Prezentacija Mikro knjige Upoznajte se sa sadrajem naih knjiga. Pogledajte ta Mikro knjiga sprema novo. Pretplatite se na naa izdanja. Uitajte softver sa prateih disketa. Posetite nau prezentaciju na Internetu, na adresi www.mikroknjiga.co.yu Prezentacija asopisa Mikro Upoznajte se sa sadrajem najnovijeg broja asopisa Mikro. Posetite nau prezentaciju na Internetu, na adresi www.mikro.co.yu

Dopune i ispravke Na adresi www.mikroknjiga.co.yu/dopune . html nalaze se dopune i ispravke naih izdanja.

,

Elektronska pota Piite redakciji Mikro knjige ili redakciji asopisa Mikro na adresu pisma@mikroknjiga.co.yu,odnosnopisma@mikro.co.yu

Elektronski bilteniBilteni su jednosmerne liste slanja preko kojih prijavljenim uesnicima periodino aljemo obavetenja elektronskom potom. Bilten Mikro knjige Ako elite da primate vesti o novim izdanjima Mikro knjige i o pogodnostima nabavke naih izdanja, poaljite pismo na adresu mkna l og@eunet.Yu. U pismo (ne u polje Subject) upiite subscri be mkbi l ten. MikroVesti Ako elite da primate kratke vesti iz oblasti raunarstva i informacionih tehnologija, poaljite prazno pismo na adresu MkVest i - subsc ri be@l i s tbot. com

Forumi su dvosmerne liste slanja u kojima svaki uesnik prima poruke ostalih uesnika i moe da alje poruke svim ostalim uesnicima odjednom. Forum Mikro knjige Ako elite da uestvujete u forumu o optim raunarskim temama, poaljite prazno pismo na adresu "orum-subscribe@listbot.com Forum o Linuxu Ako elite da uestvujete u forumu o Linuxu, ;>aljite prazno pismo na adresu Mk Li nux - s ubs cri be@l i s tbot . com Forum o kompjuterskim igrama Ako elite da razgovarate sa ostalim .graima kompjuterskih igara i sa urednicima asopisa Kompjuterske igre, :x>aljite prazno pismo na adresu Mk [g re - subsc ri be@l i s tbot . com

PC prirunik za servisere: otkrivanje i otklanjanje kvarovaprevod drugog izdanja

Stephen J. Bigelow

Prevod MiljenkoSuurv

~ Mikro knjigaOSBORNE

B

PC prirunik za servisere: otkrivanje i otklanjanje kvarova Recenzent Glavni urednik Urednil< Redaktor i koordinator projekta Tehniki urednik Lektor Korektor Korice Prelom teksta i obrada slika Bojan Stanojevi Olga Milanko Stela Spasi Aleksandra Stojanovi Sanja Ivanovi Stanka Vatovi Saa Novakovi Miodrag Ivanievi Sanja Ivanovi Jasmina Arsi Milica Deanski Goran Staji Nataa Pavlov Mikro knjiga, Beograd Dragan Tanaskoski Publikum, Beograd

Izdava

Direktor tampa

Ako imate pitanja ili komentare, ili ako elite da dobijete besplatan katalog, piite nam ili se javite: Mikro knjiga P. fah 20-87 11030 Beograd 011/542-516, 3540-544, 3540-545 pisma@mikroknjiga.co.yu Autorizovan prevod sa engleskog jezika knjige Bigelow's PC Technician's Troubleshooting Pocket Reference. Copyright 2001 Mikro knjiga. Sva prava zadrana. Nije dozvoljeno da nijedan deo ove knjige bude reprodukovan ili emitovan na bilo koji nain, elektronski ili mehaniki, ukJjuujui fotokopiranje, snimanje ili bilo koji drugi sistem za beleenje, bez prethodne pismene dozvole izdavaa. Original edition Copyright 2000 The McGraw-Hill Companies, Inc. All rights reserved. o pan of this publication may be reproduced or distribute format a: Potom presnimite sistemske datoteke da biste diskete osposobili za podizanje raunara. Upotrebite komandu SYS, npr. ovako:

1.

Ponite

C:\DOS\> sys a: Ako kupujete formatirane diskete, odmah upotrebite komandu SYS. 4. Testirajte jednu disketu. Ponovo pokrenite raunar i saekajte da se pojavi DOS-ov odzivnikA:, to je pokazatelj da ste napravili upotrebljivu disketu za podizanje (dovoljno je proveriti samo jednu), ali su za kompletnu disketu za podizanje sistema sa svim antivirusnim sposobnostima potrebne jo neke radnje. 5. Kopirajte antivirusni program na prvu disketu za podizanje sistema. Antivirusni programi obino su samostalne pojedinane datoteke, poput Nortonovog NAY.EXE, Microsoftovog MSAV.EXE ili ervera FPROT. EXE. Kopirajte potrebnu izvrnu datoteku na disketu.

"

14

Poglavlje 1

6. Napravite datoteku AUTOEXEC.BAT koja e pokretati antivirusni program. Trebalo bi da se antivirusni program pokree automatski, pa napravite datoteku AUTOEXEC.BAT koja e to initi. Na primer, MSAY.EXE moete pokrenuti komandom

a:\msav.exeKomandi biste mogli dodati i neke argumente radi poboljanja rada antivirusnog programa. Datoteku AUTOEXEC.BAT snimite na disketu. 7. Ponovo testirajte disketu. Ponovo pokrenite raunar uz ubaenu antivirusnu disketu. Trebalo bi da se sistem podigne "ist", bez upravljakih i TSR programa (jer mogu zbuniti antivirusni program), a potom bi trebalo da se uita i antivirusni program. Zavisno od antivirusnog programa i njegovih opcija koje ste izabrali, on e automatski izvriti kompletnu proveru ili ete sami morati da pokrenete testiranje iz njegovog menija. 8. Kopirajte pripremljenu disketu na ostale radne diskete. Upotrebite DOSovu komandu DISKCOPY da biste kopirali disketu sa antivirusnim programom na ostalih devet disketa koje ste pripremili. Moraete nekoliko puta da umeete i vadite izvornu i odredinu (novu) disketu. Po zavretku kopiranja na novu disketu, DISKCOPY e vas pitati elite li da ponovite postupak. 9. Paljivo ispiite nazive na diskete. Upravo ste napravili niz radnih antivirusnih disketa. Zatitite ih od upisivanja i uvajte zajedno, kao komplet.

NAPOMENA: U koraku 8 trebalo je da napravite deset kopija antivirusnog softvera. Mada ove diskete koristite samo vi, i to samo po jednu od njih, viestruko kopiranje moda kri odredbe licence tog antivirusnog softvera. Pre nego to nastavite da radite, proverite da li licenca vaeg antivirusnog softvera doputa izradu vie kopija.antivirusnih radnih disketa. Kad god neki raunar doe na popravku, prvo podignite sistem nekom od antivirusnih disketa i proverite ima li na njemu virusa. Tek nakon toga pokuajte sa obinom disketom za podizanje ili s nekom dijagnostikomdisketom. Poto se sistem lepo podigne sa antivirusnom disketom i nikakvi virusi ne budu pronaeni, moete je odloiti i ponovo podii raunar dijagnostikomdisketom ili obinom disketom za podizanje sistema, prema potrebi. Preporuljivo je da se prisustvo virusa proveri na svakom raunaru i nakon zavrene popravke. Problemi sa antivirusnim alatkama: Izloeni postupak bi trebalo da titi i vas i vaeg klijenta od napada virusa, ali i tu postoji jedan problem:Korienje

Antivirusni programi brzo zastarevaju. Virusi se ire pomou monih novih programskih jezika i irokih puteva distribucije kao to je Internet.

Priprema za servisiranje

15

Antivirusne radne diskete treba redovno da aurirate najnovijim verzijama tih programa. Serviseri esto kupe neki antivirusni program i koriste ga godinama. Taj softver moe da otkrije viruse za koje je bio napravljen, ali oigledno ne moe nita da uradi s novim virusima, nastalim posle njegovog objavljivanja. Posledica toga je da zastareli antivirusni program proglaava v . v v cIstIm l zarazem racunar.

Brzo testiranje u radioniciMnogi problemi mogu da spopadnu raunar, ali moda najvee uznemirenje nastaje kada on nee da se pokrene ili se pokree samo delimino. Nevolje s pokretanjem gotovo potpuno onemoguavajukorienje dijagnostikih i ostalih uslunih programa, na koje se oslanjamo za izolovanje problema. Otkako su se pojavili grafiki operativni sistemi poput Windowsa 95/98 dolazi i do dodatnih potekoa. Ovaj deo poglavlja prua niz "brzih" objanjenja za potpun ili delimian otkaz sistema. Sistem se uopte nepokree

Simptom 1.1. Ne pali se lampica napajanja i ne uje se (nijedan) ventilator. Raunar verovatno ne dobija dobro napajanje. Zato preduzmite sledee korake:

Proverite naizmenini napon. Voltmetrom proverite da li je u zidnoj utinici odgovarajui napon. Proverite kabl za napajanje. Moda je labavo umetnut ili je ispao iz rau nara. Proverite osigurae napajanja. Modaje pregoreo glavni osigura u izvoru napajanja. Zamenite sve pregorele osigurae odgovarajuim.NAPOMENA: Ako zamenite glavni osigura, a on ponovo pregori, modaje tei kvar u izvoru napajanja. U tom sluaju pokuajte sa zamenom izvora napajanja.

Simptom 1.2. Ne pali se lampica napajanja, ali se uje ventilator. Raunar verovatno dobija naizmenini napon neke visine, ali izvor ne daje dovoljno energije za matinu plou, diskove i ostale komponente sistema. Uinite sledee:

Proverite naizmenini napon. Voltmetrom proverite da li je u zidnoj utinici odgovarajui napon. Prenizak napon mree (to se deava tokom velikih optereenja) moe da izazove lo rad izvora napajanja u raunaru. Proverite kablove za napajanje komponenata. Proverite da li su kablovi napajanja vrsto i ispravno spojeni s matinom ploom i diskovima.

16

Poglavlje 1

Proverite napone na izlazu izvora napajanja. Voltmetrom proverite da li su svi izlazni naponi izvora napajanja jednaki nazivnim. U tabeli 1.1 prikazani su odgovarajui naponi za svaku boju ice koja izlazi iz izvora, dok su rasporedi prikljuakamatinih ploa AT, odnosno ATX prikazani u tabelama 1.2 i 1.3. Ako je bilo koji napon prenizak ili ga uopte nema (posebno izlaz napona +5 V), zamenite izvor napajanja. Proverite signal" naponi ispravni" (engl. power good). Voltmetrom proverite da lije signal "naponi ispravni" na +5 V. Ako je ispod 1,0 V, on e spreiti procesor da radi, jer e ga stalno resetovati. Poto taj signal potie iz izvora napajanja, zamenite izvor.TABELA 1.1 Boja ice Crna PlavaSmea

Spisak izlaza izvora napajanja Napon ili naziv Uzemljenje -12 V (jednosmerno) +3,3 V senwr (izvori ATX i NLX) Naponi ispravni (treba daje +5 V u izvorimaATX i NLX) Izvor napajanja ukljuen ("softverska kontrola napajanja" u izvorima ATX iNLX) +3,3 V (izvori ATX i NLX) Naponi ispravni (treba daje +5 V u izvorima AT) +5 V rezerva (izvori ATX i NLX) +5V

Siva Zelena Narandasta NarandastaLjubiasta

Crvena Belav

-5 V+12 Vprikljuaka

Zuta

TABELA 1.2 Raspored Kontakt 1 2 3 Konektor 8

napajanja

matinih ploa

AT Boja Crna Crna Bela Crvena Crvena Crvena

Boja Narandasta Crvenav

Kontakt l 2 3

Konektor 9 Masa Masa -5 V +5 V +5V +5V

Naponi ispravni +5 V (ili NS) +12V -12 V Masa Masa

Zuta Plava Crna Crna

45

456

6

TABELA 1.3 Raspored prikljuaka napajanja matinih ploa ATX Kontakt 1 Kontakt 2 Kontakt 3 +3,3 V +3,3 V Masa Kontakt II Kontakt 12 Kontakt 13 +3,3 V -12 V Masa

Priprema za servisiranje TABELA 1.3 RasporedKontakt 4 Kontakt 5 Kontakt 6 Kontakt 7 Kontakt 8 Kontakt 9 Kontakt 10 prikljuaka

17

napajanja

matinih ploa

ATX (nastavak)Izvor ukljuen ("softverska kontrola napajanja") Masa Masa Masa -5 V

+5 V Masa +5V Masa Naponi ispravni +5 V (rezerva) +12V

Kontakt 14 Kontakt 15 Kontakt 16 Kontakt 17 Kontakt 18 Kontakt 19 Kontakt 20

-

-

+5V +5V

Simptom 1.3. Lampica napajanja svetli, ali se ne primeuje da raunar radi. Mnogi problemi mogu da izazovu ovakvo ponaanje, ali bi sistematskim pristupom trebalo da brzo izolujete kvar:

Proverite napone na izlazu izvora napajanja. Voltmetrom proverite da li su svi izlazni naponi izvora napajanja jednaki nazivnim. U tabeli 1.1 prikazani su odgovarajui naponi za svaku boju ice koja izlazi iz izvora. Ako je bilo koji napon prenizak ili ga uopte nema (posebno izlaz napona +5 V), zamenite izvor napajanja. Proverite signal" naponi ispravni" (engl. power good). Voltmetrom proverite da li je signal "naponi ispravni" na +5 V. Ako je ispod l ,0 V, on e spreiti procesor da radi, jer e ga stalno resetovati. Poto taj signal potie iz izvora napajanja, zamenite izvor. Proverite procesor. Proverite da li je procesor hladan, da li je sklop ventilatora i hladnjaka ispravno montiran na njega, da li je sam procesor ispravno umetnut i da li su njegove noice do kraja ule u podnoje. Proverite podnoje, odnosno utinicu procesora. Ako je procesor smeten u ZIF podnoje, proverite da li je poluga podnoja sputena i da li je u zakljuanom poloaju. Ako je procesor smeten u utinicu ("slot l" ili "slot A"), proverite da li je mehanizam koji ga dri u utinici dobro legao. Proverite matematiki koprocesor. Ako postoji zaseban matematiki koprocesor na matinoj ploi (u sistemima i286 i i386), proverite da li je on ispravno umetnut i da li su njegove noice do kraja ule u podnoje. Proverite kartice za proirenja. Proverite da li su sve kartice za proirenja ispravno umetnute. Svaka kartica koja ne lei ravno u svojoj utinici, kao i ona koja nije dobro privrena, moe kratko da spoji signale magistrale i tako sprei raunar da se podigne. Proverite da li je matina ploa kratko spojena sa masom. Pregledajte sve metalne drae na kojima lei matina ploa; ni zavrtnji s gornje strane ploe, niti drai s donje ne bi trebalo da dodiruju (tampane) metalne tragove na

18

Poglavlje 1ploi.

