CERSKA BITKA 1914 THE BATTLE OF CER 1914

Autor: FILIP CVETI, O Vasa arapi VII razred Mentor: dr STANOJE BOJANIN, Institut za istoriju

Kljune rei: Cer, bitka, Austrougarska, Srbija, Prvi svetski rat Keywords: Cer, battle, AustriaHungary, Serbia, World War I

Apstrakt Razlog za poetak rata protiv Srbije Austrougarska je nala u atentatu na Franca Ferdinanda, 28. juna 1914. godine. Cerska bitka se odigrala 1914. godine od 15. do 20. avgusta. Bitku na srpskoj strani vodio je general Stepa Stepanovi, a sa austrougarske strane general Oskar fon Poorek. Rat, kao i ova bitka, se zavrila pobedom Srbije. Abstract The reason for starting the war against Serbia, Austro-Hungary used assassination on Franz Ferdinand in Sarajevo, on June 28, 1914. Cer battle took place in 1914 from 15 until 20 August. The battle on the Serbian side was led by general Stepa Stepanovic and on the opposite Austro-Hungary side by general Oskar von Potiorek. War and the battle ended in victory of Serbia.

POETAK PRVOG SVETSKOG RATA Oruani sukob izmeu Srbije i Austro-Ugarske, kao posledica znaajnih politikih i interesnih razlika, bio je dugo vremena oekivan. Srbija je predstavljala veliku prepreku ostvarenju austrougarskih interesa za izuzetne privilegije na istonim eleznicama koje su ile preko teritorije Srbije, pokretanje pitanja odnosa Srbije sa Svetom stolicom, kao i teritorijalne pretenzije Srbije. Sa druge strane, Srbija je videla u Austro-Ugarskoj veliku smetnju rastu i napretku Srbije i Crne Gore, kao i prepreku u ujedinjenju srpskog i ostalih junoslovenskih naroda. Srbija je dugo vremena veto odolevala postavljenim zamkama i izazovima i izbegavala sukobe, a kao konani povod za pokretanje rata iskorien je atentat pripadnika organizacije Mlada Bosna na austrougarskog prestolonaslednika nadvojvodu Franca Ferdinanda u Sarajevu, na Vidovdan, 28. juna 1914. godine [3]. Optuujui Srbiju za sauesnitvo u sarajevskom atentatu Austro-Ugarska joj je uputila 23. jula 1914. Ultimatum, koji je predat lino predsedniku vlade Kraljevine Srbije i ministru spoljnih poslova Nikoli Paiu, u kojem se od Vlade Kraljevine Srbije zahtevalo da [1]: zvanino osudi i svim sredstvima ugui propagandu protiv Austro-Ugarske raspusti drutvo Narodna odbrana, kao i sva ostala drutva i udruenja u Srbiji koja se bave propagandom protiv Austro-Ugarske izbaci iz javne nastave sve ono to bi moglo da poslui i sve one koji bi mogli da rade na stvaranju propagande protiv Austro-Ugarske prihvati saradnju sa organima Carske i Kraljevske vlade i urui sve pokrete protiv teritorijalnog integriteta Austro-Ugarske sprovede sudsku istragu nad pristalicama junske zavere koji se nalaze na srpskoj teritoriji, kao i da prihvati organe koje Austro-Ugarska uputi da uestvuju u ovoj istrazi sprei bilo kakvo dostavljane bilo kakvog oruja preko svojih granica, kao i da sve izvrioce i pomagae kazni.

-

Oekujui zvaninu objavu rata, Srbija je odmah preduzela najpotrebnije vojnike mere za odbranu zemlje, poela optu mobilizaciju, a Vlada Kraljevine Srbije je uputila proklamaciju celom srpskom narodu [1]: Smatramo za dunost pozvati narod na odbranu otadbine, verujui da e se naem patriotskom pozivu svaki rado odazvati. Ako budemo napadnuti, vojska e vriti svoju dunost, a graanima, koji nisu pozvani pod zastavu, savetujemo da ostanu kod svojih domova i mirno rade svoje poslove. U trenutku mobilizacije opte stanje u Srbiji je bilo jako teko, postojao je veliki nedostatak u naoruanju i municiji, vojna sprema je bila dotrajala, a ak ni prvi poziv nije imao kompletnu odevnu opremu. eleznica je sluila za evakuaciju dravnih organa iz Beograda tako da se nije mogla koristiti za mobilizaciju. Odziv je bez obzira na jako nepovoljne uslove bio veliki. Austro-Ugarska je uz podrku Nemake, bez obzira na apele evropske diplomatije, 28. jula 1914. godine telegramom uputila Vladi Kraljevine Srbije objavu rata [1]: Poto srpska Kraljevska vlada nije dala povoljan odgovor na notu koju joj je 23. Jula 1914 u Beogradu predao austrougarski poslanik, Carska i Kraljevska vlada nalazi za potrebno da sama potrai zadovoljenje svojim pravima i interesima i da radi toga pribegne sili oruja. Austro-Ugarska se smatra, dakle, da se od ovog trenutka nalazi u ratnom stanju sa Srbijom.

