DOO PROGRES PROMET-HLADNJAA MILENI Donja Trnava Prerada voa

DOO PROGRES PROMET-HLADNJAA MILENI Donja Trnava Prerada voa

Menora 2008 022

BIZNIS PLAN

DOO PROGRES PROMET-HLADNJAA MILENI -Donja Trnava

za preradu voa

Ovaj biznis plan napravljen je od strane poslovodnog menadmenta firme DOO PROGRES PROMET-HLADNJAA MILENI i namenjen je potencijalnom kreditoru. Ovo je poverljiv dokument koji sadri ideje, metode i informacije koje ne mogu biti kopirane i koriene bez pismene saglasnosti autora ili vlasnika firme.Avgust 2008. Donja Trnava

Sadraj:

Strana

1.0.Rezime ..................3

2.0.Uvod .....................................6

3.0.Misija, vizija i ciljevi projektnog zadatka.........7

4.0.Osnovni podaci o investitoru ...........................................8

5.0.Analiza trita prodaje ..............11

6.0.Analiza tehniko-tehnolokih reenja, zatite radne i ivotne sredine ...................................................................20

7.0.Analiza trita nabavke ......................................................26

8.0.Menadment .....................28

9.0.Ekonomsko -finansijska analiza ......................................30

10.0.Ocena projekta ..................................................................43

11.0.Organizacija, analiza izvodljivosti i dinamika radova .....46

12.0.Zakljuak ............................................................................47

13.0.Aneksi ................................................................................48

1.0. Rezime

1.1. Osnovni podaci o investitoru

Preduzee DOO PROGRES PROMET-HLADNJAA MILENI osnovana je kao firma ija je delatnost otkup i prerada voa. Ovaj projekat je dimenzionisan za proirenje kapaciteta za prihvat i preradu voa. Za realizaciju programa neophodno je obezbediti nova investiciona sredstva za osnovna sredstva. Osnovu za uvoenje u proizvodnju ovih proizvoda ini interes firme DOO PROGRES PROMET-HLADNJAA MILENI koji je analiziran preko poslovnog rezultata koji je mogue posmatrati na osnovu novih resursa koje treba obezbediti.

Tabela T-1. - Osnovni elementi o Investitoru i projektu

T-1

R.Br.

IINVESTITOR

1.1.Pun naziv InvestitoraPREDUZEE ZA PROIZVODNJU, PROMET I USLUGE PROGRES PROMET-HLADNJAA MILENI DOO 34324 DONJA TRNAVA, TOPOLA

1.2.Adresa34324 Donja Trnava

1.3.Matini broj07574282

1.4.ifra delatnosti15330-Prerada i konzervisanje voa i povra, na drugom mestu nepomenuti

1.5.PIB101224334

1.6.Tekui raun150-11544-38 Credy banka A.D.- Kragujevac

295-1239015-10 Srpska banka A.D.- Beograd

205-128196-8 Komercijalna banka A.D.- Beograd

220-21908-37 ProCredit Bank A.D.- Beograd

250-4010001575030-6 Eurobank EFG tedionica A.D.- Beograd

330-23000192-75 Meridian Bank - Credit Agricole Group A.D.- Novi Sad

160-64985-91 Banca Intesa A.D.- Beograd

IIPROJEKAT

2.1Pun naziv investicionog projektaPrerada voa

2.2Lokacija projekta34324 Donja Trnava

2.3ifra delatnosti15330-Prerada i konzervisanje voa i povra, na drugom mestu nepomenuti

2.4Karakter investicijeProirenje kapaciteta

2.5Cilj investicijeProirenje kapaciteta za preradu voa

2.6Terminski plan:

Poetak realizacije/izrada projektaMaj 2008. godine

Zavretak realizacije projektaJul 2008. godine

Predaja finansijskim institucijamaAvgust 2008.

Poetak proizvodnje01.10.2008. godine

Prva isporuka

Prva naplata15.11.2008. godine

2.7Ekonomski vek projekta5 godina

2.8Cene po kojima su izraeni obrauniMaj 2008. godine

2.9Devizni kurs1 EUR = 82 dinara

1.2. Potrebni resursi

Za realizaciju ovog projekta potrebno je investirati u:

Tabela T-2 Investicija u nova osnovna i trajna obrtna sredstva

EUR T-2R.br.NazivVrednost

123

1Osnovna sredstva614.910

1.1.Objekti 0

1.2.Oprema610.535

1.3.Alati0

1.4.Obrtna sredstva440.494

1.5.Nematerijalna ulaganja/patent4.375

2Domaa1.051.029

3Ostali izvori0

UKUPNO1.051.029

Dijagram D-1 struktura nove investicije

1.2. Izvori finansiranjaTabela T-3. Izvori finansiranja

EUR T-3R.br.NazivVrednost

123

1Sopstvena sredstva742904

2Druga sredstva0

3Kredit 312500

UKUPNO1.051.029

Dijagram D-2 konstrukcija finansiranja

1.3. PokazateljiTabela T-4. Vaniji pokazatelji poslovanja

EUR T-4R. br.NazivProjekat u I godini vrednost

123

Vrednost prodaje (EUR)

1Ukupan prihod1673659

1.1.Domae trite40500

1.2.Instrano trite1633159

Poslovni rezultati

2.1.Ukupan prihod1673659

2.2.Ukupan rashod1357744

2.3.Neto Dobit 284323

2.4.Trokovi kamate/ukupni28204

Zaposlenost

3.1.Ukupan broj radnika7

3.2Ukupan broj novih radnika3

Tabela T-5. Elementi finansijsko trine ocene projekta

T-5

R.br.Ekonomsko finansijska

ocena projekta

Statiki kriterijumi

1Minimalni prihvatljivi obim proizvodnje3,201,008

2Minimalno iskorienje kapaciteta83.24%

3Minimalna prihvatljiva cena0.404

Dinamiki kriterijumi

1Razdoblje povratka investicije3 godine i 8 meseci

2Interna stopa rentabilnosti38.54%

3Neto sadanja vrednost1254502

Akumulativnost, ekonmomonost proizvodnje i reproduktivna sposobnost prikazani su u tabeli T-6 T -6I

godinaII

godinaIII

godinaIV

godina

Akumulativnost Profit / Investicije u osnovna i obrtna sredstva24.4%18.9%20.9%24.1%

Ekonominost proizvodnje Ukupan prihod/

Utroena sredstva1.231.161.181.20

Reproduktivna sposobnost Profit + amortizacija/Investicija u osnovna i obrtna sredstva30.52%23.59%24.68%25.94%

2.0. Uvod

Firma DOO PROGRES PROMET-HLADNJAA MILENI je registrovano kod privrednog suda u Kragujevcu 1990. godine sa ciljem da se organizuje Prerada voa.

Firma posluje neprekidno od 1990. godine i u stalnom je usponu kako po prometu tako i u fizikom obimu proizvodnje. Poetak proizvodnje poklapa se sa raspadom jugoslovenskog trita kada je poela da opada proizvodnja iz drutvenih gazdinstava koja su ula u tranzicione tekoe i nisu bila u stanju da se prilagode nastalim uslovima. Ponuda od individualnih proizvoaa je bila oskudna zbog ratnih uslova i loe organizacije otkupa a domai proizvoai su maksimalno smanjili proizvodnju jer je kupovna mo stanovnitva opala. U tim uslovima stvorio se prostor za nove i prilagodljive preraivae voa. Sada firma zapoljava 4 radnika u oko 60 sezonskih radnika u tri smene, i 30 radnika u dve smene tokom godine.

Sadanja delatnost firme DOO PROGRES PROMET-HLADNJAA MILENI obuhvata sledee delatnosti:

Otkup prerada i plasman prehlaenog voa i povra

Otkup prerada i plasman zaleenog voa i povra

Suenje voa i povra

Celokupan dosadanji uspon firme DOO PROGRES PROMET-HLADNJAA MILENI uslovljen je nainom poslovanja i opremom koju je vlasnik finansirao iz svojih izvora. Meutim, analizom trinih kretanja kao i obavljenim analizama uraena je studija mogunosti proirivanja kapaciteta kao i irenju asortimana proizvoda. Potreba trita Srbije i inostranstva za ovim proizvodima je izraena jer u ovom momentu raste potreba za proizvodima i uslugama najvieg nivoa kvaliteta. Da ovaj projekat ima osnova pokazuju kontakti sa veim brojem potencijalnih kupaca koji su dali pozitivne rezultate i potpisan je ugovor o isporukama za 2008. godinu. Trite ima uzlazni trend to pokazuju istraivanja kao i preliminarni ugovori.

Sve ovo govori da resursi sa kojima firma DOO PROGRES PROMET-HLADNJAA MILENI u ovom trenutku raspolae ne mogu biti dovoljni da zadovolje tranju u narednom periodu.

Po svom stratekom planu u 2008. godini DOO PROGRES PROMET-HLADNJAA MILENI eli da nabavi novu opremu za preradu voa, organizuje proizvodnju i zaposli odreen broj radnika. Svi ti polazni elementi uspostavili bi strategiju razvoja firme uz menadersko restrukturisanje i upravljanje i unelo nove elemente u razvoj. Formiran je projektni zadatak proizvodnje navedenog programa na markentikoj analizi koja je izvrena na bazi potpisanih ugovora. Svojom solidnou i kvalitetom osvojena je trina pozicija koju je neophodno ouvati. Poseduje potrebno znanje a za realizaciju potrebna je nabavka opreme za koju bi bila potrebna nova kreditna sredstva kao i deo opreme koju bi Investitor finansirao iz svojih sredstava.

Elementarna prednost firme DOO PROGRES PROMET-HLADNJAA MILENI u narednom perodu je ulaganje u visokoproduktivnu opremu koja treba da obezbedi prepoznatljiv imid i nova trita, a svakako bitan kvalitet su kadrovski resursi kojima raspolae tako da je stabilnost firme povoljna i osigurana za dui vremenski period.

Firma DOO PROGRES PROMET-HLADNJAA MILENI u okviru ovog programa smatra da ima anse da osvoji trite iz nekoliko glavnih razloga:

Definisala je program proizvoda i usluga kojih na tritu nema dovoljno u takvoj formi i kvalitetu.

Odsustvo adekvatne konkurencije kod domaih preraivaa koji nisu zadovoljavajui u pogledu kvaliteta, kapaciteta kao ni cene.

Istraene su potrebe na stranom i domaem tritu.

Ideja bi se sastojala u tome da se DOO PROGRES PROMET-HLADNJAA MILENI opremi sa opremom za pripremu i hlaenje voa i povra kao i suarom za suenje proizvoda ime bi se podigao kvalitet i koliina proizvoda kao i eliminisalo korienje usluga drugih proizvoaa to bi omoguilo trajnu i stabilnu pozicioniranost na tritu. Da bi sjedinili sve ove karaktere od nabavke sirovina, proizvodnje i plasmana potrebna je potpuna harmonizacija resursa i ulaganja na koja e ovaj biznis plan da ukae. Ova poslovna ideja rezultat je sopstvenog iskustva i saznanja o proizvodnji i zahtevima svetskog trita za pomentim proizvodima i uslugama. Sve proizvodne resurse koji su u posedu stavlja u neposrednu realizaciju, a za zaokruivanje proizvodnog ciklusa neophodna je nova oprema koja se sastoji od: linije za pripremu, obradu i hlaenje voa i povra sa pripadajuom opremom.Postizanje daljeg razvoja iziskuje dodatna sredstva koja se uglavnom odnose na na nabavku neophodne dodatne opreme za iju nabavku firma trenutno nema dovoljno sredstava. Za realizaciju projekta neophodna je ulaganja u resurse i to: Za nabavku opreme potrebno je 610.535 EUR.

Za uvoenje sistema kvaliteta potrebno je 4.375 EURZa realizaciju projekta firma poseduje vei deo finansijskih sredstava dok za potpunu realizaciju investicije nedostaju sredstva od 312.500 EUR za koja DOO PROGRES PROMET-HLADNJAA MILENI konkurie kod Fonda za Razvoj Republike Srbije. Kao sredstvo obezbeenja kredita firma poseduje pismo o namerama Srpske Banke Beograd.

