Broj Datum 30.08.2013. · 2013-09-04 · Proces standardizacije i sertifikacije značajan je naričito u oblast U Srbiji, svega 4% kompanija ima neki sertifikat kojim garantuje dodatni

Broj 49 Datum 30.08.2013. Stranica 1. / 11

Regionalna privredna komora Kragujevac 34000 Kragujevac, Dr Zorana Đinđića 10/IV

T: 034/335-049, F: 034/334-049, E: [email protected]

Publikacija EKS aktuelnosti pokrenuta je s ciljem podizanja nivoa informisanosti menadžmenta i zaposlenih u privrednim društvima – članovima Regionalne privredne komore Kragujevac i podsticanja njihovih aktivnosti u oblastima zaštite životne sredine, kvaliteta i standardizacije. Publikaciju ste primili jer je Vaša elektronska adresa uključena u listu primalaca u znak uvažavanja Vašeg privrednog društva i Vas lično. Ukoliko smatrate da publikaciju treba da šaljemo Vašem privrednom društvu (i) na neku drugu adresu, molimo Vas da nas o tome obavestite. Vaše sugestije i primedbe na sadržinu publikacije su nam dobrodošle. Ako imate informacije iz oblasti zaštite životne sredine, kvaliteta i standardizacije za koje smatrate da mogu da koriste i drugim kolegama, pošaljite ih nama i objavićemo ih u publikaciji. Naši kontaktni podaci su na dnu stranice. EKS aktuelnosti objavljivaće se prema potrebi, u elektronskom obliku i prosleđivaće se korisnicima elektronskom poštom.

Poštovani! Pred Vama je četrdesetdeveti broj informacije EKS aktuelnosti sa odabranim prilozima iz oblasti životne sredine, održivog razvoja, energetike, kvaliteta i standardizacije. Prema ustaljenoj praksi, nastavljamo sa objavljivanjem zanimljivosti i vesti o započetim projektima i naučnim istraživanjima iz šireg okruženja koje mogu poslužiti kao ideje za aktivnosti u lokalnoj sredini.

Radi lakše identifikacije kojoj oblasti pripadaju informacije, naslovi informacija obeleženi su bojama. Logika je sledeća: informacije iz oblasti životne sredine, održivog razvoja i energetike, informacije iz oblasti kvaliteta i informacije iz oblasti standardizacije. Informacije o interesantnim istraživačkim projektima možete da prepoznate po označenom naslovu. Informacije koje Vas zainteresuju prema svom naslovu, možete brzo da pronađete „klikom” na naziv u sadržaju.

Sadržaj Sadržaj

Aktuelnosti......................................................................................................................................................................... 2 Aktuelnosti......................................................................................................................................................................... 2 Raspisan konkurs za podsticajna sredstva za ponovnu upotrebu otpada ...................................................................................... 2 Otvorena nova jama u rudniku Rembas u Resavici ........................................................................................................................ 2 Prioriteti – Izgradnja novih energetskih objekata............................................................................................................................. 3

Životna sredina.................................................................................................................................................................. 3 Neophodna setifikacija u oblasti industrije....................................................................................................................................... 3 Automatski monitoring kvaliteta vazduha prilagođeni za prikaz na mobilnim uređajima................................................................. 3 Tender za pogon flotacija šljake i prečistač otpadnih voda ............................................................................................................. 4 "Mekorot" zainteresovan za tretman otpadnih voda........................................................................................................................ 4 Novi uzrok podele - uljni škriljci ....................................................................................................................................................... 4

Ekologija............................................................................................................................................................................ 5 Sa "Urbanim rudarstvom" korak bliži Evropi.................................................................................................................................... 5 "Mol Srbija" uvodi "evo" gorivo ........................................................................................................................................................ 5 U Parizu se može iznajmiti i električni automobil............................................................................................................................. 6

Reciklaža........................................................................................................................................................................... 6 Neizvestan početak gradnje Centra za reciklažu u Kragujevcu ...................................................................................................... 6 Nastavlja se izgradnja reciklažnog centra u Paraćinu..................................................................................................................... 6 Pogon za reciklažu PET boca "Alwag" ............................................................................................................................................ 7 Novosadska "Čistoća" postavlja nova PET spremišta..................................................................................................................... 7 Komunalna preduzeća iz Prijepolja i Nove Varoši dobila opremu za reciklažu otpada................................................................... 7 Transfer stanica za upravljanje otpadom......................................................................................................................................... 8

Obnovljivi izvori energije ................................................................................................................................................... 8 Za zelenu energiju dajemo pola milijarde dinara............................................................................................................................. 8 Hoće li Srbija plaćati odštetu za solarni park?................................................................................................................................. 8 Hrvatska dobija prvu geotermalnu elektranu................................................................................................................................... 9

Propisi ............................................................................................................................................................................... 9 Rešavanje problema nastalih u primeni pravilnika o plaćanju PDV-a na promet sekundarnih sirovina.......................................... 9 Počinje javna rasprava o nacrtu Strategije razvoja energetike .....................................................................................................10 Pravilnik o izmenama Pravilnika o utvrđivanju sekundarnih sirovina i usluga koje su neposredno povezane sa sekundarnim sirovinama, u smislu Zakona o porezu na dodatu vrednost ..........................................................................................................10 Promene ekoloških zakona do kraja avgusta 2013. ......................................................................................................................10

