2 Novembar 2010.

B I Z N I S

I Z R E D A K C I J E

3www.serbianmirror.com

Srb info - Gde - kad- [ta strana 4

Politi~ke akutelnosti strana 5

[ta je alternativa Tadi}evom re`imu strana 6

^uvali smo mrtvog kralja strana 7

Life Line sa ukusom Srbije strana 9

\or|u Vujnovi}u dodeljena medalja

Sajam knjiga u Beogradu strana 10

Najbogatiji Srbi strana 11

Deset vekova Prizrena strana 13

Lep pametan i zagonetno nasme{en strana 14

Stavovi: gosti i do{ljaci strana 18

[ole za spas Srbije strana 15

Devet godina zajedno strana 16

Haris odu{evio ^ikago strana 18

Zemlja ~uda strana 19

Sima Pandurovi} strana 20

Freska ogledalo na{e du{e strana 21

Kad kolo zasvira i srce zaigra strana 22

Zakon - Mediji strana 23

Pravoslavlje strana 24

Sportski srpski junaci strana 25

^estitke - Mali oglasi strana 26

Pomozite starijima i zaradite strana 27

Porodica strana 28

In memoriam - Dojna Gali} Bar strana 29

Vedra strana 30

TIRA@: 18.000

OGLEDALO se distribuira u 32 dr`ave Severne Amerike

SADR@AJ

“[to god tka{,

vezuj konce za nebo”

PUBLISHED BY

• Ogledalo - Serbian Mirror. Inc •

P O BOX 13472 CHICAGO IL 60613

• Phone: 773.744.0373

• OSNIVA^: Slavica Petrovi}

• UREDNIK: Slavica Petrovi}

• GRAFI^KI UREDNIK: Zoran Marinkovi}

• REDAKCIJA: Marijana Maljkovi}, Sa{a @ivkovi},

Cvijan Hercegovac, Andjela Ru`ica Rako~evi},

• DOPISNICI: Marko Lopu{ina, Milutin [o{ki} (Beograd),

Aleksandra Maksimovi} (Ni{),

Boban Ili} (^ikago), Milan Lu~i} (New York),

ALL RIGHTS RESERVED:

Ogledalo is not responsible for advertisments,

advertising articles and their contents

E-mail: ogledalo@gmail.com

Web: www.serbianmirror.com

• PREDSTAVNI[TVA •• LOS ANDJELES: Dragan Rakonjac (562.397.9001)

• NJUJORK: Mike Lu~i} Milan (212.426.1020)

Novembar 2010.

NAME:

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------

ADDRESS:

------------------------------------------------------------------------------------------------------------

CITY:

-----------------------------------

STATE:

-----------------------------------------------------------------

ZIP:

---------------------------

TEL:

-------------------------------------------------------------------------------

Ispunjen formular zajedno sa ~ekom po{aljite na adresu Ogledala

Ogledalo - Serbian Mirror -

PO BOX 13472

Chicago IL 60613

Sv.Vladika Nikolaj Velimirovi}

Zahvaljujemo se

sponzorima koji su

podr`ali proslavu na{e

devete godi{njice.

Generalni sponzor bio je

WORLD TV.

I ove godine svoj veliki doprinos na{oj

umetni~koj aukciji dali su vajar i slikar

Boban Ili} iz ^ikaga i slikar Nenad

Mirkovi} iz Hjustona.

Ostali sponzori na{e proslave su bili:

Nina’s Jewelry, Dr @eljko Atlagi}, Dr. Lazarevi}, New Yorker Styling

Salon & Spa, frizerski salon Le French Twist, salon Shear Elegance.

Prodavnice: Elan Furs, Srpska Tradicija, Alex Motorworks, prehram-

bene prodavnice: City Fresh Market, Kiko’s meat Market & restaurant,

George’s Liquor & Deli, Beograd mit market &cafe, Sandy’s bakery &

deli, Tom & Nick mit market, Dani’s deli, Lalic Delikatesen. B&B Chair

Covers. Restorani: DiVine restaurant & Wine bar, Sandys Restoran,

Jadran Restoran, Restoran Boem, Burbon Cafe restaurant, Barba Yianni

Grecian Taverna, Chicago Brauhaus Restaurant & Lounge, Cardinal

Wine & Spirits.

Svima iskreno i veliko hvala na podr{ci!

Uredni{tvo Ogledala

S R B I N F O

4 Novembar 2010.

RADIO AVALA - PROSLAVA

PRVE GODINE RADA

Radio Avala vas poziva na veliku zabavu, proslavu

prve godine rada, sa blagoslovom Episkopa Longina,

koji je pozvan na ovaj doga|aj:

Subota, 27. novembar 2010. u 6:30 uve~e

u sali Sabornog Hrama

na 5701 N. Redwood Drive, ^ikago.

Specijalni gosti: Otac Darko Spasojevi} i drugi sve{tenici

iz srpskih crkvi u ^ikagu i okolini,

kao i Gen. Konzul Srbije Desko Nikitovi}.

Muzika: Orkestar Zorana Misoj~i}a Pi`ona,

Sa{a \or|evi}, peva Slavica Momakovi};

Folklorne Grupe sa Palmera,

Redwood Drive-a i Rockford-a;

^lanovi Pozori{ta Mira Srem~evi},

D.J. kojeg obezbe|uje D.J. Spaz;

Lutrija; Specijaliteti sa ro{tilja i iznena|enja.

Program se snima za RTS, Radio Televiziju Srbije,

i bi}e prikazan {irom sveta.

Za informacije: (224) 286-4383

Slu{ajte Radio Avalu subotom od 1-2 popodne na 750AM

i na www.radioavala.com

@ELJKO JOKSIMOVI]

u ^ikagu

^etvrtak, 25. November

CONGRESS THEATER

2135 N. Milwaukee, Chicago

Info: 773-677-0247

teslaradio750@yahoo.com

LadyBug Book Cafe

2903 W Irving Park Rd. Chicago Il 60618

773-293-6337

www.ladybugbookcafe.com

Muzi~ke ve~eri u Cafe Knji`ari Bubamara

svakog ~etvrtka, petka i subote u 9h

Zabavlja}e vas Dejan Milanovi}.

Cafe knjizara Bubamara iznajmljuje prostor

za proslave do 50 gostiju.

Ambijent u kome }ete se ose}ati kao kod svoje ku}e.

Ve~e za dame svakog ~etvrtka u 9pm

Prijatan ambijent uz vino, kafu i lepu muziku.

Otvoreni od srede do nedelje.

Do~ek kalendarske i srpske nove godine

u Cafe knji`ari bubamara.

Za informacije i

rezervacije pozovite

na: 847-668-3931

ili 773-293-6337

Za ludi provod uz

odli~nu muziku

zadu`en je

Dejan Milanovi}.

Srpski kulturni centar

Sveti Sava

vas poziva na svoje dogadjaje:

pozori{ne predstave, bioskopske

projekcije, knji`evne ve~eri i druge

kulturne dogadjaje i dru`enja.

Budite i vi deo srpske kulture

pod na{im Svetosavskim krovom na

448 W. Barry Ave. Chicago

Organizujte va{e proslave do 100 ljudi

u na{em srpskom domu, po odli~nim uslovima.

SKUC Sveti Sava priprema do~ek Nove godine.

Ludi provod u najludjoj no}i!

773.759-8219

Uprava Srpskog kulturnog centra Sveti Sava.

FESTIVAL SRPSKOG FOLKLORA

Kulturno-umetni~ko dru{tvo

“Zavi~aj” iz Hjustona – Teksas,

koje ~uva srpsku tradiciju

i folklor, ove godine }e prvi put

organizovati smotru folklora.

Ovaj trodnevni festival srpskog

folklora 25. 26.i 27. novembra,

odr`a}e se u prostorijama

kluba “Zavi~aj”.

