Bitka Na Bukoviku

7/22/2019 Bitka Na Bukoviku

1/14

NEKOLIKO STRANICA IZ KWIGE

BORBA NA BUKOVIKUNa jednoj vi[oj zaravni, na severoisto;noj strani planine

okru/enoj selima Podgorac, Mozgovo i Crni Kao, sukobile su sedve vojske u gra]anskom ratu u Srbiji 24. jula 1944. godine.Velikomoravska grupa korpusa JVUO ]enerala Dra/eMihailovi'a i 23. Titova komunisti;ka divizija. U obe vojskeSrbi iz Srbije - Srbijanci - kako nas zovu Srbi preko Drine,Save i Dunava.Prve su predvodili oficiri Kraqevine Jugoslavije koji nisupriznali kapitulaciju, ali nisu /eleli ni boq[evizam, a druge,pla'eni;ke protuve Kominterne. U obe vojske bili su prete/nosrpski seqaci u guwevima i opancima. Srbija je u to vreme imalaskoro devedeset posto seoskog stanovni[tva pa ni struktura

vojske nije izgledala druga;ije. Na prvoj strani su Srbi izdoma'inske Srbije iz Velikog Pomoravqa, a na drugoj Srbi izzatucanog i zaostalog dela, iz Ju/ne Srbije.Komunisti;ki istori;ari jo[ uvek ovaj gra]anski rat, koji jepo;eo jo[ 1941. godine nazivaju narodnooslobodila;kim ratom.Bila je to najve'a bitka u gra]anskom ratu u tom delu Srbije, ukojoj je desetkovano qudstvo na obe strane.Iako su Rusi tek kroz dva meseca izbili na Dunav, komunisti;kesnage sa juga u/urbano su im hitale u susret. U Isto;noj Srbiji iTimo;koj Krajini, bile su vrlo jake snage ]enerala Mihailovi'a>Kraji[ki korpus pod komandom potpukovnika Velimira

Pileti'a, i Timo;ki, pod komandom potpukovnika QubomiraJovanovi'a, svaki sa po pet hiqada qudi.Zato su komunisti poku[ali prodor prema severu kod Boqevca,ali Timo;ki juri[ni korpus odbacio ih je nazad prema Ozrenu,potukav[i ih do nogu. Snage 23. komunisti;ke divizije, koja jepoku[ala ovaj prodor, sa;iwavale su sedma, deveta i ;etrnaestasrpska brigada. Prema memoarima Titovog generala i biv[egKraqevog majora Save Orovi'a (str. 614), osnovana je 28. maja 1944.godine, od gore pomenutih brigada koje su osnovane nekolikomeseci pre we. U momentu osnivawa imala je oko 1.600 qudi, ali

je mobilizacijom udvostru;ena do bitke na Bukoviku.

Snage Velikomoravskog korpusa ]enerala Dra/e Mihailovi'a,pod komandom potpukovnika Todora Gogi'a, sa;iwavalo jequdstvo Juri[nih bataqona> Ivankova;kog korpusa,Varvarinskog, Resavskog i Deligradskog, sa oko 3.000 qudi, a saqudima u rezervi oko 5.000 ukupno.O;ekivalo se da 'e komunisti;ka divizija poku[ati da prodrepreko Bukovika, da zaobi]e Rtaw sa leve strane i da se probije uKu;ajske planine, a zatim daqe na sever prema Dunavu.


2/14

Snage Velikomoravske grupe korpusa zaposele su Bukovi;ku kosu20. jula 1944. godine. Ja sam se u to vreme vra'ao sa jednim vodomIvankova;kog krpusa, koji je sproveo ameri;ke pilote u Prawaneispod Ravne Gore. Usput smo se prikqu;ili u selu Riqcu pratwikomandanta Glavnog [taba Srbije, ]enerala Miroslava

Trifunovi'a, koji je tako]e krenuo na Bukovik.Kada smo na dva dana pred bitku stigli u selo Vito[evac,komandant Glavnog [taba Srbije je ostao u wemu, a mi smo sakomandantom Velikomoravske grupe korpusa, potpukovnikomTodorom Gogi'em, iste ve;eri stigli u selo Podgorac ispod sameplanine i tu zano'ili. Sutradan smo se ispeli na planinu gde samzatekao moje iz Ivankova;kog korpusa i prikqu;io se wima.Potpukovnik Gogi' je obi[ao polo/aj du/ine skoro trikilometra, pregrupisao je neke jedinice i naredio je plitkoukopavawe - samo grudobran. Opredelio se za zapre;avawe pravcai odbranu od o;ekivanog napada. Nije mi se to dopalo, jer ve'

naviknut na gerilsko ratovawe na Jastrepcu, vi[e sam voleoiznenadne napade u pokretu, nego pozicionu odbranu.Me]utim, ovo nije bilo slu;ajno. Potpukovnik Gogi' je 1943.godine do[ao iz Kaira sa grupom oficira i uputstvima iz Kairai Vlade iz Londona, da ni po koju cenu ne napadamo prvikomuniste, ne bi li se izbegao gra]anski rat koji je trajao ve' trigodine. Zato su oni nas napadali jo[ od 1941. godine gde god im sepru/ila prilika, i mnogo nam je trebalo dok smo i mi takvuborbu prihvatili. Za na[e oficire, bez obzira na instrukcije izKaira i Londona, bio je to kukavi;luk.Evo me na polo/aju me]u svojim i ukopavamo se kako je nare]eno.

