bunjevacka ric 71-72 Layout 1...jedna istoriska tribina. Zašto je bilo važno podsitit se na ono što je urađeno do sad? Razlog je na žalost prisutan u odnosima koji vla-daje u

RIČ UREDNIKA

Vita ĐaninaBunjevačka matica je projektom trećeg izdanja knjige i mon-

odrame „Vita Đanina“ oživila ponovo veoma vridno pisano blagoMare Đorđević Malagurski i ponovo dala na značaju jednom odnajbolji književni dila bunjevačke književnosti. Kroz lik Vite

Đanine možemo doživit bunjevačku ženu koja je kroz svoj život prolazila razne faze,al je uvik ostala doslidna svojoj viri i čoviku kojeg je volila iako joj ta ljubav nijeuzvraćena.

Značaj ponovnog štampanja ove knjige ko i monodrama je velik, jel tribasačuvat kontinuitet nigovanja bunjevačke književnosti višeg ranga.

RIČ BUNJEVAČKE MATICEdvomisečnik za nauku, kulturu i stvaralaštvo

Godina: VIIBroj: 71-72Avgust - Septembar 2012.Tiraž: 600

Izdavač:Bunjevačka matica

Glavni i odgovorni urednik:Tamara Babić

Lektor:Ana Popov

Priprema za štampu:Grgo Križanović

Fotograf:Marija Horvat

Redakcija:Mijo MandićIvan SedlakAna PopovJoso PoljakovićRužica ParčetićKata KuntićStipan Šarčević

AdresaSubotica, Korzo 8Telefon: 024/557-213

E-mail: [email protected]@open.telekom.rsweb: www.bunjevacka-matica.org

Štampa:“Čikoš štampa”, Subotica

SIĆANJE: mr BRANKO FRANCIŠKOVIĆstr. 6

ISTORIJA BUNJEVACAstr. 7

STANDARDIZACIJA BUNJEVAČKOG JEZIKAIstr. 10

“VITA ĐANINA” MARE MALAGURSKI -NOVA KNJIGA BUNJEVAČKE MATICE

str. 12-13

BUNJEVCI U GRADNJI SUBOTICEstr. 16

U OVOM BROJU:

2 Avgust - Septembar

3Avgust - Septembar

Visti iz MaticeDana 03. 08. 2012. godine

U positi Bunjevačkoj matici bio je direktor Matice Slo-vačke iz Republike Slovačke, gospodin Jan Eštok. U raz-govorima o daljoj saradnji između dvi Matice učestvovalisu pridsidnik Ivan Sedlak, podpridsidnci Ivan Skenderović,Tamara Babić i Marko Marijanušić. Visokog gosta primioje i član Gradskog veća Subotice zaduženog za kulturuMiloš Nikolić.

Dana 04. 08. 2012. godine

Na poziv matice Slovačke u Srbiji, na tradicionalnoj ma-nifestaciji “Sveslovenske svečanosti” koje se održavaju uBačkom Petrovcu, isprid Matice su bili prisutni pridsidnikIvan Sedlak i podpridsidnici Tamara Babić i Marko Marja-nušić.


U Bunjevačkoj matici je u okviru tradicionalne manife-stacije“ Večeri utorkom“, priređena izložba slika slamarki,članova Asocijacije naivni umetnosti KUD “Bunjevka“,pod nazivom “Slamarke u slavu Dužijance”.


Uz bogat kulturni program u pripunoj svečanoj Većnicivaroške kuće u Subotici, u organizaciji Nacionalnog savitabunjevačke nacionalne manjine, obilužen je bunjevački na-cionalni praznik “Dan Dužijance”.

Dana 24. i 25. 08. 2012. godine

U Bajmaku održana je manifestacija “Dani bunjeva-čke kulture“ u organizaciji Bunjevačkog kulturnog cen-

tra Bajmok. Prvog dana prikazan je dokumentarni filmposvićen popu Blašku Rajiću, di su isprid Matice biliprisutni podpridsidnici Ivan Skenderović i TamaraBabić. Drugi dan je održan festival bunjevačkih ila nakome je bio prisutan pridsidnik Bunjevačke matice ipodpridsidnici, sotim da su u programu učestvovali Ta-mara Babić i Geza Babijanović.


Delegacija Bunjevačke matice koju su činili pridsidnikIvan Sedlak, podpridsidnik Marko Marjanušić, član Glav-nog odbora Mijo Mandić i Mirko Babičković positila je bu-njevačku etno kuću u Gari, koja je u vlasništvu porodiceArsenić i pružila punu podršku u očuvanju etnološke građenašeg naroda na tim prostorima i daljoj podrški tim napo-rima.


Na Paliću je održana “Prva kolonija Asocijacije naivniumetnosti” KUD-a “Bunjevka“ pod nazivom “Čuvari bu-njevačke tradicije“. Na promociji manifestacije su ispridMatice bili prisutni pridsidnik Ivan Sedlak, podpridsidniciIvan Skenderović,Tamara Babić i Marko Marjanušić.


Na osnivačkoj skupštini BKC “Lemeški Bunjevci“ uSvetozaru Miletiću isprid Matice je bio prisutan i pozdravioskupštinu podpridsidnik Matice Marko Marjanušić.

Dana 02.10.2012.godine

U Bunjevačkoj matici, u okviru “Večeri utorkom“, jeobilužena Dičija nedilja, uz bogat kulturni program, koji

su pripremila dica koja pohađaju fakultativnu nastavubunjevački govor sa elementima nacionalne kulture.


U okviru projekta posvićenog Mari Đorđević Ma-lagurski u Bunjevačkoj matici je u okviru “Večeriutorkom”, održana promocija trećeg izdanja knjige“Vita Đanina i druge pripovetke iz bunjevačkog ži-vota”. O knjizi su divanili urednici mr Suzana Kujun-džić Ostojić i Nevenka Bašić Palković.


U organizaciji Bunjevačke matice na sceni Dičijegpozorišta u Subotici prvi put je postavljena mono-drama “Vita Đanina” u režiji Kate Kuntić, a u izvedbiStele Bukvić, članice dramske sekije KUD “Bu-njevka”.

Ivan SedlakU kolu na glavnom varoškom trgu, za “Dužijancu”,

našli su se igrači iz svi bunjevački kulturni društava


Rodio se u Subotici 15. maja 1894.godine. Istako se sakupljanjem narod-nog blaga, a i učestvovo je u svim na-rodnim pokretima. Izdo je nikolikodila. Njegovi su pseudonimi bili Jabla-nović i Skenderbeg.

Značajno mu je dilo „Subotica iBunjevci“ izdato 1936. godine. Ovuknjigu di on sam ističe: „da se zna i nezaboravi“ izdo je povodom 250 godinaod doseobe veće grupe Bunjevaca izstare postojbine (1686.), koja je posve-ćena bunjevačkim salašima koji su nassačuvali od propasti u najtežim danimanašeg narodnog opstanka. Salaši tribada budu osnovna ćelija očuvanja na-rodnog idetiteta. Iz okolni ušoreni sa-laša formirala su se bunjevačka naseljaiz koji je i sama Subotica dobijala zna-čajan priliv ovog življa. U samom dilugovori o poriklu Bunjevaca, da su onikatolici, došli su ovama od reke Buneu više grupa. Bilo ih je u ovim kraje-vima već prije Mohačke bitke (1526.).

Godine 1686. došli su u većoj grupipod vodstvom Luke Sučića, osvojili suSuboticu i udarili temelj bunjevačkojupravi. Matice, važni spisi i dokumentiiz starine dokazuju, da je Suboticauvik bila katolička i bunjevačka. Sle-deće dilo je „Bunjevački narodni obi-čaji“ – Subotica, 1938. godine, u ovomnarodnom igrokazu virno je prikazonaše narodne običaje u sedam slika:

Sigre: spominje stare igre: Bogu-jana, Pavla Pauna i Cembule

Kraljice: običaj za Dove, odnosnona Duhove, kada cure iđu ulicamaobučene u „Kraljice“ i pivaju kraljičkepisme

Dužijanca (Dožejanca): zafalnostBogu za rod od žetve

Rakijare: običaj kad se prosi di-vojka „Svatovi“, koji su po lipoti isjaju, na glasu.

Materice: o poštivanju matere i obi-čajima

Takođe, jedno od njegovi dila je iknjiga „Bunjevačke narodne pisme“izdata u Subotici 1939. godine. Ovenarodne pisme počo je sakupljat još usvojoj ranoj mladosti. Ova je zbirka re-zultat tridesetgodišnjeg marljivograda. U ovim pismama čitamo našuprošlost, sve tuge i radosti, borbe, željei nadu naši pridaka. Razdiljene su ušest ciklusa: pobožne, dičije, koriz-

mene, kraljičke, svatovske i groktalice.Sem ovi izdati dila piso je novele,

potupise i članke, koje je dao da se ob-jave u „Danici“ i u „Nevenu“. U čla-nicima poučava svoj bunjevački rod idaje mu korisne pouke kako će se nau-

čiti radu i štednji, da potom napridujei poboljša svoje stanje.

Poznatiji su mu članci: „Sličiće oženama“, „Bunjevačkoj nani“ i dr. Sav

svoj život je posvitio sakupljanjuumotvorina etničke skupine Bunje-vaca. Umro je u Subotici 12. maja1959. godine.

priredio: Mijo Mandić, dipl. inž. arh.

ZNAMENITI BUNJEVCI

Ive Prćić (1894 – 1959)

DVA SE CVITA U GORICI LJUBE

Dva se cvita u gorici ljube,Lane moje, u gorici ljube,Zumbulj momče Karamfilj divojče,Lane moje, Karanfil divojče.Opazi ji jedna mala straža,Lane moje, jedna mala straža,Mala straža, Zumbuljova majka,Lane moje, Zumbuljova majka.Ode Zumbulj gorom pivajući,Lane moje, gorom pivajući,A Karamfilj osta plakajući.Lane moje, osta plakajući.Al besedi Zumbuljova majka,Lane moje, Zumbuljova majka,- Ti s’ udaji Karamfilj divojče,Lane moje, Karamfil divojče,Moj te Zumbul sad uzeti neće,Lane moje, sad uzeti neće. -Pak besedi svom Zumbulju mladom,Lane moje, svom Zumbulu mladom:- Ti ne ljubi Karanfil divojče,

Lane moje, Karanfil divojče,Lipčom će te oženiti majkaLane moje, oženiti majka. -Udade se Karamfilj divojče,Lane moje, Karanfil divojče.Piše pismo svom Zumbulju dragom,Lane moje, svom Zumbulju dragom- Kako ti je, Zumbulj momče mlado?Lane moje, Zumbul momče mlado?Mene j’ nana za nemilog dala,Lane moje, za nemilog dalaS nemilim sam čedo zadobila,Lane moje, čedo zadobila.Lipo sam mu ime nadomila,Lane moje, ime nadomila.Lipo ime: Zumbulj dite mlado,Lane moje, Zumbulj dite mlado.Kad ja reknem: - Moj Zumbulju bili,Lane moje, moj Zumbulju bili. -U meni se moje srce dili,Lane moje, moje srce dili. -

Avgust - Septembar 5

OSVRT NA GODINU KOJA SE LAGANO PRIVODI KRAJU

Sumiranje (ne)postignutogBliži se kraj godine i vrime je da se

sumiraje postignuti rezultati. Bilo jeteško. Novaca malo, potriba puno. Takoje bilo u cilom društvu ne samo kod nas.I pored planiranog uradili smo više odočekivanog, kako po broju tako i po kva-litetu i raznovrsnosti projekata i manife-stacija. Važno je istaknit da smo na putupotpunog izvršenja plana zacrtanog u iz-davačkoj dilatnosti. Dosad smo izdaliknjige: pisama Marka Peića „Oscilaciježivota“ i Alise Prćić „Olovka zlatni tragostavlja“, dr Josipa Stantića „60 godinamuzičkog stvaralaštva“, Jelisavete Vuče-tić „Treći kod“ i treće izdanje knjigeMare Đorđević Malagurski „Vita Đaninai druge bunjevačke pripovedke“. Ostajejedino Zbornik dičiji radova sa poslidnjadva konkursa, koji je u pripremi. Redo-vno na svaka dva miseca izlazi dvomi-sečnik za nauku, kulturu i stvralaštvo„Rič Bunjevačke matice“. U okvirunašeg projekta „Vita Đanina“ prvi put jeu režiji Kate Kuntić a u izvedbi Stele Bu-kvić, članice dramske sekcije KUD „Bu-njevka“ postavljena na sceni u formimonodrame „Vita Đanina“. Bogat je bioi projekat „Večeri utorkom“ u okvirukojeg su pored promocije gori navedeniizdanja održane i istoriske tribine posve-ćene našim velikanima književnici i sla-marki Matiji Dulić, pisniku, svećeniku irodoljubu Miroljubu Evetoviću. Posve-ćena je posebna pažnja i slamarkamaAsocijacije naivni umitnosti KUD „Bu-njevka“ organizovanjom izložbe u čast„Dužijance“, našeg nacionalnog praz-nika. Imali smo i izložbu slika velikogsomborskog i srpskog slikara Save Stoj-kova, koji je obogatio našu galeriju slikasa portretom bunjevačkog velikana popaBlaška Rajića. Obilužili smo i dičiju ne-dilju, s programom koji je pripremilaMirjana Savanov a izvela dica, koja učeu škuli predmet bunjevački govor sa ele-mentima nacionalne kulture. To neće bitsve do kraja godine. Biće održana izlo-žba slika našeg velikana akademskog sli-kara Pavla Blesića, još jedno muzičkoveče u organizaciji Tamare Babić i jošjedna istoriska tribina.