Na festivalu }e nastupi}e oko desetak folklornih grupa iz San Diega,

Las Vegasa, Indijane, Kanade...

KUD Zavi~aj postoji ve} 6 godina, gostovali su u mnogim gradovima

{irom Amerike i Kanade i dobitnici su mnogih nagrada.

Dodjite u {to ve}em broju i podr`ite prvi Festival srpskog

folklora u Hjustonu.

Za informacije i rezervacije pozovite na: 713-385-5350

USVOJENA

DEKLARACIJA

O OSUDI ZLO^INA

NAD SRBIMA

S

kup{tina Srbije usvojila je

Deklaraciju o osudi zlo~ina

u~injenih nad pripadnicima srpskog

naroda i gradjanima Srbije, kojom se

najo{trije osudjuju zlo~ini u oru`anim

sukobima u biv{oj Jugoslaviji tokom 90-ih

godina. Za deklaraciju su glasala 133

poslanika ZES, SPS-JS, G17 plus, PUPS,

SVM i LDP, dok poslanici SRS, DSS, NS

i SNS nisu glasali. U deklaraciji, Skup{tina

Srbije najo{trije osudjuje zlo~ine nad

Srbima u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini,

na Kosovu i Metohiji i poziva parlamente

drugih zemalja, pre svega sa prostora biv{e

Jugoslavije, da osude te zlo~ine. Skup{tina

izra`ava i `aljenje i solidarnost sa `rtva-

ma NATO bombardovanja i uverenje

da mir i stabilnost po~ivaju na

po{tovanju medjunarodnog prava,

te poziva sve medjunarodne

~inioce da tragaju za

mirovnim re{enjima kako

se takve `rtve nikada

ne bi ponovile.

Skup{tina poziva sve

medjunarodne organi-

zacije i institucije koje se

bave istra`ivanjem i procesuiranjem

zlo~ina po~injenih na teritoriji biv{e

Jugoslavije da do kraja istra`e i na adek-

vatan na~in kazne po~inioce zlo~ina nad

srpskim narodom i gradjanima Srbije.

Takodje, Skup{tina u tekstu izra`ava punu

spremnost Srbije da nastavi proces

pomirenja i poziva sve narode biv{e

Jugoslavije da daju puni doprinos stvaran-

ju i ja~anju uslova za zajedni~ki `ivot zas-

novan na ravnopravnosti nacija i punom

po{tovanju ljudskih i manjinskih prava i

sloboda, da zlo~ini vi{e nikada ne budu

ponovljeni.

U preambuli je navedeno i da

srpski parlament taj dokument donosi

te`e}i da se}anje na `rtve surovih

oru`anih sukoba u biv{oj Jugoslaviji, u

kome su svi narodi podneli te{ka stradan-

ja, nikada ne izbledi, ose}aju}i duboko

`aljenje za `rtvama koje su pretrpeli drugi

narodi i nacionalne manjine, te

uva`avaju}i interes gradjana Srbije da se

utvrdi puna istorijska i krivi~nopravna isti-

na o zlo~inima po~injenim nad njihovim

sunarodnicima, da ti zlo~ini ne ostanu

neka`njeni i da se nikada vi{e ne ponove.

SRBIJA BLI@A EU

Savet ministara Evropske unije

odlu~io je da prosledi kandidaturu Srbije

Evropskoj komisiji. Ta istorijska odluka

za Srbiju propra}ena je zaklju~kom da }e

saradnja sa Ha{kim tribunalom ostati

klju~ni uslov pridru`ivanja Evropi.

Svetski i srpski zvani~nici pozdravili su

odluku Saveta ministara, ali i objasnili da

dr`avi sada predstoji veliki posao.

Odlukom da dozvoli Srbiji zna~ajan

korak na evropskom putu, Savet min-

istara EU pokazao je da uva`ava

napredak Srbije u procesu reformi.

Naro~ito je pozdravljen rad srpskog

Parlamenta na dono{enju evropskih

zakona, kao i regionalna saradnja u borbi

protiv kriminala.

Sjedinjene Ameri~ke Dr`ave

podr`ale su kandidaturu Srbije u EU, ka`e

zamenik pomo-

}nika dr`avne sekretarke Hilari Klinton,

Tomas Kantrimen. On isti~e da se

napredak u Srbiji vidi, ali da je najve}a

prepreka za ulazak u Uniju i dalje borba

protiv organizovanog kriminala i korupci-

je. Blizak saradnik Klintonove svoju kari-

jeru zapo~eo je ba{ u Beogradu, pri

ameri~koj misiji pre skoro tri decenije. Na

veoma dobrom srpskom obja{njava da mu

je veoma drago {to se srpski narod opre-

delio za evropsku budu}nost za {ta se,

kako ka`e, zala`e i aktuelna ameri~ka

administracija. “Nismo uklju~eni u te

odluke, retko se me{amo u EU, ali u

ovom slu~aju jesmo. Mi smo dali pozi-

tivnu ocenu, da bi oni znali da mi

podr`avamo o~ekivani korak u Briselu,

bili smo jasni. Jedna od prepreka Srbije na

putu ka Evropskoj uniji je, organizovani

kriminal. Veoma je va`no da smo videli

da ima velikih kriminalaca u zatvoru i da

novi zakon u Srbiji da se oduzme imov-

ina i to je jako va`no. Primetno je da

kriminalaci na Balkanu sara|uju, ali se

jasno vidi da postoji saradnja izme|u

Srbije i Hrvatske i Makedonije, svi zajed-

ni~ki rade protiv {verca droge ili oru`ja.

Ako je potrebno tu smo sa savetom, a

malo i parama”, ka`e Kantrimen. On se

nada da postoje na~ini da se pro{iri sarad-

nja Srbije i NATO, iako o Alijansi zbog

bombardovanja i dalje vlada negativno

mi{ljenje.

POSKUPELA

GLAVA RATKA

MLADI]A

Vlada Srbije podigla je nagradu za

informacije o pronala`enju Ratka Mladi}a sa

milion, na deset miliona evra, a o Goranu

Had`i}u na milion evra. Time je pokazana

jasna politi~ka volja Srbije da zavr{i obavezu

prema Ha{kom tribunalu i ukloni i poslednju

prepreku koja joj stoji na putu ka Evropskoj

uniji, rekao je zamenik tu`ioca za ratne

zlo~ine Bruno Vekari}. Predsednik Srbije je

izjavio da Srbija ~ini sve da prona|e ha{ke

begunce i da vi{e nema dileme da li

politi~ka volja za to postoji. Deo javnosti

smatra da pove}anje nagrade ne}e uticati na

pronala`enje Mladi}a, jer oni koji misle da

ga ne treba isporu~iti Hagu, ne bi to u~inili

ni za kakve pare, a oni koji ga se stide, dali

bi informacije besplatno. Analiti~ari, te{ko

mogu da razumeju motive vlade za takvu

odluku osim, ako nije re~ o poku{aju da se

napravi jo{ jedan klimavi alibi dosada{nje

nemo}i da se taj posao zavr{i.

“Zaista ne razumem vladu koja je

pored svih drugih sredstava koja joj stoje

na raspolaganju upotrebila onu koja je naj-

manje delotvorna, a to je pove}anje sume

koja bi eventualno pomogla nekog

dou{niku da se odlu~i da prijavi gde se

nalazi Ratko Mladi}”, ka`e Ljubodrag

Stojadinovi}, novinar “Politike”. Prema

svemu sude}i, najverovatniji scenario je,

da ve} postoji informacija, ali se sada pre-

govara o njenoj ceni.