Ako niste sigurni, oslobodite matinu plou, oslonite je na, primera radi, kartonsku kutiju i onda pokuajte da pokrenete sistem. Ako pokretanje uspe, izolujte matinu plou od svakog metalnog draa podlokama od neprovodnog materijala (tankog kartona). Ako se sistem i dalje ne pokree (a svi naponi izvora napajanja su ispravni), zamenite matinu plou.

Sistem se pokree, ali se ne inicijalizuje Simptom 1.4. Lampica napajanja svetli, ali se pri pokretanju uju dva zvuna signala ili vie njih. Nema ni slike na monitoru. Najee je problem u grafikoj kartici ili u matinoj ploi. Preduzmite sledee korake:

Proverite grafiku karticu. Problemi s grafikom lako mogu da zaustave postupak inicijalizacije. Iskljuite raunar i razdvojite ga od elektrine mree. Zatim proverite da li je grafika kartica do kraja gurnuta u svoju utinicu. Utvrdite znaenje zvunih signala. Neotklonjiva grekaje otkrivena tokom samotestiranja po ukljuenju (POST), pre nego to je video sistem mogao biti inicijalizovan. Proizvoai BIOS-a ukazuju na otkrivene greke zvunim signalima razliitog broja i trajanja. Greku ete pronai tako to ete proi tati ime proizvoaa na BIOS-ovom ipu (na matinoj ploi) i zatim pronai tu zvunu sekvencu u odgovarajuem odeljku petog dela ove knjige. U veini sluajeva, uzrok je kvar jedne od sledeih komponenata: procesora, memorije, matine ploe, grafikog kontrolera ili kontrolera diska.

Simptom 1.5. Lampica napajanja svetli, ali se prilikom pokretanja sistem rui. Moda ima slike na ekranu, ali na njoj nema teksta. Program samote-

stiranja po ukljuenju (POST) je otkrio neku greku i zato ne moe da nastavi inicijalizaciju. Prvi zahvat je da se lokalizuje otkrivena greka. Proizvoai BIOS-a oznaavaju zavretak svake faze POST-a upisivanjem odgovarajueg heksadecimalnog koda na memorijsku adresu 80h. Iskljuite raunar i razdvojite ga od elektrine mree, pa u njega umetnite POST karticu na kojoj ete moi da itate kodove zavrenih faza. Pokrenite raunar i oitajte poslednji kod upisan pre prekida inicijalizacije; verovatno je to mesto greke. Znaenje tog koda utvrdiete preko imena proizvoaa BIOS-a (obino se prikazuje na ekranu na poetku podizanja sistema); zatim pronaite odgovarajui odeljak u petom delu ove knjige, u kojem su prikazana znaenja svih kodova greaka tog proizvoaa. Bez POST kartice bie vam veoma teko da shvatite u emu je problem.Simptom 1.6. Dobijate poruku da je problem u (CMOS) podeavanju.

Sistemski parametri upisani u CMOS memoriju ne odgovaraju hardverskoj konfiguraciji utvrenoj za vreme POST-a.

Priprema za servisiranje

19

Da biste pronali reenje, pokuajte (redom)

sledee:

Pokrenite podeavanje CMOS-a. Veina sistema za to koristi neku od kombinacija tastera navedenih u tabeli 1.4. Ako radite na starijem sistemu (rani sistemi i286 i i386), verovatno ete morati da podignete raunar sa diskete. Ako je nemate, moda ete nai podesnu rutinu na adresi oak. oakLand. edu ili ftpuu.net:/systems/msdos/simteL/at. Proverite parametre CMOS-a. Pregledajte svaku stavku CMOS-a, naroito parametre diskova i instalirane memorije; gde god uoite neslaganje sa aktuelnom hardverskom konfiguracijom, upiite parametre stvarnog stanja u CMOS. Na kraju snimite promenjeni sadraj u CMOS i pokrenite sistem. Ako program za podeavanje CMOS-a dozvoljava postavljanje podrazumevanih vrednosti BIOS-a (engl. defaults), pokuajte s tim.TABELA 1.4 Kombinacija tastera za ulazak u program za podeavanje B105-a najveihproizvodaa

AMI BIOS Award BIOS DTKBIOS

Taster tokom POST-a ++ Taster tokom POST-a ++ posle ++ ++ ili ++

mM PSI2 BIOSPhoenix BIOS

Proverite bateriju CMOS-a. Proverite da li CMOS memorija uva svoj sadr aj kad je raunar iskljuen. Iskljuite raunar, saekajte nekoliko minuta i ponovo ga ukljuite. Ako ponovo dobijete poruku o loim parametrima CMOS-a, a u njemu nisu sauvane vrednosti koje ste upisali, zamenite bateriju za napajanje CMOS-a.Simptom 1.7. Lampica diska ne svetli, a sistem ne moe da pronae disk za podizanje. Problem je obino u napajanju diska, loem prenosu njegovih

signala ili konfiguraciji sistema, a sledei koraci bi trebalo da pomognu u otkrivanju kvara:

Proverite kabL za napajanje diska. Najei uzrok problema s diskovima je loe napajanje. Proverite da li je utinica s etiri kontakta ispravno i do kraja utaknuta u odgovarajui prikljuak diska. Proverite napone izvora napajanja. Voltmetrom izmerite nivoe napona +5 i + 12 volti (naroito + 12 V) na utinici s etiri kontakta. U tabeli 1.5 prikazane su potrebne visine napona na svakom kontaktu. Ako je bilo koji napon prenizak ili ga uopte nema, zamenite izvor napajanja.

20

Poglavlje 1

Proverite signalni kabl diska. Pronaite iroki pljosnati kabI na zadnjem kraju diska i proverite da li je ispravno i do kraja umetnut u prikljuke na disku i na kontroleru (na matinoj ploi). Proverite da na njemu nema ogrebotina ili prekida, jer oni mogu biti uzrok problema. Pokuajte s drugim signalnim kablom.etiri

TABELA 1.5 Naponi iglica na konektoru napajanja saIglicalNapon +12 volta Masaza+12 V * Masa za +5 V * +5 volta

kontakta

2 3 4

*

U praksi su mase za napone +12 V i +5 V povezane u izvoru napajanja.

Pokrenite podeavanje CMOS-a. Veina sistema za to koristi neku od kombinacija tastera navedenih u tabeli 1.4. Ako radite na starijem sistemu (rani sistemi i286 i i386), verovatno ete morati da podignete raunar sa diskete. Ako je nemate, moda ete nai podesnu rutinu na adresi oak. oakland. edu ili ftpuu.net:/systems/msdos/simtelJat. Proverite parametre CMOS-a. U CMOS-u pregledajte parametre diskova i proverite da li oni odgovaraju instaliranom disku za podizanje; ako uoite neslaganje, upiite parametre stvarnog stanja u CMOS, snimite promenjeni sadraj i pokrenite sistem. Moda bi trebalo pustiti BIOS da sam prepozna i/ili konfigurie vrsti disk ili diskove. Proverite kontroler diska. Proverite da li je kartica kontrolera ispravno montirana i do kraja gurnuta u svoju utinicu i da li su svi kratkospojnici na njoj dobro nameteni. Pokuajte da podignete raunar sa diskete. Ako se raunar uspeno podigne sa diskete, problem je ogranien na sistem vrstog diska. Pokuajte da preete na disk C:. Ako se on odazove (i vi moete da pristupite podacima na njemu), moda je problem u sektoru za podizanje. Probajte da ga popravite softverskim paketom poput PC Tooisa ili Norton Utilitiesa. Ako ne moete da pristupite vrstom disku, upotrebite dijagnostiki program za proveru diska i njegovog kontrolera. Proverite da li na sektoru za podizanje ima virusa. Virus u sektoru diska za podizanje sistema moe onemoguiti podizanje. Ako niste proveravali ima li virusa, upotrebite radne diskete sa antivirusnim programom i usredsredite se na probleme sektora za podizanje.

Priprema za servisiranje

21

Zamenite disk. Ako jo niste otkrili problem, zamenite sumnjivi disk nekim pouzdanim diskom. Ne zaboravite da ete morati da izmenite parametre CMOS-a za novi disk. Zamenite kontroler diska. Ako nita drugo nije pomoglo, pokuajte s novom karticom kontrolera.

Simptom 1.8. Lampica diska se ne gasi, a sistem ne moe da pronae disk za podizanje. Ovo se obino deava kada je signalni kabI naopako priklju-

na jednom kraju, po pravilu posle zamene diska ili nadogradnje kontrolera. Da biste popravili greku, pokuajte sledee: Proverite signalni kabI diska. Proverite da li je ispravno okrenut na oba kraja. Zamenite disk. Ako ne moete da odredite ta je uzrok problema, pokuajte sa zamenom sumnjivog diska nekim pouzdanim diskom. Ne zaboravite da ete morati da izmenite parametre CMOS-a za novi disk. Zamenite kontroler diska. Ako nita drugo nije uspelo, pokuajte s novom karticom kontrolera.

en

U gotovo svim slua jevima sistem radi, ali grafiki sistem nije dobro instaliran, odnosno ne radi dobro. Sledee provere mogu pomoi da otklonite problem:Simptom 1.9. Sistem normalno radi, ali nema slike.

Proverite napajanje monitora. Proverite da li je monitor prikljuen i ukljuen. Ovakvi previdi su ei nego to mislite. Proverite monitor. Proverite da li monitor radi (na proverenom i pouzdanom sistemu). Ako ne radi, zamenite ga. Proverite kabI monitora. Propratite kabI monitora do njegovog prikljuka na grafikoj kartici i proverite da li je dobro privreno Proverite grafiku karticu. Moda je otkazala grafika kartica. Prikljuite na nju pouzdan monitor. Ako problem i dalje postoji, zamenite grafiku karticu.

Sistem se pokree, ali povremeno pada ili se restartuje Simptom 1.10. Sistem povremeno pada ili se nanovo pokree bez oigled nog razloga. Ovakve probleme moe uzrokovati mnotvo kvarova, i hard-

verskih i softverskih. Sledea procedura e vam pomoi da sistematski otkrijete probleme povezane s hardverom: Proverite prisustvo virusa. Neki virusi (naroito oni koji borave u memoriji) mogu prouzrokovati da raunar neoekivano padne ili se sam od sebe iznova pokrene. Ako niste proveravali prisustvo virusa, uinite to sada.