Zašto je bilo važno podsitit se naono što je urađeno do sad? Razlog jena žalost prisutan u odnosima koji vla-

daje u našem korpusu. Prisutna jeteza od niki da Matica oće da domi-nira, da uzima drugom posao, da sebavi politikom a ne onim što je nje-zina dilatnost. Iz gori navedeni ak-tivnosti vidljivo je čim se baviMatica i virujem da to nije potribnoposebno komentarisat. «Otrovnestrele» upućene Matici da se bavipolitikom i da se sotim miša u stra-načke poslove je jeftini političkimarketing oni koji su u politiki zbogsvoji lični i grupni interesa. Ako jebavljenje politikom insistiranje i tra-ženje načina da se brže rišavaje ne-rišena pitanja koja se tiču očuvanjanašeg nacionalnog identiteta, takompolitikom se bavimo. Ako smo imalipravo i odgovornost da učestvujemou formulisanju nacionalne platformeonda imamo i pravo i odgovornost datražimo načina da se dogovoreno iostvari, sotim prije što su u odnosu nabunjevačku manjinu dnevnopolitičkiispolitizovana suštinska manjinskaprava ko što su jezik, obrazovanje za-štita kulturne baštine putom Zavoda zakulturu. Umisto da se nakon izbora, dismo priko naši politički pridstavnikastekli bolje pozicije u odnosu na prit-hodni period,bavimo rišavanjom na-vedeni pitanja, nama pojedinci namećuperiferna pitanja, koja slabe naše po-zicije.

Neodgovorno je i politički štetnokad lider jedne bunjevačke političkestranke javno kleveta najstariju i jednuod najvažniji bunjevački institucija ijoš kad je demantovan, umisto da sepošteno izvine, nastavlja dalje s razno-raznim insinuacijama.

Kome to služi i šta se sotim po-stiže? Dal je to jedinstvo za koje severbalno zalaže i taj lider u svojim na-stupima? Tribamo da se upitamo ikaka se poruka šalje našoj i široj ja-vnosti? Nažalost u vezi uloge Maticeu političkom životu ne postoji do-voljno znanja nit razumivanja, pa se odniki politički struktura lansiraje dezin-formacije u cilju dnevnopolitički inte-resa, da bi se svela na ulogu kulturnoumitnički društava. Da bi ta tvrdnjabila jasnija triba poznavat suštinu i rad

Matica slovinski naroda. Sve su one upojedinim istorijskim periodima, kadse profilisala i realizovala nacionalnapolitika, bile politički aktivne u zaštitinacionalni interesa.

Taj momenat je sad prisutan i kodnas, pa je zato Bunjevačka matica natom polju aktivna. Podržavali smo, sveone koji našem narodu mogu pomoćda realizuju naše interese, ukaziva-ćemo na probleme i tražit da se oni ri-šavaje na mistima di tribaje, jel tozahtiva trenutak u kojem se nalazimo.Prihvatamo da razgovaramo u vezi onipitanja koje se tiču našeg odnosaprema nacionalnom pitanju i realiza-ciji program na temeljima autohtonostinašeg porikla. Zbog ovog opridilenja iinsistiranja na autohtonsti bunjeva-čkog naroda, kroz realizaciju proje-kata na polju jezika, istorije, tradicije,običaja i kulture na toj osnovi nor-malno je da imamo oponente iz kor-pusa koji doživljava sebe kobunjevačke Hrvate al nije logično dase nesporazumi u ovoj situaciji javljajeu našem korpusu i to kroz medije..

S ovim tekstom nisam imo namireda vodim polemiku ni s kim,već samželio da dam osvrt na nike pojave pri-sutne u našem korpusu, koje su opasneza naše odnose a suštinski sa naciona-lnog aspekta su beznačajne.

Ivan Sedlak


U ponediljak 24. septembra u 12 sati održana je kome-morativna sidnica u amfiteatru Otvorenog univerziteta dokje u 15 sati posli podne na Bajskom groblju u Subotici sa-ranjen mr Branko Francišković, član Glavnog odbora Bu-njevačke matice.

Oproštajni govor na komemorativnoj sidnici i nakonispraćaja u vičnu kuću isprid Bunjevačke matice pročito jeGeza Babijanović.

Poštivana porodico, prijatelji, poznanici, dragi Bu-njevci!

U subotu na svim subotičkim medijima objavljeno je:„Juče 60-toj godini preminio je Branko Francišković, ma-gistar ekonomski nauka, privrednik i društveno političkiradnik.

Na našu žalost, u petak 21. septembra 2012. godine, Su-botica je ostala siromašnija za jednog od svoji istaknutigrađana. Međutim, i Bunjevci suostali bez jednog od značajnogpridstavnika nacionalnog identi-teta Bunjevaca.

Dragi naš Branko, 60 godinaje malo za ljudski vik i za tebe onje bio isuviše kratak, za sve ono štosi u životu tio uradit. Mnoga važnadila koja si započo ostala su neza-vršena, a posebno rad na očuva-nju bunjevačke nacionalne svisti inacionalnog identiteta.

Mora se istać da su tvoje dru-štvene aktivnosti bile veoma zna-čajne.

Rođen si 1953. godine u Subo-tici. Svoje ditinjstvo provo si uMalom Bajmaku i Golubovoj škulidi si završio osnovnu škulu. Usvom rodnom gradu završio siGimnaziju i Ekonomsku fakultet.

Fakultetske dane obilužio si kočlan AKUD „Ivo Lola Ribar“, dabi vrimenom priuzo odgovornostpridsidnika. Često si nam pripričavo najlipše uspomene togvrimena.

Magistriro si u Zagrebu na smeru marketinga. Bio si asistent, pridavač i rukovodilac naučne jedinice

za marketing na Ekonomskom fakultetu. Pomoćnik direk-tora u ondašnjoj najvećoj subotičkoj fabrici „Sever“ i ru-kovodilac nikoliko subotički preduzeća.

Devedeseti godina posto si privatni priduzetnik i ovovrime obilužio si svojim aktivnim učešćem ko član lovačkogudruženja „Subotička peščara“ čiji si bio pridsidnik u ni-koliko mandata. Svoj velik doprinos dao si ko član Kino-loškog društva Subotice.

Tvoja velika energija ponela te pored društveni i u po-litičke vode. Svojim zaslugama vršio si veoma odgovorne

funkcije Grada Subotice, bio si član Opštiskog veća zadu-žen za privredu i turizam, u prijašnjem mandatu pomoćnikpridsidnika Skupštine grada Subotice.

Ko dugogodišnji aktivni član Bunjevačke matice, bio sičesti učesnik pripremanja i realizacije ozbiljni i značajniprojekata. Jedan od autora si i sridnjoročnog plana Bunje-vačke matice koji je usvojenom na izbornoj Skupštini 2010.godine, po kojem Matica i danas uspešno ostvaruje svojeciljeve.

Duboko osićajući svoju nacionalnu pripadnost i ne-pravdu koja se nanosi Bunjevcima, želio si ispravit i biosvestan da je bilo potribno osnovat novu bunjevačkustranku.

Tvoju ideju za formiranje „Bunjevačke stranke Vojvo-dine“ uprava Bunjevačke matice čiji si i ti bio član, podr-žala je u cilosti i s tobom na čelu krenila u animiranje

Bunjevaca. Ovu ideju podržo je i KUD

„Bunjevka“ i velik broj Bunjevacakoji su očekivali promine u već uč-malom vođenju bunjevačke nacio-nalne politike.

Godine 2008. na izborima „Bu-njevačka stranka Vojvodine“ po-novo je vratila Bunjevce u gradskuvlast. Ko pomoćnik pridsidnikaSkupštine grada Subotice, pomogosi bunjevačke institucije i rešavoogromne probleme svog bunjeva-čkog naroda.

Poseban doprinos dao si kopridsidnik “Bunjevačke strankeVojvodina“ kod animiranja Bunje-vaca za upis u posebne biračke spi-skove 2010.g; ko i kod izbora zaNacionalnog savita Bunjevačke na-cionalne manjine, di si na zajedni-čkoj listi sa „Bunjevačkommaticom“, KUD-om „Bunjevka“ iUG „Bunjevačko kolo“ iz Sombora

osvojio najviše mandata u savitu.Ko čovik bio si human i vesele prirode.Volio si ljude i događaje.Uvek si bio spreman na saradnju i drugima da pomo-

gneš svojim znanjem i iskustvom.Nisi bižo od nevolja i problema već si se odlučno snjima

vaćo u koštac.Iza tebe ostali u žalosti tvoji najmiliji - tvoja porodica i

svi tvoji prijatelji. Dragi naš Branko,Fala ti što smo te imali za poštenog i časnog prijatelja.Fala ti za sve ono, što si dobro u životu učinio.Nek ti je vična slava i fala.Počivaj u miru. R.B.M.

SIĆANJE

mr Branko Francišković (1953 – 2012)


ODBOR ZA ISTORIJU

Istorija Bunjevaca: Buni, Bunievci, BunjevciPored reke Moriša u Erdelju ( Rumunija) postoji

misto Marija Radna. Iz podataka niki naučnika možse vidit da je osim Erdelja i osim prierdeljski krajovabilo naroda „ILIRAČKOG JEZIKA“ i„ILIRAČKOG PISMA“ tj. Bosančica u Banatu.

Podaci o njima se nalaze u „ISTORIJI ŽU-PANIJE I SLOBODNOG GRADA ARADA“rađeno od više mađarski istoričara pod vod-stvom dr Marki Šandora. Iz ovi podataka sejasno vidi da su u aradskoj županiji i u slobod-nom kraljenskom gradu Aradu ovi stanovnicikoji su pripovidali ilirskim jezikom imaliznačajnu ulogu.

To se mož prosudit već i po tom što je u graduAradu u katoličkoj crkvi pridika na mađarskomjeziku uvedena tek 1884. godine.

Sve dotle pridike su se izvodile samoštokavsko-ikavskim iliričkim jezikom. U tommistu načinjena je između 1520. i 1522. godinekapela, svakako na poticaj bosanski franjevaca.Prvi poznati sveštenik kapele je bio Andrija Janić.

U zapisima bosanskog vikarijata, koji jebilužen svake treće godine u Bosni i Herce-govini, u odnosu na katolike njihove župe, sela,prizimena, porodica s imenom domaćina i bro-jem članova pojedini porodica, 1747. godine jeotkriveno prizime u Gornjem Glamočkompolju: MATHEUS BUNIEVAZ. Svi ovi zapisio popisima čuvaju se i danas u arhivu propa-gande u Rimu.

Mož se zapazit da je skoro u isto vrime i na istinačin zabiluženo prizime BUNIEVAZ, jedno uBaranji tj. Podunavlju, a drugo u području di su reg-istrovani dalmati jedno od najveći plemena Ilira, topodručje zahvata i mala reka BUNA koja je moždapo BUNIMA tako nazvana a ne etnikum po njoj, jelčitavo to uže područje se nazivalo TRANSBUNI-JOM, odnosno iskrivljeno TRAVUNIJOM, a štoznači sa onu stranu BUNE. Zanimljivo je da se toisto područje u to vrime nazivalo ZAHUMLJE,odnosno ZABRĐE il sa onu stranu BRDA.TARANSBUNIJA odnosno TRAVUNIJAtj. ZA-HUMLJE je danas HERCEGOVINA. Nastaroslovenskom jeziku HUM ili HUMKA značibrdo il gora. Pa bi zahumlje zapravo bilo ZAGORA,ko što se naziva i Dalmatinska zagora.

Jeno Sarić naglašava da su se po nekimaBunjevci već u XIII viku doselili, naročito uBačku i dalje navodi: „Bunjevci su među dosel-jenicima u Bačkoj bili među prvima. Odakle seotkrio ovaj narod, ni do danas nije tačnoodlučeno. Virovatno je da Bunjevci zajedno saŠokcima pripadaju onoj skupini Južni Slavena,koji u današnjoj Bosni, Hercegovini i Dalmacijistanuju od V - VII vika posli Hrista”.

Tomaš Fridrik 1878. godine piše sledeće:“Bunjevci i Šokci koji žive u našoj županiji (uMađarskoj) nazivaju se još Ilirima i Dalmat-incima. Pod vladavinom kraljeva Bele I,Leopolda I i Karla III su se doselili iz onipokrajina kojima i danas Turci vladaju, donevšisa sobom svoje običaje i prizimena. Dakle ovopritpostavlja doseljenje u XI, XII i XIII viku.

Za ovo triba vezat podatak: godine 1220. kralj BelaIV, koji je bio ugarski kralj. On je iz Budima i Peštebižo od Tatara, sklanjajuć se u Dalmaciju. Njega prateko oružana pratnja virni slavenski vitezovi sa priz-imenima: Diklišić, Rubinić, Davidović, Mikulić, Radić,a ti prizimena još ima kod Bunjevaca u Mađarskoj.Možda su oni i potomci i ti plemića iz Poljica koje For-

tis spominje ko ugarske. Oni su se sklonili u Dalamciju,znači u prostore koji se graniče sa Morovlasima,odnosno kneževinom POLJICAMA. A tu je i područjeprve TRAVUNIJE, odnosno TRANSBUNIJE. Ta su sepodručja nazivala i PAGANIJOM, jel su se u narodudugo zadržavali obredi posvećeni bogu PERUNU(PIRUNU) toponim pirundubrava je dugo postojo natom području.

Tim podunavskim Slavenima je papa GrgurXI godine 1376. dozvolio da im službu božijuna štokavsko ikavskom jeziku služe BOSAN-SKI FRANJEVCI. Franjevci su taj narod nazi-vali „ILIRSKIM“, a dušebrižnički radobuhvatio je pečujsku, kalačku i čanadskubiskupiju. Eto u toj Pečujskoj biskupiji, kakoje već spomenuto zabiluženo je prizime MartonBunivacz. Podunavlje je prostor di su se moglirazvit običaji vezani za stočarsko-zemljoradničku proizvodnju ko što su: DUŽI-JANCA, BANICE (KRALJICE) odnosnoLJELJE, DOVE i dr. Da se uočiti da su ostaciikavskog govora, evidentni baš na obodima togpodunavskog središnog prostora, di se inalazila BUNONIJA; BONONIJA odnosnoBANONIJA. Naime, koji slavenski narodi jošu svome govoru ili dijalektima imaju elementeikavice, pa to su: Rusini, Guculi, Slovaci, Pol-jaci, Ukrajinci i Belorusi, znači narodi koji segraniče sa tim prostorom kod Ukrajinaca jezabiluženo prizime Bunjin i misto Bunješce.

