21

B I Z N I S

OgledaloDecembar 2007

22 Ogledalo

B I Z N I S

Decembar 2007

23OgledaloDecembar 2007

K U L T U R N I @ I V O T ^ I K A G A

Predstava “Teslina pisma”, koja je jo{ uvek

na repertoaru pozori{ta “Timeline” u ^ikagu, imala je

i svoju pretpremijeru, u organizaciji Komiteta bratskih

gradova Beograd i ^ikago, za prijatelje i po{tovaoce

prave umetnosti i objektivne interpretacije umetni~ke

istine. Prema drami D`efrija Stenlija, a u re`iji Nika

Bolinga, videli smo zanimljivo ispri~anu pri~u o

Nikoli Tesli, Srbinu koji je “svetac elektriciteta”, ali i

kompleksno vidjenje sukoba na prostorima biv{e

Jugoslavije, pravednosti svetskih sila i li~nih drama

obi~nih ljudi. Ideje o ratu i miru, upotreba nauke u

humanitarne ili razaraju}e svrhe, ~ine ovu dramu

uzbudljivom, uz ve{to sklapanje kockica i otkrivanje

istina o geniju, ali i osvetljavanje srpsko-hrvatskih

odnosa iz krvavih devedesetih godina.

Publika je, ~ini se, od prve

re~enice osetila objektivnost teksta,

koji je premijerno izveden u Njujorku,

1999., ba{ kada smo bombardovani.

Tekst D`efrija Stenlija jeste najve}a

vrednost ove predstave, ali ni{ta manje

va`na nije ni odli~na re`ija Nika

Bolinga, kao i odigrane uloge izvrsnih

D`enet Urlik Bruks, Tien Doman,

D`oela Hafa I D`ejsona Karaseva.

Vodjeni ve{tom dramatur{kom rukom i

izuzetnim rediteljskim ume}em glumci

su skoro savr{eno “skinuli” likove

Srba, njihove manire, akcenat, mimiku

i gestikulaciju, {to je predstavu ~inilo jo{ autenti~nijom.

Predstava “Tesla’s letters” }e na sceni

“Timeline” pozori{ta bito do 23. decembra.

“Tesla’s letters” na ceni “Timeline” pozori{ta u ^ikagu

PPRRAAVVOO LLIICCEE IISSTTOORRIIJJEE

TO JE SAMO KRAJ SVETA

Na sceni [open pozori{ta u ^ikagu je pred-

stava “It’s Only the end of the World”(“To je samo

kraj sveta”), u izvodjenju pozori{ta T.U.T.A. i u re`iji

@eljka Djuki}a. Drama @an Lik Lagarsa, Francuza

koji je preminuo pre 12 godina, drugo je njegovo delo

koje Djuki} postavlja na scenu, ovo ~ak ~itavu sezonu

pre nego {to }e predstava biti igrana u Parizu.

Naizgled jednostavna pri~a, u kojoj na smrt

bolesni glavni junak, Luis, dolazi da svojoj porodici

saop{ti vest o skorom umiranju, hvata nas u svoj vrt-

log, iz koga izlazimo sa ose}anjem ve} vidjenog i

do`ivljenog, u na{im ili nekim drugim dragim

porodicama. Autor ve{to progovara o disfunkcionalnoj

porodici, problemati~nim rodbinskim odnosima,

sebi~nostima i strahovima Luisove majke, brata, ses-

tre i snahe i sudbinskom strahu glavnog junaka, koji

po sopstvenom priznanju ne umire od bolesti, ve} od

razo~arenja. Ali njegovu pri~u nema ko da ~uje.

Kao i mnogo

puta do sada Djuki}

pose`e za novim ele-

mentima u re`iji,

uvode}i video, na prav-

im i va`nim mestima,

nagla{avaju}i va`nost

monologa, od kojih je

uglavnom i sa~injena

predstava. Odli~na

ekipa glumaca suo~ila

se sa ozbiljnim problemi-

ma nesre}a, gor~ina, prekida komu-

nikacija. Ve{to su pokazali kako je

mogu}e da ~ak ni jezik, ni razgovor

ne poma`u u nastojanjima da budemo

iskreni sami prema sebi.

