Embed Size (px)
Citation preview
Udruženje za elektronske komunikacije i informaciono društvo
april 2017.
BILTEN
Aktuelno................................................................................................................................................................Sednice, sajmovi, skupovi, konferencije, prezentacijeVestiAktuelne javne raspraveZakoni u završnoj fazi donošenja - završene javne rasprave
Privredna aktivnost............................................................................................................................................Privredna društva i preduzetniciZaposlenost i zaradeRelativni značaj delatnosti – bruto dodata vrednostUkupne ostvarene investicije i strana direktna ulaganjaRazmena usluga – Usluge telekomunikacija, kompjuterske i informacione usluge
Makroekonomsko okruženje..............................................................................................................................
Aktivnosti Udruženja za elektronske komunikacije i informaciono društvo...............................................Pregled inicijativaRadne grupe
U fokusu.................................................................................................................................................................
Podrška privredi...................................................................................................................................................Bespovratna sredstva – programi podrške mikro, malim, srednjim preduzećima i preduzetnicimaNajbrži put do inopartneraEdukacijaCE znak i Srpski znak usaglašenosti – dokaz bezbednosti vašeg proizvodaDualno obrazovanje
Metodološke napomene......................................................................................................................................Udruženje za elektronske komunikacije i informaciono društvo.................................................................Kontakt...................................................................................................................................................................
3
7
12
14
17
18
202121
U ovom broju
1
Aktuelno
Sednice, sajmovi, skupovi, konferencije, prezentacije
Promocija sajma informacionih tehnologija CEBIT 2017 i događaja namenjenog inovativnim kompanijama i tehnološkim startapima SCALE11 – 19. januar 2017. godine, ICT HUB – Naučno-tehnološki park Zvezdara.
Na okruglom stolu "Stanje u IKT i kako se ono može unaprediti“ predstavnici Ministar stva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija i predstavnici IT preduzeća, predstavili su predloge prioritetnih cilјeva i aktivnosti za unapređenje IT sektora u Srbiji. Istaknuta je, kao veoma važna, državna podrška u rešavanju problema nedostajućih IT kadrova. Neophodno je i prilagođavanje obrazovnog sistema potrebama IT industrije, a takođe i modernizovanje nastavnih programa. Naglašen je i pozitivan trend koji se primećuje kroz digitalizaciju poslovanja dela državnih institucija. Ovaj skup održan je u saradnji sa Društvom za informatiku Srbije, 27. januara 2017. godine, u Privrednoj komori Srbije.
Međunarodna konferencija i sajam „Nove tehnologije u obrazovanju“, održana je od 9. do 11. februara 2017. godine u Belekspo centru i hotelu Holiday Inn, a organizovana je u saradnji sa Britanskom ambasadom u Beogradu, Timom za socijalno uklјučivanje i smanjivanje siromaštva Vlade Republike Srbije, Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija, Centrom za promociju nauke, Privrednom komorom Srbije. Organizovano je sa cilјem unapređenja kvaliteta obrazovanja u Srbiji i jugoistočnoj Evropi kroz upotrebu informaciono-komunikacionih tehnologija. Konferencija i sajam okupili na jednom mestu predavače i preduzeća koja se bave novim tehnologijama i obrazovanjem iz Srbije, Velike Britanije i regiona (Slovenije, Hrvatske, Makedonije, Mađarske, Bugarske, Bosne i Hercegovine). Povezivanje obrazovnog i IKT sektora omogućava mladima da steknu digitalne veštine koje su im potrebne i priprema ih za digitalno radno okruženje.
Na okruglom stolu Smanjiti „sivu ekonomiju“ u oblasti IKT – govorilo se o proceni obima „sive ekonomije“ u oblasti IKT delatnosti; o predlogu prioritetnih cilјeva aktivnosti svih organa državne uprave i službi Vlade za unapređenje IT sektora u Srbiji; o nacionalnom programu za suzbijanje sive ekonomije, sa Akcionim planom. Razmatrani su i uzroci „sive ekonomije“ – nezaposlenost, visoka poreska opterećenja, komplikovani regulatorni okvir i česte promene, kao i kako stimulisati smanjivanje sive ekonomije u IKT delatnosti i koje su mere za unapređenje IKT delatnosti. Okrugli sto je organizovan u saradnji sa Društvom za informatiku Srbije, 3. marta 2017. godine u Privrednoj komori Srbije.
Sedma sednica Radne grupe Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za poglavlјe 10 – Radna grupa 10 (informaciono društvo i mediji) – Teme na sednici su bile: izveštaj o aktivnostima nakon šeste sednice Radne grupe, realizacija preporuka Radne grupe i aktivnosti na izmenama medijskih zakona (Zakon o javnom informisanju i medijima). Sednicu je organizovalo Društvo za informatiku Srbije, 15. marta 2017. godine u prostorijama Evropskog pokreta u Srbiji.
3
Okrugli sto o upravlјanju internetom „Zaštita prava ponuđača i korisnika u trgovini na internetu“ – Teme okruglog stola su bile: kako rešavati probleme na internetu i koji je put do zaštite prava učesnika u trgovini preko interneta; kako je organizovano globalno i lokalno upravlјanje internetom; kakva je pravna regulativa u vezi sa internetom u Srbiji; koji su pravni mehanizmi i sudske perspektive za zaštitu prava kupaca pri prometu robe putem interneta; strategije borbe za zaštitu prava intelektalne svojine na internetu; medijska slika trgovine na internetu; nelegalni promet dijetetskih suplemenata na internetu kao primer iz prakse i uloga krajnjih korisnika (potrošača)u domaćoj i međunarodnoj trgovini i zaštita njihovih prava. Okrugli sto je organizovan u saradnji sa Udruženjem „Umreži se“ 24. marta 2017. godine u Privrednoj komori Srbije.
Okrugli sto „Informaciono-komunikacione tehnologije – Glavna pokretačka snaga privrede i društva“ organizovan u saradanji Privredne komore Srbije, Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija i Build Energy Team-BET, u cilјu podsticanja investicija u informaciono-komunikacionu infrastrukturu; implementiraea savremenih IKT u privredu, industriju, lokalne samouprave, javna i javno komunalna preduzeća, obezbeđivanja uslova za ravnopravno poslovanje svih učesnika na tržištu, predstavlјanja kvalitetnih i konkurentnih usluga IKT i sigurnosti i bezbednosti prenosa podataka. Okrugli sto je održan 30. marta 2017. godine u Privrednoj komori Srbije.
Otvaranje Nemačkog centra za robotiku – DKR – Tuzla, Bosna i Hercegovina, učešće sekretara Udruženja za elektronske komunikacije i informaciono društvo Jelene Jovanović – 22. mart 2017. godine. Prvi centar ovakve vrste otvoren u Bosni i Hercegovini, korisnicima usluga nudi sticanje znanja i veština u oblasti programiranja robota, ali i njihovog puštanja u rad. Centar je edukacionog karaktera, a osmišlјen je na način da nudi edukaciju i dodatnu obuku studentima i ostalima koji su prošli kroz određenu edukaciju u tehničkoj struci.
Poslovni susreti privrednika iz IKT sektora Srbije i Bosne i Hercegovine – održani u Sarajevu, Bosna i Hercegovina – 29. i 30. mart 2017. godine, u Spolјnotrgovinskoj komori Bosne i Hercegovine.
TECHNOBANK 2017 – vodeća konferencija i izložba u regionu zapadnog Balkana, poznata po velikom broju posetilaca, kvalitetu ponude izlagača i stalnom fokusu na najnovije teme iz oblasti globalnog bankarstva, održana je 29. i 30. marta 2017. godine u Beogradu, u hotelu Crowne Plaza. Ovo je bila sedamnaesta po redu konferencija i izložba, koja je pokrila najvažnije aspekte i kontaktnih i beskontaktnih platnih sistema na bazi smart kartica, kao i temu digitalne banke, a fokus je bio i na karticama i plaćanjima, informaciono-komunikacionim tehnologijama, upravlјanju rizikom, bezbednosti, poslovnoj analitici, e-trgovini.