Ikavica je stara, a njeni tragovi sežu do 59.godine prije Hrista tj. prije naše ere i do 17 god-ina po Hristovom rođenju, a zabiluženo ih jepovisničar Tit Livije, u odnosu na misto u Peoniji(Makedoniji) koje se zove BILA ZORA, Peonijaje u grčko-rimsko doba bila područje sridnjeg po-vardarja, što bi danas odgovarala Makedoniji.

Time je ikavica ko važan dio u obrazlaganjuautohtone teorije o poriklu Bunjevaca odigralabitnu ulogu u potvrđivanju starine naroda koji senjom služi što čini koren, imena i običaji, kojisvoje korene vuku prija primanja hrišćanstva.

Ilirska ikavica je jezik na kom su pisali fran-jevci provincije Bosne Srebrne u okviruspecifičnog budimskog kulturnog kruga. Budim-ski samostan je u XVIII viku bio škulsko sridištefranjevačke provincije Bosne Srebrne, a u okvirunjega su radili i stvarali Mihajlo Radnić, EmerikPavić, Matija Patar Katančić, Grgo Čevapović,koji su uticali na autohtonu teoriju IvanaAntunovića o poriklu njegovog naroda.

Koje je ime antički ILIRA (kako su čestoBunjevci biluženi) bilo najstarije, a vezano je iza naziv u Podunavlju kao osovinu sridištastaroslavenske zajednice.

Aleksandar Makedonski nam je ostaviosvidočanstvo o tom narodu koji se tokom istorijenazivo raznim imenima u zavisnosti od toga da liti nazivi dolaze od strane RIMA iliCARIGRADA. Naime, spomenici pokazivaju daista rasa ili narod ne baca sumnje na njenu jedin-stvenost. Velik dio vojske Aleksandra makedon-skog i to onaj najvitalniji dio činili su pripadnicinaroda sa prostora severno od Grčke.

Kakvim su se još sve imenima Bunjevcinazivali u odnosu na autohtonu teoriju i napodručje Podunavlja.

Spomen o tome se sačuvo putem pisama, kojeprate narodne igre. Aleksandar je umirući dao slo-bodu svojim ratobornim „kosiocima“. Od Alek-

sandra oslobođeni ILIRI, postali su Banoni,Bononi, Bunoni, odnosno Panoni ili gospodarisvoje zemlje, koja se prozvala BONONIJOM,odnosno Banonijom tj. Panonijom zemljomPanona ili antički Ilira, Slavena – Venda gospodeili jednostavno – zemljom gospodara, bogaVIDA, sunčanog božanstva svi Slavena.

Dakle, sam Aleksandar, veliki car, u onovrime velikog dila svita indoevropskog područja,dao je svidočanstvo o tom junačkom SLAVNOMnarodu. Od tada Slavnima, odnosno Slavenimapripada od samog Aleksandra data velika Sar-batija, Sarbunija, odnosno Sarmatija, Poljska,Bononija odnosno Panonija, Boemija plodno Pri-morje odnosno Morjani, Pomeranija sa Rujanomsevernim svetilištem boga VIDA: Filip, otacAleksandra, je bio Makedonac, Makedonci su bilitračko-pelazijsko pleme, koje su Grci istirali izTesalije. Na tom prostoru je zabilužen trag ikaviceu vidu naziva „BILA ZORA“.

Sa obzirom da su se Bunjevci nazivali„Valachi alias Bunievci“, što bi bilo spojeninaziv tj. dva izražaja za isti pojam di jedan idrugi znači isto: gorštog pastira starinca, prviznači od Rimljana započet latiniziranstarosedalački narod, a drugi samo starosidioci,triba analizirati autohtone elemente Po-dunavlja, ko što i u samom nazivu Vlahnaziremo autohtoni elemenat nasto romanizaci-jom starosidilaca od strane Rimljana.

U svom osvajanju i širenju na teritorijiPanonije tj. podunavlja zatekli su Rimljane iKelte i Ilire, Kelte između Dunava i Drave, Ilire(Tribale) između Drave, Dunava i Save. Uistočnoj Panoniji nalazila su se keltska plemenaAravinska i Herkunat od koji su prvi i podRimljanima bili čuveni kolari, oni su već bilimišavina Ilira i Kelta. Na ovom području Tacitnavodi još i Oze i Katine koji su čistiji Kelti.Kujundžistvo ovog kraja moglo bi se poglavitopripisati Ilirima. Arheološka iskopavanjadokazuju visok stupanj razvijenosti ovogzanata kod Velemsentvida, Kesthelja, Šimesa,Regelja, Salačke, Purgštala, još u halštatskodoba, kad su još samo Iliri boravili u ovim kra-jovima, koji se danas nalaze u Mađarskoj.Iskopavanja na keltskim boravišnimpodručjima svidoče o visokom stupnju razvi-jenosti kujundžiskog zanata i uopšte o visokojlatentnoj kulturi kojom Kelti daleku nadmašujuu ovom periodu Ilire, naročito u pogleduzemljoradnje, grnčarije, ratničke spreme i for-tifikacije. Iliri su u ovom periodu bižeći od rim-ski osvajača više se formirali ko stočari kojižive po raštrkanim selima i katunima, dok suKelti graditelji gradova, putova, mostova. U tovrime je rimski pisac Dia Kasija zabilužijo oPanoncima ko narodu koji je dao i ime zemljena kojoj su živili. Pa se konstatovalo da imePanonija nije ni keltsko ni rimsko, već vi-rovatno ilirsko, čiji smisao sa naučne tačke jošnije poznat, jel još jezik ilirski nije poznat.Međutim, naši istraživači su tvrdili da je ilirskijezik štokavsko ikavski, a i istraživanja Radi-voja Pešića navode na to, pa se onda i pojam inaziv BONONIJA, BUNONIJA, PANONIJAmož drugačije razsvitlit.

(nastaviće se)

Mijo Mandić, dipl. inž. arh.


Slavni vojskovođa Eugen Savojski,avgusta 1716. godine, izvojevo je pobidunad silnom turskom vojskom pod Petro-varadinskom tvrđavom. Legenda kažeda je tome doprinela snižna mećava kojaje pristravila Turke koji se dadoše uopštu bižaniju, izgubivši u bigu tuštablaga u kaljugama varadinski ritova.Priči o mećavi u srid lita i danas suskloni mnogi poštivaoci Snižne Gospe.

Snig u avgustu, već je malo težeistražit. Istorijski izvori kažu da je, po-četkom večeri, 4. avgusta, carska ko-njica krenila da prelazi priko Dunavana dva pontonska mosta. Tokom noći,iznenada, je naišla oluja, koja je uzvo-dno pokidala lance koje su držali jednuvodenicu. Vodenica je naletila na prvipontonski most na kojemu je otkinulapet, a sa druge, sedamnaest pontona.Velikim naporima komandanta tvrđavegenerala Lefelholca, pontonski mo-stovi su opet dovedeni u red. Prema le-gendi oluju je pratila i snižna mećava.

Kod Bunjevaca, oko Sombora, oba-ško su poštivana svita mista, pa tako jepetog avgusta uvik proštenje u Čičo-vima, u Kapelici Snižne Gospe. Kapeluposvićenu divici Mariji „snižnoj“ je po-digo Josip Marković, varoški senator udrugoj polovini XVII vika, koji je na tom

mistu imo svoj salaš, pa je po njemunarod i danas zove „Jozina kapela“.

Legenda kaže da je Marković ovu ka-pelu podigo u znak zafalnosti što su on injegova žena ostali živi u iznenadnojoluji i snižnoj mećavi, koja je u srid lita,zadesila okolinu Sombora. Kapela je po-dignuta na uzbrdici na kojoj su se zau-stavila Markovićeva kola, koja za maloda odu u rečicu Mostongu.

Postoji jedna ranija legenda pokojoj je petog avgusta 365. godine, nabrdu Eskvilin u Rimu, pao snig. Tada-šnji Papa Liberije je to misto, zbog ovečudne pojave, označio ko misto za gra-dnju buduće crkve.

Štogod kasnije, za vrime Pape Si-ksta Trećeg (432-440), podignuta jenova crkva Majci Božjoj, nazvanaSanta Maria Maggiore (Sveta MarijaVelika) u kojoj se na glavnom oltarunalazi slika Gospe Snižne.

Tako je i pobida kod Petrovaradina,5. avgusta 1716. godine, bila osnov zapodizanje crkve zafalnice Mariji Sniž-noj. Čudo je pripisano ikoni MajkeBožije, prid kojom se Eugen Savojskis vojskom molio pre bitke. Ikona je pr-vobitno bila smištena u maloj turskojtekiji , koja je potom pritvorena u cr-kvicu. Kako se sve više širila slava ovečudotvorne ikone, poznati sveštenik ipisac, Ilija Okrugić Sremac, župnikpetrovaradinski, podigo je velepnucrkvu sa dva tornja, 1881. godine, ukoju je nakon 16 godina i sahranjen. Uspomen pobide i danas je na kubetucrkve krst iznad polumiseca.

Narod sa svi strana priko godine po-sićuje ovo čuveno svetište, ovde se cilenoći moli, ispovida, piva pisme u častBogorodice. Katolici, grkokatolici, pra-voslavni i muslimani, svi nacija i rasa, umasama hrle, mnogi pišice, da se pomolei zatraže pomoć za sebe i za druge.Službe na raznim jezicima služe se na-polju, jer bi i ova velika crkva bila tisnaza sve koji žele da prisustvuju.

Usput je ispalo veoma zgodno da sepriča o onom rimskom snigu poviže s le-gendom o petrovaradinskom prid samubitku, pa da se velika pobida nad osman-

lijama prikaže još većom i kićenijom. To kažu istorijki podaci podvučeni

legendama. Međutim, postoje oni kojiobjašnjavaju da je u Vojvodini, tokomtople polovine godine, česta pojavaladni frontova praćena lokalnom gr-mljavinom, gradom i olujnim udarimavitra. Sridnja maksimalna brzina oluj-nog vitra za područje Novog Sada naj-veća je tokom jula i avgusta i dostižebrzinu oko 80 km/h. Primećeno je daskoro svake noći između četvrtog ipetog avgusta, il u danima koji prit-hode, Novi Sad i okolinu redovno bizavatilo nevrime praćeno jakim ki-šama i olujnim naletima vitra. Sa Tvr-đave, posli jake kiše tokom noći,zabilio bi se predeo dokli nam se po-glid pruža – u pitanju je bilo inje.

Profesor meteorologije, VladimirJanković, na Univerzitetu u Mančesteru,već tušta vrimena istražuje uticaj vri-menski prilika na neke odlučujuće bitketokom istorije. On isključuje pojavusniga, ali naglašava da se prosična godiš-nja temperatura tokom 1715. i 1716. go-dine smanjila u prosiku za dva stepena,pa je moguće da je to uticalo da litnje lo-kalne oluje praćene gradom buduekstremnije. Da li je to dovoljno za viro-vanje u snižnu mećavu? Prosudite sami.

priredila: Snežana Raič. msc

SOMBORSKE PRIPOVITKE

Snižna GospaZa nike je legenda, a za nike istina u molitvi koja u mislima povizuje ljude različiti vira …

Crkva Snižne Gospe - Petrovaradin

Kapela u Čičovima - Sombor

9Avgust - Septembar

ODBOR ZA NAUKU

Uzdržavanje od nacionalnog izjašnjavanja: Bunjevci i Hrvati - III

Analiza je pripravljena izradom dvapuna modela (sa strelicama između svijunavedeni varijabli). U prvom modelu pred-viđena je povezanost od Bunjevaca na-spram Hrvata, a u drugom od Hrvatanaspram Bunjevaca. Našli smo da je kodprvog modela povezanost Bunjevaca na-spram Hrvata jača (B = 0,920) neg obratno(B = 0.550). Upoređivanjem ova dva mo-dela, našli smo da prvi model bolje privaća(fituje) empirijske podatke neg drugi, paje analiza nastavila primenom prvog mo-dela. Ovaj nalaz analize važan je jel poka-ziva da bunjevačka etnička osnova ima naBunjevce, koji se nacionalno izjašnjavajeko Hrvati, jači uticaj od uticaja nacionalneideologije Hrvata bunjevačkog porikla naBunjevce, koji ne menjaje svoj etničkiidentitet.

Iz analize direktni povezanosti, prigle-dani varijabli u punom modelu, sa kriterij-skom varijablom, koja miri pojavunacionalnog neizjašnjivanja, nalazimo dasu sa ovom pojavom najviše, sa sridnjommirom, povezani Srbi (B = 0,580) i u sla-bijoj miri Hrvati (B = 0,276), dok Madžari(B = 0,185) i naročito Bunjevci (B =0,042), izmeđ prigledani nacionalni grupastanovništva, imaje sasvim slabu poviza-nost sa nacionalnom apstinencijom. Indi-rektna povezanost, gledano priko stazeMadžari - Bunjevci - Hrvati - Neizja-šnjeni, ima vridnost B = 0,833 * 0,922 *0,276 = 0,211 šta znači, takođe, slab do-prinos Bunjevaca pojavi nacionalne apsti-nencije. Pokazatelji R2 (kvadrativišestruki korelacija) podržavaje ove kon-statacije (varijable e1, e2, e3 imaje R2 većiod 0,9 šta znači da je više od 90% varija-biliteta ukupno neizjašnjeni građana, Hr-vata i Bunjevaca, objašnjenofaktorima-varijablama unetim u punimodel). Prigled punog modela, također,pokaziva da su, u pogledu nacionalnog iz-jašnjavanja, međusobno najjače povezaniBunjevci i Hrvati (B = 0,922) i Madžari iBunjevci (B = 0,833). Objašnjenje ovi od-nosa jačanja sklonosti nacionalnoj apstine-nciji zaktiva dalje izučavanje.