Sa ovom proizvodnjom realizovao bi se program u narednom periodu, poboljalo bi se finansijsko stanje firme a zatim iz sopstvenog poslovanja ulo u samostalni razvojni ciklus.

3.0. Misija, vizija i ciljevi

3.1. Misija

DOO PROGRES PROMET-HLADNJAA MILENI je firma koje se bavi preradom voa najvieg kvaliteta. Svrha postojanja, rada i razvoja DOO PROGRES PROMET-HLADNJAA MILENI je ispunjenje znaajne drutvene uloge u zadovoljenju potreba potencijalnih klijenata odgovarajuom infrastrukturom koja uz modernu organizaciju i menadment i strunost, visoki profesionalizam svih zaposlenih omoguava sigurno i redovno snabdevanje sa voem najvieg kvaliteta.

Izgradnjom i jaanjem brenda DOO PROGRES PROMET-HLADNJAA MILENI, uticae na potencijalne potroae da prihvataju koncept zdravog naina ishrane i menjaju navike u konzumiranju voa i povra.

Timskim radom, stimuliui kreativnost pojedinaca, stvara pogodnu radnu atmosferu i zadovoljstvo zaposlenih primerenim nagraivanjem.

3.2. Vizija

Vizija DOO PROGRES PROMET-HLADNJAA MILENI je da postane vodea kompanija po inovativnosti, znanju, odnosu s potroaima i prihodima meu kompanijama svoje brane u regiji Jugoistone Evrope da bude predvodnik na podruju Balkana po kvalitetu proizvoda iz ove oblasti. To planira da ostvari strategijom konstantnog ulaganja u razvoj i modernizaciju postojeih proizvodnih kapaciteta i kroz dalje diversifikacije u srodne delatnosti unutar brane. Na taj nain e svojim kupcima moi da ponudi raznovrsniji i kvalitetniji proizvod a samim tim i unapredi ukupno poslovanje firme. S obzirom na geografski poloaj, kao i orijentaciju Republike Srbije ka evropskim i drugim regionalnim integracijama, DOO PROGRES PROMET-HLADNJAA MILENI u razvojnom smislu prati ovaj integracijski proces. Sebe vidi kao kompaniju koja zauzima lidersku poziciju na tritu plasmana voa i koja tu poziciju zadrava.

3.3. Ciljevi

Fundamentalni cilj kome firma DOO PROGRES PROMET-HLADNJAA MILENI stremi, je Total Customer Satisfaction. Iz toga cilja proistiu svi ostali ciljevi.

Znati da si potreban nekome, uiniti nekog zadovoljnim, initi druge uspenim, biti svestan svoga rada, inspiracija je firme DOO PROGRES PROMET-HLADNJAA MILENI koja daje snagu svim zaposlenim u ostvarenju navedenih ciljeva.

Dosadanja strategija razvoja DOO PROGRES PROMET-HLADNJAA MILENI, bazirala se uglavnom na razvoju tehnolokog procesa proizvodnje. Izgradnjom savremenog automatizovanog proizvodnog procesa stvoreni su uslovi za pripremu smrznutog voa najvieg kvaliteta.

U novoj razvojnoj politici DOO PROGRES PROMET-HLADNJAA MILENI akcenat e biti na razvoju trita, kako domaeg tako i stranog i iskoriavanju svih potencijalnih ansi koje se ukazuju, imajui u vidu pozitivan trend u potronji voa.

Cilj projektnog zadatka je da se DOO PROGRES PROMET-HLADNJAA MILENI opremi sa novom opremom kako bi se zaokruio teholoki proces u smislu kompletiranja ponude. Tom prilikom bi se upotpunila tehnoloka linija za pothlaivanje i zamrzavanje voa, sa osnovnim ciljem da se:

Definie prodajni plan

Prodajni plan relizuje prema definisanom biznis planu

Uvede novi proizvodni program prerade voa

Organizuje proizvodnja i dovede u fazu pune produkcije

Iskoriste postojei neiskorieni sopstveni resursi.

Ostvari profit i ekonominost

Ostvari rast i razvoj firme

Iz ostvarene dobiti investira u razvoj i rast firmePri tome poseban znaaj ima korienje raspoloivih resursa firme i zapoljavanje odreenog broja radnika iz okruenja.4.0. Osnovni podaci o investitoru

4.1.Naziv projektnog zadatka

Biznis plan za proirenje kapaciteta firme DOO PROGRES PROMET-HLADNJAA MILENI

4.2.Lokacija projekta

34324 Donja Trnava

4.3.Karakter programa sa opisom proizvoda i usluge

Biznis plan za proirenje kapaciteta firme DOO PROGRES PROMET-HLADNJAA MILENI za preradu voa.

4.4.Vlasnik firme

Dragan Mileni

JMB 0909955721622

34324 Donja Trnava

4.4.1Odgovorno lice za izradu biznis plana

Dragan Mileni

4.4.2.Konsultanti na izradi biznis plana

MENORA KG PLUS DOO Kragujevac

Milorad Krkoti dipl. ing. 064 166 30 30

Vesna Glii dipl. ecc.

4.5.Predvieni ekonomski vek projekta:

6 godina

4.6.1.iro-raun poslovne banke :

150-11544-38 Credy banka A.D.- Kragujevac

295-1239015-10 Srpska banka A.D.- Beograd

205-128196-8 Komercijalna banka A.D.- Beograd

220-21908-37 ProCredit Bank A.D.- Beograd

250-4010001575030-6 Eurobank EFG tedionica A.D.- Beograd

330-23000192-75 Meridian Bank - Credit Agricole Group A.D.- Novi Sad

160-64985-91 Banca Intesa A.D.- Beograd

4.6.2.PIB

101224334

4.6.3.PDV obveznik

Da

4.7.Devizni kurs valute:

1 EUR jednako je 82 dinara

4.8.Naziv investitora:

PREDUZEE ZA PROIZVODNJU, PROMET I USLUGE PROGRES PROMET-HLADNJAA MILENI DOO 34324 DONJA TRNAVA, TOPOLA

4.9.Datum osnivanja, registracije i lokacije investitora

03.10.1990. Fi:1824/90

4.9.1.Adresa investitora:

35250 Donja Trnava

4.9.2.Registacioni broj:

1-1965-00

4.9.3.Matini broj:

07574282

4.9.4.Telefon, web.

Tel: 034 833-084, Fax: 034 833-204 mob: 065 823 65 45 hladnjacam@ptt.yu

4.10.Pravni status ivnestitora:

DOO

4.11.ifre delatnosti:

15330-Prerada i konzervisanje voa i povra, na drugom mestu nepomenuti

4.12.Broj radnika: 4

4.13.Istorijat i opis firme

Firma DOO PROGRES PROMET-HLADNJAA MILENI je registrovana kod privrednog suda u Kragujevcu 1990. godine sa ciljem da se organizuje prerada voa. Firma posluje neprekidno od 1990 godine i u stalnom je usponu kako po prometu tako i u fizikom obimu proizvodnje. Sada firma zapoljava 4 radnika i do 60 radnika u 3 smene u punoj sezoni.

Firma se bavi

-otkupom sveeg voa i povra

-preradom sveeg voa i povra

-skladitenjem sveeg voa i povra

-skladitenjem zamrznutog voa i povra

-proizvodnjom alkoholnih vonih destilata

sve ovo je porodina tradicija podignuta na najvii industrijski nivo.

Objekat hladnjae zapoet je 1995. godine a zavren 2000. godine. U toku 2002. godine izgraen je uz pomo kredita Fonda za razvoj Republike Srbije objekat od 800 tona kapaciteta je u funkciji. U toku 2006. godine izgraena je suara sa kapacitetom od 500 kg za dan.

Poslovanje firme usmereno je ka izvozu i ukupan plasman je oko 95 % prodaje na izvozno trite Rusije i EU.

Nakon sticanja trine pozicije i postizanja odreenog stepena osvojenosti trita i sigurnosti odlueno je da se ue u razvoj kapaciteta jer se ne poseduju resursi koji su u stanju da zadovolje kapacitet i kvalitet proizvoda sa kojim se opstaje na tritu. Tokom poslovanja ispostavilo se da na osnovu zahteva kupaca ima velikih mogunost plasmana i da je praktino potrebna nabavka novi opreme da bi se ispunili zahtevi kako u koliini, kvalitetu, ceni kotanja i rokovima isporuka. U 2007 godini dobijen je kratkoroni kredit Fonda za Razvoj za obrtna sredstva koji se redovno servisira. Elementarna prednost firme DOO PROGRES PROMET-HLADNJAA MILENI u narednom perodu je ulaganje u visokoproduktivnu opremu koja treba da obezbede prepoznatljiv imid i nova trita, vei kapacitet a svakako bitan kvalitet su kadrovski resursi kojima raspolae tako da je stabilnost firme povoljna i osigurana za dui vremenski period.

Firma DOO PROGRES PROMET-HLADNJAA MILENI u svom poslovanju nije imala blokade i o roku je izmirivala sve svoje obaveze. Firma DOO PROGRES PROMET-HLADNJAA MILENI koristi usluge knjigovodstvene agencije . Imovina firme DOO PROGRES PROMET-HLADNJAA MILENI u osnovnom se sastoji od:

Prostora tabela T-1

T-1

R.

br.Vrsta prostoraLokacijaPovrina

( m2)Vrednost (EUR)Napomena

JedininaUkupna

1234567

1Hladnjaa Donja Trnava1169537035Vlasnitvo

2Anex I605263218Vlasnitvo

3Anex II29781774Vlasnitvo

4Plato 2400111713Vlasnitvo

5Anex III400108088Vlasnitvo

6Zemljite 687004305Vlasnitvo

Ukupno: 1.106.139

Opreme tabela T-2

T-2

R.

BrNaziv opremeKomVrednost (EUR)Napomena

JedininaUkupna

123456

1Hladnjaa i pratea oprema 1500000

Svega500.000

Struktura opreme

T-3

Naziv opreme Domaa oprema u %Strana oprema u %

80,0020,00

T-4

Ocena stanja opremeSavremena u %Zastarela u %% otpisanosti opreme

75,0025,00

T-5

Ocena savremenosti opreme VisokaSrednjaNiska

T-6

Ocena fleksibilnosti opremeVisokaSrednjaNiska

T-7Iskorienje kapacitetaI smenaII smenaIII smena

80 %40 %10 %

4.14. Osnovni podaci o poslovanju

Firma DOO PROGRES PROMET-HLADNJAA MILENI u periodu 2004 2007 godine imala je ostvarenu realizaciju od 45.677.000 din u 2004 godini, 24.740.000 din u 2005 godini, 22.932.000 din u 2006 godini i 79.012.000 din u 2007 godini. Pri tome iskazana je u svim godinama dobit. U prilogu Biznis plana prikazan je bilans uspeha i bilans stanja za 2006 i 2007.

Na Dijagramu D-1 prikazan je trend prihoda i profita za period 2004.- 2008. godina.

Dijagram D-1

Firma prema podacima od 05.08.2008, godine nije imala neizmirene obaveze u predhodnih 365 dana. U prilogu Biznis plana prikazan je bilans uspeha i bilans stanja za 2006 i 2007. godinu.

Poslovanje firme DOO PROGRES PROMET-HLADNJAA MILENI karakterie:

Upornost na iznalaenju novih programa i proirivanju i uvoenju novih tehnologija

Kontinuitet poslovanja uz odravanje obima proizvodnje i zadovoljavajue korienje instalisanih kapaciteta.

