(:og1J5kJ gćogšk 14 (1961) 119—144.10 S. Sgetozšk, Ko1ogzkg Aikap g s1gide IzSgpe, S1azp1k 2eta1j5ko§ tigeja 33 (1921) 115-196.11 I*. TćaPbsgu, $1i<Iep git SezsćGsć(e Vozpgepz ils! Zetbgepz ggtg MG(1e1a1(et, Mipsćep—I^rg^, 1914.12 R. 1îks51sz, XV ZgagasI rarak ok1eê1eG 1—11, Vis1are51, 1931—1938.13 I. Te1ek1, A Nipubgak kota Maduatotzgadop X—XI. VisZarezS, 1853.14 N. ô1kap, Iet Vggejtesćze! sJez Epeaz ZI^giz RgssoGotpgt, Gop1ez gegit ai51pasahit 67, ^jep, 1818.15 Appa1ez Kadizgt ApoputG Ket N10. b.e Kadtpa, es1. 5. GôsŠo, MZNZM 33 1, 2a§geć, 1883; Sćtotsa KadizGpa JipI Keza (ać op§te igćjz izîe aJ appit 1451) Net Joćaptz Sips1i1ae (1451—1484), es1. 3. GJosŠo, MZNZM 35 2, 2a§geć, 1893.16 S. Ćirković, Vesti Brolja da Lavelo kao izvor za istorijgJ Bosne i Dubrovnika, Istorijski časopis 12—13 (1963) 167—188.17 V. Jagić, Konstantin Filozof i njegoe Život Stefana Laza- revića, despota srpskog, Glasnik SUD 42 (1875).18 Bertrandon de la Brokijer, Putovanje preko mora, ed. C. Šefer (preštampano) preveo M. Rajičić, Beograd, 1950.19 1oapšz s1e Tćšgbsg Sćgotsa Nip§agogit, es1. S. ZsćšapsIpeg, ZsprSogez gegit Nip§ag1sagit I. U1ps1oćopae 1746.


20 â t(a sN 5. Sgassoto (1e11a Matsa (1393—1476) reg !ga êpagto da Gaćpapo (1436—1506) 51isća1a e esZPa sZa r. M. 5§a1;1ot, 2aga 1940. Izdavač koristi i podatke iz biografija Djanbatiste Petruča i Aurelija Simaka de Jakobiti. Na ovu knjigu mi je skrenuo pažnju, i ustupio mi je, dr Ante Strgačić iz Zadra na čemu mu srdačno zahvaljujem.21 Mopitep(a SopsŠotit depegaIit zaesiI sJesgtg digp(g. SopsŠit VazIeepze, 5spr1ogit i. I, II, VI, ^ts1oćopae 1857—60.22 Lj. Stojanović, Stari srpski rodoslovi i letopisi, Beograd— Sr. Karlovci, 1927.

822 СИМА 'Е.ИРКОВИ-Б

95 Lj. Stojanović, Stari srpski zapisi i natpisi I—III, Beograd 1902-1905.UNUTRAŠNjA KONSOLIDACIJA I OBNOVA UGLEDA BOSNE

96 Literatura: J. Kadots: Vet Sto&zôjôbe 448—456; A. Ivić, Vojvoda Radoslav Pavlović, Letopis Matice srpske 245—246 (1907); M. Dinić, Državni sabor 53—55, 67—69.

97 1 V. Kgekls, Oiogogtgk (Kadive) e1 1e 1~,eâp1 ai tpouep ade, Rapb— 1_,a Naue 1961, 46—47^ reg. br. 681.

1. POVRATAK UGARSKOJ

98 1 U toku bosansko-ugarskih pregovora 1425—27 rešavano je i pitanje Usore. Izgleda da je obnovljeno stanje od pre dve decenije. Grad Srebrnik, oko koga su se nekad vodile tolike borbe, došao je u ugarske ruke. Početkom 1430. u njemu sedi Matko Talovac.

2. KONAVAOSKI RAT I NjEGOVE POSLEDICE

99 Literatura: S. Tgiće1ka, Kopa^bzkG ta1, S1abgik 2eta1jbko§ tigeja 29 (1917); V. Ćorović, Despot Ćurađ Branković prema konavaoskom. ratu, Glas 110 (1929); V. Ćorović, Kako je vojvoda Radoslav Pavlović prodavao Konavle Dubrovčanima, Godišnjica Nikole Ču- pića 36 (1927).1 M. Dinić, Za istoriju rudarstva u srednjevekovnoj Srbiji i Bo- sni I, Beograd, 1955,

40—41.

3. BORBA O SANDALjEVO NASLEĐE I PRIVREMENA EKSPANZIJA BOSNE

100 Literatura: S. Ćirković, Herceg Stefan Vukčić Kosača i njegovo doba, Beograd 1964, 8—70.

4. BOSNA U VREME PREOKRETA NA BALKANU 1443-1444.

101 Literatura: J. Radonić. Zapadna Evropa i balkanski narodi prema Turcima u prvoj polovini XV veka, Novi Sad 1902, 124—198;102S. Ć.irković, Herceg Stefan 71—88.

5. KATOLIČKA OFANZIVA

Literatura: G. Kabk1, VodotŠ j ra1atet 444—470.1 M. Vujić, Prvo naučno delo o trgovini Dubrovčanina Benka Kotruljića,

Glas 80 (1909) 10^, nap. 1.2 Iz Tomaševog priznanja papi da je rođen iz veze oženjenog čo- veka s tuđom

udatom ženom ne izlazi nužno da je on nezakoniti103 sin kralja Ostoje. To je, izgleda, opet jedan slučaj sukobljavanja bosanskih shzatanja o braku s crkvenim. Kao i u pogledu svoga braka, Tomaš je u saobraćanju s papom prihvatio katoličku tačku g ledišta. Najverovatnije, n>egova izjava samo znači da je rođen iz „bosanskog"


braka u kojem je otac napustio prvu ženu i uzeo drugu, koju je napustio prvi muž.

6. OBNAVLjANjE SISTEMA RAVNOTEŽE SNAGA

1 A. Ivić, Kada i od koga je Stjetgan VukčiK dobio titulu hercega od saetoga Save, Letopis Matice srpske 230 (1905) 80—94.

2 Otuda je iz osnova pogrešno uzimati 1448. kao godinu postanka Hercegovine. Ukoliko se polazi od teritorije, onda postanak treba tražiti još u vreme Sandalja Hranića -početkom XV veka. Ako se polazi od naziva, onda treba uzeti tursko osvajanje, jer se u to vreme naziv Hercegovina pojavio.

3 Kao što sam na drugom mestu pokazao, Herceg Stefan Vukčić Ko- sača i njegovo doba 106, Stefan se u najranijem dokumentu sa herce- škom titulom nazivao „herceg humski i primorski"\ tek 1449. javlja se oblik „herceg od svetoga Save“.

4 Up. B. Kouabeu1s, Ttdo^gpa i zte&pjeueko^poj Vozpg, Zagajeuo, 1961.

7. RAT HERCEGA STEFANA I DUBROVAČKE KOALICIJE

104 Literatura: S. Ć.irković, Herceg Stefan 147—199; S. Ćirković, Vesti Brolja da Lavelo kao izvor za istoriju Bosne i Dubrovnika, Istoriski časopis 12—13 (1963) 167—188.105 1 Kao što sam pokazao na drugom mestu, Herceg Stefan Vukčić Kosača i

njegovo doba 197, mir je sklopljen prvih dana jula 1453, a dva dokumenta od 19. jula 1453, Lj. Stojanović II, 66—72, ne predstavljaju ugovore o miru.

106 Sedma glava SLOM BOSANSKE DRŽAVE Izvori

1 Povelja kralja Tomaša za braću Jurčiniće; SPaztk: 2eta1jzko§ tigeja 17 (1905) 253—255; povelju kralja Tomaša za srpskog logoteta Stefana Ratkovića izdao je R. Kabkg, KasJ JA2TJ 1 (1867)156— 158. Tobožnja povelja istoga kralja za Petra i Ivana Ostojića, datirana u Prištini 1458, Ejiđhs, MaNpe X 126, očigledan je filsifikat. Isto je toliko providan falsifikat tobožnja povelja Stefana Tomaševića za svoga strica Radivoja Ostojića sačuvana u Fojničkoj hronici, SNazšk 2eša1jbko§ tigeja 13 (1901) 345.2 Na ovaj period se odnose knjige As1a SogšŠ go§a1ogit 14, 15, 16, 17, 18 i 19; As1a M1POG15 sopzPp 13, 14, 15 i 16; As1a SopzPi tašpb 10, 11 l 12. Vesgi iz 1463; R. KaskJ, Oiđtoiabkg zrotetsG

0 o&po&aji Aiđgoiabke ođsgpe partata Vozt g Tigzkoj doIpe tagzra đozapzke kta1je^te, 31ag1pe 6 (1874) 1—18; S. Tgiće1ka, Oiđgoâbke ie$I o 0osIt 1463, SNaztk 2eta1jbkob tigeja 22 (1910) 1—24.3 1_eiege e sott155)op1 sN 1êuap1e 15 i 16. J. Se1s1sć, Kadiga e5 Maduatog$gad b$$gekbie(e$eGpek ok1e^Šata, VidarezS, 1887.4 âtep!a s!e 1og15 t. 27—50, Bjuegba Sapse11ag1e t. 64—82, V1uegba N0!^-

107 g1ae t. 39—65.5 Kaû I,—Kuag1 A., -Maduat <Ir1otasgtg etIkek Ma(uaz ŠtaHu ko- gaŠ 1-11,


VisJarez!, 1875-1877.6 Brojnm primeri su naveceni već u ranijoj literaturi, up. S. Ćir- ković, Herceg Stefan Vuknić Kosača i n.egovo doba, Beo- grad, 1964.7 Ma1ćgae S O T ^ G P G Nitgdatgae tedgz erGz1o1ae ab Kotapoz ropIjgsez d.a- 1ae e1 a1> egz asser1ae (1458—1490) e<1. V. Ggakpo1, Mopitep1a UaI- sapa ć151og1at geet Nipeapae Ši51gapIa zeg. I 1ot. 6, Vis1a- re$1 1891.8 I-. Rab1og, 1Jpdeb.gisk1e Ak1ep gig Sezsćgsć1e d.et Rarz1e ôttgećtNsć Gt XV, XV/ ipd. XVII JaćtćipdegG I (1376—1464), GgehđigE 1t Vge15bai 1904.9 Ergz1o1ae MaIćgae SOT^GPG ad ropIjgsez, Gtreta1oge$, tedez, rtgpsG- rez, aIozdie gpto$ Ši$1te$ da1ae 1—IV, Ka5boU1ae 1743—1744; I. Ka- rppa!, Nipdatga dgrNjtaIsa (etrogLjiz MaIćgae de Nipuad 1457— 1461, UtsJođopae 1767-1771.