Regionalna Konferencija o elektronskom poslovanju i internet marketingu ŠABAC LINK – prva konferencija i najveći događaj u ovom delu Srbije posvećen poslovanju na internetu, namenjena privrednicima koji žele da unaprede svoje znanje iz ove oblasti, unaprede poslovanje i prilagode se uslovima koje donosi četvrta industrijska revolucija. Teme koje su bile zastuplјene na konferenciji su sledeće: statistika o upotrebi interneta, podaci o e-trgovini, šanse za trgovinu putem interneta, internet identitet, pravni aspekt poslovanja na internetu, plaćanje i primanje uplata preko interneta, troškovi bankarskih transakcija za trgovinu putem interneta, uloga brze pošte i kurirskih usluga u e-trgovini, optimizacija veb sajtova, kako pokrenuti internet prodavnicu. Konferencija je organizovana u saradnji Privredne komore Srbije, Registra nacionalnog internet domena Srbije, Grada Šapca i agencije Kato, 19. aprila 2017. godine, u hotelu Sloboda u Šapcu.
4
Okrugli sto – „Predlog strategije poštanskih usluga u Republici Srbiji“ – Okrugli sto je organizovan u okviru javne rasprave Predloga strategije poštanskih usluga u Republici Srbiji za period 2017-2020. koju sprovodi Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija u periodu od 14. aprila do 03. maja 2017. godine i na njemu su razmatrani strateški pravci razvoja poštanskog tršišta u Republici Srbiji u naredne četiri godine. Okrugli sto je organizovan u saradnji sa Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija, 21. aprila 2017. godine u Privrednoj komori Srbije.
Sedamnaesta međunarodna konferencija o elektronskoj trgovini i elektronskom poslovanju E-trgovina 2017 – Konferencija E-trgovina je skup o e-poslovanju u Srbiji, posvećen praćenju nastanaka i razvoja domaćeg i regionalnog (Slovenija, Hrvatska, Crna Gora, BiH, Makedonija) e-commerce i e-business tržišta i pokriva sve oblasti elektronskog poslovanja. Konferenciju zajedno organizuju Centar za razvoj e-trgovine, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija Republike Srbije i Privredna komora Srbije, od 26. do 28. aprila 2017. godine, na Paliću.
Okrugli sto – Novi model Zakona o zaštiti podataka o ličnosti – Teme okruglog stola su bile: prevaziđenost važećeg Zakona, Opšta uredba o zaštiti podataka o ličnosti, koja je usvojena u Evropskoj Uniji, potreba hitnog usvajanja novog zakona i regulisanje biometrijskog i video nadzora, bezbednosti podataka na internetu, direktnom marketingu. Okrugli sto je organizovan u saradnji sa Društvom za informatiku Srbije, 26. aprila 2017. godine u Privrednoj komori Srbije.
Vesti
Informatika obavezan predmet – april 2017. godine - Odluka Nacionalnog prosvetnog saveta da se informatika i računarstvo uvede u obavezno osnovono obrazovanje od petog razreda, počev od naredne školske godine.
Osma godišnja konferencija DIDS 2017 održana je u martu 2017. u organizaciji fondacije Registar nacionalnog internet domena Srbije, i bila posvećena razotkrivanju tajni pretraživačke interent mašinerije. Slogan ovogodišnje konferencije bio je „Tajne internet pretraga: traži, nađi, poseti“ i programu je prisustvovalo preko 400 posetilaca u sali, kao i preko 5600 gledalaca internet prenosa iz beogradskog hotela „Metropol Palace“.
Najznačajniji globalni IT sajam CEBIT 2017 – održan je u Hanoveru, Republika Nemačka, u periodu od 20. do 24. marta 2017. godine. Teme ovogodišnjeg sajma bile su: veštačka inteligencija, dronovi, humanoidni roboti, autonomni sistemi, Internet of Things (IoT). Moto sajma „d!conomy – no limits“ stavio je akcenat na beskrajne mogućnosti digitalne transformacije i na sajmu je prikazano mnoštvo primera primene disruptivnih tehnologija, novi poslovni modeli i aplikacije, kao i čitav niz rešenja za digitalnu transformaciju preduzeća. Ovogodišnja partnerska zemlјa na sajmu bio je Japan, treća najveća ekonomija sveta i pionir u oblasti tehnologije, nauke i digitalizacije.
5
Aktuelne javne rasprave
Javna rasprava o Predlogu strategije razvoja poštanskih usluga u Republici Srbiji za period 2017-2020 – Sprovedi se u periodu od 14. aprila do 3. maja 2017. godine. Strategijom razvoja poštanskih usluga u Republici Srbiji za period 2017-2020 godine, utvrđuju se strateški cilјevi razvoja i unapređenja tržišta poštanskih usluga, kao i osnovna načela i smernice za realizaciju strateških cilјeva razvoja poštanskih usluga u Republici Srbiji za period 2017-2020 godine.
Zakoni u završnoj fazi donošenja - završene javne rasprave
Nacrt zakona o elektronskim komunikacijama – Javna rasprava o nacrtu zakona sprovedena je u periodu od 14. novembra do 03. decembra 2016. godine. Ovim zakonom uređuju se: uslovi i način obavlјanja delatnosti u oblasti elektronskih komunikacija; nadležnosti državnih organa u oblasti elektronskih komunikacija; položaj i rad Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge; naknade i Budžetski fond za unapređenje i razvoj oblasti elektronskih komunikacija i informacionog društva; sprovođenje javnih konsultacija u oblasti elektronskih komunikacija; obavlјanje delatnosti elektronskih komunikacija po režimu opšteg ovlašćenja; planiranje, projektovanje, izgradnja ili postavlјanje, korišćenje i održavanje elektronskih komunikacionih mreža, pripadajućih sredstava, elektronske komunikacione opreme i terminalne opreme; pravo službenosti i zajedničkog korišćenja; međupovezivanje i pristup; pružanje usluga univerzalnog servisa; određivanje tržišta podložnih prethodnoj regulaciji, analiza tržišta, određivanje operatora sa značajnom tržišnom snagom (u dalјem tekstu: operator sa ZTS) i ovlašćenja Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge u odnosu na operatora sa ZTS; upravlјanje i korišćenje adresa i brojeva (u dalјem tekstu: numeracija); upravlјanje, korišćenje i kontrola radio-frekvencijskog spektra; distribucija medijskih sadržaja; zaštita prava krajnjih korisnika i pretplatnika; bezbednost i integritet elektronskih komunikacionih mreža i usluga; tajnost elektronskih komunikacija, nadzor nad primenom ovog zakona; mere za postupanje suprotno odredbama ovog zakona, kao i druga pitanja od značaja za funkcionisanje i razvoj elektronskih komunikacija u Republici Srbiji.
Nacrt zakona o poštanskim uslugama – Javna rasprava o nacrtu zakona o poštanskim uslugama sprovedena je u periodu od 14. novembra do 03. decembra 2016. godine. Ovim zakonom uređuju se uslovi i način obavlјanja poštanskih usluga, nadležnosti državnih organa u oblasti poštanskih usluga, prava, obaveze i odgovornosti davaoca i korisnika poštanskih usluga, nadzor nad primenom ovog zakona, kao i druga pitanja od značaja za funkcionisanje i razvoj poštanskih usluga u Republici Srbiji.
Nacrt zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju – Javna rasprava o nacrtu zakona sprovedena je u periodu od 07. septembra do 30. septembra 2016. godine. U nacrtu je predviđeno da se ovim zakonom uređuje elektronski dokument, elektronska identifikacija i usluge od poverenja u elektronskom poslovanju. Nacrt zakona zameniće važeća dva zakona, Zakon o elektronskom potpisu (“Sl. glasnik RS”, br. 135/2004) i Zakon o elektronskom dokumentu (“Sl. glasnik RS”, br. 51/2009), a novine će se ogledati u uvođenju nivoa identifikacije, preporučenoj dostavi i arhiviranju dokumenta.
2017
6
7
Privredna aktivnost u delatnostima koje obuhvata Udruženjeza elektronske komunikacije i informaciono društvo
Privredna društva i preduzetnici
Prema procenama RZS, u 2015. godini, u delatnostima koje su obuhvaćene aktivnostima Udruženja za elektronske komunikacije i informaciono društvo, poslovalo je 3.401 privredno društvo, što čini 3,7 odsto ukupnog broja registrovanih privrednih društava u Republici Srbiji. Od toga, najviše je registrovanih privrednih društava u oblasti računarskog programiranja (54,9 odsto), potom u oblasti proizvodnje računara, elektronskih i optičkih uređaja (26,8 odsto) i telekomunikacija (11,5 odsto).
