7/23/2019 BL-2.-parc-ißr (1)

http://slidepdf.com/reader/full/bl-2-parc-issr-1 1/10

BioLogija

Mitoza (bice i slika da prepoznas faze mitoze),faze mitoze;mejoza - faze kako se zovu mejoze i koje su podfaze i sta se u kojoj desava (crossing over,

hijazme);razlike mitoze i mejoze (koje stanice ucestvuju, diploidan, haploidan broj),koliko stanica nastaje;sta je i sta obuhvata celijski ciklus,sta se desava u interfazi;gradja hromosoma dijelovi, centromere, telomere,histoni uz njihovu ulogu;gradja dnk;gradja i vrste rnk;objasni pojmove tipa geni, genotip,

aleli,fenotip,kariogram,kariotip,idiogram;sta su geni plus kodirajuci i nekodirajuci dijelovi;sinteza proteina trasnlacija i transkripcija;hromosomske aberacije sa prezentacijenumericke i strukturne,

vrste numerickih i strukturnih; prepoznaj da li je delecija;translokacija izadaci s vjezbi dominantno-recesivno i krvne grupe

1. MITOZA:?

!!"e vid #elijske diobe, koji je karakteristi$an za somatska tkiva! %okom ove diobe, od jedneizvorne #elije (&majke&) nastaju dvije, sa istovjetnim geneti$kim materijalom!

2. FAZE MITOZE:

' Profaza  (rofaza u mitozi ozna$ava po$etak M-faze! rofazu karakterie prisustvomaksimalno izdu*enih hromozoma kon$astog izgleda, mre*oliko isprepletenih po cijelom jedru!+a svaki kraj #elije tj! na polove, odlazi po jedan par centriola budu#i da je dolo donjihove duplikacije u  fazi interfaze!);

'' Prometafaza  (rometafaza je, ustvari, prelazna etapa mitoze! . njoj dolazi dorazgradnje #elijske opne! /romosomi se kre#u ka centralnom regionu #elije i zauzimaju polo*aj

7/23/2019 BL-2.-parc-ißr (1)

http://slidepdf.com/reader/full/bl-2-parc-issr-1 2/10

u ekvatorskoj ravni, izme0u #elijskih polova! 1retanje hromosoma u ekvatorijalnu ravan nazivase metakineza, a zavrava se obrazovanjem, ekvatorijalne ili metafazne plo$e, tj! postavljanjemhromosoma u ekvatorijalnu ravan #elije! . ovoj fazi hromosomi su skra#eni i jasno ispoljvaju sveelemente svoje morfologije!);

''' Metafaza (Metafaza traje veoma kratko i u njoj su hromosomi definitivno formirani,maksimalno spirilizovani i imaju najmanju individualnu du*inu! /romosomi se nalaze uekvatorijalnoj ravni, a mitoti$ki aparat je potpuno formiran! /romatide su me0usobno razdvojenei vezane samo u uglu centromere! . metafazi se formira kineti$ki aparat(za kretanje #elije u toku#elijske diobe) koje se naziva diobeno vreteno! 2no se satoji od citoplazmati$nih niti ihromosomskih poluniti; one nastaju despiralizacijom hromoneme i svaku hromatidu povezuju saodgovaraju#im polom diobenog vretena! Metafaza traje znatno kra#e od profaze! +a krajumetafaze centromerni regioni hromosoma se dijele, a hromatide se odvajaju i postaju nezavisne jedna od druge!);

'3 Anafaza (oto je nestala i posljednja spona izme0u hromatida, one se brzinom od 4mikrometra u minuti, pomjeraju prema onom polu diobenog vretena za kojegsu kinetohornim mikrotubulima spojene! 2d tog momenta hromatide mijenjaju ime i postajuhromosomi! . prvoj polovini anafaze kretanje hromosoma uzrokovano jeskra#ivanjem kinetohornih tubula, a u drugoj polovini anafaze izdu*ivanjem polarnihmikrotubula! 5nafaza u prosjeku traje svega nekoliko minuta i zbog toga se relativno rijetkootkriva na mikroskopskom preparatu! 1ada hromatide stignu do polova diobenog vretena,neprimjetno se zavrsava anafaza i po$inje telofaza!);

3 Telofaza (%elofaza, zavrna faza mitoze (gr$! thelos 6 kraj), po$inje u momentu kada

hromosomi dostignu polove diobenog vretena! 7a vreme ove finalne faze mitoze dolazi dodespiralizacije hromosoma, oni se izdu*uju i postaju slabije vidljivi! 2ko hromosoma, na svakom#elijskom polu, formira se jedrova membrana i pojavljuje se jedarce! %ako su formirana dva nova jedra i time je kariokineza definitivno zavrena!)!

