Biljana Sikimic : Banjasi U Srbiji Iz Balkanske Lingvisticke Perspektive

8/8/2019 Biljana Sikimic : Banjasi U Srbiji Iz Balkanske Lingvisticke Perspektive

1/17

1.1.1....::s:....v::s: .

.1.1....::s:i :s:I 3 3 : : : : ,Q: : . 3 .u: :

"".1.1V

, 30.09. - 01.10.2002QC:II:::s:v::s:: :

: :

3"1.1.1V

:=1.1.1....

Faber, 2003


2/17

Biljana Sikimif: (Beograd)Banjasi u Srbiji iz balkanskelingvisticke perspektive1

za imenovanje stanovnistva Srbije Ciji maternji jezik rumunski i kojisebe na svom matemjem rumunskomjeziku n a z i v a j u R u u n i / Cigani,

okolina ih smatra za Rome, postojalo nekoliko mogucnosti, od kojih sulitiCki korektne: npr. prihvatiti tradicionalno - Karavlasi il i predloiiti ,

delimicno tacne uslovne termine: Posavski R u u n i , Vlaiki/RumunskiU rumunskoj literaturi oznaeavaju se kao i i e ~ i , r d r (Achim

Rudari, Lingurari BejasPodgovarao sh. termin prema zanimanjuKoritari (kako samj sebe r i n Rudari i u bugarskoj romoloskoj literaturj3, u

Ludari.4 Postoji i niz tennina koji su sve do skora koris6enia oznacavanje populacije tradicionalnoj etnografiji, npr. vlaski Cigani

1 Istraiivanje Banjasa obavljeno u okviru projekta "Etnolingvisticka i B a l k a n u ~ . 2176,

za nauku, tehnologije i razvoj Srbije.2 Ova grupa Roma definisana kao "balkanski Cigani koji u Rumuniji,

obalama reka i preradivali rudu, istovremeno su zimi deljali kaSike, vretena[

u s t ciganski jezik. Bejasi koji zive u Madarskoj, da njihov ciganski jezik (Demeter et l . 2000:100-1 01).

U Bugarskoj Rudare okolno stanovnistvo smatra za Vlahe


3/17

(kako ih zvao i h o m i r Dordevic), Cigani vlaskog jezika, Cigani R u u n i , r u u n s k i Cigani, Cigani Karavlasi i .

U jugoslovenskoj romologiji r a u upotrebi, i danas ] n a j p o g o d n i j ~ termin - Banjasl"5 . Medutim, Banjasi u Obrenovcu danas kaiu daih tako zovu Romi - Gurbeti, sami tako zovu. ! danas Srbiji

prihvataju za termin R o i smatraju da oznaeava Ijude koji govoreromskijezik, matemjijezik rumunski. Ipak, stariji ljudi upotreblce za termin Cigan, mladi ljudi uglavnom u l da zive u rumunskomjezickom okruZenju. saopstenju starijeg a n iz Tresnjevice: Vlasinas n za Cigane. Vlasi razliku, ali m drukse, idemQ

s e l i a sa vrctenima. Etnicka mimikrija otkriva i u a n j a S l d r n iskazimanarumunskomjeziku - kada su pitanju e t n ! i nazivi z a j e z i k : R u i n : Ruminca isto z n k i g m l , r n m i n : j t e = l i g i i f t . Tiganu I Tiganca m i apelativno znaeenje 'suprugfa' stojeverovatno trag r o s k o g supstrata( . ligancii = 'dete i rena'). N o i n a c i j a - cak: ni danas n i etnicka i z v r starom modelu, zanimanj t k terminomSeijak ('Srbl' = sekii!) i danas z n i 'Srbina' i ' l ' iz okruienja. Rom za a n Gurbet, l . G u b e l jezik u s. Lukavica u sali Z limba de u


4/17

mnogim drugim zemljama6 . o d rasprostranjenosti Banjasa Srbiji (datispisku prilogu ovog ) dobijeni usmenih terensk.ih podataka

od samih Banjasa. Delimicno dopunjeni podacima iz antropogeografskihstudUa razlititog stepena upotrebljivosti nastalih u periodu od pocetka 20. vekado danas7 Mnoge studije vrste uopste donose podatke Romima,ako ih i donesu - razliku izmedu pojcdinih grupa Roma i maternjih jezika. VeliCina s k i h zajednica r i od nekoliko porodica donekoliko stotina porodica naselju. Veliki ljudi dvadesetak i vise godina r k stalno zivi u inostranstvu i s a o preko leta 6 zemlju.