Oko 97,0 odsto registrovanih privrednih društava činila su mikro i mala preduzeća, dok su najveći promet ostvarila velika privredna društva. Od ukupnog broja zaposlenih u navedenim delatnostima, posmatrano prema veličini privrednih društava, najveći broj je zaposlen u velikim i srednjim privrednim društvima.
Struktura privrednih društava, zaposlenih i ostvarenog prometa u delatnostima koje obuhvata Udruženje za elektronske komunikacije i informaciono društvo
2015. godina
UKUPNO
Veličina privrednog društva
Mikro
(≤9)
Malo
(10-49)
Srednje
(50-249)
Veliko
(250+)
(struktura, u %)
Privredna društva 3.401 85,6 11,4 2,4 0,6
Zaposlenost 55.159 10,5 14,1 15,5 59,8
Ostvareni promet (u mlrd RSD) 418,9 7,8 14,2 21,4 56,6
Izvor: RZS i APR, preračun Službe za podršku razvoju, PKS na osnovu objavljenih finansijskih izveštaja.
Zaposlenost i zarade
U 2016. godini u privrednim delatnostima koje obuhvata Udruženje za elektronske komunikacije i informaciono društvo bilo je registrovano 61.077 zaposlenih, što je za 2,5 odsto više u odnosu na 2015. godinu. Značajno povećanje registrovane zaposlenosti u odnosu na period januar-decembar 2015. godine zabeleženo je u oblasti računarskog programiranja, konsultantskih i s tim povezanih delatnosti, za 23,9 odsto. Najveće smanjenje zaposlenosti registrovano u oblasti proizvodnje računara, elektronskih i optičkih proizvoda (-18,0 odsto). U ukupnoj registrovanoj zaposlenosti u 2016. godini, zaposleni navedenim oblastima obuhvaćenim aktivnostima Udruženja za elektronske komunikacije i informaciono društvo činili su 3,2 odsto.
Registrovana zaposlenost u Republici Srbiji u delatnostima koje obuhvata Udruženje za elektronske komunikacije i informaciono društvo
Broj zaposlenih Učešće u sektoru (u %)
2014. 2015. 2016. 2014. 2015. 2016.
Republika Srbija 1.845.494 1.896.295 1.920.679 - - -
Prerađivačka industrija 369.003 380.325 393.906 100,0 100,0 100,0
Proizvodnja računara, elektronskih i optičkih proizvoda 8.598 8.245 6.763 2,3 2,2 1,7
Informisanje i komunikacije 51.628 53.885 55.508 100,0 100,0 100,0
Telekomunikacije 17.068 16.994 15.781 33,1 31,5 28,4
Računarsko programiranje, konsultantske i s tim povezane delatnosti 12.071 16.177 20.035 23,4 30,0 36,1
Informacione uslužne delatnosti 1.845 2.131 2.231 3,6 4,0 4,0
Saobraćaj i skladištenje 117.756 117.083 113.161 100,0 100,0 100,0
Poštanske aktivnosti 16.650 16.058 16.268 14,1 13,7 14,4Izvor: RZS, preračun Službe za podršku razvoju, PKS.
Prosečna bruto zarada u Republici Srbiji, isplaćena u 2016. godini, iznosila je 62.588 dinara i nominalno je veća za 3,8 odsto (realno za 2,6 odsto) u odnosu na 2015. godinu, dok je prosečna neto zarada iznosila 45.435 dinara i nominalno je bila veća za 3,7 odsto (realno za 2,5 odsto). U periodu januar-mart 2017. godine, u odnosu na isti period 2016. godine, prosečna bruto zarada bila veća za 4,3 odsto nominalni (realno za 1,2 odsto).
U periodu januar-mart 2017. godine, u okviru delatnosti koje obuhvata Udruženje za elektronske komunikacije i informaciono društvo najveća isplaćena bruto zarada iznosila je 205.259 dinara u delatnosti računarsko programiranje, konsultantske i s tim povezane delatnosti, što je oko tri puta više u odnosu na republički prosek, dok su prosečno isplaćene bruto zarade u delatnosti proizvodnje računara, elektronskih i optičkih proizvoda bile dva puta veće od republičkog proseka, dok su jedino zarade u delatnosti poštanskih aktivnosti manje za 16,5 odsto u odnosu na republički prosek.
Prosečne bruto i neto zarade po zaposlenom u Republici Srbiji u delatnostima koje obuhvata Udruženje za elektronske komunikacije i informaciono društvo
Bruto zarade (u RSD) Neto zarade (u RSD)I-XII 2015. I-XII 2016. I-III 2017. I-XII 2015. I-XII 2016. I-III 2017.
Republika Srbija 61.145 63.474 62.588 44.432 46.097 45.435Prerađivačka industrija 56.471 59.957 58.663 41.148 43.618 42.701
Proizvodnja računara, elektronskih i optičkih proizvoda 112.336 111.892 135.336 83.003 82.571 102.965Informisanje i komunikacije 110.039 117.432 113.937 83.036 88.373 85.898
Telekomunikacije 106.481 108.506 99.212 77.118 78.444 70.845Računarsko programiranje, konsultantske i s tim povezane delatnosti 222.310 221.283 205.259 168.286 166.097 157.095
Informacione uslužne delatnosti 61.776 70.606 72.301 44.407 50.668 52.126Saobraćaj i skladištenje 63.683 65.330 65.596 46.392 47.697 47.871
Poštanske aktivnosti 58.205 59.444 52.281 41.979 42.854 37.889Izvor: RZS.
8
9
Relativni značaj delatnosti – bruto dodata vrednost
Prema podacima RZS, u 2015. godini je registrovan pozitivan doprinos svih delatnosti koje obuhvata Udruženje za elektronske komunikacije i informaciono društvo međugodišnjem rastu BDP. Značajan međugodišnji rast bruto dodate vrednosti registrovan je u delatnostima računarskog programiranja i konsultantskih delatnosti (25,3 odsto) i informacionih uslužnih delatnosti (27,9 odsto).
Najveće učešće u kreiranju bruto dodate vrednosti registrovano je u delatnosti telekomunikacija (3,1 odsto) koje su zabeležile međugodišnji rast bruto dodate vrednosti od 4,2 odsto. Bruto dodata vrednost telekomunikacija u 2015. godini iznosila je 103,7 mlrd dinara (858,8 mln evra). Bruto dodata vrednost ostvarena u delatnosti računarskog programiranja, konsultantskih i s tim povezanih delatnosti u 2015. godini, iznosila je 48,6 mlrd dinara (402,2 mln evra), dok je u delatnosti poštanskih aktivnosti ostvarena bruto dodata vrednost od 22,0 mlrd dinara (182,2 mln evra). Bruto dodata vrednost koju su ostvarile informacione uslužne delatnosti iznosi 4,4 mlrd dinara (36,0 mln evra).
Bruto dodata vrednost (BDV) po delatnostima koje obuhvata Udruženje za elektronske komunikacije i informaciono društvo
2015. godinaUčešće u BDV, u % Stope realnog rasta
(2014. godina = 100, %)u ukupnom u sektoru
Bruto dodata vrednost, ukupno 100,0 - 0,7
Prerađivačka industrija 18,9 100,0 1,9
Proizvodnja računara, elektronskih i optičkih proizvoda 0,4 2,2 3,1
Informisanje i komunikacije 5,3 100,0 1,7
Telekomunikacije 3,1 58,8 4,2
Računarsko programiranje, konsultantske i s tim povezane delatnosti 1,5 27,5 25,3
Informacione uslužne delatnosti 0,1 2,5 27,9
Saobraćaj i skladištenje 5,4 100,0 1,6
Poštanske aktivnosti 0,7 12,2 0,1
Izvor: RZS, preračun Službe za podršku razvoju, PKS.
