Business&ITČasopis o poslovnoj primeni savremenih tehnologija

Broj 3 • oktobar 2014.

SAP HANA Upravljanje u realnom vremenu

INTERVJUDejan Milojičić, HP Labs

Oli ve ra Vuj no vić, NIS

ERPTemelj poslovanja

savremene kompanije

Kada je pravo vreme za uvođenje?

Prilagođavanje potrebama

našeg tržištaImplementacija

bez investicionih troškova

ERP10 Te melj po slo va nja

sav re me ne kom pa nije14 Pra vo vre me za ERP16 Program za knjigovodstvo

nije ERP18 Po drška po slov nom

o dlučivanju20 Pri la go dlji vi Dyna mics NAV26 Do ERP‑a bez

in ves ti ci onih tro škova

STUDIJE SLUČAJA

OFFTOPIC

38 Plat for ma za u prav lja nje u re‑al nom vre menu

41 Klas ter bez de lje nog sto ridža42 Četi ri stu ba so ftver ski

de fi ni sa nog DC43 Ulo ga di rek to ra IT ode ljenja

45 Be zbe dnost i dos tu pnost po da taka

46 A pli ka tiv no re še nje za mo dernu pro daju

48 U prav lja nje po slov nim sa drža jem

TE HNO LO GIJE

TEMA BROJA

28 De jan Mi lo jičić, HP Labs34 Oli ve ra Vuj no vić, NIS

IN TER VJUI

32 Fo o dland

50 Obu ka za stručnjake

4 Business&IT

Sadržaj

Business&IT #3Sadržaj

CIP ‑ Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд 004

BUSINESS & IT : časopis o poslovnoj

primeni savremenih tehnologija / urednik Jovana Samardžić. ‑ 2013 (okt.)‑ . ‑ [Beograd] :

Coming : PC Press, 2013‑ (Beograd : La Mantini). ‑ 30 cm

ISSN 2334‑8771 = Business & IT

COBISS.SR‑ID 201180172

ImpresumIzdavač

COMINg – Computer EngeneeringToše Jovanovića 7, 11030 Beograd

Telefon: 011/3544‑644Mail: office@coming.rs

Web www.coming.rs

Glavna i odgovorna urednicaJo va na Sa mar džić

Izvršni urednikMarko Herman

SaradniciAleksandar Pavlović, Bojan Ivanović,

Bojan Milosavljević, Drago Samardžić, goran Nikolić, gradimir Joksimović,

Katarina Đurić, Lazar Bjelica, Michel Petković, Milan Dacić, Milan Radivojević, Milena Redžić, Milovan Blagojević, Miroslav Kržić, Nebojša

Ilić, Nedeljko Kuduz, Nenad Barbulj, Nikola Selak, Roberto Poletto, Siniša

Simić, Vladimir Cerić

Dizajn i DTPAndrija Ćeranić i Vojislav Simić

RedakturaBojana Nedeljković

Prodaja oglasnog prostoraCOMINg – Computer Engeneering

Za izdavačaPC Press d.o.o.

Osmana Đikića 4, 11108 Beograd 12, Telefon: 011/2080‑220

Mail: pc@pcpress.rsWeb www.pcpress.rs

DirektorkaVesna Čarknajev

Direktor PC Press izdanjaDejan Ristanović

MarketingAndrijana Maksimović,

Olga Žarković i Damijan Jović

ŠtampaLa Mantini

Copyright © 2014 COMINg d.o.o.

Dra gi čita oci,

Za do volj stvo nam je što je do sa da šnja te ma ti ka časo pi sa Bu si ness&IT iza zva la ve li ko in te re so va nje i na i šla na po zi tiv ne o dje ke, što nas je sti mu li sa lo da u sva kom na re dnom bro ju na što bo lji način pred sta vi mo ne za obi la zne te me iz sfe re in for ma‑ci onih te hno lo gi ja i po slo va nja. Cilj nam je da vam u sva kom bro ju časo pi sa pred sta‑vi mo pa le tu mo gućnos ti sav re me nih IT re še nja, ko ja mo gu dras tično una pre di ti va še po slo va nje i učini ti ga efi ka sni jim.

Trži šte da na šnji ce je pro men lji vo i nje go va di na mi ka na meće no ve, vi so ke stan‑dar de po slo va nja. Ra di što bo ljeg po zi ci oni ra nja na ve oma kon ku ren tnom trži štu, do no si oci ma o dlu ka kri tične in for ma ci je mo ra ju bi ti dos tu pne u sva kom tre nut ku, što se mo že pos tići ko rišćenjem ade kva tnog a pli ka tiv nog re še nja. Ide ja iza ovog bro ja je sa gle da va nje po slov nih po tre ba i a pli ka tiv nih re še nja ko ja te po tre be za do vo lja va ju. Vi še se ne pos tav lja pi ta nje im ple men ta ci je ERP‑a, kao je di nog re še nja ko je se svu da u sve tu na meće kao re še nje za in te gra ci ju svih po slov nih pro ce sa i pra vov re me nu i tačnu in for ma ci ju o po slo va nju. No vo pi ta nje u kom pa ni ja ma ko je po slu ju u 21. ve ku je da li bi im i ne ko sa te lit sko re še nje, po put CRM‑a ili ECM sis te ma, do ne lo pre dnos‑ti na trži štu. A on da, tu su i ala ti ko ji ma svom in for ma ci onom sis te mu do da je mo mo gućnost o bra de ve li ke ko ličine po da ta ka i ko rišćenja re zul ta ta kao o snov nog ala ta pri o dlučiva nju. Sa dru ge stra ne, upo znaćemo vas sa iza zo vi ma ko ji se sreću na pu tu im ple men ta ci je ova kvih re še nja i ti me uka za ti na slo je vi tost ta kvog pro jek ta.

Za ma la i sre dnja pre du zeća pre la zak in fras truk tu re u clo ud pred stav lja pri ro‑dan sled stva ri. Sa mi gra ci jom kom pa ni je u clo ud po jav lju ju se no ve mo gućnos ti za po većanje agil nos ti i sma nje nje tro ško va, što do no si di rek tnu pre dnost u o dno su na kon ku ren ci ju na trži štu. Za to ćemo se u ovom bro ju časo pi sa po za ba vi ti pre dnos ti ma mi gra ci je in fras truk tu re i a pli ka ci ja u clo ud.

Sa na me rom da časo pis bu de in te rak ti van, kao i do sa da, očeku je mo da nam se o bra ti te sa svo jim pre dlo zi ma i pred sta vi te nam svo je di le me i iza zo ve sa ko ji ma se srećete u re ša va nju po slov nih pro ble ma, po se bno onih ko ji su spe ci fični za va še po‑slo va nje, ka ko bi smo vam se pri dru ži li u nji ho vom re ša va nju.

Jo va na Sa mar džić

5

Uvodna reč

6 Business&IT

Vesti

Larry El li son vi še ni je Ora cle CEOEl li son, ko ji je bio je di ni di rek tor kom pa ni je od nje nog o sni va nja, na pus tio je ovu fun kci ju, ali os ta je u u prav­nom od bo ru kom pa ni je, ko jim će pred se da va ti.

Na mes to ge ne ral nog di rek to ra do la ze dve oso be – Sa fra Catz i Mark Hurd, ko ji su tre nu tno pot pred se dni ci kom pa ni je, a ko ji će za‑je dno obav lja ti fun kci ju ko ju je do sa da vršio El li son. Sva ko os ta je u svom re so ru – Hurd će se i da lje bri nu ti o pro da ji i mar ke tin gu, dok će Catz vo di ti računa o fi nan sij skim pi ta nji ma.

Inače, El li son se na la zi na vi so kom trećem mes tu For bse‑ove lis te naj bo ga ti jih lju di u Ame ri ci, a nje go vo bo gat stvo pro ce nju je se na 52 mi li jar de do la ra.

VestiBusiness&IT

ARM pro ce so ri su po zna ti po ma loj po tro šnji ener gi­je, zbog čega su pri me nu prven stve no na šli u mo bil­nim uređaji ma. Ali nji ho ve pre dnos ti se mo gu is ko ris­ti ti i u dru ge na me ne, ta ko da ove go di ne sti žu i prvi ser ve ri za sno va ni na ARM ar hi tek tu ri.

Ra zlog za to le ži u sve većoj po tre bi za obav lja njem po slo va ko ji ne tra že ve li ku pro ce sor sku sna gu, ali je po tre ban ve lik broj pro ce so ra da ih oba vi, kao što je is po ru ka sta‑tičkih ele me na ta na po pu lar nim saj to vi ma. Ovaj tip po slo va na zvan je hyper sca le, a efi ka sni je je obav‑lja ti ih klas te rom od vi še sto ti na ili hi lja da sla bih je dno je zgar nih

pro ce so ra, ne go ma njim bro jem moćni jih čipo va.

Do kra ja go di ne će svo ja ARM system‑on‑a‑chip re še nja pri ka‑za ti vi še kom pa ni ja, među ko ji ma i AMD, Bro ad com, Texas In stru‑ments i dru gi. Ovi čipo vi će bi ti ba zi ra ni na ARM v8 ar hi tek tu ri ko ja po drža va 64‑bi tna je zgra, a pa ra lel no sa ra zvo jem SoC re še nja pri pre ma se i so ftver ska po drška ko ja bi za početak tre ba lo da omo gući pri me nu u o blas ti web ser ve ra, ana li ti ke po da ta ka i ba za po da ta ka. Ra di se i na omo gućava‑nju po kre ta nja so ftve ra na pi sa nog u je zi ku Ja va, a očeku je se i da bu du po drža ni Perl, Python i Ruby, dok je popularni gNU C već por to‑van na ovu ar hi tek tu ru.

PRVI ARM SER VE RI

7

Po če tvrti put u Srbi­ji, lo kal na kan ce la ri ja kom pa ni je IBM or ga­ni zo va la je IBM Bu si­nes sCon nect – SPRINT 2014, skup ko ji je oku pio vi še od 200 pred stav ni ka vo dećih kom pa ni ja ko je po­slu ju u Srbi ji u o blas ti­ma te le ko mu ni ka ci ja, ban kar stva, fi nan si ja, jav nog i IT sek to ra.

Ove go di ne skup je bio po‑svećen no voj eri smart te hno‑lo gi ja, ko je obe le ža va ju na še do ba i pro ži ma ju sav re me no po slo va nje, pos ta jući nje gov sas tav ni deo, kao što su clo ud, ana li ti ka, mo bil ne i so ci al te hno lo gi je.

U ime do maćina, uvo dnu reč o drža la je Na ta ša Se ku lić, di rek tor ka pro da je za Srbi‑ju, Crnu go ru, Ma ke do ni ju i Al ba ni ju, a po tom se sku pu

o bra tio Jack Es se link, struč‑njak za big da ta i ana li ti ku u kom pa ni ji IBM, i na gla sio: „Na po tre bu or ga ni za ci ja da se pri la gođava ju no vim načini ma fun kci oni sa nja naj bo lje uka zu ju po da ci da je čak 25% glo bal ne po pu la‑ci je pri su tno na dru štve nim mre ža ma, a 2,7 mi li jar di lju di po ve za no na in ter net, što ge ne ri še 2,5 kvin ti li ona baj to va po da ta ka sva kog da‑na. Po red to ga, pre dviđanja go vo re da će do 2016. go di ne čak 62% po slov nih za da ta ka bi ti i zvrša va no pre ko clo ud

te hno lo gi ja. Vre me smart te‑hno lo gi ja je sti glo i kom pa ni je mo ra ju da uva že ove tren do‑ve, uko li ko že le da nas ta ve da tra že svo je mes to na kom pe ti‑tiv nom trži štu.“

Po tom su IBM ek sper‑ti de mon stri ra li kon kre tna re še nja, ko ja su pri me nje na i potvrđena u prak si, kao i sce na ri je ko ji se mo gu la ko pre po zna ti i u sva ko dne vi ci, fo ku si ra jući se na tri va žna se gmen ta: mar ke ting i ko‑ri sničko is kus tvo, po slov ne tran sfor ma ci je i te hno lo gi ju i ino va ci je.

IBM SPRINT 2014No va era smart te hno lo gi ja

Srpska kompanija van zo ne kom fora

Nakon ver zi ja Win dows 8 i Win dows 8.1 na po mo lu je i ver zi ja 9. Ovih da na očeku je se i zla zak ver zi je za tes ti ra nje i eva lu aci ju (Win dows Te‑chni cal Pre view), što je uje dno i prvi ko rak u pro ce su o bjav lji va nja ko načne ver zi je u 2015. go di ni.

Pretpostavka je da će ne ke od no vi na ko je nam do no si no va ver zi ja Windows‑a bi ti, pre sve ga, vraćeno Start du gme, ko je je , ve ru je se, naj vi še ne dos ta ja lo ko ri sni ci ma ver zi ja 8 i 8.1. Ta kođe, Charm bar će bi ti po vučen, a ono što je, mo žda naj va žni je, šu ška se da će upgrade sa Winowsa 8 bi ti bes pla tan.

Još je dna od no vi na u ovoj kom pa ni ji jes te i očeki‑va nje pa ra lel nog i zlas ka Win dows Pho ne 9, kao i Win‑dows RT ko ji će ta kođe bi ti dos tu pan u ver zi ji 9.

Gru pa mla dih stručnja­ka iz Ka za hsta na i Ru si je je u kom pa ni ji CO MING do bi la pri li­ku da se usav rša va na pro gra mu stručne prak se koju je kompa­nija organizovala za­jedno sa studentskom organizacijom AIESEC. Ovaj program je jedin­stvena prilika da se ovi mladi ljudi oprobaju na našem tržištu. Ta kođe,

kom pa ni ja CO MINg ima pri li ku da sva ko dnev no uči o trži štu Ka za hsta na i Ru si je. Ovi am bi ci o zni lju di su tre nu‑tno u ključeni u sva ko dnev ne oba ve ze ode lje nja za pro da ju i mar ke ting a po red to ga ra de i na pro jek tu Ele ctro nic Halt Re cord. I za kom pa ni ju u za stu den te je ovaj pro gram bio ne po zna ni ca, ali hra brost sa obe stra ne da izađu iz svo je zo ne kom fo ra je svi ma do ne la vi šes tru ke ko ris ti.

Win dows 9

8 Business&IT

Vesti

No vu značaj nu ver zi ju Dyna mics CRM pa ke ta Mi cro soft će o bja vi ti to kom če­tvrtog kvar ta la ove go di ne. Uz ver zi ju 2015 sti žu i CRM On li ne i no va ver zi ja Dyna mics Mar ke ting ala ta, ko ji će bi ti sna žni je ve zan sa CRM re še njem.

No vi Sa les Col la bo ra ti on Pa nel u Dyna mics Mar ke ting‑u daće ko ri sni ci ma iz sek to ra pro da je i mar ke tin ga mo gućnost za je dničkog ra da na kam‑pa nja ma. Po red to ga, moći će da pra te tok kam pa‑nje, po ru ke ko je tar ge ti ra ju spe ci fične ko ri sni ke i do bi ja ju ve za ne no ti fi ka ci je. Ovaj alat će do bi ti i gra fički e‑ma il edi tor, na pre dnu kon zo lu za u prav lja‑nje kam pa nja ma i no vi ka len dar za vi zu el ni pre gled pla ni ra nih kam pa nja. Sa CRM stra ne, no ve ver zi je do no se una pređenja u vođeni pro ces pro da je, ala te za kre ira nje pa ke ta pro i zvo da i do da tne mo gućnos ti za pre gled re zul ta ta po ge o gra fskim o blas ti ma.

Sa ci ljem pro ši re nja svo je po nu de clo ud a pli ka­ci ja, SAP ku pu je kom pa ni ju Con cur, ko ja ra­zvi ja so ftver za po slov na pu to va nja i tro ško ve. Kom pa ni ja sa se di štem u gra diću Bel vju (Va­šin gton, SAD) ima 4.200 za po sle nih i pre ko 23.000 kli‑je na ta, sa vi še od 25 mi li ona ko ri sni ka, a nje na pro da ja ras te, što je uti ca lo i na po rast pri ho da od 28% u kvar ta lu ko ji se zav ršio u ju nu ove go di ne.

Ipak, Con cur tre nu tno ni je pro fi ta bi lan, što je sva ka ko je dan od ra zlo ga za ovu a kvi zi ci ju. Dve kom pa ni je već ima ju mno ge za je dničke ko ri sni ke, a Con cur je ra zvio alat ku ko ja nji ho vo re še nje po ve zu je sa SAP‑ovim so ftve rom.

Očeku je se da a kvi zi ci ja vre dna 8,3 mi li jar de do la ra bu de zav rše na do kra ja go di ne.

No va mo gućnost Mi ra ge ala ta za u prav lja nje des ktop o kru že nji ma da je a dmi nis tra to ri ma op ci ju da kon tro li šu pro tok ko ji ko ris te o gran ci kom pa ni je. Po red to ga, o bjav­ljen je i API ra di lak­šeg de lje nja po da ta ka ko je Mi ra ge pri ku pi.

Ulo ga ovog ala ta je po je dnos tav lji va nje u prav lja nja, ta ko što a dmi nis tra to ri ma omo gućava da kre ira ju i ažu‑ri ra ju cen tra li zo va ne ima ge faj lo ve in sta la ci ja fi zičkih i vir tu el nih des ktop o kru že nja. Te ma ši ne mo gu bi ti računa ri u pot pu nos ti pod kon tro lom IT‑ja ili pri va tni uređaji za po sle nih ko ji ula ze u po slov no IT o kru že nje.

Mi ra ge je na me njen za dis tri bu ira na o kru že nja, ali je u prav lja nje računa ri ma u ve li kom bro ju o gra na ka i da lje te ško i pro tok je uvek bi tan. Za to je u ver zi ji 5.1 omo gućeno da se pro tok o gra ničava po su bnet ili A cti ve Di re ctory pa ra me tri ma.Na do gra dnja se mo že pre uze ti sa Vmware‑ovog saj ta, a pos to ji i bes pla tna pro bna ver zi ja za one ko ji još ni su ko ris ti li Mi ra ge.

Qlik Sen se za lak šu ana li zu tren do vaKom pa ni ja Qlik, po zna ta po Qli kView re še nju za po slov no i zve šta va nje, na pra vi la je no vi alat Qlik Sen se za lak ši pre‑gled ve li kih ko ličina po da ta ka i uočava nje tren do va. No vi alat ko ris ti is ti en džin kao Qli kView, ali je vi še u sme ren ka vođenoj ana li ti ci, u ko joj ko ri sni ci tra že od go vo re na spe‑ci fična pi ta nja iz sku pa po da ta ka. Qlik Sen se pred stav lja o kru že nje iz ko jeg ko ri sni ci mo gu kre ira ti i zve šta je, das‑hbo ard pre gle de i sačuva ne upi te. A pli ka ci ja na no ve upi te re agu je dok ih ko ri sni ci fo mu li šu, a obu hva ta i bi bli ote ku vi zu eli za ci ja za lak ši gra fički pri kaz po da ta ka.

DyNA MICS CRM 2015 STI žE DO KRA JA GO DI NE

SAP ku pu je Con cur za 8,3 mi li jar de

VMware da je vi še kon tro le a dmi ni ma

9

IEEE GRU PA ZA STAN DAR DE UVO DI RED

Kom pa ni ja Ora cle preu ze la je Front Porch Di gi tal, kom pa ni ju ko ja se spe ci ja li zo va la za so ftver za skla di šte nje ra zličitih me dij­skih sa drža ja, tačni je za u slu ge u prav lja nja, pre no še nja i mo ne­ti zo va nja sa drža ja u slučaje vi ma ka da kli jent po se du je ve li ke ko­ličine me dij skog sa drža ja. Vre­dnost a kvi zi ci je ni je o bjav lje na.

Među kli jen ti ma Front Porch Di gi tal‑a su i BBC, NAS CAR, Dis co very Com mu ni ca‑

ti ons, NBC Uni ver sal, Kon gre sna bi bli ote‑ka SAD i Ev rop ski par la ment, a je dan od naj po zna ti jih pro i zvo da kom pa ni je je SAM‑MA, ko ji omo gućuje je dnos tav nu mi gra ci ju i kon ver zi ju ana lo gnih ar hi va u di gi tal nu ver zi ju.

Is tiče se da će kom bi na ci ja so ftve ra kom pa ni je Front Porch Di gi tal, ko ji ra di u clo ud‑u i van nje ga, uz Ora cle‑ovu har‑dver sku in fras truk tu ru stvo ri ti sna žnu po slov nu plat for mu za u prav lja nje ve li kim ko ličina ma sa drža ja.

O ra cle pre uzeo Front Porch Di gi tal

BROJ wEB SAJ TO VA PRE KO 1 MI LI JAR DE

Pre ma po da ci ma ser vi sa In ter ne tLi­veS tats.com, broj saj to va na glo bal nom in ter ne tu pre šao je broj od je dne mi li­

jar de... i ni je pres tao da ras te!Is ti ser vis sa op šta va i da će broj ko ri sni ka in ter‑

ne ta us ko ro preći 3 mi li jar de lju di...

Or ga ni za ci ja IEEE upus ti la se u am bi ci ozan po du hvat kre ira nje sve obu hva tne ar hi tek‑tu re za In ter net of Things. Tre ba lo bi da IEEE P2413 pred stav lja o kvir no re še nje za in te‑ro pe ra bil nost po ve za nih uređaja i ve za nih a pli ka ci ja u o blas ti kućne auto ma ti za ci je, in dus trij skih sis te ma, te le ma ti ke i dru gim sek to ri ma ko ji će ko ris ti ti In ter net of Things u bu dućnos ti.

No vi stan dard os ta vio bi pros tor za ra‑zličitos ti među tim o blas ti ma, ali bi olak šao de lje nje po da ta ka i zmeđu IoT sis te ma. gru‑pa P2413 na da se da će de fi ni sa ti o snov ne blo ko ve IoT sis te ma, kao i da će in for ma ci je sa ra zličitih plat for mi pre tvo ri ti u ra zum‑lji ve da ta‑o bjek te. Že lja im je da stan dard zav rše do 2016. go di ne.

Na kon što je In tel pro šle go di ne pred sta vio v3 ge ne ra ci ju Xeon E3 pro ce so ra, us ko ro sti žu i sna žni ji E5 mo de li ba zi ra ni na Haswell ar hi tek tu ri. Na trži šte će stići pre ko 20 ra­zličitih pro ce so ra, a kao i kod pret ho dne ge ne ra ci je, mak si mal no dva će moći da se in sta li ra ju na is tu ma tičnu ploču.

Ra di lak šeg ras po zna va nja, o zna ke mo de la će os ta ti is‑te, a no va ge ne ra ci ja do no si vi še je zga ra i thre ad‑ova. Ta ko, na pri mer, Xeon E5‑2695 v3 ima 14 je zga ra i 28 thre ad‑ova, u o dno su na 12 i 24 kod v2 mo de la. I keš me mo ri ja je po‑većana, sa 30 na 35 MB, a no vi pro ce so ri će ima ti i AVX 2.0 ek sten zi je za bo lje per for man se u po je di nim si tu aci ja ma.

No vi top mo del je E5‑2699 v3 ko ji ima čak 18 je zga ra, 45 MB pa me tne keš me mo ri je i 36 thre ad‑ova brzi ne 2,3 gHz, što ga čini naj moćni jim Xeon E5 pro ce so rom do sa da.

Sti­žu­no­vi­Xeon E5 v3 pro ce so ri

Po tre ba za pla ni ra njem re sur sa ja vi la se još sa po ja vom prvih pro i zvo dnih sis te ma. I ta da je cilj bio is ti kao i da nas – sma‑nji ti vre me i tro ško ve i ta ko

po većati per for man se sis te ma.Ono što je da nas dru gačije jes te činje‑

ni ca da se trži šte me nja ne ve ro va tnom brzi nom, sa mim tim i di na mičnost po‑slo va nja, ko je pred me na dže re pos tav lja sve vi še stan dar de u pro ce su do no še nja o dlu ka. Od njih se očeku je da bu du brži od naj bržih i pa me tni ji od naj pa me tni‑jih, a da pri to me ni je dna nji ho va o dlu ka ne bu de is hi tre na. Ono što je da nas na stra ni me na dže ra je su po da ci, ko ji, uko‑

li ko se is ko ris te na pra vi način, pos ta ju zla ta vre dne in for ma ci je.

Ta ko do la zi mo u si tu aci ju da je po‑slo va nje sva kog iole o zbilj nog sis te ma ne za mi sli vo bez ade kva tnog a pli ka tiv‑nog re še nja ko je pra ti sve po slov ne pro‑ce se i be le ži ap so lu tno sva ku pro me nu u sis te mu, čime omo gućava do no si oci ma o dlu ka ažu ri ra ne i u tre nut ku dos tu pne po dat ke.

Ova kvo re še nje pred stav lja je dan ERP (En ter pri se Re so ur ce Pla ning) sis tem, ko‑ji omo gućava me na džmen tu kom pa ni je da do bi ja i zve šta je na dnev nom ni vou, a ova kvi i zve šta ji su od izu ze tnog značaja za do no še nje va žnih o dlu ka.

Ne ret ko se de ša va da su u kom pa‑ni ja ma sve sni da po slu ju sa o dređenim gu bit kom, ali im tre ba mno go vre me na da uoče gde on tačno nas ta je. Sa ERP‑om sma nju je se ve ro va tnoća je dnog ova kvog do gađaja, jer me na džment u sva kom tre‑nut ku ima uvid u stvar no sta nje po slo va‑nja ko je vo di.

Ta ko je, na pri mer, mo guće u tre nut‑ku doći do stvar ne ce ne ko šta nja kon kre‑tnog pro i zvo da, na o sno vu ko je se vrlo la ko mo že za ključiti ko li ka bi nje go va trži šna ce na tre ba lo da bu de da bi pre du‑zeće bi lo kon ku ren tno i mo glo rav no‑prav no da se bo ri, pa i po be di u trži šnoj uta kmi ci.

Te melj po slo va nja sav re me ne kom pa nije

Dinamični i izazovni uslovi poslovanja nameću svakoj

kompaniji potrebu da odabere rešenje kojim će pratiti poslovne

procese i omogućiti donošenje adekvatnih odluka

ERP

10 Business&IT

Tema broja

Is to ri ja i ra zvoj ERP sis temaDa bi ERP sis te mi da nas bi li ova kvi ka‑kvi je su, mo ra li su proći kroz ra zličite ra zvoj ne fa ze. Mo že se reći da pri me nom je dnos tav nog MRP (Ma te ri al Require‑ments Pla ning) ma te ma tičkog mo de la, sre di nom pro šlog ve ka, počinje era sis te‑ma za pla ni ra nje re sur sa po slo va nja.

Za hva lju jući MRP me to do lo gi ji, kom‑pa ni je su mo gle da za o dređeni pe ri od na pra ve de ta ljan plan svih po tre bnih ma te ri ja la, što je omo gućilo zna tno sma‑nje nje tro ško va, bržu is po ru ku go to vih pro i zvo da, po bolj ša nje ko or di na ci je i po većanje efi ka snos ti sis te ma. Pro blem kod pri me ne ove me to de bio je u ve li koj ko ličini po da ta ka ko je je tre ba lo o bra di ti ka ko bi plan bio na prav ljen. Ta da u po‑moć pris kaču in for ma ci one te hno lo gi je.

Prvi sis te mat ski na po ri na pro jek to‑va nju i pro gra mi ra nju flek si bil nog MRP sis te ma pri pi su ju se kor po ra ci ji IBM. Prvi so ftver ski sis tem ko rišćen za MRP me to du u pla ni ra nju pro i zvo dnje ko ji se po ja vio na trži štu bio je BOMP5, re zul tat na po ra stručnja ka „Ve li kog pla vog“.