Zanimljivosti....................................................................................................................................................................... 11 Predstavljen transport budućnosti ………………………………………………………………………………………………………….11 Providne solarne ćelije ………………………………………………………………………………………………………………………11 Superslamka će spasiti svet od žeđi! ............................................................................................................................................11

, www.kg-cci.co.rs




AktuelnostiAktuelnosti

Raspisan konkurs za podsticajna sredstva za ponovnu upotrebu otpada

Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine Srbije objavilo je 7. avgusta javni konkurs za dodelu podsticajnih sredstava za ponovnu upotrebu otpada kao sekundarne sirovine ili

za dobijanje energije ili za proizvodnju kesa tregerica. Kako je navedeno u konkursu objavljenom u dnevnim novinama, iznos podsticajnih sredstava ide od 5 din/kg za tretman otpadnih ulja radi dobijanja energije, pa do 18.390 din/t za ponovnu upotrebu, reciklažu i korišćenje otpadne gume kao sekundarne sirovine. Iznos podsticajnih sredstava za proizvodnju kesa tregerica za višekratnu upotrebu debljine preko 20 µm je 6.010 din/t, a za one koje sardže biorazgradive aditive je 8.414 din/t, dok se za tretman otpadnih guma za dobijanje energije dobija 3.606 din/t. Za ponovnu upotrebu, reciklažu i korišćenje otpadnih ulja kao sekundarne sirovine dobija se 10 din/kg, dok se za korišćenje otpadnih startera, akomulatora, industrijskih baterija dobija 14,5 din/kg, a za prenosive akumulatore i startere 145,5 din/kg. Prijave na konkurs, dostavljaju se do 31. januara 2014. godine na adresu Ministarstva energetike (Omladinskih brigada 1, Novi Beograd) ili u elektronskoj formi na adresu [email protected].

Izvor: E-kapija, 07.08.2013.

Otvorena nova jama u rudniku Rembas u Resavici

, www.kg-cci.co.rs

Ministar energetike, razvoja i zaštite životne sredine prof. dr Zorana Mihjalović otvorila je četvrti blok jame "Ravna reka" u rudniku mrkog uglja “Rembas” u Resavici. Tom prilikom, ona je najavila skoro usvajanje Plana konsolidacije Javnog preduzeća za podzemnu eksploataciju uglja Resavica.

u i bezbediti investicije za izgradnju termoelektrane Štavalj i Despotovica.

ći od iznosa investicije, a planirano je da do 2020. samo u toj jami de zaposleno najmanje 250 radnika.

zgradnja termoelektrana Štavalj i Despotovac, gde već postoje zainteresovani investitori i ansijeri.

Pre obilaska jame, otvorena na kojoj su čelnici 9 rudnika u sastavu Resavice predstavili planove razvoja.

Izvor: http://www.merz.gov.rs 02.08.2013.

Nakon otvaranja jame i razgovora sa rudarima u oknu, poručeno je da JP PEU Resavica mora da posluje efikasnije i da funkcioniše bez državnih subvencija. Da bi se to ostvarilo, neophodno je nabaviti novu oprem

o Od 2008. u jamu Blok IV- Ravna reka uloženo je oko 3,5 miliona evra, a prihodi nakon dostizanja punog proizvodnog kapaciteta biće oko 20% vebu Kad ležište bude potpuno razrađeno, u ovoj jami će se proizvoditi oko 8.000 tona uglja mesečno ili oko 100.000 tona godišnje. Cilj države je da se rudnici u sastavu Resavice vežu za postojeće i nove termoelektrane. Za ulaganje u izgradnju termoelektrana država će tražiti strateške partnere, jer sama ne može da uloži između 700 i 800 miliona evra u izgradnju jednog takvog objekta. Među prioritetima svakako je ifin

je Nacionalna konferencija o podzemnoj eksploataciji uglja,

mailto:[email protected]




Prioriteti – Izgradnja novih energetskih objekata

da će zadatak tog ministarstva u narednih godinu dana biti

Novi Sad i predugovori za TE Štavalj i Despotovac, a da do 31. decembra

osnovu urađenogprovođenjem utvrđenih ciljeva mogu očekivati uštede u sektoru eneiliona evra i investicije od nekoliko milijardi evra.