SRBIJA

OSTVARILA

DRAMATI^AN

NAPREDAK

Srbija je u proteklih deset godina

napredovala vi{e od ostalih zemalja regiona,

okrenuta je budu}nosti i sa pravom tra`i

dodatne korake ka prijemu u EU, poru~ili su

eminentni stru~njaci sa panel diskusije na

temu “Deset godina napretka na Balkanu”, u

okviru Nema~kog Mar{alovog fonda. Srbija je

ostvarila dramati~an napredak u oblastima

demokratije, gra|anskog dru{tva, kao i u

reformama ekonomije i pravosu|a, zaklju~ili

su u~esnici skupa. Predstavnik ameri~kog Stejt

departmenta Tom Kantrimen ocenio je da je

u Srbiji do{lo do “najdramati~nijih koraka,

koje je bilo koja zemlja regiona preduzela u

poslednjih 10 godina”. Zato je, kako je rekao,

“sasvim ispravno {to Srbija danas tra`i i

dodatne korake ka prijemu u EU”. Kantrimen

je tako|e istakao da je Srbija “politi~ki i

ekonomski orijentisana ka budu}nosti”.

Predsednik Nacionalnog

demokratskog instituta Kenet Volak istakao

da su se pojavili novi protagonisti i

smerovi na politi~koj sceni Srbije. On je

konstatovao i da se u Srbiji „demokratski,

umereni centar pro{irio, dok se kod nekih

suseda smanjio”, dodaju}i da u zemlji pos-

toji nacionalni konsenzus o potrebi ulaska

Srbije u EU.

Na klju~ne stvari, kad je u pitan-

ju diplomatska bitka Srbije za o~uvanje ter-

itorijalne celovitosti, ukazao je i politi~ki

analiti~ar Martin [lecinger. On je podsetio

na doga|aje koji su prethodili kosovskoj

krizi, odnosno stvorili situaciju koja je

dodatno eskalirala i u kojoj je bilo mogu}e

da prelazne vlasti u Pri{tini proglase neza-

visno Kosovo. “Srbiji je bila pripisana nes-

razmerno velika krivica za balkanske ratove

1990-ih”, rekao je [lecinger. On je tako|e

objasnio i da se kasnije, u pritisku na

Srbiju da se odrekne Kosova, koristi

„moralni argument”, odnosno teza da je

Beograd izgubio moralno pravo da upravl-

ja Kosovom zbog lo{eg tretmana kosovskih

Albanaca. “To je klasi~an primer kako

velike sile postavljaju me|unarodno pravo

koje im odgovara, a nikada ga se same ne

pridr`avaju”, objasnio je [lecinger.

Emil Vlajki, nekada{nji stanovnik

Sarajeva, sada gostuju}i profesor na vi{e

svetskih univerziteta, izjavio je da je

„Demonizacija Srbije” (naslov istoimene

knjige), koja je prethodila oru`anim napadi-

ma na bosanske Srbe i kasnije NATO agre-

siju na SR Jugoslaviju, imala vi{e ciljeva.

Prvi je da se u o~ima ljudi {irom sveta,

izlo`enih medijskoj torturi globalnih svetskih

medija, Srbi ozna~e kao „de`urni krivci” za

sva de{avanja i zlo~ine u versko etni~kim

sukobima u BiH, koje su nesumljivo ~inile

sve tri strane. To {to kasnije na videlo izbi-

jaju pojedine istine, u su{tini ni{ta ne menja,

jer su ciljevi mo}nih ostvareni, a posledice

ostale, ocenio je profesor Emil Vlajki.

A K T U E L N O

Novembar 2010.

Pi{e: Marijana Maljkovi}

5www.serbianmirror.com

REKLAMIRAJTE SE

U OGLEDALU

773.744.0373

OGLEDALO JE LIST

KOJI NAS POVEZUJE!

6 Novembar 2010.

P O L I T I K A

G

lavno pitanje za sve nas koji smo

zainteresovani za smenu re`ima

jeste, da li smo svesni trke sa

strancima u pravljenju alternative i da li

istovremeno dok radimo na ru{enju

re`ima radimo i na izgradnji istinske

alternative?

Kada malo smirenije, neutralnije,

ozbiljnije i dublje sagledamo aktuelni

dru{tveni trenutak, dolazimo do jo{ uvek

neura|enog istra`ivanja pravog epicentra

najnovijeg politi~kog zemljotresa koji je

Srbiju potresao do te mere da je aktuelni

re`im za jedan vikend do`iveo ono {to je

Milo{evi}ev re`im imao u nekoliko meseci

Studentskog protesta 1996/7. godine. U

pitanju je potpuni gubitak moralnog,

pravnog i politi~kog egitimiteta. Sada je

svima i na ovom primeru jasno koliko su

se vreme i istorijska epoha ubrzali. Ono za

{ta je trebalo na ulici se izboriti u

vi{emese~nim protestima – sada je u~injeno

za jedan vikend. Aktuelni re`im je do`iveo

ozbiljan udarac i vi{e se ne postavlja pitan-

je njegovog definitivnog pada, ve} samo

na~ina i trenutka njegovog potpunog

uru{avanja, i, {to je mnogo va`nije – alter-

native.

Postoje i brojne druge sli~nosti sa

pro{lim vremenima: na delu je kr{enje

ve}inske volje naroda, opozicija je nes-

posobna i rascepkana, narodno nezado-

voljstvo veliko i nekanalisano, re`im hrli u

nove gre{ke i pove}ava represiju, a mediji

}ute i skre}u pa`nju javnosti sa su{tinskih

tema.

Vladavina naroda

Apsolutna ve}ina gra|ana Srbije

bila je protiv odr`avanja gej parade, dok je

apsolutna ve}ina parlamentarnih stranaka u

Skup{tini Srbije, kao politi~kih predstavni-

ka tih istih gra|ana, podr`ala odr`avanje

ove provokativne, diskriminatorske i

sramne manifestacije. Ovo nije prvi put da

se gra|ani Srbije u ve}inskom procentu

razilaze u mi{ljenju sa svojim politi~kim

predstavnicima. Tako je bilo po pitanju

daljeg pridru`ivanja EU po cenu nezavis-

nosti Kosova i Metohije, novog statuta

Vojvodine, rezolucije o Srebrenici, region-

alizacije, a tako }e izgleda biti i po pitan-

ju prodaje Telekoma ili u~lanjenja u

NATO. Po ve}ini ovih pitanja gra|ane

Srbije niko ni{ta nije ni pitao. Ove teme

nisu bile deo predizbornih programa, a

sada se na silu kandiduju protiv volje

ve}ine, {to je kr{enje osnovnih

demokratskih postulata.

Da li je bilo koja od ovih

strate{kih tema proverena na narodnom ref-

erendumu? Za{to aktuelni re`im ne raspi{e

izbore, pa na izborima kandiduje ulazak u

NATO pakt, prodaju Telekoma i gej paradu

kao deo svog programa? Ili je vladavina

naroda ukinuta, a da o tome nismo

obave{teni?

Jedno je sigurno. Narod kao da

vi{e nema svog zastupnika u politi~kom

`ivotu, a Srbija onoga ko predstavlja

ve}insku volju naroda po klju~nim

nacionalnim pitanjima, kako pred

doma}om tako i pred me|unarodnom

javno{}u.

Narodno

nezadovoljstvo

nenarodnim re`imom

Ogromno poni`avanje srpske naci-

je i dr`ave i dalje se nastavlja. Kada svim

istorijskim porazima i nepravdama koje

smo do`iveli u poslednje dve decenije pri-

dodate i moralno nasilje nad Srbijom, koja

– za razliku od

mnogih zemalja u

okru`enju – mora da

odr`i gej paradu

iako to nije nikakav

uslov za dalje

evropske integracije,

onda postaje vi{e

nego racionalno

veliko nacionalno

nezadovoljstvo koje

se u na{em narodu

rodilo. Kada je na

primeru Srbije

toliko puta

prekr{eno me|unar-

odno pravo, spro-

vo|eni dupli stan-

dardi, nikada prekin-

uta medijska

satanizacija i kada

pripadate jedinoj naciji na planeti kojoj se

u ovom ~asu kolektivno sudi i presu|uje,

onda bi bilo neprirodno da se jo{ radujete

{to ste silovani.