Luisa igra Kris Kantelmi, Suzanu

Alis Vedof, Entonija Endi Hager,

Ketrin Dzenifer Bajers i majku Kej

Ssmit. Kostime je i ovoga puta uradi-

la Nata{a Vu~urovi} Djuki},

scenografiju D`n Dalton, a video

Ratko Mom~ilovi}.

Predstava }e na sceni [open pozori{ta (1543

W Division Strreet, Chicago) biti do 22. decembra,

~etvrtkom, petkom i subotom od 8h uve~e i nedeljom

od 3h popodne.

@eljko \uki}

Lifeline u ^ikagu

Pred oko 200 ljubitelja klasi~ne muzike, u~enici Muzi~ke

{kole “Brilliant Stars Music Academy” odr`ali su fantasti~an koncert

u prelepom ambijentu jedne od sala ^ika{kog kulturnog centra. Na

inicijativu profesorke klavira Aleksandre Jovanovi}-Pe}anac, koja je

osniva~ {kole i Keti Fenslou, direktorke ~ika{ke kancelarije

“Lifeline”, sav prihod sa koncerta namenjen je ovoj humanitarnoj

organizaciji, za pomo} deci u Srbiji.

U izuzetno pa`ljivo biranom programu nastupilo je 25

muzi~ara, a izveli su dela Mocarta, Bramsa, ^ajkovskog, [opena,

Betovena, Rosinija, Baha. Posebno emotivan bio je nastup Sema

Kerstena, koji je kazivao svoju poemu i Konera Skota, mladog

pijaniste i kompozitora, koji je te ve~eri premijerno izveo svoje kom-

pozicije “Struggle I i II”, posve}ene nezbrinutoj deci u Srbiji.

Vrhunac ve~eri bio je nastup solistkinja Mile Koev i Mirjane

Divjakovi}, koje su u

pratnji Aleksandre

Jovanov i } -Pe} anac

izvele Glinkinu kom-

poziciju “Ne isku{avaj

me bez nu`de”, kao i

izvanredan Bahov kon-

cert, koji su svirali

Vera Stefanovi} i

Aleksander Silaris (vio-

line), Marija Bubanj

(viola) i Aleksandra

Jovanov i } -Pe} anac

(klavir).

“ Sre}na sam

{to je koncert nai{ao na

ovakav odziv publike,

jer nismo imali mnogo vremena da ga pripremimo. Polovinom avgus-

ta po~eli smo pripreme, svi u~enici su se veoma trudili, pa rezultat

nije izostao. U na{oj {koli ima vi{e od 50 studenata, medju njima i

dece sa prostora biv{e Jugoslavije, njih uvek dr`im kao malo zlato

i pru`am im izuzetnu pa`nju. Nastojim da decu nau~im da svojim

radom i anga`manom uti~u na promenu i ulep{anje sveta, u~imo ih

da veruju da svet mo`e biti bolji.Deca su dala i novac za ulaznice,

neki pun iznos, a neki samo deo, jer veruju u humanu misiju i `ele

da pomognu mali{anima u Srbiji. To su uglavnom Amerikanci, a

veliku podr{ku dali su i njihovi roditelji. To je dokaz da su mlade

generacije u stanju da naprave ~uda”- ka`e Aleksandra Jovanovi}-

Pe}anac.

Keti Fenslou, direktorka ~ika{ke kancelarije “Lifeline” ka`e

da }e nastojati da ovakvi koncerti postanu tradicionalni.

MUZIKOM DO DU[E

Nova premijera pozori{ta T.U.T.A

Aleksandra Jovanovi} - Pe}anac

i Keti Fenslou

24 Ogledalo

B I Z N I S

Decembar 2007

Ilustracija Vladan Ne{o

vi}

25OgledaloDecembar 2007

F E L J T O N

Na{ mladi istori~ar Dejan Tani}

bavio se geneolo{kim poreklom cara

Ivana Groznog i utvrdio da je car imao

srpske pretke po trostrukoj liniji. Po

mu{koj liniji, „baba po ocu Ivana

Groznog, Sofija Paleolog, bila je ~uku-

nunuka despota Dejana i Teodore

Nemanji}, sestra cara Du{ana”. A

„posredno preko Nemanji}a, Ivan Grozni

se geneolo{ki mo`e povezati i sa

Lazarevi}ima-Brankovi}ima, jer je

kneginja Milica (u mona{tvu Evgenija),

supruga kneza Lazara, bila k}er kneza

Vratka, praunuka velikog kneza (i dukl-

janskog kralja do 1208) Vukana, ro|enog

brata kralja Stefana Nemanji}a

Prvoven~anog”.