U brzo, po tre be kom pa ni ja počele su da ras tu. Vi še ni je bi lo do volj no pla ni ra ti sa mo pro i zvo dnju, već je za po većanje per for man si ce lo ku pnog sis te ma, a sa‑mim tim i po slo va nja kom pa ni je, bi lo po tre bno pla ni ra ti i pra ti ti i sve os ta le

K A R A K T E R I S T I K E N AV ‑ A :

• In te gri sa na ba za po da ta ka.• Tran sfer stan dar di zo va nih pro‑

ce du ra, o dno sno or ga ni za ci oni „know how“.

• Efi ka sno ra dno o kru že nje.• Im port i ek sport po da ta ka

sa bi lo kog mes ta.• Kon fi gu ra bil ni ope ra tiv ni

i zve šta ji.• Međuna ro dni računo vod stve ni

stan dar di i knji že nje u vi še va lu ta.• Pro ve re na Su re Step me to do lo gi ja

im ple men ta ci je.• Sav re me na i po u zda na plat for ma.• Ne za vi snost od par tne ra.

fun kci je sis te ma. Ka ko je vre me o dmi‑ca lo, ra sla je po tre ba za in te gri sa nim praćenjem svih tih fun kci ja. Ta da se kao re še nje jav lja ju ERP sis te mi. Ono što je ove sis te me ra zli ko va lo od MRP sis te ma jes te in te gri sa nje po slov nih pro ce sa i po da ta ka ka rak te ris tičnih za ceo la nac vre dnos ti u o kvi ru ko jeg pre du zeće fun‑kci oni še.

De ve de se tih go di na pro šlog ve ka počinje se sa pro gra mi ra njem ERP sis‑te ma, a prvi pro i zvođač je dnog ova kvog sis te ma bi la je ne mačka kom pa ni ja SAP. Da nas ERP sis te mi ima ju sve veću pri‑me nu u ma lim i sre dnjim pre du zećima, a naj veći trži šni udeo ima ju do bav ljači kao što su Mi cro soft, Epi cor, Net Su ite, Sa ge i dru gi.

Po tre ba za auto ma ti za ci jom“Vre me je no vac“ – ovu fra zu čuje mo uvek i svu da. A vre me za is ta jes te no vac. I u naj je dnos tav ni jem i u naj kom pli ko va‑ni jem po slov nom sis te mu, op ti mi za ci ja vre me na po tre bnog za obav lja nje bi lo kog pro ce sa do vo di do po većanja nje go‑vih per for man si, što nas di rek tno do vo di do nov ca.

ERP sis te mi po ma žu auto ma ti za ci ji svih po slov nih pro ce sa. To znači da je‑dan ERP sis tem omo gućava ko ri sni ku da skra ti vre me za ko je će do bi ti po slov ne

11

in for ma ci je, da u sva kom tre nut ku ima uvid u stvar no sta nje svog po slo va nja, pa da na o sno vu to ga do no si ade kva‑tne i brze o dlu ke, što da lje omo gućava po većanje pro duk tiv nos ti ce lo ku pnog po slo va nja.

U o sno vi ERP sis te ma na la zi se in te‑gri sa na ba za po da ta ka, ko ja omo gućava da po da ci i tran sak ci je svih po slov nih pro ce sa kom pa ni je bu du na je dnom mes‑tu, la ko pre tra ži vi i dos tu pni sa sva ke lo‑ka ci je. Je dnom unet po da tak be le ži se na svim po slov nim fun kci ja ma na ko je se o dno si, čime se u zna tnoj me ri skraćuje vre me pre no sa sa me in for ma ci je.

Ova ko or ga ni zo van po slov ni sis tem omo gućava kom pa ni ji da sve re sur se u sme ri di rek tno na po većanje vre dnos ti pro i zvo da, o dno sno u slu ga ko je pru ža, što je cilj auto ma ti za ci je po slov nih pro‑ce sa.

Zbog sve ga što je dno ERP re še nje do‑no si kom pa ni ji, da je mo se bi za pra vo da tvrdi mo da je ERP sis tem da nas te melj po slo va nja sva ke us pe šne kom pa ni je. Na ne ve ro va tno pro men lji vom trži štu i za se kun du brža o dlu ka od kon ku re na ta znači mno go. Da bi ta kva o dlu ka mo gla da bu de do ne ta, po tre bna je re al na sli ka, ka ko trži šta, ta ko i sa me kom pa ni je. Auto ma ti za ci jom pro ce sa ko ju je dan ERP omo gućava, kao i in te gra ci jom svih fun kci ja sis te ma, vre me po tre bno za do‑bi ja nje ne op ho dne in for ma ci je sve de no je na op ti mal no, čime se, sva ka ko, stiče pre dnost u o dno su na kon ku ren ci ju.

Dyna mics NAVJe dno od ERP re še nja sa sve većim trži‑šnim ude lom jes te Mi cro soft Dyna mics NAV. Ovo re še nje na la zi sve veću pri me‑nu u ma lim i sre dnjim pre du zećima, a činje ni ca da kom pa ni ja Mi cro soft sto ji iza nje ga go vo ri mno go o to me ko li ko je nje go va im ple men ta ci ja pa me tan ko rak za po slo va nje. Iza ovog pro i zvo da sto ji rad hi lja da pro gra me ra i bo ga to vi še go‑di šnje is kus tvo u po slov nim pro ce si ma kom pa ni ja ši rom sve ta.

Iako je ovo svet sko re še nje, ono je u pot pu nos ti lo ka li zo va no i pri la gođeno srpskom trži štu, a to znači da obu hva ta sve za kon ske i zve šta je, po moć i do ku‑men te na srpskom i en gles kom je zi ku. I zve šta ji, kao je dan od naj va žni jih ele me‑na ta sva kog ERP re še nja, je dnos tav ni su i liče na već po zna te Mi cro soft O ffi ce ala te, a ko ri sni ci ma se – iako pos to ji vi še od 600 go to vih i zve šta ja – pru ža mo gućnost da vrlo je dnos tav no sa mi o dređuju kri te‑ri ju me pri ka za no vih i zve šta ja.

Im ple men ta ci ja ERP re še nja ni je je‑dnos tav na. O dlu ka o pre se lje nju po slo va‑nja u ERP sis tem je, mo že se slo bo dno reći, stra te ška. Iz tog ra zlo ga, izu ze tno je va žno da se ce lo ku pnom pro jek tu pris tu pi kraj‑nje o zbilj no, a još je dna od pre dnos ti Mi‑cro soft Dyna mics NAV‑a le ži u pro ve re noj me to do lo gi ji im ple men ta ci je, kre ira noj na o sno vu is kus ta va par tne ra ši rom sve ta. Ta ko se tačno zna ju ce lo ku pna or ga ni za‑ci ja pro jek ta, plan, ak tiv nos ti i i zvođača i ko ri sni ka, ne op ho dni re sur si, u prav lja nje

ri zi ci ma i svi even tu al ni pro ble mi, što kom pa ni ji ko ja se o dluči na ovaj ko rak pru ža do da tnu si gur nost.

Mi cro soft Dyna mics NAV pru ža sa‑mim ko ri sni ci ma mo gućnost da vrlo la‑ko uno se i ko ris te sve po dat ke sa bi lo kog mes ta. Ta kođe, on je pro jek to van na plat‑for ma ma ko je omo gućava ju in te gra ci ju sa no vim te hno lo gi ja ma, smart‑kar ti ca‑ma, si gur no snim ulo ga ma, sis te mi ma za u prav lja nje do ku men ti ma i po slov no i zve šta va nje, a uz to je i pre dmet izučava‑nja u ško la ma i na fa kul te ti ma.

Iako je ovo Mi cro soft‑ov pro i zvod, ni ka ko se ne sme za ne ma ri ti ni ulo ga par tne ra, o dno sno kom pa ni ja ko je uvo de ovaj sis tem. Tre nu tno se im ple men ta ci‑jom NAV‑a ba vi 4.000 par tne ra ši rom sve ta, a sa mo u Srbi ji je ovaj broj veći od 10. U pra vo iz tog ra zlo ga, ne op ho dno je za par tne ra iza bra ti kom pa ni ju ko ja je u mo gućnos ti da od go vo ri na sve za hte ve ko ji se pred nju pos ta ve, kom pa ni ju sa is‑kus tvom i us pe šnim pro jek ti ma iza se be.

Uzi ma jući u ob zir na ve de ne činje ni ce, ERP omo gućava kom pa ni ji da stan dar‑di zu je po slov ne pro ce se, da po di gne pro duk tiv nost i ste kne o dličan uvid u po slo va nje. Uz po moć NAV‑a za po sle ni u kom pa ni ji se u pot pu nos ti kon cen tri šu na svo je po slo va nje i ra de ono u čemu su naj bo lji, a in for ma ci oni sis tem pre pu‑šta ju par tne ru i Mi cro soft‑u. Dyna mics NAV omo gućava ko ri sni ku po u zdan i sta bi lan rast pre du zeća.

Ne delj ko Ku duz i Mi le na Re džić �

Vi še od

600 go to vih i zve šta ja

Vi še od

80.000 ko ri sni ka

Plan ra zvo ja za na re dnih

10 go di na

4.000 par tne ra ši rom sve ta,

vi še od

10 u Srbi ji

6 o snov nih

+

3 do da tna mo du la

12 Business&IT

Tema broja

THE RIVERBED APPLICATION PERFORMANCE PLATFORMThe Riverbed Application Performance Platform™ is the Most Complete Platform for Location-Independent Computing, Ensuring Business Objectives, Not Technical Constraints, Drive How Applications and Data are Delivered for the Best User Experience and ROI.

“Users are saving between half an hour to an hour everyday, because they’re not waiting around for applications to respond.”

Riverbed® SteelHead™The #1 WAN optimization solution guarantees application service levels across hybrid cloud architectures, maximizing end user productivity, enhancing IT visibility and control, and reducing costs. A “Leader” in Gartner Magic Quadrant for WAN Optimization Controllers for six consecutive years; InfoWorld Technology of the Year eight years in a row; leads WAN Op market with more than 50% market share 10 years after its launch created the market.

Riverbed® SteelFusion™The only branch-converged infrastructure that delivers local performance while enabling data centralization, instant recovery, and lower TCO. InfoWorld Technology of the Year two years straight.

Riverbed® SteelApp™The #1 virtual application delivery controller (ADC) for scalable, secure, and elastic delivery of enterprise, cloud, and e-commerce applications. Recognized as the only “Visionary” in the 2013 Gartner Magic Quadrant for ADCs.

Riverbed® SteelCentral™The only end-to-end performance management and control suite that combines user experience, application, and network performance management to provide the visibility needed to diagnose and cure issues before end users notice. Recognized by Gartner as the only “Leader” in the Magic Quadrants for both Application Performance Monitoring (2011–2013) and Network Performance Monitoring and Diagnostics (2014).

Riverbed® SteelStore™The industry’s most scalable cloud storage appliance that reduces data protection costs by up to 80 %, integrates seamlessly into existing backup infrastructure, and eliminates tape backup. Recognized as Backup Hardware “Product of the Year” by Storage Magazine.

Riverbed® SteelScript™Open APIs and developer tools across the Riverbed platform and partner ecosystem for customers and partners to customize and automate application performance infrastructure from Riverbed.

The platform is comprised of:

Learn more > www.riverbed.com

“Quite simply, we would not have been able to support our private cloud initiative without Riverbed.”

“With Riverbed, the contract process has been reduced from more than 30 minutes to just a minute or two. It has a huge effect on customer and employee satisfaction.”

“When you deploy Riverbed, our workers can do their jobs faster. You don’t need a spreadsheet to see how good Riverbed is for the organization.”

Pra vo vre me i pre du slo vi za

uvođenje ERP‑aDa li i zve šta ji, zbog ručne o bra de u ko lek ti vu, hro nično sti žu s ve li kim za ka šnje njem? Stal no smo u ne dos tat ku pra vov re me nih in for ma ci ja o sop stve nom po slo va nju, pa ne mo že mo da re agu je mo na

trži šne pri li ke? Pra ti nas osećaj da je vođenje kom pa ni je kao vo žnja auta, uz stal no gle da nje u re tro vi zo re? Vre me je za ERP!

Ka da je mo ja kom pa ni ja sprem na za uvođenje ERP‑a? – to je o zbilj no pi ta nje, ko je se na meće ka da ra zmi šlja mo o ovom stra te škom po te zu.

Uko li ko ste u kom pa ni ji ko ja u pra vo me nja svo ju stra te gi ju, ili pla ni ra re in že‑nje ring po slo va nja, si gur no ćete „sre di ti“ po slov ne pro ce se. Na ža lost, čest ra zlog za re in že nje ring je ni zak ni vo re zul ta ta

kom pa ni je i po sle dično ot kla nja nje svih vrsta gu bi ta ka u pro i zvo dnji ili pru ža‑nju u slu ga. O snov ni cilj je op ti mi za ci ja pro ce sa, ka ko bi se re zul ta ti po slo va nja sta bi li zo va li.

Srećni ste u fir mi ko ja je do ži ve la na gli rast, ali su pos to jeći re sur si lo še ras po ređeni, a čes to i ne do volj ni za re ša va nje svih za hte va ko ji se pred vas pos tav lja ju? Ili ste mo žda u sjaj noj pri li ci

da pro ši ri te svo je po slo va nje i na dru goj lo ka ci ji, u dru gom gra du ili drža vi? Upo‑tre ba Excel‑a i sličnih ala ta ne po ma že vam da u re al nom vre me nu do bi je te po‑dat ke od vi tal nog značaja za po slo va nje?

Čes ta pre pre ka op ti mal nom u prav‑lja nju po slov nim po da ci ma u kom pa ni‑ja ma je spe ci fičnost po slov nih pro ce sa. Mo žda ste u ne kom tre nut ku počeli da ko ris ti te so ftver ko ji sjaj no po kri va ne ku

ERP

14 Business&IT

Tema broja

15

spe ci fičnost, kao što je npr. on li ne pro‑da ja, ot kup si ro vi ne, ge ne ri sa nje ce ne ko šta nja, u prav lja nje vo znim par kom, praćenje sta nja u ma ga ci ni ma, in ter na ko mu ni ka ci ja i u prav lja nje do ku men‑ta ci jom, ili slično. Međutim, prak sa i is kus tvo po ka za li su vam da sa da ima te ve li ki broj a pli ka ci ja ko je ni su međuso‑bno in te gri sa ne, pa va še oso blje i da lje gu bi dos ta vre me na na a dmi nis tra ci ju, gde su gre ške čes te, a vi ne ma te re al ne in for ma ci je o va šem po slo va nju u tre‑nut ku do no še nja va žnih o dlu ka.

Pra vo re šenjeERP se na meće kao ide alan alat za pre‑va zi la že nje ova kvih pre pre ka. Uz po moć auto ma ti za ci je ko ja se pos ti že upo tre‑bom ERP‑a, u pri li ci smo da ra dnu sna gu u sme ri mo na po većanje ni voa kva li te ta na šeg pro i zvo da ili u slu ge. Šte di mo na ljud skom ra du u a dmi nis tra ci ji, a in ves‑ti ra mo u vi tal ne pro ce se. ERP je re še nje ko je in te gri še sve po slov ne pro ce se, čak i u slučaju po slo va nja na većem bro ju lo ka ci ja.

Uko li ko u pro i zvo dnji ima mo ma ši ne sa pro ce snim računa ri ma, ko ji pri ku plja‑ju in for ma ci je iz pro ce sa ko ji se ko ris te u po slov nom in for ma ci onom sis te mu, npr. va ga sa ko je se čita ju vre dnos ti o ma si ko je ka sni je ula ze u kal ku la ci ju vre dnos‑ti si ro vi ne ili go to vog pro i zvo da, a ta se kal ku la ci ja da lje ko ris ti u fi nan si ja ma, u skla di štu, na i zla znoj do ku men ta ci ji i sl., ERP re še nje mo ra bi ti u pri li ci da in te‑gri še čak i ova ko za htev ne i spe ci fične pro ce se. Vi ta da ima te tre nu tni uvid u sta nje va šeg po slo va nja, pa ste u pri li ci da brzo re agu je te i is ko ris ti te po slov ne pri li ke ko je ste do sa da gu bi li.

Ta kođe, do bi ja te plat for mu sa ko je va šim do bav ljačima, kup ci ma, fi nan sij‑skim in sti tu ci ja ma i dru gim po slov nim par tne ri ma pru ža te pra vov re me ne in‑for ma ci je i o zbilj nu po dršku, što vas čini kon ku ren tnim.

Po nu da ERP re šenjaSa da, ka da zna mo da je ERP re še nje za nas, mo že mo da se po za ba vi mo is tra ži‑va njem po nu de na trži štu.

U Srbi ji je ma lo svet skih ERP re še nja na šlo pri me nu, a među nji ma naj va žni ji su SAP, Mi cro soft Dyna mics NAV i Ora‑cle. Među po nuđačima ERP‑a mo guće je pro naći i one ko ji su lo kal no ra zvi li ERP re še nja. Po se bnu pa žnju tre ba po sve ti ti oda bi ru re še nja.

SAP i NAV su re še nja nas ta la iz du‑go go di šnjeg ra da i is kus tva dve svet ske kom pa ni je, a po slov ni par tne ri za uvo‑đenje i im ple men ta ci ju ERP‑a su ti ko ji nam mo ra ju omo gućiti pri la gođenost ovih re še nja na šem po slo va nju. Sa dru ge stra ne, lo kal no ra zvi je na re še nja mo gu da krat ko ročno za do vo lje po tre be na šeg po slo va nja, ali du go ročno po sma tra no ona čes to bi va ju pre va ziđena, pa kom pa‑ni je na kra ju vi še i zgu be in ves ti ra njem u ne ko na re dno re še nje ne go da su od počet ka iza bra le re še nje ko je je u sta nju da ih stra te ški po drži.

Ka da pom no proučimo po nu du, va žno je da ra zmi sli mo i o to me ka kvi će iza zo vi pred nas bi ti pos tav lje ni u pro ce su im ple men ta ci je re še nja. Us pe šne im ple men ta ci je po dra zu me va ju o zbilj no učešće me na džmen ta kom pa ni je.

Iza zo vi im ple men ta cijeNe op ho dno je da me na dže ri u prav lja‑ju pro jek tom im ple men ta ci je ERP‑a u svo jim kom pa ni ja ma, a va žno je i da bu du kon stan tna po drška svim os ta lim ra dni ci ma, ka ko bi re še nje u pot pu nos ti za ži ve lo i bi lo u skla du sa svim po slov‑nim pro ce si ma u kom pa ni ji.

Me na dže ri ne mo ra ju bi ti pret ho dno edu ko va ni o re še nju na čijoj im ple men‑ta ci ji se ra di. Ono što se očeku je od pro‑jek tnih me na dže ra za ovu svrhu jes te do‑bro po zna va nje sop stve nog po slo va nja. Pro vaj de ri ERP re še nja sa da već slo bo dno go vo re o ana to mi ji ot po ra kom pa ni ja pri uvođenju ERP re še nja, go vo reći u pra vo o čes tom ot po ru za po sle nih.

Vre me je za ERP, što znači da je pra vo vre me da po sve ti mo ener gi ju oda bi ru, sop stve noj edu ka ci ji i edu ka ci ji na ših za po sle nih, im ple men ta ci ji i ko rišćenju pra vog re še nja. Vre me je da se pri pre mi‑mo za ERP.

O dlu ka o im ple men ta ci ji ERP re še nja je stra te ška i po pi ta nju po tre bne in ves ti‑ci je. No ve te hno lo gi je su na trži šte do ne le re še nje i za ovu pre pre ku. Sa da mo že mo bi ti ko ri sni ci svet skih ERP re še nja kao u slu ga u računar skom o bla ku. Kon kre‑tno, in ves ti ci oni tro ško vi se gu be, mi do bi ja mo sve fun kci onal nos ti re še nja, is to kao da smo ih in sta li ra li na pret ho dno ku plje noj računar skoj in fras truk tu ri, pla‑ćamo u slu gu na me sečnom ni vou, po put računa za stru ju, a uži va mo u ko ris ti ma po drške IT a dmi nis tra to ra, pro gra me ra i in že nje ra, ko ji ne mo ra ju nu žno da bu du na ši za po sle ni. Ka ta ri na Đurić �

DE SET PRA VI LA ZA PRI PRE MU ZA UVOđENJE ERP‑A:

1 Is pi taj te stra te ške ci lje ve, po slov ne po tre be kom pa ni je i sprem nost va še or ga ni za ci je za pro me nu.

2 Iza be ri te po u zda nog par tne ra za im ple men ta ci ju ERP re še nja.

3 U prav ljaj te pro jek tom im ple‑men ta ci je ERP‑a sa vrha or ga ni‑za ci one hi je rar hi je. Počni te sa ja snim de fi ni sa njem za hte va od no vog re še nja, ko ji su u skla du sa ci lje vi ma va še kom pa ni je.

4 Pro jek tna do ku men ta ci ja i stu di ja i zvo dlji vos ti su oba ve zne. Do bro proučite do ku men ta ci ju ko ju vam pre dla že par tner za im ple men ta ci ju.

5 U pro jek tni tim za im ple men‑ta ci ju ERP re še nja pos ta vi te od‑go vor ne lju de ko ji do bro po zna ju kom pa ni ju.

6 Edu kuj te svo je za po sle ne o svim pre dnos ti ma ko je će im upo tre ba no vog ala ta do ne ti, mo ti vi ši te ih na sa ra dnju sa par‑tne rom za uvođenje ERP‑a.

7 I va ši par tne ri i do bav ljači ve ro va tno ko ris te ERP re še nja. Na pra vi te plan za auto ma ti za ci‑ju ko mu ni ka ci je i zmeđu va ših sis te ma.

8 Pra ti te pro ces im ple men ta‑ci je – ERP mo ra bi ti u pri li ci da in te gri še sve po slov ne pro ce se. ERP se pri la gođava va ma, a ne vi nje mu.

9 Bu di te do bar pri mer va šim za po sle ni ma: za po sle ni ra de ono što im me na dže ri go vo re, ali ve ru ju pre sve ga ono me što me‑na dže ri ra de.

10 De fi ni ši te način za me re nje dos ti za nja ci lje va, ne za do vo lja‑vaj te se ne pot pu nim re še njem.

Program za knjigovodstvo nije ERP

Ku pi li pa ti ke „kod Ki ne za“ ili u pro dav ni ci sa spor tskom o pre mom, sve je dno ćete ima ti pa ti ke, ali ka ko ćete se u nji ma osećati, ko li ko će one tra ja ti, ko je će na kra ju bi ti sku plje i u ko joj me ri će vam

za is ta bi ti ko ri sne – to je su šti na in ves ti ci je. Va žno je da sa mi ra zu me te i oce ni te sop stve ne po tre be. In ves ti raj te sa mo u re še nja ko ja će te po tre be za do vo lji ti.

Po sle dnjih go di na sve do ci smo ek span zi je a pli ka tiv nih re še nja za po slo va nje. Kom‑pa ni je sve vi še pre po zna ju po ten ci jal upo tre be mo der nih

te hno lo gi ja i sve slo bo dni je se upu šta ju u in ves ti ra nje u IT. Ima i onih ko je čeka ju da ih kon ku ren ci ja pre te kne u u prav lja‑nju po slo va njem, pa se sa za ka šnje njem o dlučuju za mo der na re še nja.

Va žno je ne za bo ra vi ti da su i kom‑pa ni je ko je pro i zvo de po slov na re še nja

pod stal nim pri tis kom kon ku ren ci je, pa i za njih va že is ta pra vi la. Međutim, ni je dni ni dru gi ne sme ju da za bo ra ve da su a pli ka tiv na po slov na re še nja tu zbog po slo va nja, a ne o brnu to. Ona su po drška po slov nim pro ce si ma i plat for ma za op‑ti mal no u prav lja nje kom pa ni ja ma.

Tri ka te go rijeKom pa ni je ta ko da nas mo gu da se o dluče za tri ka te go ri je po slov nih a pli‑ka tiv nih re še nja. Prvu ka te go ri ju čine

a pli ka ci je ko je po kri va ju je dan pro ces i po se bnu pri me nu na šle su u or ga ni za‑ci ja ma ko je ima ju spe ci fične po slov ne po tre be. Najčešće su to računo vod stve na re še nja, a nji ho vi pro i zvođači ih ne ret ko me ša ju sa ERP‑om. Va žna je mo gućnost pre po zna va nja ovog mar ke tin škog tri ka.

U dru gu gru pu spa da ju u glav nom lo kal no ra zvi je na re še nja ko ja in te gri‑šu o snov ne po slov ne pro ce se. U Srbi ji je čest slučaj da ova re še nja nas ta nu u ne koj kom pa ni ji ko ja se pri mar no ne

ERP

Tema broja

16 Business&IT

ba vi IT‑jem, ali za svo je po tre be ra zvi ja re še nje, za ko je ka sni je pro nađe i ko mer‑ci jal nu upo tre bu.

Treća ka te go ri ja ni je broj na, a na na šem trži štu bro ji dva re še nja: SAP i Mi cro soft Dyna mic NAV. Ovo su svet‑ska re še nja ko ja su nas ta la, ra zvi la se i ra sla na is kus tvu po slo va nja vi še sto ti na hi lja da kom pa ni ja ši rom sve ta. Na šla su pri me nu u svim in dus tri ja ma, a uz po moć par tner skih kom pa ni ja na lo kal nom ni vou omo gućava ju pot pu no pri la gođava nje po tre ba ma po slo va nja. Po se bno je va žan ni vo po drške ko ju sva‑

ki ko ri snik do bi ja uz re še nje, a tu je ni zak ni vo ri zi ka od ne za do volj stva u slu gom, jer za ova re še nja u na šoj zem lji pos to ji veći broj kom pa ni ja za im ple men ta ci ju i po dršku.

Ta ko se o tva ra mo gućnost da se za‑me ni par tner, a ne re še nje. Pri i zbo ru re še nja za sop stve no po slo va nje, kom‑pa ni je bi ra ju ono ko je je za is ta re še nje za po slo va nje, ono ko je će vi šes tru ko da do pri ne se učin ku. Zbog to ga, upo re dno pred stav lja mo tri na ve de ne ka te go ri je re še nja.

Ne delj ko Ku duz i Ka ta ri na Đurić �

Kategorija upoređivanja

“ERP”, odnosno knjigovodstveni program

Lokalno ili regionalno razvijen ERP Svetski ERP

Upotreba Jedan sektor (ili nekoliko)Sve osnovne funkcije u kompaniji

Sve osnovne i pomoćne funkcije, kao i specifični procesi

Primena u kompaniji Ispunjenje zakonske regulative

Ispunjenje zakonske regulative i ograničena mogućnost za upravljanje kompanijom

Upravljanje kompanijom u celosti i ispunjenje zakonske regulative (posledica, a ne uzrok), kao i regulative za standardizaciju

Vremenski uticaj na kompaniju Kratkoročni Srednjoročni Strateški

Nivo automatizacije Automatizacija jednog ili nekoliko procesa

Automatizacija procesa osnovnih funkcija

Automatizacija svih poslovnih procesa kompanije

Podrška partnera 1 partnerska kompanija 1 partnerska kompanija Više od 10 partnerskih kompanija

Mogućnost zamene partnera Ne postoji Ne postoji Postoji

Plan za razvoj rešenja Ne postojiPostoji u zavisnosti od prepoznate potražnje

Za narednih 10+ godina

Broj godina rada uloženog u softver Par godina, sa 2-3 inženjera

Desetak godina, sa 10-20 inženjera

Više od 30 godina, sa preko 1.000 inženjera

Broj kompanija koje koriste rešenje Par desetina Najviše par desetina

Više od milion u svetu i preko 500 u Srbiji

Organizacioni “know how” Procesi i znanje na osnovu par kompanija

Procesi i znanje na osnovu par kompanija

Standardizovani procesi na osnovu hiljada kompanija

Mogućnost integracije sa drugim aplikacijama Ne postoji

Postoji u obliku direktne konekcije sa bazom

Na visokom nivou (web servisi, Odata...)