Izvor: http://www.merz.gov.rs, 07.08.2013.

ivotna sredina

Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije najavilo jezaključivanje predugovora i ugovora za nove energetske objekte i završetak reformi javnih preduzeća. Plan je da do 1. novembra ove godine budu potpisani ugovori za TE toplanu

bude potpisan i predugovor za HE Bistrica i Đerdap 3. Realizacijom ovih projekata Srbija bi dobila 2.200 megavata novih kapaciteta, i investicije u iznosu od 2,5 milijardi evra. Sumirajući rezultate ostvarene u oblasti zaštite životne sredine, energetske efikanosti, reformisanja javnih preduzeća, obnovljivih izvora energije i drugim oblastima iz resora Ministarstva, na konferenciji za novinare održanoj u Vladi Srbije rečeno je da se na tokom prethodnih godinu dana i

rgetike koje se mere stotinama sm

Ž

, www.kg-cci.co.rs

Neophodna setifikacija u oblasti industrije

U Srbiji godišnje nastane milion tona otpada, od čega je 2% opasan otpad pa je važno da kompanije počnu više da razmišljaju o zaštiti životne sredine i prihvatanju međunarodnih standarda i procesa sertifikacije u toj oblasti, ečeno je na konferenciji o značaju standr ardizacije otpada Srbije. Ovaj skup

i industrije.

danas nužan

ajuplementiraju doprinose kontinuiranom poboljšanju zaštite životne sredi

utomatski poboljšavaju usklađenost sa svim ekološkim propisima. Izvor: http://www.kvalitet.org.rs, 11.08.2013.

je pravi pokazatelj toga da standardizacija postaje neophodnost u savremenom poslovanju u svim sferama Proces standardizacije i sertifikacije značajan je naričito u oblastU Srbiji, svega 4% kompanija ima neki sertifikat kojim garantuje dodatni

kvalitet u poslovanju usaglašen sa međunarodnim standardima u različitim oblastima privrede.

d ogromne je važnosti da mala i srednja preduzeća shvate značaj sertifikacije, jer je ona Ouslov poslovanja. U budućnosti posebno treba insistirati na kapacitetu obrazovanja i edukacije o standardizaciji, jer će na taj način rasti i kvalitet usluga koje pružaju preduzeća. Posebno je značajna implementacije standarda ISO 14001, im ći u vidu da kompanije koje ga

ne, prevenciji zagađenja i ima

Automatski monitoring kvaliteta vazduha prilagođeni za prikaz na mobilnim uređajima

Za prikaz podataka iz mreže za automatski monitoring kvaliteta vazduha od

a može se koristiti i strasad nica prilagođena za prikaz na mobilnim azuje poslednje

ti na adresi: http://www.sepa.gov.rs/ams/smart/vazduh.php

uređajima ("smart" telefonima i tabletima). Aplikacija priksrednje časovne osmotrene vrednosti.

Aplikaciji se može pristupi 08.2013. Izvor: Agencija za ZŽS, 15.




Tender za pogon flotacija šljake i prečistač otpadnih voda

nih problema sa dozvolama, nastavljena izgradnja nove

r e nađeno i usaglašeno sa Ministarstvomivotne sredine.U jednom delu RTB "Bor" postaviće se folija i tu će se lagerovati šljaka avršetku postrojenja biti prerađena.

Izvor: Tanjug, 19.08.2013.

, www.kg-cci.co.rs

U Rudarsko – topioničarskom basenu "Bor" je, nakon prevazilaženja administrativtopionice i fabrike sumporne kiseline, koja bi trebalo da bude završena sredinom naredne godine. Kao prateći pogoni nove topionice u RTB "Bor" trebalo bi da bude izgrađena

i fabrika za prečišćavanje otpadnih voda, kao i pogon flotacije šljake. Flotacije će trajati nešto duže, ali je ešenj energetike i zaštite

koja će po žz

"Mekorot" zainteresovan za tretman otpadnih voda

starstvu energetike, razvU Mini oja i zaštite životne sredine razgovarano je

padnih voda u Srbiji, obzirom da postoji izražena

ogovoreno je da se, nakon što predstavnici "Mekorota" analiziraju pastanak ekspertskih timova koji bi razmatrali tehničke i finansijske aspekte izgradnje tih postrojenja.

Izvor: http://www.merz.gov.rs, 15.08.2013.

15. avgusta sa predstavnicima izraelske državne kompanije "Mekorot" o mogućim ulaganjima u Srbiju. Izraelska kompanija "Mekorot", koja se bavi izgradnjom postrojenja za tretman otpadnih voda i desalinizaciju, zainteresovana je za izgradnju postrojenja za preradu ot

potreba za ulaganjem u ova postrojenja. Trenutno se svega 10% otpadnih voda prerađuje, a veliki broj opština nema razvijenu ni kanalizacionu infrastrukturu. D onuđene projekte, organizuje s

Novi uzrok podele - uljni škriljci

Zemlje Zapadnog Balkana zainteresovane su za vađenje gasa i delimično nafte iz uljnih škriljaca, uključujući Srbiju koja ima najveće rezerve. Evropska unija je prilično podeljena kada je u pitanju tehnologija vađenja ugljnih škriljaca. Prema istraživanju, 74% građana i deo stručnjaka strahuje

di u Americi, čak tri puta

, čime se velikim pritiskom

ja" i ukazala da je u Americi to već unelo "otrovne hemikalije i zapaljivi gas uvode u SAD". Takođe je ukazano na opasnost oslobadjanja radioaktivnih materijametala.

