Razgovor sa Bogoljubom Bobom Jovanovi(em

povodom izloibe u Grafiikom kolehivul

Lj.(. Posle pet decenijo ponovo izlaiete. Ve( tq okolnost potencira vefu

odgovornost kao i nomeru orgonizotora da Vaio novo izloiba doprinese

povezivonju razliiitih stvaralqikih foza i upotpunjovonju postojefu slike,

one koja je formironq u strutnim krugovimo povodom Vaiih izloibi s

poietko ieste decenije. Rsdni noslov ove nove izloibe je Povrotok slikoro

ili Koko je nastala legenda o Bogoljubu Bobi Jovanovifu. 1voj razgovor

je i pokuioj do premostimo vremensku distoncu i kako-toko poveiemo

dogodoje u rosponu od pet decenija.

B.J. Da, izlaZem ponovo posle pedeset godina. Polaganje raiuna?...

Obraiun sa vremen0m?...Moj rad i izloZba danas su i u metaforiinom

smislu povrotok bludnog sina. Da li sam ja slikar?.. Moj kompromis sa

realnoS(u je moj posao. Ukratko, do 80-ih godina proilog veka sam

slikao, crtao. Mnogo radova je uniSteno. Malo je ostalo od onoga ito

mogu iSto bih hteo da pokaiem.0dlazio sam ivra(ao se. Kada sam se

80-ih vratio u Beograd (veliki poroditni problemisu me vratili), prestao

sam tada aktivno da slikam. Uradio sam samo nekoliko crteia. Trenutno

pokuiavam da napravim jedan exlibris.

Lj.(. Kako danas gledote no svoje dve izloibe odriane u Beogrodu 1953.

godine (u ULUS-ovoj goleriji i Grofitkom kolektivu)?

B.J. Te dve izloibe su me izvukle iz Jugoslavije. Dobio sam paso5. lzmedu

ostalog, put je bio u znaku moje radoznalostii potrebe da sam vidim i

upoznam svet iz neposredne blizine.

Lj.(. Po tekstovimo iz 1953. Vaie izloibe su bile uspeine. Do li se sefute

tog uspeha?

B.J. Ne znam 5ta znaii uspeh. Nisam bio u nekoj borbi za mesto. Roden

sam da ne uspem. Kad mije uspeh pri rucija ne pruZim ruku.

1 tlillono 1nkul razgovorolo so Bogoljubom tovonovikm u restlrlnu hotela Moie-

stik,2. ohobra 2006. godine u podne.

11

Lj.( .Kako ste se uklapali i razumeli novo vreme, dolozok komunisto? Do

li ste iili na radne akcije?

B.J. U naioj porodicise nije lagalo ija prosto nisam razumeo rei lai. Posle

sam bio prinuden da uiim da se pretvaram, da laZem. Ja stvarno nisam

bio pripremljen na tu promenu i moj moral i karakter su bili gotovo slo-

mljeni. Da, bio sam i na radnojakciji, na pruziSamac-Sarajevo.

Lj.(. Moie se reT da su tri grodo vaina za Vas - Beogrod, Pqriz, Njujork.

B.J. Kada sam siSao iz voza u Parizu sreo sam slikara, meni poznatog kole-

gu sa Akademije.0dveo me je do hotela gde sam se nastanio i u kome je

ve( stanovao Bata Mihajlovi( Bata i Ljubinka su mi mnogo pomogli.

U Parizu je bilo kao sada u Beogradu, teiko je bilo na(i stan za malo

para. Sre(om, moj poznanik, kojije odlazio izPariza, ponudio mije svoj

stan (mislim negde kod Bastilje); bio je relativno konforan, imao sam

tu i deo ateljea u kome sam slikao nefigurativne slike (dekorativno). Te

slike sam poslao na Rijeiki salon.. I u Beogradu sam probao da radim

neito ito nije figurativno, cini mi se da je to bilo viie neko iaranje nego

izliv energije. Nefigurativno slikarstvo je viSe odraz naieg unutrainjeg

ose(anja nego nekih spoljainjih dogadaja.

Moj temperament nije m0ga0 da dotle do izraiaja u okolnostima pod

kojima sam iiveo u Beogradu. Nisam imao snage da razbijem te okove

(druitvo, vreme...), da pustim na volju nekoj originalnosti. Dolaskom

u Pariz neito se promenilo ija sam sa novim informacijama poceo da

radim a to je i prokletstvo tog naieg posla. lnformacije o tome 5ta se

radi u umetnosti lako su se dobijale iz ameriikih i evropskih iasopisa;

u (e5koj sam video kako se formira ta scena po ugledu na Zapad, bez

obzira ito tada nisu imali hleba. Tako je i sa slikarima, kad imaju malo

bolje uslove, za ias predu u vrhunsku avangardu.