Mogućnost rada sa mobilnim uređajima Nema

Nema ili je ima u siromašno ograničenim funkcijama

Kompletno sve je podržano – i za Windows i za browser-e, smart-telefone, tablete, magacinske uređaje...

Metodologija implementacije projekta Nema Siromašna

Pouzdana metodologija sa jasno definisanim projektnim planom

Izveštavanje Nema Zavisi od partnera

Više od 600 gotovih izveštaja i mogućnost povezivanja BI sistema za generisanje velikog broja različitih izveštaja

InvesticijaHardver + softver + naknada po korisniku = jednokratno; Održavanje = višekratno

Hardver + softver + naknada po korisniku = jednokratno; Održavanje = višekratno

Hardver + softver = jednokratno; Licence + održavanje = višekratno; Ili Cloud - softver kao usluga u računarskom oblaku mesečno

Kompleksnost implementacije Mala SrednjaSrednja i zavisi od iskustva partnera za implementaciju rešenja

17

Po drška po slov nom o dlučivanju

Za nes prem ne na trži štu ne ma mes ta, ma ko li ko da su ja ki. Do bru stra te gi ju pra ti is prav no do no še nje o dlu ka, a da bi ta kvo o dlučiva nje bi lo mo guće, me na džmen tu je po tre bna po drška. BI sis te mi obe zbeđuju i zve šta je na o sno vu ko jih se u pre du zeću do no se va žne stra te ške o dlu ke.

Do bro pos tav lje na stra te gi ja je dan je od ključnih ele me‑na ta us pe šnog po slo va nja. Da bi me na džment kom‑pa ni je mo gao da do no si

do bre stra te ške o dlu ke, po tre ban mu je me ha ni zam za učenje iz sop stve nog po‑slo va nja.

Is to ri ja nas uči da su se po ne kad, za hva lju jući ve li kim vođama, una pred i zgu blje ne bit ke do bi ja le. Ono što je za sve njih za je dničko jes te do bra stra te gi ja.

Ključ do bre stra te gi je je u de talj noj ana li‑zi, ka ko svo jih, ta ko i pro tiv ničkih sna ga i sla bos ti.

I da nas se „bor be“ do bi ja ju u glav nom za hva lju jući stra te gi ji. Na pri mer, u spor‑tu: do bra pri pre ma za uta kmi cu znači de talj nu ana li zu pro tiv ni ka ili tzv. ska‑uting. Po sao ska uta je da pro dre du bo ko u pro tiv nički tim, da de talj no ana li zi ra sve nje go ve sna ge i sla bos ti, ka ko bi na o sno vu tih po da ta ka tre ne ri pos ta vi li stra te gi ju. O dličan pri mer za to je sko ro

zav rše no Svet sko prven stvo u ko šar ci. Špan ska re pre zen ta ci ja bi la je izu ze tno ja ka. Sva ki po je di nac u ovom ti mu je sko ro sav ršen i grač i već smo ih svi vi de li u fi na lu, ali de si lo se da su, na kon šest po be da, u se dmoj uta kmi ci po kle kli, i to u pra vo zbog lo še ili sko ro ni ka kve stra te‑gi je. Sa dru ge stra ne, na ša re pre zen ta ci ja odi gra la je sav rše no. Uz de talj nu ana li zu svih pro tiv ni ka, us pe li smo da is ko ris‑ti mo sve na še pre dnos ti, da pos ta vi mo na šu i gru i pro tiv ni ka na te ra mo da i gra

Bu si ness In tel li gence

18 Business&IT

Tema broja

po na šim pra vi li ma. Pot pu no is tu si tu aci ju vi di mo i ka da je reč o trži šnoj uta kmi ci. Za nes prem‑ne ne ma mes ta, ma ko li ko da su

ja ki. Do bro pos tav lje nu stra te gi ju pra ti is prav no do no še nje o dlu ka, a da

bi ta kvo o dlučiva nje bi lo mo guće, me na‑džmen tu je po tre bna po drška. Sis te mi po slov ne in te li gen ci je pru ža ju me na‑džmen tu u pra vo tu ne op ho dnu po dršku.

Šta su sis te mi po slov ne in te li gen ci je?Sis te mi po slov ne in te li gen ci je su ala ti za o bra du ve li ke ko ličine po da ta ka ko ji omo gućava ju i zve šta je na o sno vu ko jih me na džment do no si o dlu ke. Kao što smo za na ftu go vo ri li da je crno zla to, sa da slo bo dno mo že mo reći da su u po‑slov nom sve tu in for ma ci je zla to no vog do ba. Onaj ko us pe da ih is ko ris ti ka ko tre ba – za si gur no do bi ja.

BI sis te mi o brađuju ve li ke ko ličine po da ta ka i da ju i zve šta je na o sno vu ko jih je mo guće pra ti ti tren do ve, pro‑na la zi ti za ko ni tos ti i zmeđu ne kih po ja va, na i zgled ne po ve za nih, pa čak i pre dviđati do gađaje sa vi so kom ve ro va‑tnoćom os tva re nja.

ERP re še nje...O snov na ra zli ka jes te u i zve šta ji ma. ERP sis te mi da ju sli ku o tre nu tnoj si tu aci ji po slov nog sis te ma. Oni be le že tran sak‑ci je u tre nut ku i pru ža ju mo gućnost me‑na dže ri ma da vi de „krvnu sli ku“ svog pre du zeća. Na o sno vu i zve šta ja ko je ERP sis te mi pru ža ju, me na džment mo že da do no si pra ve o dlu ke u tre nut ku, a uko li‑ko ne što u sis te mu ni je u re du, ovi i zve‑

šta ji omo gućava ju do no si oci ma o dlu ka da re agu ju ve oma brzo, čime stiču mo‑gućnost da spreče ne ki veći pro blem.

ERP sis te mi ima ju pre de fi ni san set i zve šta ja, gde se je dan i zve štaj mo že do bi ti fil tri ra njem po od go va ra jućim po lji ma iz ta be le, kao npr. pre gled la ge ra pro i zvo da, ili pre gled la ge ra pro i zvo da po vrsti pro i zvo da ili po lo ka ci ji. Ovi i zve šta ji su i zve šta ji tran sak ci onog ti pa i po tre bni su u sva ko dnev nom po slo va nju kom pa ni je. Pri me ri ta kvih i zve šta ja su još do ku men ti fak tu ra, ot prem ni ca, po‑rudž bi na, bru to bi lans, i zvod o tvo re nih stav ki kup ca/do bav ljača i slično. ERP sis‑te mi sa drže i i zve šta je ve za ne za pro da ju ili su mar ne pre gle de u oda bra nom pe‑ri odu, ali kod ve li kih ba za po da ta ka ovi i zve šta ji zna ju da se i zvrša va ju spo ri je, o dno sno da us po re i rad os ta lih ko ri sni‑ka ba ze po da ta ka. U tom slučaju re še nje je im ple men ta ci ja BI sis te ma.

... ili BI?BI, o dno sno OLAP sis te mi, na su prot tran sak ci onim i zve šta ji ma iz ERP‑a, mak si mal no su in dek si ra ni za o bra du većeg bro ja po da ta ka i sa bi ra nja, ta ko da ve li kom brzi nom mo gu da dos ta ve po‑dat ke o, na pri mer, pro da ji u po sle dnjih pet me se ci, po ređenje naj bo lje pro da va‑nih ar ti ka la te go di ne sa pret ho dnom i slično. Osim to ga, BI i zve šta ji su i in te‑rak tiv ni: ako pri prvom pre gle du vi di mo ne ki lo ši ji re zul tat, kli kom na taj re zul tat mo že mo do bi ti in for ma ci ju za što je to ta ko, o dno sno pri kaz po ne koj di men zi ji, npr. ode lje nje ili pro da vac. Ta ko nas BI i zve šta ji, o dno sno in for ma ci je ko je oni

pru ža ju to kom pre gle da, vrlo la ko mo gu do ves ti do i zvo ra pro ble ma, o dno sno us‑kog grla, iako su ba ze po da ta ka o grom‑ne i na nji ma ra di veći broj ko ri sni ka.

Ta kođe, mo ra mo is taći i je dnos tav‑nost BI sis te ma. Ne ka da je za do bi ja nje je dnog i zve šta ja bi lo po tre bno an ga žo va ti ne ko ga iz IT‑ja, ko bi mo gao da pro gram‑ski obe zbe di po tre bne in for ma ci je. Za to su bi li po tre bni da ni, a čes to i ne de lje. BI sis te mi pru ža ju mo gućnost da sva ko, u de lo kru gu svog po slo va nja, mo že u sa mo ne ko li ko po te za do bi ti že lje ni i zve štaj. Na ovaj način, u šte de u vre me nu i brzi na do no še nja ade kva tne o dlu ke di rek tno po većava ju pro duk tiv nost pre du zeća, a u po slo va nju se za ve oma krat ko vre me oseća po zi ti van uti caj.

Na pi ta nje ko ji sis tem tre ba im ple‑men ti ra ti, od go vor je: oba. Pra vil no bi bi lo prvo pos ta vi ti kva li te tan ERP sis tem (SAP, Dyna mics NAV...), a po tom, na kon nje go ve sta bi li za ci je, uves ti BI sis tem. Za do bar sis tem za i zve šta va nje po tre ban je po u zdan i pra vov re men i zvor po da ta ka, a za ta ko ne što se na meće prven stve no ERP. Ti me osi gu ra va mo da BI sis tem mo že da ko ris ti bo gat stvo in for ma ci ja iz ERP sis te ma, ta ko da ko ri sni ci do bi ja‑ju naj bo lju is ko rišćenost in for ma ci onog sis te ma. Pos to je i o brnu ti slučaje vi, da se prvo im ple men ti ra BI sis tem, pa tek on da sle di im ple men ta ci ja ERP‑a, ali je ovo sva ka ko te ži i kom pli ko va ni ji put. Međutim, no ve te hno lo gi je na jav lju ju je‑din stve ne sis te me, ko ji ima ju mo gućnost da o bje di ne tran sak ci one i OLAP fun kci‑onal nos ti, kao što je npr. SAP HA NA.

Ne delj ko Ku duz i Mi le na Re džić �

19

Le pa vest je da je na še trži‑šte pre po zna lo sve be ne fi te uvođenja ERP re še nja, na šta je uti cao ve li ki broj kon fe ren ci ja, se mi na ra i dru gih ak tiv nos‑

ti or ga ni zo va nih sa ci ljem o bra zo va‑nja do no si la ca o dlu ka o pre dnos ti ma ko rišćenja mo der nih te hno lo gi ja. Tu su i pro vaj de ri ERP re še nja, ko ji su kroz svo je po slo va nje ima li uti caj na op štu in for mi‑sa nost trži šta.

Ipak, sa mo oko 300 kom pa ni ja u Srbi ji da nas ko ris ti ne ka kvo ERP re še nje. Ra zlo zi za to su broj ni, a među nji ma se po se bno i zdva ja sum njičavost kom pa ni ja da ERP re še nje mo že da za do vo lji po tre‑be po slo va nja. Na ime, sva ka kom pa ni ja po slu je po ne ka kvim po se bnim i sa mo za nju spe ci fičnim pra vi li ma. I zdva ja ju se čita vi pro ce si, ko ji se čes to značaj‑no ra zli ku ju od stan dar dnog načina i zvođenja is tog pro ce sa u većini dru gih

or ga ni za ci ja. Ka ko se ERP re še nje po svo joj de fi ni ci ji in te gri še u u prav lja nje svim re sur si ma or ga ni za ci je, ta ko ono ima smi sla is ključivo ako je u sta nju da o bje di ni sve pro ce se u sis te mu. Sva ko dru go so ftver sko re še nje spe ci ja li zo va no za ne ki spe ci fični se gment po slo va nja, a ko je ni je in te gri sa no sa re še njem za sve os ta le pro ce se po slo va nja – ni je ERP.

Ni je re dak slučaj da kom pa ni je ko je in ves ti ra ju u ova kve sis te me, obično lo kal no ra zvi je ne, kroz ne ki pe ri od bi va‑ju pri mo ra ne da ga za me ne zbog ras ta po slo va nja. Za ključak je da kom pa ni je sa pra vom ga je ne ve ri cu pre ma re še nju ko je se zo ve ERP, za ko je ne pos to ji do kaz o mo gućnos ti in te gra ci je čita vog po slo va‑nja, bez ob zi ra na nje go ve spe ci fičnos ti.

Za to smo pri pre mi li pri kaz prak‑tičnih pri me ra u ko ji ma se pre po zna je ste pen pri la go dlji vos ti Mi cro soft Dyna‑mics NAV‑a. Ra di se o re še nji ma za vrlo

spe ci fične de lo ve po slo va nja, kod ko ri‑sni ka iz ra zličitih in dus tri ja.

Pre ci zan o bračun ce ne ko šta njaKa da bi me na džment bi lo ko je kom pa ni je u sva kom mo men tu znao ce nu ko šta nja sva kog pro i zvo da, mo gao bi da tre nu tno do no si va žne po slov ne o dlu ke. Ne ke od stva ri ko je bi kom pa ni ja sa pre ci znom i pra vov re me nom kal ku la ci jom ce ne ko šta nja s la koćom ra di la je su: kre ira nje ce nov nih pa ke ta za po slov ne par tne re ili pro mo ci ju, o sva ja nje no vih trži šta u tre nut ku ka da je ce na kon ku ren tna, ana‑li za i kon stan tno sma nji va nje tro ško va pro i zvo dnje ili pru ža nja u slu ga itd.

U prak si je re dak slučaj da kom pa ni‑je za is ta u sva kom tre nut ku zna ju ko ja je ce na ko šta nja nji ho vog pro i zvo da. Ra zlog za to je vrlo je dnos ta van, a kri je se iza te‑škoće u prav lja nja tro ško vi ma. Na ime, svi tro ško vi ko ji se pra ve u kom pa ni ji mo ra ju

Pri la go dlji vi Dyna mics NAV

Pri i zbo ru ERP re še nja, je dno od ključnih pi ta nja mo ra da bu de – da li se i u ko joj me ri pri la gođava po tre ba ma va šeg po slo va nja…

Dynamics NAV

20 Business&IT

Tema broja

se na pla ti ti kroz ce nu ko šta nja pro i zvo da ili u slu ge, da bi kom pa ni ja po slo va la sa do bit kom. Pro blem nas ta je u iden ti fi ka ci ji i be le že nju svih tro ško va, a za tim u o bra di pri ku plje nih in for ma ci ja i nji ho vom pre‑tva ra nju u re le van tne po dat ke.

Praćenje tro ško va je kom plek san po sao, od ko ga um no go me za vi si us peh po slo va nja. Po tre bno je, pre sve ga, iden‑ti fi ko va ti sve tro ško ve, a za tim na pra vi ti sis tem za nji ho vu o bra du i u prav lja nje. Ka ko tro ško vi nas ta ju u sva kom sek to ru, sva kog ra dnog da na, naj pre ci zni ji način za nji ho vo be le že nje jes te da to čine sa mi ra dni ci. To znači da je za ade kva‑tno u prav lja nje tro ško vi ma ne op ho dno ima ti od go va ra jući sis tem ko ji in te gri še sve po slov ne pro ce se, a ko jim se pro ces auto ma ti zu je na naj vi šem ni vou. Za to je sis tem o bračuna ce ne ko šta nja naj bo lje pri dru ži ti ERP re še nju.

Tim kom pa ni je CO MINg za po slov‑na re še nja na pra vio je po se ban mo dul u NAV‑u za u prav lja nje ce nom ko šta nja. Da bi u tvrdi li ce nu ko šta nja, po tre bno je da pre du zeće ima de fi ni sa ne pro i zvo dne i ne pro i zvo dne cen tre ili mes ta tro ška. Uko li ko ima vi še ra zličitih pro i zvo da ko je kom pa ni ja pro i zvo di i za ko je tre ba i zračuna ti ce nu ko šta nja, po tre bno je da se oni de fi ni šu kao pro i zvo di ili no si‑oci tro ška. Na sva kom ra dnom mes tu na ko me se pra vi tro šak evi den ti ra se nje gov nas ta nak, a on da se, po po se‑bnom ključu za ras po de lu tro ško va (ko ji za vi si od za hte va ko ri sni ka), po moćni tro ško vi do de lju ju od go va ra jućim pro‑i zvo dnim ili ne pro i zvo dnim mes ti ma tro ška. Ras po de la tro ško va be le ži se i na od go va ra jućim kon ti ma u ko nji go‑vod stvu. Da kle, pro ces kre ira nja ce ne ko šta nja de ša va se kroz dve fa ze: prvo se tro ško vi iden ti fi ku ju i be le že, a za tim se uz po moć fun kci ja za ras po de lu tro ško‑vi ras po de lju ju i gru pi šu.

Za i zračunja va nje ce ne de fi ni šu se o bračun ski pe ri odi, ko ji mo gu bi ti me‑sečni, kvar tal ni, po lu go di šnji ili go di šnji. Ta da na o sno vu mo du la u Dyna mics NAV sis te mu do bi ja mo po dat ke o ce ni ko šta‑nja pro i zvo da, ko ja sa drži ce nu si ro vi na, ce nu an ga žo va nih ma ši na, ce nu ra da. Ce na ko šta nja mo že bi ti pri ka za na u vi še va ri jan ti: po red o snov ne ce ne mo že ima ti uračuna tu i amor ti za ci ju ma ši na, ha la, obe zbeđenja, ili kao ce na ko šta nja ko ja na kra ju ima uračuna te tro ško ve me na džmen ta i u pra ve i ko ja da je tačnu struk tu ru svih tro ško va po je dnom pro‑zvo du ili po je dnoj pro da toj je di ni ci. Način pri ka zi va nja ka te go ri ja tro ško va za vi si od že lje ko ri sni ka, jer vrlo in tu itiv ni sis tem za i zve šta va nje ko ji je deo NAV‑a to omo‑gućava. Ta kođe, sva ki i zve štaj je mo guće i zves ti u Excel ili ne ki dru gi for mat, uko‑li ko je to že lja ko ri sni ka.

Row Labels Sum of / Količina

Sum of / Trošak

Sum of / Trošak po jedinici

Average of / Planska cena

A000008-ARTIKL 1 539,00 123.723,64 229,54 244,61

AMORTIZACIJA 0,00 87,54 0,16 244,61

ENERGENTI 0,00 96,60 0,18 244,61

PREVOZ 0,00 112,92 0,21 244,61

REŽIJSKI TROŠKOVI 0,00 703,04 1,30 244,61

SIROVINE 539,00 122.339,39 226,97 244,61

ZAKUPI 0,00 5,50 0,01 244,61

ZARADE 0,00 378,65 0,70 244,61

Mo dul je alat za ge ne ri sa nje ce ne ko‑šta nja, ali da je i mo gućnost sa gle da va nja ste pe na is ko rišćenos ti re sur sa. Uzećemo pri mer vre me na. Ka ko se tro ško vi iden‑ti fi ku ju u pro ce su pro i zvo dnje, sis tem be le ži i u tro še no vre me po ra dnom mes tu za sva ku po je di načnu ope ra ci ju. Re zul‑tat to ga je da uz go tov pro i zvod ima mo i in for ma ci ju o to me ko li ko je vre me na u tro še no. Una pred de fi ni sa ne for mu le sa da ima ju ula znu in for ma ci ju ko ja je ne‑op ho dna ka ko bi se na pra vi lo po ređenje i zmeđu vre me na pla ni ra nog za pro i zvo‑dnju i u tro še nog vre me na, što da je ste‑pen is ko rišćenos ti vre me na za o dređeni se gment pro i zvo dnje. Slično, sis tem je u pri li ci da po drži pro ce se praćenja ste pe na is ko rišćenos ti bi lo kog dru gog re sur sa.

Auto ma ti za ci ja in for ma ci onog sis te‑ma omo gućava do bi ja nje ovih in for ma‑ci ja o dmah, bez ručne o bra de, ta ko da me na džment kom pa ni je ima mo gućnost da do no si bi lo ka kve po slov ne o dlu ke, da in ves ti ra, da me nja pro daj nu ce nu i da o dmah ima pre ci znu sli ku o to me ka ko će sva ka o dlu ka uti ca ti na ce nu ko šta nja. Ovaj mo dul u sas ta vu Mi cro soft Dyna‑mic NAV‑a ko ris ti in for ma ci je o svim tro ško vi ma ko ji se u kom pa ni ji jav lja ju, pa je ne op ho dno da ko mu ni ci ra sa mo‑du li ma svih dru gih po slov nih pro ce sa. Ono što je va žno jes te da se re še nje mo že pri la go di ti i pri me ni ti u bi lo ko joj in dus‑tri ji i u u slu žnom sek to ru.

21

Re še nje za ot kup i kom pen za ci ju ži­ta­ri­ca

Kom pa ni je ko je de la tnost za‑sni va ju na ži ta ri ca ma kao o snov noj si ro vi ni su sreću se

sa ve li kim iza zo vi ma u pro ce su ot ku pa i kom pen za ci je. Iza zo vi po tiču iz spe ci‑fične pri ro de ovog pro ce sa, a o gle da ju se kroz pro ble me pri pri ku plja nju i o bra di po da ta ka, kre ira nju i zve šta ja i ge ne ral no u prav lja nju pro ce som.

Je dan uče snik u pro ce su je po ljo priv‑re dnik, ko ji mo že bi ti u ulo zi kup ca (ku‑pu je re pro ma te ri jal), do bav ljača (pro da je ži ta ri cu) ili u ulo zi i kup ca i do bav ljača pre ma kom pa ni ji. Dru gi uče snik je kom‑pa ni ja ko ja na bav lja si ro vi nu ot ku pom ili kom pen za ci jom. O snov ni o blik ovog pro ce sa je je dnos ta van. Kom pa ni ja da je po ljo priv re dni ci ma re pro ma te ri jal (se me, đu bri vo), a ka da ži ta ri ce sa zru, po ljo priv‑re dnik ih pro da je, si ro vi na pos ta je vla‑sni štvo kom pa ni je i ula zi u pro i zvo dnju. Dru gačije se ova ko spro ve den pro ces zo ve još i is po ru ka sa za tva ra njem u pla te kup ca.

Međutim, po ljo priv re dni ci ni ka da ne mo gu zna ti sa si gur nošću ka kva će go‑di na bi ti, pa se u pro ce su na bav ke, po red kla sičnog ot ku pa, jav lja i kom pen za ci ja. Po ljo priv re dnik mo že o dređenu ko ličinu

je dne ži ta ri ce za me ni ti o dređenom ko ličinom dru ge ži ta ri ce, u skla du sa nor ma ti vi ma za kom pen za ci ju ko ji di rek tno sle de iz ce na ži ta ri ca za tu go di‑nu. Ta kođe, po ljo priv re dnik pri ku po vi ni re pro ma te ri ja la mo že svo ju fi nan sij sku oba ve zu, uz do go vor, da i zmi ri o dmah ili ka sni je. Ova ko i zvršen pro ces mo že se o bja sni ti i kao is po ru ka sa za tva ra njem kroz pa ri tet, o dno sno ro bnu ra zme nu. Re še nje o ko jem go vo ri mo omo gućava čak i praćenje pre ko za du že nja u va lu tnoj kla uzu li, npr. ev ru ili dru goj va lu ti.

Ot kup ka rak te ri še i ope ra ci ja me re‑nja ko ličine ži ta ri ca ko ja ula zi u si los. Za tu svrhu u upo tre bi su po se bne va ge ko je me re te ži nu vo zi la pre i po sle is to va ra, gde je ra zli ka u te ži ni ne to te ži na ži ta‑ri ce. Kod skla di šte nja ži ta ri ca jav lja se još je dna spe ci fičnost: u si lo su se na la zi ži ta ri ca ko ja ne pri pa da vla sni ku si lo sa, knji ži se van bi lan sno, a ka da dođe vre me ot ku pa ži ta ri ca, tro ško vi čuva nja is tih ta kođe se računa ju. Na rav no, pro ces kao ta kav di rek tno utiče i na knji go vod stvo: ži ta ri ce pos ta ju vla sni štvo kom pa ni je tek u tre nut ku ka da kom pa ni ja pla ti za njih. Ta da pre la ze na račun si ro vi ne i kom pa‑ni ja ih mo že ko ris ti ti u pro i zvo dnji.

Da kle, pret ho dno opi san pro ces sva ka ko je spe ci fičan i po znat je je di no vla sni ci ma i ko ri sni ci ma si lo sa. Kom pa‑ni je ko je ka rak te ri še rast i ra zvoj sna‑la ze se na ra zne načine ka ko bi pro ces učini le efi ka snim uz naj ni že tro ško ve. Po sle dnjih go di na na ras po la ga nju su i so ftver ska re še nja na prav lje na za ovu po‑tre bu. Međutim, činje ni ca je da kom pa‑ni je ko ris te vi še ra zličitih so ftve ra ka ko bi po kri le čitav pro ces, ta ko da se su‑sreću sa gu bi ci ma zbog nji ho ve međuso‑bne ne usa gla še nos ti, ali i zbog po tre be usa gla ša va nja sa os ta lim po slov nim pro ce si ma sa ko ji ma ni su in te gri sa ni.

Čes ta je po ja va da so ftver ove vrste ni je in te gri san sa pro i zvo dnjom, pa kom‑pa ni je, i po red ula ga nja u mo der ni za ci ju, i zve sne ope ra ci je i da lje ra de uz po moć „šta pa i ka na pa“. Da stvar bu de te ža, pri jem na mes ta za ot kup i kom pen za ci ju su sta ni ce međuso bno uda lje ne je dna od dru ge, u glav nom u ru ral nim po dručji‑ma i da le ko od sre di šta kom pa ni je, gde su pra vov re me ne in for ma ci je o snov o dlučiva nja i us pe šnog po slo va nja.

Kom pa ni ja CO MINg us pe la je da in te gri še ova ko slo žen pro ces u o snov ne mo du le Mi cro soft Dyna mics NAV‑a, pa

22 Business&IT

Tema broja

Re še nje za u prav lja nje vo znim par kom

lom, sve do bro ja i vrste pne uma ti ka na vo zi lu.

Po se bno ko ri sna fun kci onal nost je mo gućnost praćenja kom ple tnih tro ško va po vo zi lu. Pri mer za to su: praćenje po tro šnje go ri va, praćenje pu‑ta ri na, praćenje ki lo me tra že i re la ci ja, kom ple tan kar ton vo zi la, od praćenja svih tro ško va ser vi sa i vrste ser vi sa do praćenja is tro še nos ti pne uma ti ka. Svi ovi po da ci mo gu se u krsti ti sa dru‑gim ka te go ri ja ma, po put ka te go ri ja vo zača, fi li ja la, pe ri oda, lo ka ci ja, pa se mo gu pri ka za ti kao o dređen tro šak po ka te go ri ji, npr. uku pna po tro šnja go‑ri va za o dređenu fi li ja lu i sl. Tu su još i auto mat ski alar mi za re dov ne ser vi se, po put ser vi sa za re gis tra ci ju vo zi la, ser vi sa za za me nu pne uma ti ka itd.