2

POETAK ORUANIH SUKOBA Objava rata Austro-Ugarske Srbiji najavljivala je poetak Prvog svetskog rata. U prvim nedeljama po objavi rata evropske drave su slale jedna drugoj depee o objavi rata, Nemaka Rusiji, a zatim i Francuskoj i Belgiji, Austro-Ugarska Rusiji, Crna Gora Austro-Ugarskoj. Geografsko-strateki poloaj Srbije bio je veoma nepovoljan u odnosu na glavnog protivnika Austro-Ugarsku, sa kojom se graniila na severu i zapadu, a na istoku je bila Bugarska naklonjena Nemakoj. Srbija u ovom ratu nije ostala sama, prva joj se pridruila Crna Gora, a imala je i saveznike u Rusiji, Francuskoj i Engleskoj, koji su u odbrani svojih interesa stupili u rat protiv Nemake i Austro-Ugarske [2].

Srpska vojska i njena organizacija Spremnost srpkog naroda da se brani od neprijatelja i zatiti svoju slobodu i nezavisnost, kao i iskustvo iz prethodnih ratova omoguili su da se do 10. avgusta mobiliu i koncentriu srpske vojske sa oko 250 000 vojnika peadije, 8 000 konjanika, 200 mitraljeza i 500 topova to je bilo nedovoljno i u prilino loem stanju. Na elu srpske Vrhovne komande bili su vrhovni komandant regent Aleksandar Karaorevi, naelnik Glavnog taba generaltaba vojvoda Radomir Putnik i njegov pomonik general ivojin Mii. Srpska Vrhovna komanda je oekivala glavne napade austrougarskih snaga preko Save i Dunava, prema jugu, dolinom Morave i prema Bagrdanskom klancu pa je tako i grupisala i rasporedila svoje vojne jedinice [4]: 1. armija (Timoka divizija prvog poziva, Dunavska i Moravska divizija drugog poziva i Konjika divizija), pod komandom generala Petra Bojovia, bila je na prostoru: Svilajnac-Topola-Raa-Dunav; 2. armija (umadijska, Moravska i Dunavska divizija prvog poziva, i Kombinovana divizija) pod pod komandom generala Stepe Stepanovia, bila je na prostoru: Aranelovac- Lazarevac-Beograd; 3. armija (Drinska prvog i Drinska divizija drugog poziva, tri prekobrojna puka prvog poziva i dva puka treeg poziva) pod komandom generala Pavla Juriia turma, u irem reonu Valjeva, Save i Drine; Uika vojska pod komandom generala Miloa Boanovia na prostoru RogaticaBajina Bata-Mokra Gora-Priboj-Uice.

-

-

-

Znaajna prednost Srbije bila je u njenom nacionalnom jedinstvu, hrabrosti i ratnom iskustvu njenih vojnika, odlunih da se bore za odbranu svoje domovine. Austro-ugarska vojska i njena organizacija Podcenjujui svog protivnika, smatrajui da Srbija i Crna Gora nee moi da prue pravi otpor njenim trupama, Austrougarska Vrhovna komanda pod komandom generala Oskara fon Pooreka, odluila je da brzom ofanzivom i dejstvom svoje Balkanske vojske napadne Srbiju sa zapada preko donjeg toka reke Drine i da je pokori za najdue dve do tri nedelje. Austrougarska vojska je raspolagala sa modernim naoruanjem, najsavrenijim tekim artiljerijskim orujem, potpuno opremljena potrebnim materijalom i tehnikom opremom. Imala je tri armije sa oko 285 000 vojnika i oficira, 3 000 konjanika i 1200 artiljerijskih orua. Bila je rasporeena na sledei nain [4]:

-

2. armija, pod komandom generala Bema Ermolija Srem i Banat;

5. armija, pod komandom generala Liberius Ritera fon Franka prostor oko Brkog, Bijeljine i Zvornika; 6. armija, pod komandom Oskara fon Pooreka na pravcu Vlasenica, Rogatica, Kalinovik, Sarajevo.

Austrougarska vojska bila je vetaka tvorevina sastavljena od raznih naroda to je veoma nepovoljno uticalo na moral i borbenu spremnost njihovih oruanih snaga.