Redovno servisiranje zarada zaposlenim radnicima

Finansijska ravnotea i stalna tekua likvidnost

Konstantna diversifikacija novih programa

4.15. Prognoza budueg razvoja

Firma DOO PROGRES PROMET-HLADNjAA MILENI ima nameru da na tritu nastupi sa lepezom proizvoda prerade voa i povra koji su proizvedeni organskim nainim proizvodnje i koji se koriste u ljudskoj ishrani ili za dalju preradu. Kako bi se poveao obim proizvodnje i upotpunila ponuda u periodu nakon pristizanja prvih sredstava iz profita firma DOO PROGRES PROMET-HLADNjAA MILENI ima nameru da investira u izgradnju proizvodnog prostora namenjenog za preradu organski proizvedenog voa i povra koji bi bio projektovan za tu namenu i bio prilagoen nameni. Firma bi sa proizvoaima koji zadovoljavaju uslove za organsku proizvodnju organizovala primarnu proizvodnju a preradu vrila u svojim pogonima. Time bi se razvili kapaciteti za preradu voa i povra u finalne proizvode ime bi firma prerasla u ozbiljnog proizvoaa prehranbenih proizvoda koji bi bio lider u umadiji i znaajan inilac na Balkanu. Time bi se razvili kapaciteti i firma bi prerasla u ozbiljnog proizvoaa kiselog i slatkog programa koji bi bio lider na Balkanu i znaajan inilac na tritu Evropske Unije. Imajui u vidu znaaj Koridora 10 kao i znaaja tranzitnog saobraaja preduzee DOO PROGRES PROMET-HLADNjAA MILENI e osvojiti proizvodnju organskog programa odnosno proizvodnju proizvoda namenjenih za hotelske doruke koji su uobiajeni u evropskim hotelima i motelima ali sa organskim poreklom. Proizvodi sa kojima preduzee DOO PROGRES PROMET-HLADNjAA MILENI ima nameru da nastupi u narednom periodu moraju biti jasno definisani u smislu kvaliteta odnosno razvoj firme mora biti uslovljen samo faktorima koji su zavisni od preduzea DOO PROGRES PROMET-HLADNjAA MILENI iji poloaj zavisi od sopstvenog znanja i sposobnosti. Sa mogunou kontrole razvoja svojih proizvoda preduzee DOO PROGRES PROMET-HLADNjAA MILENI e zadrati lidersku poziciju na tritu i biti u stanju da investira u rast i razvoj firme. Time bi se kompletirala ponuda i upotpunio asortiman proizvoda koji bi kreirao i diktirao stil u saradnji sa proizvoaima sirovina, kao nosilac programa proizvodnje i plasmana kiselog i slatkog programa.

5.0. Analiza trita prodaje

5.1. Opis proizvoda i program proizvodnje

Na osnovu rezultata istraivanja trita prodaje, zahteva kupaca i raspoloivih kapaciteta utvren je asortiman proizvoda i oekivani obim plasmana proizvoda. U prvoj godini planira se aktiviranje i realizacija programa, proizvodnja, plasman proizvoda. Realizacija programa ostvarila bi se tako to bi firma DOO PROGRES PROMET-HLADNJAA MILENI proirila obim proizvodnje i plasmana zamrznutog, sveeg i suenog voa i povra.

Program proizvodnje i usluga se sastoji iz programskih celina i to:

Otkup i plasman pothlaenog voa i povra (0oC do +5oC)

Otkup i plasman zamrznutog voa i povra (-20oC)

Proizvodnja i plasman suvog voa i povra.

U prvoj godini realizacije projekta firma DOO PROGRES PROMET-HLADNJAA MILENI bi preraivala: vinju, trenju, ljivu i jabuku .

5.1.1. Opis proizvodaRaspoloivi resursi za realizaciju ovog investicijskog projekta su: postojei objekat sa potrebnim instalacijama i infrastrukturom koje su u vlasnitvu firme, nova proizvodna oprema i novi alati. Proizvodnja:

Proizvodni program moe se definisati kroz razvojne programe:

Prerada vinje

Prerada trenje

Prerada ljive

Prerada jabuke.

Voe koje se prerauje namenjeno je izvozu u preraeno je prema tehnikim uslovima i zahtevu kupaca.

5.2. Plan plasmana proizvoda

Voarska proizvodnja predstavlja znaajnu privrednu delatnost u Srbiji. Povrine pod vonjacima obuhvataju 244 hiljade hektara to ini 4,7 % ukupnih obradivih povrina.

Voarstvo kao oblik biljne proizvodnje odlikuje se nizom komparativnih prednosti u odnosu na ostale grane poljoprivrede.

Voarstvo je jedna od najproduktivnijih poljoprivrednih grana. Znaajan broj vonih vrsta omoguava korienje brojnih lokacija i podruja sa veoma razliitim zemljinim i klimatskim uslovima za voarsku proizvodnju. Za gajenje voaka mogu da se koriste i zemljita slabija u pogledu fizikih, hemijskih i drugih osobina kao i zemljita sa veim nagibom.

Proizvodnjom voa ostvaruje se 10-20 puta vea vrednost proizvodnje po hektaru nego pri proizvodnji penice i kukuruza.

Proizvodnja voa i preraevina od voa moe da bude veoma profitabilna delatnost naroito kada je u pitanju izvoz. U tom pogledu potrebno je preduzeti znaajne mere u pravcu intenziviranja voarske proizvodnje kao i osavremenjavanja i specijalizacije preraivakih kapaciteta. Trino orjentisano voarstvo moe biti visokoprofitabilno samo ukoliko je tehnologija gajenja usklaena sa zahtevima trita.

Proizvodnja voa u naoj zemlji je znaajna jer postoje izvanredne mogunosti za uspevanje gotovo svih vonih vrsta, baziraju se na povoljnim klimatskim i zemljinim uslovima. Meutim, povoljni uslovi nisu u skladu sa nivoom proizvodnje voa, pogotovo nekih vonih vrsta, gde su mogunosti znatno vee. Industrijska prerada voa je prilino razvijena u Srbiji. Predstavlja integralni deo prehrambene industrije. Voe se u toku pristizanja moe delimino preraditi i konzervirati za dalju preradu, ili se moe odmah preraditi u finalne proizvode. Poluproizvodi od voa su vone pulpe i kae, matini voni sok, pasterizovano voe. Gotovi proizvodi od voa su proizvodi sa relativno niskim sadrajem suve materije kompoti, kae i slino, proizvodi sa visokim sadrajem suve materije demovi, marmelade, elei, kandirano voe, slatko, sokovi, koncentrisani voni sokovi, voni sirupi, sueno voe, pasterizovano i smrznuto voe.

JABUKA

Prema obimu proizvodnje i ekonomskom znaaju za proizvoae jabuka je veoma znaajno kontinentalno voe u Srbiji. Spada u najrasprostranjenije i privredno najkorisnije vone vrste. Koristi se u sveem stanju praktino tokom itave godine i u vidu raznih preraevina, slatko, kompot, marmelada, sokovi, rakije, sire. U strukturi potronje voa u Srbiji jabuka se nalazi na prvom mestu. Plodovi podnose dugorono skladitenje tako da se u prometu nalaze tokom cele godine. Prosean broj rodnih stabala u periodu od 2000-2005 godine iznosi 14,5 miliona sa tendencijom blagog rasta po prosenoj stopi od 1 % godinje. U strukturi ukupne povrine pod voem jabuka uestvuje sa 27 %. Struktura zasada relativno je nepovoljna, naime, veliki deo ine stari i amortizovani zasadi. Povrina je dosta usitnjena, veliki broj stabala gaji se na okunicama, u porodinim domainstvima gde je i prinos na dosta niskom nivou. Prinos jabuke proseno iznosi 11 kilograma po stablu odnosno 6,6 tona po hektaru to je za 74 % nie u odnosu na evropski prosek. Najvei prosean prinos jabuke u Evropi ima Slovenija - 49 tona po hektaru. Prosena evropska proizvodnja jabuke iznosi 16,7 miliona tona. Najvei evropski proizvoa je Francuska. Centralni deo Srbije daje skoro dve treine ove proizvodnje. Regionalno posmatrano najvei proizvoa kod nas je Severno baki okrug, sa najpoznatijim plantaama: Peara - Majur, Pali iz Subotice i Baka iz Horgoa.

U narednom periodu neophodno je menjati sortiment jabuke u korist letnjih sorata, koje ranije sazrevaju i na taj nain ostvariti vei profit na tritu. S obzirom da se radi o vonoj vrsti koja ima dugu sezonu potronje, moe se dobro uvati, ima relativno pristupanu cenu, postoje navike u potronji oekuje se da e se proizvodnja u narednom periodu poveati.

LJIVA

Prozvodnja ljive i preraevina od ljive ima veliki privredni i drutveno ekonomski znaaj, zbog povoljnih prirodnih uslova i tradicije gajenja ove vone vrste. ljiva je vona vrsta umereno kontinentalne klime koja se na prostorima Srbije prilagodila razliitim uslovima. Veoma je adaptivna i uspeva ak i na preko hiljadu metara nadmorske visine. Smatra se da se od ljive moe dobiti preko 50 preraenih proizvoda dok se kod nas dobija oko 30. Ukupan broj rodnih stabala u Srbiji iznosi 42,6 miliona sa tendencijom neznatnog opadanja po prosenoj stopi od 0,2 % godinje. U svetu ljiva se gaji na oko dva miliona hektara. Najvee povrine pod ljivom ima Kina, vie od milion hektara. Prosean rod na svetskom nivou su etiri tone po hektaru. Najvei prinos ostvaruje Slovaka, vie od 40 tona po hektaru. Najvei proizvoa je Kina sa 4,1 milion tona, to je ak 45 odsto ukupne proizvodnje ljive u svetu. Veliki proizvoai su i SAD, Rumunija, Nemaka i Srbija. Najvei izvoznici su SAD, sa ak 261.000 tona, to je 46 odsto ukupnog svetskog izvoza. Sledi ile sa oko 180.000 tona - 30 odsto svetskog izvoza.U strukturi ukupne povrine pod voem ljiva zauzima dominantno mesto, sa ueem vie od polovine. Najvei broj stabala ljive nalazi se u Centralnom delu Srbije 94 %. Jedan od osnovnih problema je i nezadovoljavajua starosna struktura zasada. Prosean prinos ljive kod nas iznosi 9 kilograma po stablu odnosno 3,3 tone po hektaru, to je za 1,6 tona nie u odnosu na ostvareni evropski prosek. Najvei prosean prinos u Evropi ima Slovenija sa preko 20 tona po jedinici povrine. Evropska unija ostvaruje prosean prinos od 9,2 tone po hektaru. Prema ostvarenom obimu proizvodnje kod nas ljiva uestvuje sa 42 %. Najvei proizvoa je Ruska Federacija.

Iako u Srbiji nema egzaktnih podataka o sortimentu moe se rei da se gaji veoma veliki broj sorata od autohtonih iji je tipian predstavnik poegaa pa do najplemenitijih sorti. Generalno gledano struktura sortimenta dosta je nepovoljna jer se procenjuje da autohtone rakijske sorte uestvuju sa jednom polovinom, one su izrazito oscilirajue rodnosti i vrlo razliitog pa ak i loeg kvaliteta ploda. Regionalno posmatrano najvei proizvoa ljive je Kolubarski okrug. U strukturi prerade ljive dominantno uee ima proizvodnja rakije, naime u rakiju se preradi 66 % ukupne proizvodnje ljive. Prosena proizvodnja rakije iznosi 44,8 miliona litara sa tendencijom porasta po stopi od 2,9 % godinje. U suvu ljivu preradi se 3,4 % ukupne proizvodnje, to je limitirano trinim potencijalima, odnosno tranjom, kako na domaem, tako i na meunarodnom tritu. Prosena proizvodnja suve ljive iznosi 4,3 hiljade tona sa tendencijom poveanja po stopi od 2,3 % godinje. Na alost moe se konstatovati da smo izgubili ranije pozicije u izvozu ovog proizvoda, pre svega usled neodgovarajue krupnoe ljive, kvaliteta i tehnologije suenja. Promet ljive u Republici Srbiji se uglavnom obavlja preko trnica na malo. U Srbiji je prinos 3,5 t/ha i po ovim rezultatima smo na 63. mestu u svetu. Po proizvodnji od 400.000 t zauzimamo 4. mesto u svetu. Imamo 49.000.000 stabala, sa tendencijom stagnacije od 60-tih godina. Prinos po stablu je u Uoj Srbiji 9, a u Vojvodini 13,64 kg. Pad proizvodnje je 4 % godinje. Po okruzima najvea proizvodnja je u Kolubarskom (12 %), a slede Mavanski i umadijski. Zanimljivo je da je u Toplikom okrugu proizvodnja 270 kg / stanovniku.