Na osnovama nebivalog nepri-

jateljskog i nehumanog dr`anja prema

nama od strane evroatlantskih centara mo}i,

izgradilo se jedno potpuno o~ekivano

nacionalno nezadovoljstvo koje se protivi

kolonijalnom re`imu u Srbiji koji ga jo{

ube|uje da je nacionalno poni`avanje nor-

malna i po`eljna stvar na daljem putu na{ih

evroatlantskih integracija. Kada se svemu

ovome pridoda i neverovatna ~injenica da

aktuelni re`im retko dobije bilo {ta

zauzvrat od strane svojih stranih mentora,

bez obzira koliki stepen poslu{nosti i

poni`enja Srbije bio spreman da poka`e,

onda se postavlja ozbiljno pitanje gde je

kraj i ima li granice daljim poni`enjima?

To je razlog za{to se mora ustati

protiv re`ima koji je izme|u svog naroda i

EU izabrao EU, i koji je spreman da svo-

jim privilegovanim odnosima sa EU

birokratama koji mu omogu}avaju ostanak

na vlasti `rtvuje i sopstveni narod i sve

nacionalne interese.

Podjednako je veliko socijalno

nezadovoljstvo i poni`enje kojem smo

izlo`eni od strane aktuelnog re`ima u oblasti

socijalne politike. Re`im je pru`io punu

dr`avnu podr{ku i pomo} LGBT populaciji

sa nametnutim i izmi{ljeno ugro`enim ljud-

skim pravima, dok oko nas milioni ljudi grca-

ju u najrazli~itijim socijalnim problemima: od

siroma{tva, preko nedovoljno obroka u naro-

dnim kuhinjama i pove}anog broja oboljenja

od kancera do nemogu}nosti da imaju decu.

Kada se tome pridodaju trudnice sa smanjen-

im primanjima,

vi{edetne porodice

bez pristojnih uslo-

va za `ivot, ratni

vojni invalidi,

siro~ad, izbeglice i

vi{e nego alarmatni

statisti~ki podaci o

broju abortusa,

narkomana, alko-

holi~ara, samoubis-

tava i totalitarnih i

destruktivnih verski-

hg sekti, onda dobi-

jamo pravu sliku

istinski socijalno

ugro`enih kategorija

stanovni{tva o koji-

ma se dr`ava nedo-

voljno brine.

Ako jo{

uzmemo u obzir odsustvo borbe protiv

bele kuge u na{em narodu, prepu{tanje

kompletnog bankarskog sektora strancima

i nemanje makar jedne doma}e investi-

cione i razvojne banke, rasprodaju pre-

ostalih prirodnih i privrednih bogatstava

poput re~nih tokova i Telekoma, izumi-

ranje sela i uni{tavanje poljoprivrede

uvozom, kao i novu, `utu tajkunizaciju i

monopol koji ne poznaje granice –

postavlja se pitanje kako toliko nagomi-

lano socijalno nezadovoljstvo i

poni`avanje naroda nije ranije eksplodi-

ralo.

Razlog je veoma jednostavan:

zablokirani su svi pristupi organizo-

vanom narodnom protestu. Sindikati su

korumpirani, opozicija podeljena i nes-

posobna, mediji zatvoreni. Kada u ovako

politi~ki trusnom istorijskom trenutku, u

kome u drugim dr`avama milioni ljudi

izlaze na ulicu da tra`e svoja prava,

Srbija }uti – o~ito je da sindikati, poli-

ti~ke stranke i mediji vi{e ne govore u

ime obespravljenog, poni`enog i

uvre|enog naroda. Zato je progovorila

ulica, u odsustvu slobode medija, auten-

ti~nih sindikata i opozicije. I Srbija ~eka

novi organizovani na~in otpora aktuel-

nom re`imu koji bi poveli alternativni

mediji, novi sindikati, nove politi~ke

snage i Mlada Srbija.

Postoji li alternativa?

Ako ve} uo~avamo paralele sa

prethodnim istorijskim de{avanjima, bilo

bi dobro da izvu~emo i poneku dragocenu

pouku. U Srbiji je do smene re`ima

veoma retko dolazilo bez u~e{}a mo}nog

stranog faktora. I ovoga puta ima vi{e

stranih centara mo}i koji motre u kom

pravcu se stvari razvijaju i pripremaju se

za sva scenarija. Dobro je prime}eno da

se u ovom ~asu nalazimo u trci sa stranci-

ma ko }e kontrolisati alternativu ovom

definitivno pora`enom re`imu koji uskoro

odlazi. Jer – ima li ikoga ko uop{te ima

tu dilemu – strani gospodari na{e tranzi-

cije sigurno ne}e sedeti skr{tenih ruku i

gledati kako Srbija menja nenarodni

re`im. Ili, mo`da neko smatra da je u

interesu stranih mentora na{ih ekonom-

skih, nacionalnih i dr`avnih poraza –

dolazak novog i narodnog re`ima? Valjda

je svima jasno da }e stranci podr`ati

odlazak ovog re`ima samo ako su

spremili alternativu koja je tako|e pod

njihovom kontrolom i bi}e jo{ poslu{nija,

ili }e – kao sada maksimalno poslu{ni~ki

– ovaj re`im braniti svim sredstvima.

Ne}e stranci imati ni{ta protiv ni da se

Srbi iskolju me|usobom, pa da na kraju

kao jedino re{enje do|e NATO pakt da ih

pomiri.

Glavno pitanje za sve nas koji

smo zainteresovani za smenu re`ima jeste,

da li smo svesni ove trke sa strancima u

pravljenju alternative i da li istovremeno

dok radimo na ru{enju re`ima radimo i na

izgradnji istinske alternative? Da se ne

bismo posle – ponavljaju}i 2000 – zapitali

koga smo to doveli na vlast i za{to o tome

nismo mislili na vreme? U ovom pitanju

nalazi se mo`da i najva~niji deo na{e

odgovornosti u ovoj opravdanoj narodnoj

borbi za promenu nenarodnog re`ima koji

nas je i nacionalno i socijalno ponizio i

upropastio.

Bo{ko Obradovi}, predsednik

Srpskog sabora Dveri

izvor: Pe~at

[TA JE ALTERNATIVA

TADI]EVOM RE@IMU

Bo{ko

Obradovi}

7Novembar 2010. www.serbianmirror.com

Marko Lopu{ina

P

o~etkom novembra navr{ilo se ~etiri

decenije od smrti poslednjeg srpskog

kralja Petra Drugog Kara|or|evi}a.

Kralj je ro|en u Beogradu 1923. godine, a

umro je od posledica komplikacija transplat-

acje jetre u Denveru, tre}eg novembra,

1970. godine. Petar Drugi je danas jedini

monarh koji je sahranjen u SAD.

Njegov `ivot i smrt u Americi su,

me|utim, i danas pokriveni velom tajni, jer

se mnogi u porodici Kara|or|evi}, a i

javnosti pitaju kako je zapravo umro kralj

Petar Drugi? Pri~alo se da je otrovan, da

je umoren na samrti i da je potom

oplja~kan, pa se ne zna ni sudbina njegov-

og nasle|a.

Kralj Petar je iz Engleske pre{ao

u SAD sredinom {ezdesetih, kada mu je

od strane Ravnogoraca, ~iji je bio vrhovni

komandant, obe}ano da }e dobiti dvor u

Njujorku, u kome }e da `ivi kao monarh.