CERSKA BITKA

Pripreme za bitku Nastojei da do 18. avgusta (roendana cara Franje Josipa) izvojuje svoju prvu veliku pobedu, austrougarska Vojna komanda se ogreila o osnovne vojne principe. Ona je, uprkos tome to esta armija nije zavrila koncentraciju, izdala direktivu 5. armiji da 12. avgusta forsira Drinu i, uz sadejstvo delova 2. armije, preduzme nastupanje ka Valjevu. Prema ovoj direktivi, 6. armija trebalo je da pree u napad tek posle zauzea Valjeva i to pravcima ka Uicu i Pljevljima. General Poorek je bio uveren da e izbijanjem glavnih snaga Balkanske vojske na liniju Valjevo-Uice biti stvorena pogodna operacijska osnovica za vojniku etnju do Nia. Postupajui po toj direktivi, trupe 8. i 13. korpusa austrougarske Pete armije poele su, u ranu zoru 12. avgusta, forsiranje Drine prema Ljenici i Loznici. U isto to vreme, uz snanu podrku artiljerijske vatre koja je tukla Beograd, abac i Obrenovac, delovi 4., 7. i 9. korpusa austrougarske Druge armije poele su prelaz preko Save kod Ade Ciganlije, apca i Sremske Mitrovice [4]. Iako napadnuti od viestruko jaeg neprijatelja, istaknuti srpski odredi na Drini i Savi pruali su estok otpor. Zbog snanog otpora komandanta Vojina Popovia (vojvoda Vuk), i delova abakog odreda - 9. divizija 8. korpusa je tu izgubila 10 sati na ienju Samurovi ade, i tek uvee je prebacila svoje odrede na desnu obalu Drine. Tridesetesta divizija 13. korpusa je jedva uspela da ovlada Adom Kurjaicom, i tek oko podneva je uspela da prebaci svoje trupe na desnu obalu Drine. Sutradan, 13. avgusta, austrougarske trupe su podizale pontonske mostove i prebacivale nove snage preko Save i Drine. Osmi korpus je trebalo energino da forsira, a ako moe i da zauzme, srpske poloaje na planini Vidojevici i time olaka frontalni napad 13. korpusu na loznike poloaje. Meutim, kao rezultat jakog otpora Jadarskog odreda i letnje vruine, 8. korpus je napredovao veoma sporo, i uvee su se zaustavili na liniji Lenica-Novo SeloPetkovica. Zbog toga je 13. korpus sve vreme toga dana ostao neaktivan, a 42. divizija je prela Drinu kod Zvornika, i bez ikakvih ometanja poela nastupanje prema Krupnju. Austrougarska Druga armija je toga dana pojaavala svoje trupe na desnoj obali Save sa nareenjem da moraju da zadre abac po svaku cenu. U osvit 14. avgusta, Peta austrougarska armija preduzela je napad na srpske ljenike i loznike poloaje, koje su branili Leniki, Jadarski i Lozniki odredi srpske Tree armije. Posle otrih ulinih borbi, Leniki odred je odbaen na greben planine Iverka, a 8. korpus je izbio na planinu Vidojevicu. Jadarski odred je tom prilikom odbaen na istone padine Cera. Napadan od strane viestruko brojnojih trupa (na 7 srpskih bataljona udaralo je 6 austrougarskih pukova), Lozniki odred se grevito branio na liniji Gornji Dobri-RunjaninTri Brdo. Posle estokih borbi, neprijatelj je popodne zauzeo Tri Brdo. Jo ee borbe su

se odvijale kod Gornjeg Dobria, na koji su neprijatelji juriao do veeri toga dana, da bi ga zauzeo tek iz etvrtog juria. Austrougarska Peta armija, poto je uspeno ovladala svim prelazima na Drini i osvojila poloaje lenikog i loznikog odreda, nastavila je prodor ka Valjevu sa ciljem da u toku dana ovlada dolinama Jadra i Lenice, kao i masivima Cera, Ivereka, Boranje i Jagodnje planine do linije Krupanj-Zavlaka-Tekeri, i time oslobodi potreban prostor za nastavljanje ofanzivnih operacija prema sreditu Srbije [4]. Komandant Pete armije je istovremeno traio od Vrhovne komande da ofanzivu njegove Armije pomognu i Druga i esta armija, tako to bi Druga armija preuzela energian napad na liniji abacValjevo, a esta armija bi poslala 12. brdsku brigadu koja bi prila Treoj srpskoj armiji sa boka i ledja. Trupe Pete armije su nastupale na irokom frontu sa linije koja je imala oblik potkovice, u est kolona, bez armijske rezerve. Budui da na frontu Uike vojske nije bilo vee aktivnosti, austrougarska 42. divizija, koja je imala zadatak da nastupa obema obala Drine uzvodno, da bi sadejstvovala 6. armiji u napadu na srpsku Uiku vojsku, promenila je, na inicijativu njenog komandanta generala Sarkotia, pravac kretanja i uputila se preko Koutnje stope prema Krupnju, u levi bok srpskih trupa koje su branile dolinu Jadra. Iako razvuena po jako irokom frontu, od apca do Gueva i brojano slaba, srpska Trea armija je, odolevajui puna etiri dana znatno nadmonijim neprijateljiskim snagama i branei svaku stopu srpske teritorije, sjajno izvrila svoj zadatak i stvorila dragoceno vreme srpskoj Vrhovnoj komandi da izvri pregrupisavanje snaga za Cersku bitku.