Od kompletne proizvodnje 37 % ide u prepeenicu, 27 % u meku rakiju, 28 % u slatko i koncentrovane kae, 6 % u suvu ljivu i 2 % u pekmez. Veliki problemi se javljaju u tehnologiji suenja i pakovanja. Od ukupne proizvodnje tritu se isporui 6.000 t, kroz organizovan i promet na malo (pijaca 30 %).

Specifinost proizvodnje ljive u Srbije je veliko uee porodinih gazdinstava. Potronja ljive je kod poljoprivrednog stanovnitva 5 kg / stanovniku, a kod ne poljoprivrednog 2 kg / stanovniku. to se suve ljive tie iz Srbije se izvozi pre svega u Rusku Federaciju 817 t, a pored nje i u Francusku i Nemaku. Rezultati su izuzetno skromni kada to uporedimo sa 1926. godinom kada je Srbija izvezla 66.000 t.

Stona ljiva se izvozi pre svega u Bosnu i Hercegovinu i u zemlje u okruenju.

Izvozna cena za stonu ljivu je u proseku 187,60 dolara po toni, dok najveu cenu plaa panija 290. Kod suve ljive prosek je 1.061 a najveu cenu plaa Ruska federacija 1.732 dolara po toni.

Znatno veu panju treba usmeriti na marketinke aktivnosti, to podrazumeva visok kvalitet suve ljive, atraktivno pakovanje i dizajn ambalae, odgovarajua cena, pravovremena distribucija i odgovarajue promotivne aktivnosti kako bi se povratila izgubljena trita.VINJA

Predstavlja znaajno i perspektivno voe, pre svega sa stanovita izvoza na meunarodno trite. Spada u grupu visokokvalitetnog delikatesnog voa. Ima znaajnu nutritivnu, lekovitu, dijetetsku i tehnoloku vrednost.

Koristi se u sveem stanju ili kao sirovina za preradu, uglavnom u sokove, neto manje u demove, slatko, jogurte i marmelade, likere, rakije, kompote, a slui i kao sirovina u konditorskoj industriji.

Prosean broj rodnih stabala pod vinjom u Srbiji iznosi 8,6 miliona sa tendencijom blagog rasta po prosenoj stopi od 1,6 % godinje. Za vinju je karakteristino da je veoma adaptivna, uspeva ak i do 1000 metara nadmorske visine ali joj najvie odgovaraju tereni od 400-800 metara. Prinos vinje po stablu u Srbiji relativno je skroman i iznosi 2,5 tona po hektaru to je za 60 % nie u odnosu na ostvareni evropski prosek. Najvei prosean prinos u Evropi ima Grka sa 12 tona po jedinici povrine. U poslednjih pet godina prosena proizvodnja vinje na nivou je od 72000 tona, u strukturi proizvodnje voa vinja uestvuje sa 7,8 %.

Sve ovo napred izneto govori da jo dugo vremena domai izvoznici nee biti u stanju da samostalno organizuju potpuno zaokrueni ciklus proizvodnje i da se moraju oslanjati na izvoz proizvoda nieg stepena obrade koje zbog naslea i inercije moraju jo neko vreme egzistirati na tritu dok se ne oforme i transformiu u moderni servisi robnih proizvoaa. U tom smislu firma DOO PROGRES PROMET-HLADNJAA MILENI vidi svoju ansu u smislu nosioca razvoja i pokretaa itavog okruenja jer samo ideje i vizije mogu nositi napredak.

Plasman oekivane proizvodnje navedenog programa u narednih 6 godina prikazan je u tabeli T-1.

T - 1R. brNaziv proizvodaJed.

merDinamiki obim proizvodnje jedinica/god.

I

godinaII

godinaIII

godinaIV

godinaV

godinaVI

godina

12345678

1ljiva konzumnakg200002080021320217462207322293

2Suva ljivakg200020802132217522072229

3Jabukakg500005200053300543665518155733

Izvoz

4Vinja izvozkg250000260000266500271830275907278667

5Trenjakg100000104000106600108732110363111467

6ljiva za preradukg100000010400001066000108732011036301114666

7ljiva konzumnakg98000010192001044680106557410815571092373

8Suva ljivakg98000101920104468106557108156109237

9Jabukakg9500009880001012700103295410484481058933

Svega:3.450.0003.588.0003.677.7003.751.2543.807.5233.845.598

U tabeli T-2 je prikazan asortiman proizvoda, oekivane godinje koliine, trine cene navedenih proizvoda i ukupan jednogodinji plan plasmana. Plan oekivanog plasmana dat je na osnovu izvrene marketinke analize trita, projektovanog kapaciteta i proizvodnih resursa firme i projektovanog repromaterijala za proizvodnju kao i fiksnih ugovora sa kupcima.

T - 2

R

brNaziv proizvodaJed.

mereGodinji obim Vrednost (EUR)

Jedinina/komUkupna

123456

1ljiva konzumnakg200000.459000

2Suva ljivakg20002.004000

3Jabukakg500000.5527500

Izvoz

4Vinja izvozkg2500000.415103659

5Trenjakg1000002.200220000

6ljiva za preradukg10000000.150150000

7ljiva konzumnakg9800000.450441000

8Suva ljivakg980002.000196000

9Jabukakg9500000.550522500

Svega:1.673.659

Analizom i marketikom studijom trita projektovano je trite obima prodaje od 3.450.000 jedinica u prvoj godini proizvodnje. Za sledee godine projektovan je dinamiki rast obima prodaje sa poveanjem u drugoj od 4 %, u treoj 2.5 %, u etvrtoj 2 %, petoj godini od 1.5 % i estoj godini od 1 %. Dinamika rasta uslovljena je tehnolokim kapacitetima opreme kao i fiksnim ugovorima sa kupcima.

5.3.Strategija cena.

Nivo cena na naem tritu diktiran je stanjem nastalim raspadom jugoslovenskog trita. Veliki sistemi preraivake industrije su u procesu tranzicije prestali sa proizvodnjom. U vakuumu ponude dolo je do erozije kvaliteta i skoka cena. Postepenim oivljavanjem potronje dolo je do obaranja cena kao i selekcije privrednih subjekata koji su mogli da izdre trinu utakmicu. Nivo cena je jo uvek neto vii od konkurencije iz okruenja za proizvode slinog nivoa kvaliteta i usluga. U narednom periodu oekuje se relativni pad cena zbog porasta uea konkurencije. Takoe u narednom periodu oekuje se smanjenje trokova repromaterija i proizvodnih inputa. Sa boljom organizacijom proizvodnje koja podrazumeva profesionalni pristup poslovanju uticae da e ove usluge biti na niem cenovnom nivou od proizvoaa iz okruenja. Meutim, usled porasta kupovne moi, poveanja obima potranje u ovom segmentu je primetan i porast tranje za ovim proizvodima najvie kategorije pa e i konkurencija nastojati da se ukljui u ovaj segment. To e uiniti da se cene niveliu i dovedu na prihvatljiv nivo. Kvalitet, konkurentne cene, iroka paleta proizvoda na skladitu i kratki ugovoreni rokovi isporuke su osnova za dugoronu saradnju sa naruiocima iz inostranstva na obostrano zadovoljstvo. Sadanje cene DOO PROGRES PROMET-HLADNJAA MILENI su nie za 10 % do 15 % od cena usluga slinih proizvoda koji se mogu nai na naem tritu, to daje nadu da e DOO PROGRES PROMET-HLADNJAA MILENI biti konkurentna u vreme trajanja projekta.5.4 SWOT Analiza

T-3

SNAGA (Strength)SLABOSTI (Weakness)

Veoma iskusan i struan kadarNedostatak obrtnih sredstava

Kvalitetne sirovineOsetljivost na vremenske uslove za proizvodnju sirovina

Sopstvena receptura Mali broj kupaca na domaem tritu

Proizvod jedinstven na trituNiska kupovna mo stanovnitva

Usvojeni standardi ISO 9001, HACCPNavike u konzumaciji proizvoda domaih kupaca

MOGUNOSTI (Opportunitu)PRETNJE (Threats)

Poveanje izvozaNedovoljna snaga domaeg kupca

Poveanje korienja kapacitetaUvozni proizvodi sumnjivog kvaliteta i niske cene

Modernizacija uz nova ulaganja ili rekonstrukcijuZatvaranje i suavanje trita

Diverzifikacija proizvodnje u sklopu prehrambene proizvodnjeEnormni pad standarda u zemlji i nemogunost izvoza

5.5. Konkurencija

U Srbiji postoji vie proizvoaa sa slinim proizvodnim programom. To su firme koja se bave preradom voa. Pored toga postoji i vie specijalizovanih firme koja se bave distribucijom ovih proizvoda. U neposrednom okruenju ima preko 120 hladnjaa koje imaju kapacitet preko 500 tona smetajnog prostora. Neki od neposrednih konkurenata dat je prema tabeli T-4:

T-4

R.

brNaziv firmePrednosti u odnosu na

DOO PROGRES PROMET-HLADNJAA MILENI. Nedostaci u odnosu na

DOO PROGRES PROMET-HLADNJAA MILENI .

1234

1Blaznava trade BlaznavaNema Nema

2Plantaa Nikoli VinaNemaManji kapacitet

3120 hladnjaa u SrbijiNema Vie cene.

Navedeni konkurenti baziraju svoju trinu poziciju na istoj ciljnoj grupi kupaca i dobavljaa sa karakteristikama koje su navedene u tabeli. Kvalitet proizvoda DOO PROGRES PROMET-HLADNJAA MILENI bazira se na sopstvenoj recepturi i najsavremenijoj opremi to ini proizvod kvalitetnim i proces proizvodnje pouzdaniji. Navedeni konkurenti u irem reonu Srbije uestvuju sa velikim udelom u raspodeli trita jer poseduju opremu sa veim kapacitetom. Strategija konkurencija bazirana je na tradiciji i njihovoj poziciranosti u predhodnom periodu kada nije bilo vee konkurencije.

Firma DOO PROGRES PROMET-HLADNJAA MILENI od konkurencije se brani permanentnim razvojem, praenjem trendova trita, konkurencije kao i stalnom analizom zahteva kupaca kao i stavom da uvek mora biti u tehnologiji i razvoju za korak ispred konkurencije.

Kvalitet proizvoda DOO PROGRES PROMET-HLADNJAA MILENI je na viem nivou od proizvoda konkurencije kako po kvalitetu proizvoda tako i po asortimanu. Navedeni konkurenti kao i jo jedan manji deo proizvoaa u irem reonu uestvuju sa priblino 95 % trita dok ostatak pokriva firma DOO PROGRES PROMET-HLADNJAA MILENI .5.6. Analiza trita prodaje

U domenu plasmana voa plasman bi se obavljao preko direktnih ugovora sa kupcima sa kojima DOO PROGRES PROMET-HLADNJAA MILENI ima ugovore o poslovnoj saradnji. Pored direktnih ugovora sa kupcima firma DOO PROGRES PROMET-HLADNJAA MILENI ima vie ugovora o povremenim i sezonskim isporukama sa veim brojem trgovinskih i prodajnih firmi.

Potencijalni kupci ele saradnju sa firmom DOO PROGRES PROMET-HLADNJAA MILENI zbog sledeih kriterijuma koji su prikazani u tabeli T-5.

T - 5R. br.Grupa kupacaKriterijumi kupovine

PrimanrniSekundarniOstali

12345

1SviKvalitet Cene Korektnost u poslovanju

Kvalitet proizvoda je elementarna prednost firme DOO PROGRES PROMET-HLADNJAA MILENI u prilagoavanju eljama kupaca, i postizanju maksimalne motivisanosti zaposlenih u cilji podsticanja rasta i razvoja firme.

5.7. Kanali i uslovi prodajeFirma DOO PROGRES PROMET-HLADNJAA MILENI 97.5 % svoje proizvodnje e plasirati preko segmenta Izvoz a 2.5 % e plasirati domaem tritu. Uslovi prodaje se definiu kupoprodajnim ugovorima pri ugovaranju prodaje proizvoda.

Sa stanovita plasmana proizvoda firme DOO PROGRES PROMET-HLADNJAA MILENI moe se izvriti globalna podela trita na sledee segmente:

Proizvodnja za izvoz

Prizvodnja za domae trite

Segment Proizvodnja za izvoz predstavlja najznaajnije trite za plasman proizvoda imajui u vidu da firma DOO PROGRES PROMET-HLADNJAA MILENI svoje proizvode planira da plasira u izvozu.