3. MEJOZA?

- 89:.1'2+5 :'2B5 - je #elijska dioba u kojoj se broj hromosomau novonastalim #elijamaredukuje na polovinu u odnosu na majke #elije < karakteristicna za spolne #elije!

4. FAZE MEJOZE:

' Mejoza 1 < podfaze

4! 'nterfaza 4 (4, = i podfaze podfaza)

! rofaza 4 (leptoten, zigoten, pahiten, diploten i dijakineza)

7/23/2019 BL-2.-parc-ißr (1)

http://slidepdf.com/reader/full/bl-2-parc-issr-1 3/10

>! Metafaza 4

?! 5nafaza 4

@! %elofaza 4

'' Mejoza 2

4! rofaza (. ovoj fazi se hromosomi spiralizuju i time skra#uju! %raje veomakratko, a hromatide su uo$ljivo razdvojene i spojene samo u podru$ju centromere!)

! Metafaza (. ovoj fazi se hromosmi (dijade) smjetaju na ekvatorsku ravan(u ekvatorsku ploču) i pripremaju se za odvajanje hromatida (monade) u sljede#oj fazi! Bitno sukra#i nego u profazi ''! o$inje formiranje niti i (hromosomskih) poluniti diobenog vretena!)

>! 5nafaza (/romatide (monade) se razdvajaju i postaju samostalni hromosomi!=ada sestrinske hromatide postaju sestre hromosomi i povla$e se prema suprotnim polovima#elija)

?! %elofaza (o$inje i zavrava kao i telefaza ', dakle zavretkomcitokineze! /romosomi se desipiralizuju, oblikuju se nova jedra koja su geneti$ki razli$ita! 2vomfazom zavrava cijela mejoza i njen rezultat su $etiri nove #elije! . procesima spermatogeneze (spermiogeneze) i ovogeneze od njih #e nastati muki ili*enski gameti!)

5. CO!!I"# O$E   ili rekombinacija homolognih kromosoma je izmjenadijelova nesestrinskih kromatida i njima pripadaju#ih gena!

7/23/2019 BL-2.-parc-ißr (1)

http://slidepdf.com/reader/full/bl-2-parc-issr-1 4/10

%. &IJAZME < na njima se deava krosingover !

'. AZ(I)E:

*MITOZA 6 deava se samo kod somatskihAtjelesnih #elija (one su diploidne < n) ; i

*MEJOZA 6 deava se samo kod spolnihAgameta, njom gameti postaju (oni su haploidni < n)!

+. , -E(IJ!)I CI)(! )O/ E)AIOTA (#el! sa jedromAjezgrom)

"e mnogo slo*eniji u odnosu na prokariotske #elije! rolazi kroz ? faze

4! 4 < #el! pove#ava veli$inu, po$etna faza sinteze :+1 

! = < replikacija :+1 

>! < #el! nastavlja rast, sinteza proteina

?! M < rast #el! prestaje, podjela na #erke #el!

Celijski iklus 1od rokariota (#el! bez jedra) < binarna fisija (razdvajanje)

"e *ivot #elije izme0u dvije diobe, pri $emu je jedna dioba uklju$ena u ciklus! rema tome#elijski ciklus se sastoji od faze < faze 0oe (:-faza) i nterfaze! 'nterfaza obuhvata period utoku koga se #elija priprema za diobu! re diobe #elija mora da udvostru$i svoju masu, da bi svesvoje dijelove podjednako podijelila izme0u k#erki-#elija! Daza diobe kod eukariotskih #elijaobuhvata podelu jedra (kariokineza) i podjelu citoplazme i njenih organela (citokineza)! Celijskiciklus ima razli$ito vreme trajanja kod razli$itih #elija (kod bakterija naj$e#e traje E->E min, arazli$itih ljudskih i *ivotinjskih #elija od 4F < @ sati)!