Zarad boljeg uvida u odnos Bunjevacai Hrvata u pogledu nacionalne apstine-ncije, puni model je skraćen izostavlja-njem staza (strelica) koje se odnose nadirektne veze egzogeni varijabli Srbi i Ma-džari sa kriterijskom varijablom (Neiz-

neop). Prigledompokazatelja dobrogprivatanja (fitova-nja) podataka odstrane modela jeprocinjeno da sudva redukovanamodela (sa dvapravca povezanostiBunjevci - Hrvati ilobratno), jednaka(na granici dobrogfitovanja podataka).Zato su analiziranaobadva redukovanamodela.

U modelu kojipokaziva povezanostHrvata sa Bunjev-cima (Bu - Hr) odnosove dvi nacionalnegrupacije stanovni-štva ima najveći Betakoeficijent (B =0,922) iza čeg je po-vezanost Bunjevacasa Madžarima (B =0,833) i, naposlidak,povezanost Neizja-šnjeni sa Hrvatima(B = 0.803). Iz ovogse mož konstatovatda je indirektna po-vezanost Madžari -Bunjevci - Hrvati -Neiz-jašnjeni glavna staza kojom iđu uticaji kojivode do manje il veće nacionalne apstine-ncije Hrvata (mira ove staze je B = 0,833 *0,922 * 0,803 = 0,637 šta je povizanost iznadsridnje snage). Na nacionalnu apstinencijuHrvata nemaje veći uticaj Srbi (B = 0,111),ko ni Madžari (-0,032). Negativni pridznakBeta koeficijenta Madžara znači smanjivanjesklonosti Hrvata nacionalnoj apstinenciji al,zbog zdravo male snage tog uticaja, u ovommodelu taj uticaj se mož zanemarit. Miraproporcije objašnjenja varijabiliteta varijabliHrvati (R2 = 0,949) i Bunjevci (R2 = 0,939)ista je ko i u punom modelu, a ta se mirasmanjila za kriterijsku varijablu zbog izo-stavljanja dve egzogene varijable.

Kad je rič o modelu u kojem se provi-rava povezanost Bunjevaca naspram Hr-vata (Hr - Bu) vidi se da je tudanpovezanost slabija (B = 0,55) neg obratno(B = 0,92). Vidi se, takođe, da je doprinos

Madžara nacionalnoj apstinenciji Bunje-vaca veći (B = 0,83), a doprinos Srba za-nemarljiv (B = 0,035) i nuz sve to, da semira ove apstinencije Bunjevaca ne minja,ostajuć na niskom nivou (B = 0,13). Izovog se mož konstatovat da je za Bunjevceglavna staza kojom struje uticaji na njevunacionalnu apstinenciju Madžari - Bu-njevci - Neizjašnjeni (mira ove staze je0,83 * 0,13 = 0,108 šta spada u slabu sklo-nost nacionalnoj apstinenciji). Druga mo-guća staza indirektne povezanostiBunjevaca sa nacionalnom apstinencijomu gornjem modelu Mađari - Hrvati - Bu-njevci - Neizjašnjeni ima vridnost sasvimslabe povezanosti B = 0,74 * 0,55 * 0,13= 0,053 šta iz analize nacionalne apstine-ncije Bunjevaca isključuje Hrvate ko zna-čajniji faktor.

(nastaviće se)

dr Aleksandar Raič

Stanovništvo opština Subotica i Sombor,po naseljima, 2002. godine - Baza podataka

Avgust - Septembar10

STANDARDIZACIJA BUNJEVAČKOG JEZIKA

Nadoknadit izgubljeno vrimeU proteklim brojovima „Riči“ Bu-

njevačke matice pokušali smo vampribližit gramatičke osnove standardi-zacije bunjevačkog govora u jezik.Ovaj proces u našoj zajednici traja ni-koliko godina, i mnogi s nestrpljenjompitaje kad će to bit gotovo i zašto većnije završeno. Na ta pitanja ima i nizodgovora. Prija svega, standardizacijabunjevačkog jezika, ko u ostalom i svevezano za našu nacionalnu zajednicuje, s jedne strane komplikovano a sdruge strane osporavano. Kompliko-vano iz razloga što ovaj lingvističkiproces u našoj govornoj zajednicikasni barem stotinjak godina u odnosuna ostale jezike. Njemu je, ako se po-smatraje ostale društveno političke pri-like u našoj zajednici, bilo vrime da setrevi u vrime prosvititeljstva, il boljekazano, još u vrime Ivana Antunovića.Tad je recimo počo proces standardi-zacije rusinskog jezika, koji je danas uSrbiji ko taki priznat, postoji i katedrana fakultetu za njeg i provučen je krozcili sistem obrazovanja, od vrtića doosnovni i sridnji škula. Ilustracije radi,kazaćemo, i da je ova nacionalna za-jednica brojčano manja od bunjevačkei nema matičnu državu. Dakle, primerbolji od njevog ne moramo tražit. Ovovikovno kašnjenje donelo je i drugeprobleme, med kojima je glavni javnoodsustvovanje jezičke prakse na bu-njevačkom, i to više od šest decenija.U takim uslovima di nisi mogo kazatda si Bunjevac, a još manje je bilo po-željno divanit bunjevački u javnosti,jezik je bio u dugačkoj stagnaciji. Onje sačuvan u porodičnim okvirima, nijezaboravljen, divani se i hasnira. Al svitu kojem živimo išo je krupnim kora-cima naprid u mnogim dostignućima,a za nji su stvarane nove riči, koje midanas u bunjevačkom nemamo. Zato,danas moramo uzet tuđice, a one osi-romašivaje i daleko veće i razvijenijejezike od bunjevačkog. Dosta riči smokadgod upotribljavali, pa jedno vrimei zaboravili, i kad ji danas upotribiteima kome zvuče čudno.

Teško je i postavit zajednički stan-dard za bunjevački govor koji se raz-

vijo u raznim pravcima, od prilike koje kako tio tako je divanio i piso, i sveje to bilo jednako pravilno il nepravilo.No, ukoliko se teži standardizaciji -odnosno ujednačavanju jezika ondamora postojat ono što je pravilno i onošto je nepravilono. I to najpre čerezbrojne dice koja danas uče bunjevačkiu škulama, što je još prija samo par de-cenija bilo nezamislivo ostvarit. Da-klem, promine se dešavaje i mi smonjevi svidoci. Živimo u periodu veliketranzicije cile države Srbije, pa tako inaše bunjevačke zajednice. Samo štosmo nje na žalost, manje svisni i da-leko je manje analiziramo zaslipljeniod globalni promina.

Usvajanje novog jezičkog i pisme-nog standarda je proces koje će jošdosta trajat, al ako se u njem doslidno,jasno i uporno nastavi on će cigurnodat rezultate.

Kažimo i za one nestrpljive al i ne-upućene pa i zlonamirne da je standar-dizacija srpskog jezika trajalačetrdesetsk godina. Ova koju sprovodibunjevačka zajednica sopstvenim sna-gama i znanjima, opterećena čestim

negiranjom od drugi nacionalni zajed-nica, neravnopravnim odnosom drža-vni institucija prema nama i sad većskoro simboličnim primanjima od isti,teče još i zdravo brzo. Dokleg će se sti-gnit sa standardizacijom u našoj zajed-nici ne zavisi ni od politike ni odnauke, već samo od naše upornosti daopstanemo ko narod i da svoj jezik ha-sniramo. Tako ćemo, prija il kasnije,dobit svoj jezik, jel će bit oni kojimaje on i potriban. Najbolji primer za toje i bunjevački govor koji se uči u šku-lama. Tribalo je zdravo dugo da uđe uškule, al je ušo, i ima ga ko učit svakegodine sve više.

Uostalom, standard bunjevačkogjezika je i postavljen i na njem se pišudanas mnoge knjige, „Rič“ Bunjeva-čke matice, „Bunjevačke novine“,„Tandrčak“ , upotribljava se u radio itv emisiji. Jezički izraz je zaokružen,ostalo je na nama. I ako ćemo sudit poonom što je iza nas, bunjevački naroda s njim i jezik je uvik našo načina zapriživljavanje, opstajanje i nacionalnoistrajavanje.

mr Suzana Kujundžić Ostojić


IZLOŽBA U BUNJEVAČKOJ MATICI

Slamarke u slavu DužijanceU povodu obilužavanja jednog od

četri nacionalna praznika bunjevačke na-cionalne manjine „Dan Dužijance“ kojise svake godine obilužava 15. avgusta,na dan Velike gospojine, Bunjevačkamatica je dala svoje učešće otvaranjemizložbe slika od slame pod nazivom„Slamarke u slavu Dužijance“, u utorak,14. avgusta 2012. godine. Na izložbi subile ižložene slike šest subotički sla-marki koje su ovom prilikom prikazalesvoje slamarsko umeće.

Na samom otvaranju ižložbe pri-sutnima se obratio predsednik Bunje-vačke matice Ivan Sedlak saprigodnim govorom. Pored ljubiteljaslamarske umitnosti prisustvovali su iprisdstavnici bunjevački institucija,članovi nacionalnog savita kao i zame-nik pridsidnika Skupštine grada Subo-tice gospodin Veljko Vojnić, ko ikustos, etnolog i antropolog gradskogmuzeja u Somboru gospođa LjubicaBačić koja je ujedno i otvorila ovu pri-lipu izložbu i istakla značaj slamarskeumitnosti i značaj žetvenog običajaDužijance kojeg Bunjevci na ovimprostorima vikovima slave.

Izložba slika od slame je bila u or-

ganizaciji „Asocijacije naivni umetno-sti - ANU BuSu“ KUD-a „Bunjevka“iz Subotice na čelu sa pridsidnicomKatom Kuntić. Članice ove Asocija-cije koje su za ovu priliku izložilesvoje radove su: Ivana Dulić, Kosovka

Ivković Ivandekić, Ljiljana Letić,Marcela Brčić Kostić, Ana Vukov iMarija Sebenji.

Da bi se slamarstvo na ovim pro-storima održalo do dan danas velikdoprinos i podršku s početka dali susveštenici Blaško Rajić, Lajčo Bu-danović i Lazar Ivan Krmpotić kojisu znali cinit bunjevačku narodnuumetnost, ova drevna tehnika saču-vana je i izdignuta na nivo posebnegrane likovnog stvaralaštva u teh-niki slame.

Slama je simbol jakosti na svojojkrhkoj stabljiki iznese veliko bogat-stvo “klas” spokoja, nadahnuća iizazova. U svojoj zlatnoj lipoti, uruki duhovno bogate žene, uz velikostrpljenje, upornost i odricanje,slama postaje predmet divljenja.Njezino posebno oblikovanje kroztehniku pletenja ona se pritvara uveličanstvena umetnička dila.

Slike od slame koje su bile ižlo-žene ovom prilikom pretežno prika-

zuju teme vezane za žetvene običaje imotive sa bunjevački salaša prikazaneu raznim tehnikama rada sa slamom.Ovom izložbom se daje doprinos u ob-jedinjavanja, očuvanja i nigovanja ma-terijalnog i nematerijalnog kulturnognasliđa Bunjevaca što je i osnovni ciljove Asocijacije naivni umetnosti. Prio-ritet ove Asocijacije je naivna umitnostu tehniki slame koja pridstavlja vitalniizvor identiteta duboko ukorenjen krozistoriju bunjevačkog naroda, ko i po-sebno definisana kulturna dobra kojaimaju jasne karakteristike i veliku na-cionalnu, istorijsku i umitničku vrid-nost. Bunjevačka matica jeorganizacijom ove izložbe dala velikiznačaj i doprinos slamarskoj umetnostina nivou grada i šire.

Za ovu priliku priređen je i katalogslika od slame pod nazivom ko i izlo-žba „Slamarke u slavu Dužijance“ kojije ispratio ovu prilipu izložbu.

U kulturom dilu programa učestvo-vali su Stela Bukvić koja je pročitalakratak tekst o Asocijaciji, a za muzičkidio programa bili su zaduženi tambu-raški ansambl „Sledbenici TumbasPere-Haje“ i vokalni solista TamaraBabić.

dipl. oec. Tamara Babić

Slamarke u društvu rukovodilaca Bunjevačke matice i Ljubice Bačić, kustosa Gradskog muzeja u Somboru

Ivan Sedlak, pridsidnikBunjevačke matice otvara izložbu


U vrime današnje kad se vodi bitkaza standardizaciju bunjevačkog jezika,Bunjevačka matica je napravila zdravodobar potez – prid čitaoce je iznela„Vitu Đaninu i druge pripovetke iz bu-njevačkog života“ Mare Đorđević Ma-lagurski, najveće bunjevačkeknjiževnice. Prvo izdanje ove knjige jeobjavljeno 1933. godine u Beogradu ipobudilo veliko interesovanje zaknjigu, al i za Bunjevce, da bi drugoizdanje iz štampe izašlo 1940. godineu Subotici. Nažalost, posli tog se zaMaru i njezina dila skoro zaboravilo,da bu je se sitili u Bunjevačkoj maticii ove jeseni i po treći put štampali.

U čast ove književnice i njezinogdila, Bunjevačka matica je, porid izda-vanja knjige organizovala i dvi pri-redbe – književno veče i premijerumonodrame „Vita Đanina“ koju je zapozorište pripravila Kata Kuntić, a iz-vela Stela Bukvić.