Prvi dan cerske bitke Pratei razvoj situacije, srpska Vrhovna komanda je postepeno pregrupisavala svoje glavne snage prema severozapadnom delu zemlje. Ve 12. avgusta, ne gubei iz vida veliki znaaj Severnog fronta, srpska Vrhovna komanda nareuje sledee: - Druga armija da se postepeno postavi na frontu Obrenovac-abac i da odmah uputi umadijsku diviziju prvog poziva preko Koceljeva ka apcu radi likvidacije tamnonjeg neprijateljevog mostobrana. Prva armija je dobila sledee nareenje - Prva armija, poto uputi Konjiku divizuju na Ub u sastav Druge armije, da prikupi glavne snage na liniji Aranelovac-Lazarevac. Uika vojska treba da pree u ofanzivu u pravcu Viegrada i da vee to jae neprijateljeve snage na ovom pravcu. Trea armija e svim raspoloivima snagama da usporava neprijateljevo nastupanje i omogui grupisanje trupa po nareenjima, a Branevski odred i Dunavska divizija prvog poziva da brane granini front od ua Kolubare do Golupca. Ovim odlukama srpske Vrhovne komande dolina reke Velike Morave vrata Srbije i Balkana je ostala nedovoljno zatiena, ali je zato glavnina srpske vojske bila povoljno postavljena za predstojeu cersku bitku. Sutradan, 13. avgusta, srpske divizije su forsirano marirale, po velikoj avgustovskoj vruini, da bi to pre stupile u borbu sa neprijateljevim snagama koje su po Mavi i Podrinju sejale pusto i smrt. Srpska Vrhovna komanda je, saznavi da je neprijatelj podigao pontonski most kod apca, poslalo sledeu depeu generalu Stepanoviu: Prikupite odmah sve vae trupe na reci Dobravi i zauzmite abac.. U isto vreme je naredila premetanje Prve armije na levu obalu Kolubare, na prostor Ub-Valjevo. Time je potpuno naputena osnovna ideja poetnog operacijskog plana, koja je bila zasnovana na pretpostavci da e glavnina austrougarskih snaga dejstvovati preko Save i Dunava, usmeravajui glavni udar dolinom Velike Morave ka unutranjosti Srbije [4]. Poto je u toku noi dobio potpunije informacije o stanju fronta na kom se nalazila srpska Trea armija, vojvoda Putnik je doao do zakljuka da glavne austrougarske snage dejstvuju dolinom Jadra ka Valjevu, a pomone u pravcu abac-Valjevo, dok se na svim ostalim

pravcima izvode samo demonstrativni napadi. Na osnovu takve procene, doneo je sledeu odluku, koja se ukratko moe predstaviti ovako [4]: Trea armija, pod komandom generala Pavla Juriia-turma, imala je zadatak da okupi sve raspoloive snage i da to due i upornije zadrava neprijatelja koji nadire iz doline Jadra. Druga armija, pod komandom generala Stepe Stepanovia, trebalo je da izvede veoma sloen mar-manevar preko sela Koceljeva na Tekeriu, radi energinog udara u levi bok neprijateljevih snaga koje su od Loznice do Lenice dolinom Jadra nadirale prema Valjevu. Pre ovog poteza, Druga armija je imala da obezbedi svoj bok i pozadinu. Prva armija, komandanta generala Petra Bojovia, glavnim snagama obrazovae strategijsku rezervu Ub-Valjevo, a pomonim snagama drae severni granini front, od Golupca do ua Kolubare u Savu. Glavnu ulogu u ovoj operaciji imala je Druga armija, kao najjaa srpska operativna i manevarska grupa. Iako nije znao da 8. korpus nastupa grebenom Cera i dolinom Lenice, general Stepa Stepanovi je uoio da masiv Cera moe imati izuzetnu vanost u predstojeoj operaciji i odluio je da ga to pre ovlada njegovim grebenom. Oko podne 15. avgusta on je naredio Kombinovanoj diviziji, koja je marirala od Velikog Bonjaka do Tekeria, da elni puk sa jednom poljskom baterijom odmah uputi preko Parloga na Trojan i Kosanin grad, najvii vrh Cera. Ovaj potez generala Stepanovia je imao presudan uticaj na pobedonosni ishod u bitki na Ceru u korist Srbije. Iako su trupe Kombinovane divizije bile jako zamorene dugim i napornim marem, 2. prekobrojni puk, koji se kretao u prethodnici, skrenuo je sa druma i pohitao ka Trojanu, krajnjem istonom grebenu Cera. Poto je u isto vreme glavna kolona austrougarske 21. divizije nastupala iz suprotnog smera u istom pravcu, dolo je do strahovitog nonog sudara na istonim padinama Cera, kojim je poela uvena Cerska bitka. Zahvaljujui iskustvu steenom u balkanskim ratovima i boljem poznavanju terena, srpska vojska je odnela pobedu u ovoj nonoj borbi. U toku noi srpske trupe su uspele da zauzmu Malu lisinu, Parlog i Veliku lisinu, odbacujui neprijatelja ka Trojanu. Meutim, upravo kada je 6. prekobrojni puk preduzeo napad na Borno polje, austrougarska 9. divizija je izbila sa svojim elnim pukom iz doline Lenice i iznenada napala levi bok Kombinovane divizije. Zbog povlaenja 6. puka, general Mihailo Rai, naredio je povlaenje na liniju Krivajska kosaRadonji brdo-Kik. Situacija je bila veoma ozbiljna, jer su trupe Kombinovane divizije, zbog premorenosti i velikih gubitaka, bile malaksale. Kriza je prebroena tek u kasnim prepodnevnim satima, kada su krenuli da pristiu pukovi Moravske divizije prvog poziva. Intervencija komandanta Druge armije generala Stepe Stepanovia imala je u tim kritinim trenucima veliku ulogu. On je najpre popravio situaciju na levom krilu Kombinovane divizije, a zatim, eneginim napadom Cerske udarne grupe na neprijateljeve trupe na grebenu Cera i Ivereka, uzeo operativnu inicijativu u svoje ruke i zadrao je sve do pobedonosnog zavretka cerske bitke. Dok je Kombinovana divizija satirala desnu a i glavnu kolonu austrougarske 21. divizije na istonim ograncima Cera, 3. puk Konjike divizije, sa tri bataljona peaka iz umadijske divizije prvog poziva, koji je, pod komandom potpukovnika Colovia nastupao du severnih padina Cera, napao je levu kolonu 21. divizije na Radlovcu i Skakalitu. Posle poluasovne borbe austrougarski vojnici, napadnuti s fronta i desnog boka, beali su na sve strane, ne obazirui se na komande svojih oficira [4]. U isto vreme, umadijski konjiki puk napao je i potukao je deo ove kolone kod Starog Vinograda. U ovim okrajima Srbi su zarobili 5 oficira, 215 vojnika i zaplenili dve kompletne baterije topova i velike koliine drugog ratnog materijala [4]. Bitka se 16. avgusta rasplamsala na liniji abac-Tekeri-Krupanj, irokoj oko 50 kilometara. Teite napada srpske vojske bilo je na severnom delu linije, a austrougarske na junom krilu