22

Poglavlje 1

Proverite kablove za napajanje. Proverite da li su kablovi za napajanje ispravno prikljueni i dobro privreni za matinu plou. Proverite napone napajanja. Voltmetrom izmerite sve napone izvora. Potreban napon svake ice prikazan je u tabeli 1.1. Ako je bilo koji od napona prenizak (naroito izlaz +5 V), zamenite izvor napajanja. Proverite procesor. Iskljuite napajanje i proverite da li je procesor hladan, da lije sklop hladnjaka i ventilatora ispravno montiran i da lije sam procesor ispravno montiran, kao i to da li je do kraja gurnut u podnoje, odnosno uti nicu. Ako se procesor pregreje, ukoie se, a s njim i ceo sistem. Proverite podnoje, odnosno utinicu procesora. Ako je procesor smeten u ZIF podnoje, proverite da li je poluga podnoja sputena i da li je u zakljuanom poloaju. Ako je procesor smeten u utinicu ("slot 1" ili "slot A"), proverite da li je mehanizam koji ga dri u utinici dobro privreno Proverite sve memorijske module S/MM i D/MM. Iskljuite napajanje i proverite da li su svi SIMM i DIMM moduli lepo legli u svoje drae i da li su zakljuani bonim kopama. Mogli biste izvaditi svaki modul, oistiti mu kontakte i paljivo ga vratiti na mesto. Proverite kartice za proirenja. Proverite da li su sve kartice za proirenja ispravno umetnute. Svaka kartica koja ne lei ravno u utinici ili nije dobro privrena moe kratko da spoji signale magistrale i time izazove neoe kivano pokretanje sistema od nule. Ako ste nedavno instalirali nove kartice za proirenja, proverite da li postoji neki sukob oko prekida, DMA kanala ili UlI adresa. Spisak ovih resursa nalazi se u petom delu knjige, "Otkrivanje i otklanjanje kvarova matinih ploa". Proverite da li je matinaploa kratko spojena sa masom. Pregledajte sve metalne drae na kojima lei matina ploa; ni zavrtnji s gornje strane ploe, niti drai s donje ne bi trebalo da dodiruju (tampane) metalne tragove na ploi. Ukoliko niste sigurni, oslobodite matinu plou, oslonite je na kartonsku kutiju i onda pokuajte da pokrenete sistem. Ako pokretanje bude uspeno, izolujte matinu plou od svakog metalnog draa podlokama od neprovodnog materijala (tankog kartona). Ako sistem nastavlja da se rui ili sam od sebe pokree (a svi naponi izvora napajanja su ispravni), zamenitematinu plou.

Otkrivanje i otklanjanje sukoba oko resursa Svim ureajima u raunaru na raspolaganju je ogranien broj zahteva za prekide (IRQ), kanala direktnog pristupa memoriji (DMA) i U/I adresa. Dva ureaja ne mogu da koriste isti resurs. Ako do toga ipak doe, oni e se sukobiti

Priprema za servisiranje

23

u pokuajima da ga koriste. Takvi sukobi imaju za posledicu probleme, od nepredvidljivog rada ureaja do blokiranja i ruenja sistema. Sledei postupak je pouzdan metod za otkrivanje i uklanjanje sukoba ureaja: 1. Iskljuite raunar i izvadite iz njega novu karticu za proirenja. 2. Podignite raunar pod DOS-om i pokrenite program MSD.EXE u direktorijumu \WINDOWS (moete upotrebiti i bilo koji komercijalni ili erver dijagnostiki program koji otkriva dodelu resursa). 3. Program MSD e prikazati trenutno dodeljene prekide, DMA kanale i UlI adrese. Zapiite ih na paretu papira (ili odtampajte izvetaj na tampau) i izaite iz programa. 4. Ispitajte novi ureaj i resurse koje zauzima, i odnos prema ve dodeljenim resursima. Verovatno on koristi neki IRQ, DMA ili UlI koji je prikazan u izvetaju programa MSD. 5. Promenite resurs oko kojeg je izbio sukob. Na primer, ako pronaete sukob oko zahteva za prekid, dodelite novom ureaju prekid koji dosad nije bio korien. Ako se resursi novog ureaja softverski dodeljuju, preite na sledei korak. 6. Ponovo iskljuite sistem i vratite ureaj u raunar. 7. Pokrenite softver za podeavanje novog ureaja. Trebalo bi da on bude Ispravno prepoznat. 8. Ako ne moete da pronaete potrebne slobodne resurse, moraete da onemoguite barem jedan od preostalih ureaja da biste oslobodili resurse potrebne novom ureaju. 9. Ukoliko novi ureaj radi pod Windowsom, pokrenite odgovarajui soft. ver za instaliranje pod Windowsom. Ako ureaj radi pod Windowsom 95, pokrenite arobnjaka Add New Hardware.

Posle nadogradnje Simptom 1.11. Sistem se ne podie, blokira se tokom podizanja ili se bez vidljivog razloga ukoi tokom rada. Ovo je klasian znak hardverskog

sukoba. Raunar ima ogranien broj resursa (memorije, UlI adresa, prekida, DMAkanala itd.). Da bi raunar dobro radio, svaki novi ureaj koji mu se doda mora da koristi iskljuivo slobodne (dotad neiskoriene) resurse. Na primer, bilo koja dva ureaja ne smeju koristiti isti prekid, DMA kanal ili UlI adresu. Ukoliko ipak doe do takvog preklapanja u korienju resursa, PC e prestati dobro da radi ili e se "zamrznuti". Naalost, skoro je nemogue predvideti kada e doi do problema, jer se sukob moe pokazati rano (tokom podizanja) ili kasnije (posle uitavanja DOS-a), prilikom izvravanja nekog programa.

24

Poglavlje 1

Razreavanje sukoba nije teko, ali zahteva strpljenje i voenje rauna o detaljima. Pregledajte dokumentaciju novog ureaja, kao i prekide, DMA kanale i U/I adrese svih kartica u raunaru. Proverite da li je novi hardver podeen tako da koristi samo one resurse koje drugi ureaji u sistemu nisu ve zauzeli. Na primer, neke matine ploe imaju ugraen grafiki kontroler. Pre dodavanja drugog grafikog adaptera, kontroler na matinoj ploi mora biti onemoguen; to se obino radi jednim kratkospojnikom na toj ploi. Neke savremene adapterske kartice (naroito skupi grafiki adapteri i kartice za primanje videa) zahtevaju korienje dodatne memorije. Ako je potrebno rezervisati memoriju za njih, obavezno to upiite u datoteke AUTOEXEC.BAT i CONFIG.SYS. Ukoliko to ne uradite, nekoliko ureaja moe pokuati da iskoristi isti memorijski prostor, a to e dovesti do sukoba. Cak i u sluaju da je hardver ispravno instaliran, bez odgovarajueg softvera PC moda nee prepoznati novi ureaj. Dobar primer za to je CD ita. Lako ete ga instalirati (i njegovu kontrolersku karticu, ako je ima), ali ga raunar nee prepoznati (saznati da je prisutan) ukoliko u datoteku CONFIG.SYS niste dodali poziv upravljakog programa niskog nivoa za CD ita, a u AUTOEXEC.BAT nije pridodat poziv DOS-ovog upravljakog programa (MSCDEX.EXE). Ako rau nar stabilno radi, ali ne prepoznaje novi hardver, proverite da li ste ispravno ui tali sav neophodan softver. Ako kombinujete postojee podsklopove s novih i starih raunara, proverite da li je svaki od njih kompatibilan s tim PC raunarom. Nekompatibilnost izmeu modela i proizvoaa moe dovesti do problema u radu. Primera radi, dodavanje disketne jedinice od 3,5 ina u raunar i286 AT moe izazvati probleme, poto stariji BIOS-i ne mogu da formatiraju diskete visoke gustine od 3,5 ina i 1,44 MB. Da bi se otklonio ovaj nedostatak, potreban je odgovarajui DOS-ov sistemski program (npr. DRIVER.SYS). Dogaa se i da je nadograeniureaj defektan ili da nije ispravno instaliran. Otvorite raunar i proverite izvrenu nadogradnju. Posebnu panju obratite na kablove, prikljuke i kratkospojnike. Ako ste se uverili da su hardverska i softverska instalacija ispravne, posumnjajte u neispravnost hardvera. Ako moete, isprobajte ureaj u drugom raunaru. Ukoliko se i tamo pojavi isti problem, verovatno je neispravna neka komponenta dodatog ureaja (ili vie njih). Odmah ga vratite proizvoau i traite zamenu ili vraanje novca. Ako pak radi u drugom raunaru, moda je originalni sistem nekompatibilan s njim, ili ste zaboravili da namestite neki kratkospojnik ili DIP preklopnik na matinoj ploi.Simptom 1.12. Sistem ne prepoznaje novi uredaj.v

Priprema za servisiranje

25

Simptom 1.13. Neki programi posle nadogradnje ne rade dobro. Ovo nije redak sluaj prilikom zamene grafikih i zvunih kartica. Cesto se programi konfiguriu tako da rade sa odreenim hardverom. Kada se taj hardver promeni, oni vie ne rade dobro (naroito pod Windowsom). Ovaj problem se najbolje reava proverom hardverske konfiguracije i njenim podeavanjem u svim spornim programima. Veina DOS-ovih programa se isporuuje sa uslunim programima za podeavanje. Podeavanju konfiguracije pod Windowsom 95/98 moete pristupiti preko ikone System u Control Panelu (poznato i pod imenom Device Manager).v

Simptomi prilikom podizanja Windowsa 95/98 Simptom 1.14. Posle restauracije podataka pomou DOS-ovog uslunog programa Backup, disk za podizanje Windowsa 95/98 ne moe da podigne sistem. Ovo se esto deava posle instaliranja novog diska, kada pokuate da restaurirate rezervnu kopiju Windowsa 95/98. Naalost, DOS-ova verzija programa Backup ne restaurira sistemske datoteke. Pokrenite Backup i restaurirajte korenski direktorijum poto potvrdite polja System Files, Hidden Files i Read-Only Files. Onda pokrenite sistem s diskete za podizanje Windowsa 95/ 98 ili diskete MS-DOS 6.x Upgrade Setup Disk 1. Potom komandom SYS osposobite vrsti disk za podizanje, npr. ovako:

A:\> sys c:Sada bi trebalo da moete restaurirati ostale datoteke. Da biste napravili rezervne kopije sistema Windows 95/98, najbolje je da koristite Windowsov program Backup. Poto instalirate novi disk, podelite ga na particije i formatirate, instalirajte novu kopiju Windowsa 95/98, pokrenite Windowsov Backup i tada restaurirajte ostale datoteke na novom disku.Simptom 1.15. Windows 95/98 nee da se podigne, a ScanDisk prijavljuje loe klastere koje ne moe da popravi. Ovaj problem se najee sree kod vrstih diskova kompanije Western Digital (WD). Ako imate takav disk i on ovako otkae, moete spasti sam disk, ali ne i podatke na njemu. Napravite rezervnu kopiju svih podataka kojima moete da pristupite i onda preduzmite sledee korake:

1. Sa Western Digitalove lokacije www.wdc.com preuzmite servisne datoteke WDATIDE.EXE i WD_CLEAR.EXE. Te datoteke moete preuzeti i sa AOL-a poto upiete kljunu re WDC. 2. Kopirajte datoteke na istu disketu za podizanje sistema.

26

Poglavlje 1

3. Podignite DOS sa iste diskete (bez datoteka CONFIG.SYS i AUTOEXEC.BAT) i pokrenite WD_CLEAR.EXE. Ovaj usluni program brie sve sa diska (samim tim, unitava i sve podatke). 4. Zatim pokrenite usluni program WDATIDE.EXE da biste temeljno ispitali povrinu diska. 5. Ponovo podelite disk na particije, formatirajte ga i zatim restaurirajte podatke.Simptom 1.16. Tokom podizanja dobijate poruku o greci Bad or missing . Verovatno je oteena neka datoteka koju Windows 95/98

koristi tokom podizanja. Pronaite datoteku koja se pominje u poruci. Ako je pronaete, obriite je i ponovo instalirajte s kompakt diska Windowsa 95/98.Simptom 1.17. Windows 95/98 prijavljuje oteene datoteke, pomanjkanje datoteka ili greku VxD. Podizanje Windowsa 95/98 zavisi od dostupnosti

nekoliko kljunih datoteka. Ako je neka od njih oteena ili je nema, Windows nee raditi kako treba (ili uopte nee raditi). Ponovo pokrenite Windows Setup i izaberite opciju Verify u Safe Recovery, da biste zamenili oteene datoteke ili one koje nedostaju. Drugi nain je da ponovo instalirate Windows od nule.Simptom 1.18. Posle instaliranja Windowsa 95/98 ne moete podii sistem s nekog drugog diska. Program Windows Setup proverava sve vrste

diskove da bi pronaao onaj ije polje DriveNumber sektora za podizanje sadri broj 80h, to je oznaka primarne aktivne particije. Windows 95/98 obino natera prvi disk da slui za podizanje, a ostale onemogui u tome. Posle instaliranja Windowsa 95/98 problem se moe ispraviti na dva naina: Zadajte primarnu aktivnu particiju pomou verzije FDISK-a ukljuene u Windows 95/98. Pomou nekog uslunog programa za ureivanje diska izmenite sadraj polja DriveNumber onog vrstog diska s kojeg elite da podiete sistem.

Simptom 1.19. Nestale su registarske datoteke Windowsa 95/98.

Postoje dve registarske datoteke: USER.DAT i SYSTEM.DAT. Njihove automatski napravljene rezervne kopije imaju imena USER.DAO i SYSTEM.DAO. Ako nedostaje datoteka .DAT, Windows 95/98 e automatski uitati odgovarajuu datoteku .DAO. Ukoliko nedostaju ili su oteene obe ove registarske datoteke (.DAT i .DAO), Windows 95/98 e se podii u reimu Safe i ponuditi da restaurira registarsku bazu podataka, ali to ne moe da uini bez rezervne kopije.