- Mara Malagurski Đorđević jebila jedna od najobrazovaniji Bunjevkitog vrimena. Volila je svoj narod i on

je volio nju. Bila je osnivač Bunjeva-čke prosvetne matice 1927. godine, dije bila i prva pridsidnica. Pokrenila jei aktivnosti na izgradnji doma Bunje-vačke prosvitne zajednice, a bila je ipokretač kulturnog života med Bu-njevcima.Uvažavana je bila u novojdržavi i dobitnica je dvi pristižne na-grade: za svoje književno stvaralaštvo,Cvijete Zuzorić 1928. godine za „VituĐaninu“ ko najbolju pripovitku i Kra-ljevske akademije nauka, za knjigu„Vita Đanina i druge pripovitke“ iz bu-njevačkog života, 1933. godine nakonkursu za najbolju knjigu. Sotim jeobezbidila i misto med najznačajnijimknjiževnicima tog vrimena u Kralje-vini Jugoslaviji – napiso je u pridgo-voru ove knjige Ivan Sedlak,pridsidnik Bunjevačke matice. – Nemasumnje da je Malagurska svojim cilo-kupnim radom na kulturnom planu,očuvanju jezika, tradicije i običajapuno dopinela nacionalnoj afirmacijiBunjevaca. Njezino književno stvara-laštvo na bunjevačkom, maternjem, je-ziku izuzetno je važno i danas, kad

iprivodimo kraju istoriski važan zada-tak na polju standardizacije jezika i da-ljeg razvoja obrazovanja. Sotim jeMara Malagurski Đorđević obezbidilatrajno misto u galeriji velikana našegnaroda, di su biskup Ivan Antunović,Boza Šarčević, Mijo Mandić, BlaškoRajić i druge ličnosti koje su obilužilevrime bunjevačkog nacionalnog pripo-roda.

O vridnosti književnog dila MareĐorđević Malagurski divanila je mrSuzana Kujundžić Ostojić, pridsidnicaodbora za jezik Bunjevačke matice.

- Ona piše lako, bez puno kićenja idetalja, opisa, sugerisanja, osuda, i iz-nosi tragičnu sudbinu jedne Bunjevke.To je priča koja će svakog duboko do-taknit u dušu, navest na razmišljanjekoliko to muke i nepravde čovik možu životu na leđima podnet, naša juna-kinja je podnela tušta, al što bi se ka-zalo kod nas Bunjevaca, kad se čašanapunila ona je skrenila pamećom. Odmaloći Vita je željna majčinske lju-bavi, jel joj je mater umrla, ni se udalakako su to strogi društveni kanoni zah-

BUNJEVAČKA MATICA U EDICIJI „SAVRIMENI BUNJEVAČKI PISCI“,PRIDSTAVILA TRAĆE IZDANJE KNJIGE MARE ĐORĐEVIĆ MALAGURSKI

„VITA ĐANINA I DRUGE PRIPOVETKE IZ BUNJEVAČKOG ŽIVOTA“

Duša bunjevački salašaPosli više od šezdeset godina šatampana najbolja knjiga najbolje bunjevačke književnice. Uvrime kad je stvarala, književni kritičari su njezine pripovitke poredili sa najboljim ruskimpiscima. Vitu Đaninu na pozorišnu scenu iznele Kata Kuntić i Stela Bukvić

Učesnici pridstavljanje knjige “Vita Đanina i druge pripovitke izbunjevačkog života” Mare Đorđević Malagurski

Mara Đorđević Malagurski

13Avgust - Septembar

tivali, trpila je nepravdu, ponižavanje,težak rad, gladovanje, umiranje tek ro-đene dice i na kraju svist je popuštala.Njezine misli ostale su zarobljene uvrimenu kad je isčekivala Miška, nje-zinog čovika koji je očo na front, al ičovika koji je nije volio i ponižavo.Mara je majtorski uklopila u životjedne žene sve važne bunjevačke obi-čaje, od rođenja, priprave štafira,udaja il u ovom slučaju uskakanje,svatovi, tradicionalni život na salašu,rođenje dice, odlazak u katane, trgo-vina, odnosi med ljudima (komšije,rodbina, poslovni odnosi), odnosi usamoj porodici, ris, dužijanca. mate-rice... Sve je to tako vešto upleteno uovu, nadasve tragičnu životnu priču,da vi i ne primetite kako ste kroz životove jadne žene saznali puno tog o obi-čajima i životu Bunjevaca – kazala jeSuzana Kujundžić Ostojić. - Još jednaodlika ove priče, a svi ostali koje su senašle u ovoj knjigi, je opis likova izkarakternog ugla. Mara ne bira oso-bine ljudi koje bi nam bile samo nadiku, već prislikava život realno, i sdobrim i lošim stranama. Ne bojeć sepri tom oćel kogod kazat, pa kaki su tiBunjevci. Hrabro iznosi na svitlo danasve naše mane, al i dobre osobine.

Porid književnog značaja, MaraĐorđević Malagurski je za Bunjevcevažna i ko društveni radnik o čemu jedivanila Nevenka Bašić Palković, pro-fesor jugoslovenski književnosti.

- Mara Đorđević Malagurska (kakoje kasnije volila potpisivat svoje knjige)

škulovala se u Štrosmajerovom zavoduu Đakovu, a zatim na Višoj divojačkojškuli u Subotici. Postoje podaci da jeMara Malagurski tek kasnije studiralaengleski jezik u Londonu i zato se poslimogla bavit i privođenjom s engleskogjezika. Na Velikoj narodnoj skupštini uNovom Sadu, 1918. godine bila je jednaod malobrojni delegata žena, odnosnobila je član velike bunjevačke delegacijekoja je glasala za prisajedinjenje Vojvo-dine Kraljevini Srbiji – napisala je Ne-venka Bašić Palković u pridgovoru oveknjige - U periodu izmed dva rata MaraĐorđević Malagurski je bila vrlo ak-tivna: organizovala je mnoge izložbe na-rodni rukotvorina u Subotici, u Gradskojkući je povodom Velikog vašara, 1925.g. napravila lipu smotru bunjevačke na-rodne nošnje i ručni radova. U Crvenomkrstu se angažovala kod prikupljanja po-moći za siromašne i postradale u popla-vama. Dvaput je vodila Subotičanke uBeograd, u bunjevačkim narodnim no-šnjama da nastupaje na srpskom dvoru ina Radio Beogradu. Bunjevačke žene idivojke bile su gošće beogradski dama,članica Kola srpski sestara i s njima oba-lazile znamenitosti glavnog grada. Svu-dan su pobuđivale pažnju svojomlipotom i narodnom nošnjom. Kralj Ale-ksandar Karađorđević i kraljica Marijaprimili su ji s velikom srdačnošću, a naj-lipše od svega je da su se i kraljica Ma-rija i kneginja Olga obukle i slikale ubunjevačkoj narodnoj nošnji. Za maluprincezu Jelisavetu Karađorđević našla

se jedna lipa dičija nošnja. Ove fotogra-fije su bile objavljene u Bunjevačkomkalendaru za 1939. godinu i u knjigi Bu-njevka o Bunjevcima, koju je 1941. go-dine uredila Mara Đorđević Malagurski.U ono vrime brez drugi medija, objavlji-vanje fotografija žena iz vladajuće kućeu bunjevačkim narodnim nošnjama i tou bunjevačkim izdanjima, bilo je ravnosenzaciji i sa današnje tačke gledišta.Ujedno to je bio veliki gest uvažavanjaprema Bunjevcima u novoj, zajedničkojdomovini, u kojoj triba svi da su ravno-pravni. Još je štogod Mara Đorđević Ma-lagurski jako dobro odradila jel seodazvala na poziv Radio Beograda daodrži pridavanja o Bunjevcima. Njezinosaopštenje o prošlosti i sadašnjosti Bu-njevaca, koje je posli objavljeno i u Bu-njevačkim novinama 1940. godinepratila je muzika naši vrhunski muzičaraPere Tumbas Haje i Josipa Mlinka Mi-mike. Program je trajo priko sat vrimenai pobudio je veliko interesovanje jugo-slovenske javnosti zbog važni činjenicaiz bunjevačke istorije i zbog oduševlje-nja i topline kojom je Mara Malagurskaoslikala svoj „ponosni i gordi narod“!

Za kraj je ostala premijera mono-drame „Vita Đanina“. Ovu pripovitkuje za pozorište pripravila Kata Kuntić,a na sceni je uverljivo izvela Stela Bu-kvić. Tako je, možda neotice, zatvorenkrug – pripovitku o subdbini žene jenapisala žena, a prid publiku su je iz-nele dvi žene.

J. Poljaković

One su “oživile” Vitu Đaninu: Kata Kuntić (režija), Stela Bukvić(Vita Đanina) i Jasna Buljovčič (šaptač)


I ove godine Bunjevačka matica sepridružila obilužavanju dičije nedilje2. oktobra 2012. godine di je sa pri-godnim dičijim programom ukazala naznačaj dičiji prava i obaveza kako uokviru bunjevačke nacionalne zajed-nice tako i šire. Isprid Bunjevačke ma-tice prisutnima se obratilapodpridsidnica Tamara Babić, zatimisprid Bunjevačkog nacionalnog sa-vita, podpridsidnik Nikola Babić, apotom član Gradskog veća zaduženogza obrazovanje dr Etela Jerinkić, koji

su ukazali na značaj ove manifestacije.Šta su to ciljovi dičije nedilje? U ci-

ljove ubrajamo:- skretanje pažnje najviše javnosti

na prava i potribe dice,- ukazivanje na odgovornost koju

familija, škula, država i njene institu-cije imaju u zaštiti i ostvarivanju pravadice.

Šta su to glavni principi konvencijeo pravima diteta? To su:

- prava na život, opstanak i razvoj,- pravo na najbolji interes diteta,

- pravo na nediskriminascijiu.U kulturno-umitničkom programu

koji za ovu priliku pripravljen učestvo-vali su dičija folklorna grupa BKC“Tavankut“ sa spletom bunjevački igarai sa svojim malim recitatorima. Ta-kođe, su pismice recitovali: JovanaFrancišković, Milica Bašić i JelenaFrancišković. U muzičkom dilu pro-grama pridstavila nam se solistkinja naviolini Natalija Mišović. Na kraju pro-grama su se dica iz Tavankuta pridsta-vila ponovo al, sad u ritmu modernogplesa. Cila manifestacija bila je pro-praćena sa izložbom dičiji radova izviše subotički škula di se sluša pred-met bunjevački sa elementima nacio-nalne kulture. I zato svako dite triba dazna:

Ako pripadaš nacionalnoj manjiniImaš pravo na svoj jezik

Svoju kulturu i svoju viruI ako pripadaš nacionalnoj većiniTakođe imaš pravo na svoj jezik,

kulturu i viruSvako ima pravo da divani onako

kako ga je majka naučilaDa piva ono što je u ditinjstvu slušoSvako ima pravo da na svoj način

moli BogaVeliki su oni ljudi koji niguju svoje

I poštivaju tuđu kulturu.R.B.M.

U ZNAKU OBILUŽAVANJA DIČIJE NEDILJE

Nedilja posvićena dici

Nikola Babić, podpridsidnikBNS otvara Dičiju nedilju

Podsićanje na tradiciju - najmlađa folklorna grupaBunjevačkog kulturnog centra iz Tavankuta na Dičijij nedilji

Najpažljvija publika - dica prate program svoji dugara


NEMATERIJALNO KULTURNO NASLIĐE BUNJEVACA

Sačuvajmo našeNacionalni savit bunjevačke nacionalne

manjine, imenovao je radni tim koji ima za-datak da pripravi svu potribnu doku-mentaciju za očuvanje bunjevačkognematerijalnog nasleđa, kako bi se paralelnoi naša bogata kulturna baština Bunjevacapriključila zadatku, koju je prid cilumeđunarodnu zajednicu postavio UNESCO2003. godine.

Republika Srbija ratifikovanjem Kon-vencije nasliđa, maja 2010. godine, otpočelaje njenzino sprovođenje. Ministarstvo kul-ture, informisanja i innformacionog društvazaduženo je za implementaciju Konvencije.Ostvarena je saradnja na polju zaštite nema-terijalnog kulturnog nasliđa sa Komisijom zasaradnju sa UNESCO-om Ministarstvaspoljnih poslova RS.

Februara 2012 godine u Kovačiciodržana je konferencija pod nazivom „Us-mena tradicija nacionalni manjina ko dio ne-materijalnog nasleđa Srbije“ na kojoj suisprid Nacionalnog savita bunjevačke na-cionalne manjine prisustvovali pridsidnikBranko Francišković i pridsidnik Izvršnogodbora mr Suzana Kujundžić Ostojić.

Na skupu su pridstavljene dosadašnje ak-tivnosti na implementaciji Konvenkcije oočuvanju nematerijalnog kulturnog nasliđa uRepubliki Srbiji, promovisani su pridlozi zaupis u Nacionalni registar pridloženi odstrane regionalni koordinatora i drugistručnjaka i saradnika na ovim poslovima.

Komisiju koju je imenovo Bunjevački na-cionalni savit, prije svega potribna je edukacijau onom smislu koja je već održana kroz semi-nare koji su već održavani na: PromocijiKovencije maja miseca i Regionalnom semi-naru u Sirogojnu novembra 2010. godine; napet UNESCO-vi regionalni seminara, mrežeeksperata Jugoistočne evrope za očuvanje ne-materijalnog kulturnog nasleđa; peti UNECO-ov seminar održan je u Etnografskom muzejuu Beogradu od 12-13. maja 2011. godine podnazivom „Od nacionalne implementacije do re-

g i o n a l n es a r a d n j e “ ,zatim eduka-tivni programiu novembruZaječaru, udecembru uSirogojnu, ko ipromocija ne-materijalnogk u l t u r n o gnasliđa uEtnografskommuzeju uBeogradu ud e c e m b r u2011. godine.