Zapravo improvizujemo grudobran od kamena i zemqe. Oni su tuve' peti dan i ve' su iscrpqeni i nervozni zbog le/awa ii[;ekivawa. Iako sam tu tek jedan dan, ve' sam nervozan i ja.Vojnike koji su se navikli na gerilsko ratovawe, neizvesnostgore iscrpquje nego celodnevno pe[a;ewe.Da bi prekratili vreme, zapitkuju me kako sam pro[ao na putu ikako izgleda Ravna Gora. Kada im ka/em da sam je video iz daleka,oni me razo;arano pitaju>~Jesi li video bar :i;u|~Tada jo[ nisam mogao da znam za posleratnu komunisti;ku pri;u>~I Pinki je video Tita~, pa im rekoh>

~Jesam, ali i wega sam video iz daleka~.~Kako, bre, iz daleka| {to mu ne pri]e bli/e|~ pitaju me

jo[ vi[e razo;arani.~Pa [ta vi mislite, da je on ;ekao ba[ mene. Iza[ao ;ovek dapozdravi ameri;ke pilote. Ko sam, bre, ja|~ Ovim pitawem ihzbuwujem.~Kako izgleda :i;a|~ insistiraju i daqe za informacije iz prveruke.


3/14

~Izgleda kao na slici - eto kako izgleda~, odgovaram.~Pa dobro, jel` visok, jel` krupan kao Kara]or]e|~ - pita meDobrosav iz Zabrege i o;ekuje potvrdan odgovor.~Kada si ti video Kara]or]a|~~Pa na sliku u ;itanku~, odgovara mi ubedqivo.

~E, i :i;a ti je isti kao na sliku~, [alim se ja i daqe sa wim.~Ma, nisi ti wega ni video~, svi konstatuju razo;arano, pa opetpitaju za Ravnu Goru.~Jel` istina da je ravna kad se tako zove|~~Pa vaqda je ravna, kad svi avioni sle'u i pole'u i dawu i no'u.~Ovaj odgovor im zvu;i ubedqivo i zadovoqava ih.

* * *Osvanuo je 24. juli 1944. godine. Iako je leto, Bukovik je obavijenmaglom. Nalazim se sa jo[ dvojicom na predstra/i na blagojpadini na ivici [ume, udaqeni od polo/aja oko sto metara. U

slu;aju napada trebalo je da se pod vatrom povu;emo na polo/aj.Spokojni smo i ne razmi[qamo kako bi nam to uspelo, da se iz[ume povu;emo uzbrdo preko brisanog prostora i to pod vatromdo polo/aja. Ju;e je na[a izvidnica prokrstarila oko dvadesetkilometara u dubinu prema Ozrenu i Soko Bawi i nigde nisunai[li na komuniste. Kada su upitali seqake, da li je pro[lane;ija vojska kroz wihovo selo, dobili su odgovor> ~Mlogo sulajali ku;i'i no'as, mo/da su neki i pro[li al mi nismoizlazili napoqe~.Jedan od nas, protivno svim propisima, rastavio je ma[inku -engleski ~pikavac~ - pa je ;isti.

Magla je sve gu['a i skoro se vaqa po zemqi, a ve' je deset satipre podne. Iznenada pripuca na levom krilu, jedno trista metaraod nas. Odgovori[e vatrom Resavci, koji su se tamo nalazili.Odmah zatim pripuca[e i moji u na[em pravcu. Fiju;u nam meciiznad glave. :ekamo da se vatra sti[a, pa da poku[amo da sepovu;emo do svojih.Me]utim, vatra je sve ja;a i sve bli/a i puca se sa obe strane.Odjednom iznad nas grunu minobaca;. Zatim jo[ jedan, ali

jo[ bli/e. Postaje sve ozbiqnije i povla;imo se malo dubqe u[umu - pobi'e nas na[i. Do na[eg polo/aja je bio prili;anuspon iz sela Mozgovo, pa su komunisti zato izvr[ili napad na

levo krilo, jer je tamo uspon bio najmawi. I na desnom krilu jesli;no i odjednom pripuca[e i odande. Zakqu;ujemo da je napadizvr[en iz dva pravca, jer je i odande vatra sve bli/a. Baca;ibiju sve /e['e i sve bli/e, ali stalno podbacuju na[ polo/aj.Samo je na krajwem desnom krilu jo[ uvek ti[ina. Tamo jeJuri[ni bataqon Deligradskog korpusa. Desno od nas je Juri[nibataqon Varvarinskog korpusa, ;ija je vatra sve ja;a.U pravi ;as, rezervni kapetan }oka, u;iteq iz sela Sewe,


4/14

zamenik komandanta na[eg Juri[nog bataqona, nare]uje juri[ nakomuniste. Bio je zadwi trenutak, jer su komunisti bili skoro napedeset metara od nas. Razle/e se urlik kroz maglu>~Juri[ napred i ura!~ Utr;a[e u [umu iz na[eg Juri[nogbataqona, a ispred svih kapetan }oka sa komandom> ~Za mnom!~

Prikqu;ismo im se nas trojica i u prvoj jaruzi izme[asmo se sakomunistima. Nastupi op[ti haos. Glavno wihovo oru/je -minobaca;i - u'uta[e.Oko podne magla se podi/e polako, a tek tada nastade jo[ /e['avatra. Sada se ta;no vidi ko na koga puca i odakle. PoteraliResavci komuniste sa leva, mi sa ;ela i Varvarinci sa desna isabijemo ih u jaruge prema selima Mozgovo i Crni Kao.Nedaleko od sebe ugledah komandanta, potpukovnika TodoraGogi'a i wegovog ro]enog brata, poru;nika Gogi'a. Tu je ina;elnik [taba, major Qubi[a Terzi'. I on je 1943. godinedo[ao iz Kaira sa potpukovnicima Gogi'em, Baleti'em i