In te gra ci jom mo du la sa Dyna mics NAV ERP‑om do bi li smo mo gućnost da ana li zi ra mo sve tro ško ve vo znog par ka, kao i tro ško ve po za po sle nom ko ji je vo zio. Je dna od va ri jan ti i zve šta‑ja jes te kal ku la ci ja ce ne je dnog ki lo‑me tra po vo zi lu. Ta ko se ovi tro ško vi mo gu la ko ras po re di ti po za po sle‑ni ma ili po sek to ri ma, ta ko da sva ki sek tor vo di bri gu o ra ci onal nom ko‑rišćenju vo znog par ka kom pa ni je. Mo‑gućnos ti kre ira nja i zve šta ja su za is ta ve li ke, jer sis tem do zvo lja va ko rišćenje bi lo ko je in for ma ci je ko ja je une ta u pro gram za tu svrhu. So ftver nu di i mo gućnost ek spor to va nja i zve šta ja u Excel ili ne ki dru gi pro gram, pa ti po vi i zve šta ja za vi se sa mo od že lja ko ri sni‑ka re še nja, a brzi na nji ho vog kre ira nja me ri se se kun da ma. Inače, ovo re še nje se mo že ko ris ti ti i o dvo je no od ERP‑a.

Sva ka kom pa ni ja po se du je ba rem po ne ko li ko vo zi la o ko ji ma vo di bri gu. Što je broj

vo zi la veći, veća je i bri ga. Kom pa ni je se su sreću sa tro ško vi ma par ki ra nja, o drža va nja, po tro šnje go ri va, re gis‑tra ci je i dru gim ope ra tiv nim tro ško‑vi ma. Evi den ci ja i praćenje tro ško va, a po se bno u prav lja nje nji ma, pred stav‑lja iza zov svo je vrste. Za to je pro ces u prav lja nja vo znim par kom pri vu kao pa žnju pro gra me ra, pa na trži štu mo‑že mo pro naći o dređen broj re še nja i za ovu svrhu.

Mo dul za vo zni park kom pa ni‑je CO MINg omo gućava in te gra ci‑ju u prav lja nja vo znim par kom sa Mi cro sof Dyna mics NAV‑om, ali i sa dru gim ERP re še nji ma. To znači da sva ki tro šak vo znog par ka ula zi di‑rek tno u fi nan sij ske o bračune, vi dljiv je na i zve šta ji ma i mo že se ko ris ti ti kao re le van tan po da tak u bi lo kom dru gom pro ce su. Ako u zme mo za pri‑mer kre ira nje pu tnog na lo ga za vo zi lo, ovaj mo dul omo gućava da se je dnim kli kom kre ira ju i od štam pa ju pu tni na lo zi za sva vo zi la. U za vi snos ti od une tih kri te ri ju ma, mo gu se na pra vi‑ti na lo zi za sva ili sa mo za o dređena ak tiv na vo zi la iz vo znog par ka.

Ako kom pa ni ja ima vi še fi li ja la, štam pa se vrši po fi li ja la ma, kao i po vo začima za du že nim za sva ko po je di‑načno vo zi lo.

Za vo zi lo se pra te svi po da ci, počev od o snov nih po da ta ka iz sa o braćaj‑ne do zvo le, kao što su broj ša si je, broj i sna ga mo to ra, za tim in for ma ci ja o to me ko mo že da u prav lja tim vo zi‑

sa da kom pa ni je na ras po la ga nju ima ju re še nje ko je po kri va sve po slov ne pro ce‑se – od na bav ke, pre ko pro i zvo dnje, do dis tri bu ci je i pro da je. Ovo re še nje do ne lo je pot pu nu auto ma ti za ci ju pro ce sa ot ku‑pa i kom pen za ci je i da nas se, na pri mer, sa mim ot ku pom auto mat ski zav rša va ju i sle deće po slov ne pro me ne: stav lja nje na sta nje ro be ras po lo ži ve za pro da ju ili pro i zvo dnju, sma nje nje la ge ra tuđe ro be, knji že nje i za tva ra nje kom pen za ci je itd. Ovaj sis tem ra da omo gućuje me na dže‑ri ma kom pa ni je da u sva kom mo men tu do bi ju ažur ne i zve šta je o:

• ko ličini ro be is po ručene po ljo priv re dni ku,

• ko ličini pre os ta le is po ručene ro be za srav nje nje,

• vre dnos ti za ko ju se mo že i zvrši ti kom pen za ci ja sa po ljo priv re dni kom,

• du go va nji ma pre ma po ljo priv re dni ku,

• vre dnos ti i ko ličini pre os ta le ro be za ot kup i sl.

Bi tno je po me nu ti još i to da je im‑ple men ta ci ja ovog sis te ma pre ko clo ud te hno lo gi je omo gućila da se sve lo ka ci je ot ku pnih mes ta po ve žu pre ko in ter ne‑ta, ta ko da me na džment kom pa ni je ima kon stan tan i sve obu hva tan uvid u sve po slov ne pro ce se na svim lo ka ci ja ma. Po se bnu po go dnost do no si činje ni ca da je kroz clo ud te hno lo gi ju omo gućeno o tva‑ra nje do da tnih ot ku pnih mes ta sa mo na dva‑tri me se ca, uz plaćanje li cen ce sa mo za dva‑tri me se ca, na kon čega je mo guć pov ra tak na stvar no sta nje – po većanje ili sma nje nje bro ja li cen ci, sa zna tno ma‑njim tro ško vi ma.

Ovaj pro ces ka rak te ris tičan je za kom pa ni je vla sni ke si lo sa, a veći nje gov deo je za ko nom re gu li san. Sve do ci smo brzih pro me na za ko na, a uko li ko vo di te fir mu – vrlo do bro zna te ko li ko pro me ne za ko na mo gu da utiču na sa is tem. Kom‑pa ni je mo ra ju pro naći način da op sta nu i os tva ru ju pro fit na trži štu. Sis te mi i re še nja ko ji su u sta nju da se tre nu tno pri la go de pro me na ma, ili ih čak o kre‑nu u svo ju ko rist – to su sis te mi ko ji će op sta ti. Za to je va žno da sva ka in ves ti ci ja u bi znis bu de usa gla še na sa du go ročnim efek ti ma po slo va nja, a sva ki no vi par‑tner spre man da se no si sa pro me na ma ko je do la ze.

23

Kom pa ni je ko je u prav lja ju ma lo‑pro daj nim o bjek ti ma ili ima ju ma lo pro da ju u svom por tfo li ju

suočene su sa o zbilj nim pre pre ka ma u po slo va nju. Zbog ne ade kva tnog re še nja za u prav lja nje ma lo pro da jom tro ši se mno go vre me na i nov ca. Ka ko je ma lo‑pro da ja ve oma čest po jav ni o blik ne kog bi zni sa, ra zne IT kom pa ni je ra zvi le su ra zličita re še nja za ovaj pro ces. Pri li kom i zbo ra in for ma ci onog sis te ma za ma‑lo pro da ju vrlo su bi tne auto ma ti za ci ja i brzi na in for ma ci onog sis te ma. Ta kođe, od ve li ke je ko ris ti ako je re še nje za ma lo‑pro da ju in te gri sa no sa re še njem za os ta le po slov ne pro ce se.

Kom pa ni ja CO MINg ra zvi la je re še nje za ma lo pro da ju kao mo dul u sas ta vu Mi cro soft Dyna mics NAV‑a. Ovo re še nje zbog to ga ima ve li ki broj pre dnos ti, u smi slu cen tra li za ci je po da ta ka i auto ma‑ti za ci je po slov nih pro ce sa. Da kle, re še nje je po se bno po go dno za kom pa ni je ko je se o pre de lju ju za NAV ili su ga već u ključile u svo je po slo va nje. Još je dna značaj na pre dnost ovog re še nja jes te mo gućnost in te gra ci je sa web pro dav ni com. Sa ovim re še njem, kup ci go to vih pro i zvo‑da ne ma ju sa mo brzu u slu gu vi so kog kva li te ta već i mo gućnost na ručiva nja pro i zvo da on li ne, pri čemu je ceo pro ces

Re še nje za ma lo pro da juauto ma ti zo van, a ope ra tiv ni tro ško vi zna tno sma nje ni.

Pri kre ira nju ma lo pro daj nog računa da ta je mo gućnost da sis tem, u slučaju da je kom pa ni ji to po tre bno, u po za di ni o dra di auto mat ski pre nos sa ve le pro daj‑nog na ma lo pro daj ni ma ga cin (uko li ko se VP i MP ma ga cin na la ze na is toj lo ka‑ci ji). Ta kođe, tom pri li kom se auto mat ski kre ira ju i svi ne op ho dni za kon ski do ku‑

men ti, kao što su kal ku la ci ja, ni ve la ci ja u slučaju pro me ne ce na, po pus ta i sl. U slučaju po tre be, ti do ku men ti se mo gu u bi lo kom tre nut ku štam pa ti iz sis te ma.

Po red o snov nih fun kci onal nos ti, kom‑pa ni ja CO MINg ra zvi la je i do da tnu in te‑gra ci ju sa web por ta lom za kom pa ni je ko je ima ju ta kvu po tre bu. Ovo re še nje omo‑gućava da se ma lo pro daj ni račun kre iran na web‑u po ša lje u po slov ni sis tem, gde se

24 Business&IT

Tema broja

Z A K L J U Č A K

Na na šem trži štu zas tu plje na su svet ska i lo kal na ERP re še nja. Ra zli ka ni je sa mo u epi te tu; ona po tiče od mo gućnos ti ko je nu de ra zličita re še nja. Pri zna ta svet ska re še nja ko ja su na šla pri me nu na na šem trži štu su SAP i NAV. Ono što ih čini ta ko us pe šnim je činje ni ca da su i zgrađeni na is kus tvi ma vi še od 300.000 kom pa ni ja ko ri sni ka. Mi cro‑soft je kom pa ni ja ko ja za svoj ERP ima du go ročni, sre dnjo ročni i krat ko ročni plan ras ta i ra zvo ja, ta ko da ko ri sni ci ne mo ra ju da bri nu o to me da će ga u ne kom tre nut ku „pre ras ti“ i da će po‑no vo mo ra ti da ula žu u ne ka kvo no vo ERP re še nje. Lo kal na re še nja ko ja su do bi la ko mer ci jal nu pri me nu sva ka ko je su re ši la o dređene po slov ne za hte ve u o dređenom vre men skom pe ri odu. Međutim, ova re še nja čes to ni su du go‑ročno is pla ti va o dlu ka. Još je dna no vi na na na šem trži štu jes te i mo gućnost po ve zi va nja ERP re še nja i po slo va nja u

računar skom o bla ku, pa je mo guće ko‑ris ti ti per so na li zo va no ERP re še nje kao u slu gu. Ovaj način po slo va nja do no si vi šes tru ke u šte de, ko je pre sve ga do la ze od eli mi na ci je in ves ti ci onih tro ško va, a za tim i od značaj nog sma nje nja ope ra‑tiv nih tro ško va.

U tek sto vi ma ko ji sle de pri bli‑žićemo vam mo gućnos ti ko je do bro svet sko ERP re še nje, u kom bi na ci ji sa zna njem i is kus tvom kom pa ni je ko ja re še nje im ple men ti ra, mo že da pru ži. Pri li kom i zbo ra pro vaj de ra ERP re še‑nja sva ka ko je va žno po ves ti računa o pre po ru ka ma i pro jek ti ma ko ji sto je iza njih, a tim ko ji sva ki no vi za da tak shva ta kao no vi iza zov i ne bo ji se da pri la go di ERP spe ci fičnim za hte vi ma po slo va nja sva ka ko je tim ko ji mo že bi ti po u zdan par tner. Ta ko ERP re še‑nje pos ta je re še nje po me ri.

Ne delj ko Ku duz, La zar Bjelica, Milan Radivojević, Bo jan Iva no vić,

Ka ta ri na Đurić �

i zvrša va ju svi po za din ski pro ce si (pre nos sa VP ma ga ci na, kre ra nje kal ku la ci je, ni‑ve la ci je) i auto mat ska knji že nja, a za tim se račun ša lje na fis kal nu ka su za štam pa nje. Čitav pro ces tra je ne ko li ko se kun di i ne za‑hte va ni ka kav di rek tan rad, pa čak ni bi lo ka kvo po zna va nje NAV po slov nog sis te ma od stra ne pro dav ca, ko ji čitav svoj po sao mo že da oba vi na sa mom web por ta lu. Tom pri li kom NAV o brađuje sve pret ho‑dno na bro ja ne do ku men te i evi den ti ra sve tran sak ci je, zav ršno sa glav nom knji gom. Ta kođe, u sis te mu se ažu ri ra ju i vo de svi bi tni i zve šta ji, od PDV i zve šta ja, pre ko trgo vačke/KE PU knji ge, pa do ra znih ana‑li za pro fi ta bil nos ti po lo ka ci ja ma i sl.

Na ovaj način kom pa ni ja pos ti že vi sok ste pen auto ma ti za ci je, gde je dan ko ri snik ko ji o brađuje je dan do ku ment u po za di ni kre ira i knji ži vi še do ku me‑na ta, sho dno po slov nim pro me na. Tu je i ve li ka u šte da na li cen ci ERP pro gra ma, jer ko ri snik ko ji ra di pre ko web por ta la ne ma po tre bu da uđe u ERP pro gram. Inače, auto ma ti za ci ja pro ce sa ma lo pro‑da je mo guća je i ka da kli jent že li da o bje‑di ni pro ce se većeg bro ja prav nih li ca.

COMING - Computer Engineering, poslovna rešenja

Toše Jovanovića 7, 11030 Beogradtel: +381 11 35 44 644 • fax: +381 11 35 46 013

www.coming.rs

NAV

COMING - Computer Engineering, poslovna rešenja

Toše Jovanovića 7, 11030 Beogradtel: +381 11 35 44 644 • fax: +381 11 35 46 013

www.coming.rs

NAV

Do ERP‑a bez investicionih

troškovaKompanija COMING prvi je i za sada jedini cloud provajder koji svojim

korisnicima nudi mogućnost iznajmljivanja Microsoft Dynamics NAV-a. To znači da licence za ovaj softver ne kupujete, već ih na kraju meseca

plaćate u onoj meri u kojoj ste ih u toku istog koristili.

U prethodnim brojevima već smo govorili o cloud tehno‑logiji i uštedama koje ona pruža. Preseljenje celoku‑pnog poslovanja u cloud

pruža vam priliku da radite u okruženju koje je pre svega bezbedno, na visokoper‑formantnim sistemima, a uz izbor pravog cloud provajdera dolazite u situaciju da ni u jednom trenutku ne morate da razmi‑šljate o svom informacionom sistemu. Za njegovo kompletno održavanje odgovo‑ran je provajder, a u takvoj situaciji vi u potpunosti možete da se posvetite svojoj osnovnoj delatnosti.

Na ovaj način direktno smanjujete troškove, jer poslovanje u računarskom oblaku ne iziskuje nikakve investicije, već samo i isključivo plaćanje iskorišćenih kapaciteta na mesečnom nivou.

Cloud computing tehnologija još jed‑nom se pokazala kao tehnologija uštede i na primeru ERP sistema. Postoji veliki broj kompanija kojima bi jedno ERP rešenje skratilo sve muke u poslovanju, ali ovakve kompanije, nažalost, često nisu u mo‑gućnosti da ga sebi priušte. Činjenica da implementacija ERP sistema zahteva veće finansijske resurse dovodi vlasnike malih i srednjih preduzeća u situaciju da čak i

26 Business&IT

Tema broja

27

ne pomišljaju na implementaciju jednog ovakvog sistema. Zahvaljujući cloud teh‑nologiji, i ovaj problem je prevaziđen.

Kako iznajmiti ERP sistem?Već smo u govorili o tome da je uvođenje ERP‑a strateška odluka, koja iziskuje ko‑rišćenje velikih materijalnih, ali i ljudskih resursa. Naravno, jedna ovakva odluka zasigurno donosi više nego pozitivne rezultate, ali kompanije često nisu u situ‑aciji da se odvaže na jedan ovakav korak, bilo zbog visoke cene licenci, bilo zbog neophodne infrastrukture.

Kompanija COMINg prvi je i za sada jedini cloud provajder koji svojim kori‑snicima nudi mogućnost iznajmljivanja ERP rešenja ‑ Microsoft Dynamics NAV‑a. To znači da licence za ovaj softver ne kupujete, već ih na kraju meseca plaćate u onoj meri u kojoj ste ih u toku istog kori‑stili. Na taj način izbegavate investicione troškove, a koristite sve benefite jednog svetskog ERP sistema.

Takođe, jedna od prednosti ovakvog načina licenciranja je to što uvek imate pravo da koristite najnoviju verziju sof‑tvera, kao i sve “zakrpe”.

Fleksibilnost, kao jedna od karakteri‑stika računarskog oblaka, pruža moguć‑nost jednostavnog povećavanja, odnosno smanjenja broja korisnika NAV‑a. To znači da ste u mogućnosti da na meseč‑nom nivou menjate broj korisnika. Ova karakteristika je od izuzetne važnosti za sve one kompanije koje ne posluju jedna‑ko u toku cele godine, ili za projektantske kompanije u kojima broj zaposlenih vari‑ra u odnosu na broj aktivnih projekata.

ERP u cloud‑u se ne nameće kao ideal‑no rešenje samo onim kompanijama koje nisu u mogućnosti da priušte kupovinu ovakvog rešenja. Idealni kandidati za ovu uslugu su i sve one kompanije čije se poslovanje odvija na više lokacija. Ovo rešenje omogućava da svaki korisnik pristupi sistemu sa bilo koje lokacije i direktno unosi sve promene koje nastaju u trenutku, a da su pri tome ove promene evidentirane u svim poslovnim procesi‑ma. Na taj način sistem živi i daje realno stanje, a samim tim i mogućnost brzog reagovanja, kako na interne, tako i na promene nastale u okruženju.

Ekonomski aspektIako i dalje postoje oni koji ne veruju u isplativost jednog ovakvog načina poslo‑vanja, sa ekonomskog aspekta računica

je jasna. Za kupovinu licenci Microsoft Dynamics NAV‑a potrebna vam je odre‑đena količina novca pri samom uvođenju ERP sistema (nulta godina). Nakon ove investicije, godišnje se plaća obnova licen‑ci, što znači da ovaj trošak nije fiksan, već konstantno raste. Pored troškova licenci‑ranja, tu su još i troškovi održavanja, kao i administrativni troškovi, koji se takođe ne smeju zanemariti.

U zavisnosti od veličine sistema, po‑treba kompanije i postojeće infrastruktu‑re, vrlo je lako sprovesti detaljnu analizu i poređenje kupovine licenci za Microsoft Dynamics NAV ili iznamljivanja istih u računarskom oblaku, na osnovu koje ko‑risnik procenjuje šta je za njega isplativije.

Svaki poslovni sistem funkcioniše za sebe i nikada se ne može sa sigurnošću tvrditi da je jedan način bolji od drugog. Ono što je važno jeste da je izabrani par‑tner u situaciji da vam pruži pravu sliku stanja i detaljnu analizu ekonomske ispla‑tivosti, na osnovu koje ćete jasno moći da donesete pravu odluku. Vesna Redžić �

PREDNOSTI NAV‑A U RAČUNARSKOM OBLAKU

Ulazite u projekat bez investicionih troškova.

Plaćate mesečno onoliko resursa koliko koristite.

Uvek imate pravo na licencu za naj‑novije verzije i softverske “zakrpe”.

Fleksibilan broj korisnika ‑ jedno‑stavno povećanje/smanjenje broja korisnika.

Određen broj korisnika možete čak prebaciti i među limited korisnike (znatno jeftinije), odnosno korisni‑ke sa ograničenim pristupom (oni koji samo upisuju podatke i gledaju izveštaje).

Znatno štedite vreme za instalaciju i podešavanje neophodne infrastruk‑ture u slučaju kupovine.

U tabeli je prikazana detaljna analiza troškova korišćenja ERP‑a na sopstvenoj infra‑strukturi i iznajmljivanja ERP‑a u računarskom oblaku. Na osnovu ove analize vrlo lako se može zaključiti da je iznajmljivanje ERP‑a u cloud‑u skoro četiri puta isplativije, a da pri tome nemate nikakve investicione troškove, već sve plaćate na mesečnom nivou.

ERP na sopstvenoj infrastrukturi Investicioni troškovi

Operativni mesečni troškovi

Troškovi za server‑salu ‑ 12 m2 61.120,00 € 200,00 €Troškovi IT‑ja i infrastrukture 48.976,00 € 781,00 €Troškovi operativnog sistema i baze podataka 5.340,00 € 172,00 €Troškovi za ERP licence ‑ 30 korisnika 64.615,00 € 1.231,00 €Troškovi električne energije 0,00 € 220,00 €Troškovi sistem‑administracije 0,00 € 2.950,00 €Ukupni troškovi (A) 180.051,00 € (C) 5.554,00 €Obnavljanje opreme na 5 godina (B) 72.430,00 €Ukupni troškovi za period od 10 godina (A+B+C*120) 918.961,00 €

ERP u cloud‑u Investicioni troškovi

Operativni mesečni troškovi

Troškovi iznajmljivanja infrastrukture 455,00 €Troškovi iznajmljivanja ERP licenci ‑ 30 korisnika 1.650,00 €Ukupno na mesečnom nivou 2.105,00 €Ukupni troškovi za period od 10 godina 252.600,00 €

12000001000000

800000600000400000200000

01 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11

Godina

Sopstvena infrastruktura

Cloud usluga

28 Business&IT

Intervju: Dejan Milojčić

Prešli ste dug put od mladog inženje-ra elektrotehnike, koji je karijeru započeo u Institutu „Mihajlo Pupin“, do jednog od vo-dećih stručnjaka i istraživača u HP Labs-u. Možete li nam opisati kako je izgledao taj put i koji su bili najveći izazovi sa kojima ste se susreli?Dejan Milojčić: Pre sve ga, mo ram da na gla sim da je In sti tut „Mi haj lo Pu pin“ ve oma značajan za moj pro fe si onal ni ra zvoj, kao in že nje ra i kao is tra ži vača. Tu

sam mno go naučio od ko le ga, ali još vi še za hva lju jući kva li te tnoj a tmos fe ri i izu‑ze tno am bi ci o znim ci lje vi ma ko ji su pred nas pos tav lja ni. Is kus tva stečena ta da pri me nju jem i da nas, a oda tle po tiče i mo‑je uve re nje da je sko ro sve mo guće pos tići pre da nim ra dom. Po red mo jih ba ke Mil ke i de de Du ša na, ko ji su me od ga ji li, ova in sti tu ci ja je ima la naj značaj ni ju ulo gu u mom ra zvo ju.

Još od ra nih da na že leo sam da odem

u Ame ri ku, ali is pos ta vi lo se da je za to bi‑lo pre ra no. Stu di ra nje u Be o gra du značilo mi je mno go vi še od po hađanja ne kog od pro sečnih fa kul te ta u Ame ri ci, ko je sam ta da mo gao da pri u štim, a i osećao sam se mno go bo lje u cen tru Be o gra da ne go na usam lje nom ranču mog po koj nog de de u Tek sa su. Na kon zav rše nog fa kul‑te ta, upi sao sam ma gis tar ske stu di je na Elek tro te hničkom fa kul te tu u Be o gra du i za po slio se u „Pu pi nu“. To kom tih pet go‑

Upor nost se uvek

is plati

U pro te klih ne ko li ko de ce ni ja ve li ki broj mla dih stručnja ka os tva rio se pro fe si onal no van Srbi je, ali ret ko je ko među nji ma pos ti gao ta kav us-peh kao De jan Mi lo jičić. Put od per-spek tiv nog mla dog in že nje ra u In-sti tu tu „Mi haj lo Pu pin“ do vo dećeg stručnja ka u HP-ovoj is tra ži vačkoj la bo ra to ri ji i pred se dni ka u dru že-nja IEEE bio je dug i na po ran, ali je još je dan od do ka za da se upor nost i vre dan rad uvek is pla te.

29

di na pro ve de nih u In sti tu tu još dva pu ta sam o dla zio u Ame ri ku, i zmeđu os ta log i da ra dim na adap ta ci ji UNIX ope ra tiv nog sis te ma za har dver pro i zve den u „Pu pi‑nu“, sa ta da no vim 80386 pro ce so rom, ali sma trao sam da još uvek ni je bi lo pra vo vre me za moj de fi ni tiv ni o dla zak. Ipak, brzo sam shva tio da dok tor ska te za ko ju sam pri ja vio po zav ršet ku ma gis tar skih stu di ja ne mo že da se na pi še pre ili na kon ra dnog vre me na u „Pu pi nu“, već da je za to ne op ho dna pot pu na po svećenost.

Sa sti pen di jom do bi je nom od vla de Ne mačke, o bra tio sam se pro fe so ri ma na mno gim fa kul te ti ma u toj zem lji, od ko‑jih mi je njih de se tak od go vo ri lo, a je dan pro fe sor me je čak po zvao da ih obiđem pre ne go što se o dlučim gde ću pro ves ti tih go di nu da na. Tre ba ima ti u vi du da se sva ova ko res pon den ci ja o dvi ja la pu tem pi sa ma, jer je e‑ma il tek počinjao da se ko ris ti u Srbi ji. Cilj mi je bio da u Ne‑mačkoj ura dim prak tični deo dok to ra ta već pri hvaćenog na ETF‑u, ali po što se rat u Ju go sla vi ji za huk ta vao, pro fe sor je pre‑dlo žio da umes to u Be o gra du dok to ri ram na uni ver zi te tu u Kaj zer sla uter nu. Bio je im pre si oni ran mo jom pre da nošću, po što sam ra dio sva kog da na od pet uju tru do pet uveče.

Mo ja te za ba vi la se ba lan si ra njem op te rećenja na mo der nom mi kro je zgru, ko je se zva lo Mach. Ono se i zvrša va lo na dis tri bu ira nim sis te mi ma, a deo mog ra da bi la je i mi gra ci ja tas ko va, pri lično za htev na ope ra ci ja ko ja je ot kri va la dos ta pro ble ma u Mach je zgru, od ko jih sam ne ke sam po prav ljao, a ne ke pri jav lji‑vao ko le ga ma po sve tu, pa su me u brzo za hva lju jući to me mno gi pre po zna va li. To kom stu di ja o bja vio sam tri ra da u inos‑tran stvu i čak us peo da o bja vim te zu kao knji gu u Ne mačkoj; ka sni je se is pos ta vi lo

da je ta knji ga bi la pre su dna za do bi ja‑nje Ze le ne kar te za SAD. Ka da sam 1994. zav ršio stu di je, že leo sam da se za po slim u OSF in sti tu tu. Ta ko sam na re dnih pet go di na pro veo u nji ho vom ode lje nju u Kem bri džu, u ame ričkoj sa ve znoj drža‑vi Ma sačusets, nas tav lja jući is tra ži va nje na Mach mi kro je zgru, ali i na dru gim pro jek ti ma. Ka da su kra jem 1998. počeli da ot pu šta ju lju de, do bio sam po nu de od ne ko li ko kom pa ni ja. Po sle pu no ra zmi‑šlja nja, oda brao sam HP Labs, gde sam i da nas.

