ŽlezdeDve grupe žlezda:

- Sa unutrašnjim lučenjem- Sa spoljašnjim lučenjem

Endokrine žlezde- sa unutrašnjim lučenjemOne proizvode, odlažu i izlučuju hemijske supstance- hormone u krvotok. Odgovorne su i za kontrolu rada i povezivanje funk. Svih sistema organa. One to obavljaju regulisanjem metabolizma ( način na koji se prerađuju materije unete u telo iz sp. sredine )Metabolizam je skup procesa razgradnje i stvaranja materije u organizmu i oslobađanja i vezivanja E.

Žlezde:

- Štitna: U prednjem delu vrata ispod grkljana; Dva režnja; Uloga je u sazrevanju i rastu organizma. Luči više hormona jedan je TIROKSIN koji deluje na rast koštanih ćelija; Jod

- ParaštitnaObično 4 u organizmu; Uz štitnu ž.; Hormon za održavanje nivoa kalcijuma u krvi.

- Nadbubrežna:Kao kape na bubrezima; Građene: kora i srž; Kora- stvara se kortikosteroidi (hormoni koji utiču na metabolizam vode, soli, šećera, minerala i rad polnih ž. ) ; Srž- adrenalin ( ustresnim situacijama lučenje ili povišeni krvni pritisak. );

- Gušterača:Sp. i unurt. Lučenje; Un. – luči insulin i glukagon; Ins. Utiče na metab. Ugljenih hidrata i nivo šećera u krvi (reguliše);

- Jajnici:Dvostruka uloga: jajne ćelije (ž) (hormoni: estrogen i progesteron); Estrogen- sazrevanje jajnih ćel. i razvoj ž. Telesnih karakteristika; Progesteron- trudnoća;

- Semenici:Testisi muške pol. Žlezde stvaraju m.p.ćel.- spermatozoide. Proizvode hormon testosteron ( važan za pojavu muških telesnih karakteristika.);

- Grudna:Najrazvijenija i najaktivnija u ranom detinjstvu; Uloga je nedovoljno ispitana ali je odgovorna za razvoj imuniteta i proizvodnju posebnih ćel. (iz belih krv. Zrnaca) u imonom odgovoru; Imuni sistem; Samo kod dece; Masno tkivo je gradi!;

- HIPOFIZA:Glavna žlezda; Odgovorna je za rad svih drugih žlezda sa un. L.; Utiče na rast i razvoj jer se u njoj stvara hormon rasta!!!; Ostali hormoni: za izazivanje porođaja, rad bubrega i lučenje mleka;

Poremećaji:

Nedovoljno ili prekomerno lučenje hormona su znaci poremećaja! Nasledan ili izazvan tumorima.

- Hipofiza: Džinovski (gigantski) rast i patuljasti rast ljudi. Nedovoljno i prekomerno lučenje hormona!

- Štitasta: 1. Prekomerno lučenje tiroksina izaziva Bazedovljeva bolest; Ubrzan metabolizam, pojačan apetit i gubitak telesne mase, ubrz. Rad srca, pojač. Znojenje i bezrazložna uznemirenost.2. Nedovoljno lučenje tiroksina- gušavost (uvećanje štitne žlezde) Nedostatak joda!

- Gušterača: Dijabetes- zbog manjka lučenja insulina. Visok šećer u krvi i mokraći, pojač žeđ i glad, mišićna slabost, malaksalost. Lečenje: Dijetalna ishrana, više kretanja i fiz. Aktivnosti, nekaa i nadoknadu insulina

ČulaČulne ćelije:

- One su prijemnici i receptori raži iz sp. sredine. Uloga je da stalno beleže promene u sp. i un. sr. I tako pripremaju organizam za reakciju. Draži su različite. Vrsta draži utiče na aktiviranje nekog od čula.

- Mehaničke: dodir, pritisak, bol- Hemijske: miris, ukus- Svetlosne: vid- Temperatura: koža Čulo dodira: svuda u koži, najviše čel. Ima na usnama, vrhu jezika, jagodicama prstiju,

najmanje na leđima! Bol: Od završetaka osećajnog nerva. U koži, kostima, mišićima, un. organima. Zank je za

bolest ili poremećaj u org. Bol je zaštitni mehanizam organizma. Toplota: dublje u koži, najviše receptora na obrazima i usnama! Hadnoća: ipod same P kože. Najviše reep. Oko struka i na grudima, vrh jezika i očnim

kapcima, najmanje na tabanima.

MIRIS:

Organ: nos

Receptori su: mirisne ćel. u sluzokoži nosne šupljine. Mirisna materija se prvo rastvori u sluzi sluzokože, zatim ide do oseć. Nerva pa do velikog mozga.

UKUS:

Organ: jezik

Receptori su u sluzokoži jezika nalik kvržica. Ćel su grupisane. Čul ćel. se nalaze i u sluzokoži nepca i ždrela. Slatko, slano, gorko kiselo. ( redom: vrh jezika, prednji i bočni delovi, zadnji d.) Jezik je važan u procesu gutanja hrane, oblikovanju glasova u govoru!