Ukupne ostvarene investicije i strana direktna ulaganja
Prema podacima RZS, ostvarene investicije u osnovne fondove bile su za 5,4 odsto veće u 2015. godini, u odnosu na 2014. godinu, pri čemu je međugodišnji rast realizovanih novih investicija u osnovne fondove bio veći i iznosi 6,2 odsto u 2015. godini. Više od dve trećine (67,3 odsto) isplaćenih sredstava za investicije u osnovne fondove potiče iz sopstvenih sredstava. Najveće učešće u ostvarenim investicijama u osnovne fondove registrovano je u sektoru prerađivačke industrije (21,2 odsto), sektoru snabdevanja električnom energijom, gasom i parom (11,9 odsto), dok se u sektoru usluga izdvajaju investicije u sektor stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti (11,2 odsto), informisanje i komunikaciju (10,4 odsto) i sektor trgovine (8,5 odsto).
Ukupne realizovane investicije u osnovne fondove svih delatnosti koje obuhvata Udruženje za elektronske komunikacije i informaciono društvo su 2015. godine iznosile 57,6 mlrd dinara (476,8 mln evra), od čega je najveći deo od 27,2 mlrd dinara (225,3 mln evra) bio usmeren u domaću i uvoznu opremu (47,3 odsto) i oko 41,8 odsto u intelektualnu svojinu (istraživanje i razvoj, softveri, baze podataka i ostalo) u vrednosti 24,1 mlrd dinara (199,2 mln evra). U okviru delatnosti računarskog programiranja, konsultantskih i s tim povezanih delatnosti gotovo 69,2 odsto investicija bilo je usmereno u istraživanje i razvoj, softvere i baze podataka i takođe visokih 63,4 odsto investicija realizovanih u okviru informacionih uslužnih delatnosti.
Ostvareni međugodišnji rast neto priliva SDI u 2016. godini od 3,2 odsto najvećim delom je bio usmeren u izvozno orijentisane raz¬menljive sektore domaće privrede. Tokom 2016. godine, neto priliv SDI iznosio je 1,9 mlrd evra, dok prema aktuelnim projekcijama NBS, očekuje se da neto SDI u 2017. godini bude 1,6 mlrd evra. Najveći priliv SDI je registrovan u prerađivačkoj industriji, pri čemu je tokom 2016. godine više od trećine usmereno u proizvodnju metala i metal¬nih proizvoda, dok je 16,3 odsto registrovano u proizvodnji motornih vozila i prikolica, a 12,0 odsto u industriju prehrambenih proizvoda, pića i duvana. Posmatrano prema geografskom rasporedu investicija i zemljama porekla kapitala, najveći priliv SDI registrovan iz zem¬alja EU(28) (63,0 odsto u 2016. godini), uz rastuće učešće priliva sa Bliskog Istoka i sa azijskog kontinenta.
Tokom 2016. godine, prema podacima NBS, u privrednim granama koje obuhvata Udruženje za elektronske komunikacije i informaciono društvo, ostvaren je neto priliv SDI, po osnovu ulaganja nerezidenata, od 100,2 mln evra. U trogodišnjem periodu 2014-2016. godine ostvaren je prosečan godišnji rast neto priliva SDI od 70,1 odsto. Kvartalno posmatrano za prethodne tri godine, investiciona aktivnost nerezidenata bila je najviša
10
11,0% Zgrade i ostalegrađevine
47,3% Oprema
41,8% Ostalo
11,0% Zgrade i ostalegrađevine
47,3% Oprema
41,8% Ostalo
Struktura ostvarenih investicija u osnovne fondoveu 2015. godini
Neto priliv SDI, po osnovu ulaganja nerezidenata, kvartalni podaci, 2014-2016. (u mln evra)
Izvor: RZS, preračun Službe za podršku razvoju, PKS.
Izvor: NBS.
Napomena: Delatnost SDI prikazana je u skladu sa BPM6 (korišćenjem „Priručnik za izradu platnog bilansa i međunarodne investicione pozicije br. 6 MMF-a“). Obuhvaćene su sledeće oblasti delatnosti: Proizvodnja računara, elektronskih i optičkih proizvoda, Telekomunikacije, Izdavačke delatnosti i računarsko programiranje, konsultantske i s tim povezane delatnosti, Informacione uslužne delatnosti i Poštanske aktivnosti.
30,6
7,0
-1,6 -1,4
46,7
28,9
13,4
23,4
63,4
4,7
18,413,7
-10,0
0,0
10,0
20,0
30,0
40,0
50,0
60,0
70,0
I II III IV I II III IV I II III IV
2014. 2015. 2016.
u prvom kvartalu 2016. godine (63,4 mln evra) usled visokog ulaganja u delatnosti telekomunikacija (48,6 mln evra). U 2016. godini je najveći deo neto priliva SDI bio realizovan u delatnosti telekomunikacija.
Razmena usluga – Usluge telekomunikacija, kompjuterske i informacione usluge
U 2016. godini je, prema podacima NBS, od izvoza telekomunikacionih, kompjuterskih i informacionih usluga ostvareno je 739,5 mln evra prihoda, od čega je gotovo 80,0 odsto prihoda realizovano od izvoza kompjuterskih usluga (589,8 mln evra), a 19,3 odsto iz izvoza usluga telekomunikacija (143,1 mln evra). Izvoz telekomunikacionih, kompjuterskih i informacionih usluga je u četvorogodišnjem periodu 2013-2016. godine rastao po prosečnoj stopi od 19,2 odsto godišnje.
Vrednost ostvarenog uvoza telekomunikacionih, kompjuterskih i informacionih usluga u 2016. godini je iznosio 332,2 mln evra, od čega je 58,2 odsto uvoz kompjuterskih usluga (193,3 mln evra), a 38,8 odsto od uvoza telekomunikacionih usluga (128,8 mln evra). Uvoz telekomunikacionih, kompjuterskih i informacionih usluga je u četvorogodišnjem periodu 2013-2016. godine rastao po prosečnoj stopi od 6,1 odsto godišnje.
U razmeni usluga telekomunikacija, kompjuterskih i informacionih usluga ostvaren je suficit u vrednosti 407,3 mln evra, pri čemu je u razmeni telekomunikacionih (14,3 mln evra) i kompjuterskih usluga (396,5 mln evra) ostvaren suficit, dok je deficit od 3,5 mln evra ostvaren u razmeni informacionih usluga. Suficit u razmeni telekomunikacionih, kompjuterskih i informacionih usluga je u četvorogodišnjem periodu 2013-2016. godine rastao po prosečnoj stopi od 36,9 odsto godišnje, pri čemu je najveći rast suficita u razmeni kompjuterskih usluga (43,2 odsto).
Izvor: NBS.
Izvor: NBS.
11
Razmena usluga (Kompjuterske usluge), 2013-2016. (vrednost, u mln evra)
Razmena informacionih usluga, 2013-2016.(vrednost, u mln evra)
295,8
344,4
454,7
589,8
160,8 172,3 166,9193,3
135,0172,1
287,8
396,5
2013. 2014. 2015. 2016.
Izvoz (u mln evra) Uvoz (u mln evra) Bilans (u mln evra)
295,8
344,4
454,7
589,8
160,8 172,3 166,9193,3
135,0172,1
287,8
396,5
2013. 2014. 2015. 2016.
Izvoz (u mln evra) Uvoz (u mln evra) Bilans (u mln evra)
295,8
344,4
454,7
589,8
160,8 172,3 166,9193,3
135,0172,1
287,8
396,5
2013. 2014. 2015. 2016.
Izvoz (u mln evra) Uvoz (u mln evra) Bilans (u mln evra)
2,7
4,7 4,56,6
3,54,8
7,8
10,1
-0,8 -0,1
-3,3 -3,5
2013. 2014. 2015. 2016.
Izvoz (u mln evra) Uvoz (u mln evra) Bilans (u mln evra)
Razmena usluga (Usluge telekomunikacija), 2013-2016. (vrednost, u mln evra)
Izvor: NBS.
138,4 137,7151,5
143,1
113,7 109,9118,7
128,8
24,6 27,8 32,8
14,3
2013. 2014. 2015. 2016.
Izvoz (u mln evra) Uvoz (u mln evra) Bilans (u mln evra)
138,4 137,7151,5
143,1
113,7 109,9118,7
128,8
24,6 27,8 32,8
14,3
2013. 2014. 2015. 2016.
