Udruženje za biljnu proizvodnju

april 2017.

BILTEN

2

Aktuelno ...........................................................................................................................................................Sednice, sajmovi, skupovi, konferencije, prezentacijeMogućnost uspostavljanja saradnje sa ino partnerimaVestiPodsticaji u polјoprivredi u 2017. godiniPravilnici

Biljna proizvodnja u brojkama .....................................................................................................................Poljoprivredno zemljište Cene reprodukcionog materijala u polјoprivredi i proizvođačke cene polјopriverdnih proizvodaSpoljna trgovina (agrarni proizvodi, januar 2017. godine)Izvoz, žitarica, voća i povrća

U fokusu ...........................................................................................................................................................

Globalni trendovi ............................................................................................................................................

Makroekonomsko okruženje .........................................................................................................................

Aktivnosti Udruženja za biljnu proizvodnju ................................................................................................Pregled inicijativaRadne grupe Podrška privredi .............................................................................................................................................Bespovratna sredstva – programi podrške mikro, malim, srednjim preduzećima i preduzetnicimaNajbrži put do inopartneraEdukacijaDualno obrazovanje

Metodološke napomene ................................................................................................................................Udruženje za biljnu proizvodnju ..................................................................................................................Kontakt .............................................................................................................................................................

3

6

9

15

16

18

19

212222

U ovom broju

3

AktuelnoSednice, sajmovi, skupovi, konferencije, prezentacije

Na sednici Grupacije proizvođača i prerađivača duvana koja je održana 26. januara 2017. godine, na kojoj je razmatrana aktuelna situacija u proizvodnji i prometu duvana i duvanskih proizvoda, predložene su dalјe aktivnosti na usvajanju inicijative Grupacije za izmenu člana 16a Zakona o duvanu.

U organizaciji Udruženja za bilјnu proizvodnju PKS u Novom Sadu 15. marta 2017. godine u Privrednoj komori Južnobačkog upravnog okruga održana je sednica Grupacije proizvođača i prerađivača lekovitog, aromatičnog i začinskog bilјa sa cilјem rešavanja problematike vezano za skraćivanje vremena za dobijanje dozvola prilikom sakuplјanja lekovitog bilјa iz prirode, mogućnostima uvođenja subvencija kod plantažnog gajenja lekovitog, aromatičnog i začinskog bilјa, kao i utvrđivanje realne visine takse prilikom ubiranja divlјih bilјnih vrsta.

Predstavnici Grupacije proizvođača svežeg i zamrznutog voća i povrća na više sastanaka Radne grupe radili su na pripremi Vodiča za berbu, otkup i skladištenje sitnog voća.

U organizaciji Privredne komore Srbije i Zavoda za intelektualnu svojinu RS u Regionalnoj privrednoj komori Braničevskog i Podunavskog upravnog okruga u Požarevcu 21. februara 2017. godine održan je seminar pod nazivom “Zaštita intelekutalne svojine u polјoprivredi”. Cilј seminara bio je podizanje konkurentnosti i bolјe tržišno pozicioniranje kroz zaštitu prava intelektualne svojine (žig, dizajn, novi tehnološki proces proizvodnje), a bio je namenjen institucijama i privrednim subjektima koje žele da afirmišu svoje proizvode i usluge.

U Regionalnoj privrednoj komori Zaječarskog i Borskog upravnog okruga 3. marta 2017. godine održan je seminar na temu “Podrška unapređenju polјoprivrednog sektora” sa cilјem jačanja lokalnih potencijala i partnerstava između aktera ruralnog razvoja.

U cilјu unapređenja polјoprivrednog sektora u Srbiji kroz informisanje i eduakciju proizvođača o adekvatnom sortimentu, merama za unapređenje proizvodnje i predstavlјanje novih metoda u gajenju ratarskih i voćarskih kultura u Regionalnoj privrednoj komori Južnobačkog upravnog okruga 14. marta 2017. godine organizovan je seminar na temu “Predlog mera i nove metode u gajenju ratarskih i voćarskih kultura” koji je realizovan u saradnji sa kompanijom “Superior” d.o.o.

Privredna komora Srbije u saradnji sa Udruženjem proizvođača i prerađivača alternativnih bilјnih vrsta “Konpolјa” 21. marta 2017. godine organizovala je panel skup na temu “Proizvodnja konoplјe u Srbiji – nove mogućnosti”, sa cilјem upoznavanja polјoprivrednih proizvođača sa najnovijim saznanjima vezanim za industrijsku konoplјu, od setva do gotovog proizvoda, sve o agrotehnici, mehanizaciji i preradi.

Nacionalnoj holding kompaniji iz Kazahstana “Kazagro” predstavlјeni su kapaciteti vodećih proizvođača iz sektora polјorivrede i mogućnosti naučno-tehničke saradnje i prenosa tehnolgija u oblasti proizvodnje i prerade voća, povrća, mesa i mesnih prerađevina, mlečnih proizvoda i semenske robe.

Predstavnici proizvođača voća održali su sastanak sa Ambasadorom Srbije u Švedskoj g-dinom Draganom Momčilovićem na kome su predstavlјeni potencijali voćarske proizvodnje u Srbiji i predlozi za unapređenje saradnje i povećanje izvoza na tržište Švedske.

Sa predstavnicima kompanije Best Seed Producer iz Feketića održan je sastanak na temu: izvoz semena žitarica na ino tržište sa akcentom na tržišta Nemačke, Albanije i Kazahstana, kao i odabir polјoprivrednih proizvođača koji bi sprovodili proizvodnju semena pšenice, kukuruza i soje po zadovolјavajućim standardima. Dogovorene su buduće aktivnosti na izradi zakona i podzakonskih akata koji se tiču semenarskog sektora, a kroz rad Grupacije za semenarstvo PKS, kao i promocija kompanije kroz sistem PKS.

4

Mogućnost uspostavljanja saradnje sa ino partnerima AGROB2B@NSFair – Novosadski sajam - 15. maj 2017. godine

Evropska mreža preduzetništva u Srbiji – Privredna komora Srbije i Biznis inkubator Novi Sad u saradnji sa Novosad-skim sajmom pozivaju Vas da uzmete učešće u međunarodnim poslovnim susretima – AgroB2B@NSFair koji će se održati u okviru Sajma polјoprivrede u Novom Sadu, 15. maja 2017. godine na Novosadskom sajmu:

http://agrob2b2017.talkb2b.net

VestiPrivredna komora Srbije organizuje posetu srpskih proizvođača voća i povrća   sajamskoj manifestaciji MACFRUT 2017. Sajam voća i povrća za profesionalne kupce, koji se održava u periodu od 10. do 12. maja 2017. u itali-janskom gradu Rimini. Ova manifestacija izdvaja se po visokoj specijalizovanosti u svim segmentima lanca proizvodnje i snabdevanja voćem i povrćem: semenska roba, uzgoj i rasad, tehnologija, proizvodnja, trgovina na veliko i malo, mašine za preradu, ambalaža i materijali za pakovanje, sveže seckano voće i povrće, suvo voće, logistika i usluge. Ovogodišnja poseta predstavlјa uvod za organizaciju nastupa domaćih proizvođača na nacionalnom štandu u 2018. godini na ovom sajmu.

U narednom periodu planirana je organizacija Dana dobavlјača za potrebe kompanije METRO Cash & Carry Srbija za sveže voće i povrće. Skup, čiji je cilј povezivanje i što veće uklјučivanje domaćih proizvođača u prodajnu mrežu  ove trgovinske kuće, organizovaće Privredna komora Srbije, kao i tokom 2016. godine po regionima, kroz jedinstveni komorski sistem. Kompanija METRO Cash & Carry se proteklih godina posebno usmerila na proširenje saradnje sa lokalnim proizvođačima i zadrugama, čime podstiče mala gazdinstva da postanu konkurentnija na tržištu, unaprede proizvodnju i uklјuče se u njen sistema veleprodaje. Ovaj skup je odlična prilika da se proizvođači svežeg voća i povrća, detalјnije upoznaju sa mogućnostima, načinom i uslovima plasmana  robe posredstvom METRO Cash & Carry lanca i da uspostave direktne kontakte sa predstavnicima nabavke, kontrole kvaliteta i distributivnih centara ove kompanije.