Danas ste angažovani na brojnim istraživačkim projektima, među kojima značajno mesto zauzima razvoj novih raču-narskih arhitektura u HP Labs-u. Možete li nam objasniti čime se bavi ovaj projekat, u kojoj je trenutno fazi i šta očekujete od njega u narednom periodu?Dejan Milojčić: U HP‑u se odav no is tra žu je ne ko li ko te hno lo gi ja ve oma značaj nih za računar stvo. Prva je ta ko‑zva na per zis ten tna me mo ri ja, ba zi ra na na no vom ele men tu – mem ris to ru. Ovaj ele‑ment je če tvrta va žna kom po nen ta, po red

ot por ni ka, kon den za to ra i ka le ma. Pro na‑šao ga je pro fe sor Le on Čua sa Ber kli uni‑ver zi te ta. Sten li ju Vi li jam su iz HP Labs‑a bi lo je po tre bno vi še od de set go di na da im ple men ti ra mem ris tor, čija je in te re san‑tna ka rak te ris ti ka da mo že da pam ti pret‑ho dno sta nje (po put kon den za to ra) ka da se kroz nje ga pro pus ti stru ja. U o dno su na pos to jeće te hno lo gi je me mo ri ja, mem ris‑tor ko ris ti da le ko ma nje ener gi je za rad, jer ni je ne op ho dno da se o sve ža va ener gi ja ko ja slu ži da se za pam ti sa držaj me mo ri je, a i mno go gušće se pa ku je, pa će omo‑gućiti računa re sa da le ko vi še me mo ri je. Ono čime se ja ba vim jes te način na ko ji no va me mo ri ja utiče na no ve ope ra tiv ne sis te me u po gle du da to te ka, per for man si, po u zda nos ti i mno gih dru gih ka rak te ris‑ti ka. Si gur no je da će se sis tem ski so ftver pot pu no pro me ni ti zbog no vih ti po va me mo ri ja ko je mi ov de is tra žu je mo.

Dru ga te hno lo gi ja ko jom se ba vi mo je fo ton ska ko mu ni ka ci ja, ko ja će uti ca ti na ra zvoj da le ko većih računa ra sa ko mu‑ni ka ci ja ma vi so kih per for man si, što će omo gućiti ra zvoj sa svim no vih a pli ka ci ja i pri me nu računar stva u no vim o blas ti‑

U kan ce la ri ji Bill‑a Hewlett‑a

Pot pi si va nje ugo vo ra sa Sin ga po re Com pu ter So ci ety

Pot pi si va nje ugo vo ra sa Ko re an In sti tu te of In for ma ti on Sci en ces

and En gi ne ering

30 Business&IT

Rešenja

ma. Treća o blast su mul ti co re i računa ri ko ji ima ju ra zličite pro ce so re na je dnom računa ru, ko ji ima ju pot pu no no ve za hte ve za ope ra tiv ne sis te me i ta kođe po drža va ju sa svim no ve pri me ne. Mo ja pre dviđanja su da će ove ino va ci je dra ma‑tično pro me ni ti računar stvo i omo gućiti sa svim no ve pri me ne, o ko ji ma se da nas i ne slu ti. Ja se na dam da će HP us pe ti da značaj no do pri ne se tom pro ce su, ali na pre dak se ne mo že za us ta vi ti i HP ili ne ka dru ga kom pa ni ja će pre ili ka sni je us pe ti da do ne se ove ino va ci je na trži šte računa ra.

Na pri mer, mi smo počeli da se ba vi‑mo clo ud com pu ting‑om još pre šest‑se‑dam go di na, ka da sam ja bio ge ne ral ni me na džer ra zvoj nog pro jek ta Open Cir rus. Mo gu reći da smo ta da bi li is pred os ta lih, jer smo po ku ša va li da pos ti gne‑mo ono što da nas po ku ša va Open Stack, nu deći In fras tru ctu re‑as‑a‑Ser vi ce (IaaS) u slu gu. Ima li smo sis te me u 16 ze ma lja ši rom sve ta, na naj po zna ti jim uni ver zi‑te ti ma i u kom pa ni ja ma. Us peo sam da o držim se dam kon fe ren ci ja na ko ji ma su pre zen to va ni ra do vi, ali ni smo pos ti gli mno go vi še od to ga. Mno gi sma tra ju da smo uti ca li na ra zvoj clo ud com pu ting‑a, ali ja ni sam sa svim za do vo ljan – oči gle‑dno je da po ne kad ni je do bro bi ti is pred svog vre me na.

Cloud computing je tehnologija koja izaziva revolucionarne promene u svetu, pa je čak i američki predsednik pre neko-liko godina pokrenuo stratešku inicijativu „Obama’s Cloud Initiative“. U međuvreme-nu, u Srbiji se informacioni sistemi i dalje grade na tradicionalan način. Šta bi bila Vaša preporuka javnom i privatnom sektoru u vezi sa upotrebom ove tehnologije?Dejan Milojčić: O dlu ka o to me da li će se ko ris ti ti clo ud ili gra di ti sop stve ni račun ski cen tri je pre vas ho dno po slov na, a po tom i držav na o dlu ka. Ako su ne ko‑me po tre bni računa ri na dug pe ri od – on‑da je bo lje ku pi ti ih, a ako su po tre bni na kraće vre me – on da je clo ud bo lje re še nje. To je si tu aci ja slična do no še nju o dlu ke o ku po vi ni auto mo bi la: ako nećete in ten‑ziv no ko ris ti ti auto mo bil, mo žda je bo lje da ga i znaj mlju je te ili da ko ris ti te tak si. Na pri mer, prak tično sve star tup kom pa‑ni je u Si li ci jum skoj do li ni ko ris te clo ud, jer im je sud bi na ne pre dvi di va i krat ka. Ma li broj njih us pe, pa im se ne is pla ti da ku pu ju računar ske ka pa ci te te, ali ako kom pa ni ja pla ni ra rad na du že sta ze – on‑da je za njih bo lje da ku pe har dver.

Na rav no, unu tar sva ke or ga ni za ci je je po go dno ko ris ti ti pre dnos ti ko je do no se clo ud in ter fej si, jer oni op ti mi zu ju ko‑rišćenje računar skih re sur sa. Od go vor na pi ta nje „clo ud ili ne?“ ta kođe za vi si i od a pli ka ci ja ko je će se i zvrša va ti, od ko jih su ne ke po go dne za clo ud, a ne ke ne. Da kle, ne mo guće je da ti ge ne ral nu pre po ru ku bez ade kva tne ana li ze po tre ba, ko ja je ne‑op ho dna ka ko bi se u tvrdi lo ko je re še nje na naj bo lji način od go va ra za hte vi ma po slo va nja.

U IT u Srbiji ulaže se više od milijardu dolara godišnje, nažalost bez detaljne analize poslovnih potreba i dizajna rešenja. Šta mislite da je potrebno da se uradi da bi se i u Srbiji ta sredstva koristila na efikasan način, na dobrobit građana i privrede?Dejan Milojčić: Ni sam si gu ran da imam čaro bni od go vor na ovo i zvrsno pi ta nje, ali po ku šao bih da od go vo rim kroz je dnu pa ra le lu. Ka da sam o dla zio u Ne mačku, imao sam o dređenu pred sta vu o ne mačkoj mar lji vos ti. I za is ta, oni je su bi li vre dni, ali ne kao ja i mno ge mo je ko le ge iz Srbi je. Ima jući to u vi du, ni je baš naj ja sni je za‑što su na ši lju di izu ze tno po što va ni kao naj vre dni ji ra dni ci u Ne mačkoj i ce lom sve tu, ali ne i kod nas. Pret pos tav ljam da je u pi ta nju sis tem nad zo ra, na ko ji se u Ne mačkoj dos ta po la že, jer i oni ume ju da za bu ša va ju ako ne pos to ji ja sna i stro ga kon tro la. S dru ge stra ne, Ame ri ka je dru‑gačija – ta mo je sve po dređeno bi zni su i za ra di, pa ne ma ne ke po se bne po tre be za kon tro lom. Srbi ja je još uvek ra zličita i od je dne i od dru ge zem lje, a mo že mo da nau‑čimo dos ta od njih – mi se ne ra zli ku je mo po ljud skim ka pa ci te ti ma, ko ji su ve li ki, već po kon tro li i vrsti mo ti va ci je.

Jedna od oblasti kojom se bavite je HPC – high performance computing i njegova primena u cloud computing-u. Da li se ovakav način isporuke HPC resursa može danas široko primenjivati i da li postoje neka ograničenja? Mislite li da postoji način da se neki od postojećih, skupo plaćenih HPC kapaciteta u Srbiji iskoriste na bolji način, s obzirom da njihov trenutni stepen iskorišće-nja ne prelazi 20%?Dejan Milojčić: Clo ud se već ko ris ti za HPC, ali ne kao do mi nan tno re še nje, zbog o dređenih o gra ničenja. Ona se o dno se prven stve no na mo gućnos ti vir tu eli za ci‑je, a za tim i na mre žni pris tup, pa se zbog to ga clo ud ko ris ti sa mo za tes ti ra nje i za ma le a pli ka ci je. Znam da HPC sis te mi u

sve tu ima ju vi sok ste pen is ko rišćenos ti, jer su di zaj ni ra ni za batch o bra du, pa je ve oma la ko pos tići vi sok ni vo efi ka snos ti ovih računa ra, za ra zli ku od tra di ci onal‑nih računar skih sis te ma, na ročito u kom‑pa ni ja ma, gde je is ko rišćenost re sur sa za pra vo ve oma ma la. Pris tup kroz clo ud ser vi se mo že bi ti re še nje, ali sa mo u o gra‑ničenom bro ju slučaje va, zbog li mi ta ko je sam već po me nuo.

Često dolazite u Srbiju i pretpostav-ljamo da dobro poznajete prilike i upotrebu informacionih tehnologija. Šta mislite da je potrebno uraditi kako bi se informatička industrija u Srbiji ubrzala i postala jedna od osnova ekonomskog razvoja?Dejan Milojčić: Sma tram da je po tre ban do go vor do mi nan tnih uče sni ka u Srbi ji oko to ga na ko je bi sve načine mo gla da se una pre di si tu aci ja, ta ko da bu de bo lje za sve nas i za Srbi ju u ce li ni. Po tre ban je do go vor oko re še nja ko ja bi mo gla da do‑ne su za ra du svi ma i oko pra vi la ka ko da se ti do bi ci is ko ris te za da lja una pređenja. Ja lično bih iden ti fi ko vao a pli ka ci je od naj većeg značaja za Srbi ju i po ku šao da u tvrdim ka ko mo gu da se una pre de. Za‑tim bih po ku šao da or ga ni zu jem sa ra dnju sa Ev ro pom, Ame ri kom i Azi jom oko pro‑je ka ta od obos tra ne ko ris ti, iza brao ma li broj pro je ka ta ko ji ima ju naj veću šan su za us peh i ulo žio sve na po re da ovi pro jek ti pos ti gnu us peh. Znam da ovo zvuči su vi‑še ge ne ra li zo va no, ali kroz ova kav pris tup, ko rak po ko rak, do bi li bi se od go vo ri na sva ko pi ta nje i sva ku di le mu, a ono što bi bi lo o dlučujuće za bi lo ka kav us peh je da sva ko os tva ri ne ku ko rist.

Tokom proteklih godina bili ste na visokim pozicijama u organizaciji IEEE. Kakav je osećaj biti predsednik jednog takvog svetskog udruženja, koje ima veliki uticaj na razvoj elektrotehnike i u kojem je naš Nikola Tesla dao veliki doprinos?Dejan Milojčić: Ove go di ne sam pred se‑dnik IEEE gru pe za računar sku na uku i mo gu da ka žem da tim po vo dom osećam sa mo izu ze tnu oba ve zu da po mo gnem i una pre dim ovo u dru že nje. Po red ove od go vor nos ti, ja i da lje imam svo je ra dno mes to u HP la bo ra to ri ji, gde se očeku je da stal no do pri no sim is tra ži vačkim re zul ta ti‑ma. Ipak, i po red to ga, us pe vam da do pri‑ne sem i na po ri ma u dru že nja, pa sam ta ko u pra vo bio na dve uzas to pne kon fe ren ci je, na ko ji ma sam učes tvo vao na pa nel‑dis‑ku si ja ma, držao pre da va nja i ra zgo va rao

31

sa stručnja ci ma iz svih de lo va sve ta. Ja sno je da an ga žo va nje u ova kvoj or ga ni za ci ji pred stav lja ve li ku čast, ali i mno go ra da, o dri ca nja i pa me tnog pla ni ra nja.

I pored mnoštva obaveza na međuna-rodnom planu, uspevate da dođete i do Srbije i održite predavanja domaćim akademcima. Kako ocenjujete njihove trenutne potencijale i poziciju na globalnom tržištu rada?Dejan Milojčić: Ni ka da ni sam ga jio sum nje u kva li tet na ših lju di i na ših or ga ni za ci ja, i tu se ni šta ni je pro me ni lo to kom vre me na, bi lo ono do bro ili lo še. Na ši lju di su na jus pe šni ji ka da je naj te‑že i ni šta ih ne mo že za us ta vi ti. To što sam ja ra dio od pet uju tro do pet uveče u Ne mačkoj bi naj ve ro va tni je ura dio sva ki dru gi naš is tra ži vač. Ka da po gle dam una zad, sav do da tni trud ko ji sam ulo žio uvek mi se vraćao vi šes tru ko: na pri mer, knji ga ko ja mi je omo gućila da do bi jem „ze le nu kar tu“, ili is pit iz ne mačkog je zi‑ka na prvoj go di ni, ko ji mi ini ci jal no ni je bio ne op ho dan, ali sam ga ipak spre mio i po lo žio; da to ta da ni sam ura dio, ne bih mo gao da dok to ri ram.

Još je dna va žna o dlu ka ko ju sam do‑neo jes te da mi stan dard ko jem te žim ne bu du ko le ge ko je se na la ze oko me ne, već vrhun ski svet ski stručnja ci u mo joj o blas‑ti. Za to sam i o bjav lji vao ra do ve u SAD, a is pos ta vi lo se da je to bi lo od pre su dnog značaja to kom ka sni jeg za po šlja va nja. Sve se to po nav lja i do da na šnjeg da na – sva ki o bjav lje ni rad, pa tent, trud oko or ga ni za‑ci je kon fe ren ci je ili časo pi sa, no vi pro je‑kat, sa vet ko ji sam dao ko le gi ili do da tno vre me pro ve de no na po slu, sve je to uvek vo di lo sa mo na pred – to je i naj va žni ja po‑ru ka mla dim lju di ma i bu dućim stručnja‑ci ma u Srbi ji.

U ži vo tu je va žna i sreća i bi ti u pra vo vre me na pra vom mes tu. Na me ne i na mo je sa mo po u zda nje naj vi še su uti ca‑li mo ji ba ka i de da, ko ji su me od go ji li i ko je sam po što vao ce log ži vo ta. I da nas na la zim mo ti va ci ju u pi smi ma ko ja su mi sla li, pri ori te ti ma ko je su oni ima li i u me ne usađiva li ot kad sam se ro dio. Svi mo ji naj bli ži uvek su is ti ca li ulo gu po ro‑di ce i ro di te lja – i to je ono za šta mi slim da još uvek o drža va Srbi ju u po ređenju sa sve tom. Ono što bih na kra ju, iz sop stve‑nog is kus tva, mo gao da po ručim mla dim lju di ma, pre sve ga bu dućim ko le ga ma ko ji će se ba vi ti in for ma ci onim te hno lo gi‑ja ma, jes te da je sva ko pre do dređen za us‑peh i da je sve što je po tre bno – da po ku ša.

IN FOR MA TIČAR‑FUD BA LER

Tre ni ra njem fud ba la počeo sam da se ba vim na is točnoj oba li, 1998. go di ne, ali sam tek do las kom u Ka li for ni ju to po di gao na vi ši ni vo i do bio li cen ce za ama‑ter ski a i za pro fe si onal ni fud bal. Tre ni ram om la din ske ti mo ve već 16 go di na, naj pre de vojčice, a ka da su mo je ćer ke o dra sle, počeo sam da tre ni ram deča ke. Naj vi še ti mo ve is pod 19 go di na, ali i one is pod 14 go di na.

Značaj za mo ti va ci juFud bal me pu no naučio o međuljud skim o dno si ma, mno go vi še ne go me na džer ska po‑zi ci ja u HP‑u. Jer de cu čovek mo že sa mo je dnom da pre va ri. Ali ka da ih je dnom za do bi‑je te i učvrsti te pra vi o dnos, sprem ni su na do da tne na po re. Sva ki i grač za hte va po se bnu mo ti va ci ju, a to mi je je dna od jačih stra na, da mo ti vi šem i grače i da skla pam us pe šne ti mo ve. To is kus tvo sam pre neo i na po sao.

Tre nu tno tre ni‑ram je dan eli tni i je dan re kre ativ ni tim dečaka is pod 16 go di na. Sa eli tnim ti mom smo već o svo ji li 4 me da lje na ra znim tur ni ri ma i učes to va li u Na‑ci onal nom šam pi‑ona tu.

Kom pa ni ja Fo o dland o sno va‑na je 1998. go di ne, sa ci ljem da za do vo lji po tre be po tro‑šača za zdra vom hra nom. Svo je pro i zvo de Fo o dland

nu di na trži šti ma vi še od 20 ze ma lja sve ta. Pro i zvo dni ka pa ci te ti sme šte ni su 250 km ju žno od Be o gra da, u po dno žju pla ni ne Ko pa onik, ko ja pred stav lja eko‑lo ški očuva nu sre di nu, izu ze tno bo ga tu šum skim voćem. Fo o dland go di šnje o brađuje oko 3.000 to na voća i povrća, s pla nom da u blis koj bu dućnos ti dos ti gne 10.000 to na.

Po slov ni iza zovIma jući na umu ši re nje kom pa ni je, kao i po većanje kon ku ren tnos ti na trži štu, pred stav ni ci kom pa ni je Fo o dland uvi‑de li su značaj sav re me nih ERP re še nja za po slo va nje, kao i način da po većaju pro duk tiv nos ti i u brza ju po slov ne pro ce se. Za to je pos tav ljen cilj da se što pre us pos ta vi je din stven i in te gra lan in‑for ma ci oni sis tem, ko ji će bi ti po u zdan i omo gućiti brz opo ra vak u si tu aci ji ne srećnog slučaja.

Sis tem je tre ba lo da obe zbe di i do bru po ve za nost svih lo ka ci ja (Brus, Al ti na,

cen tra la, Niš, Čačak...), auto mat sko knji‑že nje po slov nih tran sak ci ja u mo men tu nas tan ka, uvek ažu ran i tačan la ger, kao i tačno sta nje sal da ku pa ca i do bav ljača.

Je dno od o gra ničenja pro jek ta bi lo je to što kom pa ni ja ni je bi la u mo gućnos ti da in ves ti ra u i zgra dnju no vog sis te ma, kao i činje ni ca da je bi lo po tre bno me nja‑ti, o dno sno op ti mi zo va ti i sa me po slov ne pro ce se.

O da bir is po ručiocaI zmeđu ne ko li ko re še nja i po nuđača, kom pa ni ja Fo o dland o dlučila se za Mi‑

In for ma ci oni sis tem bez in ves ti ci ja

Kom pa ni ja Fo o dland i zgra di la je sav re men in for ma ci oni sis tem bez in ves ti ci onih tro škova

Cloud computing

32 Business&IT

Stu di ja slučaja

cro soft Dyna mics NAV – ERP re še nje ko je će im ple men ti ra ti kom pa ni ja CO MINg – Com pu ter En gi ne ering.

Je dna od naj va žni jih činje ni ca pri do no še nju o dlu ke bi la je i ta da je CO‑MINg, kao li der u o blas ti in for ma ci onih te hno lo gi ja, nu dio re še nje po sis te mu „ključ u ru ke“, što po dra zu me va is‑po ru ku i im ple men ta ci ju ne op ho dnih ser vi sa za kom ple tnu IT in fras truk tu ru, im ple men ta ci ju oda bra nog ERP re še nja, sav re me ni mo del is po ru ke bez in ves‑ti ci onih tro ško va (clo ud), in te gra ci ju i o bje di nja va nje svih lo ka ci ja u je din stven in for ma ci oni sis tem, kao i cen tra li zo va‑no i zve šta va nje.

Im ple men ta ci ja sis te maPo or ga ni zo va nju pro jek tnog ti ma, kom‑pa ni ja Fo o dland pos ta vi la je i do da tni za htev – da sis tem bu de i zgrađen ve oma brzo, zbog očeki va nog po većanja pro da je i po slov nih ak tiv nos ti. Bio je to ve li ki iza zov, jer je pro ces im ple men ta ci je sis te‑ma obu hva tao im ple men ta ci ju ne op ho‑dnih ser vi sa (DNS, pro duk ci oni i ra zvoj‑ni NAV ser ve ri) i ERP re še nja Mi cro soft Dyna mics NAV, kao i po ve zi va nje svih

lo ka ci ja u je din stven sis tem sa cen tra li‑zo va nim i zve šta va njem. Po red to ga, bi lo je po tre bno u re la tiv no krat kom ro ku obe zbe di ti po većanje efi ka snos ti po slov‑nih pro ce sa i pro duk tiv nos ti za po sle‑nih, kao i praćenje si ro vi na i pro i zvo da, o dno sno ka la ko ji tom pri li kom nas ta je (pri jem ro be, o bra da, is po ru ka). Po zav‑ršet ku im ple men ta ci je, bi lo je ne op ho dno i da spe ci ja li zo va ni tim in že nje ra kom‑pa ni je CO MINg bu de na ras po la ga nju za o drža va nje in for ma ci onog sis te ma.

Flek si bil na i po u zda na plat for maKo rišćenje CO MINg Clo ud plat for me do pri ne lo je pos ti za nju značaj ne u šte de u vre me nu, po što je obe zbe di lo pos tav lja‑nje ce lo ku pne IT in fras truk tu re i in fras‑truk tur nih ser vi sa po tre bnih kom pa ni ji Fo o dland u ro ku od dva da na (ni je se čeka lo na is po ru ku fi zičkih ser ve ra, a ser ve ri u clo ud in fras truk tu ri kre ira ni su iz pos to jećih ša blo na). Po ve zi va nje lo ka ci ja kom pa ni je Fo o dland sa clo ud in‑fras truk tu rom os tva re no je ko rišćenjem za štićenih VPN tu ne la pre ko in ter ne ta.

Is tov re me no sa pos tav lja njem IT in‑fras truk tu re, ot počela je i im ple men ta ci‑ja ERP re še nja, i to fa zno – prvo fi nan si je i računo vod stvo, za tim pro da ja, na bav ka i ma ga cin, po tom pro i zvo dnja, po ve zi va‑nje sa pro da jom, pla no vi ma, na bav kom i o bračunom za ra da.

E fek ti i re zul ta tiKroz pro ces im ple men ta ci je iden ti fi ko‑va na su po ten ci jal na po bolj ša nja pro‑ce sa, zbog mo gućnos ti ERP sis te ma da lo gis tičku po dršku mak si mal no auto ma‑ti zu je, što je u o kvi ru pro jek ta i učinje no. Na pri mer, ka da ko mer ci ja lis ta (re fe rent pro da je) za pi še po rudž bi nu od kup ca, ma ga ci oner auto mat ski na svom dek sto‑pu ima ažu ri ra nu lis tu ro be ko ju tre ba da pri pre mi za po je di ne pro dav ce (što ra ni je ni je bio slučaj).

Ta kođe, ko mer ci ja lis ti pla no ve uno se u ERP, a iz njih se auto mat ski kre ira ju me‑sečne po rudž bi ne, iz ko jih se mo gu pra ti ti pla ni ra ne ko ličine, ka kva je bi la trži šna po tra žnja, ko li ko je ro be is po ručeno itd. Ta kođe, os tva re na je bo lja ko or di na ci ja pro i zvo dnje na o sno vu une tih pla no va pro da je, kao i auto ma ti za ci ja po rudž bi na za na bav ku na o sno vu kre ira nih na lo ga pro i zvo dnje, uz mo gućnost pot pu nog pra‑ćenja svih pro i zvo da od do bav ljača, pre ko pro i zvo dnje i pre no sa, do kraj njeg kup ca.

Nedeljko Kuduz �

K L J U Č N E P R E D N O S T I

• Bez in ves ti ci ja – plaćanje po u tro šku

Oda bi rom CO MINg Clo ud plat for‑me sa clo ud li cen ci ra njem ko ri‑snik mo že da ot počne pro je kat bez in ves ti ci onih tro ško va i da me‑sečno plaća ono li ko re sur sa ko li ko re al no ko ris ti, tj. plaća ono li ko ko li ko po tro ši.

• IT in fras truk tu ra – Clo ud te hno lo gi ja

Oda bi rom CO MINg Clo ud plat for‑me omo gućena je im ple men ta ci ja kom ple tne IT in fras truk tu re u ro ku od dva da na, što je stvo ri lo pre du slo ve za u brzan ra zvoj os ta‑lih IT ser vi sa.

• ERP – Mi cro soft Dyna mics NAV

Stan dar di zo va ni pro ce si i do bra prak sa svet skog ERP re še nja omo‑gućili su efi ka sne po slov ne pro ce‑se i uvid u sve pro me ne u tre nut ku nas tan ka.

• Po u zdan in for ma ci oni sis tem In for ma ci oni sis tem i zgrađen po‑

moću na bro ja nih te hno lo gi ja omo‑gućava ve oma sta bil nu i po u zda nu po dršku po slo va nju kom pa ni je.

33

Oli ve ra Vuj no vićdi rek torka ICT sek to ra u NIS‑u

I zgra dnja i o drža va nje in for ma‑ci onih sis te ma u ve li kim kom‑pa ni ja ma za da tak je ko ji za hte va stra te ški pris tup i da le ko se žno pla ni ra nje. Una pređujući pos to‑

jeće sis te me, u NIS‑u su za ključili da mo ra ju da po tra že re še nja van do sa da ko rišćenih o kvi ra. Od go vor su na šli u pri me ni pri va tnog clo ud‑a, a o de ta lji ma tog pro jek ta ra zgo va ra li smo sa Oli ve‑rom Vuj no vić, di rek tor kom ICT sek to ra u NIS‑u.

Koji su izazovi sa kojima ste se su‑sreli kada ste došli na mesto direk‑torke IT sektora u NIS‑u, pre oko četiri godine?NIS je nas tao spa ja njem vi še kom pa ni ja, te je bi lo očeki va no da su kom ple tna IT in fras truk tu ra i IT or ga ni za ci ja os ta le izo lo va ne u po je di nim or ga ni za ci onim se gmen ti ma. Tre ba lo je kre nu ti od sa‑mog počet ka, sa kre ira njem je din stve ne IT plat for me za o bje di nje ni NIS, od in‑fras truk tu re, pre ko ar hi tek tu re po da ta‑ka, pa do a pli ka tiv ne po drške, a sve to mo ra lo je da bu de pro praćeno kre ira njem je din stve ne IT or ga ni za ci je.

Put ka agil nos tivo di kroz „o blak“

I zgra dnja i o drža va nje in for ma ci onih sis te ma u ve li kim kom pa ni ja ma za da-tak je ko ji za hte va stra te ški pris tup i da le ko se žno pla ni ra nje. Una pređujući pos to jeće sis te me, u NIS-u su za ključili da mo ra ju da po tra že re še nja van

do sa da ko rišćenih o kvi ra. Od go vor su na šli u pri me ni pri va tnog clo ud-a, a o de ta lji ma tog pro jek ta ra zgo va ra li smo sa Oli ve rom Vuj no vić, di rek tor kom

ICT sek to ra u NIS-u.

34 Business&IT

Intervju

NIS JE ODGOVORNA KOMPANIJA I NAŠ IMPERATIV JE DA OBEZBEDIMO ADEKVATNI NIVO BEZBEDNOSTI BILO DA SU U PITANJU INFORMACIJE O NAŠEM POSLOVANJU, NAŠIM PARTNERIMA, NAŠIM ZAPOSLENIMA ILI ENERGETSKIM BOGASTVIMA NAŠE ZEMLJE

Ti mo vi u o kvi ru IT ode lje nja ra di li su izo lo va no, uz mi ni mal nu međuso bnu ra zme nu in for ma ci ja, što je čak do vo di‑lo i do pa ra lel nog in ves ti ra nja u ra zličite te hno lo gi je, ko je bi bi le re dun dan tne.