Segment Proizvodnja za domae trite je deo trita koji moe da apsorbuje deo ponude ali i da preko mree maloprodaje proiri mogunost plasmana ka drugim kupcima.

U tabeli T-6. - prikazana je zastupljenost trita

T-6Segment tritaI N T E R V A L

I

godinaII

godinaIII

godinaIV

godinaV

godinaVI

godina

123456

Proizvodnja za izvoz97.597.597.597.597.597.5

Prizvodnja za domae trite2.52.52.52.52.52.5

Planom plasmana predvia se zadravanje odnosa izmeu pojedinih segmenata trita zbog orijentacije firme DOO PROGRES PROMET-HLADNJAA MILENI da proizvode plasira preko segmenata izvoz jer nema potrebu da u veoj meri razvija sopstvenu operativu.

To ne znai da e biti zapostavljen II segment koji je znaajan zbog proirivanja mogunosti plasmana svojih proizvoda i kraim ciklusom povraaja uloenih sredstava. Orijentacija na plasman poznatim kupcima sa kojima je ostvarena poslovna saradnja imae znaaja u narednom periodu kada se oekuje znaajniji rast standarda koji bi pratio potrebe za ovim proizvodima.

Planira se da trite bude zastupljeno za sledee ciljne grupe koje su prikazane u Tabeli T-7.

T-7.R.

br.Grupa kupacaKriterijumi za kupovinu

primarnisekundarniostali

12345

1Proizvodnja za izvozRokovi isporuke Oteana nabavkaCene

2Prizvodnja za domae triteKvalitetPogodnost kupovine Cene

Fokusirani trini segment je u ekspanziji to pokazuju trini trendovi u protekle dve godine pa to daje mogunost razvoja.

Kvalitet proizvoda je elementarna prednost firme DOO PROGRES PROMET-HLADNJAA MILENI u prilagoavanju eljama kupaca, i postizanju maksimalne kreativnosti u podsticanju rasta i razvoja firme.

Projekcija trita je prikazana na osnovu trinih potreba koje zadovoljava firma DOO PROGRES PROMET-HLADNJAA MILENI u dosadanjem periodu i procena prvoj godini proizvodnje. Projekcija trita data je u tabeli T-8 T-8

R.b.ProizvodTrino podrujeUkupno

DomaeIzvoz

12345

1Svi proizvodiSrbija. 3 %Zemlje EU 41 %, Rusija 56 %Prema T-1

Svoje proizvode DOO PROGRES PROMET-HLADNJAA MILENI plasirae navedenim kanalima prvenstveno na podruju umadije i Srbije u iznosu od 3 % i 97 % na tritu Evrope i Rusije .

5.8. Analiza kupaca

Plasman proizvoda firma DOO PROGRES PROMET-HLADNJAA MILENI obavljae preko direktne prodaje krajnjem kupcu. Firma DOO PROGRES PROMET-HLADNJAA MILENI je do sada napravila ugovore sa sledeim kupacima prema raspodeli datoj u tabeli T-32.Svoje proizvode DOO PROGRES PROMET-HLADNJAA MILENI plasirae navedenim kanalima prema kupcima sa kojima ima kupoprodajni ugovor ili poslovni interes za saradnju. Ima poslovnu saradnju i kupoprodajne ugovore sa firmama koje su navedene u tabeli T-9.

T-9.

R. br.Naziv firme% uea u predhodnom perioduNapomena

1245

1Poljootkup aak4.64

2Likom Kruevac2.69

3Termoinox Novi Sad1.62

4Vikop Jagodina1.63

5Amar Poljska2.90

6NA Trading Austrija9.29

7Rudolf Jelinek eka5.22

8Werkner Kutthe vajcarska8.50

9Zao Katlin Rusija9.86

10Mega Link Rusija16.25

11Vostok Rusija31.35

12Mileni_Jelinek Trnava5.80

13MB IMPEX Banja Luka2.95

Realizacijom ovog programa firma DOO PROGRES PROMET-HLADNJAA MILENI ostvarilo bi prodor na ire trite a pomenute firme dobile pouzdanog i kvalitetnog dobavljaa.

Firma DOO PROGRES PROMET-HLADNJAA MILENI je u kontaktima je sa vie firmi iz okruenja sve u cilju uspostavljanja dugorone poslovne saradnje.Za ostale segmente trita ugovarae se isporuke po potrebi zapoljavanja kapaciteta i odravanja pozicioniranosti na tritu kako se kupci ne bi izgubili.

Kupci sarauju sa DOO PROGRES PROMET-HLADNJAA MILENI zbog nekoliko bitnih faktora od kojih su najznaajniji:

Lokacija firme DOO PROGRES PROMET-HLADNJAA MILENI je u sreditu Srbije pa je transport sirovina kao stavka u kalkulaciji vrlo mala i ne predstavlja bitnu stavku u trokovima. Udaljenost DOO PROGRES PROMET-HLADNJAA MILENI od svih dobavljaa ne prelazi 10 odnosno 50 km.

Proizvod ovog kvaliteta nije dostupan ciljnoj grupi kupaca.

Proizvod je vrlo kvalitetan i garantovanog kvaliteta.

Cena za ovu vrstu proizvoda formirana je po povoljnim parametrima.

Trina pozicioniranost DOO PROGRES PROMET-HLADNJAA MILENI je da segmentira podruje prerade voa i plasman robe u izvozu. Sada u plasmanu ljiva u ukupnom izvozu uestvuje sa 4.5 %. Obzirom na visok nivo kvaliteta proizvoda udeo firme u segmentu prodaje za proizvode istog nivoa mogao bi da dostigne cifru od 15 % ukupne prodaje u Srbiji u narednih 5 godina.

5.9. Promotivne i reklamne aktivnosti

Promotivne aktivnosti su osmiljene tako da predstave firmu DOO PROGRES PROMET-HLADNJAA MILENI kao ozbiljno preduzee sa tradicijom u ovoj oblasti. U tom smislu planira se izrada prospekata za nastupe na sajmovima i uspostavljanje kontakata sa kupcima, reklamiranje na radiju i televiziji prvenstveno na lokalnim medijima prema ciljnim zonama, oglaavanje u lokalnim novinama. U narednom periodu samo e biti proirena aktivnost odravanjem sajta na internetu i postavljanjem banera na znaajnije sajtove iz ove oblasti. Predvieno je i aktivno uee na sajmovima poljoprivrede.Tabela T-10: Pregled promotivnih i reklamnih aktivnosti

T-10

ProizvodMetodSredstvaGodinji budet ( EUR )

I

godinaII

godinaIII

godinaIV

godinaV

godinaVI

godina

12345678

Svi proizvodi

medijireklame100010001000100010001000

internetsajt500500500500500500

prospektiprospekti500500500500500500

sitna panjapokloni200200200200200200

Svega:220022002200220022002200

6.0. Analiza tehniko-tehnolokih reenja, zatite radne i ivotne sredine

6.1. Sadraj tehnologije izrade i opis tehnolokog procesa.

Proizvodni proces firme DOO PROGRES PROMET-HLADNJAA MILENI sastoji se od niza separatnih procesa koji predstavljaju celinu i dopunjuju se u dodirnim segmentima. To su sledei procesi:

Suenje ljiva predstavlja veoma sloen termo - fiziki proces prenoenja i provoenja toplote, kao i kretanje materije u vieslojnim veoma nehomogenim biljnim materijalima. injenica je da hemijski sastav plodova ljive pokazuje veliko prisustvo vode koja im ograniava trajnost u sveem stanju. Voda u plodovima ljive, iznad odreene granice, omoguava odvijanje raznih biohemijskih procesa, a i razvoj mikroorganizama. Suenjem, odnosno dehidracijom se postie odstranjivanje vode iz sveih plodova ime se stvaraju nepovoljni uslovi za razvoj mikroorganizama kao uzronika kvara.

Samo suenje se ostvaruje tako to najpre ispari voda sa povrine plodova koja prelazi u agens suenja. Istovremeno tokom procesa suenja, voda kretanjem iz unutranjosti ploda dospe na povrinu, tako da se nakon povrinske odstranjuje tzv. slobodna voda koja se nalazi u meuelijskim prostorima i vezana je mehaniki. Nakon toga poinje odvoenje fiziko-hemijski i hemijski vezane vode koja se nalazi u samim elijama, za ta je potrebno dovesti odreenu koliinu toplote koja uslovljava odreene promene (tzv. denaturaciju elijske protoplazme) unutar same elije.

Osnovni pokazatelj uspeha procesa suenja jeste stepen nastalih promena sastojaka plodova (izuzev vode), ime se ustvari definie njihov kvalitet. Usavravanjem procesa suenja ima se za cilj da se iz plodova ljive odstrani jedan deo vode i pri tome sauvaju sve osobine i ostali sastojci u neizmenjenom obliku.

Proces suenja mora se prilagoditi fizikim i hemijskim osobinama plodova koje se odreuju na osnovu njihovih istraivanja. Prema tome moe se konstatovati da isti postupak suenja ne mora biti za svaku sortu ljiva. Suenje ljiva se najee obavlja strujom toplog vazduha (kovekciono suenje) a u izuzetnim sluajevima grejni medijum (prenosilac toplote) moe da bude i neki drugi gas (azot ili ugljen - dioksid).

Proces suenja-se sastoji iz sledeih operacija

prihvatanje obranog voa-skladitenje

pranje, klasiranje i vaenje koica

suenje

kalibrisiranje

pakovanju na pakerici

ambalano pakovanje

lagerovanju u komorama za uvanje prema propisanoj temperaturi.

Hlaenje se obavlja u komori za hlaenje za temperature do 0oC ili u tunelu za duboko zamrzavanje. Nakon dubokog zamrzavanja proizvod se odlae u komoru sa niskom temperaturom gde se proizvodi uvaju do otpreme.

Priprema voa

Izrada plana proizvodnje

Otkup voa na terenu

Dovoenje voa na obradu

Priprema voa

Kontrola

Zamrzavanje i odlaganje u skladini prostor

Pakovanje voa za transport

Predaja proizvoda kupcu

Praenje proizvoda u post prodaji

Opis tehnolokog procesa- priprema voa

Izrada plana proizvodnje - Na bazi prikupljenih ponuda za prodaju i izraene dokumentacije, na bazi ugovora za prodaju i godinjeg plana proizvodnje vri se izrada plana proizvodnje koji u sebi sadri dinamiku izrade i potrebe u materijalima i gotovoj robi. Na bazi ovog plana vri se ugovaranje i nabavka potrbnih resursa. Sve nabavljene sirovine, materijali i gotova roba nakon izvrene prijemne kontrole odlau se u prijemni magacin

Otkup voa na terenu - Na bazi lansirane dokumentacije i ugovora vri se lansiranje dokumentacije za otkup planiranih proizvoda. Voe koje se na bazi radnog naloga otkupljuje na otkupnim mestima i sa prateom dokumentacijom otpremaju u radionicu na pripremu voa. Prolikom prikupljanja voa na terenu potuju se svi postavljeni, finansijski, tehnoloki i HTZ uslovi. Nakon izvrene propisane kontrole i overene dokumentacije voe se otprema na dalju preradu.

Dovoenje voa na obradu otkupljeno voe se prema tehnolokom postupku doprema do mesta za pripremu za izvoz. Nakon izvrene propisane kontrole i overene dokumentacije voe se otpremaju na mesto za pripremu.

Priprema voa nakon dopremanja svih potrebnih elemenata na bazi lansirane dokumentacije vri se priprema voa. Postupak se sastoji od detaljnog pregleda voa u cilju utvrivanja a li se radi o propisanoj vrsti voe i da li je kvalitet i izgled zadovoljavajui. Komadi koji zadovoljavaju propisani kvalitet odlau se na predvieno mesto mesto radi pripreme za hlaenje. U toku procesa i na kraju izrade vri se kontrola svih komada cilju zadovoljenja svih zadatih uslova. Komadi koji su zadovoljavajueg kvaliteta se odlau na suenje a eventualno nezadovoljavajui odlau na za to predvieno mesto za preradu ili odlaganje na deponiju. Kontrola -Tokom procesa pripreme voa vri se kontrola i poreenje kvaliteta sa dokumentacijom. Kvalitetni proizvodi se odvajaju na posebna mesta prema dimenzijama i kvalitetu i otpremaju na dalju preradu prema zahtevu procesa. Komadi koji su zadovoljavajueg kvaliteta se odlau na hlaenje a eventualno nezadovoljavajui odlau na za to predvieno mesto na udalji postupak.