Izvor: B92, 05.08.2013

da bi to, uz sadašnju tehnologiju, izazvalo pravo "trovanje" prirodne sredine i opasne posledice po zdravlje ljudi. U Evropskoj uniji zasad se nigde ne vadi gas iz stena ispod zemlje, ali istraživanje nalazišta su već dozvolile Poljska, Velika Britanija, Mađarska, Španija i Litvanija.

igri je ogroman ekonomski zalog, jer se gas iz uljnih škrilaca već godinama vaUjeftiniji od onog koji se sad ekploatiše, što bi za Evropu, u sadašnjoj krizi, značilo da bi evropski proizvodi zahvaljujući jeftinijoj energiji bili znatno jeftiniji i konkurentniji na svetskom tržištu. Odbor za prirodnu sredinu u Evropskom parlamentu, preporučio je da se zbog opasnosti po čovekovu

kolinu, ne odobri vađenje gasa ubrizgavanjem vode, peska i hemikalijaorazbijaju stene na velikim dubinama ispod zemlje. Odbor za industriju Evropskog parlamenta je, međutim, bio za to da se, uz "sagledavanje svih argumenata", to konačno ipak odobri. Ipak, Evropska komisija je u poslednjem istraživanju poslednica po životnu sredinu podvukla da uz sadašnju tehnologiju vađenja gasa iz uljnih škriljaca postoji "velika opasnost površinskog i podzemnog zagađen podzemne rezerve

i ostataka teških

.



T: 034/335-049, F: 034/334-049, E: [email protected], www.kg-cci.co.rs

kologija

kologijaEE

Sa "Urbanim rudarstvom" korak bliži Evropi

i će pomenuti otpad izvoziti u

ličine metala. Primera radi, u prašini se nalazi više od 30% cinka, kao i manja količina obojenih

strojenju "Urbanog rudarstva" je testiran u laboratorijama Tehnološko-m Beogradu.


Prvo i jedino preduzeće u Srbiji koje je dobilo dozvolu za izvoz opasne otpadne prašine je preduzeće "Božić i sinovi" iz Pančeva. Ministarstvo energetike, razvoja i životne sredine odobrilo je ovom preduzeću izvoz tehnološkog balasta koji nastaje u procesu livenja čeličnih gredica u

firmi "Sirmium steel" iz Sremske Mitrovice. Tokom narednih godinu dana onBugarsku, gde će proces prerade biti obavljen u pogonima tamošnje firme. U preduzeću "Božić i sinovi" kažu da je cilj firme nije da se ova vrsta otpada izvozi, bez obzira na to što je reč o opasnom otpadu. Cilj je da se iz pomenutog otpada inertizuju opasne materije koje su sporadično zastupljene zavisno od inputa u livnici. Njih u opasnom otpadu ima u malom procentu, ali su zato prisutne velike kometala. U vezi s tim, u planu je grinfild investicija, odnosno novo postrojenje na lokaciji u Pančevu ili u Sremskoj Mitrovici, a koje će se baviti upravo tretmanom ove vrste otpada, ali i drugih vrsta poput katalizatora iz putničkih vozila. "Urbano rudarstvo" će poslovati u sklopu firme "Božić i sinovi". Za kooperaciju sa firmom "Božić i sinovi" za ovaj projekat je zainteresovano i nekoliko stranih kompanija iz Italije, Engleske i SAD-a, pa bi cela priča mogla da dobije internacionalni karakter. Deo tehnološkog procesa koji bi trebalo da bude korišćen u tretmanu ovih vrsta opasnog otpada u planiranom po etalurškog fakulteta u

"Mol Srbija" uvodi "evo" gorivo

te goriva - "evo 95" benzin i "evo dizel", saopšteno je iz te ompanije.

nizak sastav sumpora, što ih čini ekološkim gorivima koja tovremeno ispunjavaju i "evro 5" standarde.

emljama regiona u kojima "Mol" posluje - Mađarskoj, Slovačkoj, Rumuniji, Sloveniji i Austriji.

D2, a i da bi srpskim klijentima ponudio valitetne proizvode koji će biti u skladu sa njihovim potrebama.


Naftna kompanija "Mol Srbija" uvela je na svojim pumpama dve nove premium vrsk Ti proizvodi dostupni su od 27. jula na svih 35 benzinskih stanica širom

Srbije, i predstavljaju novu generaciju goriva koje se uvozi na tržište Srbije iz "Mol rafinerije", jedne od pet najboljih u Evropi. "Evo 95" i "evo dizel" imajuis Neki od pozitivnih efekata "evo", koji se mogu osetiti nakon korišćenja ovog goriva, su bolje iskustvo u vožnji sa povećanom snagom i ubrzanjem, smanjenje emisije štetnih gasova, manji troškovi održavanja, usporavanje starenja motora pomoću kontrole frikcije i smanjenje nagomilavanja prljavštine. "Evo" proizvodi su lansirani u Srbiji nakon pozitivnih reakcija klijenata i uspešne prodaje u drugimz "Mol Srbija" je uveo nove vrste goriva u skladu sa izmenama na srpskom tržištu naftnih derivata, jer se od 1. avgusta sa tržišta povlače bezolovni benzin BMB 95 i dizel k




U Parizu se može iznajmiti i električni automobil

služni automobili na struju. Danas je Parižanima i

ti

u plana tu vrstu vozila. Neki proizvođači masovniju prodaju punjača očekuju u naredmatraju i da će elektromobili na ulicamaSrbije postati uobičajena pojava.

