55BROJ 55 / APRIL 2019.

Organic News 2

IMPRESSUM

Izdavač:Nacionalna asocijacija

za razvoj organske proizvodnje

„Serbia organika“http://www.serbiaorganica.info

Bojanska 19, Beogradtel: 065 855 68 68

office@serbiaorganica.orgISSN 2217-9844 (Online)

Rukovodilac projekta: Ivana Simić

Saradnici:Olga Kešelj Milovanović

Dr Vladan UgrenovićDr Vladimir Filipović

Grafičko oblikovanje:Vera Jaraković

SadržajIzdvajamo

• Biraj organsko! Raznovrsni organski proizvodi u novom katalogu 3

• Promocija baze organske proizvodnje 4

• Posetite Izložbu organske prozvodnje na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, 11-17. maja u hali 1a 5

Domaće vesti i događaji

• Uvećani podsticaji za organsku biljnu proizvodnju 6

• Konkurs za finan si ranje organske proizvodnje na teritoriji AP Vojvodine u 2019. godini 6

• Raste vrednost izvoza organskih proizvoda 6

• Svoja vrata posetiocima otvorio prvi Eko–park nadomak Beograda 7

Poljoprivredni savetnik• Združivanje biljaka 8

Predstavljamo i preporučujemo

• ES komerc d.o.o.: Volim dobro u ljudima — Hrana našeg kraja 9

• Timomed: Organski med — recept za imunitet i vitalnost 9

• Olda Group: Izborom organskog pravite razliku za budućnost 10

• Ecoagri Serbia: Naše Dobro potiče sa poljoprivrednog dobra 10

• Organska Imperator vina sa Fruške Gore 11

• dmBio: Brend sa najvećom ponudom organske hrane u Srbiji 11

• Piazza Organica: Online shop 12

• All Natural Foods: Give Me 3 — Grickanje bez griže savesti 12

• Organico: prodavnice sa najkvalitetnijim sertifikovanim organskim namirnicama 13

Iz sveta

• Le Due Valli, najveći evropski proizvođač organskog paradajza 13

• Neophodna dosledna transformacija poljoprivredne proizvodnje 14

• Više odgovor no sti za zagađivače i potrošače 15

• Granica CO2 za nove automobile 15

• Nova pravila recikliranja 15

• Parlament EU: od 2021. zabraniće se upotreba plastičnih materijala za jednokranu upotrebu 16

Reč struke

• Organska proizvodnja prosa 16

• Kopriva – biljka pogodna za ishranu i lečenje ljudi, životinja i biljaka – 1. deo 19

Podrška Povećanju Prodaje organskih Prozvoda  na domaćem tržištu i Promociji organske Proizvodnje

sveže i zamrznuto voće i povrće i najraznovrsniji proizvodi od žitarica, voća, povrća, hrana za decu, kokice, mlečni proizvodi, čips od jabuke i kruške, med, sokovi, džemovi, vino, začini, vegapčići, ajvar, testenine, jaja, meso kakao, pasulj, brašna, namazi, i još mnogo toga pogledajte u novom katalologu.

Biraj organsko! Raznovrsni organski proizvodi u novom katalogu

Sledeći katalog je u pripremi! Pozivamo Vas da u promotivnom katalogu reklamirate svoje organske i/ili proizvode iz perioda konverzije) i/ili vaše prodajne objekte odnosno kanale koji u ponudi imaju i ove proizvode.

Kontaktirajte nas na 

office@serbiaorganica.org 065 855 68 68

3 Organic News

IZDVAJAMO

PROMOVIšItE I VI ORGANSKE PROIZVODE I/ILI PRODAJNE KANALE U NAšEM KAtALOGU!

Organic News 4

Promocija baze organske proizvodnjeIZDVAJAMO

serbia organika je predstavila novu bazu podataka o organskoj proizvodnji u srbiji. ova moderna, namenski kreirana baza podataka, nastala uz podršku usaid-ovog Projekta za konkurentnu privredu, svim akterima u organ-skom proizvodnom sektoru pruža najvažnije informacije, uključujući lokaciju i proizvodne kapacitete proizvođača organskih proizvoda.

Pored toga, baza podataka će omo­gućiti dobavljačima i pro izvo đačima organske hrane da poboljšaju efi ka-snost proizvodnje i ispune zah teve međunarodnog tržišta. Na kon fe ren­ciji za novinare, predstavnici udru-ženja Serbia Organika predstavili su platformu i njene funkcionalnosti.

Baza podataka o organskoj proizvodnji je sveobuhvatan i jedinstven alat ko-ji pruža korisnicima sve relevantne po datke o proizvođačima organskih pro iz voda, prerađivačima, asortimanu, ko ličinama i standardima. njena naj-važ nija funkcija je da svaki korisnik mo že naći potrebne informacije za svo je poslovanje na jednom mestu, bilo da su u pitanju podaci o sirovinama, mo gućnost saradnje, ili

prilike za trgovinsku saradnju, rekla je Ivana Simić ge ne ralni sekretar Serbia Organike, i do dala da je od marta 2019. godine već registrovano oko 100 korisnika u bazi podataka, pozivajući ostale da se priključe bazi u narednim mesecima.

usaid je podržao razvoj ove platforme, jer postoji potreba za većom vidljivošću organske proizvodnje i jačim vezama između ključnih aktera industrije. du-goročno gledano, razvijanje poslovnih mreža povećaće obim proizvodnje i unaprediti konkurentnost srpskih pro-izvoda na stranim tržištima, izjavila je Jasmina Debeljak, zamenica di rek to-ra USAID­ovog Projekta za kon ku­rentnu privredu.

Z a h va l j u j e m O Se Svi-ma kOji Su Se upiSali u baZu, a ujedNO mOlimO ONe kOji jOš uvek NiSu da Se upišu krOZ kratak upitNik kOji Se NalaZi u

bazi Serbia Organike

Baza će biti predstavljena i u No­vom Sadu, u okviru Poslovnih su-sreta organskih proizvođača koje or ­ganizuje Vojvođanski klaster or gan­ske poljoprivrede, 16. maja u Velikoj sali Privredne komore Voj vo dine, Master centar Sajma.

Z a h va l j u j e m O Se Svi-ma kOji Su Se upiSali u baZu, a ujedNO mOlimO ONe kOji jOš uvek NiSu da Se upišu krOZ kratak upitNik kOji Se NalaZi u

5 Organic News

Posetite Izložbu organske prozvodnje na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, 11-17. maja u hali 1aizložba organske proizvodnje u okviru izložbe organskih proizvoda, proizvoda sa oznakama geografskog porekla, srpskog kvaliteta i zanatskog piva će se održati u hali 1a na međunarodnom sajmu poljoprivrede u novom sadu od 11-17. maja 2019. godine, uz finansijsku podršku ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

IZDVAJAMO

Izložba organskih proizvoda je počela da se organizuje na inicijativu Serbia Orga nike od 2011. godine, od kada je Ser bia Organika organizuje partnerski sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede koje je finansijki podržava. Tokom svih prethodnih godina se na ovoj izložbi predstavio veliki broj proizvođača organskih proizvoda i inputa potrebnih za organsku proizvodnju. I ove godine će se na sajmu predstaviti proizvođači raznovrsnih biljnih i životinjskih pro i­zvo da iz cele Srbije: povrće, voće, žitarice, ma hunarke, dečija i hrana za bebe, žitne ka še, sokovi i topli napici, ulja, sirća, na­ma zi, krekeri, jaja, ajvar, testenine, dže­mo vi, mleko i mlečni proizvodi, pečurke i go tove mešavine pečuraka i povrća, vino i drugo.

Pored toga, proizvođači i svi zainte re so­vani za bavljenje organskom pro iz vod­njom će imati priliku da na ovoj iz ložbi pro nađu potrebna sredstva: sadnice, se­

mena, sredstva za zaštitu i ishranu kao i ople menjivače zemljišta koja su odo bre­na u ovoj proizvodnji. Na štandu Mini­starstva poljoprivrede će biti kao i svih

pret hodnih godina info pult gde će se za­in teresovani moći informisati o svemu iz ove oblasti i preuzeti brošure, kataloge i vodiče koje je pripremila Serbia Organika.

Organic News 6

Uvećani podsticaji za organsku biljnu proizvodnjuministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede donelo je Pravilnik o izmenama pravilnika o korišćenju podsticaja za organsku biljnu proizvodnju. ovim pravilnikom bliže se propisuju uslovi, način i obrazac zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje za organsku biljnu proizvodnju, kao i maksimalni iznos podsticaja po korisniku.