Banjasi iive u naseljima zajedno Rumunima u Banatu i Vlasimaseveroistoenoj Srbiji, i odvojeno od , relativno kompaktnih, rumunsk.ihjeziCkih zajednica. U rumunskom jezickom okruienju, z imedijima rumunskom jeziku ih a n a t u u skoro rumunsk.imnaseljima (AIibunar, Banatsko Novo Selo, e g e j c i , Dolovo, ECka, Grebenac, a n k a , Vojvodinci, Malo Srediste, Nikolinci, smoljica, Straia, Sutjeska, Uzdin,Vladimirovac, Vojvodinci; VrSac, a l o m Zamu i Markovcu pretopljeni su uRumune), ali i u nekim l i m a u kojima danas Rumuna, ni skola

rumunskom jeziku ( s a i d , e l a Crkva, Dobrica, i k i n d a , r s t u r , 6 , l ~ Mokrin, Novi , Novi n e i e v a c , Novi Kozarci, Novo i l o s e v o , Padej, Sajan, Sanad, Sefkerin, Uljma). Etnoloska grada 1979 za neka od ovihmesta daje eksplicitne podatke maternjem jeziku, ali zakljuccimogu izvesti osnovu tamo n i podataka specificnoj tradicionalnojku1turi ( . Sikirni6 2 0 0 3 ) . Banjasi rumunskom jezickom okruienju, aliobrazovanjem i medijima srpskomjeziku, iive u dvadesetak naselja oblastiseveroistocne Srbije. a n j a s i zive zajedno sa Vlasima / i I i Srblma ( . Sik.imi6 2002); k i mestima t n k jos slozenija, npr. u Lukovu,gde zive S i , l i Srbl; u Grljanu gde iive a n j a s i , Vlasi i , r a i ili

Gustav Weigand krajem devetnaestog l u Albaniji: Svako dobrou ovom kraju ima svoje Cigane ( .. ) Medu ovim Ciganima nalaze sc kazandiije,kovaci i goniCi medveda, neki od vode poreklo iz Rumunije koriste rumunskijezik kao maternji, dok su starosedeoci vicni samo ciganskom nego i r o ostalih balkanskih jezika ( g d 1995:66-67).

7 Dordevic 1984 i 1 9 8 4 ; PavloviC 1907; Pavlovic 1912; MijatoviC 1928;Erdeljanovic 1951; h 1991; Dokic/Jacanovic 1994; 1994,Ja6imovic 1997; DimitrijeviC-Rufu 1998.140


5/17

Mclnici gde iive sa Vlasima i Romima a l d a r a s i m a (RomiCiildilra:ji iCorturari;sitauciji s. Melnica vise Dimitrijevi6-Rufu 1998:68).

U ne-rumunskom okruzenjL1, sa obrazovanjem i medijima srpskomstandardnomjeziku u selu Adorjanu svojevremeno i madarskom), Banjasi< iive u Vojvodini, u a c k o j , u nekoJiko stalno naseljenih mesta: u predgraduNovog Sada (tri m grupc), zatim dalje uz Dunav jos u naseljima: Apatin, Monostor, o d a n i , Bogojevo, Sonta i Vajska, i u sevemoj a c k o j reke Tise, naselju Nadrljan, odnosno Adotjan (podaci banjaSkim naseljimau Vojvodini navedeni su m n i m terenskim saznanjima (Etnoloska grada1979). Banjasi u naseljima Slana Bara i Veliki Rit u Novom Sadugovore dijalekat ( istraiivanjima Radu Flore8 i autorovim ispitivanjima 2001. i l 2002), l primccuju razliku u jeziku izmedu i Rumuna kojizive kod Sokaca. Novosadski Banjasi su veroispovesti katolici, l ! u poslednje prelaze pravoslavlje. Postoji kontinuitet a n j a s a - k a t o l i k a

desne strane , u Slavoniji (naselja o l m a n , Darda i Manastir) idalje sve do d u m (za areal . a n od prvih etnografskih m a n m u H r v a t ~ k o j : Hefele 1890); ! danas u r v a t s k o j izjasnjavaju kao Bajasi il i kao Vlasi. Vrlo oskudni etnografski podaci ukazujuda u t i n u postoje dve jezicki razliCite g I a n koje verovatno govoreerdeljskim i muntenskim dijalektom ( t j a k t a v i 6 1964). Na osnovu materijaIakoji autoru ljubazno dostavio istoriear ! Marusic iz Zagreba, izgleda da i s i u selu u r S a n e c kod VaraZdina poreklom iz Erdelja.9 Nema etnografskihpodataka da llanjasa danas ima u Sremu. IO

8 3to se tice jezika rumunskih Cigana, mislim da ga l l posebnop o u c a v a t i , stoga 8to to jezik svoje vrste, imajuCi u vidu ciganski supstralkoji se nakalemio, i specijalno zbog toga sto sadrzi dosta relativnih arhaicnosti,imajuci u vidu manje-vise d t v u izolovanost Cigana. U sam se rumunski govor ciganske kolonUe od oko 80 porodica periferijiNovog Sada tzv. Slanoj Bari)>>, 1971: 14.