Izvor: E2 vesti , 01.08.2013.

eciklaža

, www.kg-cci.co.rs

Kako bi promenili običaje Francuza, koji su vezani za lične automobile, a i podstakli građane da kupuju električna vozila, u Parizu su krajem 2011. godine uvedeni uposetiocima francuske prestonice na raspolaganju 1.740 vozila sa oko 5.000 mesta za punjenje odnosno parkirališta za te automobile.

vim električnim automobilima se veoma lako upravlja, ne stvaraju buku i utiču na smanjenje zagađenosOu gradu. Prema istraživanjima koja se redovno sprovode u Parizu, ovaj automobil najviše voze građani starosti od 30 do 45 godina, više muškarci nego žene. Automobil se puni šest sati kada je skroz prazan. Za električne automobile za iznajmljivanje u Srbiji zasada nema ideja, ali je u postavljanje punjača

nih pet godina, kada zs

R

Neizvestan početak gradnje Centra za reciklažu u Kragujevcu

Izgradnja Centra za reciklažu sekundarnih sirovina u 2013. godini u

evcu je neizvesna, jer iKraguj z Ministarstva energetike i zaštite životne

U saradnji s lokalnom samoupravom i Fondom za zaštitu životne sredine

2

a području Kragujevca postavljeno je oko 800 kontejnera za odlaganje ambalekundarnih sirovina.

Izvor: Beta, 20.08.2013.

sredine nema nikakvih vesti o finansiranju tog projekta. rečeno je u preduzeću "Čistoća" Krag.

ranije je urađena projektna dokumentacija za izgradnju Centra za reciklažu. Centar za reciklažu bi koštao oko 60 miliona dinara.

2Bio bi površine oko 800 m , od čega oko 360 m hala za razvrstavanje i balirale sekundarne sirovine. Centar za reciklažu je potreban preduzeću "Čistoća", Kragujevac jer postoji veliki problem odlaganja prikupljenih sekundarnih sirovina. Od početka 2013. godine "Čistoća" na je reciklažu otpremila oko 400 tona papira i kartona, a isto toliko je otpremljeno i 2012. godine. U prošloj godini preduzeće "Čistoća" sakupilo je za reciklažu 163 tone ambalaže, 150 tona otpadnog ambalažnog stakla, oko 100 tona elektronskog, električnog otpada i guma, a tvrde plastike oko osam tona. N ažnog otpada i s

Nastavlja se izgradnja reciklažnog centra u Paraćinu

U septembru 2013. godine trebalo bi da bude nastavljena izgradnja

klažnog centra u Pararecigodine, jer Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine nije uplatilo predviđeni novac.

ćinu. Izgradnja je prekinuta u oktobru prošle

Odgovorni za zaštitu životne sredine opštine Paraćininistarstvom dogovoreno da opština izdvoji novac, koji će ministarstvo kasnije refundirati.

Izvor: Blic, 20.08.2013.

, kažu da je sa m




Pogon za reciklažu PET boca "Alwag"

nje radnika, kako bi u najskorije

ji je koriste za proizvodnju plastičnih boca za sokove, proizvodnju

z Nemačke, od depromaterijal otkupljuju od različitih preduzaća širom Srbije.


, www.kg-cci.co.rs

U fabrici za reciklažu PET ambalaže "Alwag", u radnoj zoni Gajdobra kod Bačke

oku je probna proizvodnja i obučavaPalanke, u tvreme pogon krenuo da radi u punom kapacitetu. U pogon za reciklažu PET ambalaže uloženo je 6 mil eura a fabrika će zaposliti 120 radnika. Godišnji kapacitet je 15.000 tona otpadne PET ambalaže. Radi se o fabrici sa najsavremenijom opremom za najviši nivo prerade. Kao finalni proizvod, dobija se PET flekica, koja je prošla kroz fazu toplog pranja, koje je neophodno da bi se finalni proizvod mogao koristiti u prehrambenoj industriji. Ona

e se dalje distribuira kupcima, kosplastičnih vlakana, PET folije...i dr. Celokupna tehnologija za fabriku u Gajdobri je uvezena u obavljača "B+B gmbh". R

Novosadska "Čistoća" postavlja nova PET spremišta

taviće 24 nova spremišta za PET ambalažu u više

istovremeno je potrebno izdvojiti novac za popravku oštećenih spremnika koja ubrzo

tpada, potom odvozi na deponiju gde se balira i prodaje na tržištu sekundarnih sirovina Izvor: Blic, 01.08.2013.

U okviru projekta zasebnog odvajanja PET ambalaže, Javno komunalno

uzeće "Čistoća" posprednaselja u Novom Sadu. Učestalim krađama PET ambalaže, kao i fizičkim oštećenjima spremišta, "Čistoća" trpi dvostruku štetu. Smanjena prerada ambalaže utiče na prihod

d ove delatnosti, aobudu devastirana. Modifikovana spremišta teška su oko 150 kilograma i veće su zapremine, što bi trebalo da spreči krađu sirovine. Projekat primarne separacije veoma je značajan zato što se PET ambalaža odvaja od ostalog

. o

Komunalna preduzeća iz Prijepolja i Nove Varoši dobila opremu za reciklažu otpada

omunalna preduzeća iz Prijepolja i Nove VaroK

oši dobila su na poklon

a prekogranične saradnje pet opština Srbije i Crne Gore, a najvećim delom

obiti i 116 kontejnera za prikupljanje

e godine, a predviđeno je da trrogram vredan je oko 390.000 eura.