U kojim smerovima se kretala po‑traga za strategijom koja će rešiti navedene probleme? Šta je bilo presudno da se odlučite upravo za strategiju koju ste usvojili?O snov ne ula zne kom po nen te za ra zvoj IT stra te gi je NIS‑a bi le su stra te gi ja po slo va nja kom pa ni je, tren do vi ra zvo ja in for ma ci onih te hno lo gi ja u sve tu, kao i mo gućnost po drške pro ve re nim IT te‑hno lo gi ja ma u re gi onu. Ka rak te ris tično je bi lo da smo počeli sa ve oma nis kog ni voa ste pe na auto ma ti za ci je po slov nih pro ce sa, ali sa izu ze tno ve li kim bro jem za hte va ko ji su mo ra li da bu du im ple‑men ti ra ni u krat kom vre men skom in‑ter va lu. Ka ko bi smo od go vo ri li na ta kve za hte ve, po šli smo pu tem kon so li da ci je IT o kru že nja, si mul ta no na svim ni vo‑ima IT ar hi tek tu re.

Šta obuhvata proces konsolidacije i unapređenja IT infrastrukture koji ste pokrenuli? Koja moderna reše‑nja ste primenili?Mo ra li smo da počne mo od o snov nih stva ri, kao što je računar ska mre ža. Iz da na šnje per spek ti ve mo žda zvuči ne‑ve ro va tno, ali prvi je din stve ni do men u NIS‑u im ple men ti ran je tek 2010. go di ne, ka da smo za počeli IT tran sfor ma ci ju.

Ta ko smo obe zbe di li o snov ni pre du slov ko ji nam je omo gućio da is pi tu je mo da lje mo gućnos ti za kon so li da ci ju i op ti mi‑za ci ju ra da. Sa mo to kom te prve go di ne uga si li smo i ar hi vi ra li po dat ke iz pre ko 4.000 IT a pli ka ci ja, a za tim smo kon so li‑do va li da ta‑cen tre i obe zbe di li vi sok ni vo re dun dan tnos ti i dos tu pnos ti IT in fras‑truk tu re.

Iako smo ta da pre šli na ve oma mo‑der no IT in fras truk tur no re še nje, nje go‑va o gra ničenja počeli smo da osećamo vrlo brzo. U zrok to me bio je ve li ki broj no vih pro je ka ta ko je smo po kre nu li, pa smo u brzo shva ti li da in ves ti ci ja u tra di‑ci onal nu in fras truk tu ru na dma šu je pro‑ce nje ne i zno se, a vre me nje ne im ple men‑ta ci je počelo je da koči ra zvoj bi zni sa. Ta ko smo 2012. go di ne do ne li o dlu ku da im ple men ti ra mo pri va te clo ud re še nje, ko je je za ži ve lo is te go di ne. Prva pra va vir tu eli za ci ja ra dnih sta ni ca je tre nu tno u pi lot‑im ple men ta ci ji, a us ko ro ćemo zna ti da li ćemo u svo ji ti ta kvo te hničko re še nje kao stan dar dno.

Koji su planirani efekti tog proce‑sa i u kojem vremenskom okviru ih očekujete? Za koji od efekata se očekuje najveći pozitivan uticaj na poslovne procese?Mi smo do ovog tre nut ka uve li ko re ali zo‑va li pro jek to va ne do bi ti od pro ce sa tran‑sfor ma ci je i kon so li da ci je IT o kru že nja,

Kako je takva situacija uticala na svakodnevne operacije kompanije, a kako na funkcionisanje IT ode‑ljenja? Šta je identifikovano kao glavni problem?Uop šte no, glav ni pro blem bio je ne pos to ja‑nje je din stve nog se ta in for ma ci ja ko jim bi se me na džment vo dio pri li kom do no še nja o dlu ka, ka ko stra te ških ta ko i ope ra tiv‑nih. Po da ci su kre ira ni u ra zličitim or ga‑ni za ci onim de lo vi ma i ne za vi sno čuva ni i ko rišćeni, pa je in te gra ci ja pro ce sa kroz ra zličite po slov ne blo ko ve sto ga bi la ote ža‑na. Bi lo je ve oma kom pli ko va no pri ka za ti ce lo ku pnu sli ku po slo va nja, a čes to smo se su sre ta li i sa ne us klađenim po da ci ma iz ra zličitih sis te ma.

IT ode lje nje je ta da bi lo struk tu ira no pre ma ko rišćenim te hno lo gi ja ma. S ob zi‑rom na kom plek snost har mo ni za ci je po‑da ta ka iz ra zličitih sis te ma, ve li ki na po ri ula ga ni su u pri la gođava nje ra zličitih re še nja, ka ko bi se do bi le po tre bne in for‑ma ci je. Sto ga je fo kus IT stručnja ka bio pre sve ga na te hno lo gi ji, a zna tno ma nje na nje noj ve zi sa po slov nim pro ce si ma.

35

dok je uvođenje sa mog pri va te clo ud re še‑nja do ne lo po zi ti van efe kat već u prvih 12 me se ci. To je neuobičaje no brz pe ri od, ali to me je do pri ne la činje ni ca da smo u ovom pe ri odu im ple men ti ra li ve li ki broj no vih pro je ka ta ko ji su za hte va li do da tne har dver ske re sur se. Da bu dem sa svim is kre na, da ni smo vir tu eli zo va li in fras‑truk tu ru, ne bi smo ni mo gli da is po‑ručimo tra že nu ko ličinu no vih re še nja. Za hte vi za in fras truk tu rom su to li ko na ra sli da bi pro ši ri va njem har dver ske plat for me na tra di ci ona lan način brzo dos ti gli o gra ničenja sa mih da ta‑cen ta ra.

Va žno je na gla si ti i re ali zo va ne ko‑ris ti po pi ta nju brzi ne is po ru ke no vih re še nja, što je ključno za po dršku ra zvo ju bi zni sa. IT u NIS‑u na go di šnjem ni vou is po ruči bli zu sto pro je ka ta sre dnjeg i vi šeg ni voa kom plek snos ti, pa je pri ti‑sak u smi slu brze ras po lo ži vost no vih har dver skih re sur sa ve li ki. Vi sok ste pen

stan dar di za ci je na a pli ka tiv nom i upo‑tre ba vir tu eli za ci je na in fras truk tur nom ni vou omo gućili su nam brzo kre ira nje ade kva tnog IT o kru že nja u no vo o tvo‑re nim kom pa ni ja ma NIS‑a u zem lji i inos tran stvu.

Pos ti gli smo i za vi dan ni vo dos‑tu pnos ti kri tičnih a pli ka ci ja, a po što in ter no ra di mo ras po ređiva nje in fras‑truk tur nih re sur sa, u mo gućnos ti smo da u brza mo po slov ne pro ce se pre ras po‑de lom har dver skih re sur sa u o dređenim vre men skim in ter va li ma.

Kako je upotreba virtuelizacije resursa doprinela kvalitetu isporu‑čenih projekata?La ko je uočiti da je vir tu eli za ci ja u brza la vre me is po ru ke no vih pro jek ta. Ta kođe, sma nji la je uku pne in ves ti ci je u har dver na ni vou ce lo ku pnog pro jek tnog por tfo‑li ja. Me ni lično je po se bno dra go što smo

ko ris teći pre dnos ti vir tu eli za ci je kre ira li o kru že nje ko je nam dras tično po većava flek si bil nost po pi ta nju is pi ti va nja ino‑va tiv nih IT re še nja. Ra ni je je bi lo ne op‑ho dno ulo ži ti no vac u do da tni har dver, a de li mično i u li cen ce, ka ko bi smo uop šte mo gli da is pi tu je mo no va re še nja. Sa da to ni je slučaj, po što uvek mo že mo da o dvo ji mo re sur se na o dređeno vre me dok is pi tu je mo ne ku ino va ci ju, a in ves ti‑ci je nas ta ju tek ka da se uve ri mo da je to re še nje do bro za nas. To nam po ma že da bu de mo izu ze tno ino va tiv ni i po red to ga što ra di mo u tra di ci onal noj in dus tri ji, pa ni je slučaj nost to što NIS ima li der sku ulo gu u re gi onu po pi ta nju uvođenja ino‑va tiv nih IT re še nja.

Koja je pozicija private cloud i public cloud platformi u novom okruženju? Da li sada, sa određene distance, smatrate da je njihova upotreba pravo rešenje?Većina kri tičnih IT ser vi sa ko je pru ža mo svim kom pa ni ja ma u vla sni štvu NIS‑a im ple men ti ra na je u pri va te clo ud o kru‑že nju. Uvođenje pri va te clo ud‑a omo‑gućilo nam je ra pi dno po većanje ni voa auto ma ti za ci je pro ce sa, kao i brzu is po‑ru ku re še nja pri li kom ek span zi je NIS‑a u re gi onu. Sa ove dis tan ce, ne sa mo da ve ru je mo da su ta re še nja bi la pra va već za pra vo i nu žna.

U ovom tre nut ku NIS ak tiv no is pi tu je mo gućnos ti da ljeg uvođenja pu blic clo ud re še nja, s po se bnim ak cen tom na be zbe‑dnos ti po da ta ka. NIS je od go vor na kom‑pa ni ja i naš im pe ra tiv je da obe zbe di mo ade kva tan ni vo be zbe dnos ti, bi lo da su u pi ta nju in for ma ci je o na šem po slo va nju, na šim par tne ri ma, na šim za po sle ni ma ili ener get skim bo gat stvi ma na še zem lje. Do sa da smo ste kli i zve sna is kus tva na pro jek ti ma ma njeg obi ma, ali je činje ni ca da još ni smo kru pnim ko ra ci ma za ko‑račili pu tem pu blic clo ud re še nja.

Je dan od ra zlo ga ve ro va tno je i ne‑do volj na po nu da kon kre tnih re še nja na trži štu, us klađena sa lo kal nom za kon‑skom re gu la ti vom i pri la gođena po slov‑nom o kru že nju Srbi je. Pom no pra ti mo ra zvoj ta kve po nu de na trži štu i sprem ni smo da, kao i vi še pu ta do sa da, bu de mo li der u pri hva ta nju ta kvih re še nja. Pu blic clo ud os ta je u fo ku su na ših stra te ških ra zmi šlja nja o da ljim ko ra ci ma, a ja vo‑lim da se na ša lim i ka žem da za nas ni je pi ta nje da li ćemo kre nu ti tim pu tem, već je sa mo pi ta nje ka da.

PUBLIC CLOUD OSTAJE U FOKUSU NAŠIH STRATEŠKIH RAZMIŠLJANJA O DALJIM KORACIMA, A JA VOLIM DA SE NAŠALIM I KAžEM DA ZA NAS NIJE PITANJE DA LI ćEMO KRENUTI TIM PUTEM, VEć JE PITANJA KADA

36 Business&IT

Intervju

Secure, elegant and powerful.

• Featuring Wyse ThinOS - the ultra-secure, high performance operating system

• Immune from viruses and malware, it o�ers exceptional security and delivers an excellent virtual desktop experience

• Ease of use and management, integrating a powerful dual core thin client and a stylish 21.5” display

Introducing theWyse 5000 series all-in-one thin client.

Ključna kom po nen ta sva ke mo der ne po slov ne a pli ka ci je jes te sis tem za u prav lja nje ba za ma po da ta ka – da nas sko ro is ključivo re la ci onim

ba za ma po da ta ka. Ovi sis te mi ra zvi‑je ni su za efi ka sno u prav lja nje po slov‑nim tran sak ci ja ma (tzv. OLTP). Ta ko je već po sle dnjih če tvrt ve ka, ot kad su re la ci one ba ze po da ta ka za sno va ne na Codd‑ovom kon cep tu „počis ti le“ sa trži‑šta sve sta re kon ku ren te.

Sa ovim pro i zvo di ma de si lo se ne što slično kao i sa mno gim pret ho dnim: kon‑ku ren ci ja je do ve la do spa ja nja ili nes ta‑ja nja mno gih i sa da su na trži štu os ta la sa mo četi ri ve li ka kon ku ren ta – IBM, Mi cro soft, Ora cle i SAP. Ra di se o vrlo slo‑že nim pro i zvo di ma i pre pre ke za ula zak no vih pro i zvođača su vi so ke, ta ko da se kon ku ren ci ja vrlo ret ko o dlučuje da nas‑tu pi u ovom tra di ci onal nom se gmen tu.

Ino va ci je, kao po sle di ca ra zvo ja web te hno lo gi ja, najčešće su u tzv. NoSQL

se gmen tu: ba ze po da ta ka za u prav lja nje do ku men ti ma, ba ze nes truk tu ri ra nih po da ta ka („no sche ma“), ba ze za sno va ne na gra fo vi ma i sl. Ta kođe, u pi ta nju su la ko pro ši ri vi sis te mi, ot por ni na ot ka‑zi va nje, za ma siv nu pa ra lel nu o bra du po da ta ka, za sno va ni na go o gle Map/Re‑du ce kon cep tu (na pri mer: Ha do op).

Po red po u zda nog skla di šte nja po‑da ta ka, što je o snov na fun kci ja ba za po da ta ka, na ve de ni sis te mi sve vi še mo ra ju da za do vo lje po tre be ko ri sni ka

Plat for ma za u prav lja nje u re al nom vre menu

Po kre tači mo der nih re še nja os ta li su is ti kao i pre, s tim što je bor ba pos ta la još žešća: slo bo dno trži šte ko je je glo ba li zo va no i kon ku ren ci ja ko ja je pos ta la još ne mi lo srdni ja. Što se me na dže ra tiče, re zul tat je oči gle dan: ima mes ta sa mo za brze ili mrtve. Vi še

ne go ikad, po tre bna nam je brzi na – u svim se gmen ti ma po slo va nja.

SAP HANA

38 Business&IT

Tehnologije

re še nja ko ja mi re sva tri opi sa na sve ta: OLTP, OLAP, NoSQL (po lus truk tu ri ra ni/nes truk tu ri ra ni sa drža ji).

Po ja vu re še nja no ve ge ne ra ci je omo‑gućili su te hno lo ški pro do ri os tva re ni u po sle dnjih de se tak go di na: moćni pro‑ce so ri sa vi še je zga ra (10 i vi še) i ve li kim ka pa ci te tom keš‑me mo ri je – efi ka sna pa ra lel na o bra da po da ta ka; je fti ne me‑mo ri je ve li kog ka pa ci te ta (1 TB i vi še po ser ve ru) – ba ze po da ta ka u me mo ri ji; brze in ter ko nek ci je 10 gb/s et her net, in fi ni band – li ne aran rast ka pa ci te ta do da va njem no vih ser ve ra; fleš‑me mo‑ri je sa vre me nom pris tu pa od ne ko li ko de se ti na mi kro se kun di (umes to mi li se‑kun di kod dis ko va) – obe zbeđenje per‑zis ten tnos ti po da ta ka uz izu ze tno nis ko ka šnje nje.

S dru ge stra ne, po slov ni po kre tači os ta li su is ti kao i pre, s tim što je bor ba pos ta la još žešća: slo bo dno trži šte ko je je glo ba li zo va no i kon ku ren ci ja ko ja je pos ta la još ne mi lo srdni ja. Što se me na‑dže ra, tiče re zul tat je oči gle dan: ima mes ta sa mo za brze ili mrtve. Vi še ne go

ikad, po tre bna nam je brzi na – u svim se‑gmen ti ma po slo va nja.

Tre nu tna re ak cijaŠto se me to da u prav lja nja tiče, ne ne‑dos ta ju ni te ori ja ni prak sa. Efi ka san kon cept u prav lja nja (ne sa mo kva li te‑tom) pre dlo žen je se dam de se tih go di na od stra ne De min ga i u Ja pa nu je dao spek ta ku lar ne re zul ta te. Po znat je (da po je dnos ta vi mo) kao De min gov krug: Plan‑Do‑Check‑Act (PDCA). Da kle, pla ni‑raj‑ura di‑pro ve ri‑pro me ni/pri la go di i ta‑ko u bes kraj. Sa mo što se pod na ve de nim trži šnim pri tis ci ma ci klu si skraćuju, da ne ka že mo da se rin gi špil brže o kreće.

De min gov krug je za pra vo sli ko vit pri kaz ono ga što zna mo iz te ori je u prav‑lja nja: ne ma u prav lja nja bez pov ra tne spre ge. A pov ra tne spre ge ne ma bez in for ma ci je! U sav re me nom pre du zeću po tre bno je obe zbe di ti sta bil nu pov ra tnu spre gu na svim no vo ima u prav lja nja – od po je di načnih ak tiv nos ti, pre ko ključnih po slov nih pro ce sa, da ni voa stra te škog u prav lja nja. Da nas efi ka sno u prav lja nje znači sa mo je dno: po slo va nje u re al‑nom vre me nu, tj. go to vo tre nu tnu re ak‑ci ju na pro me ne u po slov nom sis te mu i – još va žni je – u o kru že nju. Me na džer mo ra bi ti bar ma lo pa ra no ik, jer si gur no je da ga „pro ga nja ju“. S dru ge stra ne, mo ra bi ti i bar ma lo „te chie“ – u zglo bljen u svet mo der nih in te rak tiv nih te hno lo gi ja.

Za to smo oda bra li ne ko li ko pri me ra sa ra zličitih ni voa u prav lja nja u pre du‑zećima ko ji su ve oma za htev ni u te‑hničkom smi slu (uko li ko se že li obe zbe‑di ti efi ka snost / brzi na re ak ci je).

Pra vo re šenjeKao od go vor na na ve de ne iza zo ve i za hva lju jući no voj te hno lo škoj o sno vi (pro ce so ri, me mo ri ja i dr.), po ja vio se sis tem za u prav lja nje ba za ma po da ta ka SAP HA NA. HA NA u se bi o bje di nju je mno ga od na ve de nih re še nja: u prav lja nje tran sak ci ja ma, ana li tičku/sta tis tičku o bra du, ana li zu tek stu al nih (nes truk‑tu ri ra nih) po da ta ka, pro ši ri vost ka web re še nji ma (Ha do op). Pri to me, ne ra di se sa mo o uvođenju u upo tre bu no vih fun kci ja već i o dra ma tičnom po većanju brzi ne o bra de po da ta ka – vi še de se ti na ili čak vi še hi lja da pu ta. Brzi pro ce so ri, pa ra lel na o bra da po da ta ka i ba ze sme šte‑ne u ope ra tiv noj me mo ri ji ser ve ra da nas i zgle da ju kao ul ti ma tiv no re še nje i plat‑for ma za no vi vid u prav lja nja preduze‑

u po gle du sta tis tičke/ana li tičke o bra de. Ovo je do ve lo do ra zvo ja još je dne gra ne pro i zvo da, na me nje nih u prav lja nju tzv. skla di šti ma po da ta ka po go dnim za ana li tičku o bra du (OLAP, vi še di men zi‑onal ni sis te mi). Ova re še nja su značaj no di ver gi ra la od prvo bi tne o sno ve, ko ja je bi la re la ci ona, te kon cep tu al no i te hno lo‑ški pred stav lja ju svet za se be.

Re še nja no ve ge ne ra cijeNa prvi po gled, čini se da se ra di o pot‑pu no ra zličitim sve to vi ma, ko ji se ne mo gu po mi ri ti, ta ko da će pre du zeća ko‑ja uvo de u upo tre bu no ve, mo der ne a pli‑ka ci je mo ra ti da „pro gu ta ju“ činje ni cu da IT in fras truk tu ra pos ta je sve kom pli ko‑va ni ja, sku plja i te ža za o drža va nje. Ovaj ne ga ti van trend uočen je dos ta dav no, ali bi lo je ne op ho dno da se ste knu te hno‑lo šku u slo vi da bi se na trži štu po ja vi la

39

ćem: po slo va nje u re al nom vre me nu.HA NA ja sa mo prvi od pro i zvo da ko ji

su stvo re ni ili re di zaj ni ra ni da ko ris‑te no ve te hno lo ške mo gućnos ti. Slične pro i zvo de o bja vi li su IBM (DB2 Blue), Mi cro soft (SQL Ser ver 2014) i Ora cle (12c in‑me mory op ci ja). Bez ob zi ra na o zbilj‑ne ra zli ke u pris tu pu i ar hi tek tu ri re še‑nja, o sno va je za je dnička: ba za po da ta ka us kla di šte na (per ma nen tno) u me mo ri ji ser ve ra i ma siv na pa ra lel na o bra da, sa svim po sle di ca ma ko je iz to ga pro is tiču.

Kao no va plat for ma, HA NA obećava po mi re nje na oko su prot stav lje nih sve to‑va tran sak ci one, ana li tičke i nes truk tu‑ri ra ne o bra de po da ta ka i prvi put, za hva‑lju jući na pret ku te hno lo gi je, mo gućnost u prav lja nja po slo va njem u re al nom vre me nu. Si gur ni smo da će i na ša pre‑du zeća uočiti pre dnos ti ko je do no si ova plat for ma. Ta kođe, očeku je mo da kon‑ku ren ci ja neće se de ti skršte nih ru ku, što će uti ca ti da na ve de ni pro i zvo di pos ta nu još pris tu pačni ji, a da pa ra di gma u prav‑lja nja u re al nom vre me nu bu de sve pri‑su tna i sa svim uobičaje na, bez ob zi ra na slo žen i mu ko trpan put ko ji je vo dio do nje nog os tva re nja. Mi ro slav Kržić �

I zra da bi znis pla na u iole slo že nom sav re me nom pre du zeću tra je bar ne‑ko li ko me se ci, po dra zu me va i zra du bar ne ko li ko ver zi ja pla na, o gro man ana li tički apa rat i na kra ju da je va‑žan, ali re ali tiv no skro man re zul tat. U svo je ni plan mo ra se adap ti ra ti na pro me ne u o kru že nju već sle dećeg me se ca. Da kle, da bi uop šte slu žio svrsi, plan će to kom i zvrše nja čes to mo ra ti da se oce nju je/pri la gođava (me sečno). Ope ra tiv ni pla no vi i češće (ne delj no).

Po no vo po kre nu ti slo žen pro ces pla ni ra nja sva kog me se ca je prak‑tično ne mo guće bez te hno lo ške po drške i ade kva tnih a pli ka ci ja, ko je omo gućava ju da se plan (za pra vo si mu la ci ja fi nan sij skog re zul ta ta) po po tre bi pri la go di pro me na ma u o kru že nju i po kre ne u bi lo kom tre‑nut ku (da nas bar je dnom me sečno, a su tra naj ve ro va tni je po sle bi lo ko je značaj ne pro me ne u pre du zeću ili na trži štu; na pri mer: značaj na pro me na kur sa do maće va lu te).

Je dan pri mer iz sve ta ma lo pro da je, iz mo dne in dus tri‑je. Rus ki brend Mo dis je dna je od prvih i na jus pe šni jih rus kih fir mi u sve tu mo de za ši rok krug po tro šača, po ra zum nim ce na ma. Ta kvih bren do va na Za pa du ima mno go (da ih ne na bra ja mo), ali Mo dis je je dan od ret kih do maćih rus kih bren do va. Mo dis ras po la že sa vi še od 130 pro daj nih o bje ka ta (pro sečno vi še od 1.300 m2 pro daj nog pros to ra) i asor ti ma nom od 300.000 ar ti ka la (tzv. SKU).

Sva ka no va se zo na znači uvođenje no vih sto ti nak hi‑lja da (!) ar ti ka la. U pro daj noj mre ži tre nu tno se, i zlo že no u pro da ji, na la zi vi še od 4.000.000 je di ni ca. Skla di šte po da ta ka ko je slu ži za i zve šta va nje i pla ni ra nje i sa drži is‑to ri ju pro da je u po sle dnjih 7 go di na ka pa ci te ta ta je pre ko 3 TB (POS tran sak ci je i sl.). Na bav ka ro be za je dnu se zo nu ko šta 100‑200 mi li ona ev ra! Loš plan ili ne pra vov re me no i zvrše nje pla na znači sa mo je dno: o gro man gu bi tak, ako ne i ban krot.

Tra di ci onal na re še nja za pla ni ra nje omo gućava ju da se, uz pri ličnu mu ku, i zra di je dna ver zi ja pla na (za vi še ne ma vre me na), što one mo gućava ili zna tno ote ža va bi lo ka kvu op ti mi za ci ju i ko načan i zbor naj po volj ni je al ter na‑ti ve. Dru gim rečima, im ple men ta ci ja re še nja za pla ni ra nje na bav ke asor ti ma na na no voj plat for mi, ko ja omo gućava in te rak tiv no pla ni ra nje, i zra du vi še va ri jan ti pla na i i zbor naj po volj ni je va ri jan te, pi ta nje je op stan ka na trži štu.

Ti pično, za ovu na me nu ko ris te se ERP sis te mi (na pri mer: SAP, Ora cle, Mi crosoft Dyna mics NAV) i pre vi še de ce ni ja ra zvi jen de ter mi nis tički al go ri‑tam MRP (u prav lja nje ma te ri jal nim po tre ba ma). MRP al go ri tam se najčešće i zvrša va u tzv. pa ke‑tnom re ži mu o bra de – čitaj: noću, bar ne ko li ko sa ti, kad je u pi ta nju kom plek sna pro i zvo dnja/na bav ka. De ce ni ja ma je to bi lo do volj no. Da nas – ni ka ko. Sva ka no va po rudž bi na za hte va da se pre is pi ta te kući plan pro i zvo dnje/na bav ke, tj. tre‑nu tnu re ak ci ju na za hte ve ku pa ca. Te ško da će se ku pac za do vo lji ti o bja šnje njem: Sačekaj te da pro‑ve ri mo, ima mo pri ori te tne na rudž bi ne i sl. Ima to li ko dru gih i zvo ra iz ko jih on mo že da za do vo lji svo je po tre be.

Je di na pri hva tlji va al ter na ti va: in te rak tiv no i zvrše nje MRP i ko rek ci ja pla na/na lo ga za pro i‑zvo dnju. In te rak tiv no za ko ri sni ka znači sa mo je dno: od go vor sis te ma/a pli ka ci je na za htev ko‑ri sni ka mo ra stići za ma nje od 10 se kun di. U pro‑tiv nom, ko ri sni ko va pa žnja u sme ra va se na ne što dru go, pro duk tiv nost pa da i na kra ju se gu bi in te‑res za da lji tok di ja lo ga. Pre ve de no na te hno lo ški je zik, to za hte va u brza nje MRP al go ri tma hi lja du i vi še pu ta.

SI MU LA CI JA FI NAN SIJ SKOG RE ZUL TATA

PLA NI RA NJE ASOR TI MA NA PRO I ZVODA U PRAV LJA NJE LAN CEM SNAB DE VANJA

ANA LI TIČKA/STA TIS TIČKA O BRA DA PO DA TAKA

Ana li tička i sta tis tička o bra da jes te o sno va za u prav lja nje i pla ni ra nje. Sav re me‑no ana li tičko re še nje mo že bi ti sa mo je dno: ono ko je omo gućava tačne ana li ze u bi lo kom tre nu ku, sa bi lo ko je lo ka ci je i bi lo kog uređaja. Pri to me, ra di se o vo lu me nu skla di šta po da ta ka ko ji se me ri te ra baj ti ma i mi li jar da ma stav ki, ko je su sli ka po slov nih tran sak ci ja za vi še pret ho dnih go di na u pre du zeću, ali i u o kru že nju (kod kon ku ren ci je).

40 Business&IT

Tehnologije

U o kvi ru vSphe re 5.5U1 plat for me, o bjav lje ne u mar tu ove go di ne, VMware je pred sta vio Vir tu al SAN (VSAN)

te hno lo gi ju, ko ja eli mi ni še po tre bu za ko rišćenjem za je dničkog sto ridž‑sis‑te ma u o kvi ru vSphe re klas te ra.