Promocija Vodiča za berbu, otkup, transport i skladištenje sitnog voća kao uputstvo o primeni pravila dobre proizvođačke prakse planirana je do kraja aprila tekuće godine. Vodič će proizvođačima ukazati na sve opasnosti i preporuke kako ih prevazići u fazama od izbora parcele  i lokaliteta za gajenje izabrane kulture do gotovog proizvoda spremnog za tržište.

Podsticaji u polјoprivredi u 2017. godiniVlada Republike Srbije je 4. februara 2017. godine donela Uredbu o raspodeli podsticaja u polјoprivredi i ru-ralnom razvoju u 2017. godini („Sl.glasnik RS“, br.8/17). Po ovoj Uredbi ukupno predviđena sredstva za subven-cije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama iznose 26.324.803.000 dinara. Prema Uredbi, 130.000.000 dinara je predviđeno za kreditnu podršku iz prethodnih godina, a planiranu za isplatu u ovoj govini, 2.500.000.000 dinara od ukupno 21.172.453.000 dinara raspodelјuje se za zahteve na osnovu direktih plaćanja iz predhodnih godi-na, 1.000.000.000 dinara raspodelјuje se za zahteve po osnovu mera ruralnog razvoja iz prethodnih godina i 500.000 dinara raspodelјuje se za zahteve po osnovu posebnih podsticaja iz prethodnih godina.

Akcenat za korišćenje subvencija u polјoprivredi dat je direktnim plaćanjima, i za ove mere predviđena sredstva iznose 18.672.453.000 dinara. U okviru ovih mera su sledeće vrste podsticaja: premija za mleko, podsticaji za bilјnu proiz-vodnju, podsticaji za stočarstvo i regres za troškove skladištenja...

5

Druga grupa mera kojom će se subvencionisati polјoprivredna proizvodnja, jesu mere ruralnog razvoja. Obim sred-stava iznosi 2.847.000.000 dinara. One obuhvataju investicije usmerene ka povećanju konkurentnosti polјoprivrednih gazdinstava i u preradu i marketing polјoprivrednih i prehrambenih proizvoda. Na ovaj način biće subvencionisano podizanje novih zasada voća i vinove loze i hmelјa, podsticaje za organsku proizvodnju.

Treću grupu mera koje su predviđene Uredbom, predstavlјaju kreditnu podršku u polјoprivredi, za koju je izdvo-jeno 670.000.000 dinara.

Četvrta grupa mera su posebni podsticaji i za ovu meru su predviđena sredstva u iznosu od 254.850.000 dinara.

Obim budžetskih sredstava za IPARD iznosi 250.000.000 dinara, dok 750.000.000 dinara sredstava je finansijska pomoć EU. Ova sredstva se raspodelјuju putem konkursa u skladu sa IPARD Programom.

PravilniciNa osnovu člana 34. stav 7. Zakona o podsticajima u polјoprivredi i ruralnom razvoju (Sl. glasnik RS br. 10/13, 142/14, 103/15 i 101/16) doneti su sledeći podzakonski akti:

Pravilnik o podsticajima za investicije u fizičku imovinu polјoprivrednog gazdinstva za izgradnju i opre-manje objekata za unapređenje primarne polјoprivredne proizvodnje (Sl. glasnik RS br. 29/17)

Članom 3. ovog Pravilnika propisano je šta obuhvataju podsticaji programa i to između ostalog:

1. izgradnju objekta za čuvanje i skladištenje polјoprivrednih proizvoda2. nabavku nove opreme za objekat za čuvanje i skladištenje polјoprivrednih proizvoda3. nabavku nove opreme za pripremu proizvoda za tržište4. izgradnja objekta za skladištenje žitarica5. nabavku nove opreme za objekat za skladištenje žitarica.

Pravilnik o podsticajima za investicije u fizičku imovinu polјoprivrednog gazdinstva za nabavku novog traktora (Sl. glasnik RS br. 29/17)

Članom 3. ovog Pravilnika propisano je da je predmet podsticaja nabavka novog traktora, koji je namenjen, odnosno koji se koristi za izvođenje polјoprivrednih radova u voćarstvu, vinogradarstvu, odnosno povrtarstvu čija je snaga motora najviše 100 kilovata (kW).

Pravilnik o podsticajima za investicije u preradu i marketing polјoprivrednih i prehrambenih proizvoda i proizvoda ribarstva za nabavku opreme u sektoru mleka, mesa, voća, povrća i grožđa (Sl. glasnik RS br. 29/17)

6

Biljna proizvodnja u brojkama

Poljoprivredno zemljišteU strukturi korišćenog polјoprivrednog zemlјišta u 2016. go-dini najveće površine su korišćene za proizvodnju žitarica 1.752.363 ha, zatim za industrijsko bilјe 450.630 ha, krmno bilјe 211.235 ha i voće i povrće 304.330 ha, dok su livade i pašnjaci zauzi-mali površinu od 654.137 ha.

U 2016. godini ukupna proizvodnja žitarica iznosila je oko 10,8 mln tona, od čega 7,4 mln tona kukuruza i 2,9 mln tona pšenice. U odno-su na 2015. godinu ostvarena proizvodnja žitarica veća je za 28,8 odsto. Industrijsko bilјe je u 2016. godini zabeležilo veći uku-pan prinos i to za 26 odsto, posebno suncokret koji je zabeležio veću proizvodnju za 42 odsto u odnosu na 2015. godinu. Proizvodnja voća i povrća zabeležila je blagi porast proizvodnje od svega 4,2 odsto, od čega su najveći porast zabeležile sledeće kultura: paprika, crni luk i šlјiva, dok je malina zabeležila pad od 6,5 odsto u odnosu na 2015. godinu.

Cene reprodukcionog materijala u polјoprivredi i proizvođačke cene polјopriverednih proizvodaPrema podacima Republičkog zavoda za statistiku cene reproduk-cionog materijala, sredstava rada i usluga u polјoprivredi u IV kvartalu 2016. godine u odnosu na III kvartal 2016. godine, u proseku su smanjene za 1,1 odsto. Posmatrano po grupama proiz-voda u četvrtom kvartalu 2016. godine u odnosu na prethodni kvartal, pad cena zabeležen je u grupama seme (-9,0%) i mašine u polјoprivredi (-2,6%), dok je rast cena zabeležen u grupama miner-alna đubriva (7,5%) i energenti (2,1%).

Na osnovu istog izvora cene proizvođača ratarskih proizvoda u janu-aru 2017. godine u odnosu na decembar 2016. godine, u proseku su povećane za 1,2 odsto, dok su cene proizvođača voćarstva i vinogra-darstva smanjene za 6,9 odsto. Posmatrano po grupama proizvoda u februaru 2017. godine u odnosu na prethodni mesec, rast cena zabeležen je kod pšenice za 3,9 odsto, kukuruza 3,3 odsto, industri-jskog bilјa 3,7 odsto i povrća 14,3 odsto, krompira 10,3 odsto i voća za 8,6 odsto.

52%

13%

6%

9%

20%

Žitarice

Industrijsko bilje

Voće i povrće

Krmno bilje

Ostalo (livade i pašnjaci)

Struktura korišćenog polјoprivrednog zemlјišta u 2016. godini

Promene cena proizvođača ratarskih proizvoda

Izvor: RZS.

Izvor: RZS.

3.9 3.3 3.7

10.3

14.3

8.6

Pšenica Kukuruz Industrijsko bilje Krompir Povrće Voće

Promena cena u februaru 2017. godine u odnosu na januar 2017. godine

6.01.6

11.3

-16.4

-4.8 -4.6

Pšenica Kukuruz Industrijskobilje

Krompir Povrće Voće

Promena cena u februaru 2017. godine u odnosu na februar 2016. godine

7

Spoljna trgovina(agrarni proizvodi, januar 2017. godine)

Ukupna spolјnotrgovinska razmena agrara za januar 2017. godine iznosi:256,2 mln dolara, što predstavlјa smanjenje od 0,8 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.241,0 mln evra, što predstavlјa povećanje od 1,5 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Izvozeno je robe u vrednosti od 172,6 mln dolara što čini smanjenje od 0,9 odsto u odnosu na rezultate iz istog perioda 2015. godine, sa učešćem u ukupnom robnom izvozu od 17,3 odsto, a uvezeno je robe u vrednosti od 83,6 mln dolara, što je za 0,6 odsto manje nego u istom periodu prethodne godine sa učešćem u ukupnom robnom uvozu od 6,4 odsto.