Izvoz (u mln evra) Uvoz (u mln evra) Bilans (u mln evra)
Makroekonomsko okruženje
Privredna aktivnost Srbije u 2016. godini, merena realnim rastom bruto domaćeg proizvoda (BDP), kao glavnim makroekonomskim pokazateljem, uvećana je za 2,8 odsto. Rast se prvenstveno zasnivao na porastu investicija i izvoza, ali i na porastu domaće potrošnje usled realnog rasta zarada stanovništva. Na pozitivna privredna kretanja je uticao i rast tražnje na evropskom tržištu, što je omogućilo bolji plasman proizvoda iz Srbije. Sa proizvodne strane, rast BDP bio je vođen sektorima poljoprivrede, industrije, građevinarstva i uslugama privatnog sektora. Prema fleš proceni RZS, realni rast BDP u prvom kvartalu 2017. godine iznosio je 1,0 odsto, u odnosu na isti kvartal prethodne godine. Prema poslednjim projekcijama Ministarstva finansija rast BDP će u 2017. godini iznositi 3,0 odsto, da bi se u naredne dve godine povećao na 3,5 odsto.
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena u prvom kvartalu 2017. godine je iznosila 8,1 mlrd evra, što predstavlja rast od 14,7 odsto u odnosu na isti period 2016. godine. Vrednost razmene u martu je bila za petinu veća u odnosu na isti mesec prethodne godine. U prva tri meseca 2017. godine, uvoz je rastao brže od izvoza (za 1,9 procentnih poena), čime se direktno uticalo na povećanje deficita tekućeg dela platnog bilansa. Negativan saldo robne razmene sa inostranstvom povećan je za 20,8 odsto u poređenju sa periodom januar-mart 2016. godine, te je pokrivenost uvoza izvozom iznosila 76,5 odsto. Sa druge strane, Srbija je u prva dva meseca 2017. godine ostvarila pozitivan saldo u trgovini uslugama, u iznosu od 171,6 mln evra (rast od 42,4 odsto u odnosu na period januar-februar 2016. godine).
U platnom bilansu, deficit tekućeg računa je u periodu januar-februar 2017. godine iznosio 270,8 mln evra (povećanje od 60,3 odsto u odnosu na isti period 2016. godine, prvenstveno usled zabeleženog deficita u januaru, koji je za 89,9 miliona evra veći nego u istom mesecu prošle godine). Platni bilans predstavlja zbir svih ekonomskih transakcija sa inostranstvom, a deficit tekućeg dela platnog bilansa označava da je vrednost izvoza robe i usluga manja od vrednosti ostvarenog uvoza.
Na pozitivna privredna kretanja u Srbiji značajno je uticalo poboljšanje poslovnog okruženja, čemu je doprineo i nastavak procesa evropskih integracija, koji podrazumeva i usaglašavanje pravne regulative sa sistemom Evropske unije. Fiskalna konsolidacija, odnosno uravnoteženje javnih finansija (budžetski prihodi i rashodi), nastavila je da daje rezultate
105,0107,0109,0111,0113,0115,0117,0119,0121,0123,0125,0
04.05
.2016
. 18
.05.20
16.
01.06
.2016
. 15
.06.20
16.
29.06
.2016
. 13
.07.20
16.
27.07
.2016
. 10
.08.20
16.
24.08
.2016
. 07
.09.20
16.
21.09
.2016
. 05
.10.20
16.
19.10
.2016
. 02
.11.20
16.
17.11
.2016
. 01
.12.20
16.
15.12
.2016
. 29
.12.20
16.
16.01
.2017
. 30
.01.20
17.
13.02
.2017
. 01
.03.20
17.
15.03
.2017
. 29
.03.20
17.
12.04
.2017
. 28
.04.20
17.
EUR / RSD USD / RSD
Kretanje deviznih kurseva u poslednjih godinu dana
Procentualne promene ključnih makroekonomskih indikatora Srbije
Realni rast BDP (%)
Deficit tekućeg dela platnog bilansa (%)
Izvor: NBS.
Napomena: p – Projekcija.Izvor: MF, Fiskalna strategija za 2017. godinu sa projekcijama za 2018. i 2019. godinu.
0,8
2,8 3,03,5
2015. 2016. 2017p 2018p
-4,7-4,0 -3,9 -3,7
2015. 2016. 2017p 2018p
12
što je direktno uticalo na smanjenje budžetskog deficita i posledično na smanjenje potreba za zaduživanjem države kod domaćih i stranih kreditora (stabilizacija javnog duga). Inflacija, kao mera porasta opšteg nivoa cena, tokom 2016. godine je bila niska i stabilna i prosečno je iznosila 1,2 odsto, dok je očuvana i relativna stabilnost deviznog kursa. Pomenuti podaci jasno ukazuju na stabilnost ekonomskog sistema na nivou države (makroekonomski okvir) što je dalo osnov agencijama za procenu kreditnog „rejtinga“[1] da unaprede očekivanja da će Srbija u narednom periodu poboljšati svoju poziciju kod domaćih i stranih investitora. Inflacija je u martu 2017. godine blago uvećana i iznosi 3,6 odsto, što je u okviru cilja NBS (3,0 odsto ± 1,5 p.p.). Do kraja 2017. godine se očekuje da inflacija ostane stabilna i da će se kretati na nivou nešto iznad 3,0 odsto.
U prva dva meseca 2017. godine, neto priliv SDI iznosio je 212,1 mln evra i pretežno je usmeren u sektore razmenljivih dobara.
U prvom kvartalu 2017. ostvaren je suficit u Budžetu Republike Srbije u iznosu od 7,2 mlrd dinara. Pri tome, ukupni prihodi su izneli 257,7 mlrd dinara, dok su ukupni izdaci bili 250,5 mlrd dinara. Tokom marta ostvaren je deficit od 4,4 mlrd dinara, što je za 14,7 mlrd dinara bolji rezultat nego u martu prethodne godine kada je deficit iznosio 19,1 mlrd dinara.
Prosečan srednji kurs u aprilu 2017. godine iznosio je 123,6581 dinara za jedan evro, a 115,3021 dinara za jedan američki dolar. NBS planira da nastavi povremene intervencije na deviznom tržištu kako bi sprečila veće oscilacije, uz održavanje stabilnog nivoa deviznih rezervi.
* Mera rizika ulaganja u finansijsku imovinu zemlje.
Inflacija, prosek perioda
Neto SDI, u mlrd EUR
Izvor: NBS.
Izvor: NBS.
7,8 7,8
2,91,9
1,2
2012. 2013. 2014. 2015. 2016.
0,8
1,3 1,2
1,8 1,9
2012. 2013. 2014. 2015. 2016.
13
BDP, realni (rast u %)Potrošnja domaćinstva, realna (rast u %)Državna potrošnja, realna (rast u %)Bruto investicije, realne (rast u %)
Deficit tekućih transakcija (u BDP %)Inflacija, prosek perioda (u %)Registrovana nezaposlenost, ARS (u %)Konsolidovani deficit/suficit (u %)Javni dug (u %)SDI, neto (u BDP %)Napomena: p – Projekcija.Izvor: NBS, MF, RZS.
2007.5,9
---
-18,66,5
18,1-1,929,9
8,6
2014.-1,8-1,3-0,5-3,6-6,02,9
19,2-6,670,4
3,7
2015.0,80,5
-1,55,6
-4,71,9
17,7-3,774,6
5,4
2017e3,01,41,65,7
-3,92,4
--1,772,8
4,5
2016.2,80,82,35,0
-4,01,2
15,3-1,472,9
5,5
2018p3,52,22,65,7
-3,73,0
--1,369,6
4,3
Odabrani makroekonomski indikatori
Aktivnosti Udruženja za elektronske komunikacije i informaciono društvo
Pregled inicijativa
Inicijativa o eko taksi klima uređaja - Svaki klima uređaj se sastoji iz spolјne i unutrašnje jedinice. Do sada su uvoznici radili na sledeći način:Ekološka taksa za klima uređaj je 1221,00 rsd - kada uvoze razdvojeno oni su plaćali 610,50 po jedinici ali je uglavnom bio slučaj da je isti broj spolјašnjih i unutrašnjih jedinica. Međutim današnji trend je da imamo manje spolјnih a biše unutrašnjih jedinica i uvoznici se pitaju koji je pravilan sistem obračuna sada.
Inicijative oko ICT obrazovanja – razmatra se ICT obrazovanje osnovnih i srednjih škola, ICT kompetencije nastavnika i profesora osnovnih i srednjih stručnih škola, ICT kompetencije radno sposobnog stanovništva, ICT kompetencije ICT profesionalaca i povezanost ICT visoko obrazovnih ustanova i sektora informaciono-komunikacionih tehnologija.