Njegova baba po majci bila je

Srpkinja, Ana Jak{i}, „k}er vojvode Stefana

Jak{i}a, koji se nalazio u slu`bi ma|arskog

kralja Matije Korvina, a unuka vojvode

Jak{e, rodona~elnika ove znamenite srpske

porodice”.

Ana Glinski (Jak{i}) imala je i

veoma zna~ajnu ulogu u vaspitanju malog

Ivana Vasiljevi~a. Po{to je on rano ostao

bez oba roditelja, Jelene i Vasilija, brigu o

njemu preuzela je baba po majci i ona ga

je, sasvim je izvesno, upoznala sa srpskom

tradicijom.

”Iako, po merilima modernog

doba, car Ivan Grozni nije dugo `iveo -

svega 54 godine - od svih careva on je

najdu`e vladao - 37 godina (1547-1584).

Njegova ambicija bila je da od Rusije

stvori najmo}niju dr`avu u Evropi, i u

tome je uspeo...”, pi{e Dejan Tani}.

BABIN UNUK - CAR

Ivan Vasiljevi~ ^etvrti nije jedini u

ruskoj istoriji koji nosi nadimak Grozni.

Tako su zvali i njegovog dedu velikog

kneza Ivana Tre}eg, pa je mo`da Ivan

Grozni svoj nadimak stekao pre nasle|em,

nego {to ga je zaslu`io svojom surovo{}u.

Sve do 1917. godine na grob Ivanov u

Kremlju dolazili su obi~ni ruski ljudi, sim-

boli~no mole}i za pomo} i pravednu pre-

sudu.

Neguju}i tradicije slavne srpske

pro{losti, Ana Jak{i} Glinska unela je u

Ruski dvor, a preko njega i u ~itavo carst-

vo, kult srpskog svetitelja Save Nemanji}a.

Od izuzetnog zna~aja bila je ~injenica da je

ruski car Ivan IV Grozni, me|u ~ijim prec-

ima su se nalazili pripadnici srpskih

vlastelinskih porodica Dejanovi}a i Jak{i}a,

prihvatio kult Svetog Save, uzimaju}i ga za

li~ni uzor. U njegovo vreme nastao je

„Letopisni licevoj svod”, najve}i knji`evni

poduhvat u Rusiji 16. veka. U ovoj

sveop{toj istoriji, na 61 listu sa 122 mini-

jature i sa oko 250 malih slika, prati se

pri~a o velikom srpskom svetitelju. U

Letopisu su sadr`ana `itija i drugih srpskih

svetitelja. Koliko je bio razvijen kult srp-

skih svetitelja na ruskom dvoru svedo~i i

podatak da su po nalogu cara Ivana IV

Groznog u Arhangelskom saboru

moskovskog Kremlja `ivopisana ~etiri lika

koja ne pripadaju krugu ruskih vladara.

Pored vizantijskog cara Mihaila VIII

Paleologa, prikazani su i likovi Simeona -

Stefana Nemanje, Svetog Save i kneza

Lazara.

Car Ivan je u mnogim prilikama

potvrdio svoju naklonost prema Srbima.

Posebno su zanimljivi njegovi odnosi sa

hilandarskim bratstvom, a prvi njegov sus-

ret sa svetogorskim monasima dogodio se

1550. godine. „Tada su u Moskvu stigli

iguman hilandarski Pajsije i jo{ trojica

monaha. Oni su molili cara Ivana da ih

uzme u za{titu od Turaka i zaustavi oti-

manje manastirske imovine.”

Car Ivan Grozni je odmah posle

ove posete, zbog Hilandara i ruskog man-

astira sv. Pantelejmona, uputio pismo

Sulejmanu Veli~anstvenom, u kojem je

od turskog sultana tra`io da uzme u

za{titu ova dva manastira. To je bio prvi

diplomatski kontakt dve sile na ovom

nivou.

[est godina kasnije hilandarsko

bratstvo zatra`ilo je novu pomo} od cara

Ivana Groznog. Njihovi izaslanici, koji su

do{li u Moskvu, „bili su bogato darivani

crkvenim ode`dama, ikonama, knjigama i

novcem. Car je poklonio Hilandaru 300

rubalja, a carev brat knez Jurij Vasiljevi~

50 rubalja”.