Izvoz robe izražen u evrima, dostigao je vrednost od 162,4 mln, što to je povećanje od 1,4 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Uvoz robe dostigao je vrednost od 78,6 mln evra, što predstavlјa povećanje od 1,7 odsto u odnosu na isti period 2016. godine.

Suficit u spolјnotrgovinskoj razmeni polјoprivredno-prehrambenih proizvoda u januaru 2017. godine, iznosio je 89,0 mln dolara uz smanjenje od 1,2 odsto u odnosu na januar 2016. godine. Suficit izražen u evrima iznosi 83,8 mln evra, što je povećanje od 1,0 odsto u poređenju sa istim periodom 2016. godine. Pokrivenost uvoza izvozom je 206,6 odsto i manja je od ostvarene pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 207,1 odsto.

2,73,53,64,04,34,5

6,17,9

12,222,2

28,8

ŠećerUlja

Stočna hranaMlečni proizvodi

DuvanPića

ŽitariceMeso

Kafa, čajOstalo

Voće i povrće

0,0 5,0 10,0 15,0 20,0 25,0 30,0 35,0

Struktura izvoza agrara, januar 2017.

Izvor: RZS.

2,63,03,0

4,24,8

5,76,5

11,711,8

21,126,0

Kafa, čajMeso

MlekoŠećer

Stočna hranaUljaPiće

OstaloDuvan

ŽitariceVoće i povrće

0,0 5,0 10,0 15,0 20,0 25,0 30,0

Struktura uvoza agrara, januar 2017.

Izvor: RZS.

Najvažniji izvozni proizvodi agrarnog porekla, januar 2017. godine

Proizvodi Izvoz(u tonama)

Izvoz(u mln evra)

Izvoz(u mln dolara)

Maline,smrznute,bez dodatka šećera 6.643 16,3 17,4Jabuke,sveže,ostale,za zemlјe van EU/CH/LI 29.825 15,2 16,1Kukuruz,osim semenskog 66.402 9,4 9,9Cigarete koje sadrže duvan,ostale 1.697 8,8 9,4Šećer beli,u čvrstom stanju,za zemlјe van EU 10.282 5,7 6,0Soja u zrnu, lomlјena ili droblјena,osim za setvu 11.437 4,4 4,6Kukuruz,semenski,obični hibridi 2.382 4,3 4,5Jestivo ulјe od suncokreta 3.692 3,2 3,4Ulјe sojino,sirovo 4.328 3,2 3,4Voće,ostalo 3.294 3,1 3.3

Izvor: RZS.

8

Najvažniji uvozni proizvodi agrarnog porekla, januar 2017.

Proizvodi Uvoz (u tonama)

Uvoz (u mln evra)

Uvoz (u mln dolara)

Kafa,nepržena,sa kofeinom 1.603 3,9 4,1Banane,ostale,sveže,za zemlјe van EU 6.568 3,4 3,6Seme suncokreta,uklјuč. lomlјeno ili ne,za setvu 261 2,9 3,1Meso od dom.svinja,ostalo,bez kostiju,smrznuto,za EU 1.329 2,8 3,0Jabuke,sveže,ostale,za zemlјe EU 8.599 2,2 2,3Pomorandže slatke,sveže,za zemlјe EU 5.437 1,9 2,1Kukuruz,semenski,obični hibridi 618 1,6 1,7Proizvodi za ishranu nigde nepomenuti,ostalo 705 1,6 1,7Ulјe palmino,ostalo,tečno,za ostale svrhe 1.793 1,5 1,6Limun,svež ili rashlađen 2.103 1,3 1,4

Izvor: RZS.

Izvoz žitarica, voća i povrća(januar 2017. godine)

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku ukupan izvoz žitarica u januaru 2017. godine iznosio je 86.526 tona, što vrednosno iznosi oko 17,8 mln evra. U odnosu na isti period prošle godine izvoz je smanjen za 14,4 odsto. Najzastuplјenije zemlјe u izvozu žitarica su Rumunija (4,5 mln evra), Bosna i Hercegovina (3,4 mln evra), Mađarska (2,9 mln evra) i Italija sa vrednošću izvoza od 2,7 mln evra.

Od ratarskih bilјnih kultura najzastuplјeniji je bio izvoz kukuruza (69.574 tone) u vrednosti 15,2 mln evra, kao i pšenice (15.823 tone) što vrednosno iznosi oko 2,4 mln evra.

Kada je voće u pitanju, Republika Srbija je u januaru 2017. godine izvezla voća u vrednosti od 42,4 mln evra, što količinski iznosi oko 46.650 tona. Najveći izvoz voća je realizovan u Rusku Federaciju u vrednosti izvoza od 15,7 mln evra, Nemačku (7,9 mln evra) i Francusku (4,7 mln evra). Voćne vrste koje su bile najzastuplјenije u izvozu su maline sa vrednošću izvoza od 16,4 mln evra i jabuke čiji je izvoz iznosio oko 15,2 mln evra.

Republika Srbija je u januaru 2017. godine ukupno izvezla povrća oko 9.765 tona što vrednosno iznosi oko 4,9 mln evra. U poređenju sa januarom 2016. godine izvoz je smanjen za 5,94 odsto. Zemlјe u koje izvezeno najviše povrća su Ruska Federacija (817.000 evra), Italija (663.000 evra) i Nemačka (607.000 evra). Od povrća Republika Srbija najviše izvozi mešavinu povrća (sušeno) u vrednosti od 567.385 evra, pasulј (428.620 evra), smrznute pečurke (422.954 evra) i grašak (351.841 evra).

Izvor: RZS.

Izvoz voća, januar 2017. (u mln evra)

15,7

7,9

4,7

2,1

1,5

1,5

Ruska Federacija

Nemačka

Francuska

Velika Britanija

Belgija

Holandija

Izvoz voća u januaru 2017. godine, u mln EUR (prema najznačajnijim trgovinskimpartnerima)

9

Globalni osvrt: Iako je tokom 2015/2016. godine1 globalna proizvodnja kukuruza zabeležila blagi pad, u 2016/2017. godini se očekuje dosti-zanje rekordnog nivoa zahvaljujući većim prinosima u Argetini, Indiji, Sjedinjenim Američkim Državama i Evropskoj uniji. Prema podacima Mini-starstva poljoprivrede SAD - USDA (eng. United States Department for Agriculture), ukupna proizvodnja kukuruza je iznosila 961,9 mln metričnih tona, od čega se 36% odnosilo na SAD. Od ukupne proizvodnje izvoz čini 15,1%, odnosno 144,9 mln metričnih tona. Najveći proizvođači kukuruza u 2015. godini bili su: SAD, Kina, Brazil i Evropska unija, dok je Srbija bila na 15. poziciji u svetu sa 6 mln metričnih tona. Na strani izvoza, prema podacima Međunarodnog trgovinskog centra, najveće učešće u 2015. godini imali su SAD, Brazil i Argentina (59,4% učešće navedene tri zemlje u svetskom izvozu), a Srbija se našla na desetom mestu. Kao najveći uvoznici izdvojili su se Japan, Meksiko i Južna Koreja (25,7% učešće navedene tri zemlje u svetskom uvozu). Usled velike ponude, očekivanja visokih prinosa i slabijeg izvoza SAD, kao i značajne depresijacije američkog dolara, cene kukuruza su značajno opale u poslednjih nekoliko godina, a najniži nivo u poslednjih pet godina zabeležen je 31. avgusta 2016. godine u iznosu 301,5 USD/bu2. Trenutno se cena kreće oko 360 USD/bu, a u narednom srednjeročnom periodu se očekuje postepen porast cene kukuruza.

Najznačajnija izvozna tržišta kukuruza u svetu, 2015. godine

ZemljaVrednost izvoza

mln USD 2015.

Mg. promena (%)2015/2014.