VSAN omo gućava kre‑ira nje de lje nog pros to ra za skla di šte nje po da ta ka od lo kal nih hard‑dis ko va i fleš‑uređaja, sme šte nih u ser ve ri ma ko ji for mi ra‑ju klas ter, čime se od mi ni mal no tri ser ve ra prak tično kre ira vir tu el‑ni sto ridž‑sis tem, ko me ser ver ski HDD re sur si obe zbeđuju ka pa ci tet, ser ver‑ski fleš‑ re sur si per for man se, dok se u prav ljački sloj na la zi u sa moj vSphe re plat for mi. Re zul tat je dis tri bu ira na, vi‑so ko per for man tna in fras truk tu ra, ko ja je je dnos tav no pro ši ri va i u sta nju da se auto mat ski opo ra vi u slučaju har dver‑skog ot ka zi va nja dis ko va ili ser ve ra.

Za ra zli ku od tra di ci onal ne ar hi tek‑tu re VMware klas te ra, u ko joj cen tral‑no mes to za uzi ma de lje ni sto ridž‑sis‑tem, VSAN do vo di vir tu el nu ma ši nu u sre di šte pa žnje pri li kom u prav lja nja sto ridž‑re sur si ma. VM se sme šta ju na VSAN po moću sto ridž‑po li sa, ko je de‑fi ni šu per for man se i ot por nost dis ko va vir tu el ne ma ši ne na ot ka zi va nje har‑dver skih kom po nen ti. Ko rišćenje po li sa na ni vou vir tu el nih ma ši na olak ša va

Klas ter bez de­lje­nog­sto­ridžaVSAN u sre di šte pa žnje u prav lja nja sto ridž-re sur si ma stav lja vir tu el nu ma ši nu i nje ne po tre be za skla di šnim pros to rom

de fi ni sa nje pri ori te ta pris tu pa i uop šte u prav lja nje dis kov nim re sur si ma, dok se do de lje ne po li se mo gu je dnos tav no i zme ni ti u to ku ra da VM, uko li ko se za tim ja vi po tre ba.

EVO:RA IL uređajNa po sle dnjoj VMworld kon fe ren ci ji u San Fran cis ku VMware je pred sta vio EVO:RA IL, in te gri sa no har dver sko i so ftver sko re še nje, za sno va no na VSAN te hno lo gi ji, ko je se is po ručuje u sa ra dnji sa iza bra nim ser ver skim par tne ri ma. EVO:RA IL ap pli an ce čine četi ri ser ve ra, sme šte na u za je dničku ša si ju vi si ne 2U, čiji se re sur si ko ris te za kre ira nje VSAN da tas to re‑a i vSphe re klas te ra. Re še nje ka rak te ri še po se ban u prav ljački alat, ko ji omo gućava je dnos tav nu ini ci jal‑

nu kon fi gu ra ci ju klas te ra i auto mat sko ot kri va nje i do da va nje no vih EVO:RA IL ap pli an ce‑a u klas ter.

VSAN pred stav lja značajan ko rak na pred ka os tva re nju vi zi je kom pa ni‑je VMware o so ftver ski de fi ni sa nom da ta‑cen tru, ko ja po dra zu me va cen‑tra li zo va no u prav lja nje i vir tu eli za ci ju svih re sur sa IT in fras truk tu re. Uz to, par tner stvi ma sa pro i zvođačima ser ve‑ra i pred stav lja njem EVO:RA IL uređaja, VMware pos ta je va žan uče snik na trži‑štu tzv. hi per kon ver gen tnih in fras truk‑tur nih re še nja, ko ja su pos ta la ak tu el na u po sle dnjih ne ko li ko go di na, kom bi nu‑jući tra di ci onal no ra zdvo je ne har dver ske re sur se u za je dničku plat for mu, u čijem cen tru je hi per vi zor i so ftver ski ala ti za in te gri sa no u prav lja nje. Nebojša Ilić �

Tehnologije

41

U pri log tvrdnji iz po dna slo‑va go vo ri i činje ni ca da je vi še od po lo vi ne svet skih or ga ni za ci ja svo ju po slov nu in fras truk tu ru za sno va lo

na VMware re še nji ma. To potvrđuju i re no mi ra na i zda nja

In for ma ti on Week Vir tu ali za ti on Re port i Op sview Sur vey. Pret pos tav ka je da će u eri clo ud com pu ting‑a so ftver ski de fi ni san da ta‑cen tar (SDDC) ura di ti za VMware ono što su Win dows i per so nal‑ni računa ri ura di li za Mi cro soft u eri cli‑ent‑ser ver com pu ting‑a.CEO VMware‑a Pat gel sin ger, u svom keyno te pre da va‑nju na kon fe ren ci ji In te rop 2014 u Las

Ve ga su pred sta vio je, uz mno štvo de ta lja i sve dočan sta va ko ri sni ka, če tvo ro fa znu stra te gi ju za i zgra dnju so ftver ski de fi‑ni sa nog da ta‑cen tra. Stra te gi ja sa drži sve obu hva tne pro i zvo de za vir tu eli za ci ju ser ve ra ko ji ap stra hu ju računar ske re‑sur se i stva ra ju mo gućnost re kon fi gu ra‑ci je i pre ras po de le uz po de si ve ko man de, ka ko bi bi le za do vo lje ne po tre be spe ci‑fičnih a pli ka ci ja.

1. Vir tu eli za ci ja ser ve raPrvi ko rak ka so ftver ski de fi ni sa nom da ta‑cen tru sva ka ko je vir tu eli za ci ja ser‑ve ra. VMware ula že na po re u po većanje ska la bil nos ti, per for man si i a pli ka tiv ne

kom pa ti bil nos ti, sa ci ljem pri la gođava‑nja pro i zvo da svim po slov nim iza zo vi‑ma: od ser vi sa u sva ko dnev noj upo tre bi do a pli ka ci ja za u prav lja nje ma siv nim po da ci ma. O kre nut po tre ba ma svo jih ko‑ri sni ka, VMware o slu šku je ra zlo ge zbog ko jih sis te mi ni su u pot pu nos ti vir tu eli‑zo va ni i ula že na po re da uve ri ko ri sni ke u po u zda nost i mo gućnos ti te hno lo gi je vir tu eli za ci je.

2. So ftver za u prav lja nje in fras truk tu rom

VMware se tre nu tno ba vi po ve zi va‑njem sve ta pri va tnog i jav nog clo ud‑a uz po moć je din stve nog so ftve ra za

Četi ri stu ba so ftver ski de fi ni sa nog da ta‑centra

Ide ja o so ftver ski de fi ni sa nom da ta-cen tru mo že da pos ta vi VMware na po zi ci ju li de ra u pro i zvo dnji i is po ru ci IT a pli ka ci ja i ser vi sa za po slo vanje

VMware SDDC

42 Business&IT

Tehnologije

obe zbeđenje a pli ka ci ja, u prav lja nje op te rećenjem ka pa ci te ta u po slov nom o kru že nju i za u prav lja nje fi nan si ja ma. Na vSphe re‑u i vClo ud‑u kon stan tno se vrše una pređenja, ra di pos ti za nja većeg spek tra u slu ga ras po ređiva nja u jav nom, pri va tnom i hi bri dnom clo ud‑u.

3. NSXStub SDDC‑a ko ji je iza zvao naj veće in te‑re so va nje kod stručnja ka za mre že sva ka‑ko je NSX, mre žni ope ra tiv ni sis tem ko ji ra di sa vi šes tru kim hi per vi zo ri ma u bi lo ka kvom clo ud o kru že nju: vClo ud, Open‑Stack, Clo ud Stack... Mar tin Ka sa do, di rek‑tor ra zvo ja NSX‑a, ka že da je pri nje go voj i zra di ra zmi šljao o mo gućnos ti ma ko‑rišćenja kom bi na ci je mre žne i ser ver ske vir tu eli za ci je, kao slo ja za i zvrše nje ko ji bi pre mos tio ono što se na zi va „con text‑iso‑la ti on di vi de“. On ve ru je da je vir tu el ni sloj ap strak ci je, hi per vi zor na ser ve ri ma ili vir tu el ni in ter fejs na mre ža ma zo na ko ja omo gućava ide al nu kom bi na ci ju uvi‑da u ak tiv nos ti a pli ka ci ja i za hte va za šti te. Sis tem nu di do volj no izo la ci je za međuso‑bnu za šti tu a pli ka ci ja i ope ra tiv nog sis te‑ma. Pos tav lja njem be zbe dno snog sis te ma u vir tu el ni sloj obe zbeđuje se ko rišćenje je din stve nog se ta za šti tnih po li sa, ko je su kon stan tno ak tiv ne kroz ceo SDDC.

4. Sto ra geSto ra ge je po sle dnji stub ili po sle dnji deo ar hi tek tu re SDDC‑a. Sko ra šnji VSAN je u In te rop za je dni ci pro gla šen za sto ridž naj vi še ka te go ri je po mi šlje nju ko ri sni ka. gel sin ger je bio i zne nađen ovom na gra‑dom. Ra zlog za brzo pri hva ta nje VSAN‑a je činje ni ca da pro i zvod u kla nja glav ni ra zlog ne efi ka snos ti i frus tra ci ja u ra du sa sto ridž‑sis te mi ma.

PO TEN CI JAL U TE LE KO MU NI KA CI JAMANSX, ko ji do da je i mo gućnost vir tu eli‑za ci je mre že u VMware por tfo lio, o tva ra mo gućnos ti za čitav set a pli ka ci ja ko je se ko ris te u te le ko mu ni ka ci onoj in dus‑tri ji i dru gim u slu žnim de la tnos ti ma za ko rišćenje u so ftver ski de fi ni sa nom da‑ta‑cen tru. gel sin ger vi di ve li ku pri li ku u ta ko zva noj vir tu eli za ci ji fun kci ja mre že (Network Fun cti on Vir tu ali za ti on – NFV) za vir tu eli za ci ju oko 6.000.000 ser ve ra ko ji se ko ris te u te le ko mu ni ka ci one svr‑he, a ko ji da nas ni su vir tu eli zo va ni.

U lo ga di rek to ra IT ode lje njaU kom pa ni ji Ne tApp, ko ja ko ri sni ci ma obe zbeđuje za šti tu po da ta ka, je dan od tri naj va žni ja re sur sa za po slo va nje, ve ru ju da je vre me da se ulo ga IT di rek to ra u kom pa nij skoj or ga ni za ci onoj struk tu ri pro me ni...

Do sre di ne še zde se tih go di na pro šlog ve ka bu ki ra nje avi on‑skih ka ra ta bi lo je ručni po sao.

Slu žbe ni ci su ko ris ti li pi sa ne kar te, ta ble i kre de ka ko bi bu ki ra li mes ta na le to vi ma. Kom pa ni ja Ame ri can Air li nes lan si ra‑la je 1965. go di ne Sa bre, kom pju te ri zo‑van sis tem za bu ki ra nje ko ji je ko ris tio mi li one li ni ja ko da, a ko ri sni ci su mo gli da mu pris tu pe kroz dve glav ne stra ni‑ce. Pro gram je omo gućio o bra du 40.000 ka ra ta dnev no, što je značaj no uti ca lo na kon ku ren tnost Ame ri can Air li nes‑a. Ovo je je dan od do gađaja ko ji su po kre nu li la vi nu auto ma ti za ci je pro ce sa ko ji su do ta da obav lja ni ručno. Do šlo je do ba pri hva‑ta nja IT‑ja kao ala ta ko ji do no si be ne fi te u po slo va nju, ali je im ple men ta ci ja o zbilj nih sis te ma bi la i da lje ve oma sku pa.

U tre nut ku ka da kom pa ni je počinju da pre po zna ju be ne fi te ko rišćenja IT te‑hno lo gi ja, još uvek ni je bi lo stvar nog ra‑zu me va nja to ga šta i ka ko IT ra di. Prak‑sa po ka zu je da me na džment kom pa ni ja u sve tu čak i da nas čes to ne po zna je mo gućnos ti IT‑ja. Međutim, upo tre ba IT ala ta je u da na šnje vre me ne op ho dnost, čije ne ra zu me va nje mo že mno go da ko‑šta. Vre me je za pro me ne u po slo va nju i or ga ni za ci onoj struk tu ri kom pa ni ja.

Značaj ne pro me nePo sle dnju IT de ce ni ju obe le ža va u zdi za‑nje ne je dne, već vi še te hno lo gi ja. Među nji ma su mo bil ne te hno lo gi je, big da ta, dru štve ne mre že i clo ud. Po is tra ži va nju kom pa ni je gar tner, ovo su te hno lo gi je ko je će i u na re dnoj de ce ni ji značaj no mo di fi ko va ti po slo va nje i or ga ni za ci onu struk tu ru kom pa ni ja.

Po sao IT di rek to ra bio je da osi gu ra ju rad per so nal nih računa ra dok se u po‑za di ni čuje zu ja nje ser ve ra i da obe zbe‑di go di šnje i zve šta je za me na džment. Međutim, do la zak no vih te hno lo gi ja sva ka ko me nja sli ku o to me šta je po sao IT di rek to ra, kao i oso blja u IT sek to ru uop šte. Vre me je da „dečko ko ji zna oko kom pju te ra“ do bi je dru go ime i mes to u or ga ni za ci onoj struk tu ri.

IT me nja pra vi la po slo va nja i o dje‑dnom se pos tav lja pi ta nje re le van tnos ti po zi ci je IT di rek to ra u ra zličitim kom‑pa ni ja ma. Ne ki i da lje vi de svo ju ulo gu is ključivo u u prav lja nju flo tom računa ra, ser ver skim so ba ma, ne op ho dnim mre‑ža ma i so ftve rom za nji ho vu kon tro lu i u prav lja nje. Međutim, do ba ino va ci ja, ko je je već tu, uda ljiće in fras truk tu‑ru od des kto po va, što će kom pa ni ja ma omo gućiti o zbi ljan rast kom pe ti tiv nos‑ti. Re zul tat će bi ti ma sov no pri hva ta nje po slo va nja u računar skom o bla ku, uz u slu gu po po tre bi. Kom pa ni je će moći da

43

oda be ru pra vu kom bi na ci ju po slo va nja u pri va tnom, hi bri dnom i jav nom računar‑skom o bla ku.

Kre ira nje vre dnos tiMo del po slo va nja po ko me je do no si oci‑ma o dlu ka u kom pa ni ji IT ne što po put „crne ku ti je“ ne o drživ je. Mo del u ko me je ulaz no vac, a i zlaz IT u slu ga vi še ni je do vo ljan. Sa da se vre dnu je sa mo ono što una pređuje po slo va nje.

Po slov no IT re še nje mo ra bi ti u pri li ci da utiče na rast po slo va nja, da stvo ri plat for mu za pos ti za nje vi so ke ope ra‑tiv ne efi ka snos ti, da utiče na sma nje nje tro ško va kom pa ni je, da utiče na za‑drža va nje pos to jećih i stva ra nje no vih po slov nih o dno sa. Ta kođe, IT mo ra stal no da una pređuje po slov no re še nje u skla du sa za hte vi ma po slo va nja, da pod stiče ino va ci je, da značaj no utiče na efi ka snost, da una pređuje po slov ne pro ce se i da pre po zna i stvo ri u slo ve za ko rišćenje ana li tičkih ala ta i big da ta te hno lo gi je.

Po glo bal nom is tra ži va nju kom pa‑ni je gar tner, većina kom pa ni ja ko ris‑ti ma nje od po lo vi ne re sur sa u ko je in ves ti ra da bi do bi la tra že nu vre dnost. Ka ko bi obe zbe di li naj veći ROI, di rek to ri IT sek to ra mo ra ju da ra zmi šlja ju i zvan o kvi ra tra di ci onal nih IT re še nja. Ako pre po zna ju da kom pa nij ska IT ode lje nja mo ra ju da nađu način da do pri no se po‑

slo va nju, ulo ga IT di rek to ra je i te ka ko re le van‑tna. Međutim, i opis po sla IT oso blja uop šte će se značaj no pro‑me ni ti. Za pra vo, na svet skom ni vou ove pro me ne su već vi dlji ve. Čak 67% IT di rek to ra u sve tu već se o dlučilo za out so ur cing o dređenog de la po slo va nja.

Bu dućnost IT ode lje njaU sko roj bu dućnos ti, Ne tApp vi di IT ode‑lje nje sa sle dećim stručnja ci ma:

Stručnjak za di gi tal ne pro ce se. Nje‑go va od go vor nost bi la bi obe zbeđiva nje is po ru ke di gi tal nih u slu ga, pro ce sa, mar ke tin ga i dr.

Stručnjak za out so ur cing. U od‑go vor nos ti ovog slu žbe ni ka spa da ju: obe zbeđenje u slo va za out so ur cing IT u slu ga, bri ga o si gur nos ti, po u zda nos‑ti i vre dnos ti ko ju out so ur cing do no si kom pa ni ji. U eri smo fa vo ri zo va nja i ma‑sov nog pri hva ta nja po slo va nja u ko me se i zvan kom pa ni je i zme šta sve što ni je nje na pri mar na de la tnost, a mo der ne te hno lo gi je nam omo gućava ju pot pu ni out so ur cing IT u slu ga.

Stručnjak za clo ud. U eri po slo va nja u po slov nom o bla ku, najčešći pri me ri iz prak se po ka zu ju da kom pa ni je deo

po slo va nja za drža va ju na svo joj, a deo obav lja ju na i znaj mlje noj in fras truk tu ri. Stručnjak za clo ud bi u sva kom pre du‑zeću bio od go vo ran za obe zbeđenje po‑slo va nja na clo ud te hno lo gi ji, na lo ka ci ji ko ri sni ka ili ek ster no.

Stručnjak za big da ta. Kom pa ni je ima ju i imaće o zbilj ne za hte ve u ve‑zi sa ana li zom i o bra dom po da ta ka iz „si ro vih“ u in te li gen tne i ko ri sne. Ova te hno lo gi ja je ne i zbe žna bu dućnost, pa ta ko do vo di do i zme na i u or ga ni za ci onoj struk tu ri kom pa ni ja.

Stručnjak za ino va ci je. Nje go vi za da‑ci su: ko rišćenje mo der nih te hno lo gi ja za pos ti za nje kon ku ren tnos ti, stal no po bolj ša nje efik snos ti i oda bir ino va ci ja ko je će kom pa ni ju do ves ti do že lje nog sta nja u bu dućnos ti.

Mo de ran IT di rek torDi rek tor za stra te gi ju te hno lo škog ra zvo‑ja u Ne tApp‑u Met Vat pred sta vio je tri prav ca ra zmi šlja nja sva kog mo der nog IT di rek to ra. Pre ma nje go vom mi šlje nju, sva ki IT di rek tor prvo tre ba da se za pi ta šta bi se de si lo ako bi da nas kre nuo od počet ka, šta je to što bi IT mo gao da ura di za po slo va nje nje go ve kom pa ni‑je. Ka da shva ti sve po tre be po slo va nja, di rek tor bi mo rao da iden ti fi ku je ka ko će i zgle da ti ide al na in fras truk tu ra za ta kav sis tem. Ta kođe, po tre bno je da ra zmi sli o to me šta se mo že ko ris ti ti kao u slu ga u računar skom o bla ku.

Kao dru gi pra vac ra zmi šlja nja, Vat i zdva ja kon stan tno pre is pi ti va nje načina na ko je no va te hno lo gi ja do pri no si po slo‑va nju. On is tiče i da je pri i zbo ru no vih te hno lo gi ja va žno uvek ra zmi šlja ti o to‑me da tre ba auto ma ti zo va ti prvo pro ce se ko ji su naj ma nje efi ka sni. Po sle dnji sa vet mo der nim IT stručnja ci ma o to me ka ko tre ba da ra zmi šlja ju kra tak je i ja san i ka že: in ves ti raj pa me tno.

Pre o dlu ke o in ves ti ci ji va žno je is pi‑ta ti sve al ter na ti ve, po kre nu ti pi lot‑pro je‑kat, is pi ta ti kom pa ti bil nost in ves ti ci je sa os ta lim te hno lo gi ja ma, is pi ta ti mo‑gućnost ras ta i ra zvo ja re še nja u skla du sa ras tom kom pa ni je.

60% IT di rek to ra u sve tu potvrđuje da upo tre ba mo der ne te hno‑lo gi je do no si značaj ne pre dnos ti u pro ce su re ša va nja za hte va ko ri‑sni ka i nji ho vih pro ble ma.“Sle­deći­‘sve­ti­gral’­IT‑ja­su­ re še nja za do no še nje o dlu ka i ana li ti ku.“ —Dže fri Imet, ge ne ral Ele ctric, CEO

44 Business&IT

Tehnologije

45

Fi nan sij ske in sti tu ci je su u pro ce‑su mo der ni za ci je po slo va nja po‑moću IT‑ja, o dno sno te hno lo gi ja

vir tu eli za ci je i clo ud com pu ting‑a. Vir tu‑eli za ci ja da ta‑cen ta ra do vo di do sma nje‑nja tro ško va, kao i bo lje is ko rišćenos ti svih ka pa ci te ta sop stve ne in fras truk tu‑re, ali pro blem le ži u činje ni ci da ve li ki broj be kap ala ta ni je u mo gućnos ti da is pra ti always‑on način ra da, po go to vo zbog činje ni ce da obim po da ta ka ek spo‑nen ci jal no ras te.

Većina ala ta za čuva nje i opo ra vak po da ta ka je sku pa i kom plek sna, te ška za upo tre bu i bez ne op ho dnih fun kci ja, a vre me opo rav ka, sa mim tim i ne dos tu‑pnos ti ser vi sa, du že je ne go što to po sao mo že da „is trpi“.

Da bi sprečile ove pro ble me, fi nan‑sij ske in sti tu ci je ula žu ve li ke ko ličine nov ca u ala te ko ji bi mo gli da omo guće svođenje ovog vre men skog pe ri oda na mi ni mum.

Ni zak prag to le ran cijeVre me ot ka zi va nja sis te ma ima ve li ki uti caj na o dno se sa kup ci ma. Na ime, ko‑ri sni ci ban kar skih u slu ga že le da u sva‑kom tre nut ku ima ju in for ma ci je o sta nju na svo jim računi ma, kao i pris tup svom nov cu. Sa sve većom upo tre bom mo bil‑nih uređaja, pris tup ovim in for ma ci ja‑ma pos ta je mo guć bez o gra ničenja, što do da tno sma nju je to le ran ci ju ko ri sni ka na ot ka zi va nje sis te ma.

Pra ve po sle di ce ne dos tu pnos ti ser‑vi sa ose te se tek ka da do nje i dođe. Sa ra zvo jom te hno lo gi ja, ko ri sni ci su u mo gućnos ti da vrlo la ko, na ra zličitim fo ru mi ma i blo go vi ma, pi šu o svom ne‑ga tiv nom is kus tvu, što mo že da iza zo ve izu ze tno ne ga ti van pu bli ci tet.

Zbog va žnos ti nov ca i po ve re nja ko je ban ke i os ta le fi nan sij ske in sti tu ci je mo‑ra ju da ste knu kod ko ri sni ka, ka ko bi im

Finansijske institucije ulažu mnogo novca u implementaciju raznih tehnologija za zaštitu podataka i smanjenje vremena nedostupnosti kritičnih servisa. Rešenje predstavlja Veeam Backup and Replication...

Be zbe dnost i dos tu pnost po da taka

oni po ve ri li svoj no vac, ove or ga ni za ci je su pod izu ze tnim pri tis kom ka da su u pi ta nju gu bi tak po da ta ka i ne dos tu pnost ser vi sa. Je dnos tav no, da bi vam ko ri sni‑ci po ve ri li svoj no vac, oni mo ra ju bi ti si gur ni da će u sva kom tre nut ku ima ti pris tup svo jim računi ma i da će svi va‑žni po da ci bi ti sačuva ni, pod bi lo ko jim u slo vi ma. Sva ka dru ga op ci ja za ko ri sni‑ke je ne pri hva tlji va.

Fi nan sij ske in sti tu ci je ula žu mno go nov ca u im ple men ta ci ju ra znih te hno‑lo gi ja za za šti tu po da ta ka i sma nje nje vre me na ne dos tu pnos ti kri tičnih ser vi sa, ali pro blem je, za pra vo, u onim ma nje kri tičnim ser vi si ma, ko je in sti tu ci je i sa‑mi ko ri sni ci sva ko dnev no ko ris te.

Efi ka sno re šenjeRe še nje nu di Veeam Ba ckup and Re pli‑ca ti on, alat ko ji kre ira re zer vne ko pi je i re pli ka ci je računar skih ima ge‑a, ta ko da omo gućava opo ra vak vir tu eli zo va nih a pli ka ci ja i po da ta ka, kao i sma nje nje vre me na ne dos tu pnos ti u pra vo ovih ser‑vi sa, uz dras tično sma nje nu ve ro va tnoću gu bit ka po da ta ka.

Ovo re še nje omo gućava ta kav be‑kap po da ta ka da kom pa ni je mo gu da im pris tu pe kad god su im po tre bni. Re še nje, ta kođe, omo gućava re pli ka ci ju po da ta ka i ser ve ra na re zer vnu lo ka ci ju, što ga čini 2‑u‑1 re še njem. Da po ja sni‑mo: ovo re še nje omo gućava kre ira nje ko pi je ce le vir tu el ne ma ši ne, u sta nju sprem nom za star to va nje, što znači da u slučaju ot ka zi va nja ce le vir tu el ne ma ši ne or ga ni za ci ja ima mo gućnost mo men tal nog pre las ka na nje nu re pli ku na re zer vnoj lo ka ci ji, a sa mim tim i rad sa mi ni mal nim zas to jem.

Kre ira nje re zer vnih ko pi ja po da ta ka sa mo je je dan deo nji ho ve za šti te. Da bi mo gla da is ko ris ti sačuva ne po dat ke, or ga ni za ci ja mo ra bi ti si gur na da us pe‑šno mo že da opo ra vi re zer vne ko pi je, u slučaju da do gu bit ka dođe. Uz po moć Veeam Su re Ba ckup te hno lo gi je mo‑guće je auto mat ski pro ve ri ti dos tu pnost po da ta ka, tes ti ra njem ko pi je kom ple tne vir tu el ne ma ši ne. Na kon ovog tes ti ra‑nja, or ga ni za ci ja mo že bi ti si gur na da će nji hov sis tem ra di ti bez zas to ja, čak i u slučaju gu blje nja po da ta ka.

100% Re li abi lity Best RTOs and RPOs Fast and Flexible

Za im ple men ta ci ju CRM re še nja ima to li ko ra zlo ga ko li ko ima kom pa ni ja. Tri naj značaj ni ja ra-zlo ga za im ple men ta ci ju CRM-a je su: po većanje trži šnog ude la, po di za nje ni voa za do volj stva i ver nos ti ko ri sni ka i os tva re na kon ku ren tnost na trži štu.

CRM je a kro nim od Cus to mer Re la ti on ship Ma na ge ment, a pred stav lja sis tem za u prav lja nje

ko mu ni ka ci jom sa pos to jećim i bu dućim ko ri sni ci ma. Osam de se tih go di na pro šlog ve ka, IBM je po kre nuo te le mar ke ting pro gram za pro da ju, prvi struk tu iran pro‑gram ove vrste u sve tu. Ide ja je bi la edu ka‑ci ja pro daj nih age na ta da kroz te le fon ske ra zgo vo re pro da ju pro i zvo de kom pa ni je.

Da nas smo sve do ci pri me ne ovog kon cep ta u svim gra na ma i ši rom sve ta. Tu su osi gu ra va juće kuće, pro dav ci pos‑te lji ne, ko zme ti ke, le ko va, knji ga, u slu ga kli ma‑ser vi sa, auto mo bi la, tu ris tičkih po nu da i mno gi dru gi. Ka ko je vre me o dmi ca lo, i zdvo ji li su se oni ko ji se te le‑

pro da jom ba ve „pa me tni je“ od dru gih. U i gru su u šle ko mu ni ka ci one ve šti ne, do sle dnost, tačnost. Da nas je te ško pro‑naći trži šte na ko me ne ma kon ku ren ci je ili os ta ti mo no po list du že vre me. Za hte vi trži šta te ra ju nas da pam ti mo rođen da‑ne, go di šnji ce kom pa ni ja, sva ki ra zgo vor i de ta lje sva kog ma il‑a. Običan te le mar‑ke ting i pro da ja gu be tlo pod no ga ma.