Konkurs za finan­si ranje organske proizvodnje na teri-toriji AP Vojvodine u 2019. godini

DOMAćE VEStI I DOGAđAJI

Podsticaji za organsku biljnu proizvod­nju su prema do sada važećem pravilniku iznosili 70 odsto više u odnosu na osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji. Iznos ovih sredstava je povećan tako da će or­ganski proizvođači ove godine po hektaru dobiti 120 odsto više podsticaja u odnosu na konvencionalnu proizvodnju, što izno­si 11.440 dinara/ha. Izmenom pravilnika ukupni maksimalni iznos koji korisnik podsticaja može da ostvari povećan je na 228.800 dinara. Do sada je maksimalan iznos podsticaja po korisniku bio 136.000 dinara. Zahtev za podsticaje u organskoj biljnoj proizvodnji, podnosi se jedanput godišnje, Upravi za trezor, od 3. maja do 30. juna.

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo je 22. marta 2019. godine raspisalo konkurs za dodelu sredstava za sufinansiranje troškova kon­trole i sertifikacije organske proizvod nje, kao i nabavku priključne meha ni za cije za organsku proizvodnju na te ri toriji AP Voj vodine u 2019. godini.

Cilj Konkursa za dodelu sredstava za sufi­nansiranje troškova kontrole i sertifikacije organske proizvodnje, kao i nabavku pri­ključne mehanizacije za organsku proiz­vodnju na teritoriji AP Vojvodine u 2019.godini (u daljem tekstu: Konkurs) jeste una pređenje organske proizvodnje u Au­to nomnoj pokrajini Vojvodini.  Predmet konkursa jeste dodela sredstava za sufi­nan siranje troškova kontrole i sertifi­ka cije organske proizvodnje u 2019. go ­dini, kao i nabavka priključne meha­ni zacije za organsku proizvodnju. Više o konkursu:

Raste vrednost izvoza organskih proizvodaVrednost izvoza organskih proizvoda u 2018. godini je iznosila 27,42 miliona evra prema podacima Uprave carina.

U odnosu prethodnu godinu, vrednost iz­voza je porasla za više od 4 miliona evra, a od 2012. godine kada je iznosila samo 3,74 miliona ta vrednost je porasla za više od 6 puta. Najveći udeo izvoza čini voće i proz­vodi od voća (smrznuto, sušeno, pirei, kon­centrati). Tradicionalno najviše izvozimo u

Izvor: Uprava carina

Pravilnik o izmenama pravilnika o ko riš ­će nju podsticaja za organsku biljnu proiz­ PrAVIlNIKvodnju potražite

na ovom linku

O KONKUrSU

države EU (Holandija, Nemačka, Italija, Francuska, Belgija), Kanada, SAD.

Vrednost izVoza u milionima eVra

2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

3,74

10,711,2

19,6 18,9

23,2

27,42

7 Organic News

DOMAćE VEStI I DOGAđAJI

Svoja vrata posetiocima otvorio prvi Eko – park nadomak Beogradanadomak Beograda, u podnožju avale (Beli Potok) je otvoren prvi eko-park Beograd, jedinstveno organsko imanje na sedam hektara plodne zemlje. ovo jedinstveno poljoprivredno gazdinstvo pravi je primer uspešnog povratka mladih ljudi poljoprivredi i organskoj proizvodnji, sa organskim malinama, jagodama, vinogradom i drugim kul-turama.

boravak na otvorenom, žubor potočića, cvrkut ptica, uz organske gastronomske zalogaje iz restorana, učiniće da EkoPark Beograd postane mesto gde idete kada vam je potrebno da se brzo i lako regenerišete, napunite energijom, vratite sebi i svojoj is­tinskoj prirodi postajući osetljivi na lepotu, svesniji prave mere stvari.

Ulaz na celokupno imanje je besplatan.

Eko­park se nalazi na samo 12 km od cen tra prestonice, a krase ga jezero, brojni po točići, viseći most, više od 900 sadnica raz ličitog voća, preko 1.000 čokota grožđa, ali i mini zoo vrt, organske koke, volijera s pticama, u restoranu se nude specijaliteti iz organske bašte, a tu su i dve otvorene i jedna zatvorena igraonica za decu sa ani­matorima.

Ovde u EkoParku Beograd, kako prenosi poratl Promo, možete otkriti organski vi­nograd, ubrati organske paradajz ili jagode, uživati u igri pored vode, rekreativnom ja­hanju ili pecanju sa svojom porodicom ili pri jateljima, šetati po šumi u kojoj žive srn daći. Igra sa domaćim životinjama, Foto: http://timp.rs

foto

: nad

lanu

.com

Organic News 8

POLJOPRIVREDNI SAVEtNIK

Združivanje biljakasukobi i životna borba između pojedinih vrsta životinja lako su uočljivi, ali je manje poznato da ima i sukoba između pojedinih vrsta biljaka. neke vrste biljaka su netrpeljive ako su posejane na zajedničkom životnom pros-toru, ali ima i onih koji svoje susedne biljke štite od bolesti i štetočina. to je, svakako, i jedan od načina za proiz-vodnju povrća bez upotrebe hemikalija.

Sukobi između pojedinih vrsta biljaka su tihi i direktno nevidljivi. Biljke potisku­ju jedna drugu zbog hrane, vode, svetlosti i drugih životnih potreba. Pobeđuju one vrste koje imaju bolje prirodne uslove za razvoj, veću sposobnost prilagođavanja i efikasniju otpornost na bolseti i štetne insekte. Tako se formiraju  biocenoze  ili grupe biljaka koje imaju zajedničke uslove uspevanja.

Korovska biljka kukolj prija pšeniciBiljne vrste se najčešće bore jedna protiv druge pomoću raznih supstanci koje pro­iz vode u svojim tkivima. Te supstance im omogućavaju ne samo odstranjiva nje ne že­

bolje. Verovatno je i kukuruz imao koristi od ovog zajedništva, jer pasulj  sakuplja azot iz vazduha preko kvržičnih bakterija na svom korenu. Kad se prešlo na gajenje kukuruza u gus­tom sklopu, a u cilju ostvarenja većih pri­nosa ­ za pasulj u kukuruzu više nije bilo me sta. Sada se pasulj gaji kao čist usev, ali mu je potrebna hemijska zaštita.

Koje biljke gajiti u mladom vinogradu?Između špalirnih redova tek posađene vi­nove loze mogu se gajiti razne biljke, ali ima i onih koje nepovoljno deluju na mlad vinograd. Praksa je pokazala da na porast lastara vinove loze povoljno deluju: grašak,

ljenih biljaka, već i za odbranu od raznih šte točina i prouzrokovača bolesti. Ima i pri mera da su pojedine biljke zdravstveni ču vari komšijskih biljaka u okruženju. Ta­ko je dokazano da stabljike kukolja povolj­no deluju na pšenicu.  Pšenične biljke  su razvijenije i manje su podložna gljivičnim oboljenjima.

Zašto se odustalo od gajenja pasulja u kukuruzu?U nekim regionima naše zemlje dugo su gajeni pasulj i bundeva u kukuruzu. Pasulj je tada bio potpuno zaštićen od bolesti i šte točina. Imao je veći broj mahuna i više zrna u njima, nego onaj gajen u čistom use­vu. Zapaženo je i da je u združenom use­vu sa kukuruzom oplođivanje pasulja bilo

crni luk, cvekla, krastavac, spanać. Svojom blizinom  na vinovu lozu nepovoljno deluju: loboda, pelen, bokvica, italijanski ljulj, kukuruz, a od višegodišnjih ­ orah i smokva.

Kadifica i neven protiv nematodaIzmeđu redova biljaka ugroženih zem­ljišnim nematodama treba posejati cvetne biljke ­ kadificu i neven. U korenju kadi­fice i nevena se nalaze supstance koje spre čavaju razmnožavanje nematoda.

Neven Između redova kupusa treba posaditi po koji struk paradajza. Kada leptiri ku pusa ra počnu da polažu jaja na list kupusa i osete mirise koji im ne odgovaraju, odleteće dalje gde ih nema. Između jagoda se mogu posaditi crni i beli luk. Ovo povrće će u velikoj meri zaštititi jagode od gljivičnih oboljenja.