Učešće u svetskom izvozu (%)Rang u uvozu

2015. kumulativ

Svet 28.330 -13,5 100,0

1. SAD 8.670 -22,2 30,6 30,6 19.2. Brazil 5.009 27,4 17,7 48,3 70.3. Argentina 3.131 -11,2 11,1 59,4 113.4. Ukrajina 2.984 -10,9 10,5 70,0 49.5. Francuska 1.966 -7,6 6,9 76,9 30.6. Rumunija 1.067 7,7 3,8 80,7 26.7. Mađarska 930 13,2 3,3 84,0 45.8. Ruska Federacija 601 -14,3 2,1 86,1 41.9. Paragvaj 441 23,6 1,6 87,6 71.10.Srbija 389 -23,3 1,4 89,0 90.

Izvor: Međunarodni trgovinski centar (ITC, TradeMap)

Najznačajnija uvozna tržišta kukuruza u svetu, 2015. godine

ZemljaVrednost uvoza

mln USD 2015.

Mg. promena (%)2015/2014.

Učešće u svetskom uvozu (%)Rang u izvozu2015. kumulativ

Svet 32.540 -11,8 100,01. Japan 3.236 -16,2 9,9 9,9 122.2. Meksiko 2.459 2,6 7,6 17,5 11.3. Južna Koreja 2.216 -15,8 6,8 24,3 97.4. Egipat 1.790 -8,3 5,5 29,8 66.5. Vijetnam 1.651 35,8 5,1 34,9 44.6. Španija 1.441 -6,9 4,4 39,3 25.7. Kina 1.108 52,0 3,4 42,7 56.8. Holandija 1.061 -19,1 3,3 46,0 16.9. Kolumbija 956 1,8 2,9 48,9 38.10. Iran 936 -22,4 2,9 51,8 117.

Izvor: Međunarodni trgovinski centar (ITC, TradeMap)

1 U merenju proizvodnje roba koristi se marketinška godina (eng. marketing year), koja prema regulativi SAD traje od 1. septembra tekuće godine do 31. avgusta naredne godine.2 Bu. je oznaka za mernu jedinicu „bušel.“ Jedan bušel za kukuruz jednak je 25,401 kg, a cena USD/bu. označava koliko dolara za 100 bušela, ili alternativno koliko centi za jedan bušel.

U fokusuKukuruz

10

Globalni izvoz kukuruza (mln t)Globalna proizvodnja kukuruza (mln t)

869,6

990,41.015,6

961,9

1.049,2

750

800

850

900

950

1.000

1.050

2012/13 2013/14 2014/15 2015/16 2016/17*

100,7

130,8 128,4

144,9 143,1

60

70

80

90

100

110

120

130

140

150

2012/13 2013/14 2014/15 2015/16 2016/17*

Izvor: USDA, procena mart 2017. Izvor: USDA, procena mart 2017.

Kretanje cene kukuruza na Čikaškoj berzi u poslednjih pet godina

Projekcije kretanja cene kukuruza, USD/bu.(prosek perioda)

0

100

200

300

400

500

600

700

800

900

3.1.2012 3.1.2013 3.1.2014 3.1.2015 3.1.2016

367,2 370,0377,5

380,0

400,0409,0

420,0

300

320

340

360

380

400

420

440

Q2 17 Q3 17 Q4 17 Q1 18 2018 2019 2020

Izvor: CBOT. Izvor: Bloomberg, contributor composite, 07.04.2017.

11

Srbija i svet: Godinama unazad, kao najvažniji agrarni izvozni proizvod izdvaja se kukuruz. U 2016. godini Srbija je svetu plasirala 383,6 mln američkih dolara kukuruza, odnosno 5,6 mln tona, i sa svojom desetom pozicijom među zemljama izvoznicima, izdvojila se kao referentni proizvođač i izvoznik kukuruza u svetu, a pre svega u regionu. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je u 2016. godini najviše kukuruza izvezla u Rumuniju, Bosnu i Hercegovinu i Italiju (85,1% učešće navedene tri zemlje u srpskom izvozu), a ubedljivo najveći međugodišnji rast u periodu od 2006. do 2016. godine ima Rumunija, od 52,7%.

Najznačajnija tržišta na koja Srbija izvozi kukuruz, 2016.

Zemlja Vrednost izvoza mln USD u 2016.

Prosečan rast (%) 2006-2016.

Mg. promena (%)2016/2015.

Učešće u izvozu (%)2016. kumulativ

Svet 383,56 12,7 -1,6 100,01. Rumunija 247,69 52,7 -6,2 64,6 64,62. Bosna i Hercegovina 50,26 5,1 38,5 13,1 77,73. Italija 28,69 9,6 29,1 7,5 85,14. Albanija 11,66 17,9 33,9 3,0 88,25. Republika Makedonija 9,40 6,5 -0,6 2,5 90,66. Austrija 9,18 15,2 -32,2 2,4 93,07. Hrvatska 4,43 22,4 9,9 1,2 94,28. Nemačka 4,24 3,1 -29,1 1,1 95,39. Ruska Federacija 3,82 6,1 -31,0 1,0 96,310. Republika Crna Gora 3,81 4,4 -16,9 1,0 97,3

Izvor: Obračun Centra za podršku razvoju na osnovu podataka RZS i Međunarodnog trgovinskog centra (ITC, TradeMap)

Najznačajnija tržišta iz kojih Srbija uzvozi kukuruz, 2016.

Zemlja Vrednost uvoza mln USD u 2016.

Prosečan rast (%) 2006-2016.

Mg. promena (%)2016/2015.

Učešće u uvozu (%) 2016. kumulativ

Svet 22,79 24,5 9,6 100,01. Rumunija 7,81 31,4 34,3 34,3 34,32. Mađarska 6,37 39,3 48,6 27,9 62,23. Francuska 4,69 47,8 -32,0 20,6 82,84. Italija 0,85 30,7 -52,1 3,7 86,55. Nemačka 0,77 37,7 609,2 3,4 89,96. Bosna i Hercegovina 0,75 12,0 -39,6 3,3 93,27. Novi Zeland 0,67 - - 2,9 96,18. Austrija 0,57 9,9 637,7 2,5 98,69. Hrvatska 0,13 -1,8 -63,0 0,6 99,210. Španija 0,06 - 277,2 0,3 99,5

Izvor: Obračun Centra za podršku razvoju na osnovu podataka RZS i Međunarodnog trgovinskog centra (ITC, TradeMap)

12

Učešće vrednosti izvoza i uvoza kukuruza, po ekonomskim grupacijama, 2016. godina

Izvoz, 2016 Uvoz, 2016

78,4%

19,6%

1,2% 0,8%

Evropska unija (28)

CEFTA

CIS Zajednica nezavisnihdržava)

Ostali

93,6%

3,3%0,0% 3,1%

Evropska unija (28)

CEFTA

CIS Zajednica nezavisnihdržava)

Ostali

Izvor: RZS. Izvor: RZS.

Spoljnotrgovinska razmena kukuruza (HS 1005, kukuruz)

0,0

100,0

200,0

300,0

400,0

500,0

600,0

2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016

IZVOZ (mln USD) UVOZ (mln USD) SUFICIT (mln USD)

Izvor: RZS.

13

Proizvodnja semena poljoprivrednog bilja u 2016. godini

Semenska proizvodnja se ubraja među najprofitabilnije delatnosti u oblasti polјoprivrede. Iako su površine pod semenskim usevom mnogo manje od površina pod merkantilnim usevom, finansijski efekti su mnogo veći. Klimatski i edafski uslovi, kao i tradicija određuju uspešnost jedne zemlјe u semenarstvu. Republika Srbija ima dugu tradiciju i povolјne uslove za polјoprivredu, a samim tim i za semenarstvo. Ukupna vrednost semenske proizvodnje u svetu iznosi oko 32,0 mlrd dolara, dok u Republici Srbiji iznosi oko 120,0 mln dolara godišnje. Pored toga, semenarstvo zapošlјava i veliki broj lјudi iz drugih delatnosti. Pre svega, to je mašinska industrija koja proizvodi mašine za proizvodnju i doradu semena, skladišne kapacitete, opremu za laboratorije za ispitivanje kvaliteta semena i drugo. Veliku dobit od semenske proizvodnje ostvaruje i hemijska industrija, jer su sredstva za hemijsku zaštitu semenskog useva ili zakonom propisana ili neophodna zbog pojave bolesti i štetnih organizama.

Pedesetih godina prošlog veka počeo je organizovan rad na stvaranju novih genotipova u prvo vreme kukuruza, pšenice, suncokreta, soje, šećerne repe, itd.