Zamrzavanje i odlaganje u skladini prostor nakon propisanog postupka pripreme voe se pregleda i nakon zadovoljavajue ocene pakuju u za to predvienu ambalau i po posebnoj proceduri zamrzavaju. U zavisnosti od potrebe voe se hladi na 0oC do 5oC za transport do kupca za upotrebu u sveem stanju ili do 20oC za uvanje. Nakon toga se dre u hladnjai do otpreme krajnjem kupcu.

Pakovanje voa za transport - Proizvodi koji su zadovoljili uslove koji su zadati odlau se u hladnjau (magacin gotovih proizvoda) sa propisanom dokumentacijom. Pre utovara u vozilo korisnika voe se pakuju u propisanu ambalau.

Predaja proizvoda kupcu - Na bazi sklopljenog ugovora o prodaji i lansiranja otpremnice proizvodi se sa nalogom pakuju u vozila kupca za transport i po predvienom postupku otpremaju krajnjem kupcu. Prevoz se vri vozilom kupca koje je prilagoeno za prevoz ovakvog tereta

Praenje prizvoda u post prodaji - Nakon otpreme proizvod se prati u eksploataciji tako to se povremeno kontaktira sa korisnikom u cilju utvrivanja eventualnih problema u korienju proizvoda u cilju utvrivanja eventualnih problema u kvalitetu proizvoda a sve u cilju preduzimanja eventualno potrebnih korektivnih mera u procesu proizvodnje.

6.2. Proizvodna oprema

Za realizaciju planiranog programa proizvodnje potrebna oprema je prikazana u tabeli T-1.

T-1

R.

brNaziv opremeKomVrednost (EUR)DobavljaNapomena

JedininaUkupna

123467

1Oprema12000020000Postojee

2Inventar11500015000

3Linija za preradu voa1610535610535Novo

Ukupno:645.535

Linija za preredu voa sastoji iz sledeih nezavisnih celina i sklopova.

Linija za preradu ljiva i vinji

Linija za preradu malina

Tunel za smrzavanje i linija za prijem

Linija za konano prebiranje

Maina za manipulaciju

Komora za suenje voa

Proizvodna oprema se sastoji od opreme za hlaenje i suenje voa. Eksterni transport obavlja vozilima klijenata i pedicije. Eksterni transport se obavlja pomou vozila namenjenih za tu svrhu i trokovi su obraunati prema destinaciji.Navedena oprema je neophodna je da bi se definisao i zaokruio ceo proizvodni ciklus. Oprema i inventar predvien za novu investiciju bie nabavljena od firme Frigomex iz Beograda.

6.3. Plan potrebnih alataPregled potrebnih alata prikazan je u tabeli T-2.

T-2

R.

BrNaziv alataKomVrednost (EUR)Region

nabavkeNapomena

JedininaUkupna

1234567

1Set alata111000Domae Postojee

Svega:1.000

Plan potrebnog alata napravljen je prema zahtevima tehnolokog procesa i opreme i sadri sve potrebe za postizanje pune pogonske spremnosti.

6.4. Plan poslovnog prostora

Firma DOO PROGRES PROMET-HLADNJAA MILENI posluje u sopstvenom poslovnom i proizvodnom prostoru prema tabeli T-3.

T-3

R. brVrsta prostoraLokacija Povrina (m2)Vrednost (EUR)Napomena

Jedinina/ m2Ukupna

1234678

1Poslovni Donja Trnava15050075000Vlasnitvo

Ukupno:41.750

6.5. Plan nematerijalnih ulaganja

Firma DOO PROGRES PROMET-HLADNJAA MILENI uvodi sistem kvaliteta ISO 9000 i HACCP prema tabeli T-4.

T-4

R. brVrsta ulaganjaKoliina Vrednost (EUR)Napomena

JedininaUkupna

123456

1ISO 9000, HACCP143754375

Ukupno:4.375

Firma DOO PROGRES PROMET-HLADNJAA MILENI ima sa firmom GLOBAL-Q iz Kragujevca ugovor o konsultantskim uslugama za uvoenje sistema kvaliteta.6.6 Analiza lokacije

Proizvodnja navedenog programa organizovae se na sopstvenoj lokaciji, u Donjoj Trnavi, gde su obezbeeni svi uslovi potrebni za proizvodnju od kojih su najvaniji od ire do ue makro lokacije kao to su:

energetske osnove

transportna mrea

organizovano snabdevanje,

razvijena infrastruktura,

instalisana proizvodna oprema i instalacije,

ekoloka zatita i zatita na radu,

zatita od poara,

instalisana proizvodna oprema i instalacije,

ekoloka zatita i zatita na radu,

zatita od poara.

Raspoloivost prostora iznosi 150 m2, proizvodnog i poslovnog prostora. Prostor je potpuno nezavistan, proizvodno i higijenski potpuno zadovoljava.

Pogodnost lokacije se ogleda pored gore navedenih u geografskom poloaju koji gravitira prema potencijalnim tritima nabavke (centralni poloaj). Od koridora 10 udaljen je 20 km.

6.7. Potrebna elektrina energija i fluidi

Na osnovu planiranog programa proizvodnje utvrena je godinja potronja elektrine energije i fluida to je za drugu godinu proizvodnje prikazano u tabeli T-5.

T 5

R.

br.Naziv energofluidaJed. mereGodinja koliinaVrednost (EUR)

JedininaUkupna

123456

1Elektrina energijakWh1200000,112000

2Vodam320000,51000

3Grejanje 750

Svega13.750

Godinja potronja elektrine struje izraunava se na osnovu ukupno instalisane snage i ukupnog broja asova rada maina. U proraun ulazi i rasveta proizvodnih i pomonih prostorija. Cena elektrine energije uzeta je na osnovu cene elektrine energije u Evropskoj uniji a cena vode JKP Vodovod i kanalizacijaKragujevac. Korienje putnikog automobila u slubene svrhe menadment regulie realizacijom putnih naloga.

6.8. Analiza zatitne ivotne sredine, zatite na radu i protivpoarne zatite

Zatita ivotne srtedine Proizvodi iz projektovanog programa proizvodnje nemaju tetno dejstvo na ivotnu sredinu i spadaju u ekoloki iste proizvode. Materijali koji se iskazuju kao otpad nisu tetni za okolinu i predstavljaju mehanike zagaivae. Otpad iz procesa moe da se koristi za proizvodnju rakije i odlae se na za to ordreeno mesto. Nisu potrebna dodatna sredstva za ovu vrste zatite. Sve projektovane norme su ispotovane i uraene prema projektu.

Zatita na radu Proces proizvodnje organizovan je u skladu sa vaeim zakonskim propisima i standardima iz ove oblasti zatite na radu. Preduzete su sledee mere:

Zatita vazduha koja se postie izborom povoljne tehnologije i opreme koja je zatvorene konstrukcije i spreava emisiju praine (organske i neorganske) u vazduh u nedozvoljenim koliinama, kao i permanentnom kontrolom procesa i opreme.

Zatita vode za pie i podzemnih voda postignuta je time to sama priroda procesa ne zagauje i ne utie nepovoljno na podzemne vode.

Zatita tla od otpada koji se javlja u tehnolokom procesu postie se time to se otpadni materijal (koji nije opasan ni tetan) pakuje u kontejnere i prerauje u alkoholna pia ili odlae na deponiju. Praina iz pogona se usisava i odnosi na deponiju.

Zatita od buke postie se time to je buka svedena na najmanju moguu meru i nalazi se ispod dozvoljenog nivoa prema pravilniku o dozvoljenom nivou buke za sredinu u kojoj ovek boravi. Sama lokacija objekta nije izloena buci spoljnih faktora.

Zatita od jonizacionih zraenja nije potrebna jer u procesu osim prirodnog fona nema drugih izvora jonizujuih zraenja.

Zatita od atmosferskih pranjenja reena je pravilnim postavljanjem gromobranske instalacije na celom objektu.

Zatita od struje kratkog spoja izvrena je izborom topivih osiguraa sa odgovarajuim umetkom, postavljenim na poetak svakog strujnog kola kao i pravilnim dimenzionisanjem odgovarajue opreme.

Zatita od previsokog napona dodira reena je sistemom nulovanja. Svi potroai koji se tite imaju u napojnom kablu poseban vod koji je u razvodnom ormanu vezan za nultu sabirnicu, i preko nje i nulti vodovi u napojnom kablu vezan za pogonsko uzemljenje nulte take u trafo stanici.

Zatita od preoptereenja izvedena je primenom odgovarajuih topivih osiguraa. Zatita elektromotora od preoptereenja je izvedena primenom kontaktora sa bimetalnom zatitom.

Zatita od izbijanja poara vri se pravilnim rukovanjem i odravanjem ureaja u toku eksploatacije postrojenja.

Zatita od izbijanja poara vri se pravilnim rukovanjem i odravanjem ureaja u toku eksploatacije postrojenja. U preduzeu DOO PROGRES PROMET-HLADNJAA MILENI: uraen je projekat PPZ koji ima pozitivno miljenje MUP-a i na bazi koga nije potrebno dodatno investirati u PP aparate i druge ureaje. U preduzeu DOO PROGRES PROMET-HLADNJAA MILENI postavljeno je 6 PPZ aparata po 150 EUR. Planirana sredstva za protivpoarnu zatitu prema pravilniku za ovu vrstu proizvodnje data su kao godinji remont i kontrola PP aparata to ukupno iznosi 150 EUR.Planirana sredstva za zatitu na radu radnika prikazana su u tabeli T-6.

T-6

R.

br.Naziv proizvodaKomVrednost (EUR)Napomena

JedininaUkupna

123456

1Radno odelo1015150

2Mantil1010100

3Kapa304120

4Cipele3010300

5Kouh41560

6Bunda4150600

7izme450200

Svega1.530

Potrebna zatitna oprema izradie se u samoj firmi i nabaviti u veleprodaji koja je specijalizovana za ovu vrstu opreme.

6.9. Kvalifikaciona struktura i broj zaposlenih

Na osnovu fizikog obima proizvodnje i raspoloive tehnologije odreen je neophodan broj radnika.

Pregled potrebnog broja radnika sa kvalifikacinom strukturom dat je u tabeli T-7 T-7

R.

br.ZanimanjeBroj radnikaSvega

NKPKKVVKVSSSVSVSS

12345678910

1Vlasnik 11

2Komercijala 22

3Tehnologija 11

4Knjigovodstvo 22

5Pakovanje i transport11

Ukupno:1517

Za novi program neophodno je zaposliti 2 radnika u prvoj godini poslovanja i to odmah po dobijanju kredita to je ukupno 7 radnika kojima e biti obraunate zarade.

Kvalifikaciona struktura usvojena je na bazi sloenosti izrade proizvoda po operacijama.

Odnos uea direktnog i indirektnog rada rada je izuzetno povoljan to potvruje optimalnost funkcionalne organizovanosti.

Ne planira se posebna obuka radnika jer e izbor biti obavljen po kriterijumima iskustva i osposobljenosti za obavljanje zadataka.7.0. Analiza trita nabavke

7.1.1 Trite nabavke

Za predloeni proizvodni program repromaterijal se sastoji iz sirovinskog repromaterijala za neposrednu proizvodnju i preradu i ambalanog materijala sa etiketiranjem. Repromaterijal se u ovom sluaju sastoji od sveeg voa i pomonih materijala. Ambalani materijal se sastoji od gajbi, kesa, folije i kutija u kojima se proizvodi pakuju. Na osnovu oekivanog plasmana proizvoda i tehnoloke dokumentacije utvreni su: asortiman i koliine repromaterijala, asortiman i koliina ambalanog materijala, trine cene repromaterijala, ukupni trokovi za obezbeivanja repromaterijala.