Bob Vujovi}, tada{nji predsednik

crkveno-{kolske op{tine u Njujorku, imao

je ideju da kupi ku}u na kojoj bi pisalo

„Ovde stanuje Kralj Petar II”. Ni{ta od

tog obe}anja nije bilo, jer su se oko toga

ravnogorci i ljoti}evci posva|ali.

^itav `ivot Kara|or|evi}a bio je

pra}en protivure~nim de{avanjima, pro-

vokativnim i neretko sumnjivim svedo~enji-

ma, podelama i raskolima, porodi~nim,

dvorskim, li~nim. Proteran je iz Jugoslavije

od strane komunista. O`enio se 1944.

gr~kom princezom Aleksandrom i 1945.

dobio sina, princa Aleksandra, a potom se

razveo od kraljice.

– Porodica Kara|or|evi} je jedna

ne ba{ sre}na dinastija. Proganjana deceni-

jama od komunista, kraljevska porodica

nije nikada imala priliku da se ekonomski

oporavi i stane na svoje noge. Kralj Petar

II je imao jednu firmu u Americi, koja

na`alost nije ba{ pohvalno poslovala, pa je

nakon toga uglavnom `iveo od nasle|a

kraljice majke Marije. U vreme dok je

`iveo u Londonu sin prestolonaslednik

Aleksandar je bio menad`er osiguravaju}eg

dru{tva i `iveo u skromnom stanu sa supru-

gom Aleksandrom i trojicom sinova. Princ

Tomislav se u Engleskoj bavio uzgajanjem

jabuka, a princ Andreja u Palm Springu

trgovinom osiguranjima i kompjuterskim

softverima. Prin~evi su `iveli kao obi~ni

gra|ani i ~udo je da su imali para da {kolu-

ju decu i da im obezbede normalan `ivot –

otkriva nam Borivoje Karapand`i}, istori~ar

iz Klivlenda.

Karapand`i} upozorava i na

~injenicu da je kralj Petar Drugi, prilikom

raskola SPC bio ~as uz federalce, ~as uz

raskolnike, da je princ Andrej bio raskol-

nik, a princ Tomislav federalac.

– Kralj Petar II je u Americi

`iveo kao usamljen i nesre}an ~ovek.

Imao je probleme sa jetrom, koju je tre-

balo operisati. O njemu su neko vreme u

Kaliforniji brinuli gospo|a Mici Lou i

njen biv{i mu`, Frenki Lou, koji je bio

vrstan lekar. Oni su predlo`ili da kralju

bude presa|ena jetra. Oko 18. februara

1970. godine kralj Petar II stupio je u

bolnicu Sen Kler u Njujorku. Bolovao je

osam meseci. Zbog obolele jetre kralj je

bio naduven, toliko se izmenio da je li~io

na sasvim drugog ~oveka. Operacija

presa|ivanja jetre u Denveru nije uspela

i kralj je preminuo. Nije ta~no da je

otrovan ili umoren u postelji – ka`e

danas Mile Petrovi}, kraljev poslednji

~uvar.

Ali, dok je kralj Petar II umirao,

u jesen 1970. godine, u denverskoj bolnici,

za njegovo telo su se otimale dve srpske

crkve u Americi i `ena od koje je bio ras-

tavljen, kraljica Aleksandra. Kako su srps-

ki emigrant do`iveli kraljevu politi~ku i

fizi~ku smrt, vidi se iz se}anja ameri~kog

biznismena Petra Salate, koji je platio kral-

jevu sahranu, a koja se nalazi u FBI kao

slu`beni dokument dr`ave Amerike:

– To je bilo osam meseci u

`ivotu ~oveka koji je umirao, ali u svoje

umiranje nije ni ~aska verovao i koji se

sve vreme hrabro borio, prave}i planove o

onome {to }e ~initi kad bude iza{ao iz bol-

nice. Kralj je govorio o celom svom

`ivotu, uklju~iv{i i svoje detinjstvo. Nije se

`alio. Gledao je u budu}nost,

smi{ljao je fantasti~ne planove. O

njemu su lekari govorili kao o

pravom kralju, s obzirom na na~in

na koji se borio za svoj `ivot –

zapisao je Petar Salata.

Princ Tomislav nije dozo-

volio sinu kraljevi}u Aleksandru da

vidi oca na samrtnoj postelji i na

sahrani. A princ Andrej bio je

bratu, kralju Petru Drugom na

sahrani u Libertivilu.

- Uz to Srbi bliski

Beogradu, odnosno federalci su

posle smrti kralja Petra Drugog u

Denveru hteli njegovo telo da

ukradu, da ga odnesu u London i

tamo sahrane pored majke, kraljice

Marije. Da se to nebi desilo, kral-

jevo telo iz crkve u Arkadiji, u

Kaliforniji, gde je bilo izlo`eno pre

sahrane, FBI je nama raskolnicima

dao pi{tolje i postavio po~asnu stra`u, da

{titimo pokojnog monarha. Ja sam bio

komandant te stra`e i ~uvar mrtvog kralja

Petra Drugog – otkriva nam Mile Petrovi},

emigrant iz Los An|elosa, koji pamti da

je tada kraljeva prijateljica Mici Lou do{la

u crnini, sa velom da se oprosti od

monarha.

Za `ivota, kralj Petar II je zbog

podele u crkvi bio u sukobu sa kraljicom

Aleksandrom, bratom Tomislavom i sinom

Aleksandrom, koji su insistirali da bude

sahranjen u Jugoslaviji.

– Poverio se prijateljici da je nje-

gova poslednja `elja sasvim druga~ija –

pri~a danas Mile Petrovi}, poreklom iz

Boljevca.

Ove re~i potvr|uje i princeza Eva

Marija Kara|or|evi}, biv{a kraljeva pri-

jateljica:

– Kralj mi je vi{e puta jasno i

izri~ito nagla{avao da ne `eli da bude

sahranjen u Vindzoru, gde mu po~ivaju

majka i mnogi engleski ro|aci, jer “tamo

moji Srbi ne}e mo}i da do|u i upale

Svedo~enje srpskih emigranata o smrti i sahrani kralja Petra Drugog Kara|ordevi}a pre ~etiri decenije u Americi

^UVALI SMO MRTVOG KRALJA

I S T O R I J A

- Da Srbi bliski Beogradu ne bi posle smrti kralja Petra Drugog u Denveru ukrali njegovo telo, FBI nam je dao pi{tolje i postavio po~asnu

stra`u da ~uvamo pokojnog monarha – se}a se Mile Petrovi}, iz Los An|elosa

UMRO KAO PETAR OBRADOVI]

– Kralj Petar II Kara|or|evi} umro je 3. novembra 1970. godine. U denverskoj bolni-

ci, kraj njegove bolesni~ke postelje, nalazili smo se gospo|a Lou i ja. Pošto je izvršena

autopsija, kraljevi posmrtni ostaci vra}eni su u Los An|eles. Umrlicu je izdalo jedno den-

versko pogrebno preduze}e koje nije raspolagalo potrebnim podacima o kralju i nazva-

lo ga je Petrom Obradovi}em. Otuda i mnoge neta~nosti u umrlici. O tome je druga

strana u crkvenom sporu mnogo pisala i govorila prebacuju}i našem odboru da nije

dovoljno poznavao kralja i njegov `ivot. Kraljeva smrt objavljena je 4. novembra, zbog

izvesnih mera predostro`nosti. Mi smo znali da je princ Tomislav o~ekivao taj trenutak,

da bi tra`ili prenošenje kraljevih posmrtnih ostataka u London – se}ao se Petar Salata.