Istovremeno je počeo i rad na semenarstvu, tj. proizvodnji semena novostvorenih sorti i hibrida. Taj rad je nastavlјen do današnjih dana. Stvoren je veliki broj hibrida i sorti koji je vrlo brzo obezbedio potrebe Srbije za semenom, a ujedno se počelo sa izvozom. Tako da se naši hibridi gaje u mnogim zemlјama Evrope, Azije (Kine) pa čak i Amerike. Veliku korist od izvoza ostvarili su pored kreatora hibrida/sorti i proizvođači semena, dorađivači, a država je ostvarila značajan devizni priliv.

I pored velike konkurencije, domaće selekcione kuće drže više od 50 odsto domaćeg tržišta za glavne ratarske kulture.

Neophodno je nastaviti rad na stvaranju novih fenotipova i organizovati proizvodnju semena i promet, kako na domaćem tako i na ino tržištu.

U prethodnom periodu Srbija je bila veliki izvoznik semena u veliki broj zemalјa sveta, a taj izvoz je i danas značajan. Danas se seme najviše izvozi u zemlјe CEFTA regiona, EU, Rusku Federaciju i Ukrajinu, i to uglavnom seme kukuruza, pšenice, soje i suncokreta. Seme se najviše uvozi iz zemalјa EU i to, pre svega, ono seme koje se ne proizvodi u Republici Srbiji, a to je semenski krompir viših kategorija predosnovno i osnovno seme, kao i seme šećerne repe. Pored toga, dosta se uvozi i seme linija hibrida kukuruza, seme povrća i krmnog bilјa.

Bilansi ostvarene proizvodnje semena polјoprivrednog bilјa po grupama proizvoda u 2016. godini

Grupa bilјnih kultura Požnjevena površinau ha

Procena dorađenog semena u kg

Seme strnih žita 19.061 124.786.861Seme kukuruza 10.052 31.886.009Seme idustrijskog bilјa 11.418 32.096.059Seme povrća 283 217.936Seme krmnog bilјa 2.234 1.914.880Ostalo seme 332 578.707UKUPNO 43.380 191.480.452

Izvor podataka: MPZŽS.

U 2016. godini ukupno je požnjeveno semena polјoprivrednog bilјa sa površine od 43.380 ha, a procena je da je dorađeno u količini od 191.480 tona. Od toga, u 2016. godini najviše je požnjeveno semena strnih žita sa površine od 19.061 ha, a procena je da je dorađeno u količini od 124.787 tona, kao i seme kukuruza sa površine od 10.052 ha, dorađeno je preko 31.886 tona.

Od industrijskog bilјa najviše je požnjeveno semena soje, sa površine od 9.227 ha, dorađeno je oko 28.954 tone. Od krmnog bilјa, najviše je požnjevena lucerka sa površine od 1.598 ha, a procena je da je dorađena u količini od 704 tone.

Po površini u hektarima, najveće površine zauzima seme pšenice, (oko 16.000 ha), kukuruza (10.052 ha), soje (9.227 ha) i suncokreta (2.180 ha). Tokom 2016. godine proizvedeno je 107.029 tona semena pšenice, 31.886 tona semena kukuruza, 28.954 tona semena soje i oko 3.117 tona semena suncokreta.

U odnosu na prošlu godinu površina požnjevenog semena je povećana za 7,0 odsto, kao i procena dorađenog semena za oko 6,5 odsto.

14

Spolјnotrgovinska razmena semena polјoprivrednog bilјa u 2016. godini

Spolјnotrgovinska razmena semena polјoprivrednog bilјa Republike Srbije sa svetom u 2016. godini iznosila je u ukupnom iznosu od blizu 130,8 mln dolara (50.581 tona). Od toga je iz Republike Srbije izvezeno 29.266 tone (55,7 mln dolara), a uvezeno je oko 21.316 tona, što vrednosno iznosi 75,1 mln dolara. U posmatranom periodu zabeležen je deficit u razmeni semena polјoprivrednog bilјa sa svetom u iznosu od preko 19,4 mln dolara.

Razlog ovako velikom deficitu je smanjenje vrednosti izvoza semenskog kukuruza 2016. godine u odnosu na 2015. godinu za 42,0 odsto, dok je vrednost uvoza povećana za blizu 30,0 odsto. U izvozu je postignuta prosečna godišnja cena od 2,0 USD/kg, dok je prosečna uvozna cena iznosila 4,0 USD/kg.

U 2016. godini u odnosu na 2015. godinu, zabeležen je pad ukupne robne razmene semena polјoprivrednog bilјa od 10,0 odsto. Istovremeno izvoz je bio manji za 26,0 odsto u odnosu na 2015. godinu, dok je uvoz povećan za 6,0 odsto. Smanjenje vrednosti izvoza je znatno uticao na povećanje spolјnotrgovinskog deficita (koji je iznosio 19,4 mln dolara) u odnosu na 2015. godinu kada je zabeležen suficit u vrednosti od 3,9 mln dolara. Izvoz semena polјoprivrednog bilјa učestvuje sa 1,7 odsto u ukupnom izvozu polјoprivredno-prehrambenih roba Republike Srbije, dok se udeo uvoza kreće na nivou od 4,3 odsto.

Najznačajniji spolјnotrgovinski partneri Srbije u trgovini semenom polјoprivrednog bilјa su zemlјe EU i CEFTA potpisnice na koje se odnosi oko 82,0 odsto ukupne razmene ovih proizvoda. U 2016. godini udeo EU u ukupnoj razmeni je iznosio 75,7 odsto, dok je udeo potpisnica CEFTA bio 9,7 odsto, Carinske unije – 5,1 odsto, a ostalih zemalјa - 9,5 odsto.Od zemalјa EU najzastuplјeniji je bio izvoz u Mađarsku – 7,5 mln dolara, Nemačku – 4,9 mln dolara, Rumuniju – 4,5 mln dolara, Hrvatsku – 2,5 mln dolara, Italiju – 2,4 mln dolara i Francusku – 1,3 mln dolara.

Struktura izvoza semena polјoprivrednog bilјa u 2016. godini (struktura u %)

1%20%

4%

66%

4%5%

Ostalo seme

Seme industrijskog bilja

Seme krmnog bilja

Seme kukuruza

Seme povrća

Seme strnih žita

Najznačajnija izvozna tržišta semena polјoprivrednog bilјa (struktura, u %)

11%

20%58%

11%

Carinska unija

CEFTA

EU

Ostale zemlje

Izvor: Uprava carina.

Izvor: Uprava carina.

15

Globalni trendovi

Globalna proizvodnja žitarica u sezoni 2016/17. godine je relativno stabilna sa povoljnim izgledom za naredni srednjoročni period, što se vidi na osnovu dobrog odnosa zaliha i potrošnje (eng: stock-to-use ratio) i relativno niskih cena. Organizacija za hranu i poljoprivredu – FAO, procenjuje ukupnu proizvodnju žitarica na svetskom nivou u iznosu od 2,6 mlrd tona. Na bolje rezultate od očekivanih uticali su bolji prinosi pšenice u Australiji, kukuruza u Ukrajini i pirinča u Indiji.

FAO očekuje da će svetska proizvodnja pšenice u 2017. godini iznosi-ti 744,5 mln tona, što je za 1,8% niže u odnosu na prošlu godinu. Ovo smanjenje proizvodnej se očekuje zbog manje poljoprivredne aktivnosti u Severnoj Americi i zbog niže proizvodnje u Australiji nakon posebno visokog prinosa u 2016. godini.

Rekordan prinos kukuruza u sezoni 2016/17. godine je posledica znatno veće aktivnosti na strani ponude glavnih proizvođača, dok je na strani ponude bilo takođe rasta, prvenstveni u Vijetnamu i Iranu. Prema Čikaškoj produktnoj berzi, cena kukuruza se kreće oko 3,57 dolara za bušel (25 kg), odnosno 357 centi. Sa druge strane, cena pšenice je takođe u padu i sada se kreće oko 422 centa za bušel. U narednom srednjoročnom periodu se očekuje porast cena, ali će to zavisiti budućeg odnosa ponude i tražnje, kao i od vrednosti dolara u kojem se globalna cena žitarica izražava.