Novakovi'em. U wihovoj pratwi je pu[komitraqezac Radi[a izmoje ;ete. Svi le/imo i prebacujemo se prema komunistima, kojeuspe[no potiskujemo, samo potpukovnik Gogi' stoji iza jednogdrveta, dok ga brat moli da legne.Oko dva sata popodne nam se u;ini da 'e sve biti ubrzo gotovo,kada do]e do jo[ /e['eg otpora komunista. Izgleda da im jestiglo poja;awe. Komandant nare]uje da se ubaci i na[a rezerva,koja je u tom trenutku stigla iz Podgorca. Sa novom snagompotiskujemo ih jo[ za oko trista metara i usput nailazimo nawihove, ali i na[e mrtve i rawene. Od mrtvih uzimamo municijua rawenima pru/amo pomo' i poku[avamo da ih makar malo

izvu;emo nazad.Ne znam kako se to dogodilo, da se [tab Velikomoravske grupekorpusa na]e u /ari[tu bitke. Moj drug Vule se u skoku prebacujenapred, izme]u dva rafala. Ustaje major Qubi[a Terzi',na;elnik [taba, i tek [to se pridigao da se prebaci do jednebukve, pada poko[en. Metak je u[ao kroz gu[u a iza[ao krozki;mu, i momentalno umire. Prilazi mu potpukovnik Gogi',uzima wegova li;na dokumenta i sat, kle;e pored wega i zaklopimu o;i, dok tre[ti svuda oko nas. Pao je i Radi[a,pu[komitraqezac i ispustio svoju ~zorku~ od koje se nijerazdvajao ni kada spava. Pronese se glas da je nedaleko od nas

poginuo i major Ivanovi'. Pored mene, koji sam tako]e lak[epovre]en, ginu moji [kolski drugovi> Jovica Matovi' i Dragan{tajner, sin komandanta Artiqerijsko-podoficirske [kole u"upriji. Rawen je i Poqak Stanislav Rastavicki iz Lo]a, }okaEri' iz "uprije, a Milun iz Sewa, koji je sat ranije zgrabioRadi[inu ~zorku~ koju je oduvek /eleo, pada previjaju'i se odbolova, pridr/avaju'i creva rukama. Pogibe i Petar Bizeti' iz"uprije.


5/14

Opkoqeni i prite[weni, komunisti se povla;e prema selimaMozgovo i Crni Kao i bitka se prenosi u podno/je planine.Trajala je do pred ve;e, kada se 23. komunisti;ka divizija sasvimpotu;ena, povukla u neredu prema selima Trubarevcu i Vrbovcu upravcu Soko Bawe. Juri[ni bataqoni Velikomoravskog korpusa

vratili su se na polazni polo/aj da pokupe rawenike. Otpremamoih na drugu stranu u selo Podgorac, a zatim u bolnicu, dok jepolako padao mrak. U zoru odlazi jedna ;eta, da po jarugamaplanine sakupi i sahrani poginule. Obe strane su imale velikegubitke u qudstvu.Sutradan je na polo/aju ispod Bukovika, iznad sela Skorica,komandant potpukovnik Todor Gogi', izvr[io smotru jedinicakoje su u;estvovale u sukobu sa komunistima i odao im priznawe,posle minute 'utawa za poginule. Slava im! Prolomilo seBukovikom.Komandant Glavnog [taba Srbije, ]eneral Miroslav Trifunovi',

naredio je da se obrazuje Kombinovani juri[ni korpus od najboqenaoru/anih qudi, ja;ine oko 700 boraca, pod komandom majoraBore Stanisavqevi'a i zamenika, kapetana Mihajla "a'i'a.Wihov zadatak je bio gowewe razbijene 23. komunisti;ke divizijeprema Boqevcu. Ovaj bataqon uspeo je da zaustavqa prodor novihkomunisti;kih snaga sa juga na pravcu Soko Bawa - Boqevac, iuspe[no im je odolevao sve do kraja avgusta 1944. godine. Podnaletom znatnijih komunisti;kih snaga, daleko boqe naoru/anihod nas, ni ovaj bataqon nije vi[e mogao da odoleva bez municije.U grupi rawenika koje smo otpremili u selo Podgorac, nisamspazio svog najboqeg druga Budu Mija;a, a nema ga ni me]u /ivima.

Zna;i da je i on poginuo i ostao u nekoj jaruzi Bukovika. Mi kojinismo u[li u sastav Juri[nog bataqona majora BoreStanisavqevi'a usled slabog naoru/awa i nedostatka municije,vra'amo se u [tab na[eg korpusa.Re[ismo da sa;ekamo onu ;etu, koja je jo[ pre smotre oti[la dasahrani poginule i da vidi ima li jo[ koji raweik. Na /alost, odwih doznajem da Budu nisu prona[li me]u poginulima. Zna;i da jezarobqen - opet zakqu;ujem.Me]utim, Buda je te[ko rawen na vi[e mesta, i te iste no'iotpuzao je kroz paprat do podno/ja planine, do izvora, i tu seonesvestio. Imao je sre'u da ne iskrvari. Okrepquju'i se vodom

sa izvora, odr/avao se u /ivotu. Sakrivenog u gustoj paprati,prona[ao ga je pored izvora neki ;obanin, zapravo, Buda ga je izpaprati pozvao sam.Na velikoj vru'ini sve rane su se ucrvqale. Lekari ka/u da ga jeto spasilo od sepse i gangrene. Prenet je istoga dana u Podgorac,a zatim u bolnicu, ostao je /iv ali ne zadugo. Pre/iveo je prvipogrom posle ~oslobo]ewa~ jer je jo[ bio u krevetu. Kada jeprezdravio, ubili su ga komunisti;ki zlikovci kao psa 1945.