ove linije [4]. Cerska udarna grupa, posle pristizanja Moravske divizije prvog poziva i zaustavljanja napada austrougarske 9. divizije, preduzela je nastupanje sa Moravskom divizijom prvog poziva prema Popovom parlogu i do pada mraka izbila na liniju selo Jugovii-Begluk, trpei snanu artiljerijsku vatru neprijatelja. Trei konjiki puk je, posle razbijanja leve kolone 21. landverske (domobranske) divizije na Radlovcu i Skakalitu, delom snaga preduzeo gonjenje neprijatelja uz Cer ka Trojanu, dok je glavninom nastavio nastupanje du severnih padina Cera i izbio na vis Bobiju severozapadno od Kosaninog grada. Glavna kolona Konjike divizije, koja je sa dva bataljona peaka nastupala preko sela Petkovice prema Dobriu postigla je toga dana veliki uspeh, nanevi velike gubitke neprijatelju (300 mrtvih, 700 ranjenih i 100 zarobljenih vojnika, oficira i podoficira) [4]. Posle krae borbe neprijateljeva 57. brigada se, gotovo potpuno rastrojena, povukla prema apcu i usput se (zbog pokrivenosti terena i nesporazuma) sukobila sa susednom 58. brigadom, to je dovelo do jo vee pometnje. U ranim jutarnnjim asovima 16. avgusta austrougarski 13. korpus nastavio je forsirani napad na srpsku Treu armiju sa 40 bataljona, dok je Trea armija imala samo 13 bataljona. Stoga je general Pavle Jurii-turm bio primoran da se povue na poloaje kod Zavlake. To je omoguilo srpskoj Vrhovnoj komandi da blagovremeno uputi Moravsku diviziju drugog poziva sa Uba ka Peckoj i time uspeno prebrodi krizu Tree armije. Vrhovna komanda je istovremeno odluila da ostale dve divizije iz Prve armije, koje je i dalje drala u strategijskoj rezervi, privue na Ub radi ojaavanja Cerske udarne grupe i pariranja novih eventualnih neprijateljevih poduhvat.

Drugi dan Cerske bitke Izjutra 17. avgusta, dok se Cerska udarna grupa pripremala da pone nastupanje grebenom Cera i Ivereka, austrougarska 9. divizija preduzela je snaan napad, najpre na levo krilo, a zatim na ceo front Moravske divizije prvog poziva. Namera neprijatelja bila je da izvri proboj fronta izmeu Kika i sela Tekeria, tj. na spoju Moravske i Kombinovane divizije, obuhvatajui u isto vreme i krajnje levo krilo Moravske divizije na Begluku [4]. Razvile su se veoma otre borbe na celom frontu, naroito na poloajima 3. peadijskog puka na Begluku, koji je zapao u teku krizu. Upravo u trenutku kada su sve snage puka bile angaovane u odbijanju frontalnog napada desne kolone neprijatljeve 9. divizije, na njegovom boku pojavile su se trupe 36. divizije , koje su dolinom Jadra nadirali ka Zavlaci i prinudile ga da napusti Begluk i povue se na Ilijino brdo. Sa zauzetog Begluka neprijatelj je obasipao uzdunom artiljerijskom vatrom ceo front Moravske divizije prvog poziva i time joj naneo osetne gubitke. U takvoj situaciji komandant divizije, general Gojkovi, odluio je da svoje trupe povue 3-4 kilometra unazad na poloaj Kalem-Ilijino brdo. Kada su ujutru 17. avgusta poele borbe na frontu Moravske divizije prvog poziva, komandant Kombinovane divizije, general Rai, naredio je komandantu 5. prekobrojnog puka da odmah uputi jedan bataljon sa dva mitraljeza ka Trojanu i da bude spreman da za tim bataljonom poalje ceo puk. Postupajui po ovom nareenju, komandant 5. puka uputio je sredinom prepodneva 2. bataljon preko Parloga prema Trojanu. Neprijatelj je istovremeno preduzeo snaan napad na unutranja krila Kombinovane i Moravske divizije. Primetivi streljake strojeve neprijatelja koji su prilazili Kiku, komandant 2. bataljona ostavio je na Parlogu jednu etu i dva mitraljeza sa zadatkom da sa boka tuku ove streljake strojeve, a sa ostalim snagama nastavio je nastupanje ka Trojanu. Pronaen je i poljski top, koji je prethodnog dana ostavljen na Parlogu, i brzo je bio osposobljen za rad. Uzduna bona i lena vatra pomenute ete, mitraljeza i topa, zaustavila je napad austrougarske 9. divizije na unutranja krila Moravske i Kombinovane divizije i unela paniku