Svetska proizvodnja žitarica, mln tona

2.0122.125

2.282 2.260 2.2492.344

2.295

2.519 2.565 2.5342.600

1500

1700

1900

2100

2300

2500

2700

2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017

Izvor: FAO.

Izvoz žitarica, u mln tona

143

158 157

167172

135

160

177

186

177

120

130

140

150

160

170

180

190

2013 2014 2015 2016 2017

Pšenica Kukuruz

Izvor: USDA.

Kretanje cena žitarica, USd/bu.

200

300

400

500

600

700

800

900

1000

1.3.2012 1.3.2013 1.3.2014 1.3.2015 1.3.2016

Kukuruz Pšenica

Izvor: Bloomberg L.P.

 USd/bu. Kukuruz PšenicaSpot 357,5 422

Q1 2017 360 430Q2 2017 367,4 442,5Q3 2017 370 452,5Q4 2017 377,5 460

2018 400 4782019 409 5102020 420 500

16

Makroekonomsko okruženje

Privredna aktivnost Srbije u 2016. godini, merena realnim rastom bruto domaćeg proizvoda (BDP), kao glavnim makroekonomskim pokaza-teljem, uvećana je za 2,8 odsto. Rast se prvenstveno zasnivao na porastu investicija i izvoza, ali i na porastu domaće potrošnje usled realnog rasta zarada stanovništva. Na pozitivna privredna kretanja je uticao i rast tražnje na evropskom tržištu, što je omogućilo bolji plasman proiz-voda iz Srbije. Sa proizvodne strane, rast BDP bio je vođen sektorima poljoprivrede, industrije, građevinarstva i uslugama privatnog sektora. Prema fleš proceni RZS, realni rast BDP u prvom kvartalu 2017. godine iznosio je 1,0 odsto, u odnosu na isti kvartal prethodne godine. Prema poslednjim projekcijama Ministarstva finansija rast BDP će u 2017. godi-ni iznositi 3,0 odsto, da bi se u naredne dve godine povećao na 3,5 odsto.

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena u prvom kvartalu 2017. go-dine je iznosila 8,1 mlrd evra, što predstavlja rast od 14,7 odsto u odnosu na isti period 2016. godine. Vrednost razmene u martu je bila za petinu veća u odnosu na isti mesec prethodne godine. U prva tri meseca 2017. godine, uvoz je rastao brže od izvoza (za 1,9 procentnih poena), čime se direktno uticalo na povećanje deficita tekućeg dela platnog bilansa. Negativan saldo robne razmene sa inostranstvom povećan je za 20,8 odsto u poređenju sa periodom januar-mart 2016. godine, te je pokrive-nost uvoza izvozom iznosila 76,5 odsto. Sa druge strane, Srbija je u prva dva meseca 2017. godine ostvarila pozitivan saldo u trgovini uslugama, u iznosu od 171,6 mln evra (rast od 42,4 odsto u odnosu na period janu-ar-februar 2016. godine).

U platnom bilansu, deficit tekućeg računa je u periodu januar-februar 2017. godine iznosio 270,8 mln evra (povećanje od 60,3 odsto u odnosu na isti period 2016. godine, prvenstveno usled zabeleženog deficita u januaru, koji je za 89,9 miliona evra veći nego u istom mesecu prošle godine). Platni bilans predstavlja zbir svih ekonomskih transakcija sa inostranstvom, a deficit tekućeg dela platnog bilansa označava da je vrednost izvoza robe i usluga manja od vrednosti ostvarenog uvoza.

Na pozitivna privredna kretanja u Srbiji značajno je uticalo poboljšanje poslovnog okruženja, čemu je doprineo i nastavak procesa evropskih integracija, koji podrazumeva i usaglašavanje pravne regulative sa sis-temom Evropske unije. Fiskalna konsolidacija, odnosno uravnoteženje javnih finansija (budžetski prihodi i rashodi), nastavila je da daje

Kretanje deviznih kurseva u poslednjih godinu dana

Procentualne promene ključnih makroekonomskih indikatora Srbije

Realni rast BDP (%)

Deficit tekućeg dela platnog bilansa (%)

Izvor: NBS.

Napomena: p – Projekcija.Izvor: MF, Fiskalna strategija za 2017. godinu sa projekcijama za 2018. i 2019. godinu.

105,0107,0109,0111,0113,0115,0117,0119,0121,0123,0125,0

04.05

.2016

. 18

.05.20

16.

01.06

.2016

. 15

.06.20

16.

29.06

.2016

. 13

.07.20

16.

27.07

.2016

. 10

.08.20

16.

24.08

.2016

. 07

.09.20

16.

21.09

.2016

. 05

.10.20

16.

19.10

.2016

. 02

.11.20

16.

17.11

.2016

. 01

.12.20

16.

15.12

.2016

. 29

.12.20

16.

16.01

.2017

. 30

.01.20

17.

13.02

.2017

. 01

.03.20

17.

15.03

.2017

. 29

.03.20

17.

12.04

.2017

. 28

.04.20

17.

EUR / RSD USD / RSD

0,8

2,8 3,03,5

2015. 2016. 2017p 2018p

-4,7-4,0 -3,9 -3,7

2015. 2016. 2017p 2018p

17

rezultate što je direktno uticalo na smanjenje budžetskog deficita i posledično na smanjenje potreba za zaduživanjem države kod domaćih i stranih kreditora (stabilizacija javnog duga). Inflacija, kao mera porasta opšteg nivoa cena, tokom 2016. godine je bila niska i stabilna i prosečno je iznosila 1,2 odsto, dok je očuvana i relativna stabilnost deviznog kur-sa. Pomenuti podaci jasno ukazuju na stabilnost ekonomskog sistema na nivou države (makroekonomski okvir) što je dalo osnov agencijama za procenu kreditnog „rejtinga“[1] da unaprede očekivanja da će Srbija u narednom periodu poboljšati svoju poziciju kod domaćih i stranih inves-titora. Inflacija je u martu 2017. godine blago uvećana i iznosi 3,6 odsto, što je u okviru cilja NBS (3,0 odsto ± 1,5 p.p.). Do kraja 2017. godine se očekuje da inflacija ostane stabilna i da će se kretati na nivou nešto iznad 3,0 odsto.

U prva dva meseca 2017. godine, neto priliv SDI iznosio je 212,1 mln evra i pretežno je usmeren u sektore razmenljivih dobara.

U prvom kvartalu 2017. ostvaren je suficit u Budžetu Republike Srbije u iznosu od 7,2 mlrd dinara. Pri tome, ukupni prihodi su izneli 257,7 mlrd dinara, dok su ukupni izdaci bili 250,5 mlrd dinara. Tokom marta ostvaren je deficit od 4,4 mlrd dinara, što je za 14,7 mlrd dinara bolji re-zultat nego u martu prethodne godine kada je deficit iznosio 19,1 mlrd dinara.

Prosečan srednji kurs u aprilu 2017. godine iznosio je 123,6581 dinara za jedan evro, a 115,3021 dinara za jedan američki dolar. NBS planira da nastavi povremene intervencije na deviznom tržištu kako bi sprečila veće oscilacije, uz održavanje stabilnog nivoa deviznih rezervi.

* Mera rizika ulaganja u finansijsku imovinu zemlje.

BDP, realni (rast u %)Potrošnja domaćinstva, realna (rast u %)Državna potrošnja, realna (rast u %)Bruto investicije, realne (rast u %)

Deficit tekućih transakcija (u BDP %)Inflacija, prosek perioda (u %)Registrovana nezaposlenost, ARS (u %)Konsolidovani deficit/suficit (u %)Javni dug (u %)SDI, neto (u BDP %)Napomena: p – Projekcija.Izvor: NBS, MF, RZS.

2007.5,9

---

-18,66,5

18,1-1,929,9

8,6

2014.-1,8-1,3-0,5-3,6-6,02,9

19,2-6,670,4

3,7

2015.0,80,5

-1,55,6

-4,71,9

17,7-3,774,6

5,4

2017e3,01,41,65,7

-3,92,4

--1,772,8

4,5

2016.2,80,82,35,0

-4,01,2

15,3-1,472,9

5,5

2018p3,52,22,65,7

-3,73,0

--1,369,6

4,3

Odabrani makroekonomski indikatori

Inflacija, prosek perioda

Neto SDI, u mlrd EUR

Izvor: NBS.

