Bozana Jovic Seminarski Rad

UNIVERZITET BIJELJINA

FAKULTET ZDRAVSTVENIH STUDIJA

- S E M I N A R S K I R A D

IZ PREDMETA: BIOHEMIJA

TEMA: HEKSOKINAZA I GLUKOKINAZA SLINOSTI I

RAZLIKE

Predava: Student:

Doc. dr Ivanka Zelen Boana Jovi

Bijeljina, april 2015.

Heksokinaza i glukokinaza slinosti i razlike BIOHEMIJA

2 Boana Jovi

SADRAJ:

UVOD ......................................................................................................................................... 3

1.GLIKOLIZA .............................................................................................................................. 4

2. GLIKOLIZA REAKCIJE I ENZIMI .......................................... Error! Bookmark not defined.

2.1. Pregled reakcija glikolize ................................................... Error! Bookmark not defined.

2.2. Glikoliza (reakcija 1) .......................................................... Error! Bookmark not defined.








2.10. Glikoliza (reakcija 9) ........................................................ Error! Bookmark not defined.

2.11. Glikoliza (reakcija 10) ...................................................... Error! Bookmark not defined.

ZAKLJUAK ................................................................................ Error! Bookmark not defined.

Literatura ..................................................................................... Error! Bookmark not defined.


3 Boana Jovi

UVOD

Tema seminarskog rada kojom u se baviti na narednim stranicama su kljuni enzimi

procesa glikolize . U prvom poglavlju rada pisau uopteno o glikolizi, kakav je to proces, zbog

ega je znaajan, kako se odvija u aerobnim i anaerobnim sredinama itd.

Prvo poglavlje govori o glikolizi kao hemijskoj reakciji koja je neophodna da bi uopte

postojao biljni i ivotinjski svet kakvog poznajemo. Glikolitika razgradnja glukoze je jedini izvor

metabolike energije u nekim tkivima i elijama sisara. Neke biljke koje su prilagoene za uvanje

skroba, kao i neke vodene biljke, najveu koliinu energije dobijaju putem glikolize. Mnogi aerobni

mikroorganizmi u potpunosti su zavisni od glikolize.

U drugom poglavlju piem o reakcijama glikolize, najpre uopteno, a zatim deo po deo

objaanjavam svaku pojedinanu reakciju kao i enzime koji katalizuju te reakcije. Svaka prikazana

reakcija je pored detaljnog objanjenja prikazana i odgovarajuom formulom, odnosno ilustracijom

gde je potrebno.

Na kraju rada su zakljuak i literatura.


4 Boana Jovi

1. GLIKOLIZA

Glikoliza je osnovni kataboliki put svih monosaharida. Pored glukoze, ovim putem se

razlau i fruktoza, galaktoza i manoza, kao i pentoze, tetroze i trioze. Veina detalja glikolitikog

puta bila je razjanjena u prvoj polovini dvadesetog vijeka, radovima njemakih biohemiara O.

Warburg-a, G. Embden-a i O. Meyerhof-a. Zato se, esto, tok reakcija glikolize oznaava kao

Embden-Meyerhof-ov put.

Glikoliza se odvija u svakoj eliji organizma, a energija dobijena ovim procesom koristi

se za sintezu najraznovrsnijih proizvoda, kao i brojne fizioloke potrebe organizma. Razlaganje

glukoze, putem glikolize, nesmetano se odvija u anaerobnim uslovima, tj. bez prisustva kiseonika.

Zahvaljujui tome skeletni, miii mogu da funkcioniu i u anokseminoj epizodi, tj. u prvoj fazi

aktivnosi, kada dopremanje kiseonika nije jo prikladno potrebama.

U anaerobnim uslovima krajnji proizvod razlaganja jedne molekule glukoze su dvije

molekule laktata. Laktat se nakuplja u tkivima, a zatim prenosi u jetru, u kojoj se vei dio koristi za

resintezu glukoze (glikogena) procesom glukoneogeneze.

Glikoliza je i aeroban proces, pri kome iz jedne molekule glukoze nastaju dvije molekule

piruvata, koje se ukljuuju u Krebsov ciklus trikarbonskih kiselina, tako da se poetna glukoza

potpuno razlae do CO2 i H2O. U prisustvu kiseonika efikasnost glikolize, u energatskom smislu,

znaajno raste, to je posebno vano za obezbjeenje normalne fizioloke funkcije elije.

Svi enzimi neophodni za odvijanje procesa glikolize se nalaze u citosolu, solubilnoj

ekstramitohondrijalnoj frakciji elije. Tok reakcija glikolize moe da se podijeli u dvije faze:

1. Prva faza glikolize: fosforilacija glukoze i prevoenje u dvije molekule 3-

fosfoglicerinaldehida (uz utroak 2 ATP-a);

2. Druga faza glikolize: konverzija 3-fosfoglicerinaldehida u piruvat (uz nastajanje 4

ATP). Tok reakcija Embden-Meyerhof-ovog puta glikolize pokazan je na Slici 1.(1)


5 Boana Jovi

Slika 1. Glikoliza


6 Boana Jovi

HEKSOKINAZA I GLUKOKINAZA

Heksokinaza je enzim koji fosforilie heksoze (estougljenine eere), formirajui

heksozne fosfate. U veini organizama, glukoza je najvaniji supstrat heksokinaza, i glukoza-6-

fosfat najvaniji produkt.

Glukokinaza je specifina izoforma heksokinaza. Dok druge heksokinaze imaju

sposobnost fosforilacije nekoliko heksoza, glukokinaze deluju sa 50-puta niim afinitetom za

supstrat i njihov jedini heksozni supstrat je glukoza.1

Heksokinaza je regulisana najprostijim mehanizmom zasienja supstratom zato to je

ona nespecifina; tj. uestvuje i u masi drugih metabolikih procesa, pa bi bilo potpuno besmisleno

da je alosterno regulisana. Njena funkcija se, sutinski, svodi na to da fosforilacijom onemogui

glukozi da izae iz elije.2

Heksokinaza ima visok afinitet ( Km) za glukozu i u jetri je zasiena u normalnim

uvjetima, to znai da konstantnom brzinom snabdjeva stanicu glukoza-6-fosfatom u ovisnosti o

njenim potrebama.

Jetrene stanice sadre i izoenzim glukokinazu ( Km) pa uklanja glukozu iz krvi nakon

jela, a u sluaju prekoraenja potreba za glikolizom i snabdjeva glukoza-6-fosfatom za sintezu

glikogena i lipogenezu.

1 http://sr.wikipedia.org/sr/Heksokinaza, pristupljeno 15.04.2015.

2 http://forum.b92.net/topic/37905-diabetes-mellitus/page-2, pristupljeno 14.04.2015.

Documents

Bozana Jovic Seminarski Rad