Čulo Vida

Organ: oko

Dve uloge: Da sakuplja svetlosne zrake I projektuje ih kao sliku, druga je da šalje dobijene informacije u koru velikog mozga gde se nalaze centar z avid. Ono razlikuje boju I jacinu svetlosti.

Građa:Glavni I pomoćni delovi Glavni: Očna jabučica I očni nerv

- Očna jabučica je u očnoj dupli I obavijena je sa 3 sloja: beonjačom, sudovnjačom I mrežnjačom. Dok je ispunjena pihtijastom masom- staklastim telom.

- Beonjača: bele boje I to je spoljašnja zaštitna opna. Sa prednje strane prelazi u rožnjaču koja je prozirna opna u kojoj dolazi do prelamanja svetlosti na putu do receptora. Sudovnjača je izgrađena od krvnih sudova, dok uje napred složenije građena I formiora dužice. One su deo oka koji sadrže različite pigmente I zbpg toga se kod ljudi razlikuje boja očiju. Mrežnjača jeste unutrašnja opna. Sadrži recep. Za svetlost. Ćel u vidu štapića I čepića. One u obliku štapića su osetljive na promenu jačine svetlosti. – vidni pigment menja se na svetlosti I u tami. On sadrži vitamin A. (on je neophodan u ishrani) Čepići osetljive na talasne dužine svetlosti- boje. Očno sočivo I stak. Telo imaju ulogu u procesu prenosa slike na žutu mrlju. Žuta m. jeste mesto gde se nalaze gusto zbijene čulne ćel. Svetlosni zraci padaju na nju I to je mesto gde se projektuje slika. Slika je obrnuta I umanjena ali zbog centa vida u kori mozga slika se vidi onakva kava jeste. Očni nerv polazi iz dela očne jabučice bez štapiće I čepića- slepe mrlje. Pomoćni delovi: Očni kapci ( štite oko od spoljašnje sredine oi su prekriveni vežnjačom), trepavice (sprečavaju da prašina uđe u oko kao dlačice u nosu), obrve ( sprečavaju slivanje znoja u oko), vežnjača, suzne žlezde (one luče suze koje štite oko od osušivanja I bakterija), mišići oka (pokreću očne jabučice istovremeno u istom smeru).

Mane oka I oboljenja:- Kratkovidost ( ne vide se predmeti u daljini, očna j. je ispupčena, koriguju se nošenjem

naočara ili sočiva) I dalekovidost ( ne vide se predmeti u blizini, očna j. je skraćena, naočare).

- Razrokost- nepravilan rad mišića o.j. Vežebe I naočare pomažu.- Deltonizam- ne razlikuju se boje.- Konjuktivitis: zbog bakterija stvara se svrab, peckanje I crvenilo.- Glaukom: povećanje očnog pritiska nekada dovodi I do slepila- Slepilo: trajni gubitak vida, Uzroci su različiti.

Čulo Sluha I Ravnoteže

Organ: uvo (uho)

Ono je sastavljeno iz spolašnjeg, srednjeg I unutrašnjeg uha.

- Spoljašnje uho: ušna školjka I sp. Ušni kanal.Ušna školjka sakuplja zvučne signale, spolašnji ušni kanal povodi zvučne kanale do sr. uha. Dlačice jesu filter za vazduh a masne žlezde koje se nalaze u njemu luče cerumen.

- Srednje uho- ispunjeno vazduhom. Bubno opna se nalazi između sp. I sr. uha. Vibriranjem ona prenosi zvučne kanale do sr. uha. U njemnu se nalaze tri najmanje kosti našeg tela koje su povezane zglobom: čekić, nakovanj I uzengija. One prenose zvuk sa bubne opne u unutrašnje uho. Sredenje uho je sa ždrelom povezano Eustahijevom trubom.

- Unutrašnje uho: veoma složeno građeno. U njemu su ćel. Prijemnici zvuka I nerv koji provodi zvučne nadražaje I nadražaje koji su posledice promene položaja glave. Izgrađeno je od puža, polukružnih kanalića I trema koji su svi međusobno povezani. Receptori se nalaze u pužu. On je ispunjen tečnošću koja treperi pri prenosu zvuka I promeni položaja glave. U ostala dva dela nalaze se ćel. Receptori čula ravnoteže. Registruju promenu položaja glave. Te infor macije ne dospevaju do kore velikog mozga I mi nismno svesni sopstvene ravnoteže.

Oštećenja I oboljenja:- Povreda bubne opne: jaki udarci ili dugotrajna buka. - Zapaljenje srednjeg uha- bakterije koje dolaze do ždrela. Bol I osetljivost na dodir.- Gluvonemost- u detinjustvu, urođena gluvoća ili gupitak sluha pre sposobnosti govora.- Morska bolest- poremećaj u radu čula ravnoteže, pilikom vožnje brodom, automobilom..

mučnina I povraćanje- Nagluvost I gluvoća- nepotpun I potpun gubitak sluha.