U 2012. godini održana jeznačajna Reginalna naučna kon-ferencija na temu „Pridlozisanacije i revitalizacije baštine uregionu Jugoistočne Evrope(procena rizika kulture iprirodne baštine u regionuJugoistočne Evrope)“ u organi-zaciji Ministarstva kulture, in-formisanja i informacionogdruštva RS, održana u Nišu od22-25. maja 2012. godine. Nakonferenciji

Komisije za upis u Nacionalniregistar u proteklom periodu raz-matrala je ukupno 24 pristigla pridloga izoblasti izvođačke umetnosti, običaja, usmenetradicije, znanja(narodne umetnosti, rukotvo-rina i stari zanata). Nacionalni komitet za ne-materijalno kulturno nasliđe Srbije od pristiglipridloga devet razmatra ko pridloge za upis naReprezentativnu listu nematerijalnog kulturnognasleđa čovečanstva UNESCO-a: „Krsna,porodična slava“, „Molitva, đurđevdanskiobred“, „Kolo, kolo u tri, kolo u šest koraka“,„Pivanje uz gusle“, „Frulaška praksa“,„Naivnio slikarstvo Slovaka“, „Običaji izli-vanja i pravljenja ratarski svića“, „Pirotskoćilimarstvo“ i „Grnačarija Zlakuse“.

Radni tim, za izradu dokumentacije a usvrhu kandidovanja nematerijalnog kul-turnog dobra Bunjevaca, ima zdravo velikzadatak. Prije svega, vrlo bogatu i postojećuarhivu, triba konačno konstatovat i napravitjedinstven inventar. Odredit prijoritete ipostojeću dokumentaciju dopunit uz pomoćstručni i naučni institucija, dokumentacionisridstava, eksperata i nevladini organizacija.Tako objedinjenu dokumentaciju pridstavitikordinatorima i u saradnji s' njima pripravitpridloge Centru za nematerijalno kulturnonasleđe.

Poso je velik i obilan, posebno ako se značinjenica da su Bunjevci sačuvali, bogatokulturno nasliđe sa kojim i danas žive, pokojem su jedinstveni i po su pripoznatljivi.

Radnim timom rukovodi podpridsidniksavita Nikola Babić, članovi su Nevenka B.Palković, Mirjana Savanov, Tamara Babić,mr Suzana K. Ostojić, Marko Marjanušić iKata Kuntić.

U okviru KUD „Bunjevka“ oformljenoje odelenje ANUBuSU „Asocijacija naivniumetnosti“ koja će se bavit objedinjavanjem,očuvanjem i nigovanja materijalnog i nema-terijalnog kulturnog nasliđa Bunjevaca. Uokviru programa za očuvanje narodni umet-nosti, prioritet ima naivna umetnost utehniki slame koja pridstavlja vitalni izvoridentiteta duboko ukorenjen kroz istorijubunjevačkog naroda, ko i posebno definisanakulturna dobra koja imaju jasne karakteris-

tike i veliku nacionalnu, istorijsku iumetničku vridnost.

Članice ANUBuSu u zajedničkom projektusa Bunjevačkim nacionalnim savitom uradilesu izuzetnu skulpturu, tikva u slami podnazivom „Bogatstvo bačke ravnice“ za koju jeurađen katalog na tri jezika. Ova skulptura jedokaz kvaliteta i savršenstva slikarstva odpletene slame. Sa tikvom Bunjevci će se pris-tavljat na izložbama UNESKO-a.

ANUBuSu pored pristavljanja na višeznačajni izložbi, od 6-9. septembra 2012. go-dine održala je prvu slamarsku koloniju uzajedničkoj organizaciji KUD “Bunjevka” iBKC Bajmaka na kojoj je desetak učesnicakolonije prvi put imalo priliku da upoznajuznačaj umetnosti od slame, najstariji načinpletenja sa slamom, ko i značaj i važnostočuvanja i prinošenja znanja, i izrade najstarijepredmeta od slame, prstenje, narukvice imenđuše, perlica ko i prve najznačajnije javneskulpture „krune za dužijancu“. Četri danavridno se radilo u prostorijama Bunjevke i naprilipom etno salašu „Đorđević“ ispleteno jepuno slame za krunu. Međutim, za postavljenizadatak potribno je daleko više vrimena,posebno ako se uzme u obzir da se tako stara idrevna tehnika prvo mora usavršit. Radovi ćebit završeni na nikoliko naredni radionica.

Pored očuvanja tradicionalne umetnostiu slami, KUD „Bunjevka“ poseduje bogatuarhivu kako svoju, tako i svoji članova. Usvakom momentu mož prezentovatisačuvano bogatstvo nematerijalnog kul-turnog nasliđa Bunjevaca, koje se i danasčuva, živi i prinosi s kolina na kolino.

U okviru osmom „Festivala bunjevačkognarodnog stvaralaštva“ KUD „Bunjevke“,promovisana je dupli DVD na temu „Dopri-nosa KUD „Bunjevka na očuvanjubunjevačkog narodnog stvaralaštva“ nakome je zabiluženo živo nematerijalno kul-turno nasliđe Bunjevaca. U tim projektimasvoje učešće imale su Tamara Babić i KataKuntić, članice tima za očuvanje nemateri-jalnog kulturnog nasliđa Bunjevaca.

pripravila Kata Kuntić

Članice ANUBuSu na prvoj koloniji

Bogatstvo bačke ravnice


UČEŠĆE BUNJEVACA U GRADOGRADNJI SUBOTIČKOG POZORIŠTA I VAROŠKE KUĆE

Pozorište i Varoška kućaUdio ugledni Bunjevaca u grado-

gradnji je značajan. Obnova, zapravoponovna izgrdanja subotičke pozori-šne zgrade spada u vrime kad je AlbeMalagurski bio gradonačelnik Subo-tice. U Subotici je daleke 1854. godinebila podignuta reprezentativna pozor-šna zgrada. To je ujedno prva i najsta-rija pozorišna zgrada. Ona jepripoznatljiva po svojim „korinstskimstubovima“. Bila je uništena u požaru1915. godine. Uslid ratni prilika, nedo-statka novaca i nerazumivanje za kul-turne i nacionalne potribe da varošSubotica ima odgovarajuću pozorišnuzgradu sa obnavljanjem požarom uni-štene zgrade, godinama se oklivalo.Dolaskom Albe Malagurskog, 1924.godine, na položaj gradonačelnika,stavljena je tačka na čekanje.

Konačna odluka gradske upraveSubotice da se pozorišna zgrada ob-novi doneta je 7. juna 1924. godine,nepun misec dana, nakon što je Albepriuzo funkciju. Izvođenje zidarski idrugi radova na obnovi zgrade počećetek 1926. godine.

Gradnja uništene pozorišne zgradei unutrašnji radovi na njoj (električne idruge instalacije) dovršeni su 15. de-cembra 1926. godine, a pozorište je ot-voreno na svečan način 10. januara1927. godine. Sve dok (1908 – 1910)u Subotici nije izgrađena poznata Va-roška kuća, zgrada Pozorišta bila je„CIMER“ Subotice.

Velik je broj arhi-tekata i inžinjera kojisu radili na teritorijiSubotice i doprinosilirazvoju gradske arhi-tekture u vrime Ugar-ske vladavine, medkojima su bili i Bu-njevci. Najznačajnijije bio Titus Mačković.Subotička varoškakuća koja je premaprojektima budimpe-štanski arhitekta Mar-

cela Komora i DežeaJakoba podignuta iz-među 1908. i 1912.godine najpoznatije jesecesisko zdanje uVojvodini. Zato sesada slavi 100 godinaod njenog završetkaizgradnje.

Troškovi izgradnjepokriveni su uglav-nom prodajom nekori-šteni peščani površinau okolini Subotice. Naovaj način je varošdošla do veliki povr-

šina za uzgoj vinove loze, što je vezalostanovništvo za zemlju i time sprečilonjihovo odseljavanje. Izvođači radovasu bili Ferenc Nađ i Lukač Kladek, anjihov palir je bio Koloman Vidako-vić. Oni su doslidno izveli objekat uskladu sa projektom. Sa istom save-snošću uradila je svoj dio posla čuvenafabrika žolnai keramike čiji je vlasnikbio Mikloš Žolnai. A vitraž je radioMikša Rot. Subotička varoška kućaveć i po svojim dimenzijama u onovrime izaziva divljenje, svidoči o har-moniji, skladu arhitekture i posebnoprimenjene umitnosti.

Glavni nadzornik pri izvođenju ra-dova je bio Titus Mačković, arhitekta– umitnik grada i graditelj, mnogi ve-lelepni palata i zgrada i cili blokovaprivatni domova i ustanova javnislužbi. Površina objekta varoške kućeje 5.775 m2. Toranj je visok 95 m. I in-terijer je u skladu sa mađarskom vari-jantom secesije, sritno su odabraniumitnički detalji, a svi majstori svogaznata su svoj dio, prema enterijerskomprojektu, uklopili u jedinstvenu celinu,rađeni po motivima narodne umitno-sti.

Restauracija enterijera je uspišnoizveo zanatski majstor Rihter pod na-dzorom mr arhitekture Ante Rudin-skog. Tako da je enterijer Velikevećnice doveden u stanje iz 1912. go-dine.

Priredio:dipl. inž. arh. Mijo Mandić

Varoška kuća

Narodno pozorište

Titus Mačković


EKOLOŠKI SAVITI

Kvalitet voda za navodnjavanjeNe mož se zamislit stabilna proiz-

vodnja u ratarstvu, povrtarstvu i voćar-stvu bez navodnjavanja, obzirom naizmenjene klimatske prilike, povećanuprosečnu temperaturu i intenzivnijeisparavanje.

Za navodnjavanje se koristi voda izreka, kanala, podzemni voda i razniakumulacija. Različit je kvalitet nave-dni voda obzirom na mogućnost zaga-đenja u prirodnim uslovima o čemu semora vodit računa kad se voda koristiza navodnjavanje. Navodnjavanjem ne-kvalitetnim vodama mož doć do ozbiljniposlidica po razvoj kulturnog bilja i kva-liteta plodova.

Najozbiljniji problem je sadržajsoli u vodi za navodnjavanje. Voda savisokim sadržajem soli pri navodnja-vanju neopovoljno utiče na strukturuzemljišta jel dolazi do raspadanjastrukturni agregata - sitnomrvičastestrukture. Biljke su obično osetljive nauvećane količine natrijuma i hlora uvodama za navodnjavanje.

Ozbiljan problem pridstavlja zagađe-nje voda sa borom. On je neophodan ele-menat pri oplodnji kulturnog bilja. Usuvišku je toksičan za kulturno bilje, anajčešće se ta toksičnost javlja u stakle-nicima pri uzgoju povrtarski i ukrasni bi-ljaka.

Upotriba vode sa visokim sadrža-jem teški metala dolazi do njihovogsakupljanja u zemljištu di priko biljakaulaze u lanac ishrane, a teški metali u

većim koncetracijama u ishrani utičuna pojavu karcinoma.

Gornje granice teški metala u vodi susledeće mg u dcm3, arsen 1, bor 0,75,bakar 0,2, olovo 5, cink 5, selen 0,05 itd.

Kiselost vode takođe je značajan po-kazatelj kvaliteta vode za navodnjavanje.Smatra se da je optimalna pH vridnostnaši najveći reka kreće se oko 8.

Otpadne vode stočarski farmi i ur-bani sredina obično sadrže veće količineazota. Privelike količine azota pogotovonitrita koji se javljaju prilikom probavemogu da izazovu oboljenja methemoglo-binozu kad se hemoglobin vezuje sa ni-tritima dovodi do otežanog disanja pa igušenja. Prema zakonu FAO dozvoljensadržaj azota u vodi je 5mg/dcm3 a gor-nja granica za većinu biljaka je oko 250mg u dcm3.

Poseban problem za vode za navo-dnjavanje pridstavljaju otpadne vodeklanica, mlikara i dr. vode koje sadržeorganske otpatke jel se u istima nalazerazne klice – štetne bakterije koje sepriko navodnjavanja prinose na biljke, apriko biljke i lanca ishrane dospivaju uljudski organizam. Poseban problempridstavlja navodnjavanje pašnjaka savodama u kojima se nalazi salmonela.Štetne bakterije prinose se na josag, apriko mesa i u ljudski organizam. Ta-kođe, se priko povrća u sirovom stanju ukom se nalaze razne bakterije dospile iz

voda za navodnjavanje u lancu ishranemogu izazvati razna akutna i hroničnaoboljenja. Prilikom navodnjavanja u po-vršinskom sloju zamljišta na dubini od 0do 25 cm zadržava se 80 do 99% unetibakterija sa vodom.

U vodama koje se koriste za navo-dnjavanje iz dubine od 15 metara mož dadođe do ozbiljni zagađenja pogotovo uurbanim sredinama di postoje razne aku-mulacije za fekalije životinjskog porikla,a sadrže razne gljivice, bakterije, teškemetale, antibiotike i druge patogene kojise prilikom navodnjavanja pri povoljnimvrimenskim uslovima razvijaju na bilj-nom svitu, a priko lanca ishrane dospi-vaju u ljudski organizam izazivajućrazličita oboljenja.

Prema tome u sezoni navodnjava-nja di su prisutne otpadne vode koje sekoriste sa površinskim vodama za na-vodnjavanje triba izvršit zootehničku ifitosanitarnu kontrolu da bi se izvršiloprečišćavanje i sanacija voda za navo-dnjavanje. Kad je rič o sadržaju pesti-cida u vodama obzirom da se ne vodidovoljno računa o deponijama zaotpad pesticida na nekim lokalitetimamogu se nać pesticidi u vodama za na-vodnjavanje što mož dovest do oz-biljni poslidica po razvoju biljakapogotovo ako se u vodi za navodnja-vanje nalaze i herbicidi.

dr Andrija Peić Tukuljac


ODBOR ZA KNJIŽEVNOST

Marko Peić (1913 - 2010) - IMarko Peić je rođen u Ljutovu,

pored Subotice 1913. godine. Osnovnuškulu je završio u Ljutovu, zatim gra-đansku škulu u Subotici, di je završioi Državnu trgovačku akademiju. Inte-resovanje za književnost pokazo je jošza vrime škulski dana. Aktivno je sa-rađivo sa mnogim listovima, i u okviruškule i van nje.