9 Na prostol1l nekadaSnje Jugoslavije a n j a S i idanas Zive severnoj iseveroist.o(110jBosni ( lingvisticke podatke i m donosi Weigand 1908; podatke rasprostranjenosti daje F s k u 1907; kritiku I1lmunskih autora sa poCetka dvadesetogveka Dordevic 1907:379-380; t k BanjaSima u o s n i donose Uhlik1955, Pavkovic 1957 i Popovic 2002). U izolovanim grupama ima ih u MakedonUi uokolini o e a n ( I 9 7 4 ) . Detaljne istorijske podatke statusu BanjaSa uRumuniji i m migracijama U 1998, posebno 77-78, 106-107, 118.

141


6/17

Juzno Dunava, u Srblji,jedan od p v j b Karavlaskih Ciganajeste Vuka a r a d i i c a iz Danice" (1827: 102). Dosadasnji etnografskipodaci ukazivali da naselja a n j a s a u okolini Beograda (tacnije- u okolini Lazarevca i Obrenovca), Jagodine i Sapca ( . Dordevic 1984 i1 9 8 4 ) [ [ . statistickim podacima za Srbiju iz 1895. godine, matemjijezik Roma srpski (25 324 govornika), vlaski (8 595), turski (565) iromski (11 728). Roma koji govore vlaski te 1895. godine samopirotskom okrugu, i l valjevskom okrugu (frojanovic 1902:37). i danas u Srbiji, juzno od Dunava, u srpskom jezickom okruzenju, zive

stotinak naselja sirokom i l . i govori i kultura u Srbiji skoro da i nisu predmet ozbiljnog

naucnog istraZivanjal2 U lingvistickoj literaturi postoji sarno kratak opis10 Romi u granici u Sremu su iz Banata, Srbije, Bugarske, a d a r s k e ,

Grcke, VlaSke i Erdelja. Vlaski Cigani su izjavljivali da su iz Karavlaske il i a r a v l a h i j e . Ponekad se naziva1i i Rumunima, najcesCe j e ~ o Y a n ! kaoCigani (Petrovic 2000: 15). Ovi podaci ipak nisu dovoljni za zakljuCivanjematemjem jeziku Roma doseljenih iz krajeva rumun8kim jezickim okruZenjem.

] I Pregled stanja vlaskih Roma u Srbiji pocetkom 20. veka 801idno dat uradovima Dordevica (DordeviC 1984), istorija vlaskih Roma(str. 303-317), geografska rasprostranjcnost u Srbiji (8tr. 310-3(1) i arhivskipodaci iz 19. k dolasku vlaskih Roma u Srbiju (str. 311-313). 18ti autor v 8pisak naselja Lajesa, vlaSkih Roma, koji poeetkom 20. veka u Srbiji govorilirumunski (str. 314-315) i spisak naseUa Roma Lingurara Srbiji koji govore l (8tr. 313-314) uz podatak da i vlaski Romi u Pozarevcu govore rumunski (str. 315).Korisni podaci a n j a s i m a g 6 i Vukanovic 1983.

12 Prilkom svojih dUalektoloskih istraZivanja rumunsJdh govom u jugoslovenskomBanatu Radu Flora se nije bavio Banjasima; Nije m . i anketama zanimaojeziku rumunskih Cigana, koji govore, kao svoj maternji jezik. i Cigani iz nekihsrp8kih mcsta rumunskih Cigana u prilicnom r o i u Batkoj , najviseu mestima Apatinu, Bogojevu i Sonti, gde i svojih, rumunskih osnovnihskola; extenso, tzv. vlaSkih i g a n citavoj Srbiji, eak i o s n i i Hercegovinii Slavoniji). Izuzetakje ovde ucinjen za Cigane iz prnjavorske l l m Sredistu),gde smatraju Rumunima, i jezicki materijal belezio vise stoga sto josuvek zadri.ao viSe ostrih nebanatsldh crta, koje idu najvise puta identiCnim i oblicima koje srecemo u (poreklom) oltenskim ili erdeljsko-krisanskimmestima u t (F1ora 1971 :12). Spomenute osnovne skole rumunskom jezikuu Backoj - ukinute sujos sredinom dvadesetog veka.142


7/17

rumunskog govora u se1u Cokesina, jugozapadno od Sapca (Petrovici 1938).Terenska etnolingvisticka istraiivanja rumunskih govora slovenskomkontekstu, zapoceta su 1999. terenu sever9istocne Srbije ijuinog Banata13 ; istraiivanja Banjasa 1 su tokom leta i jeseni 2002. godine

u cetiri nase1ja u okolini Bcograda: Muzicka kolonija ( ) , Lukavica (L) i Veliki Crljeni ( ) kod Lazarevca i Bukovik ( ) kodArande1ovca; dva u severoistocnoj Srbiji: Lukovo (Luk) i Grljan (G); dva uVojvodini: Do1ovo (D) i Slana u Novom Sadu (NS) i tri naselja uPomoravlju: StriZilo (Str), Suvaja (Su) i Tresnjevica ( ) 1 4 .