Priprema za servisiranje

27

Imate dve mogunosti: da restaurirate registarske datoteke pomou rezervne kopije na traci ili disketama, ili da pokrenete Windows Setup kako bi on napravio nove registre. Naalost, restauracija stare registarske baze ili pravljenje nove od nule zahteva ponovno instaliranje svih programa i sveg hardvera, to je dug i teak posao. Upotrebite sledeu DOS-ovu proceduru za izradu rezervne kopije registarske baze na disketi:

attrib -r -s -h system.da? attrib -r -s -h user.da? copy system.da? A:\ copy user.da? A:\ attrib +r +s +h system.da? attrib +r +s +h user.da?Simptom 1.20. Tokom podizanja Windowsa 95/98 prikazuje se poruka o greci Invalid System Disk. Ovo se esto deava prilikom prvog pokretanja

sistema iznova tokom instalacije Windowsa ili tokom podizanja sa diskete. Ako dobijete poruku Invalid System Disk. Replace the disk and then press any key, ona moe imati nekoliko moguih uzroka. Primera radi, moda je disk zaraen virusom koji napada sektor za podizanje. Podignite raunar pomou radne diskete sa antivirusnim programom i pomno pretraite sektor za podizanje. Konfigurisanje Windowsa (njegov Setup) moe da ne uspe ako je antivirusni softver neprekidno u memoriji, ili u sluaju da BIOS titi sektor za podizanje. Pre instaliranja Windowsa 95/98 iskljuite sve zatite sektora za podizanje. Vodite rauna i o softveru za komprimovanje diska. Windows 95/98 ne moe da otkrije takav softver i stoga e promeniti sadraj glavnog sektora za podizanje (engl. master boot record, MBR). Sprovedite postupak restauracije MBR-a koji je opisan u dokumentaciji programa za komprimovanje. Da biste ponovo instalirali sistemske datoteke Windowsa 95/98, postupite ovako: l. Podignite sistem pomou Windowsove diskete za podizanje u hitnim sluajevima (Windows 95/98 Emergency Boot Disk). 2. Posle DOS-ovog odzivnika upiite sledee:C:

cd\windows\command attrib c:\msdos.sys -h -s -r ren c:\msdos.sys c:\msdos.xxx a:

28

Poglavlje 1

sys e: del c:\msdos.sys ren c:\msdos.xxx c:\msdos.sys attrib c:\msdos.sys +r +s +h3. Izvadite disketu za podizanje u hitnim sistem.sluajevima i

ponovo pokrenite

Simptom 1.21. Windows 95/98 odbija da se instalira na komprimovan disk. Verovatno koristite staru verziju softvera za komprimovanje koji Win-

dows 95/98 ne prepoznaje. Mada bi Windows 95/98 trebalo da je kompatibilan sa svim verzijama SuperStora, ipak mu treba Stackerova verzija 2.0 ili novija. Nemojte koristiti zastareli softver za komprimovanje i pobrinite se da na disku bude dovoljno mesta za instaliranje Windowsa 95/98. Ako imate Plus! za Windows 95/98, trebalo bi da moete da instalirate DriveSpace 3, koji prua najbolju podrku za Windows. Iz nekog razloga Windows 95/98 koristi DOS-ov 16-bitni upravljaki program za rad diska u realnom reimu, umesto 32-bitnog za rad u zatienom reimu. Pobrinite se da sav softver povezan sa vrstim diskom (pogotovo upravljaki programi) koristi verzije za zatieni reim. Windows 95/98 trebalo bi da sam instalira odgovarajui softver za zatieni reim, ali moda ete morati da se poveete s proizvoa em diska radi nabavke poslednje verzije softvera. Ako koristite Disk Manager, postarajte se da nabavite verziju 6.0 (ili noviju). Najnoviju zakrpu za njega (DMPATCH.EXE) nai ete na Ontrackovoj Web lokaciji www.ontrack.com. Proverite i BIOS matine ploe. Windows 95/98 ponekad koristi DOS-ov reim rada na velikim EIDE vrstim diskovima (koji imaju vie od 1024 cilindra), zato to je transliranje geometrije diska koje obavlja sistemski BIOS pogreno, pa spreava uitavanje upravljakog programa za rad IDE ureaja u zatienom reimu. Poveite se s proizvoaem raunara kako biste dobili obavetenja o nabavci auriranog BIOS-a.Simptom 1.22. Disk radi u reimu "MS-DOS compatibility". Simptom 1.23. FDISK ne vidi tabelu particija kad je upravljaki program diska za zatieni reim onemoguen. Kao i kod simptoma 1.22, neki pro-

blem spreava 32-bitni rad vrstog diska. Nemojte koristiti opciju "Disable all 32-bit protected-mode disk drivers", nego nadogradite BIOS matine ploe na neku noviju verziju.

Priprema za servisiranje

29

Simptom 1.24. Pod Windowsom 95/98 ne moete postii 32-bitni pristup disku. Ako Windows 95/98 ne omoguuje 32-bitni pristup disku, moda

postoji sukob izmeu parametara u CMOS-u matine ploe i BIOS-a u kontroleru EIDE diska. Na primer, ako oba BIOS-a imaju ukljueno logiko adresiranje blokova (engl. logical block addressing, LBA), pobrinite se da ono bude ukljueno samo u jednom od njih. Windows 95/ 98 ponekad ne moe da prepozna nov ureaj. Ako se to desi, proverite da li postoji sukob oko hardverskih resursa (sukobi su prikazani malim utim uzvi nicima u Device Manageru). Proverite i da li su svi potrebni upravljaki programi ispravno instalirani. Ukoliko problem nije reen, uklonite novi ureaj pomou Device Managera i ponovo ga instalirajte putem arobnjakaAdd New Hardware (ili ponovo pokrenite raunar i prepustite Windowsu da prepozna novi ureaj tokom podizanja).Simptom 1.26. Windows 95/98 slabo radi posle instaliranja pomou Disk Managera. Disk Manager je po pravilu kompatibilan s Windowsom 95/98, Simptom 1.25. Windows 95/98 ne prepoznaje novi ureaj.

uz neka ogranienja. Prvo proverite verziju Disk Managera. Koristite samo verziju 6.0 i novije. Najnoviju zakrpu za njega (DMPATCH.EXE) nai ete na Ontrackovoj Web lokaciji www.ontrack.com. Podreeni disk proverite pomou Disk Managera. Mada bi sistem datoteka Windowsa 95/98 trebalo dobro da radi s podreenim diskom koristei samo Disk Manager, pod nekim okolnostima moe doi do problema: Kada virtuelni upravljaki program Windowsa 3.1 zameni upravljaki program Windowsa 95 za rad u zatienom reimu (WDCDRY.386). Ako je broj cilindara podreenog diska prijavljen u CMOS-u vei od 1024. Ukoliko je parametar podreenog diska u CMOS-u matine ploe "auto-detect".

Simptom 1.27. Problemi s korienjem upravljakog programa proizvoaa diska za 32-bitni pristup vrstom disku (kao to je Western Digitalov upravljaki program FastTrack WDCDRV.386). Windows 95/98 ima 32-

-bitne upravljake programe za rad mnotva EIDE ureaja u zatienom reimu, pa vam nisu neophodni upravljaki programi proizvoaa. Ako Windows 95/98 nije iz datoteke SYSTEM.INI uklonio sve pozive tog upravljakog programa, trebalo bi da je otvorite u editoru, runo ih uklonite i nanovo pokrenete sistem. Pre izmena datoteke SYSTEM.INI obavezno napravite njenu rezervnu kopiju.

30

Poglavlje 1

Postupak kada se Windows sporo podie Windows 95/98 je sloen operativni sistem i treba mu vremena da uita mnoge komponente i upravljake programe. Neke okolnosti, meutim, utiu da se Windows zaista "vue". Ako vam se ini da Windowsu 98 treba neobino mnogo vremena da bi se podigao, ubrzajte ga na sledei nain:

Prvo to treba da uradite jeste da pregledate programe koji se pokreu tokom podizanja sistema, kako biste razmislili da li su vam zaista potrebni. Programi se automatski pokreu unoenjem njihove preice u direktorijum Startup (iji sadraj vidite u meniju Start), upisivanjem njihovog imena posle stavki RUN= i LOAD= datoteke WIN.INI i unosom odgovarajuihstavki u registarsku bazu. U Windowsu 95 morate runo da proverite sva ova mesta, a u Windowsu 98 je sve to na jednom zajednikom mestu (slika 1.1). Pritisnite dugme Start, izaberite opciju Run iz menija i upiiteZatvorite nepotrebne programe.MSCON FI G.

Slika 1.1: Dijalog MSCONFIG u Windowsu 98.

Priprema za servisiranje

31

Na kartici Startup videete sve programe koji se pokreu istovremeno s podizanjem sistema. Ponitavanjem potvrde u polju levo od svake stavke spreiete da se oni pokreu tokom podizanja sistema. Mnogi antivirusni programi omoguuju neprestano traganje za virusima. Naalost, poto se oni uitavaju tokom podizanja, mogu ozbiljno da ga uspore, poto proveravaju sve programe dok se uitavaju u memoriju. Ako ste spremni da rtvujete deo antivirusne zatite, iskljuite neprestano traganje za virusima i ubrzaete podizanje raunara, ali zadajte programu Scheduler da se barem jednom dnevno sprovede standardno antivirusno pretraivanje. Ne samo da e vreme podizanja biti krae, nego e sistem biti bri prilikom svakog pristupa disku.neprestano traenje virusa.Onemoguite

Uz mnoge druge provere, Windows 98 prilikom svakog podizanja proverava i da li ste dodali ili izmenili disketnu jedinicu. Nju verovatno nikada neete menjati, pa saoptite Windowsu da to vie ne treba da proverava. Pritisnite dugme Start, istaknite opciju Settings, izaberite Control Panel i dvaput pritisnite ikonicu System. Pritisnite karticu Performance, zatim dugme File System i izaberite karticu Floppy Disk. Uklonite znak za potvrdu iz polja "Search for new floppy disk drives each time your computer starts". Prihvatite uinjene izmene i ponovo pokrenite raunar.proveravanje disketne jedinice.

Spreite

Parametri mree esto su uzrok sporog podizanja sistema. Jedan od najeih problema izaziva mrena kartica s TCP/lP protokolom, koja je podeena tako da od DHCP servera trai svoju lP adresu, a server ne moe da nae. Raunar e ekati i ceo minut na odgovor servera pre nego to nastavi da se podie. Pritisnite dugme Start, istaknite Settings, izaberite Control Panel i dvaput pritisnite ikonicu Network (ako ste na mrei preduzea koju odrava neki administrator, ne menjate nita sami, nego zovite njega u pomo). Ako ne koristite TCP/lP na lokalnoj mrei (nego iskljuivo za telefonsko povezivanje s dobavljaem Internet usluga), uklonite samo vezu (engl. binding) izmeu mrene kartice i TCP/lP protokola. U okviru za dijalog Network to je prikazanokaoredTCPIIP -) (ime mrene kartice). Izaberite tu stavku i pritisnite dugme Remove. Ako koristite TCP/lP na lokalnoj mrei, potrebni su vam DHCP server za mreu ili runo unete lP adrese. Male raunarske mree pod Windowsom 98 obino lepo rade s runo zadatim lP adresama. Svakom raunaru u mrei zada se jedinstvena lP adresa iz niza oblika 10.0.0.1, 10.0.0.2. 10.0.0.3 itd. Ona se zadaje u okviru za dijalog Network. Izaberite stavku TC P/ I P -) (i me mrene ka rt i ce) i pritisnite dugme Properties. Na kartici lPProverite parametre mree.

32

Poglavlje 1

Address izaberite Spee i v f y an I P a dd r es s i upiite jedinstvenu adresu koju ste odabrali za taj raunar. Sto se tie podmrene maske, pokuajte da za sve raunare postavite 255.0.0.0. Proverite parametre CMOS-a, jer se meu njima nalaze i oni koji utiu na brzinu podizanja. Omoguavanje opcija Quick Boot ili Quick POST i skraivanje inicijalizacije diskova moe da ubrza postupak POST-a za nekoliko sekundi. Podizanje e biti bre i ako omoguite sistemu da se podigne neposredno sa diska C:, umesto da prvo proverava disketu (time se istovremeno spreava prenoenje virusa sa diskete za podizanje).Poboljajte parametre u CMOS-u.