10 V. Ggakpog, Ma(uaz kgta1u 1eg>e 1eG I—II. Vi<1are51, 1893—1895.11 1,. TćaPosgu—5. Nogua1ć, Jajsga (đap$ad, ât, âtoz) (bt(epe(e 1450— 1527,

MNN BB HC Vis1areb1, 1915.12 N. ZađapoU1s, Vozapzko ktajgz(e, SosPbpjak 151og1bkoe (1gi51Ua Vobpe

1 Negse§OU1pe 9 (1957) 177—220.13 Kapit 1 kapip-tgate ga Vobapzk!, Negseeouabk!, 2uogp1bk1, KP§k1,

Sgpo§og5k1 1 5ka<jagbk1 5aps12ak, Mopišeta TigsJsa ć151opat b1a- uogit MepsPopaPit 111i51gap1ja I, bagajeuo, 1957.

14 Tekst ovoga . interesantnog izvora je priredio zajedno s prevodom 3. Konstantinović, ja sam komentarisao vesti (u štampi). Na vesti o Bosni je već odavno skrenuo pažnju G. Vađteeg, Egpe ip- Vetgoet(e(e <2ie11e git 1>o$pgzsćep Sezs}isć(e, Mogzep1)1ai; (2a§geđ) № 24, 28. I 1934.

15 S. MegsaI, No(e g>ape borga LgJsso1o Modtizzgepze, Orege ttop IV. b1i<P e 1ebC 79, SŠa s!e1 âisapo 1937, 217—218.

16 Konstanti« MihailoviK iz Ostrovice, Jang^čareve uspomene ili Turska hronika, prevod i predgovor Ć. Živanovića, Spome- nik 107 (1959),

17 Vesti o Bosni je preštampao i komentarisao J. Ma(a$og>1s, Tgg ćitapGz(a o ra(atetta, SosPbpjak bkorbko^ {Po2o151;oe 1aki11e1;a 1 a930) 235-252.

13 Aps1gea 5sć1uepo§Na, Sgopasa sP Map1oia s1a1 MSSSO.U a1 MSSSa,HHH1U, e<j. S. Agso, KassoIa zšpsa sP sgopJza e s1ositepI 1otđagsP 1pesPČ II, MPapo, 1857.

19 e<± 5sćâps11peg 5sg1r1ogez gegit Nip§apsagit I, U1ps1ok)opae 1746;108 Apsop 10 Vopppj , Evgi t {Jpdaghsagi t Jesaêh cia1iog s i t sJtgg- sPa, 1543.

20 1,aots1 Sća1sosaps1u1ae ć1$1;og1agit s1etopz1;gaCope5 I, es1. E. Oagko, Vis1are51, 1922.

21 es1. V. Sgesi .22 G. Elezović, Turski izaori za istoriju Jugoslovena, Brat- . stvo 26 (1932.)

1. IZMEĐU UGARSKE I TURSKE

109 Literatura: S. Ćirković, Herceg Stefan 201—225; I. Božić, Dubrovnik i Turska u XIV i XV veku, Beograd 1952, 131—144.


1 Kralj Tomaš je ovu izjavu dao dominikancu Nikoli Barbučiju i ovaj je preneo papskom legatu Ivanu Karvahalu. Pismo Bar- bučija je objavio E,. TćaPosgu, ZSisPep 415—416 između dokumenta iz 1457. i drugog iz 1460, pošto pismo nema obeleženu godinu. Obično se uzimalo da pismo potiče iz 1459, pa se tako i upo- trebljavalo. Tako ga je koristio i K. Jireček, Istorija Srba 1J, Beograd, 1952, 388. Pismo, međutim sadrži sasvim precizne podatke za datiranje. Barbuči priča da su za vreme njegovog borazka u Jajcu (kraj maja) kralju Tomašu došli dubrovački poslanici. Kako je dobro poznato iz arhivskih knjiga kad su Dubrovčani u ovim godinama odlazili bosanskom kralju, lako je utvrditi da su krajem maja bili jedino 1456. godine. U skladu s tim su i drugi unutrašnjn podaci: pomen despota Đurđa Brankovića i pljač- kanja Despotovine, vesti o hrišćanskoj floti. Najzad, pismo je sačuvano u arhivu Ivana Kapistrana, što takođe upućuje na vreme pre kraja 1456. Drugi važan podatak iz početka 1456. nalazi se takođe u arhivu Kapistrana. V. Re1ko, Kargzpap Japoz 1eue1egeze a Maduatokka1, Tbg1:epe1pgi 1ag (1901) 193—194.

2. NEUSPEH KRSTAŠKE MISIJE Literatura: V. Ćorović, Historgsja Bosne 521—540: S. Ćirković,

110 Herceg Stefan 227—2441 Up. M. Laskaris, Vizantiske princeze u srednjevskovnoj Srbiji, Beograd, 1926,

114—119. V. Stefanović, Kralj Matija i srtgska de- despotovina, Letopis matice srpske 330 (1931).

826 СИМА ■^ИРКОВЈГБ

111Stefan Tomašević je prvi despot koji titulu nije dobio, kao što bi bilo normalno, od vizantijskog cara. Time počinje novo poglavlje u istori)i despotske titule kod Srba, up. B. Ferjančić, Despoti u Vizantiji i

južposlovenskim zemljama, Pos. izd. SAN 336, Beograd, 1960, 194—204.A. Zo1ouje\g, 1ê 1eto1dpade <1e Rai1 Šsai1 $it 1ez gez1e$ <1i 6o- dotGŠte ep Vovte, VugapIop 23 (1953) 73—86. G. Stanojević, Jedaa pomen o kristjanima u Dalmaciji 1692. godine, Godišnjak Društva istoričara Bosne i Hercegovine 11 (1960) 273—274; J. Lučić, Pri- log pitanju nestanka bosanskih bogumila (patarena), Historijski zbornik 14 (1961) 239—242.

112 3. PAD BOSNE

113Literatura: V. Ćorović. Historija Bosie 540—606; V. U1ajj6, HJp1egdapd b.e& đoztzsćep KbtdteGsće$, Zagajeuo 1926, 43—61; N. &ađa- poU1s, Vohapzkg ra§a1ik, Zagajeuo 1959, 38—59; S. Ć.irković, Herceg Stefan 245—267; S. Đ.irković, Vlastela i kraljevi u Bosni posle 1463, Istoriski glasnik 3 (1954) 121—131; I. Božić, Mlečan

i prema naslednicima hercega Stevana, Zbornik radova Filozofskog fakulteta u Beogradu 6—2 (1962) 113—128. J. Tadić, Nove vesti o padu Her- cegovine pod tursku vlast, Zbornik radova Filozofskog fakulteta 6—2 (1962) 131—152; A. Kiđtu!, S1e Rtade b.e$ \zo$pGzsćep Kbtd1itp$ ôp N. 1Jj1akU' 51is11a 51aujsa Asabeš1ae bs1epIagiš

Nipeapsae 4 (1958) 373-384.PRILOZI

114Kraj XI v. 1138-? —1154—1163. -1180-1204—

1151232-125

0- oko 1250-1278- -1290-1310-

116 1314-1353.117 1353-1391. mart 10.

118 1391—1395. sept. 8. 1395—1398. maj 1398. maj—1404. maj 1404. maj—1409. febr.

119 14

09. okt,—

1418.

sept. 1418

—1421.

juli 1421.

ma

j—

14

43.

no

v.

120SP ISAKVLADARA

121Bosanski vladari

122

knez Stefan, vazal dukljanskog kralja Bodina herceg Vladislav, sin ugarskog kralja Bele II oan Borić * ban Kulin ban Stefan ban Matej Nin

oslav ban Prijezda

123ban Stepan I Kotromanić*

12

1299.

ban Pavle

Bribirski

„Jogšpiz Vozpe“

1251302—1304

ban Mladen I 1305—1322

ban Mladen II

126 ban Stepan II Kotromanić127 Stefan Tvrtko (od 26.

okt.

1281377. kralj Srbije)

129kralj Stefan Dabiša

130Interregnum: kraljica

Jelena Gruba

131 kralj Stefan Ostoja

132 kralj Stefan Tvrtko II133 Tvrtković

P r o t i vk r a l j ev i :

134kralj Stefan Ostoja1414—1415 Tvrtko II

135 kralj Stefan Ostojić

Tvrtković136 kralj Stefan Tvrtko II 1432—1435 \ Radivoj

1371443—

1446 I Ostoji

138 ćTvrtković

1391443. nov —1461. julikralj Stefan Tomaš1401461. juli—1463.kralj Stefan Tomašević

141 maj./juni

142 1465-1467-

143 1471—1477.144 Matija Šabančić, postavljen od sultana Mehmeda II

145 Pr o t i v kr a l j e v i:

146 краљ Никола Илочки, постављен од краља Матије Корвина147 1476. I Matija Vojsalić, postav-

I ljen od sultana Mehmeda

1

4

S

r

p

s

t

s

i

v

l

a

d

a

r

i

N

e

m

a

n

j

i

ć

i

1

1

6

8

—

1

1

9

6

.

v

e

l

i

k

i

ž

u

p

a

n

S

t

e

f

a

n

N

e

m

a

n

j

a

149 1196—1227.

veliki župan, od 1217 kralj Stefan Prvovenčani

150 1227—1234.

kralj Stefan Radoslav

151 1234—1243.

kralj Stefan Vladislav

152 1243—1276.

kralj Stefan Uroš I

153 12

76—1282.

kralj Stefan Dragutin

154 1282—1321.

kralj Stefan Uroš II Milutin

155 1322—1“331.

kralj Stefan Uroš III Dečanski

156 1331—1355.

kralj, od 1346 car Srba i Grka,

Stefan Dušan

157 1355—1371.

car Stefan Uroš

158 O bl a s n i g o s p od a r i

159 oko 1370—1389. knez Lazar

16

1389—1402. Stefan Lazarević i kneginja Milica

161 oko 1371—1397 Vuk Branković

162 1397—1413 udovica i sinovi Vuka Brankovića

1631360—?

Stracimir Balšić

164—1378.

Đurađ

Balšić

1

1378—1385.

Valša

II Balšić

1661385—1403.

Đurađ

Stracimirović

СПИСЛК ВЛЛДЛРА

167 1403—1421. Balša III BalšićS r p s k i despoti

168 1402—1427. despot Stefan

Lazarević 1427—1456. despot Đurađ

Branković 1456—1458. despot Lazar

Branković

169 1458—1459. regentstvo: Jelena Paleolog i Stefan Branković

1459. despot Stefan Tomašević

172

175

178

186

189

192

195

198

201

213

216

219

222

225

228

231

234

237

240

243 245

248

1 Ugarski vladari

844 ИСТОРИЈА БОСНЕ

251 Albreht Austrijski

252 1437-1439.

253 1440-1444.

254 1440-1457.

255 1458-1490.