Ra zlo zi za CRMDa nas sko ro da ne ma pro i zvo da bez pra teće u slu ge. Najčešći tip su pra teće u slu ge po put tran spor ta, dos ta ve, re kla‑ma ci je, i zlas ka na te ren u slučaju zas to ja, brzi ne od go vo ra na za htev, eva lu aci je i dru go. Među kom pa ni ja ma ko je se

o dlučuju za CRM re še nja su i kom pa ni je ko je že le da se na trži štu i zdvo je pra vov‑re me nom po drškom vi so kog kva li te ta.

Ide ja iza CRM‑a je da uz po moć auto‑ma ti za ci je obe zbe di mo svo jim ko ri sni‑ci ma brz od go vor na za htev, ko ji pra ti i kva li tet. Po se bnu kon ku ren tsku pre dnost ima ju kom pa ni je ko je pam te is to ri ju po‑slo va nja sa svo jim par tne ri ma, pa mo gu da re še nji ho ve pro ble me ne osvrćući se na pro šlost, tj. bez gu blje nja vre me na na po nov no is pi ti va nje ra zlo ga zbog ko jih je do pro ble ma uop šte do šlo. Kom pa ni je ko je ovo mo gu da po nu de svo jim ko ri sni‑ci ma ima ju ve li ku šan su za stva ra nje du‑go ročnih par tner sta va, ko ja da lje utiču na sta bil nost pri ho da.

A pli ka tiv no re še nje za mo der no

u prav lja nje pro da jom

46 Business&IT

Te hno lo gije

47

Da nas se kom pa ni je ši rom sve ta o dlučuju za CRM re še nja, ko ja su na ovaj ili onaj način pri la gođena nji ho vom po‑slo va nju. Ve li ka po tra žnja ini ci ra ra zno li‑ku po nu du. Ka da je reč o CRM re še nji ma, mo že mo go vo ri ti o re še nji ma ko ja su pro i‑zvo di svet skih kom pa ni ja, ko ja su nas ta la iz du go go di šnjeg is kus tva i ra zvi ja la se u skla du sa po tre ba ma hi lja da za do volj nih ko ri sni ka, i o re še nji ma ne ta ko „po zna‑tih“ pro i zvođača, ko ja su nas ta la lo kal no, npr. u kom pa ni ja ma ko je se ba ve ra zvo‑

jem so ftve ra od open so ur ce o sno ve ili iz sop stve nih ide ja. Ta kođe, mo gu se pro naći i re še nja ko ja su ra zvi je na u kom pa ni ja ma čija pri mar na de la tnost ni je so ftver ski in že‑nje ring, ali su ra zvi‑le sop stve ni CRM i ka sni je ga pro da le dru gim sličnim kom pa ni ja ma kao svoj pro i zvod.

ge ne ral no po sma tra no, pri

do no še nju o dlu ke o od go va ra jućem re še‑nju, kom pa ni je is pi tu ju fun kci onal nos ti re še nja, ni vo po drške ko ju do bi ja ju uz re še nje, ce nu re še nja, a po se bno je va žan tes tni pe ri od, u ko me kom pa ni je mo gu da u prak si is pi ta ju mo gućnos ti re še nja.

Mo der no re šenjeJe dno od re še nja no ve ge ne ra ci je je i Mi‑cro soft‑ov pro i zvod Dyna mics CRM 2013. O sno vu ovog re še nja čine tri po slov ne fun kci je: pro da ja, mar ke ting i u slu ge.

Mi cro soft je pre po znao ne ras ki di vu ve zu ove tri u slu ge, pa je i CRM re še nje po sle‑di ca ove do sle dnos ti. Na rav no, ka ko se ra di o re še nju no ve ge ne ra ci je, go vo ri mo o ser ver‑kli jent a pli ka ci ji za sno va noj na IIS web a pli ka ci ja ma. Mo guće mu je pris tu pi ti uz po moć In ter net Explo rer‑a, Chro me‑a i Fi re fox‑a, kao i pre ko mo bil‑nih te le fo na i An dro id a pli ka ci je, a re še‑nje je po drža no i na srpskom je zi ku.

Epi tet „svet sko“ o dno si se, pre sve ga, na 40.000 kom pa ni ja sa vi še od četi ri mi li ona ko ri sni ka ši rom sve ta ko ji već ko‑ris te ovo re še nje. Svet sko je i za to što ima mo gućnost pri la gođava nja sva kom ko ri‑sni ku i nje go vim kon kre tnim za hte vi ma.

Era te le mar ke tin ga se zav rša va, ali era CRM re še nja uz pot pu no o kre ta nje po tre ba ma ko ri sni ka tek za živ lja va. Na is ti način na ko ji je te le mar ke ting u svo je vre me „pro gu tao“ ta da tra di ci onal ne načine pro da je, ta ko će i no vo vre me i za hte vi trži šta do ne ti svo ja glo bal no pri‑hvaćena re še nja. CRM je bu dućnost, ali i sa da šnjost ko ja i zdva ja brze od spo rih, po u zda ne od onih ko ji „fi no ra de“, tačne od onih ko ji ka sne, one ko je „bi je do bar glas“ od onih za ko je ni ko ni je čuo.

Mi lo van Bla go je vić i Ka ta ri na Đurić �

CRM u pro dajiU odelj ku Pro da ja, re še nje nu di agen ti ma pro da je mo gućnos ti ra da u ti mu, kre ira nje po slov nih kon ta ka ta, tj. kom pa ni ja sa ko ji ma pos to ji sa ra dnja, for me za evi den ci ju po da ta ka o lju di ma sa ko ji ma se ko mu ni ci ra, po ten ci jal nih kli je na ta, mo gućnos ti za po slo va nje, kon ku re na ta, po nu da, po rudž bi na, pro i zvo da, i zve šta ja. Za mi sli‑te ka ko bi bi lo ka da bi se kom pa ni je u ko mu ni ka ci ji sa kli jen ti ma o slo ni le sa mo na pamćenje age na ta o pri li ka ma, to ko vi ma ko mu‑ni ka ci je, oba ve za ma pre ma ko ri sni ci ma i po ten ci jal nim ko ri sni ci‑ma. Po slo va ti na ovaj način bi lo bi po se bno za htev no, a ako se ra di o pro daj nim ti mo vi ma – i ne za mi sli vo.

I zve šta va nje je po se bna po go dnost ko rišćenja ovog re še nja. Du‑go čeka nje i na po ran rad pro daj nog oso blja ka ko bi se sas ta vio i naj je dnos tav ni ji i zve štaj za na dređene čes ta je prak sa. Sa auto ma ti‑za ci jom pro ce sa pro da je uz po moć ovog re še nja, pro dav ci se mo gu po slu ži ti ge ne ri sa nim i zve šta ji ma ili for ma ma i zve šta ja kre ira nih po že lji, ka ko bi u par kli ko va do bi li re zul tat. To im omo gućuje da svo je dra go ce no vre me ulo že u ser vi si ra nje ku pa ca. Ta kođe, me‑na dže ri ima ju alat ko ji im omo gućava da u par se kun di dođu do že lje nog i zve šta ja.

Po se bno je ine re san tna in te rak ci ja pre ko gra fi ko na i ta be la, ko je alat ge ne ri še na o sno vu za hte va ko ri sni ka. Ana li zi ra nje ova ko pri ku plje nih po da ta ka u pro da ji mo že da po mo gne u de fi ni sa nju ključnih o dlu ka pri nas tu pu na trži štu.

CRM za mar ke tingKroz mo dul Mar ke ting mo guće je kre ira ti kam pa nje, mar ke tin ške spis ko ve, pro i zvo de i dr. Ta ko mo že te da is pra ti te po jav lji va nje lju di

na va šim sku po vi ma, da pra ti te nji ho vo po jav lji va nje na sku po vi‑ma na ko ji ma ste bi li gost, da pla ni ra te mar ke tin ške tar ge te bi lo ko je ve ličine.

Uz je dnu mar ke tin šku kam pa nju mo guće je, u sa mo par kli ko va, po ve za ti vi še lis ta. Na pri mer, ako pra vi te mar ke tin šku kam pa nju pod na zi vom: „gos ti na go di šnjoj kon fe ren ci ji“, mo že te kam pa nji do da ti lis tu svih pos to jećih ko ri sni ka, lis tu po ten ci jal nih ko ri sni‑ka, lis tu gos ti ju od pret ho dne go di ne, lis tu sa po sle dnjeg sku pa u Priv re dnoj ko mo ri i dr.

Mar ke tin ška kam pa nja vam da lje da je lis tu ite ra ci ja, među ko‑ji ma su te le fon ski po zi vi, ma il‑ovi i dr. Alat ne do zvo lja va da ma‑il‑ovi odu u spam pro ima oca. Da kle, alat da je mo gućnost praćenja kam pa nje, sa hro no lo škim re dom svih ak tiv nos ti na kam pa nji. Ta ko me na džment mo že da sa la koćom pra ti sva de ša va nja.

CRM i u slugeKo ri snost ovog mo du la o gle da se u mo gućnos ti kre ira nja ve li kog bro ja en ti te ta, kao i stva ra nja ve za i zmeđu njih. Tu su po slov ni kon tak ti, pre dme ti, re do vi, član ci, ci lje vi, i zve šta ji i mno gi dru gi. Mo dul nu di izu ze tne mo gućnos ti pri la gođava nja spe ci fičnos ti ma po slo va nja, pa na la zi svo ju pri me nu u sva kom vi du pru ža nja u slu ga. Čest način da se mo dul is ko ris ti je tzv. ti ke ting‑sis tem za ko ri snički ser vis, ko ji omo gućava in ten ziv nu in te rak ci ju ko ri sni ka sa ser vi‑som. Ova ko is ko rišćen, mo dul pos ta je plat for ma za brze i vi so ko kva‑li te tne od go vo re ko ri sni ci ma ko ji se o braćaju za po moć ili že le ne ki od go vor. Sva ki za htev pos ta je in te rak ci ja u sis te mu ko ja se ve zu je za pret ho dnu ko mu ni ka ci ju, ta ko da za po sle ni ma u kom pa ni ji auto‑mat ski da je in for ma ci je po tre bne za brzo re ago va nje.

Kao što zna mo, je dna od naj‑va žni jih stva ri u da na šnjem po slo va nju jes te in for ma ci ja. Ona se mo že po jav lji va ti u ra znim o bli ci ma, ali najčešće

je ko ris ti mo u elek tron skom o bli ku (bi la ona u for mi e‑ma il‑a, ne kog do ku men ta, sli ke, gra fi ko na, vi deo ili audio za pi sa). U sled dras tičnog po većanja bro ja po da ta‑ka ko ji ma se u prav lja u po slo va nju, kom‑pa ni je se na la ze pred iza zo vom – ka ko sve te in for ma ci je što bo lje is ko ris ti ti.

Jer onaj ko na naj bo lji način is ko ris ti sve in for ma ci je ko je po se du je, ko ume da učini u prav lja nje tim in for ma ci ja ma kon zis ten tnim, uni for mnim, ko zna ka‑ko da ih učini dos tu pnim u što kraćem vre men skom in ter va lu, stiče pre du slov za us pe šno po slo va nje. Je dan od ala ta ko‑ji u to me po ma že jes te Sha re Po int.

Sha re Po int pri pa da sku pu te hno lo gi ja ko je se na zi va ju ECM (En ter pri se Con‑tent Ma na ge ment, o dno sno u prav lja nje po slov nim sa drža jem). Ova te hno lo gi‑

ja, tačni je skup te hno lo gi ja omo gućava or ga ni za ci ja ma da uje di ne sa drža je i pri pa da juće po slov ne pro ce se kroz je‑din stve nu plat for mu. ECM je ka te go ri ja so ftve ra ko ja po ma že u u prav lja nju svim nes truk tu ri ra nim sa drža ji ma.

Uvek dos tu pne in for ma cijeZna mo da sve fun kci onal ne je di ni ce u kom pa ni ji mo ra ju međuso bno da ko mu‑ni ci ra ju, i to pu tem de lje nja in for ma ci ja. Pro ces pre no sa in for ma ci je od oso be

U prav lja nje po slov nim sa drža jem

Za mi sli te da su sve in for ma ci je i svi do ku men ti le po slo že ni, dos tu pni sva ko me, na-rav no sva ko me ko tre ba da ras po la že tim in for ma ci ja ma, i da sa mo ku ca njem u pre-

tra zi je dne reči do la zi mo do in for ma ci je, o dno sno do ku men ta...

ECM

48 Business&IT

O ffto pic

A do oso be B, na ročito ka da se to ra di na tra di ci ona lan način, kao što je npr. te le fon ski po ziv ili pre tra ga ar hi ve na računa ru, pa i sa mo sla nje e‑ma il‑a, tra je izu ze tno du go, a si tu aci ja se do da tno kom pli ku je uko li ko se ko mu ni ka ci ja pro ši ri na vi še od dve oso be.

A sa da za mi sli te da su sve te in for‑ma ci je i svi do ku men ti le po slo že ni, dos tu pni sva ko me (na rav no, sva ko me ko tre ba da ras po la že tim in for ma ci ja ma ) i da sa mo ku ca njem u pre tra zi je dne reči do la zi mo do in for ma ci je, o dno sno do ku‑men ta. U pra vo to je ono što nam pru ža Sha re Po int.

Da bi naj bo lje ra zu me li način na ko ji Sha re Po int po ma že u po slo va nju, naj bo‑lje je to pri ka za ti kroz pri mer si tu aci je sa ko jom se sva ko dnev no su srećemo. Mo‑gućnos ti su za is ta ve li ke, a mi ćemo po ku‑ša ti da vam pred sta vi mo ne ke od njih.

Ka ko se struk tu ra za po sle nih u je dnom pro sečnom pre du zeću me nja, ne mo guće je sva kom no vom za po sle nom pra vov re me no dos ta vi ti ap so lu tno sve ne op ho dne in for ma ci je i do ku men te ko ji mu mo gu po moći u ra du. Kao što smo već re kli, da bi in for ma ci ja ima la vre‑dnost, mo ra pos to ja ti mo gućnost da se ona is ko ris ti na pra vi način – u pra vo to je ono što Sha re Po int omo gućava svo jim ko ri sni ci ma.

Uno še njem ključne reči u po lje za pre tra ži va nje, ko ri sni ci vrlo brzo i la ko do la ze do in for ma ci ja, o dno sno do ku me‑na ta ko ji sa drže tu reč, čak i ako je te is te do ku men te ko ris tio ne ko ko vi še ni je u kom pa ni ji ili se ne ba vi tim po slo vi ma. Ce lo ku pna ar hi va na la zi se na je dnom mes tu, što zna tno skraćuje pro ces pre‑tra ge i pre no sa in for ma ci ja, o dno sno do ku me na ta. La koća pri pre tra ži va nju i dos tu pnos ti po da ta ka ne ke su od ključ‑nih pre dnos ti ovog ala ta.

Na rav no, pre tra ži va nje po da ta ka ni je je di na fun kci onal nost Sha re Po int‑a. Pre ne go što o bja sni mo os ta le o snov ne fun kci onal nos ti, „za gre baćemo“ ma lo por tfo lio ove te hno lo gi je.

Pro i zvo di i te hno lo gijeSha re Po int Fo un da ti on je o snov na te hno lo gi ja za sve Sha re Po int lo ka ci je. Dos tu pna je za lo kal nu pri me nu i u pret‑

ho dnim ver zi ja ma zva la se Win dows Sha‑re Po int Ser vi ces. Sha re Po int Fo un da ti on mo že se ko ris ti ti za brzo kre ira nje ve li kog bro ja i ti po va lo ka ci ja na ko ji ma se da lje mo gu sređiva ti po da ci, do ku men ti, lis te i ka len da ri. Na ovu te hno lo gi ju o sla nja se Sha re Po int Ser ver ‑ ser ver ski pro i zvod ko ji obe zbeđuje do sle dan, po zna ti ra dni o kvir za lis te i bi bli ote ke, a dmi nis tra ci ju i pri la gođava nje lo ka ci je. Sha re Po int Ser ver u ključuje sve fun kci je te hno lo gi je Sha re‑Po int Fo un da ti on, uz do da tne fun kci je i mo gućnos ti, kao npr. u prav lja nje po slov‑nim sa drža ji ma, po slov no oba ve šta va nje, po slov na pre tra ga i lični pro fi li pu tem op ci je „Mo je lo ka ci je“. Sha re Po int Ser ver dos tu pan je za lo kal nu pro me nu, kao deo u slu ge za sno va ne na clo ud te hno lo gi ji, o dno sno u slu ge na mre ži kao što je Mi cro‑soft O ffi ce 365.

Sha re Po int De si gner je pro gram za di zaj ni ra nje, kre ira nje i pri la gođava‑nje web lo ka ci ja, ko je ra de pod sis te mi‑ma Sha re Po int Fo un da ti on i Sha re Po int Ser ver. Po moću pro gra ma Sha re Po int De si gner mo že te kre ira ti web stra ni ce bo ga te po da ci ma, pra vi ti moćna re še nja sa omo gućenim to ko vi ma po sla i di zaj‑ni ra ti i zgled i do živ ljaj lo ka ci je. Lo ka ci je ko je kre ira te mo gu se kre ta ti u ras po nu

od ma lih lo ka ci ja ti ma za u prav lja nje pro jek ti ma do re še nja por ta la za sno va‑nih na kon trol nim ta bla ma za ve li ka pre du zeća.

Po sle dnji, ali ne i ma nje va žan pro‑gram jes te Sha re Po int wor kspa ce. Ovaj pro gram ko ris ti se za pre uzi ma nje sa drža ja Sha re Po int lo ka ci je van mre že i sa ra dnju na sa drža ju sa dru gim oso ba ma dok nis te po ve za ni sa mre žom. Dok ste vi i dru gi čla no vi ti ma van mre že, mo že te pra vi ti pro me ne u Sha re Po int sa drža ju, ko ji će se na kra ju sin hro ni zo va ti sa Sha‑re Po int lo ka ci jom.

I zdvo ji li bi smo još i Sha re Po int u jav nom CO MING računar skom o bla ku. Umes to da lo kal no in sta li ra i pri me ni Sha re Po int ser ver, sa da sva ka kom pa ni ja ima mo gućnost da se pret‑pla ti na Sha re Po int li cen ce i ta ko svo jim za po sle ni ma obe zbe di po slov no re še nje za kre ira nje lo ka ci ja ko je slu že za de lje nje do ku me na ta i in for ma ci ja sa ko le ga ma, par tne ri ma i kli jen ti ma. I znaj mlji va nje in fras truk tu re i li cen ci plaća se na me‑sečnom ni vou.

O snov ne fun kci onal nostiPo red već pred stav lje nog la kog pre tra‑ži va nja, Sha re Po int nu di još o snov nih fun kci onal nos ti, za hva lju jući ko ji ma pro na la zi sve veću upo tre bu ši rom sve ta.

Ka len dar, kao je dan ve oma moćan alat, omo gućava da svi sas tan ci, re zer va‑ci ja re sur sa i pre gled oba ve za svih za po‑sle nih bu du dos tu pni svi ma ko ji ko ris te por tal, čime se or ga ni za ci ja i pla ni ra nje vre me na svo de na vrlo je dnos ta van po sao. Ono što je ta kođe sjaj no jes te mo‑gućnost sin hro ni za ci je Ou tlo ok ka len da‑ra sa ka len da rom u Sha re Po int‑u.

Oba ve šte nja (Alerts), za da ci (Tasks), set do ku me na ta, u prav lja nje to kom po‑da ta ka, or ga ni zo va nje lis ta i or ga ni zo‑va nje bi bli ote ka, kao i be zbe dnost, sa mo su ne ke od fun kci ja Sha re Po int‑a ko je po ma žu u po većanju efi ka snos ti u prav‑lja nja kom pa ni jom.

Ko li ko god se sva ko dnev ni po slo vi mo gu kva li te tno obav lja ti i bez Sha re‑Po int‑a, ni je dna dru ga a pli ka ci ja u fir mi ne ma to li ki po ten ci jal da u brza i olak ša sva ko dnev ne za dat ke ona ko ka ko to mo‑že Sha re Po int. Ključno je pla ni ra nje, ka‑ko te hničkih pre du slo va, ta ko i ana li za ko ri sničkih po tre ba. Ono što je si gur no jes te da Sha re Po int u sva kom slučaju sti‑mu li še i olak ša va po slo va nje.

Mi lo van Bla go je vić �

K A R A K T E R I S T I K E S H A R E P O I N T ‑ A

• Omo gućava je din stve nu in fras‑truk tu ru za sve va še po slov ne saj to ve.

• Da je o dlične ala te za sa ra dnju, čime olak ša va ra zme nu ide ja i za‑je dnički rad.

• Auto mat ski sor ti ra sa drža je i ta ko omo gućava la ko u prav lja nje nji ma.

• Da je pris tup in for ma ci ja ma u ba za ma po da ta ka, i zve šta ji ma i po slov nim a pli ka ci ja ma sva ko me ko me je on po tre ban.

• La ko pre tra ži va nje in for ma ci ja i do ku me na ta.

• Nu di ala te i kom po nen te za auto‑mat sko i zvrša va nje po slov nih pro ce sa.

49

IT je te hno lo gi ja ko ja se u da na šnje vre me naj brže ra zvi ja. Ka ko je IT pos tao oba ve zan deo po slo va nja, kri‑

tična tačka u op stan ku na trži štu pos ta je i praćenje IT tren do va. O zbilj ni uče sni ci na trži štu sve sni su ovih pro me na i tru de se da svo jim za po sle ni ma pru že zna nja i is kus tva po tre bna za ade kva tno obav lja‑nje nji hog po sla.

CO MINg je kom pa ni ja ko ja iza se be ima vi še od 100 pro je ka ta bez ije dne

ne ga tiv ne re fe ren ce. Pre po zna je mo no ve te hno lo gi je, učimo o nji ma u tre nut ku nji ho vog nas tan ka i do no si mo ih na na še trži šte. Mi smo in že njer ska kom pa ni ja i naš tim svo jim is kus tvom i zna njem po kri va sve po tre be po slo va nja na ših ko ri sni ka. Že li mo da svo je zna nje, ko je je pot kre plje no bo ga tim is kus tvom, pre‑ne se mo na šim ko ri sni ci ma, ali i svim dru gim za in te re so va nim stra na ma. Ne bo ji mo se to ga da svi oko nas nauče ono

što mi zna mo, jer će to sa mo značiti da ćemo moći da se kon cen tri še mo na no ve iza zo ve.

Na ši in že nje ri su uče sni ci na mno go‑broj nim inos tra nim, svet ski pri zna tim se mi na ri ma i tre nin zi ma. To su is ti oni lju di ko ji za po tre be na ših kli je na ta sva‑ko dnev no re ša va ju izo ve ko ji se pred njih pos ta ve.

Kom pa ni ja CO MINg je prva na sve tu us pe la da na pra vi in fras truk tu ru za opo‑ra vak od ka tas tro fe za SAP u kom pju ter‑skom o bla ku. Pri zna nje za ovo dos ti gnuće do bi li smo na in ter na ci onal noj kon fe‑ren ci ji SAP Vir tu ali za ti on Week u Pa lo Al tu još 2009. go di ne, gde smo se na šli u dru štvu svet skih li de ra iz na še stru ke. Opet, „glav ni kriv ci“ za ovu zgo du je su na še ko le ge in že nje ri, a u pra vo oni drže te hničke tre nin ge svim na šim po la zni ci‑ma. Za to na ši tre nin zi ni su „knji ški“, već po la zni ci ma pre no si mo zna nje i is kus tvo stečeno na broj nim pro jek ti ma.

Ova kva prak sa po ka za la se kao do bra pre sve ga zbog za do volj stva vi še od 300 in že nje ra, uče sni ka tre nin ga, ko ji su stečena zna nja la ko pre točili u prak su. O prem lje ni smo sa lom za tre nin ge i svim po tre bnim har dve rom i so ftve rom za nji ho vu us pe šnu re ali za ci ju, pa smo čes‑to do maćini po la zni ci ma iz kom pa ni ja na ručila ca tre nin ga. Uko li ko za tim pos‑to ji po tre ba, o prem lje ni smo i za drža nje tre nin ga van na ših pros to ri ja.

Naziv obuke Datum Trajanje (dana)

VMware View: Instalacija, konfiguracija i upravljanje 7. 10. 2014. 3

VMware vSphere 5: Optimizacija performansi vir-tuelne infrastrukture - napredna obuka NOVO 22. 10. 2014. 3

Veeam Backup & Replication - Konfiguracija i administracija

28. 10. 2014. 2

VMware vSphere: Instalacija, konfiguracija i upravljanje V5.x

4. 11. 2014. 3

SAP HANA: Instalacija, konfiguracija i administriranje NOVO 11. 11. 2014. 3

VMware Site Recovery Manager (SRM) 25. 11. 2014. 2

VMware vSphere: Instalacija, konfiguracija i upravljanje V5.x

2. 12. 2014. 3

VMware vSphere 5: Optimizacija performansi vir-tuelne infrastrukture - napredna obuka NOVO 9. 12. 2014. 3

End User Computing and Mobility NOVO 17. 12. 2014. 2

CO MING u sluge

Naši inženjeri su svetski priznati stručnjaci, koji ne prenose samo „knjiško znanje“ već i svoje iskustvo, stečeno na velikom broju naprednih i inovativnih projekata

Obu ka za stručnjake

U ta be li je pri ka zan is pla ni ran pro gram tre nin ga ko ji će bi ti o drža ni u na šim pros to ri ja-ma u na re dnom pe ri odu.

50 Business&IT

O ffto pic

next generation solution that will transform

and system availability. welcome to a new era in data

arcserve Unified Data Protection is here. We’ve reinvented data protection with a solution

delivering unified architecture across physical and virtual environments and unprecedented

ease-of-use via a new, web-based interface. Want to find out about easy-to-use,

comprehensive assured recovery? Visit arcserve.com. Copyright © 2014 Arcserve (USA), LLC

and its affiliates and subsidiaries. All rights reserved.

CLOUD COMPUTING

COMING Computer EngineeringToše Jovanovića 7, 11000 BeogradTelefoni: 011/3544644Fax: 011/3546013

www.coming.rs

NOVI KONCEPT IT KAO USLUGANOVE JEDINSTVENE USLUGE NA DOMAĆEM TRŽIŠTU

CILJNE GRUPE KORISNIKA CLOUD COMPUTING USLUGA I MOGUĆA REŠENJA

INFRASTRUKTURA

KAO SERVI aaS

PLATFORMA

KAO SERVI aaS

SOFTVER KAO

SERVI SaaS

Poslovni korisnici, pre svega mala i srednja

preduzeća

Javna preduzeća i državne ustanove

Nezavisni isporučioci aplikativnog i drugog

softvera

Događaji i manifestacije ograničenog trajanja

Hibridna rešenja za Cloud Computing

Rezidencijalni korisniciŠkole i univerziteti

Iznajmite vaše IT resurse u Coming računarskom oblaku bez početnih investicionih troškova sa početkom korišćenja od najduže jednog dana od zakazivanja, sa cenom i do osam puta nižom od sopstvenih resursa.

• Iznajmite od pojedinačne aplikacije do celog data centra.

• Zaštitite svoje podatke u oblaku.

• Backup in the cloud.

• Disaster recovery in the cloud.