Pred istraiivanje postavljeno neko metodo1oskih zahteva, svegadijalektoloski pristup i kontaktnom ne-banjaskom govoru,odnosno govorima( . nekom juznoslovenskom, rumunskom, romskom govoru). Zapromisljanje romskom supstratu rumunskih banjaSkih govora potrebno poznavanje istorije romskog jezika. Isti vazi i za istrazivai1jetradicionalne duhovne ku1ture: podrazumeva se etnolingvisticki pristup ilokalnoj ne-banjaskoj kulturi, odnosno kulturama (koja opet mozeslovenska, rumunska, i romska) i poznavanje supstratne tradicionalne"romske kulture.

m i l Petrovicije tokom svojih terenskih istraiivanja Jugoslaviji 1937.godine posetio samo selo Cokesina l i u kojem , tadaSnjoj ugoslovenskoj statistici, iivelo 400 Ijudi sa rumunskim maternjimjezikom. Njegovi dijalektoloski zakljucci govoru Cokesine vaie iza sve sadaispitane banjaske govore u Posavini i o r l kao i za govor starUih Banjasau ispitanim 1 m nase1jim.a severoistoene SrbUe ( L k o v o , 1 , Podvrska). m ] Petrovici smatra da su "Koritari" iz Cokesine put Balkanu krenu!iiz jugozapadne Muntenije i jugoistocne Oltenije, , potpunorumunizovani. ! Sll, prema Petrovici-u, zadrzali neke arhaicne muntenskeJoltcnske crte kao 8to , pod odredenim uslovima, izgovor akcentovanog Lkao , i1i p1ural od (doi = 'dve godine'). Plura1 ai Petrovic

13 P i ! i k o m tog istraiivanja dobijeni su i podaci govoru rumunskih Roma i tradicionalnoj kulturi; ovi podaci preliminamo su saopsteni Sikimic 2002i 2003.

14 Etnolosko istraiivanje ritua]nog d a n t a n s u tri sela obavilasredinom pedesetih godina dvadesetog veka Persida ( m 1950). . i kratkusociolosku studiju s. Suvaja: RadojeviC 2002.

143


8/17

; : ; zabelezio i okolini Vidina, poznat i vlaskim caranskim govorima( . SorescufSikimiC 2003). najupadljiviju odliku rumunskog govoraCokesini Petrovici navodi "veliki r o disimilacija, asimilacaija, metateza koje govorudaju deciji { " . 1 nasim istrazivanjem potvrdene suleksikalizovane r o metateze, . dosledno svuda: culunii < n n , d u n l i i < n i i d l i i , ! ; m n < n m , < i sl.Emil Petrovici kao kljucnu leksemu za odredivanje starosti rumunskog k g govora Cokesini video termin za 'kukuruz' ( termin

identiCnom fonetskom obliku zabelezen i svim ispitanim banjaSkimnaseljima juzno od Dunava: m ) . Na osnovu ovog termina Petrovicipretpostavlja da su ! "poeetkom 18. veka 0 8 uvek prostorima

kojima su i rumunizovani". Uz ovu pretpostavku samo treba dodati t , za sada, samo za Banjase koji su nosioci muntenskog govora.

Druga kljucna muntenska leksema koju navodijos Weigand za Banjaseu o s n i j e s t e termin za ' a I ' : t' fpt'ine (Weigand 1908:175); terminje saistim fonetskim osobinama potvrden i Srbiji: t' ! ' n (L. ) , t'antine( ) , " emt'enjcemcen (L). t'emt'ine (Str), t'emt'in ) . Ocekivano, S u s.Dolovo u Banatu m banatski fonetski lik: piapten.

! ton, kojim vrlo Petrovici plasticno opisuje banjaSki govorCokesini, svakako se moze odnositi i r o primere kolebanja izgovoru

z z se nekim naseljima moze cuti: boJlboz (L);josjzos (L); AzunjAjun( ) ; jura!zura ( ) , odnosno samo: zos (Str); (Str); zoc (Str); zumata de(Str), Plaiana > Plazana (Str), mizloc ( ) . U relativno kompaktnojpomoravskoj grupi naselja StriZilo, Suvaja i Tresnjevica postoji i tendencijaprelaska s s: aS9 < a ~ a , nlSine < i n ; sii < (tatii sii ) .

Zbog specificnosti banjaske tradicionalne kulture terenu koriscensamo upitnik NLR 1 (delovi tela i bolesti) dopunjen pitanjima koja su se 6 pokazala kao distinktivna etnoIingvistickim istrazivanjima l severoistocne S r ( . termini za: 'seeer', 'tanjir" 'crkva', 'grobUe', mesecegodini, dane nedelji15 , godisnja doba, brojeve do dvadeset, strane sveta)uz koriS6enje modifikovanog etnolingvistickog upitnika Plotnikove(plotnikova 1996).