256 Vladislav I Jagelović (kao poljski kralj Vladislav II)257 Ladislav V Posmrče (do 1444. protivkralj, do 1452. pod tutorstvom cara Fridriha III Habzburgovca; od 1446. Janko Hunjadi „§ićegpa1og geeš Nipeapae)

2 25 S. Ćirković: IstoriJa sredn»ovekovne bosanske države

258 Matija Hunjadi KorvinРОДОСЛОВНЕ ТАБЛИЦЕ259 1. КОТРОМАНИЋИ

2 6 0 Прп језда С (1250—1282—)2 6 1 ПрпЈезда П (—1237—)262 Вук (—1237 — )

263 Н. кћи ЈС. Стефан Водпчки264 Стјепан I Котроманлћ (—1284—1310)

265 оа Јелнсавета, кћи краља ДрагутЈша

266Владислав (1326—1154) (Н)(тослав со Јелена Шубић 1338 (—1310—1314)

267 Стјепак II Котроманлћ (1314—1353) х> Н. кћи Мајнхарда Ортенбуршког оо Н. кћи бугарског цара оо* Јелнсавета, кћп Казпмира кнеза кујавског

268 Твртко I (1353—1391] Вук (1354—1377—) ос Доротеја

269 I270Твртко П (1404—1409 и » 'а.

271Јелисавета 1353.. ?

272 Лајош I Анжујски ?

273 Н. снн (умро за живота очева)

274 =а 1428. Доротеја Горјанска275 ? ■ ? ■ ?

276 Остоја (1398—1404 И 1409—1418) га Витача оо Кујава

277 со Јеленица Нелипчић, удова Херцега Хрвоја

278 ДаОшпп (1391—1395) Јслсиа Груба

279 Стапп

280 со Ђуриђ Радп- војеиић

281 Томпт ОстоЈић (144.1—1481)

282 « Во)пча (Д0 1444)

2831440. Катарина, кћи Стофана Вукчића

284 Радивој Остојић (—1432—1463)

285 *) Маргарета, кћн Николе Величког

286 Стефан Остојић (1418—1422)

287

288

289

290

291

292

293

294

295

296

297

298

299

300

301

302

303

304

305

306

307

308

309

310

311

312

313

314 Н. СПН (—1445—) Ц. СИН (—1445—)

315 Ћурађ316 (—1455—)

317 МатиЈа

318 (—1465—)

319 Твртко

320 (—1455—1463)

321

322 I323Стефан Томашевић Жигмунд (—1463—) Катарипа (1461—1483)

(—1463—>

324 <о Јелени (Мара), кћи деспота Лазара Бранковића

325

326

2. КОСАЧЕ

327 Vuk (?—?)

328 Храна Вуковић (?—?)

329Vlatko

Vuković (?—1392

330)

331332Вук Хранић (?—1424)

333334Sa

ndalj Hranić (oko 1310—1435) oo 1396. Jelena (Ka- tarina), kć.i Vukca Vu

2. КОСАЧЕ

kčića

335oo 1411. Jelena. kKi kneza Lazara

336Vukac

Hranić (?

—1432) os Katarina (Gposle 1452

337)

338 Ivan Vuković (—1441—1464—)339340 Теодора (?—1450) оо Радослав Павловпћ

2. КОСАЧЕ

(в. таб. Павловић

341 Stefan Vukčić (1405—1466) os 1424. Jelena, kći Balše III oo 1455. BarOara, kći „s!is15 <1e

342 Рауго“

343 oo 1460. Cecilija

344

345I

346 Adam Vuković347348349350■ Katarina (1425/

6—1478) oo kr

alj Stefan Tomaš (v.

2. КОСАЧЕ

taO. Kotromanićp)

351Vladislav

352(1426/27—1487/9)

353® 1455 Ana Kanta- kuzina

354(Potomci

do početka XVII v.)

355Vlatko (?—1489)

356OJ 1455. N

. ro- đaka Ulriha Celjskog

357oo

1474. Msrgareta Mar

2. КОСАЧЕ

zano, unuka Al-

fonsa Aragonskog (Potomci do

prve pol. XVII v.

358 )Стефан (Ахмед) (1455—1517/9)

359 Мара (?—?) сс Иван Црно- јевмН

360

361 StJsiap (druga pol. H1G1 v.)

362 Hriatpn StjepanpK (—12IU—1J05—)Вукослав ХрватишЉ (—1315—1326—)

363 Павле ХрватшшК (1323—1332—)

364 Вукац Хриатпппћ (—1357—1371))

365 Павле ГргурПавловнН

366 Вукославпћ (—1357—)

367 (—1326—)

368 Влатко Вук

369 ВукославпК ВукославиН (—1326—1357—)

(—1326—)

370

371

372

373

374 Дра1ишаВоЈслав

375 ВукчићВукчић

376 (— 13а2—1401)(—139У—1401—)

377 ХрвоЈе Вукчпћ (—1380—

1410) оо Јелеиа Не- лппчић

378 Вук Вукчпћ (1392—1401) Анка

379 11. кћп

380 ш Н. 3латимосош IК381 Вучпца (—1 4 0 4 — 1 4 1 5 - V. Н .

382 1\п: -) сс 13 8 3 а ( • ::.-Ј • ) ј.11:1.40. тспчНЈа

384 Балша Херцеговпћ Јелеиа (Ката-

385 Иваипш Ђурађ В»ј-

386 Стјепап

387 рпиа (—1390—1421—)Драгишпћ салпћ (—1399—)

Златоиосовић Златопосовпћ

388 (—1400—1416—)

389 оо Сандаљ Хранпћ (—1434—)

390 (—1389—)

391 (— 13В9—)

392

393

394

395

393

3

4011 ' a

Do sl a p - ) ( - -

1404 — 1

4 15—

402 )Матпја ВоЈсалић (—1470—)

403 Доротеја

404 <« Иваниш БлагаЈскп оо Мартпп Франкапап

405 Катарпна

406 <*> Твртко Во-

407 роиннпћ

408

409 Raden Jablanić (—1380—)

410 Pavle Radenović (oko 1370/75—1415,' oo Gruba

411 Petar Pavlović (oko 1395—1420) Radoslav Pavlović (oko 1400—1441)

412 / I o; 1421/2 Teodora, kKi Vukca Hranlća2 . o o 7 N .

3. oo 1439. ponovo Teodora

413 Ivaniš Pavlavić Petar II Nikola

Pavlović

414 (1423—1450) Pavlović (1425/30—1463)

415 (OKO 1425—1463) oo 1455 N.REGISTAR416 Avari 33—34.417 Avinjon, grad 109—110. 124.418 Ajaz, hercegovački sandžakbeg 341.419 Ajnhard, franački istoričar 39.420 Akoncije (AssogŠib), papski legat 58—59.421 Aîae 5., rimsko naselje 31.422 Albanija, Albanci (Arbanasi), 133, 144, 158, 322.423 Albert Austrijski, ugarski kralj (1437-1439) 271-272.424 Albert, herceg austrijski 116, 165.425 Aldemarisko Alojzije, admiral napuljskog kralja 195.426 Aleksa Paštrović, vlastelin 248.427 Alfons V Aragonski, kralj Si- cilije i Napulja (1442—1458)278, 281, 289, 299, 312, 315, 340.428 Ana (Agneza), hercežica Bosne 73.429 Ana Kantakuzina, žena Vladi- slava Hercegovića 310.430 Apaeaz1iš v. Onogošt.431 Angora, mesto bitke 242.432 Andrija II, ugarski kralj 58—59. 62, 77.433 Andrija III Mlečanin, utarski kralj 77—79.434 Andrija, humski knez 66.435 Anžujci 78, 82, 87—88, 99, 152, 195, 210.

436 Ankona, grad 142, 319, 333.437 Anselmo iz Alesandrije, inkvizitor, protivjeretički pisac45, 55.438 Aristodije, jeretik 47.439 „Agk1“, tvrđava na Savi 207.440 Armanini (s1e Agtaššz), Paolo, mantovanski poslanik u Ugar- skoj 168, 175.441 Apolonija, grad 28.442 Aristodije, sin Zorovavelja, jeretik 354.443 Arpadovci, ugarska dinastija 42,70, 78, 124.444 Ahmed, turski vojvoda 337.445 Ahmed v. Stefan Hercegović.

446 Ašik-paša Zade, turski hroni- čar 309.

447 Babić, Anto, istoričar 25.448 Babonežici (Vabonići), hrvatska vlastela 86.449 babuni 91, 109 v. patareni.450 Bajazit I, turski sultan 160, 173,184, 207, 240, 241.451 Bajazit II, turski sultan 341.452 Balša II Balšić 147, 151—2, 157, 208, 290.453 Balša III Balšić 207, 209, 244, 248, 254.454 Balša, sin Hrvoja Vukčića 188455 Balšići 127, 135, 136, 147, 157, 180, 273; v. i Balša II, Bal- ša III, Đurađ Stracimirović.456 Balkansko poluostrvo 33, 35, 36,457 158.458 ban, titula 40, 72.459 Bar, grad 209, 274, 277.460 Barska arhiepiskoplja^bO.461 Barski Rodoslov 26—27^ 39—40.462 Batalo, tepčija 168, 177, 180, 184463 Baćanji, ugarska velikaška porodica 81.464 Bela II, ugarski kralj 42, 68.465 Bela IV, ugarski kralj 44, 65—7, 72-73.466 Bela Rostislavljević, mačvanski ban 79.467 Beljak Sanković, vlastelin 171.468 Benedikt XII, papa 110.469 Beograd 73, 311-314, 318, 335.470 Ber, grad 120.471 Bernard, splitski nadbiskup 48, 55.472 Bertrandon de la Brokijer, burgundski vitez 253, 266.473 Beč 266.474 Bijela, tvrđava 248.475 Bileća, naselje i predeo 158, 215.476 Bilino Polje, mesto 49, 55, 58.477 Bistrički, grad 123, 311.478 VJb1ie Ioua, grad 31.479 V15Še ê1i5, grad 31.480 Bihać, grad 206.