I narednih godina, sve do pred

Ivanovu smrt, Hilandar }e redovno dobijati

pomo} od cara Ivana Groznog.

PODVORJE

MANASTIRA HILANDAR

U Moskvi je od vremena cara

Ivana Groznog, pa do po~etka 19. veka,

postojalo Podvorje manastira Hilandara.

Zatim, od 1874. godine do Oktobarske rev-

olucije delovalo je Srpsko podvorje uz

blagoslov mitropolita Mihaila. Hram

Podvorja svetog Kira i Jovana i Svetog

Save, arhiepiskopa srpskog, sa samom

zgradom Podvorja darovao je Srbima sam

car. Crkva se nalazila u predgra|u

Soljanka, a projektovao je arhitekt K.

Bjankom 1768. u Vreme Katarine II.

Srpska crkva je osve{tena 30.

novembra 1874. a ceremoniji su prisustvo-

vali lideri srpsko-ruskih veza S. M.

Solovljev, rektor Moskovskog univerziteta,

M. P. Pogodin, predsednik Slovenskog

komiteta i protojerej A. M. Ivancev.

Hram je bio mesto okupljanja

svih Srba sa Balkana, a u njemu su bile

sklonjene skupocene ikone iz crnogorskih

crkava. Srbi i Rusi okupljeni oko crkve

pru`ali su veliku humanitarnu pomo} naro-

du u otad`bini.

Na dan pobede nad Turcima, 5.

novembra 1878. u hramu Svetog Kira i

Jovana, odr`ana je sve~ana liturgija i

osve{tan novi ikonostas. Crkva je ujedno

bila i uto~i{te mitropolita Mihaila, koji je

napustio Srbiju i u njoj `iveo sve do 1889.

kada ga je kralj Aleksandar vratio u

Beograd. Mitropolit je u Moskvi dobio

visoka odlikovanja, a bio je i ~lan

Moskovske duhovne akademije i

Moskovskog univerziteta.

Bolj{evici su ovu srpsku crkvu

sru{ili 1933. godine. Dogovor o njegovom

obnavljanju, postignut 1948. godine,

izme|u patrijarha srpskog Gavrila i ruskog

Aleksija I, nije ostvaren zbog burnih poli-

ti~kih doga|aja posle Rezolucije

Informbiroa.

Hram apostola Petra i Pavla pos-

toji od 1625, dok je sada{nji kameni

hram sagra|en 1700. u stilu "moskovskog

baroka". Hram nikad nisu zatvarali, ~ak

ni u vreme SSSR. Sve{teni sinod Ruske

pravoslavne crkve je 28. decembra 1999.

godine doneo odluku da se u Moskvi, pri

hramu Svetih apostola Petra i Pavla, kod

Jauzkih vrata, obnovi podvorje Srpske

pravoslavne crkve pri patrijarhu

moskovskom i sve Rusije. Ovom

odlukom krunisani su vi{edecenijski

napori jerarhije dveju crkava da se i na

ovaj na~in u~vrste veze izme|u jed-

novernih i bratskih naroda. Po~etkom

2000, hram je bio predat Srpskoj patri-

jar{iji, u kome je 21.8.2000. g. slu`io

liturgiju srpski patrijarh Pavle.

Nastojatelj podvorja Srpske

pravoslavne crkve u Moskvi, arhimandrit

Antonije (Panteli}), izabran je za vikara

patrijarhu srpskom sa titulom episkopa

moravi~kog, s tim da i dalje obavlja

du`nost nastojatelja moskovskog podvorja.

NASTAVI]E SE

SRBI U RUSIJI 2. PI[E: DU[AN LOPU[INA

VEL IKO SRPSKO OTO^ESTVO

Ve} vekovima istori~ari korene srpskog naroda tra`e na prostorima nekada{nje i dana{nje Rusije i Ukraajine. Srbi su kao pleme slovenskog naroda

`iveli severoisto~no iza Karpata. Kada su se prvi put tamoo vratili osnovali su dva svoja grada. U me|uvremenu Srbi i dalje osvajaju Rusiju

Ivan Grozni sa sinom Ivanom,

16. novembra 1581.