Ovde egzemlarno biti izneto samo nekoliko primera odgovorapitanja iz leksickog upitnika. 1 rumunski d l k t l s k i atlasi potvrduju brkanje

15 rumunskim nazivima za mesece u godini i dane u nedelji ba]kanizmimaup. r i s t o p h s o n 1973.144


9/17

termina za 'obrva' i 'trepavica' kao 5to to u ispitivanim banja5kimpunktovima. Cesto pitanju samO pasivno poznavanje r u m u s k g tcrmina, se direktno pitanje dobije srbizam: l trepavila, samopasivno: prlnceanajgeanii (L); princeanii ,trepavica', geanii ,obrva' ( ) ; s p r i s a n i i ! i:anii (L, ) , geanajsprinsanii (Str).

Slicno m , nue posebno distinktivan kalk za ' i l dzigerica': t negru(alb (L),jicat l b ( , ) , poznat i rurnunskim govorimaRumunUi, npr. jugu Banata. r o fonetske varijante pokazuje termin za'znoj': niidWjaZ' (L), d l ' ( ) , diinWjit ( ) ; nabWjaZe (Luk), i i b l ' (Str, ) . za 'prst' opet pokazuje specificnosti grupi sela u doliniMorave (Str, Su, ) : zet, dok drugim mestima a n , . : giageteli( , geagitu(geagitile ( ) . Banjasi i termin za 'zubi sa r'dzmakom'(monoleksemno m a n za m nepoznato kontaktnim srpskimgovorima): piistrunga (Luk, ) , postrunga (Str). Ponegde s i stari z za ,tuberkulozu': ieptica ( ) , o ~ f i c i i / b i r c o l o z i e (Luk, Str), osjicii ( ) . zadelove tela iz kontaktnog srpskog govora preuzeti su brojni tennini, . 'rupice

obrazima'; smejalice (L); 'krajnici' ( C k : i u relativno konzervativnimgovorima Luk, Str, crainiSl); zatim 1agodica', 'bradavica', 'zulj', 'slepoocnica'( . slepocile, Str; sckpoocu, ) ; za sve m pasivnogpoznavanja rumunskog termini.

Od specificnih pitanja tradicionalne kulture treba istaci i za vlaske govorekarakteristican semanticki pomak ,manastir' > ,crkva'; tako termin za ,crkvu';blsiaricii (L, Dol), odnosno: a n a ~ c i r e (Str, ) , odnosno generalizovanoza ,groblje': o r l n l (L, Str). m i i r i i ( ) .

ni Vlasi severoistoene Srbije, Banja5i m u rumunske z zas t m sveta, . ist6cu 'istok strana sveta', riisiirit ,izlazak sunca', zapddu,severu, g (L); odnosno: riisiirit, s . iug, sever ( ) . A 1 ~ i Vlasi i 5 ! cuvajurumunske tennine za d a n nedelji, npr.: lun, marJ. e r c w ' , , vifl.er' ,simbiitii,d u i n i c i i (L, Luk, ) ; i godiSnja doba: primovarii, varii, ( m n , (Luk, ) , piiresimele, varii, [ , (Str). U naseljima u okolini e o g r a d a terminiza godiSnja doba euvaju se samo delirnicno, ili pasivno: varii, ( ) ; trei [ de proIece, trei l n de ktii, trei / n de iesen, $l trei l n de zima. (Nu iama?)Da, [ , varii, varii vilre iul, primiivarii, toamnii. (L)

Mesesi u godini svim banjaSkim punktovitna navodeni su srpskomjeziku ili delimicno adaptirani u rumunski sistem: r , r u r , martu,aprilu, , , iulu, avgustu, s e p t e h r u , octobru, novembru, deiembru.

145


10/17

e d n starija informatorka iz s. Lukovo setila se nekih tennina, ntieznalatacno koji se mesec odnose; ovi termini se danas Lukovu vi.Sekoriste: / u ( ' ) , r u (? , gerurile tari'), , (,april'),jlorar(?), seresar(jul1i'), rapsuni (oktobar'), n (,decembar').

Na dijalektoloskom l u i g l e d uticaj l Ungurjana (kojigovore banatski dijalekat), svega fonetici, muntenski govor Banjasa

Lukovu. Ipak, i tamo joS uvek postoje generacijske razlike, tako da starijiljudi l cuvaju muntenske crte.

Etnolingvisticka analiza dobljene grade pokazuje da se a n i ! relativnobrzo uklapaju tradicionaJnu kulturu kOl1katnog starosedelackog il i prestiZl1ijeg stanovniStva (npr. Banjasi Pomoravlju lokalni srpski 'volovska bogomolja' dozivljavaju kao svoj). Od supstratne, romske kultureocuvan kupovine nesveste, rede selima Posavine. i s. Podvrskakod 1 d v ; nevesta se i danas kupuje u Lukovu, Grljanu, Brodicama,Tresnjevici, Suvaji i StriZilu. Dobro i stavljanja m o d detetu: bair (L; ) , (Dolovo, Grljan, Str). ovu m u ukoinoj kesici dete nosi z a n vunenim koncem do goJog { l . Razlikas a sastojcima amajlije, moguCe i da informatori iele da kazutacne podatke tome sta sve l z ! u sastav. C n se kao osnovnisastojak: navodi biljka: (L; Luk), koja se opisiuje i kao ,travakoja se daje deci'. (Str). l , za razliku od Roma, a n S ! i k a d slaver o m ~ k u sveticu - svetu B j j ~