U povrtarstvu se neke biljke dobro međusobno podnose u vegetacijskom razvoju, a neke ne. Vrlo dobro se podnose i međusobno pomažu ­ paradajz i kupus, celer i paštrnak. Krompir dobro uspeva sa kupusom i spanaćem, grašak s krastavcima i salatom, niski pasulj s kupusom i cveklom, jagode s crnim i belim lukom, salata s kelerabom. Ne podnose se i štetno međusobno deluju ­ krompir, celer i suncokret, boranija, grašak i luk, kupus luk i jagode, paradajz, grašak i krompir, ističe prof. dr Ivo Đinović

(agroklub.rs)

9 Organic News

PREDStAVLJAMO I PREPORUČUJEMO

Organic News 10

Naše Dobro potiče sa poljoprivrednog dobra

Žig nastao iz želje da osvešćenom kupcu obezbedi detalje o mestu i načinu uzgoja, kao i prerade odabranih organskih proizvo­da. Inicijalni portfolio proizvoda pod ovim žigom predstavlja poljoprivredno dobro

Ecoagri Serbia d.o.o. iz Bele Crkve u Ba­natu (www.ecoagri.rs), posvećeno isključivo organskom uzgoju žitarica i uljarica. Uz obavezni srpski, društvo nosi EU Bio i Bio Suisse sertifikate, a širok spektar organ­

skih ratarskih kultura isključivo izvozi, u Švajcarsku i Nemačku.

Pouzdan dobavljač najzahtevnijim zapad­nim kupcima, Ecoagri je delatnost proširio na organsko mlinarstvo. Inicijalni proizvodi nastali tradicionalnim hladnim mlevenjem na savremenom kamenom mlinu su inte-gralna i crna brašna, mekinje sa klicama i integralnih grizovi. Paleta obuhvata i žitarice u zrnu, a biće uskoro proširena belim brašnima i grizovima.

Proizvodi su pri prvom izlaganju osvo­jili 3 zlatne medalje Novosadskog sajma za kvalitet, kao i zlatnu medalju za dizajn ambalaže. Društvo je redovni izlagač na značajnim međunarodnim sajmovima u inostranstvu. Paleta mlinskih proizvoda je dostupna preko distributera i vlasnika žiga Naše Dobro, Generalove radnje d.o.o. (office@generalstore.rs) u svim značajnim maloprodajnim objektima i onlajn prodavni­cama, kao i na sajtu www.nasedobro.com.

11 Organic News

Jedna od prvih asocijacija kada se pomene organska hrana, svakako je da je ona skupa i time nedostupna velikom broju ljudi. Međutim, ako se zna na kojim mes­tima se organska hrana može kupiti po pristupačnim cenama, uz činjenicu da je konzumacija organske hrane neposredno i direktno „ulaganje“ u opšte zdravstveno stanje organizma, onda ovaj argument zaista više ne stoji. Do nedavno je u našoj zemlji zaista postojao ograničen izbor organske hrane, ali se veoma značajna promena na ovim prostorima dogodila pojavom dm-Bio proizvoda, koji su i širinom ponude i dostupnošću dali jednu sasvim novu dimenziju i tako približili čitav koncept organske ishrane velikom broju ljudi. Široka i veoma raznovrsna paleta dmBio programa upravo dokazuje da cene prerađenih organskih proizvoda na tržištu mogu biti povoljnije i daleko pristupačnije kup­

cima od onih tradicionalno proizvedenih. Ono po čemu su dmBio proizvodi prepoznatljivi svakako je priro­dan ukus, odsustvo aditiva i održiva proizvodnja bez obzira da li se radi o sokovima ili čajevima, žitaricama, musliju i grickalicama, čokoladama ili hrani za bebe. Paleta proizvoda toliko je široka da zadovoljava sva životna doba, potrebe i navike konzumenata, bilo da su oni vegani ili vegetarijanci, odnosno ljudi okrenuti ka zdravim stilovima života kao i svi oni kojima je bitno da se hrane proizvodima koji podržavaju održivi razvoj. Redovna kontrola sastojaka i procesa proizvodnje ga­rantuje trajno visok kvalitet dmBio proizvoda o čemu svedoče brojni sertifikati i pečati koji se nalaze na njima. Među njima najvažniji je Bio pečat Evropske unije koji definiše vrlo precizne krite rijume u pogledu ishrane i uzgajanja životinja, uz ograničavanje upotrebe aditiva

tokom proizvodnje hrane. Jedno od najznačajnijih eko­loških društava Naturland ima još rigoroz nije zahteve i strože kriterijume, a njihov logo sve češće se može vi­deti na dmBio proizvodima. Od proleća 2018. određeni dmBio proizvodi nose i Demeter pečat, a farme sa ovim pečatom rade po principima biodinamičke privrede: poljoprivrednik uzgaja samo onoliko životinja koliko može da ishrani usevima sa svog imanja, dok se organ­skim đubrenjem održava visok nivo plodnosti zemlje koja daje najbolje namirnice. Inače, sam brend, dmBio ima jedan od najširih asortimana organske hrane u Evropi, a istovremeno 80% organskog asortimana kom­panije dm koja se posebno ponosi ovim segmentom svoje ponude, pre svega zbog izuzetnog odnosa cene i kvaliteta. To znači da je u svim dm prodajnim objektima u Srbiji kupcima na raspolaganju bogat asortiman koji podrazumeva preko 400 organskih proizvoda! Ono što je takođe važno naglasiti, s obzirom na nedavne oštre kritike na ovu temu, svi proizvodi robne marke dm, pa tako i dmBio proizvodi istog su kvaliteta u svim zemljama poslovanja. To znači da iste organske dm-Bio proizvode konzumiraju i kupci u Berlinu i kupci u Vranju. Istraživanja koja su intenzivno rađena proteklih godina, pokazala su da je organska hrana neuporedivo kvalitetnija u odnosu na hranu iz klasičnog uzgoja. Ono što se može izdvojiti kao najznačajniji doprinos organ­ske hrane za moderno društvo je ishrana bez pesticida, teških metala i antibiotika, kao i bez sintetičih hormona.

PREDStAVLJAMO I PREPORUČUJEMO

Organic News 12

Mi smo kompanija All Natural Foods, prerađivač or­ganskog voća i povrća sušenjem na niskim tempera­turama.Posvećeni misiji da donesemo najbolje iz prirode sva­kom pojedincu koji želi da učini nesto dobro za sebe i hrani se zdravije, predstavljamo kategoriju zdravih snack rešenja – čips od voća kroz brend GiveMe3.GiveMe3 naglašava 3 dobra razloga za konzumi­ranje čipsa od voća: 1. u jednoj kesici se nalaze 3 voćke, 2. ovo je zdrava uzina za decu i odrasle i 3. naši proizvodi se ne tretiraju dodatno bilo ka­

k vim konzervansima, aditivima, ne dodajemo šećere ili limunsku kiselinu. Naše grickali ce su 100% prirodne i pravi izbor za zdravu užinu, za celu porodicu.

Tehnološki proces sušenja se odvija po biodi na mi­čkim principima koji podražavaju procese u pri rodi i u tom smislu je jedinstven. Parametri poput strujanja vetra, podešavanja temperature i stepena vlažnosti se pažljivo definišu kako bismo dobili najviše hranljivih sastojaka iz svakog tretiranog ploda a da se pritom sam plod ne ubije. Tokom procesa obrade, plod se tretira kroz 5 specijalno dizajniranih komora koje ne dozvoljavaju prodor slobodnog vazduha pa ni oksi­daciju ploda. Zato je svaki tretirani plod “netaknut”, prepun aktivnih komponenti, minerala, vitamina i enzima.Osnovni ukusi predstavljeni na tržištu su: GM3 čips od slatke jabuke, kisele jabuke i kruške. Uskoro nam stižu i osnovni ukusi obogaćeni organskim aromama među kojima se nalaze kokos, malina i još nekoliko, pažljivo izabranih…Potražite svoju GM3 zdravu užinu i savršenu gric­kalicu u maloprodajnim objektima svih lanaca.

I grickajte bez griže savesti!

Grickanje bez griže savesti

www.allnaturalfoods-organic.com

13 Organic News

LE DuE VALLi, najveći evropski proizvođač organskog paradajzaPosetili smo dinamičnu poljoprivrednu pokrajinu severne italije i doneli priču o kooperaciji Le due valli koja je najveći evropski proizvođač organskog paradajza.