6/14

godine bez su]ewa, ne zna se ni danas gde mu je grob, kao ihiqadama pre wega. (Prema kasnijem saznawu, otac ga je prona[aou prole'e 1945. vezanog i mrtvog kod sela Ostrikovca i Majura,nedaleko od "uprije.)Posle formirawa Juri[nog korpusa majora Bore

Stanisavqevi'a, mi koji nismo u[li u wegov sastav, na putuprema [tabu korpusa koji se nalazio u Ku;ajskim planinama namestu zvanom Kozji rog, zaustavili smo se u selu Plana da seodmorimo. Nabavili smo u selu mleko i hleb, nadrobismo u jednuveliku [erpu i tek po[to smo po;eli da kusamo, ugledah jednakowska kola koja su i[la nama u susret. Prenerazih se kadaugledah u wima moju majku. Ona zanemela, ni re; da progovori ve'samo zuri u mene, i kao da ne veruje svojim o;ima da me vidi /ivog.Zurim i ja u wu, pa je kona;no upitah> ~Otkuda ti ovde|~ Ona mini[ta ne odgovara ve' stric koji je po[ao sa wom.~U "upriju stigao glas da si poginuo, pa smo do[li da te ku'i

odnesemo. Ja joj sve vreme usput govorim> `Ko zna koga su oni tovideli.` Jel` vidi[ da sam pogodio|~ obra'a se woj.U tom momentu niko od nas nije znao da je poginuo moj brat odstrica ?ikica Pe[i', a verovatno da to nisu znali ni wegoviroditeqi ;im nisu po[li po wega. I oni su poverovali da je re;o meni. Zadivila me je prisebnost moje majke - kao u anti;kojtragediji.Niti je plakala, niti se radovala [to me je ugledala /ivog, iakosam joj bio jedinac i jedina mu[ka glava u ku'i. Samo mi re;e>~:uvaj se, sinko!~Stric okrete kola i odo[e nazad, dok sam ja dugo gledao za wima.

Komunisti su svojima posle rata podigli spomenik na vrhuBukovika, a Srbima sa druge strane srpski narod jo[ uvek dugujespomenik. Poginulom na;elniku [taba, majoru Terzi'u, ni grobse ne zna, iako je grob bio kamewem ozidan i obele/en.Komunisti;ki zlotvori su grob zatrli. Planina Bukovik i ovosvedo;ewe su mu spomenik.Podseti'u ;itaoce kako je Kraq Aleksandar Prvi Kara]or]evi',postupio sa izginulim Sribma, pripadnicima 35. Zagreba;ke i 19.Vara/dinske pukovnije na Gu;evu u Prvom svetskom ratu.Naredio je da ih sahrane zajedno sa izginulim vojnicima Srpskevojske u zajedni;ku kosturicu na Gu;evu. Prilikom osve'ewa

kosturnice Kraq je rekao>~WIHOVA ZAJEDNI:KA TRAGIKA BILA JE {TO SU SEBORILI JEDNI PROTIV DRUGIH. SMRT IH JEPOMIRILA I NEKA SADA ZAJEDNO PO:IVAJU U MIRUKAO VELIKA OPOMENA ZA BUDU"A POKOQEWA!SLAVA IM!~Biv[i Srbi - kriptokomunisti - za ovakav vite[ki postupaknisu sposobni. Oni ne znaju, da je i mar[al Makenzen u


7/14

Top;iderskom parku podigao spomenik hrabrim srpskimbraniocima Beograda sa natpisom> ~Ovde po;ivaju srpski junaci!~Na[ ve;iti neprijateq je to u;inio!!!

* * *

Pre desetak godina do[le su mi u ruke kwige> ~23. Srpskadivizija~, ;iji je autor wen biv[i komandant Miladin Ivanovi',koji u vreme bitke na Bukoviku nije bio wen komandant, ve'Radovan Petrovi', poru;nik Jugoslovenske vojske, i kwiga ~9.Srpska brigada~, ;iji je autor wen biv[i komandant JovanKecman, koji tako]e nije u;estvovao u bici na Bukoviku, jer jewegova brigada dr/ala odstupnicu i bila u rezervi.Obe kwige pisane su u wihovom uobi;ajenom maniru - deset na

jednoga. Osim svojeg glavnog protivnika u bici na Bukoviku,pomiwu i> 103. pe[adijski puk 22. bugarske divizije, Srpskidobrovoqa;ki korpus (qoti'evce), ni[ta mawe nego pet pukova

Srpske dr/avne stra/e (nedi'evce), kao da se radilo o bici naStaqingradu ili na Marni u Prvom svetskom ratu. Verovatno dabi bilo [to dramati;nije i wihova ~pobeda~ ve'a.Ne'emo da se zadr/avamo na hipertrofiranom broju mrtvih,rawenih i zarobqenih ;etnika (Bugare i ostale pukove i korpusene pomiwu), kao i na wihovim /rtvama u toj bici jer je sveneta;no i izmi[qeno. Naravno, wihovi gubici su neznatni.Pesni;ki obdaren kao svi Crnogorci, Miladin je sro;io ovu~epsku~ re;enicu, koja mo/e da u]e u antologiju gluposti> ~I krv

je lila i lopila na Bukoviku, glave su padale a /ivoti nestajali.Rat je u/as, ali kada brani[ svoje - nu/an je!~

{ta je to ~svoje~ branio Miladin na Bukoviku, i to tamo gde nijeni bio, i od koga je branio to ~svoje~, upita'e se svakipametan ;ovek|I ratni plen mu je u srazmeri sa onim silnim divizijama ipukovima, iako ratni plen zadobijen od wih i ne pomiwe, ve'samo plen od ;etnika> [est te[kih mitraqeza i ;etiriprotivavionskih (zaplewene avione je zaboravio), 300 pu[aka inebrojenu koli;inu municije, pet minobaca;a od 81 mm i dveradio stanice. Zatim, 5.000 komada hlebova, 200 kgr masti, 1.500kgr [e'era, 50 kgr cigareta, 22 jaha'a kowa i [est volova zaklawe.