481 Blagaj, grad 223, 246, 302, 304, 337.482 Blato, mesto u oblasti Neretve 304.483 Bliska, mesto kod Poljica 86.484 Blizna, selo 67.485 Bobovac, grad 120, 132, 205, 207— 208, 223, 226, 236, 243, 279, 318, 329.486 bogumili 53—54, 103; v. i patareni.487 Bodin, kralj Duklje 41—42.488 Bojana, reka 34, 38.489 Boka Kotorska 144, 148, 205.490 Bokšić (Boha) Žore, protovestijar 220; Nikola 220.491 bolan>e srebra 229.492 Bolonja 239.493 Bonifacije IX, papa 170—195.494 Bonfini, Antonio, ugarskm isto- ričar 309.495 Bosanska biskupija 50—51, 57—58, 60, 63, 67-68, 74, 101.496 Bosanska crkva 68, 74, 101—109112, 231, 235, 282, 288, 321.497 Vosna, reka 29, 35, 39.498 Borač, grad 215, 223, 244, 330. Borić, ban 27, 42—3, 51.499 Brač, ostrvo 163, 173, 196, 210, 241,500 336.501 brak kod Bosanaca 107, 112. Brajlo Tezalović, komornik 221 Branivoj, srpski vlastelin 84. Brapivojevići, vlastela 89—92,502 . v. Branoje B.503 Braničevo, grad i predeo 43, 47504 73.505 Brankovići, srpska despotska porodica 310, 317; v. i Vuk, Đurađ Lazar, Stefan.506 Branoje Branivojević, srpski vlastelin 90.507 Brgat, lokalitet kod Dubrovnika 292.508 Brdo, naselje u Vrhbosni 63, 232. Breznica, reka 329.509 Bribir, župa 77, 86. bribirski knezovi; v. Pavle, Mladen 1, Mladen II, Đura. Brodar, tvrđava 214.510 Broljo da Lavelo, italijanski

najamnik i hroničar 238, 252 Brštanik, trg 151.511 Bugarska, Bugari 33—34, 53, 66. Budva, grad 178, 181, 209, 273—274 Budim, grad 117, 153—154, 175, 196,202, 204, 206, 210, 220, 238, 240. 266, 311, 314-315, 325.512 Budislav Kurjaković, hrvatskp vlastelin 86.'513 Budislav Ugrinčić, hrvatski vlastelin 117.514 Buna, reka 35.515 Buća (Visć1a), kotorska vlasteoska porodica 146; — Tripe, protovestijar 139, 220.

516 Valona, grad 199.517 Varna, mesto bitke 279.518 Vasilije II, vizcntšski car 41 Vatikakski arhiv 44, 83, 168, 252 Vaclav, češki kralj 153, 175, 213. Velež, planina 35.519 Ue1et)5Nsć MŠsć sgot51a sN Vo- 5№a 14.520 Veletin, tvrđava 333.521 Venecija, Venecijanci, Mleci. L'[letačka Republika — i dalmatinski gradovi 85—87, 113- 117, 161, 164; — opsada Zadra 115—117; — posredovanje iz.među Srbize p Bosne 118—119, 157; - i Ugarska 121, 123, 125, 154, 241 258; — prima Tvrtka I za gra- đanina 129; — trgovina u Bo- sni 130, 141-142, 201, 208-209,291, 295—296; — priznaje kraljevsku titulu 138; — rat oko Tenedosa 145—148; — zauzima Kotor 249; — i Stefan Ostojić 248-250; - i Tvrtko II 255, 257;—arhiv 71, 82, 89, 308; — i Ste- fan Vukčić 273—275, 278—280,299, 301, 303, 312-323; - i Ste- fan Tomašević 314—315; — i Turci 325-327, 330-337.522 verna služba 93—94, 183, 216.523 Vesela Straža, grad 332.524 Viganj Milošević, bosanski vlastelin 169.525 Vizantija, Vizantijsko Carstvo 36, 41—42, 46-47, 49, 53.526 Vinodol, župa 86.527 Viskonti, Ćan-Galeaco, italijanski feudalac 159.

528 Visoko, grad 98, 111, 223, 233, 250.529 Visući, tvrđava 337.530 Vitezović-Riter, Pavle, hrvatski istoričar 15.531 Vitomir, srpski vlastelin 91.532 Višegrad, u Bosni 336.533 Višegrad, u Ugarskoj 226.534 Višen, hrvatski vlastelin 58.535 Vjenačac, tvrđava 302.536 „vjera gospodska“ 94, 203, 216.537 Vladoje „s!e Kaz51a“, logotet 137,538 139.539 Vladislav, brat bana Stjepana II122, 131.540 Vladislav II, srpski kralj, sin kralja Dragutina 78, 88—89.541 Vladislav I (II) Jagelonac, ugarski i poljski kralj 272, 276—278,542 281.543 Vladislav Hercegović, sin hercega Stefana 300, 302—305, 310, 327, 329-332, ZZF—336, 340.544 Vladislava, udovica Nelipca 114.545 vlasi 35-36, 219—220, 234.546 vlastela 80.547 alastelg1čg»ći 189—190, 248.548 Vlatkopmći, vlasteoska porodica 316, 3‘J6—337, 339; v. i Radi- vojevići; v. i Ivaniš, Žarko.549 Vlatko Vlađević, bosanski vojvoda 181.550 Vlatko Vuković, bosanski vojvoda 158-159, 172, 178, 181.551 Vlatko Vukosalić, vlastelin 192.552 Vlatko Tumarlić, pataren 200, 221, 283, 285,553 Vlatko Hercegović, sin hercega Stefana 324, 330, 332-334, 336- 337, 340-341.554 Vlaška 322.555 Voden, grad 120.556 vojvoda 100.557 Vojislav, srpski knez 41.558 Vojislav Vojinović, srpski oblasni gospodar 126—128, 130, 132—133, 149.559 Vonke, grad 33.

560 Vrana, manastir kod Zadra 152,154- 155, 161, 173, 195, 211.561 Vranduk, grad 98, 212, 318.562 Vratar, grad u Sutjesci 302.563 Vrbas, reka 29, 35, 76, 208, 215, 332.564 Vrbaški Grad 193.565 Vrgorac, tvrđava 337.566 Vrm, župa 215, 264, 272, 301.567 Vrsinje, predeo 301.568 Vrhbosna, župa 63, 67, 190, 215.569 Vrhrika, župa 206.570 Vuk Banić (Grubačević), bosanski vlastelin 256.571 Vuk Branković, srpski oblasni gospodar 136, 138—139, 157, 159, 160, 184.572 Vuk (Vukić), brat Tvrtka I 124, 130-132.573 Vuk Vukoslavić, bosanski vlastelin 91, 120.574 Vuk Vukčić, brat Hrvoja Vukči- ća 154, 170, 172.575 Vuk Grgurević, despot 339—341.576 Vuk Hranić, brat Sandalja Hra- nića 226, 268.577 Vukan, srpski veliki župan 47-48.578 Vukac Hranić, brat Sandalja Hranića 226, 256, 268.579 Vukac Hrvatinić, vojvoda 129, 131, 154, 180.580 Vukašin Zlatonosović. vojvoda 265-266.581 Vukašin, srpski kralj 134—136.582 Vukmir Zlatonosović, vojvoda 243-244, 255, 259.583 Vukoslav Nikolić, vlastelin, 180, 200.584 Vukoslav Hrvatinić, ^lastelin 95.

585 Gataro, Andrea, Bartol.omeo i Sa- leazo, italijanski hroničari 84.586 Gacka, župa u Hrvatskoj 40, 86.587 Gacko, mesto i predeo 32, 135, 330.588 Gvaldi, Andrea, splitski nadbiskup 164.589 Gvozd, planina 86.590 OeććagsP I A . , istoričar 15.

591 Gejza II, ugarski kralj 43.592 Geridi 33593 Gerard Ed (O<3o), franjevac 110— 111, 118.594 Glamočko Polje 88.595 Glušac Vaso, istoričar 22—23,596 25.597 glumci 239.598 Gojsav, gost 320.599 Gojslava, žena Vojislava Voji-- novića 132—133.600 Gojslava, žena Radiča Sankovića 185.601 Golubac, grad 310.602 Goražde, trg 287, 319.603 Gorica, mesto na Neretvi 303—604 304.605 Gorjanski (s!e Saga), slavonski velikaši; v. Jovan G., Niko- la G.606 goet 105.607 Goti 32.608 Gotfrid, nemački vitez 43609 gradovi 98—99.610 Gradoje Miltenović, vlastelin611 128.612 Grgur Veliki, papa 34.613 Grgur IX, papa 44, 62, 65.614 Grgur XI, papa 139.615 Grgur XII, papa 209.616 Grgur Kurjakovpć, hrvatski vlastelin 86, 117.617 Grgur Nikolić, vlastelin 249.618 Grgur Šubić; vlastelin 123.619 Gredić, Vlaho, dubrovački vlastelin 133.620 Gruba, bosanska kraljica v. Je- lena, udovica kralja Dabiše.621 Grci, Grčka 28, 31, 33.622 GunduliK (Sops1o1a), Benko, du- brovački vlastelin 77.623 Gučetić (Oogge), Marin, dubro- vački vlastelin 128.

624 Dabar, župa 215.625 Dabišići, bosanska vlastela626 130-132.627 David, mileševski mitropolit628 287.629 Dalmacija, dalmatinski gradovi 14, 27-32, 33-34, 39, 41, 47, 66, 85-86, 113-117, 121, 160-165, 170. 201, 210, 213, 235, 239, 254, 314-315, 322, 325-326, 329-331.630 Danilo II, arhiepiskop srpski631 75.632 Daorzi. ilirsko pleme 28.633 Dedići 90—91.634 Deževica, rudnik 98.635 Deževo 88.636 desetina 65.637 „desegitina" 99.638 Desnik, grad 39.639 Sšegba SapseIaggae 71.640 dijak 100.641 Dikanž, Šarl (Sćag1eb <3i Rgezpe 51eig <3i Sapce), istoričar 15.642 OPip1it, rimsko naselje 31.643 Dimitrije Hvarski 28.644 DiniK, Mihailo, istoričar 10, 24.645 Dinjičići, bosanska vlastela 181, 183, 257; v. i Dragiša.646 Dionisije, hrvatsko-dalmatinski ban 66.647 Ditrih Bubek, dalmatinski ban648 152.649 Ditrih od Nihajma (Tćeos1opsi5 s!e №et), nemački hroničar 169.650 djed, episkop crkve bosanske 57 105, 202.651 Dlugoš, Jovan, poljskm hropičar 169, 240.652 Doboj, grad 242.653 Dobor, grad 174—175, 210.654 Dobrun, mesto u Bosni 215.

655 BotagJa. rimski grad 30. 31

862

656 .РЕГИСТАР657 dominikanci u Bosni 62—63, 67- 68 .

658 Donjp Kraji 67, 78, 81, 85, 87—88. 94-95, 122, 125, 131, 154, 173, 178' 215.

659 Doroteja, bosanska kraljpca, že- na Tvrtka I 138.

660 Doroteja Gorjanska, bosanska kraljica, žena Tvrtka II 260. Drava, reka 195.

661 Dražeslav Bojić. dijak 100. Dragiša Dinjičić, vlastelin 245 Dragišići, bosanska vlastela

662 288.

663 Dračevica, župa 135, 147—148

664 150, 210, 213, 246, 280, 301.

665 Drač 28; Dračka tema 34. Drežnik, tvrđava 206.

666 Drivast, grad 274.

667 Drijeva, trg 99—100, 124, 141, 144, 148—149, 151-152, 201. 212, 214- 215, 229, 246, 250, 254 ; 267-263, 277, 279—280, 289-290, 292-293

298- 299, 303-306.