Ušće reke Po (Pad) u Jadransko more nas­eljavali su još stari Etrurci. Tok vodotoka se kroz godine menjao, a u zadnjih sto ovde je ljudska ruka kreirala brojne nove poljo­privredne površine. Ovdašnji su stanovnici kultivisali područje delte i tako stvorili najmoćniju poljoprivrednu regiju u Italiji.

Danas su tu u uzgoju sve kulture osim ci­tru sa i maslina, a ova je regija prema zad­njim podacima nacionalni broj jedan u uzgo ju šargarepe i špargle.

Zanimljivo je kako je ovo područje ispod nivoa mora, a prožima ga 4.300 kilometara kanala pa nije niti čudno kada meštani za svoju okolinu kažu da je mala Holandija.

Polovina njihove zemlje je u ratarskoj proiz­vodnji, dok je ovde vrlo intenzivno pri sutna proizvodnja različitog voća i povrća.

Valivo - domaća sorta paradajzaFerara je danas najvažnija italijanska poljo­privredna pokrajina, rekao je Nikola Mar­tini (Nicola Martini) direktor marketinga u Le Due Valli koja bi u prevodu glasila ‘dve

doline’ i dodao kako je agrar ovde ozbiljna industrija, ali industrija s dušom.Njihova kooperacija upravlja s 18.000 hek­tara što je gotovo 10% površina čitave regi­je. Ovdašnji proizvođači su se u prošlosti

PREDStAVLJAMO I PREPORUČUJEMO

OrganicO prodavnice su prepoznatljive po proverenom i najkvalitetnijem asortimanu sertifikovanih organskih namirnica domaćih i stranih proizvođača. Za Vas biramo samo najkvalitetnije organske proizvode, nudeći pri tom najbolje što nam priroda može pružiti. Iskustva i saveti koje delimo sa Vama su istiniti i provereni jer je organska ishrana naša strast i način zivota. Posebnu pažnju posvećujemo najvećem izboru organskog voća i povrća koje sa bio gazdinstava iz Srbije svakodnevno stižu u Organico. Hrana kojom se mi bavimo - organska hrana se usko povezuje sa zaštitom životne sredine. Ovakvim načinom rada opravdavamo Vaše poverenje i pozitivno utičemo na zdravlje svih nas.

OrganicO prodavnice su prepoznatljive po proverenom i najkvalitetnijem asortimanu sertifikovanih organskih namirnica domaćih i stranih proizvođača. Za Vas biramo samo najkvalitetnije organske proizvode, nudeći pri tom najbolje što nam priroda može pružiti. Iskustva i saveti koje delimo sa Vama su istiniti i provereni jer je organska ishrana naša strast i način zivota. Posebnu pažnju posvećujemo najvećem izboru organskog voća i povrća koje sa bio gazdinstava iz Srbije svakodnevno stižu u Organico. Hrana kojom se mi bavimo - organska hrana se usko povezuje sa zaštitom životne sredine. Ovakvim načinom rada opravdavamo Vaše poverenje i pozitivno utičemo na zdravlje svih nas.

VEStI IZ SVEtA

Foto: Vedran Stepić

Organic News 14

Neophodna dosledna transformacija poljoprivredne proizvodnjestručnjaci tvrde da je moguće smanjiti emisiju gasova staklene bašte, očuvati životnu sredinu, obnoviti biodiverzitet i napraviti dovoljno hrane, ali uz primenu adekvatnog modela i doslednu transformaciju poljoprivredne proizvodnje.

VEStI IZ SVEtAudru žili i osnovali kompaniju  koja je pre dva desetak godina investirala u fabri­ku za preradu paradajza, a koja je smeštena između okolnih zasada.

Kratak put od zemljišta do pre ra đi vač­kih pogona im omogućuje transparentnost i kvalitetan finalno sertifikovan  proizvod. Veliki deo njihove proizvodnje paradaj­za baziran je na domaćoj sorti ‘Valivo’, ko­ju proizvode na otvorenom. Pri tom kori­ste  vlastito seme  uz podršku lokalne fab­rike koja ga obrađuje i priprema, a sve za potrebe njihove ekološke proizvodnje. 

Danas naša kooperacija broji 40 proizvođača i mi smo najveći proizvođač organski uzgojenog paradajza u Evropi, kaže ponosno Martini te dodaje kako im je proizvodnja paradaj­za daleko isplativija, od ostalih kultura koje imaju u rotaciji.

2.500 hektara paradajzaVeliki je to sastav ­  samo pod paradaj­zom imaju 2.500 hektara, od čega 1.300 u sertifikovanoj  organskoj  proizvodnji s pro sečnim prinosom od 60 tona po hek­taru, za koju lokalni proizvođači dobiju 130 evra po toni isporučene sirovine. 

U konvencionalnoj proizvodnji na 1.200 hektara prošle su godine ostvarili cenu od

86 evra po toni uz prinose od oko 100 tona po hektaru. 

Najveći kupci njihovog prerađenog paradaj­za su nemačke fabrike koje proizvode soko­ve. Godišnje proizvedu koncentrata 10.000 tona kog  prodaju tim industrijama. Samo manji deo njihovih koncentrata i pasiranog paradajza ide u prodaju kroz trgovačke lan­ce prema domaćinstvima pod brendom ‘Emi lia’ kao organski proizvod od paradajza.

Paradajz  rotiraju u četvorogodišnjem ci­k lusu plodoreda ­ svake četiri godine iz­me đu kojih vrte žitarice, kukuruz i soju na sve ukupno oko 7.000 hektara.

Raste nam tržište ekoloških proizvoda, a najveći nam je izazov povećavati površine u toj proizvodnji zbog troškova prelaznog peri­oda, otkrio nam je  Valerio roci  (Valerio rocchi), ovdašnji farmer i radnik fabrike u vlasništvu kooperacije.

Hektar skuplji od 30.000 evraZemlju delte reke Po su isušivali u fazama, te je davali lokalnim farmerima na ko riš­ćenje, a koji su je dobili u vlasništvo tek na­kon 30 godina kontinuiranog  korišćenja. Tako su dobili ljude u prostoru i to baš one koji se žale baviti proizvodnjom hrane.

Danas se prodajna cena ovdašnje zemlje kre će od 30 do 35 hiljada evra po hektaru, a koja se češće prodaje u blokovima od po 18 hektara (nastali izgradnjom kanalske mreže). Jedna takva jedinica može se ku­piti za 600.000 evra.

Ovo područje delte reke Po je kroz istoriju bilo veliko močvarno područje. Reka je i u više navrata menjala tok, koji su na kraju  naši ljudi uredili, pokazujući u detalje arhivske karte, opisao je ovaj teren arhitekt Mari­cius Marcialis (Maricius Marcialis) iz Fe­rare (Ferrare). 

Ovaj grad nalazi se u severnoj Italiji, svega 40 kilometara severoistočno od Bolo­nje  (Bologne) i  glavni je grad istoimene po krajine Ferara u regiji Emilija romanja (Emilia­romagna).

(agroklub.rs)

Oni su se zapitali kako prehraniti Ev­ropu uz istovremenu zaštitu klime i okoline, a u svetlu opadanja proizvodnje koje je zabeleženo kod organske poljo­privrede.

Tekuća rasprava o budućnosti poljoprivrede posustala je zbog nemogućnosti da se pomire rast poljoprivredne proizvodnje s jedne strane, i smanjenje uticaja na klimu i biodiverzitet, pojasnio je Ober. Prema njego vim rečima,

Evropska poljoprivreda mogla bi u nared­nih nekolio decenija u potpunosti da is­koreni upotrebu pesticida, smanji njihov uticaj na klimu i biodiverzitet, a da istovre­meno obezbedi hranu za građane Evrope, izjavili su saradnici francuskog tink­tenk Instituta za održivi razvoj i međunarodne odnose (IDDrI) na predstavljanju studije Deset godina za agroekologiju u Evropi.

Stručnjaci tog instituta su rekli da su po­kušali da stvore model koji bi pomirio po tražnju Evrope za poljoprivrednim pro izvodima i zaštitu životne okoline. Pjer­Mari Ober (Pierre­Marie Aubert) i Gzavije Pu (Xavier Poux) su na konfe­renciji za novinare u Parizu sredinom sep­tembra rekli da predstavljaju „scenario koji bi mogao da dovede do duboke transfor­macije poljoprivrednog sektora u Evropi u pravcu agroekološke tranzicije“.