A tek sutradan kada ~navali[e~ seqaci sa darovima u desetzapre/nih kola (poznati kao izda[ni u ratnim prilikama) sa>poga;ama, pe;enim mesom, gibanicama (odao se da su i oni jeligibanice), sirom, kajmakom, jajima i mlekom i raznim slatki[ima.Do[le su i devojke sa> ko[uqama, ga'ama, xemperima, pletenimvunenim rukavicama i ;arapama. Shvati'emo ovo kao pesni;kuhiperbolu jer je bio mesec juli - osim ga'a, jer su mnogi morali daih promene.


8/14

* * *Bitka na Bukoviku zabele/ena je i u IZVE{TAJIMA SRPSKEDR?AVNE STRA?E ZA OKRUG MORAVSKI 1941-1944. uizdawu Istorijskog arhiva u Jagodini 2001. godine. Pod rednim

brojem 159 stoji>~24. jula 1944. godine u selu Mozgovo sreza Aleksina;kog iRa/awskog, vo]ena je borba izme]u ;etnika DM i komunista.Prema prikupqenim podacima do sada ima vi[e ;etnika mrtvih ioko 70 rawenih. U ovoj borbi poginuo je komandant Korpusa majorQubi[a Terzi', a rawen je komandant brigade poru;nik Vuka[inPetkovi'. Prema nepotvr]enim podacima na strani komunistabilo je oko 500 mrtvih, a za rawene nema podataka.~ (...)

INKVIZITORI

[ef OZN-e u Jagodini bio je radnik Vita Cvetkovi'. Ja ga nisamli;no upoznao, ali na mojoj otpusnici je wegov potpis. Otpusnicumi je uru;io islednik OZN-e Milutin Zubovi', student izBeograda. Na wega ne mogu da se po/alim> nikada nije bio grubprema meni, a i prema drugima. Kasnije sam saznao da mu je otacprofesor univerziteta u Beogradu. :uo sam da su ga wegoviistomi[qenici za vreme IB-a strpali na Goli otok. Ne znam[ta je tra/io tako fin mladi' sa wima< kada je shvatio, bilo je iza wega kasno.Probisvet i pla'enik Kominterne perfidno je smislio da sebiv[i Srbi obra;unaju sa ~izdajni;kim~ Srbima, pa je ]eneralu

Mihailovi'u i ostalim optu/enim sa wim, postavio za javnogtu/ioca Milo[a Mini'a iz Preqine kod :a;ka, a zapredsednika suda Mihajla }or]evi'a iz Kragujevca. Nazadovoqstvo hrvatskog probisveta oni su taj zadatak priqe/noobavili - dok je on likovao. Predsednika suda su ubrzo~nagradili~ za savesno obavqen zadatak. Izbili su mu zube naGolom otoku, ali ipak je dobro pro[ao, jer je /ivu glavu izvukao.Narod bi rekao> ~Ima Boga!~ Ako ga ima, kako se ostali bez kazneizvuko[e|Organizatori nove komunisti;ke vlasti u Moravskom okrugu suQubinka Milosavqevi', Dragoslav }or]evi' Go[a,

Mom;ilo :upi' (ubila ga Qubinka zbog izneverene qubavi),Antonije Isakovi', Milorad Konstantinovi', Jure Sari'-}uro,Vitomir Cvetkovi', ?ivorad Kosti', Voja Gra;anin, TanasijeMladenovi', Milorad Powavi', Karaklaji', Bora Nikoli'{antorovac, Milosav ?ivanovi' i drugi. Organizatori novevlasti bili su i organizatori masovnog zlo;ina. I svi ostalikoji su u toj vlasti u;estvovali, sau;esnici su u tom masovnomzlo;inu.


9/14

Egzekutori su bili pripadnici Petnaeste kraji[ke brigade.Wima je poverena uloga da se obra;unaju sa ~izdajni;kom~Srbijom. Tada im je Tito ~bio miliji i dra/i~ - iako Hrvat.Srpski narod im je oprostio, jer nisu znali [ta rade. Bratski ih

je prihvatio, pola miliona izbeglica je zbrinuo, kao i pedeset

godina ranije.Po[to je ve' bila javna tajna da se vr[e masovna streqawagra]ana bez su]ewa, u Jagodini su, reda radi, objavili jedan ve'pomenuti plakat na kome su bila slede'a imena> Spira Risti',Branko Mili'evi', Uro[ Pa/ina, Vlada Tasi', TomaBla[kovi', ?ivota }uri', Milorad Radosavqevi', KrstaDejanovi', Pavle Mi[i', Vojislav Miladinovi',Marko ?ivadinovi', Dobrivoje Milo[evi'. Na spisku nemamnogih koji su tako]e ubijeni, a izme]u wih i Tome }or]evi'a,u ;iju se ku'u odmah uselila Qubinka Milosavqevi'.Od vi]enijih gra]ana, u "upriji mnogi su odmah streqani bez

su]ewa. Nave['u samo nekoliko imena, jer bi spisak biopreduga;ak> }or]e Isajlovi' advokat, Mile Milenkovi'trgovac, ?ivojin Ostoji' trgovac, in/ewer Kvasnevski upravnik~Dobri;eva~, Milan Jovanovi' direktor gimnazije, AngeGan;evi' direktor gimnazije u penziji, i mnogi drugi.Moj najboqi [kolski drug Vukosav Pavqakovi' Vule streqan jetako]e me]u prvima. Iz moje sobe je izveden nekoliko dana poslehap[ewa sa jo[ desetak qudi. Se'am se da je u toj grupi bi i mojkom[ija Sreten ~:kabin~, gradski stra/ar. Narod je bioprepla[en gore nego za vreme okupacije. To je i bio ciqkomunista, i oni su ga pogromom nad Srbima i postigli. Niko