7.1.2. Normativi za izradu voa.

Proizvodni proces odvija se po propisanim normativima koji su vlasnitvo firme DOO PROGRES PROMET-HLADNJAA MILENI. Normativ materijala uzet je na bazi gubitaka u kvalitetu i teini kroz proces i iskustva u proizvoidnji. U procesu se gubi do 2 % od ulaznih koliina.

7.1.3. Nabavka materijala

Pregled osnovnog repromaterijala prikazan je u tabeli T-1.

T-1

R.

br.Naziv repromaterijalaJed. merGodinja koliinaVrednost (EUR)Region

nabavke

JedininaUkupno

1234567

1Vinjakg2562500.292775000Domai

2Trenjakg1025002.0000205000Domai

3ljiva za preradukg10000000.1000100000Domai

4ljiva konzumnakg10200000.3000306000Domai

5Suva ljivakg5000000.150075000Domai

6Jabukakg10150000.4000406000Domai

7GajbiceKom3393750.3171107607Domai

8KeseKom4000000.00301220Domai

9KutijeKom640000.07324683Domai

10Drva za suenjem32030.0000600Domai

11Folija set3393750.0025848Domai

Svega:1.281.958

U tabeli T-2 dat je pregled dobavljaa po asortimanu.

T-2R.

br.Naziv materijalaJed.

merGodinja

koliinaDobavlja

12345

1Vinjakg256250Poljoprivrednici iz okruenja 100 %

2Trenjakg102500

3ljiva za preradukg1000000

4ljiva konzumnakg1020000

5Suva ljivakg500000

6Jabukakg1015000Drvo organik Selena, Limun Beograd 10 % poljoprivrednici 90 %

7GajbiceKom339375Uro Radinac Smederevo

8KeseKom400000Panim Gornji Milanovac

9KutijeKom64000Duro pak Kruevac

10Drva za suenjem320

11Folija set339375Beo papir Beograd

Strategija nabavke sirovina zasniva se na dugoronom sporazumu izmeu dobavljaa i firme DOO PROGRES PROMET-HLADNJAA MILENI koja je i u predhodnom periodu imala ugovore o poslovnoj saradnji sa ovim dobavljaima.

Za sve ulazne sirovine predviena je kontrola kvaliteta u cilju osiguranja kvaliteta procesa kao i zatite krajnjeg potroaa.

8.0. Menadment

8.1. Menadment team

Menadment tim firme DOO PROGRES PROMET-HLADNJAA MILENI sainjava vlasnik i menader Dragan Mileni sa saradnicima koji upravljaju i kontroliu funkcionisanje firme. Dragan Mileni, roen je 09.09.1955. godine u Donjoj Trnavi.Zavrio je srednju kolu. Od 1990 godine kada je registrovao preduzee PROGRES PROMET radi na otkupu i preradi voa i povra. Poseduje organizacione sposobnosti kao i iskustva u marketingu i komercijali koje je stekao radei i vodei DOO PROGRES PROMET-HLADNJAA MILENI.

Poslove finansija i komercijale obavlja Danijela Nikoli koji ima 10 god staa na poslovima organizovanja foenja finansija.Poslove voenja knjiga obavlja agencija IZVOD iz Kragujevca.

Za potrebe organizovanja predloenog programa potreban kadar bie uposlen prema kvalifikacijama i radnom iskustvu koje se trai za svako radno mesto. Opis poslova koji mora da obavlja menaderski tim bie opisan u poglavlju 8.2. U narednom periodu planira se jaanje menaderskog tima u funkciji razvoja kako bi se razvoj novih proizvoda uskladio sa trinim zahtevima i imao konkurentan proizvod i u narednom periodu. Bitna pretpostavka za funkcionisanje menaderskog tima je da svaki menader bude odgovaran i kreativan u svom poslu. Neophodna je permanentna obuka i specijalizacija menaderskog tima kako u definisanju trendova trita tako i u razvojnoj programskoj strategiji. Bitna pretpostavka za ove ciljeve je da menaderi permanetno imaju obuku kroz specijalistiko usavravanje i upoznavanje sa poslovanjem i iskustvom drugih menadera.

8.2. Organizacija

Firma DOO PROGRES PROMET-HLADNJAA MILENI za preradu voa organizovana je po sistemu usklaene odgovornosti. Cela organizacijska struktura predviena je da da odgovor na dinamine izazove trita. Ona predstavlja relacijsku vezu procesa od ideje, know-how do samog procesa proizvodnje i relizacije projekta.

U nastavku je data organizaciona ema firme DOO PROGRES PROMET-HLADNJAA MILENI za preradu voa.

Menader-direktor: Upravlja i kontrolie poslovanjem firme, osmiljava strategiju poslovanja, definie sopstvene resurse know-how, razvoj kadrova i strategiju razvoja firme.

Menader za marketing i komercijalu: Definie finansijsku snagu firme, analizira trine trendove, kontrolie prodaju i sainjava prodajno-proizvodni plan, prati operativno poslovanje firme, predlae ideje za proirenje proizvodnog programa, osmiljava nastupe na sajmovima i definie okvire za razvoj proizvoda.

Rukovodilac proizvodnje: Sainjava planove proizvodnje i prati njihovo izvravanje, organizuje proces proizvodnje, uestvuje u procesu razvoja proizvoda i tehnolokom inoviranju opreme.

Menader tehnologije i razvoja: Ova funkcija e biti odgovorna da inovira i uvede u proizvodnju sledeu generaciju proizvoda sa svojstvima tradicije, modernim osobinama i stardardnim zahtevima koje podrazumeva zakonska regulativa. Za ovu funkciju predviena je VSS sprema tehnolokog smera sa posebnim naglaskom na inoviranju i osmiljavanju novih programa.

U procesu proizvodnje personalni tim: menader kontrole za kontrolu proizvoda i davanja svakodnevnih izvetaja o kvalitetu proizvoda.

9.0. Ekonomsko-finansijska analiza

9.1. Investiciona ulaganja i izvori finansiranjaPregled investicionih sredstava i izvora finansiranja prikazan je u tabeli T-1 EUR T-1

R. br.STRUKTURAI godinaUkupno

1234

IOSNOVNA SREDSTVA725.910725.910

1.Postojea sredstva111.000111.000

-Zemljite00

-Graevine i instalacije75.00075.000

-Oprema35.00035.000

-Alati1.0001.000

-Nematerijalna ulaganja00

-Osnivaki ulog00

2Nova ulaganja614.910614.910

- Zemljite00

- Graevine i instalacije00

- Oprema610.535610.535

- Alati00

- Nematerijalna ulaganja4.3754.375

- Osnivaki ulog00

IIObrtna sredstva440.494440.494

UKUPNO ( I+II ):1.166.4041.166.404

IZVORI FINANSIRANJA :

1.Sopstvena sredstva853.904853.904

2 .Druga sredstva

3.Kredit 312.500312.500

Svega ( 1+2 ) :1.166.4041.166.404

Uslovi kreditiranja:

Kamata 3 % na godinjem nivou,

Rok otplate 6 godina

Otplata tromesene sa jednakim anuitetom

Grejs period: od jedne godine

9.2. Plan otplate kredita

Kamate i anuiteti su prikazane u tabeli T-2 T-2

AMORTIZACIONI PLAN KREDITA

Iznos kredita312.500.00 EUR

Kamatna stopa % 3 %

Kredit na 5 godina (grejs period 1 godina)

Anuiteti jednaki tromeseni4

Broj rata20

Konstanta0.0540306

PeriodOsnovicaKamataRataAnuitet

12345

1321.8752.41414.97717.391

2306.8982.30215.08917.391

3291.8092.18915.20317.391

4276.6062.07515.31717.391

II godina8.97960.58669.564

5261.2891.96015.43117.391

6245.8581.84415.54717.391

7230.3111.72715.66417.391

8214.6471.61015.78117.391

III godina7.14162.42469.564

9198.8661.49115.90017.391

10182.9661.37216.01917.391

11166.9471.25216.13917.391

12150.8081.13116.26017.391

IV godina5.24764.31869.564

13134.5481.00916.38217.391

14118.16688616.50517.391

15101.66176216.62917.391

1685.03363816.75317.391

V godina3.29666.26969.564

1768.27951216.87917.391

1851.40038617.00617.391

1934.39525817.13317.391

2017.26212917.26217.391

VI godina1.28568.27969.564

Ukupno:25.947321.875347.822

9.3. Obrtna sredstva

Obrtna sredstva su prikazana u tabeli T-3

T-3R.

br.STRUKTURAOsnovicaK.

o.D.

v.I

godinaII

godinaIII

godinaIV

godinaV

godinaVI

godina

I

godinaII

godinaIII

godinaIV

godinaV

godinaVI

godina

1234567891011121314

AObrtna sredstva586482619180632504643674652117658114

1.Zalihe442362469295478872486969493062497467

-Materijal1.281.9581.333.2361.366.5671.393.8981.414.8071.428.955482291501303161310740316955321709324926

-Nedov.proizv.1.357.7441.495.2001.513.1831.530.1251.542.1711.552.8681230113145124600126099127510128514129406

-Gotovi proizvodi1.357.7441.495.2001.513.1831.530.1251.542.1711.552.8683610377154153342033425034283843135

2.Druga obrtna sredstva144121149885153633156705159056160646

2.1Sredstva na raunu1.673.6591.740.6051.784.1201.819.8021.847.0991.865.5703601464948354956505551315182

2.2Potraivanja1.673.6591.740.6051.784.1201.819.8021.847.0991.865.5701230139472145050148677151650153925155464

BIzvori iz tekueg poslovanja1.423.5441.459.0701.487.3571.509.9291.526.5721.536.344145988142481147175150770153551155078

3Dobavljai1.281.9581.333.2361.366.5671.393.8981.414.8071.428.9551230106830111103113881116158117901119080

4Amortizacija71.61762.81855.12248.39142.50237.3481230596852354594403335423112

5Bruto zarade38.37838.47638.57438.67338.77138.7712415159916031607161116151615

6Obaveze iz dobiti31.59124.54027.09428.96830.49331.2701360315912454027094289683049331270

Potrebna obrtna sredstva A- B440494476699485329492904498567503036

9.4. Proraun amortizacije i ostatka vrednosti projekta

Proraun amortizacije prikazan je u tabeli T-4 EUR T-4R.br.STRUKTURA

I godina

NabavnavrednostStopaamort.I

godinaII

godinaIII

godinaIV

godinaV

godinaVI

godinaIspravkavrednostiSadasnjavrednost

1234567891011

1.Postojea sredstva111.0006200563451314684428639332986781133

-Zemljite00.000000000

-Gradjevine i instalacije75.0002.501875182817821738169416521057064430

-Oprema35.00012.004200369632522862251922161874616254

-Alati1.00012.5012510996847364551449

-Nematerijalna ulaganja00.000000000

-Osnivaki ulog00.000000000

2Nova ulaganja521.110654175718449992437073821533416287930233180

-Novo zemljite00.000000000

-Nove gradjevine i instalacije04.0900000000

-Nova oprema517.40312.50646755659149517433273791133173285195232208

-Novi alati00.0000000000

-Nova nematerijalna ulaganja3.70820.07425934753803042432736972

-Novi osnivaki ulog00.000000000

IIUKUPNO 632.110716176281855122483914250237348317797314313

9.5. Trokovi zarada i naknada

Trokovi plata prikazani su u tabeli T-5. T-5I

godinaII

godinaIII

godinaIV

godinaV

godinaVI

godina

Zarada menadmenta

1Broj radnika111111

2Prosena mesena neto zarada800800800800800800

3Neto zarada960096009600960096009600

4Doprinosi i porez na teret zaposlenog415441544154415441544154

5Doprinosi na teret poslodavca215421542154215421542154

6Bruto zarada zaposlenog159081590815908159081590815908

7Prosena mesena bruto zarada132613261326132613261326

plate zaposlenih

1Broj radnika666666

2Cena rada909090909090

3Prosena neto zarada243244244245246246

4Neto zarada174691753617603176701773717737

5Doprinosi i porez na teret zaposlenog715571867217724972807280

6Doprinosi na teret poslodavca424242594275429143074307

7Bruto zarada zaposlenog288662898029095292092932429324

8Prosena bruto zarada401403404406407407

Ukupno

1Broj radnika777777

2Prosena neto zarada322323324325325325

3Neto zarada270692713627203272702733727337

4Doprinosi i porez na teret zaposlenog113091134011372114031143411434

5Doprinosi na teret poslodavca639664126428644564616461

6Bruto zarada zaposlenog447734488845003451174523245232

7Prosena bruto zarada533534536537538538

Koeficijent kvalifikacije radnika prikazani su u tabeli T-6

T-6R.