Moda imate problema s loom hardverskom komponentom ili upravljakim programom. U ionako tekom otkrivanju tih problema pomoi e vam zapisnik o podizanju (engl. boot log) BOOTLOG.TXT, poto su u njemu naznaeni svi koraci postupka podizanja. Moraete pristupiti Windowsovom meniju Startup, u kome se nalazi opcija izrade zapisnika o podizanju. Poto BIOS zavri POST, pritisnite i zadrite taster Ctrl. Trebalo bi da se pojavi tzv. meni podizanja (ako se umesto njega pojavi logotip Windowsa 98, verovatno niste na vreme pritisnuli taster Ctrl). U tom meniju izaberite "logged startup" . Poto Windows zavri podizanje, datoteka BOOTLOG.TXT bie ukorenskom direktorijumu diska C:, gde je moete pogledati pomou Notepada. Na prosenom sistemu nije uobiajeno da bilo koji korak tokom podizanja traje due od sekunde-dve. Dugo podizanje neke komponente (lO do 20 sekundi) obino ukazuje na problem sa upravlja kim programom ili s njemu pridruenim hardverom.Pregledajte zapisnik podizanja. Saveti za probleme u vezi s podizanjem Windowsa

Muka je ve i to to Windowsu (obino) treba mnogo vremena da se podigne, a jo vea ako on uopte nee da se podigne, jer korienje dijagnostikih programa i odgovarajuih Windowsovih alatki moe biti teko ili nemogue. Ovaj deo poglavlja daje niz saveta koji pomau u otkrivanju i otklanjanju ozbiljnih problema s njegovim podizanjem. Jedna od prvih mogunosti jeste podizanje Windowsa u reimu Safe. Odmah po zavretku BIOS-ovog POST-a pritisnite i zadrite taster Ctrl (pre poetka uitavanja Windowsa). Trebalo bi da se pojavi meni sa opcijama podizanja. Izaberite Safe Mode i pustite Windows da se podigne. Ako podizanje bude uspeno, desnim tasterom mia pritisnite ikonu My Computer i izaberite Properties. Zatim pritisnite karticu DevicePokuajte s podizanjem u reimu Safe.

Priprema za servisiranje

33

Managera. Ako bilo koji deo hardvera loe radi, uz njegov naziv bie uti uzvi nik (Device Manager moete upotrebiti i da biste runo onemoguili hardverske komponente; ako posle toga pokrenete raunar, videete po uspenosti podizanja da li ste otkrili neispravnu komponentu). Ukoliko ne moete podii Windows u reimu Safe, verovatno je neka hardverska komponenta raunara ozbiljno pokvarena. Ako Windows ne moe da se podigne zbog greke na disku, moda je uzrok labav kabI za napajanje ili signalni kabI. Proverite te kablove i to da li disk dobija propisno napajanje. Pokuajte da podignete sistem sa diskete. Ako na taj nain doete do DOS-ovog odzivnika, moda je oteen vrsti disk sistema. Ukoliko moete da pristupite vrstom disku, pokuajte da pomou ScanDiska i defragmentiranja otklonite eventualne probleme sa sistemom datoteka.Upotrebite agenta za automatsko preskakanjeupravljakih

Proverite da li je disk ispravan.

programa.

Ako se sistem rui ili blokira tokom podizanja, Windows 98 e pokuati da izbegne ponovno ruenje preskakanjem onih operacija za koje "misli" da su izazvale problem; to radi tzv. agent za automatsko preskakanje upravljakih programa (ASD). Meutim, on moe da izazove druge probleme (kao to je onemoguavanjedela hardvera) preskakanjem nekog upravljakog programa. Da biste videli preskae li Windows neku operaciju tokom podizanja sistema, pritisnite dugme Start, izaberite opciju Run i upiite ASD. Ako je sve u redu, dobieteporukuThere are no current ASD critical operation failures on thi s machi ne. Ukoliko je raunar imao problema s podizanjem, oni e biti prikazani u tom okviru za dijalog. Dodatna mogunost je da potvrdite polja uz preskoene upravljake programe, pa e ih Windows 98 proveriti tokom sledeeg podizanja. Poto ponovo pokrenete sistem, aktivirajte ASD da biste proverili da li je ista funkcija ponovo onemoguena. Ako jeste, verovatno je problem u tom delu hardvera (ili BIOS-u).Proverite da li nedostaje neka datoteka. Poruka tokom podizanja A fi l e needed by Wi ndows i s mi ss i ng esto je posledica loe obavljenog brisanja

nekog programa. To se ponekad dogaa ako deinstalirate i zatim odmah ponovo instalirate isti program, a da prethodno niste nanovo pokrenuli raunar. Proi tajte ime datoteke koja nedostaje i razmislite da li vas ono navodi na ime programa koji bi mogao biti uzrok problema. Potom deinstalirajte taj program, pokrenite raunar i ponovo instalirajte isti program. Ako je datoteka povezana s programom koji vam vie nije potreban, upotrebite RegEdit da biste pronali

34

Poglavlje 1

i uklonili sve podatke u registarskoj bazi koji se odnose na njega. (Pre ikakvih zahvata obavezno napravite dobre rezervne kopije registarske baze.) Krajnje sredstvo za reavanje ovoga problema jeste ponovno instaliranje Windowsa. Windows katkad odbija da se podigneiprikazujeporukuWindows Protection Error. You need to restart you r compute r. Nema drugog izlaza nego da sistem podignete sa diskete. Jedan od razloga za to u Windowsu 95/98 moe biti lo rad programa SmartDrive kad je instaliran veliki broj upravljakih programa. Ako u poruci proitate neto u vezi sa inicijalizacijom lOS, pokuajte da podignete sistem sa diskete, pronaite datoteku SMARTDRY.EXE (obino se nalazi u direktorijumu Windows) i preimenujte je u SMARTDRY.BAD. Onda ponovo pokuajte da podignete sistem sa vrstog diska. Poznat je i problem II Windowsu 95 s procesorom AMD K6 koji radi na ue stanosti od 350 MHz ili veoj. Ponekad zbog toga dolazi do pomenute greke (detalje ete pronai u Microsoftovom dokumentu Q 192841; tamo je i zakrpa koja reava problem). Druga reenja za greke koje prijavljuje Windowsova zatita nai ete u Microsoftovom dokumentu Q 149962.Greke koje prijavljuje Windowsova zatita.

Poglavlje

Otkrivanje i otklanjanje kvarova na ureajima sa diskovima

Slaba je korist od raunara ukoliko ne mogu dugotrajno i pouzdano da skladite podatke; stoga je razvijeno mnogo razliitih ureaja koji omoguuju pristup ogromnim koliinama informacija. Ovo poglavlje opisuje postupke za otkrivanje i otklanjanje kvarova disketnih jedinica, vrstih diskova, CD itaa, CD pisaa (CD-R) i ureaja za viekratno upisivanje i itanje kompakt diskova (CD-RW).

Disketne jediniceUprkos svojoj vremenosti, uvaena disketna jedinica jo uvek je najrasprostranjeniji standardan ureaj za skladitenje podataka sa izmenljivim medijumom. Mada su izuzetno spore i majunog kapaciteta kada se uporede sa vrstim diskovima i ostalim ureajima za skladitenje, zbog njihove velike pouzdanosti, jeftinoe medijuma i univerzalne kompatibilnosti koristi emo ih jo godinama.Interfejs disketne jedinice Disketne jedinice koriste signalni prikljuak sa 34 iglice i prikljuak napajanja sa etiri kontakta. Oba prikljuka su prikazana na slici 2.1. Smernice za Windows 9S/98/ME Najvei deo svakodnevnog posla odvija se u Windowsu 95/98/ME. Zato se problemi sa disketnom jedinicom obino prvo i primete pod Windowsom. Kad on prijavi potekoe u vezi rada s nekom disketnom jedinicom, pomou sledeih postupaka pokuajte da otkrijete i otklonite kvar.

36

Poglavlje 2

r2

Strelica

o OOO OO OO OO OO OO OO OO OO OO OO OO OO OO OO OO

1

1

/g[::.. .(Qr::.'-' _ ' ,',

12

......

42 4 6 8 10 12 14 16 18 20

:@"'O --;.: ,:......-.''

'@{ ;.: ..... :-:.:'.'

3 4

+12 Vdc 12 V ret 5 V ret +5 Vdc

Normal/High density (Obina/velike gustine) In Use/Head Load (Jedinica aktivna/itanjeL ili upisivanje) Drive Select 3 (Izbor jedinice 3) Index (Indeks) Drive select O (Izbor jedinice O) Drive select 1 (Izbor jedinice l) Drive select 2 (Izbor jedinice 2) Motor ON (Pokretanje motora) Direction (Smer) STEP(KORAK)

1

Masa

3

57

911

13

1517

19

34

33

22 24 26

enski konektor(prikljuakL

28 30 32 34

disketne jedinice)

Write Data (Upis podataka) Write Gate (Priprema upisivanja) Track OO (Staza OO) Write Protect (Zatita od upisivanja) Read Data (Citanje podataka) Side Select (Izbor strane) Disk change/-=-Re'-a-'ct'---y (Disketa promenjena/spreman)

21 232527

293133

Slika 2.1: Interfejs disketne jedinice.

Pokrenite Windows u reimu Safe i pokuajte da pristupite disketnoj jedinici. Da biste Windows 95 podigli u reimu Safe, pokrenite raunar i pritisnite taster F8 im ugledate poruku Sta rt ing Wi ndows 95. Zatim iz menija Startup izaberite Safe Mode. Da biste podigli Windows 98 u reimu Safe, pokrenite raunar, pritisnite i zadrite taster etrl poto raunar zavri samotestiranje po ukljuenju (POST) i zatim iz menija Startup izaberite Safe Mode. Ako moete da pristupite disketnoj jedinici u reimu Safe, sledite ovaj postupak:Proverite kontroler disketne jedinice u reimu Safe.

Otkrivanje i otklanjanje kvarova na ureajima sa diskovima

37

1. Desnim tasterom mia pritisnite ikonicu My Computer na radnoj povrini, a zatim stavku Properties u meniju koji e se pojaviti. 2. Izaberite karticu Device Manager i dvaput pritisnite stavku Floppy Disk Controllers. 3. Istaknite kontroler disketne jedinice s kojom imate potekoa i pritisnite dugme Properties. 4. U Windowsu 95 pritisnite polje Original Configuration (Current) da biste uklonili kvaicu iz njega. U Windowsu 98 pritisnite polje za potvrdu Disable in This Hardware Profile, da biste ga izabrali. Time ste onemoguili Windowsov (32-bitni) upravljaki program kontrolera disketne jedinice, koji radi u zatienom reimu. 5. Pritisnite dugme OK i ponovo pokrenite Windows.Ako sada moete da pristupite disketnoj jedinici, mogli biste se suoiti s jednim od sledeih stanja: Kontroler disketne jedinice moda nije podran u zatienom reimu. Za pristupanje u zatienom reimu neophodni su neki upravljaki programi koji se uitavaju pomou datoteka AUTOEXEC.BAT i CONFIG.SYS. Treba onemoguiti upravljake programe koji se uitavaju pomou datoteka AUTOEXEC.BAT i CONFIG.SYS, a izazivaju sukob oko resursa u Windowsu.

Ukoliko jo uvek ne moete da pristupite disketnoj jedinici, ponovite pokuaj da raunar prepozna kontroler disketne jedinice pomou sledeih koraka: 1. Desnim tasterom mia pritisnite ikonicu My Computer na radnoj povrini, a zatim stavku Properties iz menija koji e se pojaviti. 2. Izaberite karticu Device Manager i dvaput pritisnite stavku Floppy Disk Controllers. 3. Istaknite kontroler disketne jedinice i pritisnite dugme Remove da ga uklonite, a zatim pritisnite dugme OK. ,4. Otvorite Control Panel i dvaput pritisnite ikonicu Add New Hardware. 5. Pritisnite dugme Next, a zatim i dugme Yes da biste omoguili da Windows prepozna hardver raunara. 6. Kada arobnjak Add New Hardware zavri s prepoznavanjem hardvera, pokrenite raunar i ponovo pokuajte da pristupite disketnoj jedinici.

38

Poglavlje 2

Ako otkrije ispravan adresni opseg, ponovno prepoznavanje kontrolera disketne jedinice trebalo bi da otkloni probleme sa adresiranjem. Ukoliko kontroler disketne jedinice ne bude dobro prepoznat, moda je neispravan. Ako kontroler disketne jedinice bude dobro prepoznat, a vi i dalje ne moete da pristupite disketnoj jedinici, moda je problem u disketi. Moda je oteena jedna od disketa ili ak vie njih. Pomou uslunog programa za diskete (poput ScanDiska) proverite da li je disketa oteena, ili upotrebite pouzdanu disketu visokog kvaliteta.Posumnjajte na disketu.

NAPOMENA: Nemojte koristiti uslune programe za diskete koji nisu kompatibilni sa Windowsom 95 ili 98. Nekompatibilni programi mogu da otete komprimovane (DMF) diskete. ScanDisk prepoznaje DMF diskete i ne oteuje ih.