668 Drina, reka 35, 39, 79, 92, 96, 120, 215, 316, 333. dhJalisti 51—55, 101—109, 285. Dubica, župa 193.

669 Dubočac, grad 210.

670 Dubrovačtsi arhiv 71, 81, 166—167, 251-252, 307.

671Dubrovnik, Dubrovčani, Dubro- vačka Republika 89—90, 108,

672 120, 132, 155, 158, 177, 185, 191 207-208, 210, 212, 218. 235, 238. 241, 276, 289, 311, 323, 327, 336; - i Kulin 47; — nadbiskupija 50—51, 59, 61; — ugovori 65, 76 130, 138, 150, 176, 226, 246—247;

— dobija Ston 92, 118; — poslovanje u Bosni 97—98, 100, 119, 141-144, 148-149, 229; - i Ugar- ska 125, 244-245, 268, 272, 315;

— rat sa Vojislavom Vojinovi-673 ćem 126—127; — rat sa Nikolom Altomanovićem 133—134; — i rač oko Tenedosa 145—146; — i Kotor 147; — kupuje Konavle 169.674 171—172, 186—190; — posreduje među Ugarskom i Bosnom 165, 193—194, 205; — rat sa Ostojom 197—203; — i Venecija 254—258;— rat sa Radoslavom Pavlovi- ćem 261—266; — rat sa hercegom675 Stefanom 293—306; — c Turci 309, 325, 329—330, 333-334," 337, 340-

863

341.676 Duvanjsho .polje 88.677 Duvno 122—123.678 dukat, dažbina 164.679 dukatnici 218.680 Duklja, Dukljani 27, 38—39, 41, 42.681 Dunav 33—1, 40, 327.682 Dušan z. Stefan Dušan.683 Dursun-beg, turski hroničar 309.

684 Đakovo, sedište bosanske biskupije 67—68, 110, 124, 154, 174.685 Đenova, grad 145—148.686 Đura II Šubić, hrvatski vlastelin 87.687 Đurađ Balšić, oblasni gospodar 134-136, 138, 145.688Đurađ Branković, srpski despot168, 264-267, 273, 276, 278—281239, 295, 297, 299-300, 305, 309689 313.690 Đurađ Vojsalić, vlastelin 244. 266, 268, 287.691 Đurađ Radivojević, vlastelin 185, 208.692 Đurađ Stracimirović Balšić, oblasni gospodar 157—159, 178, 180, 214.693 Đurađ Čemerović, bosanski vlastelin 333.694 Đurić Vojislav, istoričar umetnosti 25.

695 Eberhard Vindeke, nemački hro- ničar 169.696 Evgenije IV, papa 287.697 Egidije, mačvanski ban 74.698 Etapie1e Sgeso v. Manojlo Grk.699 Emerik, ugarski kralj 48, 55.700 Enea Silvio Pikolomini v. Pi- je II.701 Engel, Johan Hristijan, nemački istoričar 16.702 episkop crkve bosanske v. djed.703 Esebeg Isaković, turski namesnik 335.

704 Žigmund Luksemburški, ugarski kralj 138, 153-156, 159-163, 165, 170-171, 173-177, 185, 192-214. 240-245, 247, 255, 257-261, 263, 267-169, 271, 282, 286.

864

705706 Žrnovica, župa 298.707 župani 216, 218.

708 Završje, oblast 123—124, 215, 337.709 Zagorje, oblast 95, 122.710 Zagreb, grad 242.711 Zadar, grad 58, 87, 115—117, 122—123, 125, 150, 152, 154 156, 161, 164, 173, 195-196, 200, 211.712 Zahumlje, Zahumljani 38, 39, 41, 90, 99, 108.713 Zvečaj, grad 332.714 Zvonik (Zvornik), grad 265, 316 322, 334, 339.715 Zgošća, mesto u Bosni 233. '716 Zemaljski muzej u Sarajevu 20.717 Zenica, mesto u Bosni 51.718 Zeta 65. 134, 136, 145, 178, 180, 184, 199, 209, 263, 271-275, 277, 279300, 322, 341; 3. Gornja 273-274,279, 3. Donja 274; v. i Duklja.719 Zlatonosovići, bosanska vlastela 181. 183—185, 215; v. i Vuka- šin 3., Vukmir 3.720 Zrinj, grad 206.721 Zrmanja, reka 86, 164.

722 Ivan Babonežić (Babonić), hrvatski velikaš 86—87.723 Ivan Vitez od Sredne, varadin- ski biskup 325.724 Ivan Kapistran, franjevački propovednik 313, 315, 319.725 Ivan od Kmkilea (K1ke1e\u), arhi- đakon, ugarski hroničar 84, 128.726 Ivan Morović (MagoŠ), hrvatski velikaš 194, 202, 205, 241.727 Ivan Radivojević, vlastelin 173.728 Ivan Turoc, ugarski hroničar84, 253, 309.729 Ivan Frankapan, hrvatski veli- kaš 269.730 Ivan Crnojević, gospodar Zete 339-341.731 Ivaniš Vlatković, vojvoda 301 —305, 330.732 Ivaniš Korvin, sin kralja Ma- tije 340.733 Ivaniš Nelipčić, hrvatski ve- likaš 115, 123, 195, 206, 211, 215, 245, 254-255, 257.734 Ivaniš Pavlović, vojvoda 274, 280-281, 287, 290, 299.735 Ivaniš Paližna, prior vran- ski 152, 154—156, 161-164, 173736 Ivaniš Horvat, hrvatski veli- kaš 154—155, 164, 170, 171-174.737 Ikač (?) (geh 1kasć), pretendent na bosanski presto 176, 370.738 Iliri 27, 29—30, 35.739 Ilirik, provicija 28.

865

740 Imotski, grad 302, 337.741 Inoćentije III, papa 44, 47—49.742 Inoćentije IV, papa 67.743 Iraklije, vizantijski car 34, 36.744 Isak-beg, turski namesnik 242, •248-249, 256-257, 262.745 Istra 28, 34, 339.746 Italija 32, 40, 44, 48, 53—54, 115,117, 175, 192, 196, 263, 322, 331, 333.

747 Jadransko more 90, 144, 153, 197, 227.748 Jajce, grad 223, 236, 245, 271, 285,292, 308, 329, 331, 337, 339.749 Jakov Markijski, franjevački vikar 253, 285.750 Jakov Pekorari, papski legat u Bosni 60-61.751 Janko Hunjadi, „gubernator“ ugarskog kraljevstva 276—278, 281, 297-299, 310, 313, 315.752 Jan Vitovec, slavonski vlastelin 335.753 Janoš Rozgonj, ugarski velikaš 335.754 Japra, reka 30.755 Jedrene, grad 157, 264, 278, 311,756 314.757 Jeleč, grad 270.758 Jelena Gruba, bosanska kraljica udova kralja Dabiše 176—177,180, 181, 185, 192, 220. 245, 369- 371.759 Jelena, majka kralja Tvrtka I, 122-123.760 Jelena (Jelenica), žena Hrvoja Vukčpća 247.761 Jelena, kći kneza Lazara, žena Đurđa Stracimirovića, docnije Sandalja Hranićz 214.762 Jelena Paleologova, žena despota Lazara Brankovića 317.763 Jelena, sestra cara Dušana 123.764 Jelisaveta kći kralji Dragutina 14.. 75, 80.765 Jelisaveta, kćn bana Sgjepana II, ugarska kraljica 121, 124. 151,766 154.767 Jelisaveta Kumanka, ugarska kraljica 74—75.768 Jelisaveta, kći Žigmunda Luk- semburškog, ugarska kraljica769 272.770 Jelisaveta, naložnica hercega Stefana 300.771 Jerg pz Nirnberga. topolivac i hroničar 308, 323.772 jeres, jereticgs 56—58, 63, 74, 109,111, 118, 128, 210, 235, v. bogumili. dualisti, patareni.773 Jerina, srpska despotica 310.774 Jireček. Konstantin, istoričao 21, 24.775 Jovan Anđel, gospodar Srema 59.776 Jovan Vladimir, dukljanski knez 27.

866

777 Jovan Vladislav, makedonski vladar 41.778 Jovan Gorjanski, ugarski veli- kaš 260,779 Jovan VI Kantakuzin, vizantijski car 120.780 Jovan Kinam, vizantijski isto- ričar 27.781 Jovan V Laleolog, vizantijski car 145.782 Jovanović Ljubomir istoričar 20.

783 Joćappez ^Mebćaizep (Tćeo<:ot- siz), bosanski biskup 61, 63.784 Južna Italija 142, 144, 278, 287,293, 295—296.785 Jukić Ivan, publicista 17.786 Justinijan I, vizantijski car 33.

787 Kabužici (Saćo§a), dubrovačka vlastela — Luka 228 — Mihai- lo 242, 246—247 —Nikola 228.788 Kazamari (<je ■ Sazašapz), Ivan, papski legat 49, 55.789 kaznac 100, 139.790 Kalikst III, papa 314—315.791 Kaloča, grad 68.792 Kaločka nadbiskupija 68.793 Kalnik, grad 340.794 Kamenica, rudnik 140; v. Olovo.795 kancelarija bosanskih vladara 100, 231.796 Karanotvrtković Pavle 17.797 Karvahal (Sap/aja1), Huan, kardinal, papski legat 314—315.798 Karlo II Drački, ugarski kralj 153-154, 163.799 Karlo Martel, pretendent na ugarski presto 78—79.800 Karlo I Robert, ugarski kralj 79, 85-86, 89, 109-110, 113.801 Karlo IV, rimsko-nemački car802 153.803 Katalina, srpska kraljica 75.804 katari 45, 54, 59, 103.805 Katarina Šubić, vlastelinki806 123.807 Katarina, bosanska kraljica 237.280, 324, 335.808 Katera, kastrum u Bosni 39.809 Katunari 219.810 Kačići, pleme 58.811 Kvarner 145.812 Kermend, grad 81.813 Kinam, Jovan, vizantijski isto- ričar 27, 39.814 Klaić, Vjekoslav, hrvatski isto- ričar 18—19.815 Klis, grad 66, 86, 122—123, 155, 161, 163, 195, 255, 257, 325.