nikom ni[ta ne govori iako svi znaju [ta se radi, [apu'u i 'ute,iako svake no'i skoro iz sva;ije ku'e ponekoga odvedu.O;evi, u po;etku zabrinuti za sebe - da li 'e do;ekati zoru, vi[enisu brinuli o sebi, ve' za golobradu golu i bosu decu, oteranu usred zime na front bez ikakvog iskustva i obuke.Svedok sam svakodnevnih sahrana u selima oko Jagodine, mladi'akoje su roditeqi uspeli da prona]u i odnesu. Tek sada se razlegao

jauk Srbijom. :itava Srbija je bila skamewena i zbuwena, apedeset godina joj je trebalo da se od toga oporavi, da oprosti, alida ne zaboravi.Taj masovan zlo;in odvijao se pred o;ima celokupne svetske

javnosti. Tada, kao da nisu za wih postojala qudska prava, kada seradilo o drugima. Svi su zatvarali o;i, i nije ih se ticalo, ve' use po/urili da taj zlo;ina;ki re/im priznaju, jer im je takoodgovaralo.Potegli su pitawe qudskih prava u zemqama u kojima ona nisunikada ni po[tovana, tek kada je ~crveni virus~ inficirao ;itavsvet, i po;eo da ugro/ava i wih i ;itav demokrtaski poredak.Posle pedeset godina, ceo srpski narod je opet ka/wen od strane


10/14

istih biv[ih Saveznika, zato [to nije uspeo da se oslobodire/ima koji su oni uspostavili i priznali. Krug se zatvorio, ami se vrtimo bespomo'no pedeset godina u wemu...Zakleti neprijateqi kapitalista, avangarda ~novog pretka~, do

ju;e silom prilika askete koji preziru rasko[ i bogatstvo,

krenuli su za Qubinkinim primerom i razba[karili su se poku'ama svojih /rtava, a wihove porodice izbacili na ulicu.~Pravda~ je zadovoqena. ~I na[a osveta crvena 'e biti...~ -pevali su, a narod ih nije na vreme ozbiqno shvatio...Saveznici su prepustili ceo srpski narod komunistima namilost i nemilost. Boqeg egzekutora nisu mogli da na]u. Kaznilisu ga [to ih je ~izdao~, jer nije hteo uludo da gine za wihov ra;unkao 1941. godine, koja je odnela preko 20.000 /rtava radi nekolikostotina ubijenih Nemaca. Kragujevac, Kraqevo, GorwiMilanovac, {abac, Ni[, Kru[evac, Vaqevo, Po/arevac i mnogidrugi gradovi i sela zavijeni su u crno. Biv[i Saveznici su

bombardovawem Srba na wihov najve'i praznik Uskrs, izvr[ilii li;nu odmazdu.

VLADA ~BRNO~Jedne ve;eri, u drugoj polovini februara 1945. godine, do]o[e,xipom, u Ribare, dvojica iz OZN-e. Jednoga od wih sam poznavao, ion me odmah upita>~Da l` ti be[e iz Ravani;ke brigade|~Odgovorih mu potvrdno.~Ima li ovde jo[ neko osim tebe iz tvoje brigade|~ - opet me

upita.~Ima jo[ jedan~ - odgovorih. ~U susednoj ku'i.~~Zovi ga odmah!~ - naredi mi on.Po[to sam pozvao tog drugog, on odvoji jo[ dvojicu, pa re;e>~Pewite se!~Mi se zgledasmo> preturamo po glavi [ta bi to moglo da bude|Mo/da su re[ili da nas po[aqu na front. Ali, za[to tra/eba[ iz Ravani;ke| Mo/da se neko od nas izlanuo i rekao rodbinigde im je ro]ak streqan|!Dan ranije su dolazili ro]aci komandanta sela iz nekog sela uokolini Svilajnca. Znali smo gde je taj ;ovek streqan i zakopan.

Zapamtili smo ga po duga;kim brkovima, jer je za nas, tada, to biovrlo star ;ovek.Nas dvojica smo rekli wegovim ro]acima u poverewu, i oni suuspeli slede'e no'i da ga prona]u i odnesu. Mo/da je to upitawu|Dok smo razmi[qali, xip stade pred Komandu podru;ja. Za[topred komandu podru;ja| Sigurno nas [aqu na front, zakqu;ismomi.


11/14

~Izlazi!~ - povi;e jeda od wih, uvedo[e nas u zgradu i zatvori[enas u jednu prostoriju.Ubrzo u]e komandant podru;ja major Kosti', sa jo[ jednim izOZNE koji nas je doveo. Sa wima je i jedna mla]a /ena u crnini,sva utu;ena. Reko[e nam da je ta /ena dobila odobrewe od

najvi[e instance da mo/e da odnese telo svog brata, ukoliko uspeda ga prona]e.~Ko je od vas iz Ravani;ke|~ - upita nas Kosti'.Obojica odgovorismo u glas>~Mi smo!~~Jeste li poznavali Vladu iz Beograda|~ - nastavi on.~Ja sam ga poznavao i sahranio~ - odgovorih.~Onda po]ite sa ovom /enom na to mesto i poku[ajte da gaprona]ete!~ - naredi, pa nam usput pripreti>~I nikome ni re;i o ovome!~Vlada je streqan ranije, u januaru mesecu, a ja sam ga sahranio