7/23/2019 BL-2.-parc-ißr (1)

http://slidepdf.com/reader/full/bl-2-parc-issr-1 5/10

Celije luka ( Allium cepa) u razli$itim fazama #elijskog ciklusa; uve#anje GEE dijametara!

a! #elija koja se ne dijeli b!jedra pred diobu (stadijum spirem)c! #elije u diobi sa mitoznim figuramae! par #elija &k#erki& neposredno nakon diobe

. #AA/IJE(O$I &)OMO!OMA

 (/82M2=2M' su najva*nije komponente jedra jer sadr*e geneti$ku informaciju ili :+1,

?F diploidanAsomatski, > haploidanAspolniAgametni)

4! /82M5%':5A/82M5%'+ (, sastavljen od eukariotske :+1 i proteina u kojem jeH vie proteina od :+1, gl! proteini hromatina su /'=%2+'-mali proteini koji sadr*e velik  procenat baznih amino-kis!, e67romatn i 7etero7roamtn);

! 9+%82M985 < 8rmarno 96enje, to je dio hromosoma koji povezujesestrinske (dvije) hromatide! (vrste &oint centromere& i &8egionalne centromere&)

7/23/2019 BL-2.-parc-ißr (1)

http://slidepdf.com/reader/full/bl-2-parc-issr-1 6/10

!e;6n0arno 96enje  (sekundarna konstrikcija)  < samo kod nekih hromosoma, predstavljaju svojevrsne geneti$ke markere pripadaju#ih garnitura i vrsta!

>! %9L2M989 < su sekvence na krajevima hromosoma, imaju va*nu ulogu u replikaciji iodr*avanju dignitetaAdostojanstva hromosoma, grade ih snopovi velikog br! paralelnih

hromatinskih vlakana, romjene u njihovoj strukturi zna$ajni su pokazatelji u dinamici starenjaorganizma!

1<. #AA /")  (Deoksiribonukleinska kiselina - je nosioc gena) !!!!

redstavlja polimer  nukleotida koji su gra0eni od 8entoze 0eo;9roze,  fo9fatne 9;68ne  i=o0on>ne06>ne baze koja kod :+1 mo*e biti adenin – timin, guanin – citozin!

11. #AA  ")   (Ribonukleinska kiselina – uloga sinteza bjelan$evina, 8+1 nastajetranskripcijom :+1 s pomo#u enzimI koji se nazivaju polimeraze 8+1, a dalje se procesira preko drugih enzima!)

38=%9 i8+1 (informaciona, za sintezu proteina)

  t8+1 (transportnaAprijenosna, prevodioci u procesu translacije, adapteri)

  r8+1 (ribosomska, zajedno sa proteinima izgra0uju ribozime, strukturne i funkcionalnekomponente ribosoma)

  m8+1 (mesend*erAglasni$ka, iz jezgre izlazi u citoplazmu na ribosome s uputom zasintezu proteina)

12. #E"I < en je osnovna materijalna i funkcionalna jedinica geneti$kog materijala, odnosno biolokog naslje0ivanja! Jini ga nukleotidna sekvenca koja sadr*i geneti$ku informaciju zasintezu odre0enog proteina,   tj! formiranje odre0ene karakteristike u interakciji sa okolinom!2dre0eni gen zauzima specifi$no mjesto na hromosomu - genski lokus!ojmove fenotip i genotip unauku je uveo danski botani$ar  Kilhelm "ohannsen (4E@!), a izgenotipa je izveden gen!

12:'85".C' (dijelovi, regioni gena) %ako0er postoje 8+1 geni koji kodiraju molekule 8+1 koje se ne prevode u bjelan$evine, nego same obavljaju razne funkcije unutar  stanice! ostojimnogo skupina 8+1 gena, ali najva*nije me0u njima su transferna 8+1  i ribosomalna 8+1 !