8

I S T O R I J A

Novembar 2010.

mi sve}u na grobu”. Za

posetu grobovima na privat-

nom posedu engleske

kraljice mora da se dobije

njena posebna dozvola. To

je kralj veoma dobro znao,

zato je i tra`io da bude

sahranjen me|u svojim

Srbima u Libertivilu.

Kraljeva prijatelji-

ca Mici Lo je takodje i{la

i na sahranu Petra Drugog

Kara|or|evi}a u manastir

Sveti Sava u Libertivilu.

– Situacija je bila

napeta. Kralj Petar nije

`eleo da bude sahranjen na

Oplencu, u grobu dinastije Kara|or|evi} i

pored oca Aleksandra. To danas tra`i nje-

gov sin Aleksandar, ali to nije volja kralja

ve} stvar politike – ka`e princeza Eva

Marija Kara|or|evi}, koja je na sahrani

upoznala princa Andreja Kara|or|evi}a i

kao udovica Mici Lo udala se za njega.

Episkop ameri~ki Irinej Kova~evi}

je pre 40 godina primio na sebe svu brigu

oko sahrane. Na sahrani kralja Petra

Drugog u manastiru Sveti Sava u

Libertivilu, bilo je vi{e od 30.000 Srba,

predstavnika ameri~ke dr`ave i vi{e od 400

ameri~kih pilota koje su spasli kraljevi

~etnici tokom Drugog svetskog rata.

– Kada je kralj umro i iz

Kalifornije preba~en u ̂ ikago ovda{nji ljudi

su pokrali njegove stvari, odela, pid`ame,

knjige, ~ak i paso{. A kada je kralj sahran-

jen u Libertivilu, pokradeno je njegovo

ordenje i kraljevska lenta. Znam ko je

pokrao mrtvog kralja, ali

imena tih ljudi ne}u da

ka`em. Za kraljevsku krunu

ne znam gde je. Sre}om

drugi paso{ je na|en i sada

je u vlasni{tvu srpske crkve

– rekla nam je u poverenju

princeza Eva Marija.

Kako se i danas u

samoj dinastiji

Kara|or|evi}, a i javnosti,

traga za nasle|em posled-

njeg srpskog kralja Petra

Drugog, mnogi se trude da

do|u do njegove prijateljice

i kasnije snaje princeze Eve

Marije, da bi otkrili gde je

dinasti~ko zlato i naslede.

– Mnogi su tra`ili to zlato kod

mene, misle}i da ja imam {ifru od trezo-

ra u [vajcarskoj, ali ja kategori~no

tvrdim da zlato kralja Petar II ne posto-

ji. O kralju su i izmislili pri~u da je abdi-

cirao. To se nikada nije dogodilo – kate-

gori~na je princeza Eva Marija, koja je

po kraljevom testamentu jedinji njegov

izvr{ilac.

Uz to, princeza Eva Marija je kao

udovica princa Andreja naslednica tre}ine

svih imanja kralja Aleksandra i vlasnica

mnogih dobro ~uvanih tajni srpske dinasti-

je. U njenom posedu su zna~ajna dokumen-

ta koji istoriju na{e zemlje prikazuju na

druga~iji na~in. I pored iskazanog nepov-

erenje, primetili smo da deo tih dokumena-

ta stoji na sto~i}u.

Na na{u molbu pokazala nam je

paso{ koji je kralj Petar Drugi

Kara|or|evi} kao monarh izdao sam sebi u

Monaku 1960. godine. Drugi engleski

paso{ je nestao, jer je ukraden prilikom

sahrane kralja. Princeza je ~ekala da stekne

na{e poverenje pa da nam poka`e svoju

tajnu arhivu.

– Imam testament kralja Petra

Drugog, kojim sam ovla{}ena za izvr{ioca

njegovog nasledstva, ali sam od strane

drugih ~lanova porodice onemogu}ena da

ostvarim kraljevu poslednju volju.

Posedujem kraljeva pisma majci, bra}i, ali

i ameri~kim predsednicima, sa kojima je

dogovarao spasavanje srpskih zarobljenika

iz nema~kih logora. Imam prvi i drugi deo

dnevnika kraljice Marije, koji je pisan

zelenim mastilom na engleskom jeziku. Iz

tih pisama se vidi kako su Amerikanci i

Englezi bili odlu~ni da pomognu kralja i

njegovu vojsku. Druga dokumenta, koja

svedo~e da se Kraljevska vojska borila sa

Romelom u Africi ne smem da ih pokazu-

jem, jer oni predstavljaju tajnu kraljevske

porodice – rekla nam je princeza, koja je

odlu~ila da sva dokumenta pokloni

Zadu`bini kralja Petra Prvog Kara|or|evica

na Oplencu.

KRALJ SE VRA]A KU]I ?

Najmanje Kara|or|evi}a danas `ivi u otad`bini, samo ~etvoro, prestolonaslednik

Aleksandar, princeza Katarina, kneginja Jelisaveta i princeza Linda, udova princa

Tomislava Kara|or|evi}ca. Prestolonaslednik Aleksandar se trudi da posmrtne ostatke

svog oca kralja Petra Drugog iz SAD, ali i majke Akeksandre, bake Marije i strica

Andeje prebaci u porodi~nu grobnicu na Oplencu.

- Moj je otac bio Kralj, i on treba da bude vra}en u svoju zemlju i da bude sa svo-

jim narodom i pretcima! Nema boljeg mesta za po~ivanje od Oplenca. Neophodno je

da srpska vlada donese ~vrstu i mudru odluku da preuzme i sahrani Kralja, koji je bio

nekadašnji poglavar dr`ave, dve kraljice i jednoga princa. To nije projekat ili plan koji

ima „satnicu” koja isti~e. Po meni bi uz potrebno planiranje, saglasnost vlade i Crkve,

dobro vreme bilo za vreme Crkvenog sabora. To bi bio jedan ~astan korak unapred –

ka`e princ Aleksandra Kara|or|evi}.

O tome je prestolonaslednik postigao saglasnost sa Vladom Srbije, ali u dr`avnoj

kasi nema para za ovakav istorijski poduhvat.

9www.serbianmirror.comNovembar 2010.

P R O T E K L I D O G A \ A J I

U

prelepom “Bradley Hall”-u

~ika{kog kulturnog centra pro{log

meseca na najlep{i na~in predstvl-

jeni su kultura, umetnost, tradicija i kuhin-

ja Srbije, na donatorskom skupu ~ika{ke

kancelarije humanitarne organizacije

“Lifeline” – “Flavors of Serbia” ( Srpski

ukusi”). Ve} nekoliko godina za redom

skupu prisustvuju i princ Aleksandar i

princeza Katarina Kara|or|evi}, ali nikada

ranije dogadjaj nije bio ovako elegantan,

ovako pose}en i ovako kvalitetno ispun-

jen. Sve ~estitke idu organizatorima,

Bordu direktora ~ika{ke kancelarije

“Lifeline”, a najpre Keti Fenslou, predsed-

nici, Vesni Zafirovski, potpredsednici,

Melanie Sever i naro~ito Dejanu Vu~i}u,

vlasniku “Royal Crown Catering” kom-

panije.

U divnom ambijentu posterima su

predstavljeni gradovi Srbije, uz izuzetne

specijalite i doma}a vina, na oslikanoj `ivoj

statui slu`eni su hleb, so i

doma}a rakija, a predstavljeni

su i tradicionalni slavski srp-

ski obi~aji i izuzetno ele-

gantne poslastice. Doma}ini

su organizovali aukciju zan-

imljviih predmeta i putovanja,

me|u kojima su najatraktivni-

ji odmor u vili u Meksiku i

skuter. Sav prihod namenjen

je siroti{tima u Srbiji.