U selima okolini Beograda S ! poznaju padanja u ritualnitrans, ali to o S uvek i n , su doskora i n i l i u pomoravskim selima TreSnjevicai StriZilo i Suvaja, i u severoistocnoj Srbtii u naseljirna Lukovo i Grljan. IzmeduBanjasa i Vlaha i n postoji niz razlika u tradicionalnoj kulturi. Jedna odrazlika i sistemu m . sistem kranje sveden Posavini, i uPomoravlju srpskom okruZenju) znatno u odnosu poznati sistem kod Vlaha, npr. m a n za iiyota.

Visok stepen kreolizacije ovih govora16 i cinjenica da su svi govomicibilingvi, usloznjava e t i m o l S k a istraiivanja leksike banjaSkih goyora, svega zbog dijahrone raslojenosti pozajmljenica slovenskog i turskogporekla jos u rumunskom z .

16 i n r i c h s 1982 govori "incidentnim i " kao l k a n i z m , kreolizacija kategorije reei dominira u diskursu . 146


11/17

BanjaSki govori se moraju imati vidu kao jedan od mogucih izvorakarpatske leksike ('karpatizama ), posebno u terminologiji posuda17 Banjask.igovon moraju imati u vidu i etimoloskoj analizi tajnih jezika, suzapravo najverovatniji prenosioci leksike rumunskog porekla. Banjask.i govonostavili su znatnog traga i recentnoj mikrotoponimiji (mikrotoponimi tipa g , Bordelj). za d a ~ e razmisljanje balkanskoj lingvistickoj perspektivibanjaskih rumunskih govora bltan njihov sociolingvisticki statusjednosmernog m u l t g v i z m , karakteristican i za d r g e romske govore

a l k a n u ( . Friedman 2001).Rumunski banjaski govori u Posavini danas su ivici izumiranja,

rumunski aktivno govori najstarija generacija, srednja generacijauglavnom V n i pod jakim uticajem lokalnih srpskih govora, dok sedeca izuzetno retko kuCi matemjem r m u n s k o m j e z i k u . Nestobolja situacija veCim banjaskim naseljima Pomoravlju (StriZilo,Tresnjevica i Suvaja) gde sva deca govore rumunsk.i kao matemji jezik. r e o l a a c J j a ovih govora postojalaje ; ; u vreme istrazivanja Emila Petrovici . njegov zapis: La noi tuatii recenila ; doo vorbi; vorbii vini pola

s1rbiati l pola J i g i i i t i ; razumiati ; Rumiinu $1 Seleacu. (Petrovici1938:231). O v k svom jeziku govore Banjasi danas: Fala - s;rbete lIigiiMte, rumunski. i smo rumunski ali pola srpski, pola rumunsk;,smo kao polutani. Nas vise razumes srpski nego rnmunski. (Sta kazete zasebe, sta ste vi?) Rumunka. Nama pise sve u kartu srpski, Srbi.Acasa s1ntem Rummi. m scrie [ karta, u dokumente sve Srbln.(s. Lukavica, 22.7.2002).

BanjaSi istiCu da ne sklapaju brakove k a m (Ursan), koji takodegovore r , koji , njihovom t v d e n j u , a z l i l . Meckari inaeemalobrojni, ali danas ugIavnom imaju stalno mesto stanovanja l8 Terenskim

17 Koritari zanimanju, doneli su sa sobom i odgovaraju6u zanatskuterminologiju: Osim korita ( l b ) , grade jos i kasike (lingure), vretena (fus),kaleme (mosor), vagane (vagan), zastruge (zastrug), ih tome i nazivaju Srbikoritarima, kaSicarima, kaSikarima, ligurasima, lingunma i vretenarima (Dordevic1 9 8 4 : 1 9 ) . koritarskom i meckarskom zanatu v1askih Cigana Mijatovi61928:216,223-224.

18 "Cigani meckari. su v1aski Cigani, mada ponekad, rede. vodemecke i drugi i g a n i (Dordevic 1 9 8 4 : 2 0 i dalje).