Izvor: NBS.

7,8 7,8

2,91,9

1,2

2012. 2013. 2014. 2015. 2016.

0,8

1,3 1,2

1,8 1,9

2012. 2013. 2014. 2015. 2016.

18

Aktivnosti Udruženja za biljnu proizvodnju

Pregled inicijativa• U cilјu dodatnog unapređenja primene Pravilnika o posebnim uslovima higijene sitnog voća u svežem i smrznu-

tom stanju u fazi proizvodnje, prerade i prometa (Sl. glasnik RS, br. 48/16) od strane proizvođača i prerađivača sitnog voća pokrenuta je inicijativa da se povraćaj poreza na otkup polјoprivrednih proizvoda od 8%, priznaje onim subjektima koji su na otkupne listove prilikom otkupa proizvoda unosili odgovarajući broj iz Cen-tralnog registra subjekata koji vodi Ministarstvo polјoprivede.

• Inicirana je izmena Uredbe o uslovima davanja na zajam i u zakup pojedinih vrsta roba iz robnih rezervi i uslovima za izdavanje u zakup nepokretnosti („Sl. glasnik RS br. 60/15“) u smislu preciziranja odredbi koje se odnose na način davanja pšenice na pozajmicu i utvrđivanje kojim zainteresovanim licima (za-jmoprimcu) se daje pozajmica. Cilј inicijative je da se smanji mogućnost destabilizacije tržišta pšenice i brašna, jer su u prethodnom zajmoprimci pšenice najčešće bila privredna društva koja se bave trgovinom i drugom delatnošću, osim mlinske.

• Grupacija proizvođača i prerađivača duvana inicirala je izmenu i dopunu Zakon o duvanu (“Sl. glasnik RS”, br. 101/05, 90/07, 95/10, 36/11 , 93/12, 108/13 ) člana 16a u smislu da se proizvođaču duvana omogući uslužna obrada duvana, kao i prodaja istog proizvođaču duvanskih proizvoda, odnosno izvozniku duvana, obrađenog duvana, odnosno duvanskih proizvoda, kako bi se proizvođačima i prerađivačima olakšalo poslovanje, povećala iskorišćenost kapaciteta i kako isti ne bi trpeli finansijske gubitke.

• Grupacija za semenarstvo inicirala je upotrebu sertifikovanog (deklarisnog semena) i predložila da fiskalni račun o kupovini sertifikovanog semena bude uslov za dobijanje đubriva po regresiranoj ceni, jer bi se na taj način povećala upotreba istog, a smanjila upotreba semena sa “tavana” što bi povolјno uticalo na pobolјšanje kvaliteta pšenice na tržištu, kao i povećanje prinosa.

• Inicijativa Grupacije proizvođača biljnih ulja upućena Ministarstvu zdravlja za izmenu Zakona o psihoaktivnim supstancama u dеlu prеcizniјеg dеfinisаnjа prоizvоdа о sеmеnа kоnоplје

Radne grupe• Stalna radna grupa za saradnju Ministarstva polјoprivrede i zaštite životne sredine i Privredne komore Srbije• Radna grupa za izradu teksta Nacrta Zakona o semenu i sadnom materijalu polјoprivrednog i ukrasnog bilјa• Radna grupa za zaštitu prirodnih resursa• Radna grupa za polјoprivredu, sanitarna i fitosanitarna pitanja Foruma CEFTA privrednih komora• Radna grupa pri Ministarstvu poljoprivrede I zaštite životne sredine za izradu novog Pravilnika o kvalitetu

bezalkoholnih pica• Radna grupa pri Poreskoj upravi za suzbijanje nedozvoljene trgovine brašnom• Radna grupa za izmene I dopune Pravilnika o kvalitetu proizvoda od voća,povrća,pečurki i pektinskih preparata• Radna grupa za izmene i dopune Pravilnika o kvalitetu voćnih sokova,koncentrisanih voćnih sokova,voćnih

sokova u prahu,voćnih nektara i srodnih proizvoda.

19

Bespovratna sredstva – programi podrške mikro, malim, srednjim preduzećima i preduzetnicima

Razvojna agencija Srbije (RAS) objavila je nekoliko programa podrške u 2017. godini: • Program podrške početnicima za započinjanje posla START UP• Program podrške izvoznicima• Program promocije izvoza• Podrška razvoju konkurentnosti MMSPP• Program podrške inovativnim MMSPP• Program podrške projektima za unapređenje ekonomskog razvojaDetaljne informacije u vezi sa navedenim programima možete da pronađete na sajtu Razvojne agencije Srbije.

Najbrži put do inopartnera

Privredna komora Srbije je član Evropske mreže preduzetništva i koordinator Konzorcijuma EEN mreže u Srbiji. Usluge EEN mreže su prevashodno namenjene malim i srednjim preduzećima kao servis kada je u pitanju internacionalizacija poslovanja. Evropska mreža preduzetništva ima za cilj da preduzeća lakše i brže pronađu partnere u inostranstvu kroz besplatne usluge pretrage Baze poslovne saradnje i učešća na međunarodnim poslovnim susretima i poslovnim misijama.

Edukacija

Centar za edukaciju i stručno obrazovanje (CESO) Privredne komore Srbije privrednicima omogućava savremenu i kontinuiranu poslovnu edukaciju. Unapređenje postojećih i sticanje novih znanja, veština i kompetencija, kao i neprekidan lični i profesionalni razvoj, deo su misije CESO u afirmisanju koncepta celoživotnog učenja. Programi seminara i edukacija se mogu preuzeti na sledećem linku: PKS edukacija

Podrškaprivredi

20

Dualno obrazovanje

Privredna komora Srbije je pokrenula inicijativu za uvođenje dualnog obrazovanja u sistem srednjeg stručnog obrazo-vanja kako bi adekvatno odgovorila na potrebe i pružila podršku onim sektorima privrede koji se suočavaju sa velikim poteškoćama da dođu do kompetentnog kadra neophodnog za kontinuirano poslovanje.

Učenici po završetku srednje stručne škole ne raspolažu sa praktičnim i primenjivim znanjima i veštinama potrebnim za rad u realnom radnom okruženju. Posledica toga je da poslodavci moraju preuzeti na sebe trošak obučavanja mla-dih dodatnim znanjima i veštinama kako bi mogli da se uklјuče u rad.

Osnovna ideja dualnog obrazovanja počiva na činjenici da se teorijska znanja stiču u školi, a praktični deo nastave se odvija u kompanijama u realnom radnom okruženju. Ono po čemu se dualno obrazovanje razlikuje u odnosu na klasično je:

• povećanje obima praktične nastave gde učenici u prvom razredu provode u kompanijama jedan dan nedelјno, a u drugom i trećem razredu dva dana nedelјno učeći kroz rad;

• nastavni planovi i programi u čijoj izradi su učestvovali privrednici davanjem opisa zanimanja koji odgovara radnim mestima za koje se učenici školuju i na kojima će raditi po završetku istog;

• aktivno učešće privrede u obrazovanju podrazumeva da privrednici preuzimaju odgovornost za deo obrazovanja koji se realizuje u kompanijama delegiranjem odgovornih lica iz redova zaposlenih – instruktora zaduženih za obučavanje učenika;

• zaklјučivanje ugovora između učenika/roditelјa i kompanije na osnovu koga učenici za svoj rad dobijaju novčanu naknadu.

Trenutno se po dualnom sistemu školuje oko 1100 učenika iz 18 škola u saradnji sa preko 60 kompanija širom Srbije za obrazovne profile električar, industrijski mehaničar, bravar-zavarivač, operater za izradu nameštaja i trgovac.

Za narednu školsku godinu u pripremi je 18 obrazovnih profila po dualnom modelu ustanovlјenih novom metodologijom upisa u srednje škole, koju je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja realizovalo u saradnji sa Privrednom komorom Srbije, jedinicama lokalne samouprave i nacionalne službe za zapošlјavanje, a bazirano na potrebama privrede. Među profilima koji će se naći u sistemu obrazovanja od naredne školske godine su: automehaničar, modni krojač, tehničar za logistiku i špediciju, elektrotehničar za obnovlјive izvore energije, opertater za preradu metala, avio-tehničar, tehičar vazdušnog saobraćaja i drugi.