“Hvala svima koji

su svojim prisustvom

potvrdili `elju da pomognu

Srbiji, bolesnicima i

napu{tenima, de~ijim bolnicama i drugim

bolni~kim centrima. ^ikago je uvek bio

prijateljski grad, u kome je sahranjen moj

otac, u kome sam ja `iveo nekoliko god-

ina i u kome je ro|en moj sin Petar.

Divno je ponovo biti u ^ikagu, me|u

ljudima dobre volje, koji na najbolji

na~in poma`u rad humanitarne organi-

zacije “Lifeline”. Na `alost, Srbiji je

pomo} i dalje potrebna, i zato smo i

danas tu, kao {to smo ~esto i na drugim

stranama sveta, me|u onima koji `ele da

nam pomognu.”- rekao je princ

Aleksandar Kara|or|evi}.

U svom emotivnom obra}anju

prisutnima, i ponovo uz iskrene suze zbog

ostavljene dece, bolesnih `ena i napu{tenih

ognji{ta, princeza Katarina Kara|or|evi}

zahvalila se prisutnima:

“Uvek sam po~astvovana

mogu}no{}u da budem me|u vama, koji

znate koliko je va{a pomo} dragocena.

Zato zahvaljujem Keti Fenslou i komitetu

direktora, koji su i ovoga puta uradili fan-

tasti~an posao i organizovali ovako spek-

takularan doga|aj. Oni znaju da mo`emo i

nemogu}e, jer smo narodu Srbije potrebni.

Srbi su ponosan narod, oni ne znaju i ne

vole da mole za pomo}, a treba da tra`e

pomo}. Pomo} treba deci, starima, bolnica-

ma, doktorima, svima je potrebna podr{ka

i pomo}. Zato smo sre}ni kada vidimo da

su ljudi sa nama i da `ele da nam

pomognu. Mi sada imamo najvi{e `ena

obolelih od raka dojke u Evropi. Nabavili

smo mobilni mamograf za preglede `ena,

posebno u udaljenim selima, a sada nam je

namera da nabavimo i pokretnu jedinicu za

hemoterapiju, kako `ene ne bi morale da

putuju stotinama kilometara za terapiju.

Ratovi i nema{tina ostavili su traga, a mi

poku{avamo da prona|emo na~in da im

pomognemo. Mi mo`emo pru`iti samo

onoliko koliko dobijemo od va{e pomo}i,

od va{ih srca i va{im razumevanjem. Zato

nemam dovoljno re~i da vam zahvalim.

Zato mislim da svaki Srbin, gde god u

svetu `iveo, mora bar jedan sat dnevno

provesti u razmi{ljanju o tome kako da

pomogne svojoj zemlji i svom narodu.

Jedino zajedno mo`emo posti}i vi{e i bolje,

za osmehe na licima mali{ana i zdravlje

`ena, i starih ljudi. “

Keti Fenslou pomenula je akcije

koje je ~ika{ka kancelarija realizovala,

nagla{avaju}i da oni {alju isklju~ivo opre-

mu, lekove, aparate, a novac samo za

Bo`i} i Uskrs, kada se mali{anima u Srbiji

na Belom dvoru uru~uju pokloni. Uz

pomo} Srpske bratske pomo}i i ove godine

}e organizovati akciju slanja ode}e i obu}e

za siroma{ne u Srbiji.

U izuzetnom programu nastupio je

folklorni ansambl “Talija”, koji se nalazio

na ameri~koj turneji, hor i tambura{i iz

crkve “Sveti sava” iz Indijanapolisa i folk-

lorna grupa “Soko” iz crkve “Sveto vaskre-

senje Hristovo” iz ^ikaga.

“Royal Crown Catering” je za

kraljevski par pripremio i prijatno iznenad-

jenje – sve~anu tortu,

povodom 25. godi{njice nji-

hovog braka.

Princ Aleksandar i

princeza Katarina su slede}i

dan, prisustvovali sve~anom

banketu u crkvi “Sveti

Vasilije Ostro{ki” u Lejk

Forestu, posetili manastir

“Sveti Sava” u Libertivilu, u

kome je sahranjen kralj Petar

i manastir Nova Gra~anica.

Posetu Americi zavr{ili su

nakon boravka u Njujorku.

Mila Filipovi}

LIFELINE SA UKUSOM SRBIJE

U

subotu, 23. oktobra organizovano

je veoma lepo i prijatno folk-

lorno ve~e u sali crkve Svetog

Djordja na 6108 Braun Rd. u mestu

Rasina, Viskansin, koje je dobro poznato

~itaocima Ogledala, a nalazi se na samo

40 minuta od Manastira Nova Gra~anica.

Nastupila je folklorna grupa Rastko iz

Rasine, ~iji su ~lanovi iz obe crkve

Svetog Djordja u Rasini. Igrali su i

~lanovi folklorne grupe iz Crkve Svetog

Vasilija Ostro{kog iz Lake Forest-a,

Mettawa. Sala je bila puna a posebno su

u`ivali roditelji, koji su imali priliku da

vide svoju decu na folklornom nastupu.

Do{lo je i dosta posetilaca iz ^ikaga i

okoline, koji su ~lanovi crkve u Lake

Forest-u. Naravno, da bi ve~e proteklo

{to prijatnije, slu`eni su i srpski speci-

jaliteti sa ro{tilja. Posle folklora, nastupio

je DJ koji je omogu}io da publika odigra

srpska kola, a zatim je podeljeno 20

nagrada na bogatoj lutriji, u ~emu su

posebno u`ivala deca.

Otac Dragan Mitrovi} nam je

rekao da crkva ima planove da, kada se

steknu za to uslovi, zapo~ne zidanje nove

zgrade, crkve u srpskom stilu.

Aleksandar @igi}

SRPSKI FOLKLOR

U RASINI

Folklorni ansambl ”Talija”

Dejan Vu~i} ”Royal Crown Catering”

Dodi Raki}, bra~ni par Kara|or|evi}, gen. konzul Srbije Desko Nikitovi} i Kathy Fenslou

10

I Z N J U J O R K A

Novembar 2010.

N

a sve~anosti u sali crkve “Sveti

Sava” u Njujorku je majoru

\or|u Vujnovi}u, koji je bio

arhitetka operacije “Vazdu{ni most” u

spasavanju ameri~kih pilota 1944.

godine, dodeljena medalja sa bronzanom

zvezdom. Medalju je heroju uru~io kon-

gresmen D`ozef Krovli, a sve~anosti su

prisustvovali ~lanovi Vujnovi}eve

porodice, njegovi ratni drugovi, general-

ni konzul Srbije u Njujorku, Branko

Rado~evi} i brojni predstavnici srpske

zajednice.

Podse}amo, \or|e Vujnovi}, tada

kapetan, bio je arhitekta i komandant

operacije “ Halyard” u kojoj je, uz pomo}

~etnika Dra`e Mihailovi}a, spa{eno 5412

oborenih ameri~kih pilota u okupiranoj

Srbiji.

“Kada me je Nenad Milinkovi}

pro{le godine upitao mogu li da

pomognem u proceduri za odlikovanje

Vujnovi}a, nisam mogao odbiti, iako sam

znao da proces ne}e biti ni kratak ni lak.

Prihvatio sam izazov, i posle mnogo kon-

takata i poruka, dobio informaciju da je

odlikovan Ordenom sa srebrnom zvez-

dom, {to je mnogo vi{e priznanje od

onog koje sam ja u zahtevima tra`io.

Ostalo je istorija.

Na `alost, ova se medalja

dodeljuje sa toliko godina zaka{njenja, da

bi se zbog toga mnogi morali postideti.

Ali, ovo je dan za slavlje i zahvalnost za

po`rtvovanje, hrabrost, moral i veru ofi-

cira Vujnovi}a i zato ga i slavimo i poz-

dravljamo heroja.”- rekao je u svojoj

poruci odlikovanom i prisutnima oficir

Stiven Oluji}, koji skupu iz opravdanih

razloga nije mogao prisustvovati.