15 Organic News

VEStI IZ SVEtAda bi se prevazišla ta suprotnost autori studije su pošli obratnim putem i postavili sebi pitanje koje su potrebe Evropljana u pogledu zdrave i održive ishrane i kakvi poljoprivredni modelito podržavaju, pa je zato i premisa izveštaja bio zdravstveni uti­caj sadašnjih prehrambenih navika građana.

„Kada je reč o zdravlju, problem bolesti povezanih sa ishranom raste alarmantnom stopom, poput šećerne bolesti, gojaznosti, kardiovaskularnih bolesti“, navodi se u dokumentu. „Iako u Evropi mnogo proiz­vodimo, jedemo previše i naša ishrana je nebalansirana, uprkos prehrambenim pre­porukama Evropske agencije za bezbed­nost hrane (EFSA) i Svetske zdravstvene organizacije (SZO)“, piše i izveštaju.

Postoji, međutim, širom Evrope rastuća potražnja za organskim proizvodima, što pokazuje se ljudi sve više razmišljaju o uti­caju onog što jedu na njihovo zdravlje, pa tako transformacija i počinje rebalansom prehrambenih navika u Evropi – sa više žitarica, voća, povrća i proteinima bogatih useva, a manje mesa, jaja, ribe i mlečnih proizvoda, rekao je Ober.

Od te tačke, naša studija pokazuje da bi agroekološka Evropa bila sposobna da preh­rani Evropljane 2050. godine, smanji emi­siju gasova sa efektom staklene bašte za 40%

i obnovi biodiverzitet, rekao je Ober. To znači i postepeni prestanak upotrebe pesticida i veštačkih hraniva i đubriva i zauzvrat usvajanje zelenepoljoprivredne prakse poput rotacije poloprivrednih kul­tura, upotrebe prirodnog đubriva, kao i ekološke infrastrukture poput živica, sta­bala, bara i niskih ograda.

U Studiji se, ipak, priznaje da bi takav scenario, u zavisnosti od poljoprivredne kulture doveo do pada proizvodnje od 10% do 50%. To znači manju zaradu za farmere, ali gubici mogu biti nadoknađeni novcem koji će uštedeti jer će imati mno­go manja ulaganja, ocenio je Ober.

Francuski stučnjak je precizirao da bi agro­ekološki scenario omogućio evropskom poljoprivrednom sektoru ne samo da preh­rani stanovništvo starog kontinenta, već bi očuvao i njegove eksportne kapacitete u oblasti poljoprivrednih proizvoda i vina, a snažno bi smanjio zavisnost od uvoza.

Danas, Evropska unija uvozi u ekvivalentu od 35 miliona hektara poljoprivredne zemlje, prvenstveno soju iz Južne Amerike koja se ko­risti za ishranu stoke, rekao je Ober.

(euraktiv.com)

Više odgovor no-sti za zagađivače i potrošačeNova EU direktiva teži da zagađivači snose veće odgovornosti i plaćaju kazne, kao i da se proizvođači proizvoda opasnih po životnu sredinu u budućnosti snose deo troškova u upravljanju otpadom, čišćenju i podizanju svesti. Duvanska industrija će naročito biti odgovorna za odlaganje opušaka od cigareta. Ova regulativa će se odnostiti i na opremu za ribolov kako bi se osiguralo da proizvođači, a ne ribolovci, snose troškove sakupljanje mreža izgu­bljenih u moru.

Regulativa će smanjiti troškove zagađenja i šteta u životnoj sredini za 22 milijarde evra. To su procenjeni troškovi nastali usled zagađenja plastikom u Evropi do 2030. Ev­ropa sada ima zakonodavni okvir koji se mora braniti i promovisati na međunarodnom nivou, s obzirom da je na svetskom nivou najveći problem zagađenja u moru, plastika,

rekao je Frederik ries, Grupa alijanse liberala i demokrata za Evropu.

U direktivi se nalaze mere za podsti­canje potrošača da se ponašaju odgovo­rnije. Proizvodi sa visokim sadržajem plastike, poput vlažnih krpa za čišćenje nameštaja, ulja za vlaženje kože za hu­manu upotrebu, moraju sadržati uputstva za odlaganje ambalaže. Takođe, pak­ovanje takvih proizvoda mora ukazivati na štetu koju nanose prirodi, ukoliko se ambalaža samo baci.

(organic­market)

Granica CO2 za nove automobilePored proizvoda od plastike, parlament je izglasao novu granicu ugljen­dioksida za nove automobile i laka komercijalna vozila. Automobili mogu emitovati 15% manje ovog gasa do 2025. godine, a do 2030. ta granice treba da iznosi 37,5%. Savet, komisija i parlament su napravili

dogovor o ovim granicama. Za laka ko­mercijalna vozila postoji drugačiji, manje ambiciozan cilj, smanjenje do 31% do 2030. godine. Države članice se takođe moraju složiti oko ovih propisa pre stu­panja nove regulative na snagu.

Nova pravila recikliranjaEU je predstavila nacrt nove direktive o recikliranju. Do 2029. države članice moraju odvajati i reciklirati 90% plastičnih flaša. Štaviše, moraće poštovati i cilj koji kaže da do 2025. godine 25% reciklirane plastike mora voditi poreklo od plastičnih flaša, a do 2030. će taj broj porasti na 30%.

Od 2024. plastična ambalaža napitaka može biti prodata samo ako su poklopci i zatvarači neodvojiv deo ambalaže. Države članice takođe moraju smanjiti potrošnju čaša za poneti. Sa novim regulativama, EU teži smanjenju dalje emisije CO2.

Organic News 16

REČ StRUKE

Organska proizvodnja prosau rodu Panicum postoji veći broj vrsta, ali za gajenje najveći značaj ima obično proso (Panicum miliaceum L.). to je zrnenoskrobna biljka koja pripada grupi prosolikih žita. tradicija korišćenja ove biljke u ishrani ljudi vezana je za narode azije i afrike. Prema arheološkim nalazima kultivisana je u kini pre oko 8.000 godina.

Za razliku od pravih žita ovo je biljka toplijeg klimata i gaji se samo kao usev prolećne setve. Odlikuje se kratkim vege­tacionim periodom i velikim potencijalom rodnosti. U našoj zemlji u ravničarskim područjima najčešće se seje kao postrni ili naknadni usev. Otpornost na sušu ove biljne vrste posebno je značajna sa aspe­kta klimatskih promena i čestih pojava sušnih godina. Zrno je bogato ugljenim hidratima, ukupnim proteinima i uljima. Koristi se oljušteno u ishrani ljudi ili kao koncentrovana stočna hrana, a često i kao hrana za ptice.

Karakteristike na koje treba obratiti paž­nju pre zasnivanja proizvodnje prosa u or­ganskoj proizvodnji:

• iz zemljišta usvaja velike količine hra­niva: azota, fosfora i kalijuma

• biljke u početku vrlo sporo rastu, sve do kraja faze bokorenja, Kako ova faza nastupa 10 do 15 dana kasnije nego kod drugih žita, u tom periodu izražena je manja konkurentnost bi­ljaka prosa u odnosu na korove.

Parlament EU: od 2021. zabraniće se upotreba plastičnih materijala za jednokranu upotrebukrajem marta je evropski parlament sa 560 glasova za, izglasao zabranu korišćenja plastike za jednokratnu upotre-bu. Pored plastičnog pribora za jelo, i drugi proizvodi su ovim pogođeni.

Ovom zabranom se smanjuje granica emisije ugljen­dioksida za automobile, us­postavljaju se nova pravila za zagađivače kao i politika i ciljevi recikliranja materi­jala i proizvoda. Kada zemlje članice usvo­je novu direktivu, od 2021. će ovi standar­di stupiti na snagu.

Prema Evropskoj komisiji, više od 80% otada u morima čini plastika. Kako je proces razlganja plastike spor, količina otpada u morima, rekama i jezerima se stalno povećava. Plastični otpad i proiz­vode njegovog razlaganja jedu i usvajaju vodene životinje i samim tim tako dospe­vaju u lanac ishrane čoveka.

Nedavno usvojene regulative se fokusira­ju na plastične proizvode za jednokratnu upotrebu, koje u Evropi dospevaju do plaža i u mora, i čine oko 70% celokup­nog otada, i to su pre svega:

• plastični pribor za jelo,

• plastični tanjiri,

• plastične slamčice.