Namera je da se upis u srednje škole za svaku narednu godinu vrši isklјučivo u skladu sa potrebama privrede kako bi se kreirao sistem obrazovanja koji će biti fleksibilan, u funkciji potreba privrede, spreman da odgovori zahtevima i brzim promenama na tržištu rada koji su uslovlјeni tehničko-tehnološkim progresom.

U pripremi je i Zakon o dualnom obrazovanju čime će se definisati prava i obaveze svih učesnika u ovom procesu, naročito značajnim za privrednike imajući u vidu njihovu izuzetno značajnu ulogu u sistemu obrazovanja. Za više informacija o dualnom obrazovanju: obrazovanje@pks.rs

21

Metodološke napomene

Udruženje za biljnu proizvodnju obuhvata sledeće grupe delatnosti prema KD (2010): gajenje žita (osim pirinča), leguminoza i uljarica, gajenje povrća, bostana, korenastih i krtolastih biljaka, gajenje biljaka za proizvodnju vlakana, gajenje ostalih jednogodišnjih i dvogodišnjih biljaka, grožđa, jabučastog i koštičavog voća, ostalog drvenastog, žbunastog i jezgrastog voća, gajenje biljaka za pripremanje napitaka, začinskog, aromatičnog i lekovitog bilja, ostalih višegodišnjih biljaka, sadnog materijala, sakupljanje šumskih plodova, dorada semena, aktivnosti posle žetve i uslužne delatnosti u gajenju useva i zasada.

Prema Zakonu o računovodstvu („Službeni glasnik RS” br. 62/2013) pravna lica su razvrstana na velika, srednja, mala i mikro privredna društva. Veličina je utvrđena prema kriterijumima za razvrstavanje pravnih lica koji su propisani Zakonom, i to: prosečnom broju zaposlenih, poslovnom prihodu i prosečnoj vrednosti poslovne imovine (dva od tri navedena kriterijuma određuje veličinu).

Neke vrednosti, prikazane u biltenu, zaokružene su na milione ili milijarde, sa jednim decimalnim mestom, stoga ukupne vrednosti (sumari) se ne slažu uvek sa zbirom pojedinačnih podataka, s obzirom na to da su korišćeni nezaokruženi brojevi (što daje preciznije podatke).

Korišćene skraćenice

Izvori podataka: Republički zavod za statistiku (RZS), Narodna banka Srbije (NBS), Agencija za privredne registre (APR), Privredna komora Sr-bije (PKS), Uprava carine (UC), Ministarstvo finansija (MF), Poreska uprava (PU), Zavod za statistiku Evropske unije (Eurostat), Čikaška produktna berza (CME), Bloomberg L.P, Međunarodni trgovinski centar (ICT TradeMap).

Devizni kursevi: Svi preračuni u biltenu su izvršeni prema sledećim prosečnim srednjim kursevima Narodne banke Srbije:

Odricanje od odgovornosti: Podaci su podložni izmenama u skladu sa promenama zvaničnih izvora podataka. Informacije u ovom izveštaju su date u svrhu opšteg informisanja i ne mogu biti zamena za ekonomski savet, niti se njihovim objavljivanjem stvara bilo kakva obaveza za Privrednu komoru Srbije. Umnožavanje i distribuiranje biltena i delova dozvoljeno je ukoliko se navede izvor i kopija dostavi Privrednoj komori Srbije na: analitika@pks.rs.

BDP bruto domaći proizvodBDV bruto dodata vrednostSDI strane direktne investicijeKD(2010) Klasifikacija delatnostiSMTK Standardna međunarodna trgovinska klasifikacijaPDV porez na dodatu vrednostØ prosek perioda

ARS Anketa o radnoj snaziEU(28) Evropska unija koju čini 28 država članicaCEFTA Centralnoevropski sporazum o slobodnoj trgoviniZND Zajednica nezavisnih državaRSD srpski dinarEUR evroUSD američki dolar

Period:EUR/RSDUSD/RSDIzvor: NBS.

2011.101,950273,3382

2013.113,136985,1730

2015.120,7328108,8543

2012.113,127788,1169

2014.117,306088,5408

2016.123,1179111,2903

Q1 2017.123,8771116,1761

22

Udruženje za biljnu proizvodnju

Udruženje za bilјnu proizvodnju Privredne komore Srbije osnovano je radi zastupanja i zaštite interesa privrednih društava koja se bave konven-cionalnom bilјnom proizvodnjom, kroz rad grupacija koje su oblik užeg povezivanja članica u okviru Udruženja.

U okviru Udruženja trenutno postoje sledeće grupacije: • Grupacija proizvođača cveća i ukrasnog bilјa• Grupacija proizvođača i prerađivača lekovitog, aromatičnog i začinskog bilјa• Grupacija za organsku proizvodnju• Grupacija za semenarstvo• Grupacija za vodoprivredu• Grupacija proizvođača i prerađivača duvana• Grupacija proizvođača svežeg i zamrznutog voća i povrća• Grupacija proizvođača žitarica, industrijskog i krmnog bilјa

Poslovi udruženja su:• praćenje i analiziranje privrednih kretanja u bilјnoj proizvodnji i predlaganje mera organima Komore radi unapređivanja uslova rada i poslo-

vanja svojih članova• razmatranje i davanje obrazloženih stavova privrede organima Komore na nacrte zakona i drugih propisa sa stanovišta njihovog uticaja na

uslove poslovanja i razvoj pojedinih grana privrede• davanje obrazloženih predloga mera ekonomske politike i strategija razvoja organima Komore koje se odnose na poslove udruženja;• poslovno povezivanje članova udruženja u zemlјi i inostranstvu• praćenje dostignuća u oblasti tehničko-tehnološkog razvoja u određenim granama privrede• praćenje primene međunarodnih tehničkih standarda i normativa• saradnja sa drugim udruženjima, oblicima organizovanja rada članova u Komori, regionalnim privrednim komorama i privrednom komorom

glavnog grada, kao i stručnim službama u Komori na organizovanju i nastupu privrede na sajmovima, prezentacijama i drugim promotivnim aktivnostima za potrebe članova Komore, u zemlјi i u inostranstvu

Javna ovlašćenja koja obavlјa Udruženje za bilјnu proizvodnju su:• Uverenje o domaćem poreklu robe u postupcima javnih nabavki • Potvrda da se roba ne proizvodi u zemlјi• Mišlјenje da je privredno društvo ili drugo pravno lice jedini ponuđač robe domaćeg porekla, jedini pružaoc usluge ili izvođač radova• Uverenje o robi koja se izvozi nakon postupka aktivnog oplemenjivanja• Overa isprava koja prati robu pri izvozu ili uvozu za čije izdavanje nije propisana nadležnost (fakture, cenovnik)

Predstavnici Udruženja za bilјnu proizvodnju članovi su sledećih radnih grupa pri nadležnim državnim organima:• Stalna radna grupa za saradnju Ministarstva polјoprivrede i zaštite životne sredine i Privredne komore Srbije• Radna grupa za izradu teksta Nacrta Zakona o semenu i sadnom materijalu polјoprivrednog i ukrasnog bilјa• Radna grupa za zaštitu prirodnih resursa• Radna grupa za polјoprivredu, sanitarna i fitosanitarna pitanja Foruma CEFTA privrednih komora

Kontakt

Privredna komora SrbijeResavska 13-1511000 Beograd

Udruženje za biljnu proizvodnjuVeljko Jovanović, sekretar

www.pks.rsE: bis@pks.rs

E: biljna@pks.rs poljoprivreda@pks.rs

#PKS@Privrednakomora#T: 0800 808 809

T: +381 11 33 04 583

REGISTRIBAZE PODATAKA

IT PLATFORME

POSLOVNE INFORMACIJE

IPROVERITE

BONITET

OBUKE I

USAVRŠAVANJA

IZVOZNO UVOZNA

I OSTALA

DOKUMENTA

SERTIFIKATI LICENCE

STANDARDI

POVEZIVANJE LOKALNO

REGIONALNOMEĐUNARODNO

POTVRDE, UVERENJA

IMIŠLJENJA

MEDIJACIJA POSREDOVANJE

ISTRAŽIVANJAI

POKAZATELJITRŽIŠTA

DIGITALNE“e-USLUGE”