Razvoj startap ekosistema u Srbiji - Razvoj novih i postojećih preduzeća u oblasti informacionih tehnologija predstavlјa izrazitu razvojnu šansu Srbije. Prošli su dani kada je bilo dovolјno oslanjati sa na velika preduzeća za stvaranje novih radnih mesta. Preduzetništvo predstavlјa motor razvoja najrazvijenijih zemalјa sveta, ali se u Srbiji ne neguje i ne podržava na efektivan i sistematičan način. Da bi se u Srbiji brže razvijali novi poslovi i startap preduzeća, neophodno je više od promene politike. Potrebno je široko razumevanje novih poslovnih ekosistema i načina funkcionisanja modernih dinamičnih preduzeća.
Zahtev za davanje mišlјenja Zakona o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i njihovoj zaštiti (Sl. glasnik br. 91/2015) – zahtev za zvanično mišlјenje da li se pod upućivanjem zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo u smislu Zakona o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i njihovoj zaštiti (Sl. glasnik br. 91/2015) smatra bilo koji boravak zaposlenih u inostranstvu u trajanju dužem od 30 dana u kontinuitetu, odnosno 90 dana ukupno sa prekidima u toku kalendarske godine, nezavisno od činjenice da razlog za boravak zaposlenog u inostranstvu nije nijedan od 3 osnova koja su u zakonu navedena kao slučajevi kada se na poslodavca primenjuje Zakon o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i njihovoj zaštiti.
Zahtev za davanje mišlјenje Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija u pogledu primene Zakona o zaštiti potrošača za određene vrste proizvoda i reklamacija na proizvode - Ko snosi troškove poprake i transporta u slučaju kada prodavac na reklamaciju potrošača šalјe reklamirani uređaj na servis, a ovlašćeni serviser konstatuje da je na uređaju nastupilo fizičko oštećenje. Da li je reklamacija opravdana ukoliko se potrošač žali na spor rad uređaja koji je koristio određeni vremenski period a reklamacija je učinjena u garantnom roku?
Prekogranični prenos podataka – u nadležnosti je propisa o zaštiti podataka o ličnosti. Postojeći regulatorni okvir zaštite podataka o ličnosti dozvolјava prekogranični prenos podataka u zemlјu potpisnicu Konvencije o zaštiti lica Saveta Evrope čija je Srbija potpisnica ili u zemlјu koja nije potpisnica Konvencije uslovno po pristanku Poverenika (član 54. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti). Nacrt zakona o elektronskim komunikacijama predviđajući da se podaci o lokaciji i saobraćaju smatraju podacima sa kojima se postupa u skladu sa zakonom koji uređuje zaštitu podataka o ličnosti omogućava prekogranični prenos podataka u skladu sa pomenutom regulacijom. Ukoliko se prekogranični prenos
14
podataka i elemenata mreže uspešno reguliše Srbija će značajno unaprediti svoju poziciju na evropskom tržištu, ubrzati proceduru priznanja Srbije kao zemlјe sigurne za izvoz podataka od strane Evropske komisije i otvoriti mogućnost za bilateralne ugovore sa drugim zemlјama u regionu i šire.
Inicijativa za izmenu i dopunu Zakona o igrama na sreću - Zakon o igrama na sreću koji je donet 2011. godine propisivao je obavezu nadležnog ministarstva da u roku od 6 meseci od dana stupanja na snagu ovog Zakona budu doneti svi podzakonski akti. 25. avgusta 2013. godine donet je set podzakonskih akata koji uređuju samo „onlajn“ način priređivanja igara na sreću, dok za osnovne segmente ove oblasti nisu doneti podzakonski akti, iako su praktično oni uslov, baza pravilnog formiranja tržišta „onlajn“ igara na sreću.
Inicijativa za ukidanje ili smanjenje komunalnih taksi za priređivače igara na sreću - izmena odredbe člana 15a stav 4. Zakona o finansiranju lokalne samouprave (Sl. glasnik RS broj 62/06, 47/11, 93/12). Delatnost kockanja i klađenja u RS u najvećem broju slučajeva obavlјaju privredna društva koja su shodno Zakonu o računovodstvu i reviziji svrstana u kategoriju malih, eventualno srednjih pravnih lica. Potpuno je nerealno očekivati da mala ili srednja pravna lica mogu da podnesu jednako finansijsko opterećenje kao privredni subjekti koji obavlјaju poslove bakarstva, telekomunikacije ili osiguranja i koja zapošlјavaju i po više hilјada lјudi. Usled ovako visoko određenih komunalnih nameta, brojni priređivači igara na sreću su prinuđeni da prestanu sa obavlјanjem privredne delatnosti. Takođe, propisivanjem ovako nerealnih nameta, koji često premašuju ostvareni prihod ovih privrednih subjekta, dolazi do jačanja crnog tržišta igara na sreću, koje predstavlja bazu za razvoj kriminala i maloletničke delikvencije.
Radne grupe
Posebna grupa za usaglašavanje prioriteta u oblasti razvoja informacionog društva, elektronskih komunikacija i poštanskog saobraćaja Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija - Analiza usaglašenosti prioriteta u oblasti razvoja ID, elektronskih komunikacija i poštanskog saobraćaja sa stvarnim potrebama privrede, a u cilјu unapređenja poslovnog okruženja za privredne subjekte u navedenim oblastima, kao i modernizacije poslovanja u svim oblastima omogućene IKT.
Konsultacije sa Delegacijom Evroazijske ekonomske unije / Ruska Federacija, Belorusija, Kazahstan, Jermenija i Kirgistan / u vezi unifikacije trgovinskog režima EAEU sa Republikom Srbijom – Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija - Diskusija o pitanjima unifikacije trgovinskog režima Republike Srbije sa EAEU.
Radna grupa za otvorene podatke Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave - Planiranje i koordinacija aktivnosti na dalјem otvaranju podataka; pružanje podrške i podsticanje tražnje za otvorenim podacima, obezbeđivanje stalne saradnju između javne uprave i civilnog sektora; koordinacija stalnih komunikacija i rpužanje podrške institucijama koje otvaraju podatke; planiranje i organizacija kontinuirane obuke svih zainteresovanih strana na temu strateških, operativnih i tehnoloških aspekata otvaranja podataka; promocija rezultata i koristi koje donosi otvaranje podataka.
15
Radna grupa za izradu Plana prioriteta u stvaranju zakonskih uslova za razvoj elektronskog poslovanja Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija - razmatranje pitanja i davanje predloga u oblasti stvaranja zakonskih uslova za razvoj elektronskog poslovanja (elektronsko plaćanje, servisi za e-novac, mobilna plaćanja itd.), razmena elektronskih računovodstvenih isprava i elektronska komunikacija građana i privrede u cilјu realizacije elektronskog poslovanja, kao i lakši pristup fondovima startap preduzetnika.
Radna grupa za izradu Nacrta strategije razvoja IT industrije Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija - Strategija predviđa pobolјšanje uslova poslovanja domaćih IT kompanija, podsticanje osnivanja novih IT preduzeća i proizvodnju domaćih softverskih proizvoda, razvoj kadrovskih potencijala.
Radna grupa za izradu Zakona o eUpravi Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave - Zakon o elektronskoj upravi doprinosi definisanju i unapređivanju stanja eUprave u Srbiji (efikasna državna uprava, podjednak kvalitet usluga, jedan šalter, povezanost državnih organa, kreiranje nove vrednosti, transparentnost nabavki i javno privatno partnerstvo).
Radna grupa za izradu Akcionog plana razvoja eUprave u R Srbiji 2015-2018. Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave - Pribavlјanje mišlјenja stručne i šire javnosti u vezi sa sagledavanjem potreba i prioriteta razvoja eUprave do 2018.godine. Akcioni plan koji se donosi na osnovu Strategije, obuhvata aktivnosti, nosioce aktivnosti, rokove za realizaciju, indikatore uspeha i finansijska sredstva neophodna za ostvarenje svake od aktivnosti.