u njene streljake strojeve, koji su u tom trenutku trpeli snanu frontalnu puanu, mitraljesku i artiljerijsku vatru [4]. Poto je osujeen pokuaj neprijateljeve 9. divizije da, prodorom u pravcu Tekeria, razdvoji Kombinovanu od Moravske divizije, desno krilo Kombinovane divizije (2. i 5. prekobrojni puk) prelo je u napad grebenom Cera i u popodnevnim satima zauzelo Trojan. Svi pokuaji neprijatelja da protivnapadom povrati izgubljeni vaan poloaj bili su uzaludni. Do kraja dana srpske trupe su definitivno zauzele Trojan, Lisine i Parlog i time stvorile pogodan poloaj za nastavak cerskih manevara. Trupe Kombinovane divizije zauzele su Vodice i Trojan. General Stepa Stepanovi se toga dana nalazio u umadijskoj diviziji prvog poziva, jer je pretpostavio da e neprijatelj ubaciti nove trupe u rejonu apca, radi preduzimanja napada ka Tekeriu. U tom sluaju bi Druga armija bila uvuena izmeu Druge i Pete neprijateljeve armije. Stoga je general Stepanovi na vreme reagovao i otklonio takvu opasnost [4]. Konjika divizija je i toga dana sjajno obavila svoj zadatak. Njen 2. puk, koji je u ranim poslepodnevnim satima upuen sa Belog kamena ka Slepeviu, presekao je elezniku prugu abac-Lenica, a kod eleznike stanice Dublje napao voz pun neprijateljevih vojnika i, posle krae borbe, prinudio ga da se vrati u abac. U isto vreme je 3. konjiki puk izvrio dubok prodor u pozadinu 21. neprijateljeve divizije, uneo paniku u njene redove, zaplenio velike koliine hrane, municije, oruja (pored ostalog i jednu kompletnu bateriju) i gonio razbijene delove peadije, artiljerije i komore sve do Drine.

Trei dan Cerske bitke Treeg dana Cerske bitke (18. avgusta) austrougarska komanda je pokuala da grupisanjem velikih snaga na liniji Proslap-abac, uhvati u kljeta glavne srpske snage i zada im odluujui udarac. Razvile su se ogorene borbe koje su voene celog tog dana, a Trea armija je ponovo bila u ozbiljnoj krizi. Kriza je prebroena tek oko podneva, kada je pristigla Moravska divizija drugog poziva i odbacila austrougarske trupe prema Krupnju. Na desnom krilu fronta 36. austrougarska divizija je uspela da potisne jedinice Drinske divizije drugog poziva i u kasnim popodnevnim satima zauzme strateki Marjanovia vis, prekidajui vezu izmeu srpske Druge i Tree armije, ali se tu i zaustavio ovaj prodor austrougarskih trupa. Uspenom odbranom srpskih poloaja na Groblju kod Raevskog kamena konano je spreeno napredovanje junog kraka austrougarskih kljeta [4]. Ni na severnom krilu dogaaji se nisu odvijali po Poorekovom planu. etvrti korpus Druge austrougarske armije se u noi izmeu 17. i 18. avgusta prebacio preko Save u iri rejon apca da bi preuzeo, zajedno sa 9. korpusom, napad na umadijsku diviziju. Iako napadnuta od strane znatno nadmonijeg neprijatelja, ova proslavljena divizija je pruala ilav otpor i usporavala, a na kraju i zaustavila njihovo napredovanje. Kada je u osvit 18. avgusta austrougarska peadija napala srpske poloaje uz podrku svoje artiljerije, doekana je snanom peadijskom i artiljerijskom vatrom i zaustavljena svugde osim na frontu 10. peadijskog puka, koji je imao zadatak da brani centar divizijske odbrambene linije, na koji je bio upravljen neprijateljev napad. Zbog povlaenja 10. puka, nareeno je povlaenje i krilnih pukova (11. i 19.). Ubrzo se i cela umadijska divizija povukla i zauzela nove poloaje na desnoj obali reke Dumae, otkuda je iznenadnom i dobro organizovanom vatrom zadrala neprijateljev napad i time uspeno odbranila desni bok Cerske udarne grupe. Tako je i severni krak projektovanih austrougarskih kljeta ostao otvoren, a Poorekov plan je propao [4].