Izvor: Beta, 31.07.2013.

premu za reciklažu otpada, vrednu 35.000 eura. Preduzeće "Lim" iz Prijepolja dobilo je dve prese za baliranje otpada, a komunalci iz Nove Varoši horizontalnu presu sa usipnim košem. Isporučena

prema deo je programofinansira se iz pretpristupnih fondova Evropske unije. Komunalna preduzeća će uskoro iz pomenutog programa prekogranične saradnje u partnerskim pštinama Nova Varoš, Prijepolje, Pljevlja, Berane i Nikšić do

kartonske ambalaže, metala i stakla, vrednih oko 23.000 eura. Projekat prekogranične saradnje pokrenut je prošl aje 20 meseci. Taj p




Transfer stanica za upravljanje otpadom

a prečišćavanje otpadnih voda čime bi se

sredstva aktivno konkuriše kod

anje prese za baliranje otpada čija je vrednost 60.000 eura dostojeće deponije.


bnovljivi izvori energije

, www.kg-cci.co.rs

Opština Bujanovac najavila je da će u naredne dve godine dobiti transfer stanicu

e otpadom i postrojenje zza upravljanju velikoj meri rešili ekološki problemi. Opština nema novca da sama finansira izgradnju transfer stanice za upravljanje otpadom, čija je vrednost 1,5 mil eura, ali da zarazličitih donatora, pre svega iz Evropske unije.

Izgradnja transfer stanice će se odvijati u više faza. Konkurisalo se kod pretpristupnih fondova EU "Excange 4" za dobij a bi se smanjilo telo p

O

Za zelenu energiju dajemo pola milijarde dinara

kojih je

a, to se odražava i na račune građana koji

tavke podsticaj za OIE (s Izvor: List “Danas”, 10.08.2013.

Nakon što je 1. marta zaživela Uredba o visini naknade za struju dobijenu iz

zvora energije, Elektroprivreda Srbije proizvođačima od obnovljivih iotkupljuje, električnu energiju obračunava po ceni od 0,044 din/kWh. Obzirom na to da EPS struju iz obnovljivih izvora energije kupuje po stimulisanim, dakle većim cenamsu u proseku veći za 30 dinara.

Koliko su računi za struju uvećani zbog one dobijene iz alternativnih izvora, potrošač može da vidi iz kraćenica za obnovljive izvore energije). s

Hoće li Srbija plaćati odštetu za solarni park?

će na

eno da se obezbedi lokacija od 3.000 hektara za izgradnju

otpisan je u oktobru 2012. godine,

sporazum nije ugrožen, pošto se partner nije pokazao kapacitivnim da izgradi solIzvor: Poslovno Jutro, 08.08.2013.

Američka firma “Securum Equity Partners” saopštila je da je raskinula

razum sa Vladom Srbije o izgradnji solarnog parka u Srbiji i da spomeđunarodnoj arbitraži u Londonu, tražiti odštetu od 160 miliona evra. U saopštenju se ističe da Srbija nije ispunila obaveze iz sporazuma kojim je bilo predviđ

solarne elektrane snage 1.000 megavati.

rovni ugovor o izgradnji solarnog parka u Srbiji, najvećeg u Evropi, pKkada je najavljeno da će u tu investiciju biti uloženo 1,75 milijardi evra. Ministarstvo energetike ocenilo je da američka firma nema osnova da traži odštetu. Za izgradnju solarnog paka ponuđene su parcele ukupne površine 30.000 hektara, deset puta više nego što je traženo. Ministarstvo nije dobilo raskid ugovora i javni interes nije ugrožen. Javni interes kada je u pitanju taj

arni park.




Hrvatska dobija prvu geotermalnu elektranu

Izgradnja prve geotermalne elektrane u Hrvatskoj, snage 4,71 MW, trebalo

mil eura. Ta elektrana je samo deo mnogo većeg projekta koji se

" i druge.

trećoj izgradnja kompleksa za uzgoj povrća i cveća, ribnjaka, sušara. eotermalna voda jednog dana počne koristiti za potencijalne banje, koje bi na ograđene.

Izvor: Tanjug, 27. 08. 2013.

ropisi

, www.kg-cci.co.rs

bi uskoro da počne u blizini Bjelovara. Geotermalna elektrana, pod nazivom "Marija 1", koja je će prema planovima biti izgrađena na geotermalnom polju Velika Ciglena, vredna je između 20 i 30 procenjuje na 120 mil eura, i obuhvata izgradnju nekoliko elektrana, grejanje

grada Bjelovara i niz drugih projekata. Nosilac ovog pilot projekta je zagrebačka frma "Geoen", a dozvola za izgradnju trebalo bi da bude izdata redinom septembra. Za projekat su zainteresovane i firme "Montera", "Ingres