• štapići za uši,

• plastični stalci za balone,

• plastične kese i ambalaža od polistirena

VEStI IZ SVEtA

• usevi su sa širokim međurednim rastojanjem (45­50 cm), čime je zemljište izloženo eroziji vetrom i vodom

Proizvodnja prosa u organskom sistemu ga­jenja je vrlo zahtevna, zbog velikih po treba u hranivima i zbog problema koji mogu na­stati sa korovima. U prvim godina organ­

©Pixabay/Kapa65

Obično proso - Foto: V. Ugrenović

17 Organic News

REČ StRUKE

Proso Prinosom od 1,8 t ha-1 zrna i odgovarajuće količine nadzemne biomase iz zemljišta iznese:

deo biljke Azot N (kg ha-1)

Fosfor P2O5 (kg ha-1)

Kalijum K2O (kg ha-1)

zrno i nadzemna biomasa 56,0 50,0 108,0

ske proizvodnje ne preporučuje se gajenje ove biljne vrste, dok se njive ne obezbede hranivima i očiste od korova. Savladavanje tehnologije pokorovnih useva je neophod­no za uspešno gajenje.

POGODNOSTI ZA GAJENJE U OrGANSKOJ PrOIZVODNJI

Usev za zrno U ishrani ljudi oljušteno zrno prosa koristi se za spravljanje vrlo hran ljive kašaste hrane ili brašna, radi sprav ljanja različitih pekarskih proizvoda. Neo ljušteno zrno predstavlja odličnu kon­centrovanu stočnu hranu.

Zbog dobrog kvaliteta zrna i pored manje pogodnih agronomskih osobina proso ima svoje mesto u plodoredu organske proizvodnje. Iako je manje konkurentan prema korovima, zbog velikih zahteva prema toploti, setva se obavlja kasnije u proleće, pa obično ima vremena da se širokolisni korovi suzbiju predsetvenom obradom. Zbog kratkog vegetacionog perioda (60­120 dana) može se gajiti i u postrnoj ili naknadnoj setvi.

ZAHTEVI PrEMA USlOVIMA SPOlJNE SrEDINE

Zahtevi običnog prosa u pogledu toplote su veliki. Za klijanje i nicanje semena potrebna je minimalna teperatura od 10 do 12 oC. Stoga je ova biljka u početku veg­etacije vrlo osetljiva na niske temperature. Sa druge strane, njeno seme je sposobno da klija i niče i pri manjoj vlažnosti zemljišta (25% od maksimalnog vodnog kapaciteta). Ukupna potreba za vegetacioni period prosa je oko 250 mm padavina. Prema suši kako zemljišnoj, tako i vazdušnoj veoma je otporan. U ovom pogledu ga prevazilazi samo sirak. Otpornost prema suši proizlazi ne samo zbog toga što ono ekonomično isparava vodu, već i zato što usvaja vodu i pri visokim temperaturama. Ono je spo­sobno, ako dobije vodu da se povrati iz stanja anabioze i posle 40­50 dana suše.

Proso ima skromije zahteve prema zem­ljišnim uslovima u odnosu na ostala pro­solika žita. Ono se može sejati na podzola­stim, suglinastim, peskovitim, ritskim, no ­

voosvojenim zemljištima, kao i na isu šenim barama i krčevinama, alkalnim zemljištima, ali ne i na jako kiselim (pH ispod 5,3). Ipak za proizvodnju, naj bolja su blago kisela do blago alkalna (pH 6,5­7,5), rastresita, propusna i dobro aerisana zemljišta, koja se odlikuju velikim kapaci tetom za vodu, bogata biljnim asimilati vima i sa nivoom podzemne vode na 150­200 cm. Takve su srednje i lake glinuše (černozemi i livadske crnice), plodnije gajnjače i smonice povolj­nijih fizičkih osobina.

PlODOrED I ZDrUŽENO GAJENJE

Proso zahteva dosta pristupačnih hraniva u zemljištu, a biljke su usporenog početnog porasta, tako da ga treba sejati posle useva koji obogaćuju zemljište hranivima i ostav­ljaju ga nezakorovljeno. Dobri rezultati u proizvodnji postižu se u plodosmeni nakon razoranih livada i višegodišnjih leptirnjača. Uključivanje zelenišnog đubriva od ozi­mog graška u plodoredu povećava se prinos prosa. U plodoredu u proizvod­nji prosa, preporučuje se direktna upotreba staj njaka, isključivo dobro zgorelog, bez semena korova.

U usevu prosa postoji opasnost od erozije zemljišta vodom i vetrom, koja je izražena od vremena setve, pa sve dok biljke ne za­tvore međuredno rastojanje. Kako bi se sprečili ovi negativni procesi u plodored se uključuju travni pokrovni usevi samostal­no posejani pre setve prosa ili u združenoj setvi prosa sa crvenom detelinom. Oslobađanje njiva posle ranih sorti prosa u toku leta, omogućava mehaničku borbu protiv korova ili zasnivanje pokrovnih useva. Obično proso se u plodoredu zbog kratke vegetacione sezone može gajiti i u postrnoj setvi, koja je zbog letnjih dugo­trajnih suša uspešna jedino uz zalivanje.

PrIPrEMA ZEMlJIŠTA ZA SETVU

Neki od načina obrade koji su se pokazali kao uspešni u praksi:

• setva posle višegodišnjih leptirnjača – u jesen se izvrši obrada razrivačem sa diskosnim oruđem i valjkom, a u

proleće se obradom u više navrata unište zimski i prolećni korovi

• u ranu jesen primena tečnog stajnjaka (20.000 l ha­1), na pokrovni usev raži, uništavanje pokrovnog useva u proleće valjkom i tri nedelje kasnije direktna setva prosa

• kasno u jesen zaoravanje jednogodiš­nje crvene deteline, obrada pre setve kako bi se eliminisali korovi

• Stajnjak se u organskoj proizvodnji prosa koristi neposredno. Treba da bude dobro zgoreo i bez klijavog se­mena korova, a unosi se uz osnovnu obradu zemljišta. Kako je period us­vajanja hraniva kod prosa relativno kratak (oko 50 dana) preporučene količine su manje od uobičajenih, oko 20 t ha­1.

METODE SETVE

Vreme setve Proso je usev kasnije prolećne setve, a zahvaljujući sortama kratkog vegetacionog perioda može se sejati i postrno. Optimalno vreme za prolećnu setvu je kada je zemljište zagrejano na 12­15oC (kraj aprila­početak maja).

Količine semena i način setve Seme za setvu treba da je čisto, bez prisustva se­mena korova i patogena i dobre klijavosti. Setva prosa za zrno u organskoj proizvod­nji je širokoredna, na međuredno rastojanje 45­50 cm, što omogućava međuredna ob­rada i okopavanje useva. Količina semena za takvu setvu je 16 do 18 kg ha­1 semena. Uobičajena dubina setve je na 3 cm, a na suvljim i peskovitim zemljištima dubinu setve treba povećati za 1­2 cm.

Setva pokrovnog useva Pokrovni usevi mogu biti zasnovani kao međuusevi koji prethode setvi prosa. Najčešće se koriste uljana repica ili raž. Kasna setva prosa omogućava da se u pokrovnom usevu formira značajna količinu biomase, koja se uništava valjkom ili razrivačem, dve do tri nedelje pre setve. Time se od biomase formira malč u kome se obavlja direktna setva ili obrada u trake i setva prosa.

Združivanje se postiže setvom u vreme poslednje međuredne obrade prosa, kada se kultivatorima sa depozitorima za seme unese seme i to: detelinom sa 11 kg ha­1 semena, grahoricom sa 16 kg ha­1 ili ljuljevima sa 14 kg ha­1 semena. Ovom bioagrotehničkom merom postižu se više pozitivnih efekata: kontrola erozije, kon­trola korova, fiksacija atmosferskog azota kada se koriste leptirnjače i slično.