Moete pokuati i sa

sledeom komandom

posle DOS-ovog odzivnika:

C:\> copy a:\*.* nul

Na primer, ako imate problema s disketnom jedinicom A:, umetnite u nju "sumnjivu" disketu i otkucajte navedenu naredbu. Ona kopira datoteke sa diskete na (nepostojei) "nul" ureaj. Ako se pojavi problem prilikom kopiranja, na ekranu ete videti poruke o greci koje e vas upozoriti da je disketa veroov vatno ostecena.~

Poznato je da u Windowsu 95/98/ ME dolazi do problema sa disketnom jedinicom ukoliko se za izradu rezervnih kopija koristi jedinica trake Irwin. Program za instaliranje Windowsa (Setup) trebalo bi da ukloni sledei iskaz iz odeljka [386Enh] datoteke SYSTEM.INI:Posumnjajte na rezervnu kopiju na traci.

device=\VIRWT.386Ako posle instaliranja Windowsa 9S/98/ME ponovo instalirate softver za pravljenje rezervnih kopija pomou jedinice trake Irwin, opet e ovaj iskaz biti smeten u datoteku SYSTEM.INI i opet e izazvati sukobe prilikom pristupanja disketnoj jedinici pod Windowsom. Ukoliko se to desi, moraete ovaj iskaz u datoteci SYSTEM.INI da pretvorite u komentar (dodavanjem REM na poetak reda). Pokrenite raunar i proverite da li su parametri disketne jedinice u CMOS-u ispravni, jer ako nisu, Windows ne moe da prepozna hardver disketne jedinice. Ako stoga morate da izmenite parametre u CMOS-u, ne zaboravite da snimite novo stanje pre izlaska iz programa za njegovo podeavanje.Proverite parametre CMOS-a.

Otkrivanje i otklanjanje kvarova na ureajima sa diskovima

39

Sukobi oko resursa (koje prikazuje Device Manager) mogu izazvati probleme pri itanju sa disketa i upisivanju na njih. Obino ih moete otkloniti korienjem drugih resursa ili uklanjanjem iz Device Managera onih koji izazivaju sukob. Sukobi se najee deavaju s karticama kontrolera vrstih diskova, grafikim karticama ili COM prikljucima.Proverite postoje li sukobi oko resursa. Otkrivanje i otklanjanje kvarova disketnih jedinica

Sistem se podie, a1i se disketa ne inicijalizuje posle umetanja. Razlog tome moe biti nekoliko krupnih problema, pa razmislite dobro o svakom od njih pre nego to preduzmete bilo kakvu akciju:Simptom 2.1. Kontroler disketne jedinice ne reaguje.

Proverite disketu. Proverite da li je disketa dobro umetnuta u disketnu jedinicu. Ako ne ue pravilno i do kraja u disketnu jedinicu, ne moe da joj se pristupi. Ako diskete ne lee lepo u disketnoj jedinici, zamenite disketnu jedinicu. Proverite napajanje jedinice. Labavi prikljuci i loi kablovi mogu da onesposobe disketnu jedinicu. Unirnerom izmerite jednosmerne (DC) napone na prikljuku za napajanje. Sondu negativnog pola poveite sa iglicom 2, a onu pozitivnog pola sa iglicom 1. Trebalo bi da izmerite +12 V. Zatim sondu negativnog pola poveite sa iglicom 3, a onu drugu sa iglicom 4. Trebalo bi da izmerite +5 V. Ako je jedan od ova dva napona prenizak ili ga nema, preite na defektau izvora napajanja ili ga odmah zamenite. Proverite signalni kabI. Proverite da li je trakasti kabI sa 34 ice vrsto nataknut na odgovarajui prikljuak disketne jedinice. Ponovo ga namestite ako je labav ili upotrebite drugi kabI ako treba. Zamenite disketnu jedinicu. Ako problem i dalje postoji, verovatno je disketna jedinica pokvarena (moda je otkazao senzor koji daje signal "disketa umetnuta"). Proverite to tako to ete je zameniti pouzdanom jedinicom iz drugog raunara. Zamenite kontroler disketne jedinice. Ako ni nova disketna jedinica nije reila problem, moda je otkazao kontroler disketne jedinice. U tom sluaju tokom podizanja raunara moete dobiti i BIOS-ovu poruku o greci u disketnoj jedinici ili njenom kontroleru. Pokuajte da onemoguite postojei kontroler i instalirajte kontrolersku karticu proirenja (na kojoj je omoguen rad samo kontroleru disketne jedinice).

Simptom 2.2. Disketa se vrti u disketnoj jedinici, ali ona ne moe da pronae potrebnu stazu. Ovaj tip simptoma obino ukazuje na to da je

40

Poglavlje 2

korani

motor za pozicioniranje glave blokiran ili oteen, dok su sve ostale funkcije disketne jedinice ispravne. Zato uinite sledee:Proverite ima li prepreka kretanju glava. Paljivo pregledajte sklop za pozicioniranje glava da biste proverili ima li polomljenih delova ili nekih drugih prepreka koje bi mogle da ukoe glave za itanje i pisanje. Oprezno izvadite sve prepreke koje pronaete. Povedite rauna o tome da tokom uklanjanja prepreke sluajno ne poremetite neku spojnicu ili mehaniku komponentu. Proverite napajanje jedinice. Izvadite disketu iz jedinice i odvojite i ponovo spojite njen signalni i napojni kabI. Ukljuite raunar i unimerom izmerite napone na prikljunici napajanja disketne jedinice. Sondu negativnog pola poveite sa iglicom 2, a onu pozitivnog pola sa iglicom 1. Trebalo bi da izmerite + 12 V. Zatim sondu negativnog pola poveite sa iglicom 3, a onu drugu sa iglicom 4 - trebalo bi da izmerite +5 V. Ako je jedan od ova dva napona prenizak ili ga nema, kvar je u izvoru napajanja; otklonite ga ili zamenite izvor. Proverite signalni kabi. Proverite da li je trakasti kabI sa 34 ice vrsto nataknut na odgovarajuiprikljuakdisketne jedinice. Ponovo ga namestite ako je labav ili upotrebite drugi kabI ako treba. Zamenite disketnu jedinicu. Ako problem nije otklonjen, verovatno je disketnajedinica pokvarena (modaje otkazao senzor koji daje signal "disketa umetnuta"). Zamenite je pouzdanom jedinicom iz drugog raunara. Zamenite kontroler disketne jedinice. Ako ni nova disketna jedinica nije reila problem, moda je otkazao kontroler disketne jedinice. U tom sluaju, tokom podizanja mogu se pojaviti BIOS-ove poruke o greci disketne jedinice ili njenog kontrolera. Onemoguite postojei kontroler disketne jedinice i instalirajte kontrolersku karticu proirenja (na kojoj je omoguen rad samo kontroleru disketne jedinice).Simptom 2.3. Glave za itanje i pisanje se dobro pozicioniraju, ali vratilo se ne obre. Ovaj simptom navodi na pomisao da je motor vratila blokiran ili oteen, dok su sve ostale funkcije disketne jedinice ispravne. Stoga proveritesledee:

Proverite ima li u ureaju nekih prepreka obrtanju. Iskljuite raunar i izvadite disketnu jedinicu. Paljivo pregledajte motor vratila, prenosni remen (ako postoji) i sklop vratila kako biste proverili ima li polomljenih delova ili nekih drugih prepreka koje bi mogle ukoiti vratilo. Ako postoji remen koji povezuje motor i vratilo, proverite da li je dovoljno napet; on ne srne da

Otkrivanje i otklanjanje kvarova na ureajima sa diskovima

41

proklizava. Trebalo bi da jedinicu ispitate i uz umetnutu disketu, kako biste proverili da umetanje ili ravnanje diskete ne uzrokuje problem; proverite to sa vie disketa. Oprezno izvadite sve prepreke koje pronaete. Povedite rauna o tome da tokom uklanjanja prepreke ne izazovete tetu. Nemojte podrnazivati sklop, ve oprezno usisajte ili obriite nataloenu prainu i prljavtinu. Proverite napajanje jedinice. Izvadite disketu iz jedinice i odvojite i ponovo spojite njen signalni i napojni kabI. Ukljuite raunar i unirnerom izmerite napone na prikljuku za napajanje disketne jedinice. Sondu negativnog pola poveite sa iglicom 2, a onu pozitivnog pola sa iglicom 1. Trebalo bi da izmerite + 12 V. Zatim sondu negativnog pola poveite sa iglicom 3, a onu drugu sa iglicom 4 - trebalo bi da izmerite +5 V. Ako je jedan od ova dva napona prenizak ili ga nema, preite na otkrivanje i otklanjanje kvara u izvoru napajanja ili ga jednostavno zamenite. Proverite signalni kabi. Proverite da li je trakasti kabI sa 34 ice vrsto nataknut na odgovarajuiprikljuak disketne jedinice. Ponovo ga namestite ako je labav ili pokuajte s drugim kablom ako treba. Zamenite disketnu jedinicu. Ako problem i dalje postoji, verovatno je disketna jedinica pokvarena (moda je otkazao upravljaki sistem motora vratila). Proverite to tako to ete je zameniti ispravnom disketnom jedinicom iz drugog raunara. Zamenite kontroler disketne jedinice. Ako ni nova disketna jedinica nije reila problem, moda je otkazao kontroler disketne jedinice. U tom sluaju tokom podizanja moete dobiti i BIOS-ovu poruku o greci u disketnoj jedinici ili njenom kontroleru. Onemoguite postojei kontroler disketne jedinice i instalirajte kontrolersku karticu proirenja (na kojoj je omoguen rad samo kontroleru disketne jedinice).Simptom 2.4. Disketna jedinica nee da ita sa diskete ili da upisuje na nju. Sve ostale operacije odvijaju se naizgled normalno. Ovakav problem. moe se ispoljiti na nekoliko naina, no obino vas operativni sistem upozorava na greku itanja sa diskete ili upisivanja na nju. Sledee provere mogu pomoi da otkrijete problem:

Proverite disketu. Pokuajte s propisno formatiranom disketom u sumnjivoj jedinici. Neispravna disketa moe izazvati mnoge probleme sa itanjem ili pisanjem. Oistite disketnu jedinicu. Ako ispravna disketa nije pomogla, temeljno oistite glave za itanje i upisivanje. Nemojte koristiti disketu za ienje due od 30 sekundi odjednom, jer ete otetiti glave prevelikim trenjem.

42

Poglavlje 2

Proverite signalni kabi. Proverite da li je trakasti kabI sa 34 ice vrsto nataknut na odgovarajuiprikljuak disketne jedinice. Ponovo ga namestite ako je labav ili pokuajte s drugim kablom ako treba. Zamenite disketnu jedinicu. Ako problem i dalje postoji, verovatno je disketna jedinica pokvarena (moda je otkazao upravljaki sistem motora vratila). Pokuajte da je zamenite pouzdanom disketnom jedinicom iz drugog v racunara. Zamenite kontroler disketne jedinice. Ukoliko ni nova disketna jedinica nije reila problem, moda je otkazao kontroler disketne jedinice. Ako je tako, tokom podizanja moe se pojaviti i BIOS-ova poruka o greci u disketnoj jedinici ili njenom kontroleru. Onemoguite postojei kontroler disketne jedinice i instalirajte kontrolersku karticu proirenja (na kojoj je omoguen rad samo kontroleru disketne jedinice).

Simptom 2.5. Disketna jedinica moe da pie po disketi na koju je upisivanje "onemogueno". Kada doe do ovakvog problema, najee je

neispravna disketna jedinica.

Preporuujem sledei postupak:

Proverite disketu. Izvadite i ispitajte disketu da biste proverili da li je upisivanje zaista onemogueno. Ako nije bilo, onemoguite ga kako treba i ponovo pokuajte upisivanje. Proverite i s novom disketom. Oistite disketnu jedinicu. Oistite disketnu jedinicu istim komprimovanim vazduhom (posebnu panju posvetite ienju senzora za dozvolu upisivanja). Zamenite disketnu jedinicu. Ako problem nije otklonjen, verovatno je disketna jedinica neispravna. Moda je otkazao senzor za dozvolu upisivanja ili elektronika ugraena u jedinicu. Proverite to tako to ete je zameniti pouzdanom disketnom jedinicom iz drugog raunara.

Simptom 2.6. Jedinica prepoznaje diskete visoke gustine ili dvostruke gustine, ali ne i obe vrste medijuma. Ovakav tip problema obino se poja-

vljuje u disketnimjedinicama od 3,5 ina tokom postupka formatiranja diskete, kada jedinica treba da proveri tip medijuma. Sledee provere mogu pomoi pri otkrivanju problema:

Proverite disketu. Proverite da li koristite ispravan tip diskete (to se esto previa, poto se mnoge generike diskete isporuuju bez oznake gustine). Oistite disketnu jedinicu. Oistite disketnu jedinicu istim komprimovanim vazduhom (posebnu panju posvetite ienju senzora za tip medijuma).

Otkrivanje i otklanjanje kvarova na ureajima sa diskovima

43

Proverite signalni kabI. Proverite da li je trakasti kabI sa 34 ice vrsto nataknut na odgovarajuiprikljuak disketne jedinice. Ponovo ga namestite ako je labav ili upotrebite drugi kabI ako treba. Zamenite disketnu jedinicu. Ako problem i dalje postoji, verovatno je disketna jedinica pokvarena. Moda je otkazao senzor za prepoznavanje tipa medijuma ili elektronika ugraena u jedinicu. Pokuajte da zamenite disketnu jedinicu nekom provereno ispravnom jedinicom (iz drugog raunara).