 +912:'85".C' sme#e :+1 (uzro$nik mnogih bolesti)!

. biologiji, genom nekog organizma su svi njegovi nasljedni podatci kodirani u :+1  (kod nekihvirusa /'3N u 8+1 )! %ime su obuhva#eni kako geni tako i ne-kodiraju#e sekvence :+1! 'zraz je 4E! godine skovao profesor botanike /ans Kinkler kao slo*enicu rije$i gen i kromosom!

7/23/2019 BL-2.-parc-ißr (1)

http://slidepdf.com/reader/full/bl-2-parc-issr-1 7/10

#E"OTIP < je skup svih gena (od oca i majke) jednog organizma, sa nasljednim uputstvima zaformiranje njegovih organa i funkcija (i njihovih svojstava)!

FE"OTIP < $ine sva formirana svojstva tog organizma! %o je sveukupnost onoga to se mo*euo$iti ili zaklju$iti o nekoj individui, izuzimaju#i njenu geneti$ku supstancu < skup nasljednih iste$enih osobina!

13. A(E(I < 5lel je jedan od dva ili vie oblika :+1 < sekvence pojedina$nog gena! =vaki genmo*e imati razli$ite alele!

5ko su oba alela jednaka oni su 7omoz@otn, a ako su razli$iti oni su 7eteroz@otn!

14. )AIOTIP < je i broj i vanjski izgled hromosoma u jedru eukariot! #el!, tako0er je skuphromosoma u vrsti ili u org! jedinke! ozornost se daje njihovoj du*ini, polo*aju u centromeri i

kako se povezuju!15. )AIO#AM < je slikovniAvizuelni prikaz svih hromosoma, odnosno kariotipa nekog org!

1%. I/IO#AMA':9285MA':'285D < je grafi$ki prikaz hromosoma, haploidne ilidiploidne hrom! garniture!

1'. !I"TEZA POTEI"A  - je proces kojim #elija gradi proteine! onekad se terminupotrebljava kada se govori o translaciji, ali je praksa da se upotrebom termina misli nasveukupni proces stvaranja proteina, koji po$inje transkripcijom, a zavrava se translacijom!=inteza proteina je u generalnom smislu ista kod prokariota i eukariota, me0utim fundamentalne

(temeljneAosnovne) razlike postoje!

1+. TA"!(ACIJA je drugi korak u procesu sinteze proteina, koji je ujedno dio svoukupnog

 procesa ispoljavanja gena! . translaciji informativna 8+1   (i-8+1) se dekodira kako bi se

 proizveo specifi$an polipeptid na osnovu pravila koje specifikuje geneti$ki kod! %ranslaciji uvek 

mora da prethodi transkripcija! =li$no transkripciji, translacija se odvija u tri faze

• inicijacija

• elongacija

• terminacija

=vojstvo nekih antibiotika, ujedno i njihova mo#, je da uti$u na proces translacije tako to je ili

ometaju, ili potpuno terminuju! 5ntibiotici koji djeluju na ovom principu su anisomicin,

cikloheksimid, hloramfenikol i tetraciklin!

7/23/2019 BL-2.-parc-ißr (1)

http://slidepdf.com/reader/full/bl-2-parc-issr-1 8/10

1. TA"!)IPCIJA  je sinteza 8+1 molekula kao kopije dijela jednog lanca :+1  (gena)

koju katalizuje enzim 8+1 polimeraza, drugim rije$ima transkripcija je nita vie do pretvaranja

genetske informacije iz oblika :+1  u 8+1 ! 3ri se u  jedru eukariota,

odnosno nukleoidu prokariota u @OP >O pravcu! :a bi se izvrila transkripcija (prepisivanje) lanci

:+1 moraju da se iz spiralno uvijenih prebace u linearni oblik (u ovom koraku :+1 molekulizgleda kao merdevineAljestve), i zatim se lanci razdvoje, gdje jedan od njih slu*i kao kalup

 prema kome se redaju komplementarni nukleotidi 8+1 naspram adenina :+1 postavlja

se uracil 8+1, a naspram guanina :+1 < citozin 8+1

• 5 P .