Organic News 18

REČ StRUKEUPrAVlJANJE USEVOM

Kontrola korova Kasno vreme setve prosa omogućava da se predsetvenom pripremom u više navrata uništi većina korova na njivi. Ipak naročitu pažnju treba obratiti na kon­trolu korova, jer biljke prosa u početku vrlo sporo rastu pa ih oni mogu ugušiti. Drl­janjem posle nicanja, češljastim drljačama, suzbijaju se jednogodišnji korovi i razbija pokorica. Kako bi se sprečila oštećenja ova operacija se vrši po suvom vremenu, kada biljke imaju dva do tri lista. Kasnije u toku vegetacionog perioda, međuredna obrada, kultivatorima je obavezna mera. Istovre­meno sa međurednom obradom vrši se ručno plevljenje biljaka u redovima. Vreme sprovođenja ovih mera nege od velikog je značaja. Tako prvu međurednu obradu i plevljenje treba obaviti kada biljke imaju tri do pet listova. Posle prve međuredne obrade, nakon 20 do 25 dana, vrši se i druga, kada se istovremeno podseva stočni grašak, crvena detelina ili ljuljevi. Tako za­snovan pokrovni usev, osim više povoljnih delovanja, uticaće i na uspešniju kontrolu korova. U novije vreme na raspolaganju su različiti radni organi za kultivatore, poput zvezdastih, koji povećavaju efikasnost rada, kao i plameni kultivatori.

U borbi protiv korova primena pravilnog plodoreda od velike je važnosti, a na jako zakorovljenim njivama višegodišnjim ko­rovima, proso ne treba gajiti.

Kontrola štetočina i bolesti Ako se poštuje plodored štetočine neće biti ve­liki problem. Ipak u godinama masovnije pojave kukuruznog plamenca usevi mogu biti ugroženi. Na biljkama se mogu javiti patogene gljive Sclerospora graminicola i Ustilago crameri W. Najčešće se primenjuju preventivne mere zaštite: dezinfekcija se­mena, setva sorti tolerantnih prema ovim parazitima, kao i gajenje prosa u plodo­redu sa širom plodosmenom. U direkt­nim merama primenjuju se i biofungicidi, dozvoljeni za organsku proizvodnju.

Berba zrna i čuvanje proizvoda Proso neujednačeno sazreva, osipa se i slabo dozreva posle žetve. Sazrevanje zrna ide postupno, od vrha metlice pa naniže ka njenoj osnovi, a tim redom nastupa i osipanje. Stoga ne treba čekati potpuno sazrevanje svih zrna u metlici, da bi se otpočela berba, ali ne treba žetvu vršiti ni prerano, kada su zrna u donjem delu metlice zelena, jer slabo dozrevaju nak­nadno, pa ostaju štura. Zato berbu treba vršiti kada su zrna u većini biljaka u gorn­joj polovini metlice potpuno zrela, a zrna u donjem delu metlice u žutoj zrelosti.

Berba prosa za zrno izvodi se jednofazno, univerzalnim kombajnima. U slučajevima velike zakorovljenosti ili neujednačenosti useva berba se može vršiti i dvofazno, ko­sidbom popreko u odnosu na redove, kako bi pokošena masa legla na strnjiku i lakše se prosušila i nakon 3 do 4 dana, vršidbom kombajnima sa uređajima za podizanje pokošene biomase.

Prosečni prinosi zelene biomase su oko 30 t ha­1, dok je prosečan prinos zrna

prosa 2.000 do 2.500 kg ha­1. Posle berbe prosa zrno se dosušuje na vlažnost 13­14%, najčešće prirodnim putem i čuva u skladištima za zrnaste proizvode, rasuto ili u vrećama i uz stalnu kontrolu tempera­ture, vlažnosti i zdravstvenog stanja.

Dr Vladan Ugrenović, Institut Tamiš Pančevo

Širokoredi usev prosa - Foto: V. Ugrenović

19 Organic News

REČ StRUKE

Kopriva – biljka pogodna za ishranu i lečenje ljudi, životinja i biljaka – 1. deoupotreba koprive u lekovite svrhe odavno je poznata, što potvrđuju i brojna istraživanja iz ove oblasti. zbog značajnog sadržaja određenih hemijskih elemenata i jedinjenja, ova vrsta se sve više koristi u ekološkim sistemi-ma proizvodnje.

Jedan od takvih je i organska proizvodnja, u kojoj veliki broj domaćih i inostranih proizvođača već koriste koprivu kao sirovinu za pripremu biopesticida, tečnog i čvrstog đubriva, komposta i za malčiranje. Dobar deo sirovina koje se koriste za ove svrhe prikupljeno je iz prirode, a ostatak (za sada manji deo) dobijen je od gajenih biljaka. S tim u vezi, u narednom tekstu upoznaćemo vas sa tehnologijom gajenja i upotrebom obične ili velike koprive.

Kopriva (Urtica dioica L.) pripada familiji kopriva Urticaceae. U narodu je poznata kao: obična kopriva, velika kopriva, ko­priva, pasja kupina, pitoma kopriva, pasja kopriva, kopriva žara (iako se taj naziv najčešće odnosi „malu koprivu“ ­ Urtica urens L. Kopriva se prvi put pominje u I veku. Upotrebljavala se za čišćenje organizma i kod opšte slabosti. Grci su koristili koprivu protiv reumatskih bolova. Kopriva se primenjuje od davnina, ali i danas se koristi u narodnoj medicini. U službenoj upotrebi koristi se osušen list (Urticae folium), koren (Urticae radix), povremeno ceo nadzemni deo (Urticae her ba), a poslednjih godina i seme (Urticae semen). Kopriva je jedna od naših najviše sakupljanih lekovitih biljaka. Danas se sve više gaji i kao predivna (tekstilna) biljka i to kao „organska“ kopriva, a predviđanja su da će u značajnoj meri zameniti pamuk i lan, primer za to se nalazi u Italiji gde se koprivina eko–vlakna uveliko koriste u modnoj industriji. Kopriva se koristi

u farmaciji, prehrambenoj industriji, in­dus triji tekstila i poljoprivredi (naročito organskoj). U organskoj proizvodnji ko ­risti se kao biopesticid i tečno i čvr sto đubrivo organskog porekla. Kao čvrsto đubrivo upotrebljava se po je di načno ili kao sastojak kompostnih smeša. U izradi komposta kopriva ima višestruku ulogu, pre svega čini jednu od najčešće upo­tebljavanih sirovina za izradu kompos ta, sa druge strane čini komponentu za iz ra­du kompostnih čajeva koji služe za in hi­biciju mikrobioloških svojstava kompost ne gomile. Neretko se kopriva može videti, na ro čito u organskim ili tradicionalnim ba štama na njihovim obodima ili na samim kultivisanim parcelama koja se pored izrade pripravaka sve više koristi za ishranu ljudi. Nažalost i dalje se kopriva, koju možemo kupiti na našim pijacama, sakuplja iz spontane flore.

Morfološke osobine. Kopriva je vi še go­dišnja zeljasta biljka, visine od 30 do 150 cm. Odlikuje se snažnim i razgranatim ko­renovim sistemom sa mnoštvom dugačkih rizoma. Stabljika je prosta, četvorougaona, uspravna sa čekinjama ili dugačkim žarnim dlakama. listovi uglavnom naspramno ras poređeni. Po obliku su lancetasti ili ja­jasti, po obodu testerasto nazubljeni, pre­kriveni kratkim dlakama, izmešani sa žarnim trihomama. Cvetovi su sitni, ze­lenkastobele boje, grupisani u cvasti re­sastog izgleda. Cvetno stablo nosi samo muške ili samo ženske cvetove. Muške cvasti su uspravne, a ženske viseće. Cveta

tokom proleća, do juna meseca.

Plod je orašica. Seme je vrlo sitno, smeđe do mrke boje.

Masa 1.000 semena je 0,14­0,15 g, tj. 7.000­7.500 semena/g. Seme postaje teh nološki zrelo u periodu od avgusta do septembra.

Agroekološki uslovi. Kosmopolitska vr­sta koja raste oko kuća, pored puteva, na đubrištima i na staništima bogatim azo­tom. Nalazi se na livadama, pašnjacima, šu mama i to uglavnom na šumskim se­či nama, te duž rečnih dolina i na ostalim vlažnim staništima.

Kopriva raste kao samonikla biljka na neutralnim, rahlim, plodnim, humusnim zemljištima, bogatim hranivima od kojih je najzastupljeniji azot. S tim u vezi, kopriva se smatra indikatorom neutralnih zemljišta sa visokim sadržajem humusa. Ona se pri­lagodila antropogenim zemljištima i čes­to se nalazi u gradskim naseljima, a po se lima prva osvaja napuštena dvorišta i ora nice gde prečišćava „tragove“ ljudi i ži votinja. U značajnoj meri se nalazi i na ru deralnim staništima. Zahvaljujući svojoj struk turi i sastavu nikad ne poleže, a na su šu i niske temperature je vrlo otporna. U zimskom periodu u fazi mirovanja može podneti izuzetno niske temperature (i do ­30 °C). Nema neke velike zahteve prema svetlosti. Uspešno se razvija i u poluzase nje­nim i zasenjenim staništima, pa se sreće i u šumskim zajednicama, a može se gajiti iz­među redova voćaka. Ipak, za potencijal no

Organic News 20

REČ StRUKE

gajenje zahteva osunčana mesta bez zasene.