Br.

Kvalifikacija

Broj radnikakvalif.

I

godinaII

godinaIII

godinaIV

godinaV

godinaVI

godina

1 .VSS1111114.50

2 .VS0000002.50

3 .SSS4444442.00

4 .VKV0000002.50

5 .KV1111112.00

6 .PK0000001.80

7.NK0000001.50

Ukupno666666

9.6. Materijalni i nematerijalni trokovi

Materijalni i nematerijalni trokovi prikazani su u tabeli T-7

T-7

R.

br.ELEMENTII

godinaII

godinaIII

godinaIV

godinaV

godinaVI

godina

1234567

1Elektrina energija120001200012000120001200012000

2Voda100010001000100010001000

3Grejanje750750750750750750

4Trokovi sezonske radne snage691206912069120691206912069120

5Trokovi kontrole proizvoda100010001000100010001000

6Reklama i propaganda220022002200220022002200

7Troskovi pomono-potronog materijala150015001500150015001500

8Trokovi za remont i kontrolu PPZ apar.150150150150150150

9Trokovi PTT usluga200020002000200020002000

10Trokovi odravanja2007501500250040006000

11Trokovi za slubena putovanja200020002000200020002000

12Trokovi za HTZ opremu153015301530153015301530

13Trokovi Toplog obroka322632263226322632263226

14Trokovi prevoza radnika100810081008100810081008

15Ostali materijalni trokovi500050005000500050005000

IMATERIJALNI TROKOVI 102684103234103984104984106484108484

1Trokovi bankarske garancije za kred.625062505074386126131326

2Doprinosi na teret poslodavca639664126428644564616461

3Reprezentacija500500500500500500

4Knjigovodstvene usluge360036003600360036003600

5Trokovi poreza na dodatnu vrednost-169560-78685-80646-82313-83700-82959

6Porez na imovinu300030003000300030003000

7Taksa na firmu120012001200120012001200

8Osiguranje imovine i radnika640640640640640640

9Ostali nematerijalni trokovi200020002000200020002000

IINEMATERIJALNI TROKOVI -145974-55083-58204-61067-63687-64232

UKUPNO : I +II-432914815145779439174279744251

9.6.1. Proraun poreza na dodatnu vrednost

Proraun poreza na dodatu vrednost prikazana je u tabeli T-8 EUR T-8

PDVI

godinaII

godinaIII

godinaIV

godinaV

godinaVI

godina

1234567

Prihod192920062056209721282150

Investicija93800

Materijal729557587477770793268051681321

Elektrina energija183118311831183118311831

Voda747474747474

Grejanje114114114114114114

Trokovi sezonske radne snage000000

Trokovi kontrole proizvoda153153153153153153

Reklama i propaganda336336336336336336

Troskovi pomono-potronog materijala229229229229229229

Trokovi za remont i kontrolu PPZ apar.232323232323

Trokovi PTT usluga000000

Trokovi odravanja31114229381610915

Trokovi za slubena putovanja305305305305305305

Trokovi za HTZ opremu233233233233233233

Trokovi Toplog obroka492492492492492492

Trokovi prevoza radnika757575757575

Ostali materijalni trokovi763763763763763763

Trokovi bankarske garancije za kred.000000

Doprinosi na teret poslodavca000000

Reprezentacija767676767676

Knjigovodstvene usluge000000

Porez na imovinu000000

Taksa na firmu000000

Osiguranje imovine i radnika000000

Ostali nematerijalni trokovi000000

Ukupno -169560-78685-80646-82313-83700-84789

9.7. Cena kotanja usluga

Cena kotanja prikazana je u tabeli T-9

EUR T-9B. br.ELEMENTII

godinaII

godinaIII

godinaIV

godinaV

godinaVI

godina

12345678

1Osnovni materijal128195813332361366567139389814148071428955

2Amortizacija716176281855122483914250237348

3Zarade zaposlenih383783847638574386733877138771

4Kamata9082125207141524732961.285

5Materijalni trokovi102684103234103984104984106484108484

6Nematerijalni trokovi-145974-55083-58204-61067-63687-66063

UKUPNO:135774414952001513183153012515421711548780

Cena po jedinici usluge0.39350.41670.41140.40790.40500.4027

Dijagram D-1 Struktura cene kotanja

Dijagram D-1

9.8. Bilans uspeha

Bilans uspeha prikazan je u tabeli T-10 i dijagramima D1, D2 i D3

EUR T-10

R.br.O P I SI

godinaII

godinaIII

godinaIV

godinaV

godinaVI

godina

12345678

APOSLOVNI PRIHODI I RASHODI

IPOSLOVNI PRIHODI167365917406051784120181980218470991865570

1.Prihodi od prodaje167365917406051784120181980218470991865570

- domae trite 405004212043173440364469745144

- izvoz163315916984851740947177576618024021820426

-ostali prihodi000000

IIRASH.DIREK. MATER. I ROBE128195813332361366567139389814148071428955

1.Trokovi materijala za izradu128195813332361366567139389814148071428955

- domae trite128195813332361366567139389814148071428955

- uvoz000000

IIIBRUTO POSL.REZULTAT (I-II) 391701407369417553425904432293436616

IVDRUGI POSLOVNI RASHODI66704149444139476130980124069118540

1.Materijalni trokovi102684103234103984104984106484108484

2.Nematerijalni trokovi-145974-55083-58204-61067-63687-66063

3.Bruto zarade radnika383783847638574386733877138771

4.Trokovi amortizacije716176281855122483914250237348

VPOSLOVNI DOBITAK/GUBITAK324997257925278078294924308224318076

BFINAN.PRIHODI I RASHODI

1.FINANSIJSKI PRIHODI

2.FINANSIJSKI RASHODI9082125207141524732961285

- Rashodi kamata9082125207141524732961285

VIDOBITAK / GUBITAK FINAN.-9082-12520-7141-5247-3296-1285

CBruto rezultat315.915 245.405 270.937 289.677 304.928 316.791

Porez na dobit31.591 24.540 27.094 28.968 30.493 31.679

DNeto rezultat284.323 220.864 243.843 260.710 274.435 285.112

Ukupan prihod 1.673.659 1.740.605 1.784.120 1.819.802 1.847.099 1.865.570

Ukupni rashodi1.357.744 1.495.200 1.513.183 1.530.125 1.542.171 1.548.780

Stopa neto dobiti16.99 12.69 13.67 14.33 14.86 15.28

Stopa bruto dobiti18.88 14.10 15.19 15.92 16.51 16.98

Na dijagrami D-2 prikazan je profit poslovanja

Dijagram D-2

Na dijagramu D-3 prikazana je stopa dobiti

Dijagram D-3Na dijagramu D-4 prikazan je prag rentabilnosti

Dijagram D-49.9. Finansijski tok

Finansijski tok je prikazan u tabeli T-11 i dijagramu D-5 EUR T-11 R.br.STRUKTURAI

godinaII

godinaIII

godinaIV

godinaV

godinaVI

godinaUkupno

12345678

IP R I L I V 2840062 1740605 1784120 1819802 1847099 2682056 12713745

1 .Ukupan prihod16736591740605178412018198021847099186557010730856

1.1. - domae trite405004212043173440364469745144259670

1.2. - izvoz16331591698485174094717757661802402182042610471185

-ostali prihodi0000000

2 .Izvori finansiranja11664041166404

2.1. - sopstvena sredstva853904853904

2.2. - drugi izvori00

2.3. - kredit Fonda za razvoj RS312500312500

3 .Ostatak vrednosti projekta0000816486816486

3.1. - osnovna sredstva314313314313

3.2. - obrtna sredstva502173502173

IIO D L I V 2666752 1705679 1547578 1575019 1596431 1611390 10702850

1 .Investicije116640400001166404

- osnovna sredstva725910725910

- obrtna sredstva440494440494

2 .Trok.poslov.bez amortizacije1238667138138614123461437815145760314713768399193

3 .Bruto plate383783847638574386733877138771231642

4 .Porez na dobit315912454027094289683049331679174365

5 .Obaveze prema izvorima fin.19171226127669564695646956469564731246

5.1. -otplata18263024875662424643186626968.279692675

5.2. - kamata908212520714152473296128538571

IIINETO PRILIV173311 34926 236542 244783 250668 1070666 2010895

Finansijski tok prikazan dijagramski na dijagramu D-5

Dijagram D-5

9.10. Bilans stanja

Bilans stanja prikazan je u tabeli T-12 i dijagramu D-6

T-12R. br.S T R U K T U R AI

godinaII

godinaIII

godinaIV

godinaV

godinaVI

godina

12345688

A A K T I V A

IPOSLOVNA SREDSTVA1.320.012 1.324.632 1.519.255 1.726.718 1.943.252 2.165.575

1.Materijalna ulaganja560.493497.676442.554394.163351.661314.313

-Nabavna vrednost632.110632.110632.110632.110632.110632.110

-Ispravka vrednosti71.617134.434189.557237.948280.449317.797

-Sadanja vrednost560.493497.676442.554394.163351.661314.313

2.Nematerijalna ulaganja4.3754.3754.3754.3754.3754.375

3.Obrtna sredstva581.833614.345627.548638.619646.987652.477

-Zalihe442.362469.295478.872486.969493.062497.013

-Potraivanja od kupaca139.472145.050148.677151.650153.925155.464

4.Neto priliv u finansujskom toku173.311208.237444.778689.561940.2291.194.410

UKUPNA AKTIVA1.320.012 1.324.632 1.519.255 1.726.718 1.943.252 2.165.575

B P A S I V A

IIPOSLOVNA PASIVA1.320.0121.324.6321.519.2551.726.7181.943.2522.165.575

1.Osnovni kapital501.524686.9611.118.4011.382.8751.659.0721.943.798

2.Dugorone obaveze672.500495.190253.679193.074130.62966.291

3.Drugi izvori145.988142.481147.175150.770153.551155.486

UKUPNA PASIVA1.320.012 1.324.632 1.519.255 1.726.718 1.943.252 2.165.575

Dijagram D-6

9.11. Ekonomski tok

Ekonomski tok je prikazan u tabeli T-13 i dijagramu D-7

T-13

R. br.STRUKTURAI

godinaII

godinaIII

godinaIV

godinaV

godinaVI

godina

1234567

IP R I L I V 1.673.659 1.740.605 1.784.120 1.819.802 1.847.099 2.682.056

1 .Ukupan prihod1.673.6591.740.6051.784.1201.819.8021.847.0991.865.570

2 .Ostatak vrednosti projekta0000816.486

IIOdliv2.475.040 1.444.403 1.478.014 1.505.455 1.526.867 1.541.826

1 .Investicije1.166.40400000

2 .Trok.poslov.bez amortiz.1.238.6671.381.3861.412.3461.437.8151.457.6031.471.376

3 .Bruto plate38.37838.47638.57438.67338.77138.771

4 .Porez na dobit31.59124.54027.09428.96830.49331.679

IIINeto priliv-801.381 296.202 306.106 314.347 320.232 1.140.231

Individualna diskontna stopa4.00%

Diskontni faktor1.0000000.9615380.9245560.8889960.8548040.821927

Neto sadasnja vrednost-801.381 284.810 283.012 279.454 273.736 937.187

Diskontna stopa38.57%

Diskontni faktor1.0000000.7216690.5208050.3758490.2712380.195744

Relativna neto sadasnja vrednost-801.381 213.760 159.422 118.147 86.859 223.193

Suma SV0

Dijagramu D-7

10.0. Ocena projekta

10.1. Statika ocena

Za ocenu statikih pokazatelja koriena je zadnja godina kao reprezentativna. To je godina postizanja punog kapaciteta.rag rent