867

816 Klobuk, tvrđava 264, 270, 274, 327.817 Ključ, grad u Bosni 329.818 Ključ, grad u Hercegovini 330. 337.819 Kšei/a1s1, OgaeiIp, istoričar 25.820 Knin, grad 87, 115, 117, 122, 126,821 194.822 Kovačević Desanka, istoričar 25.823 Kovačević Ljubomir, istoričar 19.824 Kovačevići, vlastela 316, 330.825 Koza'o, grad 279.826 Kozma Praški, hrogo-gčar 73.827 Koloman, ugarski herceg 62—63, 67-68.828 Konavli 91, 135, 147, 152, 169, 171- 172, 177-178, 186-191, 200, 208, 210, 213, 215, 246—247, 249, 297,829 299—303.830 Konstantin (Sogpez Sopzâpktib), knez u Humu 79, 89.831 Konstantin VII Porfirogenit, vizantijski car i pisac 26, 35. 36-9.832 Konstantin Filozof, biograf163, 184, 253, 257.833 Konstantin, sin kralja Miluti- na 88.834 Konstantin Janjičar, hroničar 308, 332.835 Konjic, mesto 215.836 Korčula, ostrvo i grad 163, 173,196, 210, 241.837 Kosače 216, 220-221,- 228, 254; v. Vuk, Vukac. i Sandalj Hranić; Stefan Vukčić, Vladislav i Vlatko Hercegović, Vlatko Vu- koviK.838 Kosovo Polje 136, 159—160.839 Kotromanići 71, 75, 80, 84—85, 137, 201, 236, 260, 323, 335.840 Kotor 27, 134, 142, 144—149, 151- 152, 156-157, 178, 191, 202, 209, 241, 249, 254, 274, 294, 300, 337.841 Kotruljević (So1gi8N), Benko, du- brovački trgovac 283.842 Krajina, Krajinjani 88, 215, 303, 335, 337, 340.843 Krbava, reka 40, 85.844 Kreševo, grad 98, 140.845 Krivaja reka 98.846 Kritovul sa Imbrosa, vizantijski istoričar 309.847 Krka, reka 120.848 krstaški pohodi 67, 110, 124, 126,849 .' 314.850 krstjani 56—57, 202, 282—285, 287, 319-320.851 kruna bosanskog kraljevstva 140, 224-226.852 Kruševac, grad u Srbiji 310.853 Kruševac, tvrđava u Humu 302.

868

854 Krčki knezovi 86, 110, 114.855 Kujava, žena kralja Ostoje 245, 256.856 Kukuljević-Sakcinski, Ivan hrvatski istoričar 18.857 Kulin, ban 45, 46—49, 51, 55, 60,76, 206, 232.858 kulerk solski 144, 149—150, 181, 293-295.859 Kurilo, selo 186.860 Kurjakovići, hrvatska vlastela85, 87, 110, 114.861 Kučevo, oblast u Srbiji 47, 73.862 Kučevsko Zagorje 47.863 Kučlat, grad 214, 339.

864 Lav VI Mudri, vizantijski car865 26.866 Ladislav, herceg, sin Vele II 42.867 Ladislav IV Kumanac, ugarski kralj 70, 73-77, 86.868 Ladislav Napuljski, ugarski kralj 154, 163, 170, 173, 176, 180. 193-197, 199-201, 203-206, 208 209-213, 236.869 Ladislav V Posmrče, ugarski kralj 276—281, 297-305, 310-311313, 316.870 Ladislav Lošonci, „gubernator Dalmacije i Hrvatske" 156, 161.871 Lazar Branković, despot 313,872 316-317.873 Lazar Hrebeljanović, knez, srpski oblasni gospodar 134—130,138, 155, 157, 166.874 Lajoš (Ludovik) I, ugarski kralj113, 117, 121, 123-129, 131, 138, 144-149, 151, 153. 163, 198, 201, 223, 267.875 Langobardi 33.876 Laoni Halkokondil, grčki isto- ričar 309.877 LastriK, Filip, franjevački pisac 17.878 Lašva, župa 67, 111, 242, 336.879 Lašva, reka 29.880 Lepenica, župa 67.881 Letopis Popa Dukljanina v. Bar- ski rodoslov.882 HêIege e sotgšbzšt sP 1êuap*e 82, 166.883 Livanjsko polje 88, 311.884 Livno 76, 85, 188, 332.885 Lika 40.886 Lim 215.887 Lisac, selo 187—188, 192, 205.888 Lišnica, mesto u Usori 193.889 logotet 221.

869

890 Lug, predeo 264.891 Luj Orleanski, francuski kra- ljević 153.892 Luka, župa 302.893 Lukarević (1_issap), Jakov du- brovački hroničar 14, 168.894 Lučić (^.isšb), Iva^ hrvatski istoričar 14, 15, 167.

895 Ljubač, tvrđava 195.896 Ljubibratićc, vlastela u Trebi- nju 216, 218.

РЕГИСТЛР 309

897 Ljubuški. grad 302, 330.Ljudspit Posapskm, hrnatskp kpsz GJ9.

898 Ljuga, kl 1NIpc u Koiavlima 202.899 Ljuštmca, poluostrso 200, 209.

900 Mavrikije. vizaitijski car 34

901 Maglaj, grad 210.902 Mađari v. Ugarska, Ugri.903 Majkov, Apolop, ruski filolog904 18.905 Majnhard od Ortenbu^ga, koru- ški grof 85.906 Makarska 108.907 Makedonija 53, 120, 136, 157.908 Maksim, episkop salonski 34.909 Maksimović, Jovanka, istoričar umetnosti 25.910 Malatesta, italijanska porodica 260.911 Maldemar Zadranin 58.912 Maniheji v patareni.913 Manojlo Grk, hroničar Hrvojev14, 168, 239.914 Manojlo I Komnin, vizantijski car 27, 43, 46, 255.915 Mantova 319.916 Margareta od Marcana, žena Vlatka Hercegovića 340.917 Marija, ugarska kraljica 138, 151, 153-155-173.918 Marin, dubrovački arhiđakon 48.919 Marko, kralj 136.920 Martin V, papa 260.921 Matej, sin Zorovaveljov, jeretik 47.922 Matej Ninoslav, bosanski ban 44, 60-63, 65-67, 70, 72, 76, 100.923 Matija Vojsalić, bosanski kralj 339.924 Matija Korvin, ugarsgsi kralj 308, 316—319, 323—325, 329-337, 339-341.925 Matija Čak, ugarski velikaš 85.926 Matija Šabančić, bosanski

kralj 335.927 Matko Talovac, hrvatski ban263, 267-269, 272, 278.928 Mahmud Anđelović, paša , 317329, 333.929 Mačva. grad i oblast 73—75, 113.930 Mačvanska Banovina 72, 74, 89.931 Medun, tvrđava u Zeti 279, 322.932 Mehmed I, turski vladar 240, 243,933 245.934 Moh.med II Osvajač, turskp vladar 237, 291, 297, 304, 308-31 1, 313-314, 319, 322-323, 327, 333, 335, 341.935 Mile, mosto u Bosni 122.936 Mnlsševac, tvrćava 335.937 Mnlodraž, mssto u Bosni 280.938 Milten Draživojević, vlastelin939 118.940 Milutin v. Stefan Uroš II.941 Milutin Crničanin, gost 283.942 Mirko Radojević, knez 159.943 Miroslav, humski knez, brat Stefana Nemanje 47, 63.944 MihaG Madijev de Barbezanis. hroničar 14, 71, 83.945 Mihailo Anđelović .vojvoda 317.946 Mihailo Krešimir II, hrvatski kralj 41.947 Mihailo Silađi, ugarski veli- kaš 317—318.948 Mihovilovići, hrvatska vlastela 85.949 Mičevac, tvrđava u Trebinju 327. ■950 Mladen I Šubić, ban Bosne 78— 79.951 Mladen II Šubić, ban Hrvatske i gospodar Bosne 79—80, 84, 87— 89.952 Mladen III Šubić, hrvatski

РЕГИСТЛР 309

ve- likaš 117, 122.953 Mletačka Recublika v. Venecija.954 Mleci v. Venecija.955 Mljet, ostrvo 150, 335.956 mogoriš 90—91.957 Monači, Lorenco, italijanski hroničar 84.958 Moreja 322, 331.959 Morovlasi v. Vlasi.960 Mrkša Žarković, srpski vlastelin 199.961 „mrspi ljudi“ 104—105.962 Murat I, turski vladar 160.963 Murat II, turski vladar 256, 271,964 297.965 Murat, tufski poslanik 302.966 Musa, sin Bajazitov 240—241.967 Mustafa, turski pretendent 256.

968 Napulj 71, 82, 163, 206.969 Napuljska Kraljevina 85, 113, 278.970 âgopa, rimska kolonija 28. 31.971 Nevesinje, mesto 90, 215, 235, 302,

невјера 94—96, 112.872 ИСТОРИЈА БОСНЕ

972 330.Nelipac, hrvatski velikaš 87, 89, 110. 114, 116-117.973 Nelipčići, hrvatska vlastela 79974 v. Ivaniš.975 Nemačka 40, 53—54.976 Nemanja v. Stefan Nemaša.977 Nemanjići, srpska vladarska porodica 71, 75, 88, 136—137, 139, 149.978 Neretva, župa 67.979 Neretva. rera 28, 35, V8. 90, 92, 99,

108,109, 334-335, 337, 339, 340.110, Neretljani 38—9.111, Nikola Altomanović, srpski oblasni gospodar 133—136, 138.112, Nikola Banić (Banfi) od Lenda- ve, hrvatski ban 114—115.113, Nikola Gorjanski, ugarski veli- kaš 134, 151, 153.114, Nikola Gorjanski Mlađi, ugarski velikaš 194.115, Nikola Dikari, Trogiranin 292.116, Nikola Iločki, bosanski kralj308, 321.117, Nikola Kont, ugarski palatin 129.118, Nikola Lašvanin, hroničar 13.119, Nikola Makinense, modruški biskup papski legat u Bosni 388, 321.120, Nikola, ostrogonski nadbiskup121, 129.122, Nikola Seč, hrvatsko-dalmatinski ban 127-128, 145-146.123, Nikolajević Ivanka, istoričar umetnosti 25.124, Nikolići, bosanska vlastela 181,187, 218.125, Nikopolj, mesto bitke 184, 193.126, Nin, grad 155, 195, 211.127, Ninoslav v. Matej Ninoslav.128, Novaković Stojan, srpski isto- ričar 19.129, Novaci, župa u Slavoniji 72.130, novac 99, 130, 229-230, 291-293.131, Nove Zemlje v. Slansko Primorje.132, Novi, grad u Dračevici 148, 150,169, 181, 223, 229, 252, 259, 268.280, 294—295, 301, 305-306. 335-337, 341.133, Novi, grad u Humu 120, 302.134, Novigrad 211.135, Novko Ciprijanić (Čubrijanić), vlastelin 123.


136, Nosanovići,porodica u Konavli- ma 191.

137, Olovac, tvrđava 98.138, Olovo, grad 98, 111, 140, 214—215, 244, 292.139, Omiš, grad 58, 108, 163, 173, 194— 195, 198, 201, 208, 245, 257, 272, 277, 301.140, •Onogošt, grad 32.141, Opuzen, mesto na Neretvi 151.142, Orman, mesto kraj Neretve 293.143, Orbin, Mavro, dubrovački isto- ričar 14—15, 131, 134.144, Ostrvica, tvrđava kod Rudnika 89.145, Ostrovica, grad 156, 173, 206, 213, 325.146, Ostružnica, rudnik 96, 98, 140— 141.147, otroci 77, 190—191.