147


12/17

istraZivanjem sela Bukovik kod Arandelovca, pokazalo da ta razlika upotpunosti sigurna. 19

Za uspostavljanje sociolingvisticke i dijalektol05ke slike vazno isagledavanje areala interne banja5ke komunikacije ( sistemu krugova). D u g o g svetskog t , primer, l kornul1ikacije Banjasa u Cokesinibila sela: Petkovica, Bela Reka, Duvaniste i Lipolist (grupa l ) , zatimpreko do Sarajeva (Saralj, u okolini Sapca (Tirg), zatim sa druge straneSapca (tj. Srem i Slavonija) i m Beogradu ( e l i g r a d ) . Danas ovi k u g o v i poznavanja sunarodnika i sklapanja brakova preko 100 kilometara u u , individualno i 5 ako pitanju ljudi koji se profesionalno trgovinom ili su gastarbajteri. i n s Posavini zna za postojanjebagrdanskih Rumuna su ovi m svojevrcmeno dolazili i prodavali v proizvode od drveta. 011! to svoje putovanje zvali 'vilajet':plnii vilaieturi.Banjasi severno od , svojevremeno naseljeni teritorijiAustrougarske, govore nekoliko razliCitih rumunskih dijalekata. su danas, t n , banatski, erdeljski i muntenski, ali hipotezu ! ' ; potrebnoproveriti terenu. a n j a s i j u i n o od govore muntenskim dijalektom,u vlaskom okruzenju njihovi govori sve vise pod uticajem loklanihrumunskih vlaskih govora, 5to se primeeuje u razlici izmedu starije i mladeg e n t a c i j e govomika. Preslojavanje vise razlicitih tradicionalnh kultura i viserazliCitih jezika visestruko ukrstenih prostorima Balkana trebalo daromoloska i banjaska istraiivanja t n kao prvorazrednu balkanoloskutemu.

L I E R A TURA:Achim 1998 - V. Achim: i g a n i i {n istoria Romimiei, B u c u r e ~ t i . 1964 - : , . 1 2 - 1 3 , , 191-204.Cychnerski 2001 - Cychnerski: Cyganie i Rumuni: wsp6]ne dzieje oraz zwi&.zki

ku1turowe ij;;zikowe (przyczynki),Balcanica Posnaniensia XlfXlI, z a n , 305-319. 1827 - . 1827, .

19 podacima dobijenim 1 . l 0.2002. od Radivoja Dirnitrijeviea (1921) izs. Bukovika kod Arande10vca - u se1u zive zajedno potomci Ursara i Koritara, rumunski govor se ne razlikuje.

148


13/17

et 1 . 2000 - u , 8 b l , . Dimitrijevic-Rufu 1998 - D_ Dimitrijevic-Rufu: Thc mu1tiple identity of Ro

l l i l l S Melnica (Homolje, Scrbia), Name n SociaJ Struclure, Examples Southeast , New York, 49-68.

1994 - , : l I , Viminacium 8-9, , 161-229. 1907 - : , ( u V l 5 , , 377-380_

1984 - : 2, . 1 9 8 4 - : ; 3, _ 1951 - : -

, 54, _ 1979 - n ( )

, _ Filipesku 1907 - Filipesku: a r a v l a S k a naselja u Bosni, Glasnik Zemaijskog

muzeja , S a a j e v o , 77-101, 215-241,335-357.Flora 1971 - R. F l o r : Rumunski banatski govori s v t l !ingYisticke geograjije,

Beograd_Fricdman 2001 - V. F i e d m a n : Les marqueurs de fronticrc ! ; grammaire

du m a n ; Structure de langue et resistance t a t dans la diaspora balkanique,FailS de langues: Langues diaspora, Langues contact 18, P a i s , 23-34.

l 1890 - F. Hcfcle: Koritari, Vienac, Zagrcb, 742-743. i n r i c h s 1982 - U. Hinricl1s: Zum Problem der u v i t incidente

Rumallischen, Zeitschrijtjur Balkanologie V ( I , Wiesbaden, 22-42.1 1997 - : , u , . r i s t h s 1973 - 1. r i s t o p h s o n : Zu d Monatsnamen R u m i s h

utld l b i s h , Zeilschrif; Balkanologie IXfl-2, Wiesbadcn, 35-39. 2000 - , : m 8

u , . 2 0 0 0 - / u , . Marushiakova et l . 2001 - Marushiakova et l _ : ldentity F n t i n a o n g

Minorities ( Balkans: cases R o s , Egyptians andAshkali in Kosovo, Sofia_ 1928 - : ,

42, 1928_NLR 1 - N l atlas lingvistic R o c m regiuni, n ' 1, l - Napoca 1980.Pavkovic 1957 - N_ Pavkovic: a r a v l a s i i tradicionalnozanimanje,Clanci

i grado za kulturnu istoriju istocne Bosne 1, Tuzla, 103-126.149


14/17

1907 - : , 8, , 345-1085.

1912 - : , 18, , 381-635.

Petrovici 1938 - Petrovici: "Romani" din Serma o c c i d e n t a i , DacoromaniaI . l , 224-236. 2000 - : V I , / , , 11-35.

I l I C 1996 - : ! u u - 6 f t , 1996.