Brojne pripovitke, pisme, novele,ko i skupljene narodne pripovitke, Peićje objavljivo u raznim subotičkim gla-silima. Jedna od ti skupljeni pripovi-daka je i

Zašto se kurjak boji vatre?

“Tako bila jedna žena i imala trićeri. Kako je bila zdravo sirota, ačovik joj je odavno umro, morala sesama starati kako će odranit svojudicu. Zato je ona svakog božjeg danaišla raditi, a kad se vraćala kući, uviksvrne u šumu , nabere jagoda i donesesvojim ćerkama da jidu. Jednog dana,kad je ona brala jagode, dođe kurjak ireče joj: “Bako sad ću te pojisti!”

Pričo Pajo Miković

Njegova prva samostalna knjiga je“Hiljadu bećaraca”, a izašla je 1943.godine.

Prva pripovitka objavljena mu je uBunjevačkom kolu 1933. godine, podnaslovom “Bolesna nana”, malo poslinje je izašla i “Smrt jednog nesreć-nika”.

”Bunjevačko kolo”, Omladinskičasopis za književnost i kulturu, izlaziod 1933. do 1936. godine. Pokrenili suga Marko Peić, Balint Vujkov i BlaškoVojnić Hajduk. Njegovi glavni ured-nici su se minjalji. Prvi je bio BalintVujkov, Blaško Vojnić Hajduk i MarkoPeić. U ovom listu mnogi su bunjeva-čki autori dobili priliku objavit i afir-misat svoja dila.

Oprobo se Peić i u pisanju poezije,najviše u mladim danima, koja jeuglavnom tematski inspirisana ravni-com i ljubavlju ka svom narodu.

Bunjevačkom rodu

“Bunjevački rode, što se s tobom zbi,Što si tako tužan i sumoran ti?Zašto mrčiš čelo i plačeš sad,Reci meni, kakav tebe mori jad?Podogni glavu i slobodno izreci,Kakav melem, rode, tvoje srce liči?Tražiš li ljubav ili bratsku slogu,Zar Bunjevci sebi pomoć ne mogu?!Znadem zašto šutiš, dragi rode moj.Znadem šta je uzrok i zloj sudbini toj.Gaziš, rode, staze pradidova tvojih,Misliš, srića novim putom sjaji.Odričeš se sebe i imena svoga,Odričeš se nane, krila toploga.Prizro si braću, oca tvoga,Pokopao selu, te nemaš nikoga!Ima l većeg jada, gorih muka,Neg kad s tobom vlada slaba ruka?!Prospe l oko ikad suza više,Neg kad brat brata iz srca izbriše?!Poslušaj, rode, što mi je sad želja:Čuvaj i slavi običaje, prela:Odbaci tuđe i mrske ti dari,Te razmotri riči otaca stari.Ne uzimaj tuđe, niti svoje daj,Bunjevačko ime, nikad ne izdaj!Od rođenja, pa do groba tvoga,Ne odreci imena se svoga!”

Svoje pripovitke, Peić je objavljivoi u “Bunjevačkom kalendaru” ( koji iz-lazi od 1934. – 1941. godine), poput

one “Kad se čovik propije”.Nakon što je demobilisan, posli

1945. godine, bavi se novinarstvom,najviše sarađiva sa “Hrvatskom riječi”,a posli prilazi u ekonomsku struku.Bio je na mnogim rukovodećim mi-stima u privredi. U svojoj, ekonomskojstruki, bio je vrlo uspišan. Tokom togperioda, manje se bavi, književnošću,a više ekonomijom. Bio je aktivni sa-radnik mnogi privredni i ekonomskičasopisa, a jedno vrime uređivo je ča-sopis “Privrednik”. U okviru Društvaekonomista izdo je nikoliko monograf-ski izdanja, s temama vezanim za eko-nomiju i statistiku Subotice. u tovrime, petnajstak godina rukovodi Po-zorišnim savitom u Pozorištu u Subo-tici. Napiso je veliki broj kritika,prikaza pozorišni pridstava, opera iopereta. I porid svi ovi obaveza, baviose i dalje književnošću. Piso je satiri-čne osvrte na društvo oko sebe, koji susvake nedilje izlazili u lokalnom gla-silima, a tekstove potpisiva s pseudo-nimom Kerčanin. U ovim kratkimproznim tekstovima, Peić na lak i pitaknačin, obrađiva mahom teške i oz-biljne društvene probleme. Mnogi odti odabrani tema, pokazalo je vrime,bili su vizionarsko pridosićanje manj-kavosti ustrojstva tadašnjeg “socijali-stičko – pravednog” društva. Sve tepripovitke Peić je skupio i objavio uknjigi “Luka Kerčanin”, 1996. godine.Izuzetna vridnost knjige je i njezinjezik, potsićanje na lipotu i bogatstvoikavice. Koju su mnogi od autora za-postavljali, i što je još gore, zaboravili.

Luki se smrzlo pivalo

Hoj ljudi, moji znam da će kazatda je Luka zdravo friško zamuknijo spivanjem. Al, čućete vi još mene, jeltako volim pismu da bi i danjom inoćom pivo. Samo, braćo moja, davam pravo kažem, smrzlo mi se pi-valo. Navalila ova zima, a vamo ču-taka mi nestalo, i borme, uvatile mi sesvićice na brkove, pa mi nimalo nijedo pivanja...(odlomak)

(nastaviće se)mr Suzana Kujundžić OstojićMarko Peić


Pisnici Bunjevačke maticeJOŠ DRAČOVI DIVANE

Ostali su još dračovio salašu da divane.Njiov šapat kroz atare nosi vitar na sve strane.

Plaču oni u samoći.Sićaju se lipši dana.Ta zelena suza katkadzaboli ko živa rana.

Pamte niko drugo vrime.Dičju ciku i sigranje.Prve želje, prve tajnečuva i sad gusto granje.

Pamte strasne zagrljajedvoje mladi srca vrilikad opija sladak mirissa cvatova oni bili.

Ko da vide, ko da čujunagizdane konje vrane.Lipu curu sa šlajeromi pendžere uplakane.

Opustio salaš mali.Ni šarova više nema,tek po koja tica sleti tu, pod striju uspomena.

Lipote je sve nestalo.Zelene se samo graneti dračova što sa setomo salašu još divane.

Ana Popov

NISAM KRALJ

Kad jedared ostarim,kad svemu dodje kraj,i na nebo odletim,opet voliću te znaj.

Ako kadgod odeš,ako odeš bilo di,ja cu da te nađem,jel još uvik volim te.

Znam da nisam princ,i da nemam konja bilog,ali imam srce koje voli,i zna za boli,

i znam da nisam kralj,al moje kraljevstvo si ti,u kom ću dati srce ljubavi

Stipan Šarčević

DINAR

Ukrali nam lipe dane,nismo dobro svezli džak,

bolje nam je bilo lanedok je dinar bio jak.

Ne vride nam potpačilada podupru, da zadrže…Kočnica se otkačila.Ekonomska kriza rže....

Ko konj bisan u galopu,propinju se cine, skaču.Ekonomsku pratim stopui valutu tražim jaču.

Al mi žao mog dinara,te finoće, tog papira.Brez njeg ko da nemam para.Nek mi niko ga ne dira!

Čak ni onaj iz Unijeobučen u ruva nova,vidim –podmuklo se smijejel je dinar lipšeg kova.

Alisa Prćić

RASLI SMO ZAJEDNO

Posičeni su kuruzi mladijednog lita prija zrijanja,prvo je dubok bunar iskopansićam se dobro, bila sam mala.

Žutu zemlju s najveće gredeznojni su konji danima vukli,zidovi rasli, moba radilapo čitav dan su maljevi tukli.

Na zabatu pri samom vrvuporcelansku su Gospu metnilirad blagoslova, napritka, srićei da nas od zla i groma štiti.

Nikle su staje, obori, čardakko iz zemlje bačeno sime,u sobi je, s vlažnim zidova klijalo žito te prve zime.

U proliće se sav zabilioprolistale su prve mladice,od tog vrimena, salaš i ja smorasli zajedno usrid ravnice.

Proveli mladost, slutila nisamda mu se bliži poslidnje litoda će ponovo šuštit kuruziko da ga nikad nije ni bilo.

Gabriela Diklić

Avgust - Septembar20

„Krajem četrdeseti još praznicima i nedeljom pre podne, subotički korzoje svaki put bio nova neponovljiva izložba prefinjenog ukusa, znalaštva idostojanstva. Narodne nošnje delovale su gospodstveno, uprkos dirigo-vanoj mržnji prema gospodi ali i prema 'kulacima' čije su ćeri isticale os-obenost u zajedništvu veličanstvenim prizorom koji se nikada nećeponoviti na subotičkom korzou.“

Bela Duranci o bunjevačkoj nošnji – Subotičke novine - 7. 8. 1998. godine (V dio)

Običajna tradicionalna nošnjabački Bunjevaca

Od pantivika Bunjevaci čuvaju i poštovajustari adet kod odivanja. Zna se kaki je red, dise, kad i kako triba obuć, kako kod dice tako ikod stariji, a obaška kod ženskog svita.

U pridhodna četri nastavka u opisu naro-dne nošnje bački Bunjevaca dotakli smo se ni-koliko važni tema, posebno žene. Akozavirimo u arhivu o bunjevačkim narodnimnošnjama, mož se zaključit da je na ovu temuvrlo malo pisano, međutim dosta da se čakmož obilužit kako vrimensko razdoblje i takoi putovi bitisanja Bunjevaca od XIII vika dodanas. Tako možmo kast da je bunjevačka na-rodna nošnja dobra osnova za dalje proučava-nje bunjevačkog porekla, istorije, kulture...

Kod narodne nošnje bački Bunjevaca pri-pliću su jedinstvena drevna obilužja, kadgodašnjidinarski i noviji panonski stilova. Kod običaja jalobičajne narodne nošnje bački Bunjevaca sačuvose adet tradicije. Zna se kako se oblači mlado istaro, muško i žensko, kod kuće, na njivi, sokaku,dućanu, peci, divanu, na kakim zabavama, ve-likm svecom, u crkvi. Posebno se vodila brigakako se opravljalo - oblačilo povodom veći go-dova – svetaca, npr. cure na prelu, momci - po-livači na voden ponediljak, kraljice na Dove,mladi na Bršančevo i Veliku Gospojinu, učesnicirisa i dužijance, a posebno se vodila briga o obla-čenju u svatovima i u žalosti. O nošnji sačuvanaje više stari bunjevački izreka, npr: „baćo ako mine kupite novo ruvo il papuče za Uskrs – vijaćeme magarac“.

Običajna tradicionalna nošnja bačkiBunjevaca nemož se kast da se štogod punorazlikuje po načinu oblačenja, već više iz-gledu, simboliki i posebno po načinu kiće-nja. Za kićenje Bunjevci koristili su obično:perlice, vinčiće i vince, maramice, peškire,pantlike šta će se obaško istaknit kod opisaobičajne nošnje.

Lipo iskićeni polivači

Na Uskršnji ponediljak – muškarci, po-sebno momci – polivači, pripoznatljivi supored svečani aljina, posebno po kićenju,prolićnim cvićom na prsima i na šešeiru.Maramica se često podmeće pod strukovefriško nabranog cvića, ko zaštita da se, nedaj Bože, svečano odilo ne ufleka. Kadgod,cure su plele i dugačke vinčiće od prolić-

nog cvićai kitile po-l i v a č e .Obaveznosu okitile ikonje i fi-j a k e r e .Cviće ivinac ve-zivali salipim ša-r e n i mpantlikama. Porid kićenja i čašćenja, momcisu daruju uskršnjim šarenim jajetom.

Prolićno cviće i uskršnje šareno jaje imasimbol rađanja novog života još iz paganskivrimena. Simbol Uskrsa najvećeg kršćan-skog sveca kad se slavi pobeda života nadsmrću je uskršnje jaje, mlado žito, cviće...

Dužijanca

Kod opisivanja jednog od najstariji bu-njevački paganski običaja „Dužijance“, kojije dio agrarne magije, narodna nošnja imasvoju posebno obrednu simboliku – i sviučesnici u obredu su posebno pripoznatljivi:

Risari na Dužijanci oblaču paorsko po-slendansko ruvo (žene u litnjem cicanom, se-firskom, piketskom il kakom drugom ruvu, amuškarci u bilim lipo uštirkanim i ispeglanimkošuljama i gaćama i svečanijim crnim pruslu-kom). Pored navedene nošnje, risari se razli-kuju od drugi po risarskim perlicama od žita imaramicama obišenim o struk.

Bandašica za Dužijancu obično šijenovo bilo svečano cilo ruvo. Pored ruva pri-poznatljiva je po kićenju, sa bogato isplete-nom perlicom od slame koju zapinje s desnestrane upletene konđe i često puta manjom

perlicom nalik na veliku, kojom kiti nidra.Bandaš je uvik u svečanim muškim alji-

nama, čizmama i šeširom. Pripoznatljiv je pokićenju sa bogom perlicom od slame pripetojna prsima, dok šešir obavezno kiti s bogatoispletenim lipim vincom od žita. Svi slavljeniciDužijance kite se risarskom perlicom.

Ova obilužja od slame i žita na svakomučesniku Dužijance imaju simbol napritka,blagostanja, zafale Bogu za rodnu godinu,za novi kruv.

Kićeni svatovi

Bunjevački svatovi imaju opet posebanadet – običaj, koji se i danas poštiva, kakokod oblačenja tako i kod kićenja od mlade-naca (snaše i đuvegije) do cili svatova isvega šta ji okružuje.

Snaša već prija podne na dan svatovaoblači se u vinčano cilo ruvo - vinčanica(cilo ruvo opisano u br. 63-64/65-66), naglavu joj meću vinac. Prvi vinci pravili suse od voska, bili su raskošniji i veći, po iz-gledu ko kruna, granačice krune spuštale suse priko nidara. I danas kod pravi bunjevačkisvatova vinčano ruvo i vinac snaša ne skidado ponoći posli čega oblači novo svečanocilo ruvo za okrećanje koje obično svekar

kupuje. Kod prisvlačenja, posli skidanjevinca, meće svečanu maramu na glavu iveže je na bunjevački dva kraja (jedinstvenibunjevački način vezivanja) perlicu pripinjeponovo na ruvo.