Simptom 2.7. Posle umetanja nove diskete pojavljuje se direktorijum prethodne. Treba nanovo da pokrenete sistem da bi nova disketa bila pre-

poznata. Radi se o klasinom problemu "fantomskog" direktorijuma, koji obino izaziva oteen kabI ili' neispravna disketna jedinica. To ete saznati posle sledeih provera: Proverite signalni kabI. Proverite da li je trakasti kabI s 34 ice vrsto nataknut na odgovarajuiprikljuakdisketne jedinice. Ponovo ga namestite ako je labav ili pokuajte s drugim kablom ako treba. Proverite kratkospojnike na disketnoj jedinici. Ako ste instalirali novu disketnu jedinicu, proverite njene kratkospojnike. Neke disketne jedinice doputaju da se signal DISK CHANGE omogui ili onemogui. Proverite da li je taj signal omoguen. Zamenite disketnu jedinicu. Ukoliko problem i dalje postoji, verovatno je disketna jedinica pokvarena. Moda je otkazao senzor za prepoznavanje tipa medijuma ili elektronika ugraena u jedinicu. Proverite to zamenom disketne jedinice pouzdanom jedinicom iz drugog raunara.

NAPOMENA: Ako sumnjate da postoji problem fantomskog direktorijuma, nemojte pokuavati da bilo ta upiete na disketu, jer bi moglo doi do prepisivanja preko njegove tabele dodeljivanja datoteka (FAT) i direktorijuma. To bi onemoguilo pristup njenom sadraju, ukoliko paljivo ne sprovedete postupak obnavljanja podataka.Simptom 2.8. Na disketnoj jedinici nema kratkospojnika, pa podeavanje nije mogue. Ovo je pre nezgoda nego kvar. Obino su disketne jedinice bez

kratkospojnika podeene prema

sledeem opisu:

Aktiviran signal Drive Select l ("izbor jedinice 1" - odgovara slovnoj oznaci diska B:) Omoguen signal Disk Change ("disketa promenjena" - kontakt 34) Uzemljeno kuite disketne jedinice

44

Poglavlje 2

Ovakva konfiguracija podrava uobiajene sisteme jedne disketne jedinice od 1,44 MB spojene pomou uvmutog kabla ili dveju takvih jedinica.Simptom 2.9. DOS prijavljuje greku poput "Cannot read from drive A:". Disketa je do kraja gumuta u jedinicu, a signalna lampica (LED) disketne jedinice pokazuje da raunar pokuava da pristupi disketi. Preduzmite sledee korake:,

Proverite disketu. Ponite od provere sumnjive jedinice pomou pouzdane, propisno formatirane diskete. Neispravna disketa moe izazvati mnoge probleme u itanju ili upisivanju. Proverite ima li u ureaju nekih prepreka obrtanju. Paljivo pregledajte motor vratila, prenosni remen (ako postoji) i sklop vratila kako biste proverili ima li polomljenih delova ili nekih drugih prepreka koje bi mogle ukoiti vratilo. Ako postoji remen koji povezuje motor i vratilo, proverite da li je dovoljno napet; on ne srne da proklizava. Trebalo bi da jedinicu ispitate i uz umetnutu disketu da biste proverili da li umetanje ili ravnanje diskete ne uzrokuje problem. Proverite svoje opaanje s vie disketa. Oprezno izvadite sve prepreke koje pronaete. Povedite rauna da tokom uklanjanja prepreke nehotino ne izazovete tetu. Oistite disketnu jedinicu. Ako pouzdana disketa nije reila problem, pokuajte da temeljno oistite glave za itanje i pisanje. Nemojte koristiti disketu za ienje due od 30 sekundi, jer ete otetiti glave prevelikim trenjem. Proverite signalni kabi. Proverite da li je trakasti kabI sa 34 ice vrsto nataknut na odgovarajui prikljuak disketne jedinice. Ponovo ga namestite ako je labav ili prikljuite drugi kabI ako treba. Zamenite disketnu jedinicu. Ako problem i dalje postoji, verovatno je disketna jedinica neispravna. Moda je otkazao senzor za proveravanje tipa medijuma ili elektronika ugraena u jedinicu. Zamenite disketnu jedinicu pouzdanom jedinicom iz drugog raunara. Zamenite kontroler disketne jedinice. Ako ni nova disketna jedinica nije pomogla, moda je otkazao kontroler disketne jedinice. U tom sluaju tokom podizanja moe se pojaviti i BIOS-ova poruka o greci u disketnoj jedinici ili njenom kontroleru. Onemoguite postojei kontroler disketne jedinice i instalirajte kontrolersku karticu proirenja (na kojoj je omoguen rad samo kontroleru disketne jedinice).

Simptom 2.10. Signalna lampica (LED) aktivnosti disketne jedinice pali se odmah po ukljuenju raunara. Ovo je klasian problem do kojeg dolazi posle zamene ili dodavanja disketne jedinice. U gotovo svim sluajevima uzrok

Otkrivanje i otklanjanje kvarova na ureajima sa diskovima

45

je naopako prikljuenjedan kraj signalnog kabla. Proverite da li je kontakt 1 (na koji dolazi crvena ivica) 34-ilnog kabla ispravno prikljuen na disketnu jedinicu i kontroler. Ako problem i dalje postoji, moda je otkazao kontroler disketne jedinice. To se retko deava, ali ipak pokuajte s novim kontrolerom.Simptom 2.11. Nova disketna jedinica ne radi ili je sistem ne prepoznaje.

Ovaj problem obino je posledica vanja CMOS-a. Postupite ovako:

neodgovarajuih ili

neizmenjenih podea-

Proverite parametre CMOS-a. Ukljuite raunar i pokrenite rutinu za podeavanje CMOS-a. Proverite da li se parametri disketnih jedinica slau s podacima ugraenih jedinica; ako se ne slau, upiite odgovarajue parametre u CMOS. Moda ste prethodno zaboravili da snimite parametre, pa ih snimite sada i ponovo isprobajte sistem. ' Proverite kablove. Proverite napojni i signalni kabI disketne jedinice. , Labavi ili neispravno prikljueni kablovi mogu onemoguiti njen rad. Paljivo montirajte oba kabla i ponovo isprobajte sistem. Zamenite disketnu jedinicu. Ako problem nije otklonjen, verovatno je disketna jedinica neispravna. Zamenite je nekom pouzdanom jedinicom iz drugog raunara da biste to proverili.Simptom 2.12. Sistem ne moe da se podigne s nove disketne jedinice.

Ako je raunar ispravno prepoznao disketnu jedinicu i ona dobro radi, neuspeno podizanje ne mora da znai kvar. Moda je u pitanju redosled ureaja za podizanje ustanovljen u CMOS-u; esto je taj redosled A: pa C:, ili C: pa A:. Ako ste novu disketnu jedinicu instalirali kao B:, sistem nee ni pokuati da se podigne s nje poto nije ukljuena u redosled podizanja. Preite u rutinu za podeavanje CMOS-a i podesite redosled podizanja tako da novi ureaj bude prvi na redu (dakle, B:/C: ili A:IB:/C: itd.).Simptom 2.13. Posle instaliranja druge disketne jedinice dolazi do mnogih signalnih problema, poput greaka u itanju ili pisanju. Verovatno ste

zaboravili na otpornike za zakljuenje linije (terminatore) na drugoj (srednjoj) disketnoj jedinici, to je dovelo do signalnih greaka. Skup terminatora treba da bude na disketnoj jedinici koja je na kraju lanca ureaja. Proverite da li je skup terminatora na jedinici A:, pa ih uklonite sa srednje jedinice (B:). Proverite i da li su signalni kablovi vrsto prikljueni na obe jedinice. Labavi ili oteeni kablovi mogu izazvati signalne probleme.

46

Poglavlje 2

Simptom 2.14. Ne moete da napravite disketu za podizanje Windowsa 95/ 98/ME. Mnogi uzroci mogu spreiti Windows da valjano napravi disketu za

podizanje, pa u u narednim takama navesti samo najee uzroke:

Proverite disketu. Moda sama disketa ima deset ili vie loih sektora, ili je pak njen prvi sektor oteen. Isprobajte pouzdanu disketu (najbolje visokokvalitetnu disketu). Windows 95/981ME po pravilu zahteva disketu velike gustine (1,44 MB) za podizanje. Proverite antivirusni softver. Mnoge antivirusne alatke utiu na rad disketne jedinice. Onemoguite ili deinstalirajte antivirusni softver prema uputstvimaproizvoaa.

Proverite parametre CMOS-a. Pokrenite raunar i uite u rutinu za podeavanje CMOS-a. Proverite da li se parametri disketnih jedinica podudaraju s podacima ugraenih ureaja. Ako treba, upiite u CMOS ispravne podatke. Moda ste prethodno zaboravili da snimite upisane podatke, pa to uinite sada i ponovo isprobajte sistem. .' Onemoguite/uklonite ureaje s trakom. Pojedini stariji ureaji za izradu rezervnih kopija koriste kontroler disketne jedinice; moda neki od njih spreava pristup disketnoj jedinici. Da biste otklonili ovaj problem, odvojite ureaj s trakom od kontrolera disketne jedinice pre nego to pokuate da napravite disketu za podizanje Windowsa 95/98IME, ili onemoguite upravljaki program ureaja za izradu rezervnih kopija. Zamenite disketnu jedinicu. Ako problem nije otklonjen, verovatno je disketna jedinica neispravna. Proverite to tako to ete je zameniti proverenom jedinicom iz drugog raunara.v

Cvrsti diskoviCvrsti diskovi su se brzo svrstali meu najmonije i najnaprednije delove PC raunara. Ogromne mogunosti skladitenja i izuzetna brzina omoguuju njihove nedostine performanse u prenoenju podataka, ukljuujui tu i korienje virtueine memorije. Osim toga, PC raunari zavise od ispravnog funkcionisanja vrstih diskova. Njihovi problemi mogu onemoguiti podizanje raunara, a otkaz diska moe unititi rezultate viemesenog rada.Interfejsi vrstih diskova Moderni vrsti diskovi koriste dva glavna interfejsa: IDElEIDE i SCSI. Raspored signala IDElEIDE prikljuka prikazan je na slici 2.2. IDElEIDE diskovi (raunajui i novije diskove UDMAl33, UDMAl66 i ATA 100) vrlo su rasprostranjeni - veina korisnikih sistema napravljenih posle 1989. godinev

Otkrivanje i otklanjanje kvarova na ureajima sa diskovima

47

ima neki tip IDE diska. SCSI diskovi su zastupljeni u serverskim sistemima i istiu se u istovremenom izvravanju vie poslova (engl. multitasking). Na slici 2.3 prikazan je raspored signala standardnog 50-ilnog SCSI prikljuka, a na slici 2.4 odgovarajui raspored 68-ilnog.Kontakt 1 3 5 7 9IIIme

13 15 17 19 21 23 25 27 29 31 33 35 37 39

Reset DD7 DD6 DD5 DD4 DD3 DD2 DD1 DDO Ground DMARQ - IlO write data (-DlOW) - IlO read data (-DIOR) - IlO channel ready (-IORDY) - DMA acknowledge (-DMACK) Interrupt request (lNTRQ) DAl DAO - Host chip selO (-CS1FX) - Drive active (-DASP)

Kontakt 2 4 6 8 10 12 14 16 18 20 22 24 26 28 30 32 34 36 38 40

Ime

Ground DD8 DD9 DD10 DDll DD12 DD13 DD14 DD15 Key (slot only) Ground Ground Ground unused Ground - Host 16-bit IlO (-IOCS16) - Passed diagnostics (-PDIAG) DA2 - Host chip seI 1 (-CS3FX) Ground

Slika 2.2: Raspored signala standardnog IDE

prikljuka.

kapaciteta diskova Do ogranienja kapaciteta dolazi uvek kad BIOS raunara (i njegov operativni sistem) ne mogu da prepoznaju (ili adresiraju) neka mesta na vrstom disku. To nije problem uzrokovan projektovanjem diska ili njegovom strukturom, ve ogranienje BIOS-a ili operativnog sistema. Sto se tie BIOS-a, on ne moe dav

Ogranienja

48

Poglavlje 2

SignalGround Ground Ground Ground Ground Ground Ground Ground Ground Ground Ground Reserved Open Reserved Ground Ground Ground Ground Ground Ground Ground Ground Ground Ground Ground

Kontakt Kontakt1 3 5 7 9 11 13 15 17 19 21 23 25 27 29 31 33 35 37 39 41 43 45 47 49 2 4 6 8 10 12 14 16 18 20 22 24 26 28 30 32 34 36 38 40 42 44 46 48 50

SignalData O Data 1 Data 2 Data 3 Data 4 Data 5 Data 6 Data 7 Data parity Ground Ground Reserved TERMPWR Reserved Ground -ATN Ground -BSY -ACK -RST -MSG -SEL -CID -REQ -110

(- Attention)

(-Busy) (- Acknowledge) (-Reset) (-Message) (-Select) (-ControlIData) (-Request) (- Input/Output)prikljuka.