U Parizu nam je bio teZak iivot. Preiiveli smo, moja iena ija, kao i mno-

ge kolege, poslovima kao 5to je molerisanje, kasirisanje... Moj ose(ajje

bio da Pariz nije neka radionica, on je viSe kao berza na kojoj se slikari

rangiraju. Svako ima svoje mesto a ja ne volim umetnost koja ima iza

sebe autoritete. Umetnost nije viie druitveni produkt, umetnost je viSe

van zakona, ona egzistira uprkos svemu.

Njujork situacija gde na umetnike niko ne obra(a painju, gde oni rade

individualno, bez incestualnih odnosa (kao u Parizu), gde su slikarijedni

12

Portet Milete Andrejevi(a, 23.3.1 951.

olovko no popiru, 10,5 x 1 5 cm

lwacija za Dvanaestoriru od A. Bloka,'153.tui no popiru,17,7 x 13,5 cm

drugima krali ideje, poslove, Zene... U Njujorku nije bilo toga, atmosfera

mije mnogo viSe odgovarala. To su bila teika vremena za mene ito se i

odraiava u ovim radovima. Tu sam razumeo da svako slikarstvo mora da

potekne sa tla, iz tradicije, specificnih okolnosti, okruienja. U Njujorku

sam video daje apstraktno slikarstvojedna vrsta realnog slikarstva, te

slike na kojima se cede boje i prave naslage, potezi preko celog platna,

postoje u realnosti, na vratima, prozorima, fasadama...

U Parizu se sve iisti i doteruje, ljudi su svesni lepote grada. Toga u Nju-

jorku nema.Io je za mene predstavljalo 0gromno olakianje. Na donjoj,

istoinoj strani grada, Ziveli su razliiiti ljudi, uglavnom bez novaca, i

umetnici. Soho je liiio na radionicu spolja, ruian je a ima snagu, energi-

ju, iivo je. Meni se to mnogo svidelojer u Njujorku svako moie da nade

neko mesto koje mu odgovara.

Do1970.godine imao sam atelje istan, u ateljeu sam mogao da radim

velike formate slika, koristio sam industrijske boje ijedan broj tih slika

mi se svidao. Mislim da sam napravio interesantan skok u tim velikim

nefigurativnim platnima koje sam radio do 1970. godine. Originalno?...

lmitacija?... tih ljudi okolo. 5ahovske table su za mene bile lekcija iz

geometrije. Naialost, 1970. sam se preselio u obitan stan, hendikepiran

drugom vrstom prostora nisam mogao da slikam. Smanjio sam format

koji se u sobnoj verziji rada sam od sebe nametnuo. Tada sam radio ove

crteie sa raznim mastilima i bojama i materijalima koji se viSe ni ne pro-

izvode. Kada sam pokuiao kasnije to isto da reiim u velikom formatu,

nije mi poilo za rukom.

Lj.(. Sto se dogodilo sa slikoma koje su nostale u Pqrizu?

B.J. Sve sam ih uniStio kad sam krenuo za Njujork. Nije mi bilo Zao, nisam

cenio mnogo nisvoj rad nite slike. Takav je moj mentalitefi samouvere-

nje mije nedostajalo u iivotu.

11.(. Da li ste u Njujorku kontaktirali goleriste?

B.J. 0dneo sam crteie u jednu galeriju (slikar Mileta Andrejevi( mije

mnog0 p0m0ga0 i to je bila njegova inicijativa); galeriju je drZao rodak

Hrvata Stjepana Radi(a. Ova galerija je izlagala izabrane umetnike,

nisu bila iuvena imena ali su bili dobri umetnici. Galerista je video moje

crteie i rekao:<Ovo nije visoka umetnosb. Znam da ljudi angaiuju ceo

13

svoj iivot za umetnost. Galerista je voleo ljude bez padobrana, kojisami srljaju... Mene je t0... Da me Mileta Andrejevi( nije gurao ne bih

to sam uradio.

Lj.(. Koko ste primiliovo odbijanje goleriste?

B.J. Znam da oni moraju da poituju standarde. Ja o sebi nemam neko miilje-nje ali imam odredene zahteve. Slikari se obiino ne obaziru na to. . .

Lj.(. tlmetnici stvoroju, izlqiu i otuduju svojo delo. Niste izlagoli. A da liste prodovali svoje radove?

B.J. Prodao sam nekoliko crteia ljudima koje je neko doveo u mojatelje.