148, Pavle Bešešei, ban hrvatski149, 195.150, Pavle Zrinjski, hrvatski veli- kaš 194.151, Pavle Klešić, bosanski vojvoda164, 202-203, 282.152, Pavle Kurjaković, hrvatski vlastelin 86.153, Pavle Maštrović, bosanski vlastelin 198.154, Pavle Pavlović (Rai1iz s!e Rai1o), zadarski patricij 14, 84, 168.155, Pavle Radenović, oblasni gospodar 172, 177-178, 181, 183, 191, 199-200, 208, 212-215, 220, 221, 242-246, 253, 283, 285.156, Pavle Radivojević, humski vlastelin 248.157, Pavle Radišić, bosanski vlastelin 198, 201-204.158, Pavle Sperančić, hrvatski ban159, 324.160, Pavle Horvat, zagrebački biskup 153-155.161, Pavle (Šubić), bribirski knez162, 77-79.163, Pavlovići 216, 221, 223, 226, 246—246, 249, 254, 262. 292, 319, 330,


164, 337 v. Ivaniš, Nikola, Petar, Radoslav.165, Pag, ostrvo 195, 211, 293.166, Panonija, provincija 28, 30.167, patareni 128, 202, 232, 283, 285—6, 312, 319, 324 v. i bbsanska crkva, jeretici krstjani.168, Pejačević, Franjo-Ksaver, hrvat. ski istoričar 16, 18.169, Re1ua, rimsko naselje 31.170, Pelješac 90.171, Peregrin Saksonac, franjevački vikar u Bosni 116, 124.172, Perkino Selo, selo u Konavlima 191.173, Petar Vojsalić, bosanski vojvoda281,287, 303.174, Petar Kovačević, vojvoda 279.175, Petar Pavlović, bosanski oblasni gospodar 191, 243—4, 246—249.176, Petar Pavlović Mlađi, bosanski vlastelin 299, 303, 311.177, Petar, „ZU1reg1ib“, dominikanski hroničar 45.178, Petar (Perko) Talovac, hrvatski ban 272, 298, 310, 316.179, Petar Šikloši, bosanski biskup 124.180, Petranović Božidar, istoričar19, 22.181, Pije II (Enea Silvio Pikolomi- ni), papa 252, 309, 319—321, 324-325,331, 333.182, Pipo Spano v. GŠro s!e 5so1apz.183, plelenštine 93—96.184, Plevlja 255, 296.185, Pliva, župa 131.186, Pločnik, mesto bitke 159.187, povelje 70, 83, 93, 100, 166—5, 234 307.188, Podvisoki, trg 98, 212, 249.189, Podkučlat, trg 98.190, Podrinje 108, 126, 135, 181, 257, 259, 270.191, Podunavlje 33.192, Požega 176.193, Poznan Purčić, vlastelin 90.194, Polimlje 91, 108, 135—136.195, Poljica, župa 66, 257, 272, 277, 280196, 301.197, Poljska 210, 238, 339.198, Ponor, mesto kod Srebrnice 227.199, ponosnici 141, 219.

28 С. 'Б.ирковић: Историја средњовековне босанске државе200, Ponsa, bosanski biskup 63, 65.


201, Popovo polje 187, 189, 215, 218—219, 246, 249.202, porota 100.203, Posrednjica, ostrvo 92.204, Počitelj, grad 337, 339.205, Prača, trg 221.206, Prenj, planina 35.207, Pribislav Vukotić, komornik 221.

208, Pribpslav Pohvalić, komornik 221.

209, Prizren 134.210, Prijezda, ban bosanski 62, 72—77211, Prijepolje 296.212, Primorje 126, 129, 132, 136, 141, 144, 184, 187, 192, 195, 218,. 227.240, 244, 246, 272, 280, 320, 334.213, Prozor, grad 206, 332.214, Prokopije iz Cezareje, istoričar 33.215, protovestijar 139, 221.216, Pula 147.217, purgari 98—99.218, Pucić, Medo, književnik 18.219, Pšemisl II Otakar, češki kralj220, 73.

221, Ravenski egzarhat 36.222, Radača, vlastelinka 235.223, Raden Jablanić, bosanski vlastelin 178.224, Radivoj Ostojić, bosanski kralj 266, 269, 276, 287, 318, 323, 335.225, Radivojevići, vlastela 181, 185 188, 211, 219, 267,

279, 292, 301,226, v. Đurađ, Pavle, v. Vlatkovići.227, Radimlja, selo 234.228, Radin Gost, savetnik hercega Ste- fana 221, 283, 287, 306, 321.229, Radin, konavaoski pop 191.230, Radič Banović, bosanski vlastelin 337.231, Radič Branković, srpski oblasni gospodar 136.232, Radič Sašôvić, vojvoda 171—172. 185-188, 192, 204, 215, 219; v. i Sankovići.233, Radič Crnojević, zetski vlastelin 178.234, Radojčić Nikola, istoričar 14. 22.

235, Radojčić Svetozar, istoričar umetnosti 25.236, Radonić Jovan, istoričar 22.


237,238, Radoslav Pavlović, oblasni gospodar 187—188, 238, 244, 249, 255—256, 260-272, 274: 277, 297. Radoslav, humski župan 72.239, Rajić Jovan, -srpski istoričar 15-16.240, Rajnerije Sakoni, inkvizitor i pisac 45.241, Rajnerije, splitski nadbiskup242, 46.243, Rama, župa 42, 131, 332.244, Rastić (KezI), Paskoje, dubro- vački vlastelin 198.245, Rastudije, bosanski jeretik 109. Ratko,'protovestijar 139, 221. Rački Franjo, istoričar 19, 23 25.246, Raška 38-9, 41-42, 50, 91, 138, 146. Restoje, protovestijar 221. KejogtaIope8 71, 81—82.247, Rim 47, 49, 59-62, 67, 74, 286, 320-248, 321.249, Rimini 252.250, rimski municipiji 31.251, Rimsko Carstvo 28—33.252, Risan, grad 301, 335—336. Riter-Vitezović TGavle, hrvatski istoričar 15.253, Roberto iz Riminija, trgovac 294. roblje 76—77, 346.254, Rogerije, ugarski pisac 44. Roland <3e Ka1o1s1, ugarski palatin 74.255, Rostislav Mihailović, mačvan- ski ban 73.256, Ruvarac Ilarion, istoričar 19 rudarstvo 96-98, 140, 227-229, 292 312.257, Rudnik, grad 89, 134.258, Ružir, srpski vlastelin 118. rukopisi bosanstsi 232.259, „rusag bosansgsi" 140, 224—226. „rusaška gospoda" (oblasni gospodari) 177-183, 219—220, 223. Rusija 65.260, Rusko Hristoforović, dubrovač- ki logotet 166—167, 251.

261, Sava I, srpski arhiepiskop 137. Sava, reka 28, 33, 35, 38, 73, 92, 208, 215, 314, 322, 329. baMae, rimsko naselje u Bosni 31.262, Za1še5 e . Soli.263, 8a1opa, grad 33.264, Salutati Kolučo, humanista, firentinski kancelar 160. Samobor, grad 223, 335.265, Samuilo, makedonski vladar 41, 53.266, Sana, reka 30, 76, 88, 193, 215. Sandalj Hranić, oblasni gospodar 172, 177-178, 180-181, 184-185, 187—188, 191, 199—200, 202- 206, 208—209, 212, 215, 220-221, 226, 229-230, 238, 240-244, 246-250, 253, 255-256, 25&-270, 273, 276.267, Sanko Miltenović, vlastelin 127 —128, 130-133.268, Sankovići, vlastela 108, 171—172,


177, 181, 204 v. Beljak, Radič. saobraćaj 141.269, Sarajevo 341.270, Sasi 30, 96-99, 111, 140. Sasinovići, bosanski trgovci 141. Sveti Srđ, trg 149.271, Sveti Stefan 148. svetodm.itarski dohodak 150, 176,272, 178.273, Severin, grad 73.274, Segedin, grad 318. seljaci 186—197, 325.275, Senj, grad 86, 269.276, Sibislav, knez Usore 60, 63. Sigismondo Malatesta, italijanski feudalac 252.277, Sijena 315.278, Simeon, bugarski car 40.279, Simon de Keza, ugarski hroni- čar 27. sgtodik srpski 83 Sirmium, grad 33.280, Sicilija 142.281, Skadarsko jezero 34, 38. Skenderbeg Kastriotić, alban- ski oblasni gospodar 315, 325. Skradin, grad 117, 122, 126, 156,282, 206.283, Slavonija 42, 51, 68, 72, 78—79, 86,155, 173, 176, 193, 207, 210, 241.322, 335.284, Slansko Primorje 187—190, 192— 193, 197-200, 205.285, Slovačka 85.286, Sloveni, Južni Slovenp 27—28, 32-34, 36-37, 39, 42.

РЕГИСТАР 878

287, Slunj, grad 206.Smederevo 301, 310—311, 317—319,

320, 324, 329.288, Soko, grad na Plivm 129, 131, 206.289, Soko, grad u Međurečju 223, 335.290, Soko, grad u Konavlima 171, 200, 248—249, 256, 298, 300.291, Soli, grad i oblast 39, 59, 72. 74— 75, 89.292, Solovjev Aleksandar, istoričar prava 25.293, Solun 33.294, Sofija 47.295, Split 44, 66, 79, 113, 115, 122, 150,155- 157, 160-161, 195-196, 241, 243, 248, 292, 333, 336.296, 8r1opit, rimsko naselje 31.297, Spuž, mesto u Zeti 147.298, Srbija, Srbi, Srpska Despotovi- na — doseljenje 34—35; — pokr- štavanje 36; — „krštena Srbi- ja“ 38—39, 50; — i Vizantija 42;— unutrašnje borbe 88—90; — odnosi prema Bosni 47, 91—92; 97, 118-121, 124, 126-127, 133-135, 157, 161, 215, 279, 292, 316- 317; — uticaji Srbije 136—1ZP, 236; - i Turci 207, 241, 272, 275, 279, 313-314, 322.299, Srđ, brdo nad Dubrovnikom 127,300, 134.301, Srebrnik, grad u Usori 129, 205, 259, 263, 334, 336.302, Srebrnik, tvrđava kraj Srebrni. ce 98, 214, 279, 300.303, Srebrnica. grad 30, 96, 98, 111, 140-141, 213-215, 227, 243, 257-259, 280-282, 289—290, 316, 322,330, 334, 339.304, Srem 43, 47, 73, 76, 175, 210, 322.305, stanak, sud na granici 91, 201.306, stanak, bosanski sabor 95, 122, 224-225, 245, 249, 254, 260.307, Stanojević Stanoje, istoričar 22.308, Stančići, bosanska vlastela 316.309, starac 105.310, Stari Grad v. Budva.