• P

%ranskripcija ima mehanizme koji tokom same tranckripcije kao i nakon procesa idu du*

novonastalog lanca i popravljaju greke, ali su mehanizmi manje efektivni od mehanizamana0enih pri replikaciji :+1 molekula, tako da proces transkripcije ime vii stepen varijacija i

greaka!

%ranskripcija :+1 je klju$ni korak u prenoenju informacije od :+1 do proteina!

=inteza i-8+1 po$inje kada je #eliji potreban odre0eni protein!

7a aktivnost 8+1-polimeraze, sli$no kao i za :+1-polimerazu, potrebno je prisustvo :+1 

lanca-matrice! Me0utim, za razliku od :+1-polimeraze, za 8+1 polimeraze nisu

 potrebni prajmeri! +ovosintetisani lanac 8+1 je uvijek i po smjeru i po redoslijedu nukleotidaidenti$an onom lancu koji nije prepisivan (samo to umjesto timina sadr*i uracil)

• :+1 molekul >O 555%% @O

• 8+1 molekul @O ...55 >O

2<. &OMO!OM!)E AEACIJE A 5B985'"9 /82M2=2M5 <

/romozomske aberacije (lat! aberatio 6 odstupanje od normalnog) su promene u genomu koje

obuhvataju cele hromozome  ili njihove delove! Mogu se uo$iti podmikroskopom za razliku

od genskih mutacija!

7/23/2019 BL-2.-parc-ißr (1)

http://slidepdf.com/reader/full/bl-2-parc-issr-1 9/10

. zavisnosti od toga da li predstavljaju promene u gra0i ili broju hromozoma razlikuju se dva

tipa

• strukturne aberacije (promene u gra0i hromozoma) i

• numeri$ke aberacije (promene u broju hromozoma)!

5ko se aberacije odnose na promjenu broja hromosoma ozna$ene su kao

+.M98'J19 5B985'"9

(vrste; 2L'L2':'"5, 5+9.L2':'"5, 5+9.L2':'"5 < Monosomija i olisomija), aukoliko se mijenja struktura hromosoma ozna$ene su kao

=%8.1%.8+9 5B! (=trukturne aberacije hromozoma su posljedica prekida i poreme#ajalinearnog kontinuiteta hromozoma! rekidi se nekada javljaju spontano, ali mogu biti i izazvanirazli$itim mutagenima! /romozomi se mogu prekidati na bilo kom stadijumu #elijskog ciklusa!rekinuti dijelovi, poto su izgubili telomere, te*e da se me0usobno spoje, a da bi se to desilohromozomi moraju da budu blizu jedan drugog!

 +a osnovu toga kako se ti prekinuti dijelovi povezuju (preraspore0uju) razlikuju se $etiri osnovnatipa strukturnih aberacija

•

delecije, gubljenje dijelova hromozoma

• duplikacije, udvajanje dijelova hromozoma

• inverzije, promjene redoslijeda gena na hromozomu

• translokacije, razmjene dijelova izme0u homolognih i nehomolognih hromozoma)!

1ada do0e do spajanja defektnih sa normalnim gametama nastaje zigot sa abnormalnimhrom! setom! 1lini$ki su takve devijacije izra*ene u vidu zaostatka u tjelesnom i psihi$komrazvoju (retardacija), multiplimkongenitalnim anomalijama i promjenama u izgledu lica!

4! %85+=L215'"5 je neuobi$ajen raspored kromosoma! :o translokacije mo*e do#i

• a) tijekom razvoja jajne stanice ili spermija ili tijekom za$e#a

7/23/2019 BL-2.-parc-ißr (1)

http://slidepdf.com/reader/full/bl-2-parc-issr-1 10/10

•  b) naslje0ivanjem promijenjenoga kromosoma od majke ili oca

ostoje dva glavna tipa translokacija

89'82J+5 translokacija (je pojava u kojoj se dva dijela kromosoma odlome s dva razli$itakromosoma i zamijene mjesta) i

82B98%=2+235 translokacija (je pojava u kojoj se jedan kromosom spoji na drugi)!

 bQ 5lmir

; iRrS