Gradnja prve hrvatske geotermalne elektrane trebalao bi da traje godinu i po, nakon čega bi naši susedi bili među 30 zemalja u svetu koje proizvode struju iz geotermalne energije. Projekat bi trebalo da se realizuje u tri faze - prva je gradnja same elektrane, u drugoj gradnja toplotne stanice, a u Nije isključeno i da se ta

vom području mogle biti giz

P

Rešavanje problema nastalih u primeni pravilnika o plaćanju PDV-a na promet sekundarnih sirovina

Privredna komore Srbije inicirala je iznalaženje rešenja problema primene

utvrđivanju sirovina i usluga koje su neposredno pPravilnika osekundarnim sirovinama, radi preciznijeg definisanja tih sirovina i različitih tumačenja kod obračuna i plaćanja poreza na dodatu vrednost.

ovezane sa

nju i prometu sekundarnih sirovina

ikom kontrole poreskih obveznika, tumačile da, na primer, mesing nije sekundarna sirovina, jer

ometom sekundarnih sirovina od gvožđa, bakra, cinka

reciziranjem teksta pravilnika biće otklonjena različita tumačenja i postupanja u prtretirane sekundarne sirovine u poreskim propisima i propisima koje regulišu oblast upravljanja otpadom.

Preciziranjem odredbi pravilnika, sekundarnim sirovinama će se smatrati kako otpaci osnovnih i obojenih metala, tako i njihove legure kao i najširi obuhvat proizvoda koji nisu upotrebljivi zbog istrošenosti.

a taj način, sve firme u Srbiji, njih oko 5.000, koje učestvuju u sakupljaNkao što su: mesing, bronza, sivi liv, stari električni šporeti, frižideri, akumulatori i drugi ne upotrebljivi proizvodi biće oslobođeni od plaćanaja PDV-a, zbog svoje istrošenosti. Privrednici su ukazali da je u prethodnom periodu postojala različita praksa i da su pojedine poreske uprave, prilnije naveden u pravilniku koji definiše šta se smatra sekundarnom sirovinom u smislu oporezivanja potrošnje.

ako su firme koje se bave sakupljanjem i prToslobođene plaćanja PDV, dok su one koje se bave prometom sekundarnih sirovina od mesinga, bronze, sivog liva dužne da plaćaju porez na potrošnju. Takođe, kada se istrošeni akumulatori za reciklažu uvoze imaju tretman sekundarne sirovine, a kada se sakupljaju na domaćem terenu ne tretiraju se kao sekundarna sirovina. P aksi: na isti način biće





Počinje javna rasprava o nacrtu Strategije razvoja energetike

Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine Republike Srbije pripremilo je Nacrt strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine. Nova strategija definiše strateške prioritete i pravce razvoja energetskog sektora saglasno obavezama koje proističu iz Ugovora o Energetskoj Zajednici. Izradom strategije energetike rukovodi Odbor kojeg čine resorni ministar, koji je ujedno i predsednik

dine na životnu sredinu, biće završen u lede javne konsultacije. Odbor Vlade za privredu i finansije je 15. avgusta održavanju javnih rasprava o nacrtu Strategije energetike Republike Srbije do 2025. godine sa

kcijama do 2030, a čiji sastavni deo je i Program javnih rasprava kojim je definisano vreme i mesto

.

Odbora, svi državni sekretari, pomoćnici ministra i predsednik saveta Agencije za energetiku. Na poslednjem sastanku Odbora održanom 13. jula 2013. godine dogovoreno je da se od kraja avgusta započne sa procesom javnih konsultacija odnosno da se nacrt teksta dostavi na uvid i mišljenje svim relevantnim instutucijama i široj javnosti. Izveštaj o strateškoj proceni uticaja nove strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030. go oktobru 2013. godine nakon čega

2013. godine doneo Zaključak soprojeodržavanja javnih rasprava.

Izvor: http://www.merz.gov.rs, 15.08.2013

Pravilnik o izmenama Pravilnika o utvrđivanju sekundarnih sirovina i usluga koje su neposredno povezane sa sekundarnim sirovinama, u smislu Zakona o porezu na dodatu vrednost („Službeni glasnik RS”, broj 74 od 21.08.2013. godine) Izmenama Pravilnika, sekundarnim sirovinama smatraju se i dobra koja se pretežno sastoje od jednog ili više materijala, a koja su neupotrebljiva zbog loma, rezandobra neupotrebljiva zbog istrošenosti (npr. akumulatori,

ja, cepanja ili drugog načina oštećenja, odnosno baterije, automobils

lektrična i elektronska oprema koja predstavlja otpad u skladu sa zakonom kojtpadom, uključujući i sve sastavne delove, sklopove i potrošni materijal koji su deo dobra koje se dbacuje). vaj pravilnik stupa na snagu 29. avgusta 2013. godine.

ph lex, avgust, 2013.

ke gume, ambalažni otpad, im se uređuje upravljanje e

ooO

Izvor: paragra

Promene ekoloških zakona do kraja avgusta 2013.

e za zaštitu životne sredine, prilikom p

, www.kg-cci.co.rs

Na Odboru Skupštine Srbij odnošenja

i najvažnija

U oko Poglavlja 27,

, jer

ajavljeno je da ministarstvo sprema i osnivanje nacionalne laboratorije za hemikalije. Ukidgrađana Srbije, jer su njena funkcija, rad i kvalitet posla u

lopu ministarstva, ali bez dodatnih troškova za direktore, saradnike i članove ncije.