Slika 2.3: Raspored signala standardnog 50-ilnog SCSI

translira adrese sektora vie od izvesnog broja cilindara, ime ograniava upotrebljivi kapacitet vrstog diska na manji iznos od njegovog fizikog kapaciteta. Kadaje re o operativnom sistemu, njegova struktura datoteka, odnosno tabela dodeljivanja datoteka (FAT) moe da primi ogranien broj adresa fizikih lokacija. Proizvoai diskova prvi put su se suoili sa ogranienjem BIOS-a 1994. godine, kada se pojavio vrsti disk od 540 MB (ATA-2IEIDE). Ogranienja OS-a otkrivena su s pojavom vrstih diskova veih od 2,1 GB. Konkretna ogranienja na koja ete naii zavise od verzije BIOS-a i od operativnog sistema. Danas jo ima BIOS-a sa ogranienjima na 2, l GB, 4,2 GB ili 8,4 GB. Operativni sistemi poput DOS-a i Windowsa 95 ograniavaju particije na 2, l GB, a Windows NT na 4,2 GB, dok Windows 95 OSR2 i Windows 98 mogu da pristupaju mnogo veim diskovima koristei sistem datoteka FAT32. Ovo poglavlje trebalo bi da vam pomogne da razumete i prevaziete ogranienja veliine diskova.

Otkrivanje i otklanjanje kvarova na ureajima sa diskovima

49

SignalGround Ground Ground Ground Ground Ground Ground Ground Ground Ground Ground Ground Ground Ground Ground Ground TERMPWR TERMPWR Reserved Ground Ground Ground Ground Ground Ground Ground Ground Ground Ground Ground Ground Ground Ground Ground

Kontakt Kontakt

SignalData 12 Data 13 Data 14 Data 15 Data parity 1 Data O Data 1 Data 2 Data 3 Data 4 Data 5 Data 6 Data 7 Data parity O Ground Ground TERMPWR TERMPWR Reserved Ground -ATN Ground -BSY -ACK -RST -MSG -SEL

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10II

35 36 37 38 39 40 41 42 4344

12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34

45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68

(- Attention) (-Busy) (- Acknowledge) (-Reset) (-Message) (-Select) (-Control/data) (-Request) (- Input/output)

-cm

-REQ-IJO

Data 8 Data 9 Data 10 Data 11prikljuka.

Slika 2.4: Raspored signala standardnog 68-ilnog SCSIOgranienja

broja cilindara u BIOS-u BIOS je klju za adresiranje vrstih diskova pomou programa koji se pozivaju . oftverskim prekidom INT 13. Danas su najea tri ogranienja BIOS-a:

Verzije BIOS-a starije od jula 1994. godine obino ograniavaju veliinu diska na 528 MB. Takav BIOS ne moe da adresira disk s vie od 1024 cilindra. Logiko adresiranje blokova diska (LBA) proirilo se tek posle ovog datuma.

I

50

Poglavlje 2

Verzije BIOS-a posle jula 1994. godine po pravilu ograniavaju veliinu diska na 2,1 GB. Takav BIOS ne moe da adresira disk s vie od 4093 cilindra (ponekad 4096). Mada se LBA u njima ispravno koristi, proizvoai BIOS-a vetaki su nametnuli ogranienje broja cilindara koje je mogue adresirati. Verzije BIOS-a nastale posle 1996. godine obino mogu da adresiraju diskove vee od 528 MB, pa i one preko 2,1 GB, ali esto ograniavaju veliinu diska na 4,2 GB ili 8,4 GB. Takav BIOS ne moe da adresira disk s vie od otprilike 8190 cilindara, mada ispravno koristi LBA. S diskovima veim od 8,4 GB mogu da rade BIOS-i kompanije Phoenix Technologies (www.ptltd.com) verzija 4 i revizija 6 ili vea. BIOS-i verzije 5.12 ne podravaju proireni INT 13. Poto su svi Phoenixovi BIOS-i verzije 4, to je 5.12 starije izdanje od revizije 6. Phoenix za nadogradnju svojih BIOS-a preporuujekompaniju MicroFirmware (http://max.jirmware.com). BIOS-i kompanije Award (www.award.com) datirani posle novembra 1997. godine podravaju diskove vee od 8,4 GB. Award za nadogradnju preporuuje kompaniju Unicore (www.unicore.com). Diskove vee od 8,4 GB podravaju BIOS-i kompanije American Megatrends (AMI; www.megatrends.com). datirani od 1. januara 1998. godine i kasnije.

Evo jo nekih detalja s tim u vezi:

particija u operativnom sistemu Veliinu diskova ograniavaju i sistemi datoteka koje koriste razni operativni sistemi. Operativni sistemi koji koriste FAT16 (DOS, komercijalna izdanja Windowsa 95, kao i neke instalacije Windowsa NT i OS/2) obino ograniavaju veliinu diska na 2,1 GB. Windows NT koji koristi NTFS (NT File System) ograniava veliinu diska na 4 GB. Ako koristite diskove vee od ovih ogranienja, moraete da ih izdelite na vie particija da biste iskoristili sav raspoloiv kapacitet. Uvoenjem sistema FAT32 u Windows 95 OSR2 i Windows 98 omoguenje pristup diskovima veliine do dva terabajta (TB) kao jednoj particiji. Kako prevazii ogranienja kapaciteta Od 1994. godine industrija PC raunara primetno se trudi da prevazie ogranienja veliine diskova koja nameu BIOS i operativni sistem. Naalost, ta ogranienja jo smetaju u starijim raunarima, naroito kad im se dodaju ogromni diskovi koji su danas jeftini. Zato je najei problem prilikom nadogradnje diskova upravo njihova veliina, ali serviseri PC raunara mogu da koriste nekoliko taktika da bi prevazili taj problem.

Ogranienja veliine

Otkrivanje i otklanjanje kvarova na ureajima sa diskovimaOgranienje

51

na 528 MB. Podrka velikih EIDE diskova preko 528 MB oi gledno zahteva nadogradnju sistema, a na raspolaganju su tri reenja: nadogradnja BIOS-a matine ploe kako bi podrao LBA, nadogradnja kontrolera diska korienjem ugraenog BIOS-a koji podrava LBA i deljenje diska na particije pomou uslunih programa poput Disk Managera ili EZ-Drivea. Ako je raunar stariji od 1994. godine, novi kontroler diska i BIOS matine ploe verovatno e znaajno poboljati performanse diska. Ukoliko je cena glavna smetnja, usluni programi za deljenje diska na particije su besplatni (i uraunati u cenu veine novih diskova), a ne zahtevaju ni nadogradnju hardvera.Ogranienja

na 2,1 GB, 4,2 GB, 8,4 GB i 32 GB. Potekoa sa ovim ogranienjima jeste to ih prati nekoliko moguih simptoma:

Gubljenje cilindara. Do ove pojave dolazi kada BIOS ogranii broj cilindara prijavljenih operativnom sistemu na 4095. Moda BIOS prikazuje na ekranu da disk ima i vie od ovog broja cilindara, ali operativnom sistemu prijavljuje samo toliko. Zamrzavanje sistema tokom POST-a. Do "zamrzavanja" sistema tokom samotestiranja nakon ukljuenja raunara (engl. power-on self-test, POSI) dolazi ako BIOS ne zna ta da radi s vikom cilindara. To se najee deava kad BIOS pokua da automatski prepozna strukturu diska, to neki BIOS-i mogu da urade. Prijavljivanje preostalih cilindara. Do ove pojave dolazi kada BIOS od stvarnog broja cilindara oduzme njihov maksimalan broj s kojim moe da radi (4095), i razliku prijavi operativnom sistemu kao realni broj cilindara. Na primer, ako disk ima 4096 cilindara, BIOS bi prijavio da disk ima samo jedan cilindar. Zamrzavanje sistema tokom podizanja. Ovo se najee deava s diskovima veim od 4,2 GB (koji imaju 8 ili 32 GB) tokom poetnog uitavanja (sa diskete ili postojeih vrstih diskova). To moe da prouzrokuje BIOS, prijavljivanjem operativnom sistemu da je broj glava diska 256 (lOOh). Veliina registra koji DOS i Windows 95/981ME koriste za broj glava omoguava smetanje samo dveju heksadecimalnih cifara (to bi dalo maksimalno 255 glava).Ovi simptomi gotovo uvek ukazuju na nekompatibilnost BIOS-a, a ona se tklanja njegovom nadogradnjom. Trebalo bi da se poveete s proizvoaem raunara ili matine ploe i od njih saznate postoji li novija verzija BIOS-a. Ako ne moete da nadogradite BIOS matine ploe, instalirajte novi kontroler diska k di ima BIOS s reimom rada LBA za podrku dodatnim cilindrima.

52

Poglavlje 2

Pokuajte da podesite i transliranje adresa diska da biste prevazili BIOS-ovo ogranienje broja cilindara. Moda e automatsko prepoznavanje ogromnih novih vrstih diskova biti naizgled uspeno, a problem e nastati kad pokuate da izdelite disk na particije. Particija dobro izgleda dok se pravi pomou FDISK-a, ali se sistem rui kad ga iznova pokrenete. Mada je to ogranienje operativnog sistema, izgleda da je odgovarajui nain za njegovo prevazilaenje kompenzacija u sistemskom BIOS-u. Na sreu, postoji i privremeno reenje problema (dok ne nadogradite BIOS).

NAPOMENA: Najpre proverite da li postojei BIOS moe da radi sa diskovima veim od 2 GB, 4 GB, 8,1 GB ili 32 GB.Da biste podesili disk vei od 4 GB (pod starijim BIOS-om), sprovedite sledei postupak: l.Ukljuite

opciju za automatsko prepoznavanje diska u rutini CMOS

Setup.

2. Runo smanjite upisani broj glava sa 16 na 15. 3. Pomnoite broj cilindara sa 16115 (i rezultat zaokruite na prvi manji ceo broj). Poto 16115 iznosi 1,06667, najjednostavnije je da mnoite sa 1,06667 (i zatim zaokruite na manji ceo broj). 4. Upiite ovaj vei broj kao broj cilindara. 5. Zapiite nove brojeve glava, cilindara i sektora. 6. Snimite izmene u CMOS-u, izdelite disk na particije i formatirajte ga.

NAPOMENA: Vrednosti upotrebljenih brojeva za transliranje adresa treba da sauvate, kako biste mogli da ih upotrebite ako se izgubi sadraj CMOS-a ili ako disk premestite u drugi raunar. Napiite te brojeve na flaster i zalepite ga na disk.operativnog sistema. U osnovi, postoje dva naina za prevazilaenje ogranienjaveliine diska koja namee neki operativni sistem. Ako nastavite da koristite sistem datoteka FAT16, moraete da napravite particije veliine do 2 GB. Ako je disk vei od 2 GB, napravite na njemu vie particija. Tako e sistem imati vie od jednog logikog diska, ali e ceo kapacitet diska biti iskorien. Druga mogunost je da nadogradite sistem na FAT32 pomou Windowsa 95 OSR2, Windowsa 98 ili Windowsa ME, koji rade sparticijama veim od 32 GB. Moraju se uzeti u obzir jo neke injenice. Na primer, vrsti diskovi (i drugi medijumi) vei od 32 GB nisu podrani ni u jednoj verziji Windowsa 95. U vreme kad se on razvijao, pa i njegova verzija OSR2, takvih medijuma nije ni bilo. Ako elite da koristite medijurne vee od 32 GB, treba da nadograditeOgranienja

Otkrivanje i otklanjanje kvarova na ureajima sa diskovima

53

operativni sistem na Windows 98IME ili Windows NT. Ukoliko izaberete Windows NT 4.0, instalirajte ga uz Service Pack 4 (ili noviji) kako biste prevazili ogranienje veliine diska. Windows 2000 ne pati od ovih problema. Isto tako, Windowsova verzija ScanDiska (koja radi u zatienom reimu) ponekad pogreno prijavljuje veliinu klastera na IDE diskovima veim od 32 GB. Simptom moe biti nemogunost pristupanja ostatku diska (preko 32 GB). Ispraviete ovaj problem preuzimanjem datoteke 243450US8.EXE (datum izdavanja 12/10/99) s Microsoftove Web lokacije. (Detalje potraite u lanku Q243450 Microsoftove baze znanja.) Ovaj problem se ne pojavljuje ukoliko BIOS koristi pravo LBA adresiranje pomou Assista, a ne BitShifta.za otkrivanje i otklanjanje kvarova vrstih diskova Na sreu, nisu svi problemi sa vrstim diskovima fatalni. Istina je da moete izgubiti neke programe i podatke (stoga esto pravite njihove rezervne kopije), ali mnogi problemi mogu se otkloniti i bez zamene diska. Umesto da pokuavate da popravite mehaniku ili elektroniku vrstog diska, pokuajte danas uobiajenu popravku podataka na njemu. Obnavljanjem ili premetanjem podataka s pokvarenog diska esto je mogu njihov oporavak. Ako to ne uspe, disk (i/ili njegov kontroler) moraju da se zamene. Pre nego