Zbog povlaenja umadijske divizije prvog poziva na desnu obalu reke Dumae, Konjika divizija je odustala od nameravanog ienja Mave i prela u odbranu na liniji SlatinaRaskre-Brestovac da bi otuda branila levi bok umadijske divizije, koja je vodila teke odbramdbene borbe sa neprijateljskim snagama. Na centralnom delu, inicijativu su imale srpske trupe. Kombinovana divizija i Moravska divizija prvog poziva su zajedniki napale 9. diviziju i preostale delove 21. divizije. Napad se u poetku sporo razvijao, jer je leva kolona Kombinovane divizije, uz podrku 1. peadijskog puka, do mraka izbila na Gaj i podila Rauljai, ne nailazei na vei otpor. Za to vreme, desne kolona je oklevala, ekajui da se ispolji napad susednih jedinica. Neprijatelji su to iskoristili i snano napali njen desni bok na Trojanu. Podrana snanom rapnelskom vatrom, austrougarske trupe su izvrile nekoliko uzastopnih juria, ali svi su odbijeni uz velike gubitke. Zbog toga, a i usred velikog nevremena koje je tada zahvatilo Cer, Kombinovana divizija nije izvrila svoj zadatak, ve se zadrala nasred puta izmeu Trojana i Kosanin grada. Obaveten o tome, general Stepanovi je naredio da trupe Divizije u toku noi zauzmu Kosanin grad. Zbog sporog prikupljanja i preterano opreznog nastupanja Moravske divizije prvog poziva, general Stepa Stepanovi je prekorio njihovog generala, Iliju Gojkovia. Tek posle toga, oni su energinije krenuli i zauzeli Begluk, a oko 17 asova su izbili pred Spasovinu. Tu je bila doekana jakom artiljerijskom i mitraljeskom vatrom. Njen elni puk je odmah preuzeo napad, i u ranim veernjim satima naterao neprijatelje na odstupanje. Pokuaji Austrougara da povrate svoje izgubljene poloaje kontranapadima bili su neuspeni. General Stepa Stepanovi nije bio zadovoljan radom Cerske udarne grupe treeg dana bitke, jer je proputena idealna ansa da se toga dana do nogu potue 9. austrougarska divizija i time ubrza pobedonosni zavretak Cerske bitke, pa je njegova intervencija kod komande Moravske divizije prvog poziva bila umesna i korisna [4].

etvrti dan Cerske bitke etvrtog dana Cerske bitke (19. avgusta), koji je bio i odluujui, komanda austrougarske Balkanske armije, kako bi svojoj Petoj armiji olakala posao, forsirala je napad 4. korpusa Druge armije na liniju abac-Tekeri, kao i napad este armije iz Bosne i Sandaka. Prema nareenju generala Bema Ermolija, tri austrougarske divizije, pod komandom generala 4. korpusa Teranskog, otpoele su u ranim jutarnjim asovima napad na poloaje umadijske divizije prvog poziva na reci Dumai. Prvi napad je odbijen, ali je situacija postala kritina tokom prepodneva, kada su usledili novi austrougarski napadi i na centar i na levi bok umadijske divizije. Ipak i ovi napadi su, uz povlaenje na reku Dubravu, odbijeni, uz nanoenje velikih gubitaka neprijatelju. Na desnom krilu fronta, austrougarski 13. korpus nije iskoristio zauzimanje Marjanovia visa od prethodnog dana i sprovodio je samo manje napade. To je omoguilo izvestan predah trupama Tree srpske armije, koja je imala priliku da napadne neprijateljeve trupe u povlaenju linijom Zavlaka-Krupanj, ali je nije iskoristila. Bilo je oigledno da je neprijatelj krenuo u defanzivu i povlaenje, to je general Stepa Stepanovi uoio, pa je preduzeo odlune napade na nekoliko mesta. U ranim jutarnjim satima 19. avgusta srpske trupe (desna kolona Kombinovane divizije) su osvojile najvii vrh Cera Kosanin grad, odakle su tokom dana nastavile, iako usporeno, napredovanje prema Veselinovom vrhu. Paralelno je leva kolona Kombinovane divizije savladala otpor neprijatelja na Rauljai i uvee izbila na liniju Parlog-Jadranska Lenica, a tokom noi neki delovi ove kolone su stigli i do Vidojevice.

Moravska divizija prvog poziva je, uz sadejstvo sa levom kolonom Kombinovane divizije, zauzela Veliku glavu, a neto kasnije i Rajin grob. Tim probojem je praktino zavrena bitka na Ceru [4]. Iza toga je usledilo gonjenje neprijatelja koji je beao prema Drini. Srpska komanda ipak nije do kraja iskoristila postignuti uspeh na Ceru, jer je umesto kombinovanog gonjenja (koje je predlagao general Stepa Stepanovi) preduzela frontalno potiskivanje, koje je bilo manje rizino po srpske trupe, ali je neprijatelju nanelo manje gubitaka od onih koje bi dalo kombinovano gonjenje i koje bi eventualno dovelo do potpunog okruenja neprijatelja.