Radna grupa za Zakon o eIDAS Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija - Usklađivanje nacionalnog zakonodavstva sa eIDAS Regulativom (Regulativa o elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja za elektronske transakcije na unutrašnjem tržištu). Ista je stupila na snagu 17. septembra 2014. god., a počeće se primenjivati 1. jula 2016. Time se stavlјa van snage dosadašnja direktiva o elektronskom potpisu iz 1999. god. Primenom ove Regulative jačaće poverenje i pojednostaviće se proces prekograničnih elektronskih transakcija. eIDAS Regulativa uređuje: elektronsku identifikaciju; elektronski potpis; elektronski pečat; vremenski žig; usluge elektronske preporučene dostave; autentikaciju web site-ova i elektronski dokument.
Grupa za izradu podzakonskih akata Zakona o informacionoj bezbednosti Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija - Podzakonskim aktima se uređuju odredbe zakona, obavlјa međunarodna saradnja, primaju informacije o incidentima koji mogu da značajno utiču na ugrožavanje informacione bezbednosti i o njima upozorava međunarodne partnere i vrši inspekcijski nadzor nad primenom zakona.
Prvi sastanak zajedničke radne grupe Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i Privredne komore Srbije – Formirana zajednička radna grupa čiji je cilј saradnja radi razmatranja pitanja od zajedničkog interesa za Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave i Privredne komore Srbije, u cilјu unapređenja aktivnosti u oblasti sistema državne uprave, pripreme zakona, drugih propisa, standarda i mera u oblasti elektronske uprave i drugih pitanja od značaja za privrednike u Republici Srbiji. Sastanak je održan u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, 25. januara 2017. godine.
16
U fokusu
April mesec kao i ceo prvi kvartal 2017. godine bio je posvećen temi elektronskog poslovanja i internet trgovine. Dve velike konfere- ncije održane su tokom aprila meseca, namenjene poslovnim subjektima, kao i svim drugim zainteresovanim stranama, koji su želeli da se informišu o savremenim dostignućima u oblasti elektronske trgovine i elektronskog poslovanjam da unaprede svoja znanja iz ove oblasti, da unaprede poslovanje i prilagode se uslovima koje donosi četvrta industrijska revolucija. Održana je velika konferencija ŠABAC LINK, u Šapcu, kao i međunarodna konferencija E-TRGOVINA 2017 na Paliću.
Elektronsko poslovanje podrazumeva primenu informaciono- komunikacionih tehnologija u poslovanju, kao podršku svim poslovnim procesima. Obuhvata upravlјanje internim procesima i eksternim procesima (marketing, prodaja, nabavka, upravlјanje odnosa sa kupcima). Elektronsko poslovanje pojednostavlјuje i ubrzava sprovođenje poslovnih procesa i olakšava pristup novim tržištima.
Internet trgovina je deo elektronskog poslovanja i usmereno je na poslovanje koje koristi internet kao sredstvo za ostvarenje transakcija i obuhvata kupovinu, prenos ili razmenu proizvoda, usluga i informacija putem interneta.
Zakonski okvir za elektronsko poslovanje u Srbiji obuhvata sledeće zakone:
• Zakon o elektronskoj trgovini („Službeni glasnik RS“, br 41/09)• Zakon o zaštiti potrošača („Službeni glasnik RS“, br 62/14)• Zakon o zaštititi podataka o ličnosti („Službeni glasnik RS“,
br 97/08)• Zakon o elektronskom dokumentu („Službeni glasnik RS“, br
51/09)• Zakon o elektronskom potpisu („Službeni glasnik RS“, br 135/04)• Zakon o elektronskim komunikacijama („Službeni glasnik RS“,
br 44/10)• Zakon o trgovini („Službeni glasnik RS“, br 53/10)• Zakon o platnim uslugama („Službeni glasnik RS“, br 139/14)
Broj transakcija prema valutama u kojima su realizovane
Vrednost transakcija (u mln evra)
186.701
503.687
740.647
1.002.929
870.783
790.340
996.771
1.631.990
507.985
638.387
927.165
1.079.544
73.570
80.307
88.370
132.697
2.452
3.724
4.837
5.680
2013.
2014.
2015.
2016.
Broj
trans
akcij
a
CHF GBP USD EUR RSD
71,688,9
112,2
136,9
2013. 2014. 2015. 2016.
Izvor: NBS.
Izvor: NBS.
17
18
PodrškaprivrediPodrškaprivredi
Bespovratna sredstva – programi podrške mikro, malim, srednjim preduzećima i preduzetnicima
Razvojna agencija Srbije (RAS) objavila je nekoliko programa podrške u 2017. godini: • Program podrške početnicima za započinjanje posla START UP• Program podrške izvoznicima• Program promocije izvoza• Podrška razvoju konkurentnosti MMSPP• Program podrške inovativnim MMSPP• Program podrške projektima za unapređenje ekonomskog razvojaDetaljne informacije u vezi sa navedenim programima možete da pronađete na sajtu Razvojne agencije Srbije.
Najbrži put do inopartnera
Privredna komora Srbije je član Evropske mreže preduzetništva i koordinator Konzorcijuma EEN mreže u Srbiji. Usluge EEN mreže su prevashodno namenjene malim i srednjim preduzećima kao servis kada je u pitanju internacionalizacija poslovanja. Evropska mreža preduzetništva ima za cilj da preduzeća lakše i brže pronađu partnere u inostranstvu kroz besplatne usluge pretrage Baze poslovne saradnje i učešća na međunarodnim poslovnim susretima i poslovnim misijama.
Edukacija
Centar za edukaciju i stručno obrazovanje (CESO) Privredne komore Srbije privrednicima omogućava savremenu i kontinuiranu poslovnu edukaciju. Unapređenje postojećih i sticanje novih znanja, veština i kompetencija, kao i neprekidan lični i profesionalni razvoj, deo su misije CESO u afirmisanju koncepta celoživotnog učenja. Programi seminara i edukacija se mogu preuzeti na sledećem linku: PKS edukacija
CE znak i Srpski znak usaglašenosti – dokaz bezbednosti vašeg proizvoda
Privredna komora Srbije je pokrenula jedinstvenu aplikaciju o CE znaku, koji označava da proizvod zadovoljava bitne zahteve u pogledu bezbednosti i zdravlja korisnika, zahteve zaštite imovine i zaštite životne sredine. Za sve dodatne informacije o proizvodima koji podležu CE označavanju i popunjavanje upitnika kojim možete proveriti da li se na vaš proizvod odnosi određena EU Direktiva zasnovana na novom pristupu i/ili odgovarajući domaći propis posetite sledeći link: CE znak
19
Dualno obrazovanje
Privredna komora Srbije je pokrenula inicijativu za uvođenje dualnog obrazovanja u sistem srednjeg stručnog obrazovanja kako bi adekvatno odgovorila na potrebe i pružila podršku onim sektorima privrede koji se suočavaju sa velikim poteškoćama da dođu do kompetentnog kadra neophodnog za kontinuirano poslovanje.
Učenici po završetku srednje stručne škole ne raspolažu sa praktičnim i primenjivim znanjima i veštinama potrebnim za rad u realnom radnom okruženju. Posledica toga je da poslodavci moraju preuzeti na sebe trošak obučavanja mladih dodatnim znanjima i veštinama kako bi mogli da se uklјuče u rad.
Osnovna ideja dualnog obrazovanja počiva na činjenici da se teorijska znanja stiču u školi, a praktični deo nastave se odvija u kompanijama u realnom radnom okruženju. Ono po čemu se dualno obrazovanje razlikuje u odnosu na klasično je:
• povećanje obima praktične nastave gde učenici u prvom razredu provode u kompanijama jedan dan nedelјno, a u drugom i trećem razredu dva dana nedelјno učeći kroz rad;
• nastavni planovi i programi u čijoj izradi su učestvovali privrednici davanjem opisa zanimanja koji odgovara radnim mestima za koje se učenici školuju i na kojima će raditi po završetku istog;
• aktivno učešće privrede u obrazovanju podrazumeva da privrednici preuzimaju odgovornost za deo obrazovanja koji se realizuje u kompanijama delegiranjem odgovornih lica iz redova zaposlenih – instruktora zaduženih za obučavanje učenika;
• zaklјučivanje ugovora između učenika/roditelјa i kompanije na osnovu koga učenici za svoj rad dobijaju novčanu naknadu.
Trenutno se po dualnom sistemu školuje oko 1100 učenika iz 18 škola u saradnji sa preko 60 kompanija širom Srbije za obrazovne profile električar, industrijski mehaničar, bravar-zavarivač, operater za izradu nameštaja i trgovac.