311, stećci 233—235.312, Stefan, ban Bosne (poč. XIII vL 60.313, Stefan Batori, ugarski velikaš 339.314, Stefan Branković, srpski despot315, 317-318.316, Stefan Vukčić, herceg, oblasni317, gospodar 216, 220-221. 226, 230, 237,251, 268-281, 283, 287-306, 309- 312, 314—317, 319-324, 327-332, 334—336.318, Stefan Dabiša, bosanski kral. 170-171, 173-178, 181, 184-185,220, 246.319, Stefan Dragutin, srpski kralj71, 75, 78-80, 88-89, 136.320, Stefan Dušan, car Srba i Grka 90-92, 109, 111, 114, 118-120, 122,124, 126, 137, 139.321, Stefan, knez Bosne (XI v.) 41.322, Stefan Lazarević, srpski despot139, 168, 184, 212, 214, 227, 240-241, 243, 257, 259.323, Stefan Maramonte-Balšić, kon- dotjer 273, 277.324, Stefan Nemanja, srpski veliki župan 14, 46—7, 54.325, Stefan Ostoja, bosanski kralj181, 183, 185-186, 188, 192-204, -207, 212, 214, 220, 240,

242-246,326, 250, 253, 255-256,

262, 266-267,327, 276, 282.328, Stefan Ostojić, bosanski kralj 246-250, 256, 267.329, Stefan Prvovenčani, srpski kralj 48.330, Stefan Ratković, logotet 318.331, Stefan Tvrtko I, bosanski kralj 75, 81, 83, 95-96, 100, 110, 122-140, 143-146, 148-165, 169-172,332, 176-178, 180-181, 186. 192, 196-197, 202, 204, 211, 216, 220—221, 223-224, 227-236, 246, 285, 294.

26*


333, Stefan Tvrtko II Tvrtković, bosanski kralj 204—205, 207—208, 212, 221, 229, 242-243, 249-250, 253-261, 263-267, 269—272, 274, 276, 285-286, 291.334, Stefan Tomaš, bosanski kralj188, 221/ 226, 237-238, 276-283, 286-290, 292, 297-300, 310, 312- 320, 321-324.335, Stefan Tomašević, bosanski kralj 137, 318, 323-327, 329—339.336, Stefan Uroš II Milutin, srpski kralj 88—89, 235.337, Stefan Uroš III Dečanski, srpski kralj 88—89, 139.

338, Stefan Uroš, srpski car 135—136,139.339, Stefan III, ugarski kralj 43.340, Stefan IV, utarski kralj 43.341, Stefan, ugarski velikaš 74.342, Stefan Hercegović (Ahmed-pa- ša) 331, 340.343, Stefan (Stefanica) Crnojević, 274, 321.344, Stjepan Vodički, hrvatski veli- kaš 74.345, Stjepan I Kotromanić, ban bosanski 14. 75, 78—80, 233.346, Stjepan II Kotromanić. ban bosanski 80, 81, 83—84, 87, 89, 90, 92-96, 97—100, 108—109, 111, 114-124,131, 140, 177.347, Stjepan Lacković, hrvatski ban 152348, Stjepko Čihorić, vlastelin 127349, Stjepanići, vlastela 85, 88.350, Stolac 234.351, Stolni Beograd 196.352, Ston, grad 90, 92, 118, 127, 145, 158, 174, 184, 186, 198, 247.353, Stracimir, bugarski car 138.354, strojnici 105.355, Susjed, tvrđava u Podrinju 219.356, Sutjeska, grad 111, 163—164, 223, 243, 285.357, Sutjeska, župa 302.

358, Sutorina, reka 148—149. 181, 197, 229, 294—295.359, Sforca Frančesko, milanski duka 315, 317.

360, Talovci, hrvatski velikaši 321,361,v. Matko, Petar.362, Taloci (TćaPosgu) Lajoš, isto- ričar 22.363, Tara, reka 35.364, Tatari 44, 65—6.365, Tvrtko Borovinić, vlastelin 250.366, Tvrtko v. Stefan Tvrtko I i Ste- fan Tvrtko II Tvrtković.367, Tenedos, ostrvo 145.368, Teodora, kći Vukca Hranića 25S.369, Teočak, grad 111, 265, 316, 322.370, tepčija 101.371, Tijepolo Bajamonte, mletačkp buntovnik 87, 89.372, Tilava, župa 190.373, Tisa, reka 40.374, titule 40, 137, 163-164, 196, 290.375, Tođevac, tvrđava 335.376, Toljen, humski knez 63.377, Toljen Kačić 58.378, Toma Kantakuzin 289.379, Toma, splitski arhiđakon 14, 44,47, 58, 66.380, Tomazin de Savere, dubrovačkm kancelar 71.381, Tomislav, hrvatski kralj 40.382, Toplica 159.383, Torino 125.384, Torkvemada, Huan, kardinal 320.385, Travnik 235.386, travnina 293.387, Travunija, Travunjani 38—9, 41.388, Trakija 32—33, 157.389, Trogir 47, 66, 71, 85—87, 96, 113, 115, 120, 122, 150, 156, 161, 163, 193, 195, 211, 248.390, trgovina 96—99, 140—145, 227—230,292,296.391, Trebinje 91, 135, 147, 152, 215-

26*


216, 218, 263, 270-272, 280, 301.392, Truhelka Tîro, arheolog 20, 24.393, Turoc v. Ivan T.394, Turska, Turci 124, 190, 227, 247, 255, 286, 289; — turske provale157— 158; — boj na Kosovu 159— 160; provale u Bosnu 184, 249, 280; - i Bosna 185, 193-194, 207, 240-244, 257-258, 269-273, 291, 297-299, 301-304, 309-320, 322; - i Dubrovnik 199—200, 261—262,395, 264.

396, Ćorović Vladimir, istoričar 13, 22-4.

397, Ugarska, Ugri — doseljenje i provale u Bosnu 40—41; — i Kulin 46—49; — i Vizantija 42—43; — pohodp na Bosnu 59—69; — l Prijezda 72—76; — i Stjepan II Kotromanić 97, 110, 113—116; — i Tvrtko ] 134, 140, 144—157, 161—165; — i Venecija 121—123;—ratovi s Bosnom 176—177, 164— 214, 242—243, 245; — uticaj na Bosnu 223, 226^227; - i Tvr- tko II 257-261, 265, 267, 269; - i Tomaš 278, 281, 280, 297-299, 302 -310. 313-318, 322; - ratovi s Turcima 324, 331. 334—335, 337, 341.

26*


398,399, РЕГИСТАР400, Uglješa, erpskp despot 134.

401, Ugrin, kaločki nadbiskup 59.

402, Ugrin, ugarskp dvorski rizničor

403, 74.

404, Užice 134.

405, Ulrih II Celjski, grof 276, 299, 303, 310, 313. 316.

406, Una, reka 30, 35.

407, Uroš v. Stefan Uroš.

408, Uskoplje, župa 67, 332.

409, Usora, oblast 59—60, 67. 72—76, 89. 100, 124, 129. 131, 193, 205, 214,

242, 259, 265, 334.

410, Fabijan, franjevac, pnkvizitor

411, 109.

412, Farlati Danijele, crkveni isto- ričar 16—17.

413, Fatnica, župa 215.

414, Federigo od Urbina 238.

415, Ferdinand Aragonski, kgralj na- gtuljske kraljevine 325, 336—337 341.

416, EČIro be 5so1apz (Pipo Spano), ugarski velikaš 207—208, 245.

417, Firenca 160, 296, 300.

418, Fojnica, trg 98, 140—141.419, Fojnička hronika 13, 292.

420, Foka, vizantijski car 34.

421, Foča, trg 221, 296, 320, 339.

422, Francuska 19, 53, 333.

423, franjevci 75, 82, 109—112, 187—189,

282, 285, 287, 319—320.

424, Frankopani v. krčki knezovi, vidi Ivan F.

425, Fridrih II Hoenštaufovac, rim_ sko-nemački car 85.

426, Fridrih III Habzburgovac, rimsko-nemački car 325, 331, 340.

427, Furlanija 322.

428, harač 291, 317, 322, 324.

429, Hvalov rukopis 168, 239.

430, Hvar 163, 173, 196, 210, 241.

431, Hvojnica v. Fojnica.

432, Herman II, celjski grof 206, 259—

433, 260.

434, Henrih Gizing, ugarski velikaš

74, 85.

435, Hercegovina 235, 336, 341.

436, hiže (s!otib ra1agepogit) 106.

437, 282.

438, Hlivno v. Livno.

439, ' Hodidjed, tvrćava 297—298. 318—

440, 322.

441, Honorije III, papa 44.

442,Hrvatin Stjepanović, vlastelin443, 78-79.

26*


444,Hrvatinići, vlastela 94.

445,Hrvatska. Hrvati, — doseljenje 34;— pokrštavak>e 36; — granice 38—39; — odnosi prema Vizan- tiji 37, 43; — odnosi prema Ugrima 42, 73, 201; — hrvatsko plemstvo 85—86, 88—89. 110, 113— 117, 170, 186, 196; — odnosi prema Turcima 310, 316, 319.

446,Hrvoje Vukčić, herceg oblasni447,gospodar 22, 154, 170, 172—173, 177, 180, 183-185, 188, 193—208, 211- 212, 214—216, 236, 239, 241-247, 253, 286-287, 290.

448, Hrvojev misal 239.449,Hum, Humska zemlja 76, 141, 174,203, 223, 298; — jeretici 58; — osvojen od Ugarske 63, 124, 267 ^— pod vlašću Šubića 79, 85, 89, 108; — osvojen od Bosne 89—92, 109; — rat Srbije i Bosne 118— 121; — pod Tvrtkom I 131; — humska vlastela 173, 246, 316; — ustanak vlastele 302—305; v. i Zahumlje.

450,Cavtat, grad 146, 171, 211, 261—2,298, 301.

451,Carigrad 32—33, 55, 119, 239, 306,309, 311-312.

452,caripe 96, 141, 181, 216, 228—2^29,281, ,292, 296, 306; (zemlje u ca- rinini 188—189).

453,Celjski grofovi v. Herman II i Ulrih II.

454,Cernica, trg 296.455,Cetina, reka 34, 92, 108, 269, 310,456, 316.

457,Cetingrad 206.458,Crijević (Cerva), Ivan, dubro- vački vlastelin 191.

459,crkva bosakska v. bosanska crkva.460,Crnojevići, zetska vlastela 199,273, 277; v. Ivan, Radič, Ste- fan.

461,Crno more 66, 76, 145.

26*


462,463, Čamorlu, mesto bitke 241.464, Časlav, srpskm knez 39—41. Čačvina tvrđava 321, 327. Čemerno, planina 304..465, Češka 153—154; 175, 196, 339. Čremošnik Gregor, istorinar 25.

466, Džem, sultan 341.>

467, Šabac, tvrđava 339.468, Šahin, turski vojskovođa 158-

469,159.

470, Šibenik 85—87, 113, 115, 120, 122,156, 163, 195, 198, 211.471, Zsć1Uepo§Ia Andrea, mantovanski hroničar 309.472, Šidak Jaroslav, istoričar 23, 25.473, Šimek Maksimilijan, istoričar474, 16.475, Šišić Ferdo, istoričar 22, 24.

476, Šubići 77—80, 84—86, 88—89, 94, 108, 110, 123—124; v. T>ura, Mla- den 1, Mladen II, Pavle

26*

Documents

Cirkovic-Sima-Istorija-srednjovekovne-bosanske-države-SKZ-Beograd-1964tt (2).pdf