Carstvo monera

Carstvo monera

Prokarioti (Procarya, Procaryota; od starogrčkog pro = prije, ranije i karyon = orah, jezgra), ranije Monera, su stanična živa bića jednostavne građe koja imaju staničnu stijenku i membranu ali nemaju staničnu jezgru (nemaju oblikovanu jezgrinu ovojnicu) ni organele, osim ribosoma.

U ovu skupinu organizama pripadaju bakterije i Archaea, dok su svi ostali, jednostanični ili višestanični organizmi, eukarioti. Takav tip stanice naziva se protocit.

>>Svojstvo koja obilježavaju prokariote

U citoplazmi prokariotskih stanica DNK se nalazi slobodno kao jezgrin ekvivalent, nukleoid. U ovim stanicama najčešće se nalazi samo jedan jedini kromosom koji ne sadrži histoproteine kao stanice eukariota. Kromosom bakterija najčešće se sastoji od samo jedne zatvorene DNK molekule. Samo neki prokarioti sadrže linearne kromosome.

Veličina prokariota (kod duguljastih promjer) je između 0,2 i 700 µm (Thiomargarita namibiensis oko 700 µm).

Протисти

Из Википедије, слободне енциклопедије

Систематика

домен(а): EukaryaWhittaker & Margulis, 1978

царство: ProtistaHaeckel, 1866

кладе

супер-групе (раздели) Amoebozoa Archaeplastida (pro parte) Chromalveolata Excavata Opisthokonta (pro parte)

Rhizaria Екологија таксона

Викимедија остава има још мултимедијалних фајлова везаних уз: Протисти

Протисти су једноћелијски или колонијални еукариотски организми које класификујемо у групу (царство) Protista. Они се међусобно доста разликују у погледу морфологије, начина живота, исхране и размножавања. Поједини представници поседују неке карактеристике биљних или животињских организама, или карактеристике обе ове групе. Традиционално, протисти се називају алгама, праживотињама и нижим гљивама.

[уреди] Историјат открића и класификације

Од времена Аристотела до друге половине XX века целокупан живи свет Земље дељен је на два велика царства, биљно и животињско. Подела је била заснована на претпоставци да су биљке пигментисани (углавном зелено), непокретни, фотосинтетички организми са целулозним ћелијским зидом. Са друге стране, животиње не поседују фотосинтетичке пигменте, покретне су, хетеротрофни организми без ћелијског зида. Са развојем микроскопије, ботаничари и зоолози су открили богатство живота непознато дотад, невидљиво „голим оком". Први који је описао протисте био је Холандски научник Антон ван Левенхук који је 1675. године посматрајући кап устајале воде под лупом приметио до тада непознате организме. После тога су углавном ови организми карактерисани као алге, или протозоа. Гљиве и бактерије, организми који се не могу уклопити ни у једно од претходних царстава у потпуности, сматрани су биљкама.

Немачки зоолог Ернст Хекел је 1866. године предложио увођење новог (трећег) царства, Protista, који би укључивао „ниже" једноћелијске животиње и биљке, али ова идеја није широко прихваћена. Требало је да се окарактеришу основни типови грађе ћелија, па да се оствари напредак на пољу класификације „чудних" организама. После открића постојања прокариотског и еукариотског типа грађе ћелије, сви организми су подељени у групе Prokaryota и Eukaryota, а радом биолога Витакера (R.H.Whittaker) установљено је пет царстава:

натцарство прокариоте (Prokaryota) o царство монера (Monera)

натцарство еукариоте (Eukaryota) o царство протисти (Protista) (једноћелијски организми)o царство Fungi (гљиве)o царство Plantae (биљке)o царство Animalia (животиње)

Гљиве

Из Википедије, слободне енциклопедијеГљиве (Fungi)

Историја групе: рани Силур — данас

мухара (Amanita muscaria)

Систематика

домен(а): Еукариоте (Eukarya)

натцарство: Opisthokonta

царство: Fungi(Linnaeus 1753) R.T. Moore, 1980

раздели

AscomycotaBasidiomycotaBlastocladiomycotaChytridiomycotaGlomeromycotaNeocallimastigomycotaZygomycota

Екологија таксона

Гљиве спадају у најраспрострањеније организме на Земљи, и представљају посебно царство еукариота. Наука о гљивама — микологија (од грчког μύκης - гљива, λόγος - наука) — прошла је дуг развојни пут. Њеним родоначелником сматра се грчки филозоф Аристотел, који је дао прве описе гљива.

Садржај

 [сакриј]  1 Грађа 2 Екологија гљива 3 Галерија

4 Спољашње везе

Грађа

Гљиве обухватају једноћелијске и вишећелијске организме, који се размножавају полно и бесполно, или искључиво бесполно. Тело вишећелијских гљива организовано је у виду мицелија или псеудомицелија. Мицелија (мицелијум) је мрежа хифа која попут паукове мреже, прораста супстрат и може се простирати на више хектара површине (као код врсте Armillaria ostoyae). Хифа је низ ћелија гљиве. На врху хифе код паразитских облика налазе се заобљени изданци звани хаусторије који продиру у ћелије, упијају храну и њоме хране гљиву. Плодишта развијају гљиве (макромицете) да би се бесполно размножавале. Свако плодиште ослобађа споре. Једно плодиште ливадске печурке произведе око 16 милијарди спора. Клијањем спора на одговарајућој подлози настаје нова мицелија.

[уреди] Екологија гљива

Гљиве представљају засебан облик живота на земљи који је развио три основне стратегије преживљавања у природи:

Гљиве симбионти које живе у заједници са многим биљним врстама и међусобно се испомажу. Гљиве задржавају воду у мицелију, а ту воду користе биљке које помоћу коријења извлаче минералне материје неопходне за раст гљива.

Гљиве сапробионти (разлагачи) без чијег дјеловања у природи не би могло доћи до разлагања органских материја биљног поријекла. Каже се да, да нема гљива, шуме би се угушиле у властитом отпаду.

Гљиве паразити које нападају живе биљке, животиње, људе и друге гљиве. Кроз мрежу танких хранидбених нити, гљиве упијају храну из живе или неживе органске материје.

[уреди] Галерија

Смрчак

Вргањи

Вргањ

Лисичарка