POBEDA SRPSKE VOJSKE Uspenost i vetina taba srpske Vrhovne komande, umenost srpskog stareinskogkomandnog kadra u brzom prilagoavanju situaciji, visok mora, izdrljivost i hrabrost kao i prethodno iskustvo znaajno su doprineli prednosti srpske vojske. Na suprotnoj strani, nedostaci u planiranju i voenju operacija od strane austrougarskih komandi u potpuno pogrenom smeru usmeravajui ofanzivu ka nepogodnijem pravcu. Srpska Vrhovna komanda, kao i komandanti armija i divizija, bili su sve vreme prisutni u svojim jedinicama, pokazali su izuzetnu sposobnost da u kritinim i sloenim situacijama, odluno donose smele strateke odluke. Vrhovna komanda je brzim pregrupisavanjem snaga i preduzimanjem protivofanzivnih aktivnosti u hodu pokazala veliku sposobnost komandovanja. General Stepa Stepanovi, komandant 2. armije izveo je uspeni manevar u pravcu Tekeria i naredio osvajanje najvie take cerskog masiva - Kosaninog grada, nekoliko puta je u kritinim situacijama na poloajima Moravske i Kombinovane divizije na Ceru i umadijske divizije na poloaju kod apca donosio prave strateke odluke. U isto vreme austrougarska komanda je inila krupne greke vodei ofanzivu komandom iz duboke pozadine sa nedovoljnim i nejednovremenim iskoriavanjem raspoloivih snaga [5]. Veliko borbeno iskustvo srpskih trupa steeno u balkanskim ratovima, izuzetno junatvo, izdrljivost i visok moral srpskih vojnika, sa jakom voljom da se bore na svome, da zatite svoje porodice i imovinu, da brane svoju domovinu Srbiju, znaajno su doprineli uspehu kako u bici na Ceru, tako i kasnije u bici na Drini i u Kolubarskoj bici 1914. godine.

GUBICI ZARAENIH STRANA Prema sopstvenom priznanju Austro-Ugarska je izgubila oko 23 000 vojnika, srpskim trupama u povlaenju je ostavljen znaajan ratni plen od preko 50 topova i haubica, 105 municijskih kara, tri poljske bolnice, jednu sanitetsku kolonu, telegrafski materijal, nebrojeno puaka, alata, vie vagona hrane i poljskih kuhinja i jedan aeroplan. Srpska vojska je u ovim borbama izgubila 259 oficira i 16 045 vojnika i podoficira, od kojih je poginulo 54 oficira i 2 053 vojnika, a ranjeno 194 oficira i 11 325 vojnika. Nestalo je 11 oficira i 2 667 vojnika [5].

ZNAAJ CERSKE BITKE Velika i slavljena pobeda u Cerskoj bici podigla je borbeni moral i samopouzdanje srpske vojske i celog naroda, i ulila veru u brzi i uspean zavretak rata. To je bila i prva pobeda saveznika na poetku Prvog svetskog rata. Doprinos saveznicima pobeda srpske vojske na Ceru ima u: Zadravanju austrougarske vojske na srpskom ratitu due nego to je oekivano zbog nepredvieno dugog otpora i uspeha srpske vojske. Bugarska je privremeno odloila stupanje u rat na strani Centralnih sila, a Rumunija definitivno. Poraz austrougarske vojske u Cerskoj bici je oznaio kraj Habzburke monarhije. Pobeda i proterivanje neprijatelja iz Srbije znaajno je uticao na bolji ugled Srbije u inostranstvu, a naroito kod junoslovenskih naroda u Austro-Ugarskoj. Voenje operacija na Ceru, a kasnije i na Drini i Kolubari, podiglo je vojni ugled srpskoj Vrhovnoj komandi.

Za vojnike zasluge u komandovanju i voenju 2. armijom u Cerskoj bici general Stepa Stepanovi dobio je 29. avgusta 1914. godine in vojvode i svrstao se u red najslavnijih srpskih vojskovoa iz Prvog svetskog rata.

LITERATURA

1. grupa autora Andrej Mitrovi, Pavle Ivi, Dragia ivkovi, Predrag Palavestra, Dejan Medakovi, Radovan Samardi, Vladeta Tei: Istorija srpskog naroda, esta knjiga, drugi tom, OD BERLINSKOG KONGRESA DO UJEDINJENJA 1878 1918. Srpska knjievna zadruga, Beograd 1983. 2. Andrej Mitrovi: Srbija u Prvom svetskom ratu. SKZ, Beograd 1984. 3. Vladimir orovi: Istorija Srba, Trei deo. BIGZ, Beograd, 1989. 4. Savo Skoko, Petar Opai: Vojvoda Stepa Stepanovi, U ratovima Srbije 1876 1918. (2). BIGZ, Beograd, 1984. 5. Slobodan Ristanovi: Cerska bitka. Muzej Jadra, Loznica, 1989.

PRILOG

Prikaz poetnog napada austrougarske vojske na Srbiju, avgust 1914. godine [http://sl.wikipedia.org/wiki/Slika:Battle_of_Cer.jpg] Ova mapa je uraena na odseku Vojnih vetina i inenjerstva Vojne akademije S.A.D. (West Point). Cerska bitka se i danas izuava na najelitnijim svetskim vojnim akademijama.

Vojvoda Stepa Stepanovi, komandant Druge srpske armije

General Oskar fon Poorek, komandant este austrougarske armije