po;etkom februara 1945. godine, za vreme jedne jugovine. Le/ao jepored mnogih le[eva u jednom duga;kom rovu u vrbacima, krajRakitova. Bilo je najmawe pedeset le[eva u tom rovu. Odmah samga prepoznao kad sam do[ao do wega, jer je ve' svitalo. Kao da samznao da 'u kad-tad mo'i da ka/em rodbini gde se nalazi, malo samga izdvojio u pravcu jednog drveta. Nisam uspeo dovoqno dubokoda ga sahranim, ali ipak dovoqno da mu psi ne razvla;e kosti.Uputili smo se u Rakitovo i stigli smo tamo pred zoru. Zemqa seponovo u me]uvremenu smrzla kao beton. Nalo/ili smo vatru, iposle nekoliko sati zemqa se iznad wega razgrejala, pa smouspeli da ga izvu;emo iz zemqe. Ja sam ;itavo vreme strahovao dok

smo i[li prema Rakitovu, da li 'u uspeti da ga prona]em.Strahovao sam i da su mu psi za vreme one jugovine razvukli kosti,po[to nisam uspeo dovoqno duboko da ga zakopam.Proveli smo celo prole'e i deo leta 1944. godine u borbama sakomunistima na Jastrepcu, Kopaoniku i Ibru. Mnogo sam ga voleo.Bio je pet godina stariji od mene, radije je voleo da se sme[ka,nego bilo [ta da pri;a, jer bio je po prirodi 'utqiv. Zatekao samga u brigadi 1943. godine, u jesen, i odmah smo se sprijateqili.Kada smo ga izvadili, krik i vapaj sestre za izgubqenim, ubijenimbratom, za;uo se do neba.Ta epska scena mi stalno stoji pred o;ima. Ne mogu da je

zaboravim, i stalno poku[avam da je zamenim slikom kako Vladasedi na pu[komitraqezu ~brno~ i pu[i. Voleo je na wemu da seodmara.

~MAJKA HRABROST~Tragedija diplomiranog pravnika Milivoja Kupusinca mogla bi u


12/14

nekom novinskom ;lanku da se iska/e jednom re;enicom> ~Spasise od usta[kog no/a, a /ivot mu je prekratio komunisti;kimetak~. Ali drama, koju je do/iveo on i wegova porodica, ne mo/eda se iska/e ovom suvoparnom re;enicom.Raspad Kraqevine Jugoslavije 1941. godine zatekao ga je u

Sarajevu, na mestu ;inovnika u Upravi policije. Posleprogla[avawa Nezavisne dr/ave Hrvatske, iakopolicijski ;inovnik, da bi izbegao usta[ki pogrom, sa /enom idvoje male dece be/i bez igde i;ega u Srbiju. Po[to je ro]en 1908.godine u selu Derowe u Ba;koj, upu'en je u Suboticu, ali on seodmah posle prelaska u Srbiju zadr/ava u U/icu. Tu ga kaoizbeglicu raspore]uju na mesto ;inovnika u Srpskoj dr/avnojstra/i (nedi'evcima) koja je tek osnovana.Pre/iveo je sa porodicom burne doga]aje u jesen 1941. godine>po;etak gra]anskog rata u Srbiji i takozvanu ~U/i;kurepubliku~. Da bi sklonio porodicu na mirnije i bezbednije

mesto, zahteva preme[taj bli/e Beogradu i raspore]uju ga 1942.godine u "upriju, na mesto ;inovnika Srpske dr/avne stra/e.Nije bilo birawa, svako je raspore]ivan u svoju struku.Koliko se se'am, komandant Srpske dr/avne stra/e bio je majorMilojevi', ro]eni brat Titovog generala Miloja Milojevi'a,podoficira biv[e Jugoslovenske vojske. Major Milojevi' jeimao sre'u da ga uhapse Rusi, jer su dva dana pre komunista stigliu "upriju. Nemci su se pod wihovim naletom, posle ru[ewa mostana Velikoj Moravi, povukli u Jagodinu. Rusi su majoraMilojevi'a proterali u Sibir, odakle se posle vi[e godinavratio u Srbiju, kako je ve' ranije re;eno.

Milivoj Kupusinac nije bio te sre'e da ga uhapse Rusi, ve' jerade'i svoj posao da bi prehranio porodicu, spokojno do;ekaokomuniste, duboko uveren da ni[ta nije u;inio radi ;ega bimorao da be/i ispred wih. To su mnogi pripadnici Srpskedr/avne stra/e ve' u;inili. Na /alost, prevario se. Komunistiga odmah hapse i po kratkom postupku, bez su]ewa i izricawapresude, streqaju po odluci jednog ;oveka.Presudu je izrekao [ef OZNE Miodrag Novakovi' - ~Xuxa~,biv[i grafi;ki radnik. Izrekao ju je s nogu u dvori[tu ku'esvoga oca, i saop[tio je Milivojevoj /eni Du[anki u prisustvuwenog sedmogodi[weg sin;i'a Dragoslava.

Vrati'emo se malo unazad...~Xuxa~ se 1941. godine odmetnuo u partizane, i okupacijske vlastihapse kao taoce wegovog oca i najstariju sestru. Radi wega bisigurno zavr[ili u logoru na Bawici ili u nekom logoru uNema;koj, ali tu je Milivoje Kupusinac koji je dotle mnogimapomogao da se izvuku.~Xuxina~ majka uzima najmla]e dete za ruku i polazi kodMilivoja, da potra/i spas za 'erku i za hranioca porodice. Vodi