Maramica je sastavni dio vinčanog ruva,sačuvan je običaj da snaša posli opraštanjas najbližima, kad krene iz roditeljske kuće,priko glave baci maramicu, koju mater čuvau kući. Virovalo se da s maramicom ostavljasuze kod matere, da udatoj maramica nećetribat, neće morat plakat.


Đuvegija obično oblači crne vinčanealjine, s šeširom na glavi. Pripoznatljiv je pokićenju. Perlica je glavno obilužje đuvegije,bogatija i lipša je od drugi, po izgledu morabit nalik na mladin vinac. Đuvegija za okre-ćanje obično skida vinčano odilo da se ne biuflekalo “ne daj Bože da se upropasti“ ioblačio drugo, komotnije.

Jenge kadgod su se često oblačila u istasvečana ruva (5-6 drugarica, šili su ista ruvaod istog materijala i istog kroja). Poredsvega možedu se pripoznati i po jednakimbilim lipim perlicama, drugačijim i većimod drugi svatova, koje obično pripinju jed-nako - il na kosu, il na nidra.

Mastalundžije (obično braća iz rodbine,uzimalo se najmanje četvoro pa i do dvanj-storo, da budu viđeniji, kad iđu zvat sva-tove) u svečanim odilima kite se velikimsvilenim dugačkim peškirima, pribačenimpriko jednog ramena i panlikama zaveza-nim. Kićeni su i bogatim bilim perlicama, naprsa i na šešir. Mastalundžijama su se kitilii konji svilenim peškirima naprid na prsima,a oglavnike svilenim pantlikama.

Kumovi su iskićeni lipšim, bogatijim ivećim perlicama od drugi svatova.

Svatovima se kite uvik jednakim perli-cama, još i danas pokadkad na najstarijimnačin kićenja, s grančicama ruzmarina zave-zanim tankim pantlikama. Najstarije perlicepravile su se od voska da bi s početka pro-šlom vika pravile se od svile. Svatovimaperlice se pripinju na ruva, dok curicama idivojkama u kosu.

Kadgod su se svatovi kupili prije podne,na užnu. Kako se u ženskim svečanim ruvimanije smilo „ni sidit - ni ist“, obično su žene do-lazile prvo u jednom ruvu dok ne prođe užna.Posli užne išlo se na prisvlačile u najlipša ruva,teške svile i kadife u kojem su išli na vinčanjeu crkvu. Posli vinčanja, a prije večere, obave-zno se ponovo išlo na prisvlačenje. Od oviobaveza podikoje žene prisvlačile su se po tričetri puta za jedne svatove.

Pravi bunjevački svatovi uvik su jedin-stvena modna revija. Postoji često i nadme-tanja gospodstveni gazdački cura i žena.Makar muška čeljad ne mare toliko za ovajadet, moraju bit posebnog šika, izgleda idržanja, da bi pristali uz gospoje.

Kod svatova simbolično se kite avlije,šatre, kuće i sale sa cvićem, šarenim pantli-kama, lipim peškirima. Kola, fijakeri il ka-ruce kitili su lipim pantlikama, a sidišta sabilim šlingovanim čaršavima. Konje i svešto obilužava ovaj običaj.

Posebni običaji kićenja svega u svatovimakod Bunjevaca simboliše veliki značaj običaja„stvaranje nove zajednice“ ujedno i simbolikuljubavi koja se uzajamno pripliće između mla-denaca i svatova kroz učešće u veselju.

Kraljice na Dove

Kraljice, opet, stari bunjevački običajsačuvan iz paganski vrimena, posvićen sla-venskoj boginji prolića LJELJI. Ovaj pagan-

ski obred vezan je za agrarnu magiju iz kultaplodnosti koji obično pada oko litnje solsti-cije – dugodnevnice. Pada u vrime velikogkrščanskog sveca Dova koji se na taj dan idanas svetkuje (prvi i drugi dan Dova). Obi-čaj je cigurno pritrpio velike promine.

Kraljice (cure od 8-15 godina) po običajuoblače se i prvi i drugi dan Dova u svečano(svilice, bili šling...) bunjevačko divojačkoruvo (košulja, prusluk, suknja, pregača, igrač).Sam običaj i kraljice, posebno su pripozna-tljive po kićenju, kapije, pendžeri i dr. sa gran-čicama zove, a kraljice sa cvitnom krunom naglavi, vezanom sa dugačkim šarenim pantli-kama u svim bojama, i maramicom obišenompriko keceljca i bosim nogama.

Kraljička kruna ukrašena je šarenimperlicama i kojekakim ružicama od svile isvilenim pantlikama svakaki boja, koje du-gačko padaju do kolina. Na pridnjoj stranikruna od davnina ukrašavala se s malimogledalcom, priko kojeg je obišen malimđerdančić, u krišćanstvu dodavo se i malilip križić i lipile svete sličice.

U starim vrimenima Kraljice su nosilebarjake, drvene sablje i štapove obično ukra-šene svilenim pantlikama dugini boja, danaskod kraljica bački Bunjevaca više ne nose.

Obredne pisme pivaju boginji Ljelji, dokiđu putom u paru, „bose“ i kod domaćinima.U paru i u kolu, drže se za krajeve veće ma-ramice, koja ima simbol zajedništva i sigur-nosti. Kroz obredno pivanje pocupkuju iklanjaju se kad izgovaraju ime „Ljeljo“, utom momentu i đerdani na kruni lupkaju po

ogledalcu i daju potpun zvuk i ritam. Ogle-dalce upućuje na kult pridaka i zaštita od zliduova – simboliše potribu uspostavljanjaodnosa između pridaka, čovika i neba (do-dirom sa zemljom priko bosi nogu). Simbo-lika Svetog trojstva.

Boje na šarenim krunama i pantlikama uovom paganskom obredu imaju veliku simbo-liku, ko znak poštovanja prirode i prirodni po-java duge na nebu, kako su je stari slovenizvali nebesnicu. Koja boja priovladava, starisu tumačili godišnji rod - letinu (više žute boje,virovalo se da če bit puno žita). Kićenje kućazovom na Dove, pripada staro slovenskomkultu biljaka koje su imale zaštitnu moć.

Sarane

Najtužniji dio opisivanja običajne naro-dne nošnje bački Bunjevaca pripada ruvu

koje se nosi na sarani (crnina), u vrime ka-janja i na svetac Dan mrtvi.

Naravno, nepotribno je ponavljat načinoblačenja kod bački Bunjevaca, već simbo-liku oblačenja i poštovanje samog čina,obreda sarane. Iz tog odnosa sačuvo se obi-čaj oblačenja crnog ruva – crnine.

Crna ruva nipočem se ne razlikuju oddrugi bunjevački ruva. Za saranu oblače seruva od najsvečanije do najobičniji svakida-šnji u zavisnosti od staleža.

Kajanje – za pokojnim simboliše crnina,nju nose „kaki je bunjevački red i običaj“,najbliži (roditelji, žena, čovik, dica) običnogodinu dana, drugi po godine, tri miseca,kako poštovanje i žalost osićaju. Dica ne

oblače u crninu, sve do četrnajst - petnajstgodina.

Na samoj sarani, na groblju, najbližarodbina kadgod je dobijala bile maramice sacrnim krajevima, žene crnu maramu naglavu (marama kajačica). Vrimenom jepriovladala crna pantlika oko livog rukavanajbližoj familiji, dok svom drugom svitupripinju se male crne pantlike na kaput. Sve-ćenik i kantor na kraju dobijaju peškire isviće. Sa crni barjaka (više se ne nose) ikriža obišene maramice i peškire uzimajusebi oni koji ji nose. Na kući umrlli iznadvrata viša se crni barjak, a kapija se držiširom otvarena.

Mrtvaca, običaj je da se skroz okupa –opere i obuče u skroz čisto od dolnjeg vešapa do svečanog ruva, aljina, kod žena obično

tamniji boja, a kod mlađe ženske dice ubilom. Kad se desi, ne daj Bože, da umrukaka divojka il kaki momak prid svatove,običaj je da se cura oblači u vinčano ruvo, amomak u svečano ruvo sa perlicom za vin-čanje. Za curom, obično momak nosi snašinvinac, da bi ga s kovčegom zajedno saranio.Takim prilikama i familija se kiti bilim pan-tljikama na rukavu, ko da iđu u svatove.

Pripravila: Kata Kuntić

MISLI IVANA ANTUNOVIĆAOdabro: Ivan Sedlak

NARODNI PROSVITITELJ

- A u neznanju svoj narod ostaviti jeste toliko ko istog tugi i nevolji na plin izmetnuti.- (Ot-vorena knjiga Ivana Antunovicha, kaločkog kanonika na sve učene Bunjevce i Šokce).

- Ako ćemo po svitu pogledati,vidit ćemo da oni narodi u broju rastu, u bogastvu napriduju,koji su nauki palače ziđali, umitnosti spomenike uzdizali, tergovinu obljubili, zanatu tvorinareotvoriti i poljodilstvo na skalin znanosti uzdigli. - (Otvorena knjiga Ivana Antunovicha,kalo-čkog kanonika na sve učene Bunjevce i Šokce naputjena).

- Od kako je sviet postao, od ono doba uvjek ostaje istinom: da onaj vlada tko je mudrii i vieštiji, riečom jači, aslabiji mora da službuje. – (Ib. str. 73)

- Nauk je potrieban za dušu i tielo, a tako i za odgajanje; zato je naravno, da obie vlasti, svitovna naime i duhovna,moraju imati svoj upliv na obuku i uzgoj naroda. – (Ib.str. 532.)

- Svakovrstni nauk mora se ticati i duše i tila t.j. cilog čovika – („Naputak“ str. 47.)


Riči iz Rečnika bačkih BunjevacaAutori: Marko Peić i Grgo Bačlija

saćura ž košarica (od pletene rogoze, sa dve drške). –Znala je ona šta radi, kad god je dolazila u goste, sačura jojje bila prazna a s punom se vraćala.

sadžak m govozdeni tronožac nad vatrom na koji sestavlja posuda za kuvanje. – Kad se nije kuvalo, onda je nasadžaku stojo koto i grijala se u njemu voda.

salaš – aša m poljoprivredno imanje izvan sela s kućomi ekonomskim zgradama. – Oko salaša zasađena je malašuma dračova. mađ. szallas

sapište s držalje (za lopatu, motiku, ašov i sl.). – Za novašov kupio sam i novo sapište. Kad mu je počo sapištom„svirat“ svatovac, borme, mislim, da neće više zaželit da utakim svatovima bidne staćala.

sermaj – aja m 1. sva imovina jednog domaćina, ser-mija. – Sermaj nam nije velik, al što imamo to i vridi. 2.Sve sigračke sa kojima se deca igraju dok su mala. – Opetsi rastrvila svoj sermaj svud po sobi.

sirak sirka m 1. dem. od sir. – Oće l majkin unučić imalo sirka na kruv? 2. Vrsta žita, sliča prosu, koje služi zahranu, od čije se stabljike pave metle Sorghum sacchara-tum. – Na zimu ćemo napravit koju sirkovu metlu, imalismo dosta sirka ove godine.

skorupača ž vrsta jela. – Ajde, rano, da te majka naučikako se pravi skorupača. Kad se puter istopi, maslo seodlije, a na dnolu ostane gustiš u koji se udare jaja, dodamalo brašna, pa mož malo i slatkog skorupa i to se sveisprži zajedno, pa je možeš mazat na kruv i ist.

slanica ž sud u kojem se drži so. – Kad majka kuvaje,

onda zacigurno ne triba slanica na astalu, jel njevo je ilouvik malo slanije.

slime s uzdužna noseća greda kuće (postavlja se kraje-vima na poprečne zidove, a na nju se oslanjanju gredice,čiji krajevi leže na zidovima po dužini, paralelnim sa glav-nom gredom. Izr. Palo slime na time „priuzeta odgovornost(kada mladi bračni par pođe iz kuće da samostalno živi)“.– Vrata kažu: smrkni Bože! Krevet kaže: svani Bože! Slimekaže: kako mi je tako mi je!

soparan – rna – rno „postan” (čorba bez masti i zapr-ške). - Kad je već tarana za užnu nek je, al nije valdar mo-rala bit tako soparna.

spreš sprešam 1. sprava zapr i t i sk ivan je ,gnječenje po-moću zavrtnjeva(presa za grozđe)– Još jedan spreši sve je isprešo-vano. 2. lek kojise uvlači svi-njama kroz uši. –Spreš je na jed-nom kraju tvrdko igla – lako ćešga provuć krozuvo svinčeta.

p r i r e d i o :dipl. inž. arh.Mijo Mandić Foto: Marija Horvat


NAJNOVIJA IZDANJABUNJEVAČKE MATICE

1.000 dinara

200 dinara

OSTALA IZDANJA

“Put nade” - Ivan Bašić Palković Didan - 150 dinara“Istinu tražim” - Ivan Bašić Palković Didan - 150 dinara

“Dida pripovidaj mi” - Ivan Bašić Palković Didan - 300 dinara“Ispod starog bagremara” - Geza Babijanović - 250 dinara

“Horske kompozicije” - Bela Tikvicki - 150 dinara“Istorija Bunjevaca, Šokaca i bosanskih franjevaca” - p. Bernandin Unyi OPM. - 500 dinara

500 dinara 600 dinara 400 dinara

200 dinara 250 dinara 250 dinara

200 dinara 350 dinara 400 dinara 400 dinara

Ovako ne triba Ovako triba

Documents

bunjevacka ric 71-72 Layout 1...jedna istoriska tribina. Zašto je bilo važno podsitit se na ono što je urađeno do sad? Razlog je na žalost prisutan u odnosima koji vla-daje u