Naia poznanica imala je ideju da kupuje slike od umetnika koje ona ceni

kao interesantne. Tako je 70-ih godina platila iezdeset dorara za jedan

moj crtei. Poito ja slede(e dve-tri godine nisam pokazao neki uspeh i

napredak, predloiio sam da rad otkupim nazad, ito je gospoda kupac

i prihvatila.

Lj.(. Mileta Andrejwi( je bio jedan od Voiih prijatetja u Njujorku?

B.J. Mileta Andrejevi( je bio odliian slikar, jedan njegov portret ieneza mene je remek-delo. Da, on je poznat po slikama Central parka. Ja

sam imao dve njegove slike iz tog vremena, tzv. slike za poneti (rad

opremljen kao objekat sa ruikom za noienje). Jedna je kod moje mlade(erke a druga je ostala kod bivie iene.

Lj.(. Sto je sa Vqiim ostalim rodovima kojisu nastoli u Njujorku?

B.J. Desetak mojih slika je ostalo u podrumu kod moje prve iene. Kad

je ona umrla, slike su nestale. A to je bila ku(a-muzej, puna probranih

stvari, antikviteta isa ukusom opremljen prostor.

Lj.(. lndikotivni su nosloviVaiih radova. loi poktkom 50-ih na crteieste ispisivolitekst (ija poruka je pojohvolo ironiho-sarkqstihi kontekst

celine. Koliko su Vam vaini naslovi?

B.J. Polazio sam od nekog dogadaja, izreke ili asocijacije. Toga sampostao svestan; rad na kojemje profil sa pruienom rukom nazvao sam

Prorok.zelim da naslovi ne budu zahtevni; nisam izabrao naslov Lqiniprorok da ne bih oboga(ivao taj smisao sa druge strane, koja nije likov-

14

Kolikoje sati moli(u, oko 1955.

bojcna popiru,32 x 23 cm

Magitni kristal, oko 1 955.

bojc na popiru, 31,5 x 2j cm

Ena za Rajka kapa, oko 1955.

t,ti,: no popiru, 23,5 x 32 cm

na. MoZda samo Prlfilhvekl.U trenutku lakog srca i opuitenosti, samo

Prorok, da ga ne zatrpavam znaienjem, bez dodavanja.

Kad gledam slike na Salonu zapaiam gradaciju u nazivima - od deskrip-

tivnog do mistifikacije - 5to je zabuna i uvreda gledaocu i poruka da

ne razume dubinu umetniike inspiracije. Slika jeste ono 5to iovek vidi

- boje, linije.

Lj.(. tl istorifursko-umetnitkoj grodi o Vama povuuju Vos sa Goiom. Do

lije Goja jedon odVqiih umetni(kih uzora?

B.J. Volim Goju, ne toliko kao slikara ve( njegove Kapribse. Uvek su

me zanosili i voleo sam njihov crteZ i tehniku. Probao sam da imitiram

Kaprifuse u svojim crteZima. lpak, moja angaiovanost je neka igra,

druga verzija Kapritoso;neka vrsta tragedije koja se potom preobrati u

farsu. Goja mije uvek u glavi kao i ironije i surovosti ovog sveta, videne

iz njegovog ugla.

Lj.(. Smem li da koiem,liiite na osobu liienu velikih druitvenih ombiciia.

Pretpostovljom do ste se, uprkos svemu, osefuli koo slikar.

B.J. Pa,70-ih godina sam se vi5e ose(ao kao posmatrac, koji gleda, uii.

Njujork je pun tih invencija. Vitnimuzejstalno izlaie lokalne americke

umetnike gde covek moie svaita da vidi. Galerije po Sohou, 57. ulica,

izlagali su Rauienberga,Oldenburga... Galerije u 57. ulici davale su 5an-

su mladim, avangardnim umetnicima. Svakako, postojala je umetnost

koja se razvijala i van tih galerija i tog kruga, van umetniikih ambicija

i potrebe da se probije na scenu.

Bilo je aktivnosti ispod 14. ulice, tu je vrvelo od umetnickog Zivota koji

nije kanalisan, zabeleien. Zaista, iitav jedan svet iiveo je van tih ustalje-

nih puteva umetnosti po galerijama i muzejima. Ja sam u to vreme bio

u toku stvari, pratio sam dogadaje koji ne(e biti nikad nigde zabeleieni;

to je deo mog iivota ija sam bio viSe deo toga kao posmatrac nego ito

sam aktivno uiestvovao u dogadajima.

Lj.(.lo znoii do ste Vi viie voleli alternotivne verzije umetnikih prezen-

tocijo?

B.J. One su mi nekako i bile dostupne.

'15