O \or|u Vujnovi}u govorili su

Nenad Milinkovi}, predsednik Uprave

Crkveno-{kolske op{tine “Sveti Sava”,

Toni Orsini, navigator u istoj operaciji,

Ksenija i Teodor Vilkinson, }erka i zet

odlikovnog i sve{tenik \okan

Majstorovi}. Dobitnik medalje je zahvalio

prisutnima.

Mila Filipovi}

Major \or|e Vujnovi} ro|en je 1915.

godine u Pitsburgu. 1934. godine dobio

je stipendiju Srpskog nacionalnog

saveza za studije u Beogradu. Tu se

o`enio sa Mirjanom, gde ih je zatekao i

rat. Posle bombardovanja Beograda

Vujnovi} je po zadatku oti{ao u Ganu, a

supruga Mirjana je pre{la na rad u

Va{ington, u jugoslovenskoj ambasadi.

On je kasnije bio na zadatku u vazduho-

plovnoj bazi u Nigeriji, gde je regruto-

van u OSS (prete~a CIA) i kasnije

preme{ten u Bari, odakle je i rukovodio

operacijom Vazdu{ni most. Od 1950.

godine `ivi u Kvinsu. Bio je predsednik

Upravnog odbora crkve “Sveti Sava”,

osniva~ Slavic Heritage Council of

America. 2004. godine u~estvovao je na

proslavi 60. godi{njice operacije

“Vazdu{ni most” u Pranjanima i sa dele-

gacijom misije uru~io orden predsednika

Trumana, k}erki Dra`e Mihailovi}a,

Gordani Mihailovi}.

Toni Orsini, Vujnovi} i Krovli (dodela medalje)

Generalni konzul Branko Rado~evi}

sa k}erkom

\OR\U VUJNOVI]U

DODELJENA MEDALJA

I Z M A T I C E

P

isac Laslo Vegel i {vedska knji`evni-

ca za decu Osa Lind otvorili su 55.

Sajam knjiga na Beogradskom sajmu

pod sloganom “Pamet u glavu”. Izlagalo je

vi{e od 800 izlaga~a iz zemlje i sveta, a

po~asni gost bila je [vedska.

Pored [vedske, na Sajmu su

u~estvovali i izdava~i iz regiona, zatim iz

Japana, Rusije, Nema~ke, Italije, Austrije,

[panije, Portugala, Izraela, Brazila, Angole,

Irana. Prvi put na Sajmu knjiga u Beogradu

predstavili su se i izdava~i iz Holandije i

Slova~ke, i po ~etvrti put, na zajedni~kom

{tandu EUNIK-a, evropski kulturni centri u

Beogradu. Ove godine prodato je oko

125.000 ulaznica, a izdato 4.000 pozivnica

i 4.300 propusnica. Sajam knjiga pratilo je

982 akreditovanih novinara, snimatelja i

fotoreportera doma}ih i stranih medija, a

radilo je vi{e od 3000 ljudi.

EMIROV PRVENAC:

”SMRT JE NEPROV-

JERENA GLASINA”

Emir Kusturica je i na 55.

Beogradskom sajmu knjiga ostao dosledan u

tome, da nikoga ne ostavi ravnodu{nim

prema onom {to radi, pa je tako na promo-

ciji njegove autobiografske knjige prvenca, u

prepunoj velikoj sajamskoj sali okupio one

koje je te{ko zamisliti zajedno na jednom

mestu. Naslovom „Smrt je neprovjerena

glasina” velikan srpske i svetske kine-

matografije prizvao je na sajam knjiga pod-

jednako i kolege reditelje, dramaturge, glum-

ce, pisce, scenariste i filmske i rok kriti~are,

kao {to su Du{ko Kova~evi}, Gordan Mihi},

Midrag Krivokapi} Brik, Tihomir Stani},

Petar Popovi}, Dimitrije Vojinov, novinare i

publiciste (Slava \uki}, Marina Rajevi}

Savi}), crkvena lica (stare{ina Saborne crkve

Petar Luki}), kao i aktuelne politi~are pozi-

cije i opozicije Vuka Jeremi}a, Vojislava

Ko{tunicu, pa i direktora BIA Sa{u

Vukadinovi}a. Bio je sa njima i „obi~an”

svet, pa i Kusturi~ini ~uvari prirode u „nje-

govoj” Mokroj Gori, koji su se tiskali da ne

propuste pravi hepening koji je obele`io prvi

dan sajma knjiga.

Direktor kompanije Novosti, koja

je objavila knjigu, Manojlo Manjo Vukoti}

podsetio je na dve decenije dugog dru`enje

sa Kusturicom, isti~u}i da je Kusturi~ina

knjiga i autobiografija svih nas, jer svedo~i

o decenijama na{eg `ivljenja sa svim

usponima i padovima koje smo imali.

Pisac Vladimir Kecmanovi} sma-

tra da je re~ o knjizi koja predstavlja auto-

biografiju du{e, knji`evnu adaptaciju

Kusturi~inig `ivotnog filma. U krajnjoj

ta~ki smrt je ishodi{te svega napisanog u

knji`evnosti, ocenio je on, dodaju}i da je

naslov Kusturi~ine knjige „na oko dobar

geg, a u su{tini predstavlja duboku misao,

da dublja ne mo`e biti”.

Specifi~ni ton promociji dao je

pesnik Matija Be}kovi}, koji je te{ko

prepri~ljivim re~ima, takore}i preto~enim u

njemu svojstven duhoviti poetski traktat o

Kusturici, izme|u ostalog rekao da je

Kusturica re{io da pi{e o onome {to najbol-

je zna, o sebi. „A da }e pisati o sebi znao

je svak ko zna Emira Kusturicu”, dodao je

on, naj~e{}e prekidan burnim salvama

smeha. „Emir Kusturica je dokazao da je i

u na{e vreme mogu}e voleti svoju zemlju i

ste}i svetsku slavu. Jednom od najslavnijih

`ivih Srba, Srbi zameraju {to je pre `ivog

Menhetna izabrao Me}avnik i {to je uop{te

Srbin kada je mogao da bira”, rekao je

Be}kovi}.

Na kraju je re~ uzeo i autor

knjige, primetiv{i da je „posle Matije {ta

god izgovori{, kao da ni{ta nisi rekao”.

Priznao je da nije o~ekivao toliko ljudi

na promociji i da ni{ta nije o~ekivao od

toga {to se oko knjige de{ava. Knjigu,

kako je primetio, nije bilo lako pisati, ali

je te`e bilo `iveti ovaj `ivot i pro}i kroz

sve njegove zamke i doga|aje. U knjizi

je poku{ao da artikuli{e svoj `ivot, ali i

dodao da je ona pisana 15 godina i da bi

svaki iole pismen ~ovek mogao da napi{e

dobru knjigu, da je pisao 20 godina. Ona

je nastala kao reakcija na vlastiti `ivot na

koji je te{ko moglo da se ne reaguje. Ja

ne znam kako, ali se do{lo do toga da se

sve te misli pore|aju kako valja,

zaklju~io je Kusturica, priznaju}i da je

„gen bio delimi~no presudan, a njegova

interakcija na spoljni svet projektovana

na najbolji mogu}i na~in”. Kusturica ka`e

„knjiga mu se prodaje k’o ~okolada”,

zadovoljan je reakcijama i li~nim susreti-

ma s ~itaocima.

Ceo doga|aj je vodio dr Nele

Karajli}, frontmen benda „Emir Kusturica i

no smoking orkestra”, koji je na kraju

pro~itao i odlomak iz Kusturi~ine knjige,

koju je potom autor potpisivao na {tandu

Kompanije Novosti.

SAJAM KNJIGA