13/14

dete sa sobom, zna da je i on roditeq, sa/ali'e se. Milivoje ;inisve da ih oslobode, garantuje za wih i spasava im /ivote, kao [to

je i dotle ;inio...Posle hap[ewa Milivoja, wegova /ena Du[anka uzimasedmogodi[weg sin;i'a Dragoslava za ruku i odlazi ~Xuxinoj~

ku'i, da potra/i spas za Milivoja. Postupi'e vaqda kao [to je iwen mu/ postupio, kada su wegovi otac i sestra bili u pitawu.Misli kao i svaka majka, kada vidi dete sa/ali'e se.Do;ekao ih je u dvori[tu ku'e svoga oca i nervozno je lupionogom o zemqu, kada je ;uo da je Du[anka do[la da moli zaMilivoja. Pred detetom od sedam godina izrekao je smrtnupresudu za Milivoja rekav[i> ~Tvoj mu/ 'e biti streqan kaonarodni neprijateq i ne uznemiravaj me vi[e~.Du[ankini jauci i ridawe deteta nisu kosnuli bezdu[nogzlo;inca. Milivoje je ve' posle nekoliko dana streqan nastreli[tu biv[e Jugoslovenske vojske na levoj obali Velike

Morave. Bezdu[nik je bio ~milosrdan~ i dozvolio je susretMilivoju sa /enom i decom uo;i pogubqewa. {ta se zbivalo uglavici sedmogodi[weg deteta dok je on izricao smrtnu presuduwegovom ocu, to wega nije interesovalo.Ka/u da je jedan od wih, koji je Milivoja i mnoge druge isprationa put bez povratka, u pijanom stawu progovorio. Na streqawe susamo u ga'icama, preko mosta na Moravi na strati[te sprovedeni.Mla]i su pevali> ~Gorom jezde ki'eni svatovi~, a Milivoje jeplakao od tuge [to je od usta[a spasao glavu a gubi je od svojih.I ono malo [to su kao izbeglice stekli, wegovoj porodici jeoduzeto, i Du[anka se na[la sa dvoje male dece bez igde i;ega na

ulici. Niko nije verovao, da 'e tako bezdu[ni zlikovci bilokome sre'u da donesu. Isto su kasnije postupali i sa porodicamasvojih doju;era[wih istomi[qenika, u me]usobnim obra;unimaza vreme IB-a.Posle ubistva mu/a, nastupio je za wegovu /enu Du[anku i dvojemale dece hod po mukama. Prijateq lekar rizikuje i izdaje jojuverewe da joj je jedno dete te[ko obolelo. Na osnovu toga onadobija 20. decembra 1944. godine dozvolu da otputuje u Beogradlekaru sa obolelim detetom, sa ograni;enim rokom od deset dana.~Majka hrabrost~ rizikuje i vodi sa sobom i drugo dete, jer nemanameru da se vra'a u "upriju. Uspeva da se sa bugarskim vojnim

transportom prebaci u Beograd, a posle petnaestak dana opetbugarskim vojnim transportom kod mu/evqevih roditeqa uDerowe. Rat jo[ uveliko bukti, tek 'e se dogoditi bitka naBatini u kojoj i bugarske trupe u;estvuju. Do kraja rata je

jo[ daleko, ali u oslobo]enim delovima zemqe [kole po;iwu saradom, i Du[anka uspeva da se zaposli u svojoj struci, na mestou;iteqice u osnovnoj [koli u selu Derowe.~Xuxa~ je 1955. godine izvr[io samoubistvo, ali to nije nikakva


14/14

satisfakcija obezglavqenim porodicama. Sedmogodi[we detenije nikada svoju traumu prebolelo, ostalo je bez oca kada mu jenajvi[e potreban. To dete iz ove tu/ne pri;e danas je primarijusdr Dragoslav Kupusinac.Objava broj 170 od 20.12.1944. godine izdata od strane Sreskog

narodnooslobodila;kog odbora u "upriji, svedo;i gde se posleoslobo]ewa zemqe nalazila sloboda.Me]u prvima je uhap[en i prota crkve Sv. }or]e Jovan Risti' iz"uprije. I wega su zatvorili u podrum ispod sedi[ta OZNE, kojase smestila u ku'u advokata Vlade Martinca. Zatekao je u wemumnoge vi]ene gra]ane koji su pre wega uhap[eni. Kada su ugledalisvoga stare[inu crkve, kao da im je laknulo.Mnogo godina kasnije pri;ao mi je moj kum Toza ~;eketalac~, kada

je otac lokalnog inkvizitora ~Xuxe~ upitao svoga sina> ~Za[tosi i protu Jovu uhapsio~, da mu je ovaj odgovorio> ~Da bude zajednosa svojim vernicima~.

Wih dvojica su pre rata zajedno u;ili grafi;arski zanat izajedno su po ;itavoj Jugoslaviji frentovali. Verujem da me nijelagao, jer se nije 1941. godine odmetnuo u [umu sa ~Xuxom~, iakosu bili najboqi drugovi.Cinik je bio u pravu. Na[av[i se u dru[tvu sa svojim vernicima,prota Jovan je i u tim uslovima vr[io svoju sve[teni;ku du/nosti olak[avao im je patwe i stradawa. :inio je to, bez obzira [to

je i protiv wega bila optu/ba dovoqno te[ka, da i bez togaizgubi glavu. Optu/en je [to je vr[io obred zakletve ;etnikaKraqu i Otaxbini, i [to je navodno nasilno pokr[tavaoslovena;ke izbeglice. Vr[e'i svoju du/nost, rizikuju'i da

izgubi glavu, ispovedio je i pri;estio je mnoge vernike pre nego[to su ih komunisti;ki zlo;inci odveli na gubili[te. Nave['usamo neka imena, sa uverewem da 'u se ogre[iti ne pomiwu'imnoge> Mile Mileti' trgovac, Dragi Markovi' Vla;e trgovac,Jovan Andrejevi' Talijan fijakerist, Dragi Zmaj;e i mnogidrugi.Sve[tenik Jovan Risti' je nekako /ivu glavu izvukao i nije mu sedesilo da podeli sudbinu sa preko dve stotine ubijenihsve[tenika. Samo jedan od wih je i mitropolitcrnogorsko-primorski Joanikije Lipovac.

Documents

Bitka Na Bukoviku