Izvor: Beta, 31.07.2013.

izveštaja o radu Ministarstva od februara do aprila, rečeno je da se završavaju i izmene zakona o hemikalijama, o zaštiti prirode, o biocidnim proizvodima, o upravljanju otpadom, o ambalaži i ambalažnom otpadu, kao i izmene zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja. Novina je što će Parlamentu istovremeno biti predložena podzakonska akta, a na izmenama zakona radi se u saradnji sa Privrednom komorom Srbije, Gradom Beogradom, AP Vojvodinom i drugim

ainteresovanima. Izmena tih zakona će pomoći prilikom otvaranja pregovora sa Ezkoje se odnosi na zaštitu životne sredine, koje je ocenjeno kao "veoma zahtevno i složeno". Neće biti osnivanja novih agencija iz oblasti zaštite životne sredine zbog usklađivanja sa propisima EU"Ministarstvo životne sredine ima kapacitet" da radi u toj oblasti i bez novih agencija. N anje Agencije za hemikalije i biocide nije bilo na štetu potpunosti zadržani u sk

pravnog odbora te ageu




Zanimljivosti

Predstavljen transport budućnosti

sport na solarni pogon,

, www.kg-cci.co.rs

Trantransport koji prebacuje putnike i automobile od Los Anđelesa do San Franciska za 30 minuta otkrio je svoj projekat magnat i vizionar, izvršni direktor kompanija "Tesla motors" i "Space X". Otkriven je plan koji bi mogao da unese revoluciju u transport.

vazdušni tranzitni, međugradski sistem,

cevima koje se promiču jedna porutovanja i zatvaraju krug na oba kraja.

le postavljene na stubovima međusobno udaljenim 46 do 91 metar, a čaure unutar njih 8

Izvor: "Blic", 13.0.2013.

Ovaj sistem transportuje ljude uz pomoć aluminijskih čaura, odnosno kapsula smeštenih u čeličnim cevima. "Hajperlup" izgleda kao "sačmara", sa ed druge većinom p Te cevi bi bi

kilometara na sat. putovale bi brzinom do 1.28

Providne solarne ćelije

Naučnici su uspeli da udvostruče efikasnost tehnologije providnih solarnih ćelija. Razvili su novu vrstu providnih solarnih ćelija koje mogu da se iskoriste na prozorima, staklenim krovovima automobila, ekranima i drugim providnim površinama koje bi služile za prikupljanje energije od sunca.

Sastoji se od dve tanke solarne ćelije koje mogu biti proizvedene u boji – od svetlo zelene preko sive do smeđe, čime se omogućuje uklapanje u površinu zgrada ili drugih objekata. Ova tehnologija nazvana je TOPV (tandem-structure transparent organic photovoltaic). U početku je imala e

da došao do brojke od 7,3%

Yang Yang, profesor na UCLA, predviđa da će ovaj sistem ponuditi nove pravce u sferi solarnih ćelija, rn a.

Izvor: Ekologija, 13.08.2013.

fikasnost od 4%, ali je UCLA tim sa

ih prozora na domovima i poslovnim zgradamuključujući proizvodnju sola

Superslamka će spasiti svet od žeđi!

U slobodnoj prodaji pojavila se slamka koja ubija 99,99% svih bakterija koje

vodom, koji je u

azina Gizmag. Nažalost, od pronalaska ovog tehnološkog čuda, pre komercijalne verzije 2013. godine, prošlo je dosta vremena jer su prve verzije, komplikovanog tehnološkog procesa, bile jednostavno preskupe za tržište. Ipak, kroz nekoliko humanitarnih programa „Lajfstro“ se već distribuira u zemlje trećeg sveta koje imaju ozbiljan problem s vodom.

Izvor: Ekologija 16.08.2013.

se nalaze u vodi, a napravili su je Danci Ovaj izum danskih naučnika, koji se odnedavno može naći u slobodnoj prodaji, i to po ceni od svega 35 evra, ubija čak 99,9999% bakterija koje se nalaze u vodi, pa je mogućnost zaraze svedena faktički na nulu.

anci su „Lajfstro“, slamku koja život znači, razvili kao odgovor na problem s pijaćomD

zemljama trećeg sveta već poprimio katastrofalne razmere. Tamo svakih 15 sekundi po jedno dete umre zbog zagađene vode za piće, a 22 centimetra dugačka slamka biće spas za milione unesrećnih ljudi. Superslamka je, potvrđeno je nizom naučnih testova, toliko pouzdana i kvalitetna da čovek pomoću nje može slobodno da pije vodu iz bilo koje bare na svetu, bilo koje reke, pa čak i iz toaleta. Superslamka je, inače, pre osam godina dobila nagradu magazina Tajm za izum godine, kao i za izum veka od mag osam godina, do njene

zbog izuzetno

Documents

Broj Datum 30.08.2013. · 2013-09-04 · Proces standardizacije i sertifikacije značajan je naričito u oblast U Srbiji, svega 4% kompanija ima neki sertifikat kojim garantuje dodatni