2002 - : u , . Radojevi6 2002 - Radojevi6: Socioloska skica Roma bogataSa, manjina u

m (Suvaja), Sociologija romskog identiteta, NiS, 209-214. 1994 - . : f t u ,

n u m , [ . , ] . Sikimi6 2002 - Sikimi6: Durdevdan kod v1aSkih Roma u selu Podvrska,Kultura 103-104. Beograd, 184-193.Sikimi6 2003 - Sikimi6: ~ , Tradifia 21, Novi Sad stampi).Sikimi6 2 0 0 3 - Sikimic: a n Nonh Serbia: baer, Religija i

verski ! ' Roma, knjiga rezimea, Nis, 20-22.SorescuJSikimi6 2003 - Sorescu, Sikimic: l l dialectal satului

Gradskovo, Lumina L VI, Panciova stampi) 1950 - : , f t u , u 1, ,

237-262. 1991 - : - , .

, 89-116. 1974 - : w ,

, l I I , .

1902 - : , u : : u f t U 5, , 26-38,

Uhlik 1955 - R. Uhlik: Iz ciganske onomastike 1,G/asnik Zemaijskog z S e v , n.s. 1 Sarajevo, 51-71.

1983 - : ( ) , , Weigand 1908 - G. Weigand: R n i i n e n und A r u m u e n o s n i e n , J a h r e s b e r i c h t

des 1nstituts jur rumanische Sprache 14, Leipzig, 171-197. 1995 - : BI, [ . ] ,

150


15/17

B A N J A S A NASELjA U S R seJJerozapadna Srbija (Posavina i Podunavlje)1. Arandelovac ( a i > l l n a ) 2. (naselje l 1 ) 3. a n l 4. anj ani5. Batkovic6. B e g a ~ i c a 7. BelaReka8. Beograd ( i n k bara)9. Bogatic10. Bogdanovica] 1. Brgule

36. Lukavica37. Ljubini638. 1 Ivanca39. k Lug40. Po.zarevac41. MedoSevac (danas raseljeni)42. Meljak43. i n e 44. 45. r v I l d v 46. Novaci

12. Bukovik 47. Obrenovac (Muzicka Kolonija)13. 48. Pa1juvi14. l 49. Pambukovica15. CuUkovi6 50. a r t i z a n i ( k:uca)16. Cokesina 51. Petkovica17. Draginje 52. Piroman18. Drenovac 53. Pocerski r i i Q v i 19. Dvoriste 54. (Priboj Limu)20. Duvaniste 55. Provo21. Gomilice 56. Radljevo22. Grabovac 57. Ralja23. Grusi6 58. R a n i l 0 24. Iveric (kod a n a n ) 59. Ripanj25. 60. Ritopek26. l 61. Ropocevo27. l a k 62. R n s k a 28. l 63. Sed1ari29. Kofuar 64. Senaja30. m l e 65. Sinosevic31. Lajkovac 66. Skobalj32. Lesnica (kod l ) 67. Smederevo33. LeSnjak (kod Moravaca) 68. Sopot34. Lipolist 69. Sovljak35. Lukavac 70. Sremcica

151


16/17

152

71. Stepojevac72. Stubline73. Sabacka i 74. S a b a l 1 e 75. l 76. Ub77. U k a 78. l 79. V d CrUeni80. Veliki Mokri Lug81. Veprovica (=Piroman)82. Vladimirci83. VrCin84. Zuce85. Zvezd86. Zvizdar87. Zeleznik

r r r v l j

1. BaCina2. BresjeCrvenci4. Cepure5. ISanica6. r a g u j e v a c 7. LugavCina8. l r s n a 9. Naupara10. Nis11. Obrez12. Osipaonica13. Petropolje14. PrCilovica15. T e ~ J c a 16. r e S n j e v i c a 17. Sezemea18. Staro Selo (kod Velike Plane)

19. StriZilo20. Suvaja21. Sume22. m Brdo23. a r i n 24. Velika Plana25. V i t v 26. Vrallovo

severoistocna Srbija1. Brodica2. Palanka3. Cesta4. Dusanovac5. Gomjane6. Grljan7. s i 8. Komsa9. 10. Lukovo11. Melnica12. PodvrSka13. Rudna Glava14. Sokobanja15. Svilajnac16. Urovica17. Velika l a Z a n 18. Vlaski Do19. Vitanovac20. Zagubica

t

1. Alibunar2. Banatsko Novo Selo

Basaid


17/17

4. Begejci5. BclaCrkva6. Dobrica7. Dolovo8. ECka9. Grebenac10. b l a k 1 Krstur12. Kikinda13. Kusic14. SrediSte15. 16. Mokrin17. Nikolinci18. Novi 19. Novi n e z e v a c 20. Novi Kozarci21. Novo Milosevo22. Omoljica23. Oresac24. Padej25. Sajan26. Sanad

27. Sefkerin28. StraZa29. Sutjeska30. m 31. Uzdin32. Vladimirovac33. Vojvodinci34. Vrsac35. l Zam Markovac(pretopljeni uRumune)

Backa

1. Apatin2. Bogojevo3. Bodani4. Baeki Monostor5. Sonta6. Vajska7. Adorjan lNadrljan8. Novi Sad ( a s l : Slana Bara,V d Rit, Sangaj)

153

Documents

Biljana Sikimic : Banjasi U Srbiji Iz Balkanske Lingvisticke Perspektive