Za narednu školsku godinu u pripremi je 18 obrazovnih profila po dualnom modelu ustanovlјenih novom metodologijom upisa u srednje škole, koju je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja realizovalo u saradnji sa Privrednom komorom Srbije, jedinicama lokalne samouprave i nacionalne službe za zapošlјavanje, a bazirano na potrebama privrede. Među profilima koji će se naći u sistemu obrazovanja od naredne školske godine su: automehaničar, modni krojač, tehničar za logistiku i špediciju, elektrotehničar za obnovlјive izvore energije, opertater za preradu metala, avio-tehničar, tehičar vazdušnog saobraćaja i drugi.
Namera je da se upis u srednje škole za svaku narednu godinu vrši isklјučivo u skladu sa potrebama privrede kako bi se kreirao sistem obrazovanja koji će biti fleksibilan, u funkciji potreba privrede, spreman da odgovori zahtevima i brzim promenama na tržištu rada koji su uslovlјeni tehničko-tehnološkim progresom.
U pripremi je i Zakon o dualnom obrazovanju čime će se definisati prava i obaveze svih učesnika u ovom procesu, naročito značajnim za privrednike imajući u vidu njihovu izuzetno značajnu ulogu u sistemu obrazovanja.
Za dodatne informacije o dualnom obrazovanju kontaktirajte Centar za dualno obrazovanje Privredne komore Srbije na mejl: [email protected]
19
Metodološke napomene
Elektronske komunikacije i informaciono društvo, prema KD(2010), obuhvataju oblasti delatnosti: Proizvodnja računara, elektronskih i optičkihproizvoda, Telekomunikacije, Računarsko programiranje, konsultantske i sa tim povezane delatnosti, Informacione uslužne delatnosti.
Prema Zakonu o računovodstvu („Službeni glasnik RS” br. 62/2013) pravna lica su razvrstana na velika, srednja, mala i mikro privredna društva. Veličina je utvrđena prema kriterijumima za razvrstavanje pravnih lica koji su propisani Zakonom, i to: prosečnom broju zaposlenih, poslovnom prihodu i prosečnoj vrednosti poslovne imovine (dva od tri navedena kriterijuma određuje veličinu). Za potrebe analize u ovom biltenu, prema objavljenim procenama Republičkog zavoda za statistiku, pravna lica prema veličini razvrstana su u skladu sa međunarodnim preporukama i standardima (prema Eurostat metodologiji i preporuci Evropske komisije, 2003/361/EC), na osnovu broja zaposlenih. Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže pojedinim podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno). Baze podataka o broju privrednih subjekata, broju zaposlenih i prometu uspostavlјene su na osnovu završnih računa pravnih lica (Agencija za privredne registre), a broj preduzetnika i broj zaposlenih kod preduzetnika na osnovu podataka Poreske uprave.
Neke vrednosti, prikazane u biltenu, zaokružene su na milione ili milijarde, sa jednim decimalnim mestom, stoga ukupne vrednosti (sumari) se ne slažu uvek sa zbirom pojedinačnih podataka, s obzirom na to da su korišćeni nezaokruženi brojevi (što daje preciznije podatke).
Korišćene skraćenice
Izvori podataka: Republički zavod za statistiku (RZS), Narodna banka Srbije (NBS), Agencija za privredne registre (APR), Privredna komora Srbije (PKS), Uprava carine (UC), Ministarstvo finansija (MF), Poreska uprava (PU), Zavod za statistiku Evropske unije (Eurostat), Federalne rezerve (FED), Evropska centralna banka (ECB), Čikaška produktna berza (CME), Bloomberg L.P, Međunarodni trgovinski centar (ICT TradeMap).
Devizni kursevi: Svi preračuni u biltenu su izvršeni prema sledećim prosečnim srednjim kursevima Narodne banke Srbije:
Odricanje od odgovornosti: Podaci su podložni izmenama u skladu sa promenama zvaničnih izvora podataka. Informacije u ovom izveštaju su date u svrhu opšteg informisanja i ne mogu biti zamena za ekonomski savet, niti se njihovim objavljivanjem stvara bilo kakva obaveza za Privrednu komoru Srbije. Umnožavanje i distribuiranje biltena i delova dozvoljeno je ukoliko se navede izvor i kopija dostavi Privrednoj komori Srbije na: [email protected].
BDP BDV SDI KD(2010) SMTK ARS Ø PDV EU(28) CEFTA ZND
LIBOR EURIBORBELIBOREMBICDSRSD EUR USD Q1
Bruto domaći proizvodBruto dodata vrednostStrane direktne investicijeKlasifikacija delatnostiStandardna međunarodna trgovinska klasifikacijaAnketa o radnoj snaziprosek periodaporez na dodatu vrednostEvropska unija koju čini 28 država članicaCentralnoevropski sporazum o slobodnoj trgoviniZajednica nezavisnih država
Londonska međubankarska stopaEvropska međubankarska stopaBeogradska međubankarska stopaIndeks obveznica tržišta u nastajanjuCredit Default SwapSrpski dinarEvroAmerički dolarPrvi kvartal/tromesečje (period januar-mart)
20
EUR/RSDUSD/RSDIzvor: NBS.
2011.101,9502
73,3382
2013.113,1369
85,1730
2015.120,7328108,8543
2012.113,1277
88,1169
2014.117,3060
88,5408
2016.123,1179111,2903
Q1 2017.123,8771116,1761
Udruženje za elektronske komunikacije i informaciono društvo
Udruženje za elektronske komunikacije i informaciono društvo zastupa interese svojih članica, preduzeća u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija. Priprema inicijative i predloge koji se odnose na standarde i propise u ovoj oblasti, promoviše razvoj novih tehnologija u Srbiji, kreira nova radna mesta u okviru grane. Takođe, udruženje vrši edukaciju i trening za svoje članice, kroz organizovanje stručnih seminara, radionica, okruglih stolova, simpozijuma i konferencija; sarađuje sa srodnim asocijacijama u regionu, povezuje domaća preduzeća sa potencijalnim partnerima u inostranstvu, sarađuje sa nadležnim državnim institucijama i organizuje stručne sajmove u zemlјi i inostranstvu.
U okviru Udruženja za elektronske komunikacije i informaciono društvo postoje tri grupacije:• Grupacija proizvođača računara i računarske opreme• Grupacija proizvođača softvera• Grupacija za elektronsku trgovinu.
U budućem periodu, planira se osnivanje sledećih grupacija:• Grupacija mobilnih operatora• Grupacija proizvođača i distributera komunikacione opreme• Grupacija provajdera elektronskih komunikacionih usluga• Grupacija internet provajdera• Grupacija kablovskih operatora• Grupacija za informacionu bezbednost• Grupacija za ERP, DMS, CMS• Grupacija izvoznika IKT usluga• Grupacija veb i mobilnih aplikacija• Grupacija embedded sistema• Grupacija proizvođača specijalizovanih softvera• Grupacija priređivača igara na sreću • Grupacija distributera hardvera• Grupacija proizvođača hardvera• Grupacija za elektronsku trgovinu• Grupacija pružalaca poštanskih usluga• Grupacija za stručno usavršavanje u IKT sektoru.
Kontakt
Privredna komora SrbijeResavska 13-1511000 Beograd
Udruženje za elektronske komunikacije i informaciono društvoJelena Jovanović, sekretar
www.pks.rsE: [email protected]
#PKS@Privrednakomora#T: 0800 808 809
T: (+381 11) 33 04 512 (+381 11) 33 04 524 (+381 11) 33 04 543 (+381 11) 33 04 560
21
REGISTRIBAZE PODATAKA
IT PLATFORME
POSLOVNE INFORMACIJE
IPROVERITE
BONITET
OBUKE I
USAVRŠAVANJA
IZVOZNO UVOZNA
I OSTALA
DOKUMENTA
SERTIFIKATI LICENCE
STANDARDI
POVEZIVANJE LOKALNO
REGIONALNOMEĐUNARODNO
POTVRDE, UVERENJA
IMIŠLJENJA
MEDIJACIJA POSREDOVANJE
ISTRAŽIVANJAI
POKAZATELJITRŽIŠTA
DIGITALNE“e-USLUGE”
PKS USLUGE