Kao što je navedeno, kopriva je biljka koja jedino može uspeti na zemljištima izuzet­no bogatim mineralnim ma te ri jama. Za nesmetan rast i razvoj joj odgo varaju plod­na, humusom bogata zemljišta sa većim procentom fosfora. Najbolje uspeva na černozemima, livadskim crnicama, plod­nim gajnjačama i drugim visokoproduk­tivnim zemljištima. Na siromašnim i na izrazito suvim zemljištima kopriva ne us­peva. U podnebljima sa 600 – 800 mm pa­davinskih taloga i sa prosečnom godišnjom temperaturom većom 6,5 °C, kopriva pos­tiže maksimalne prinose.

TEHNOlOGIJA PrOIZVODNJE

Mesto u plodoredu. Kao višegodišnja vrs­ta, kopriva ne ulazi u plodored. Kao pre­dusev treba koristiti vrste koje ostavljaju zemljište nezakorovljeno jer su korovi veliki problem u zasadu koprive prilikom berbe. Kao dobar predusev za koprivu treba gajiti jednogodišnje zrnene mahunarke, strna žita i usevi koji rano napuštaju zemljište. Kukuruz i ostali usevi kasne vegetacije nisu dobri predusevi koprivi zato što se beru kasno i ostavljaju za sobom rezidue pesticida, što može ugroziti proizvodnju koprive jer je ona jako osetljiva na prisus­tvo rezidua. Zbog toga, na zemljište gde je prethodno bio kukuruz kopriva može doći tek nakon dve do tri godine.

Obrada zemljišta. Osnovna obrada zavisi od preduseva. Ako su u pitanju strna žita ili neka biljna vrsta koja rano napušta nji­vu, odmah posle berbe se plitko ore, na 10 do 15 centimetara. Krajem septembra ili u oktobru ore se na punu dubinu, koja ne bi trebalo da bude manja od 40 centimetara.

Predsetvena priprema obavlja se neposred­no pred zasnivanje zasada koprive, a pre svega treba da obezbedi rastresit površinski sloj dubine do 15 centimetara. Tako će se stvoriti bolji uslovi za razvoj korena.

Đubrenje organskim i mineralnim hra-nivima. S obzirom da se radi o više go­dišnjoj kulturi, što se tiče ishrane potrebno je obratiti posebnu pažnju. Kako se kopriva gaji na bogatim humusnim zemljištima, deo potrebnih hraniva je već u startu za­dovoljen. Drugi deo se obezbeđuje pri­menom organskih i mineralnih đubriva. Koprivi kao nitrofilnoj biljci potrebno je dati oko 150 kg N/ha startno pri zasniva­nju, a u prihranama se dodaje po 30 – 40 kg N/ha posle svakog otkosa. Pored azota velike zahteve ima i za kalijumom (200 kg K2O/ha). Fosfor se primenjuje u količini 60 – 80 kg P2O5/ha. Ovo su prosečne količine koje se u svakom pojedinačnom slučaju mogu povećati ili smanjiti u zavis­nosti od plodnosti zemljišta. Od organ­skih đubriva, najbolja su ona koja imaju produženo delovanje, pre svih stajnjak, po mogućstvu kompostirani. Unosi se pred duboko oranje, i to 30 do 50 tona po hek­taru dobro zgorelog stajnjaka. Mogu se upotrebiti i zelenišno đubrivo, kompost i osoka (samo za prihranu). Kopriva najbolje reaguje na kombinovano đubrenje organ­skim i mineralnim đubrivima.

Sortiment. Kod nas je registrovana sa­mo jedna sorta koprive pod nazivom „Do maća“ koja poseduje zadovoljavajuće agro tehničke, farmaceutske i prehram­bene osobine. Ova sorta ne poleže, dobro podnosi niske temperature, daje solidne, stabilne prinose a može se gajiti i na nešto siromašnijim zemljištima uz odgovarajuće đubrenje. U svetu ima nekoliko registro­vanih sorti koprive sa dobrim proizvodnim svojstvima ali one, bar za sada, nisu kod nas našle širu primenu.

Setva / sadnja. Prema načinu razmno ža­vanja kopriva se može zasnovati: direkt­nom setvom semena, rasađivanjem sadnica i deljenjem podzemnih stabala (u narodu nose različite nazive: stoloni, rizom ili ko­renje). Zbog sporog nicanja (12–20 dana) i „gušenja“ agresivnim korovima, direktna setva se najčešće izbegava. Ukoliko se pak gaji preko direktne setve semenom, seme je potrebno posejati na površini zemljišta zato što seme koprive najbolje klija na svetlu. Kod pojedinih dvodomih sorti ko­prive veća klijavost semena je postignuta pri konstantnoj tami. Ukoliko se vrši di­rektna setva potrebno je oko 4 kg/ha se­mena. Zasad podignut na ovaj način u prvoj godini gajenja daje mali prinos jer se biljke sporo razvijaju. Pun rod od ovakvog načina proizvodnje se dobija tek u drugoj i narednim godinama.

Najčešće se gaji iz rasada, koji može da se proizvodi u leto i proleće. Za kvadratni

metar leje potrebno je 2,0­3,0 g/m2 semena dobre klijavosti, a dobije se u proseku 200 do 300 strukova rasada. Za proizvodnju rasada potrebno je 0,3­0,5 kg/ha semena ili 45.000 – 65.000 sadnica. Setva u hladnim lejama se obavlja tokom maja i neguje preko leta. rasađuje se čim to vremenske prilike dozvole. Pre setve se seme hladi u frižideru 10­15 dana.

Stoloni se uzimaju sa parcele koja je pre­thodno odabrana za ovu svrhu. Vade se neposredno pre sadnje, a najkvalitetniji sadni materijal se dobija od jednogodišeg zasada koprive. Dobar sadni materijal predstavljaju zdravi stoloni sa najbujnijim bokorima i sa puno listova. Vađenje sto­lona se obavlja mašinama za podrivanje ili mašinama za vađenje krompira, odnsno repe. Izvađeni stoloni se čiste od nadzem­nih starih i trulih delova koji su najčešći prenosioci patogena. Posle čišćenja stolone treba što pre koristiti za sadnju uz što manje izlaganje suncu i vetru. Sadnja se obavlja u jesen ili u proleće. Jesenja sadnja ima dosta prednosti, jer biljke bolje koriste vodu iz zemljišta i imaju intenzivniji prolećni po­rast, što pruža mogućnost dobijanja većeg prinosa biomase. Prolećna sadnja se izvodi ukoliko se iz bilo kog razloga nije mo­gla biti obavljena u jesen (na primer suvo zemljište). Jesenja sadnja može započeti u drugoj polovini septembra, ako je zemljište optimalno vlažno. Međutim, ako zemljišni uslovi nisu povoljni sadnju treba obaviti kasnije, u drugoj polovini oktobra ili u novembru. Da bi se stoloni sačuvali od iz­mrzavanja, sadnjom ih treba pokriti slojem zemlje 8­10 cm. Tako posađeni stoloni bez oštećenja podnose mrazeve do ­10 °C. Ko­priva se sadi ručno ili mašinski na dobro pripremljenom zemljištu u brazde duboke 10­14 cm (otvorene plugom) na razmaku između redova od 70 cm a u redu na 30 cm. Očišćene stolone dužine od 10 do 20 cm stavljaju se horizontalno na dno braz­de, na razmaku od 15 cm između stolona i pokrivaju zemljom. Za uspešnu sadnju, u zavisnosti da li je ručna ili mašinska (sadi­lice za povrće), potrebno je od 1.000­1.500 kg stolona po hektaru.

Dr Vladimir Filipović, Institut za proučavanje lekovitog bilja,

„dr Josif Pančić˝ iz Beograda

U SlEDEćEM BrOJU: O MErAMA NEGE, BErBI, PAKOVANJU I čUVANJU, HEMIJSKOM SASTAVU I UPOTrEBI

21 Organic News