Biblija i Knjga o Jovu

8/21/2019 Biblija i Knjga o Jovu

1/69

Opta knjievnost 1

Biblija

Stari i Novi zavet

Ne tumaimo ih kao teoloke spise, spise vere jer oni to u poetku nisu ni bili. Probrani spisi sumodiikovani, tradi!ija du"a itav milenijum. #alo nas zanima istorijski deo. $storijski spisi uStarom zavetu, koji predstavlja istoriju oveanstva %stvaranje sveta& en"leski nadbiskup 1'. vek(er) svet je nastao *++*. "od. pre n.e -ajtut) biskup %lako stopalo kritikovao (era zbo"nepre!iznosti) /0. oktobar *++*. "od. pre n.e. u sati kosi se sa najranijim saznanjima iteorijama o nastanku sveta.

2ilj je da tekstovima pristupimo kao knjievnosti) struktura, anrovska obeleja, stil, motivi dauoimo kontinuitet evropske tradi!ije. Ne moe se razumeti ni 3alton, ni #ilton, Nje"o, 4liot

bez ovih tekstova.

Biblija) mnoina rei byblion-knji"a, knjii!a) knjii!e. Byblion je izvedeni!a od rei biblos%"r.) knji"a, a u ranijem vremenu papirus. 5 enianskom "radu je pravljen i preradjivan biblos.Na papirusu se piu ti spisi, onetskom transorma!ijom dolazimo do to" naziva.

Svete knji"e) Sveto pismo) Sveti 6avet& sa hebrejsko" $ "rko", prevod koji nije doaravao pravismisao 7 savez izmedju Bo"a i oveka. Sinajski savez Bo"a sa izabranim narodom. Poznaje 0saveza&

Savez preko Noja izmedju Bo"a $ ljudi u nekoliko navrata se deavalo da se Bo" naljuti

na ljude) deo univerzalno" mita, ljudi su slabi, iskvare se Bo" rei da ih uniti, ali ipakbira jedno" koji treba da sauva oveanstvo.5 8rkoj se 1 bo" suprotstavlja /. bo"u $ spasava oveanstvo) Prometej.9ebrejski& potop, prvi akt unitenja, bira bo"obojaljivo" Noja, poverava mu misijuspasenja ivota svih vrsta, preivi potop sa posadom, razvija se novo oveanstvo.5putstvo Noju kako da ponovo pokrene ivot %pusti krv da istee.

Opet dolazi do kvarenja oveanstva, mno"oboake reli"ijje.

Sada je tu (vraam) zaetnik jevrejsko" naroda $ nje"ovo potomstvo kao najpobonijim $najzaslunijim medju njima. Praota! oveanstva, ::::::::: osniva Sodomu %::::::::(vraamov sin, "reh, blud, Bo" unitava Sodomu

0. savez u istorijsko doba) 10. vek pre n.e.) Sinajski savez, kljuni momenat, savez se

suava na 1 narod, izmedju ;evreja $ Bo"a, posrednik #ojsije. ;evreji to shvatajukonanim savezom.


2/69


3/69

Saul) pastir, plemenski stareina, prvi !ar, samoubistvo, nasledjuje "a 3avid koji je ratovaoprotiv ?ilisteja!a %napadali ;evreje, doli sa Grita, Sredozemlja. Ne ele=i da im padne pod ruke,Saul se ubija. 3avid ubio 8olijata oko 1+++. "od. pre n.e. 3olazi na presto. Nje"a nasledjujeSolomon.

Poinje da se pie knjievnost $ tekstovi koji ulaze u biblijski kanon. Stari zavet nastaje od 1+. do*. veka pre n.e. #no"e knji"e pripisivane vladarima) 3avidovi psalmi, Solomonovi spisi. He=inasu tradi!ionalno pripisivani Solomonu, kasnije utvrdjeno da su ranije nastala.

;erusalimski hram i kulturno nasledje. Solomon. Neslo"a) 1/ malih drava ini jevrejskudravu. / "rupa!ije, / plemena& izraeljski $ judejski narod. $zraelsko pleme je sa severa, ajudejsko sa ju"a.

Poto su bili podeljeni, bili su laki plen za upade dru"ih naroda) uspon Havilonsko" !arstva)odluuju=a opasnost koja je unitila jevrejsku dravu u vreme Nabukodonosora %'@F. pre n.e.,

zavrna etapa IA'@F. "od. pre n.e. ;evreji su odvedeni u vavilonsko ropstvo.5vr=uje se jevrejska svest o tome da su izabrani, da imaju misiju koju im je Bo" podario, daire veru u jedino" Bo"a ;ahvea. Jazvija se solidarnost. 5 slede=ih /I++ "odina ive podijasporama, ali ::::::::::::::: o svojoj postojbini, jedinstvu %tr"ovina, zanatstvo,bankarstvo.

Oslobodjeni su vavilonsko" ropstva nakon I+ "odina %/. polovina F. veka pre n.e., oko I0/. pren.e., kada Persijan!i pod Girom pobedjuju Havilon. Omo"u=eno im je da se vrate u postojbinu,"de ne=e nikada vladati samostalno, uvek su potinjeni %#akedon!ima, Jimljanima,.... Nemavie ::::::::::::::::::::, kod Persijana!a uivaju slobodu veroispovesti %bili su tolerantni.

$ danas je to podruje stalne nestabilnosti i razliitih vera, nastavlja se burna istorija.

5 tim okolnostima nastaju i spisi. Na saboru rabina u ;avneu, +. "od. pre n.e. %sina"o"e nastajuoko porodinih ku=a, domova kanonizovan Stari zavet ine "a /* knji"e koje se dele u nekolikose"menata %0, *, I) zavisi kako se posmatraju.

Na poetku) I knji"a) >ora) Gnji"a zakona) Petoknjije) Pentateuh

Gnji"a postanja) nastanak sveta, rodoslov svih praota!a %patrijarh ne znai verski ota! ve=praota!, ::::::::::::::::::::::::::::::, izlazak iz 4"ipta, Gnji"a brojeva, ponovljenizakoni.

Proroke knji"e) knji"e velikih proroka %$sailja, ;eremie, ;ezekilja, 1/ori!e


4/69

Getuvin) spisi na hebrejskom istorijski, pouni spisi) mudronosne knji"e %najknjievniji deoBiblije u smislu literarnosti u okviru njih su 0 knji"e %O ;ovu, Pesma nad pesmama, 3avidovipsalmi, Prie Solomonove, Gnji"a o Juti.

Ne postoje auto"rai, ori"inali spisa koji su pisani ve=inom na hebrejskom, a manji deo na

aramejskom. Sauvani su prepisi na osnovu kojih je napravljeno konano kanonizovano izdanje.>eolozi, nauni!i, istoriari knjievnosti uklapaju detalje iz Postanja sa naunim saznanjima.

4"ze"eti) tumai Biblije hermeneutika Biblije) e"ze"eza, tumaenje biblijsko" teksta.

#asoretski tekst po drevnim ljudima #asoretima %od A. do F. veka pre n.e.. Pisari pismeni ljudi%.

Soer) onaj koji prepisuje.

o je "ri naziv za jevrejsku Bibliju. Sadri apokrine, dodatne, neautentinespise, koje su kasnije rabini iskljuili.


5/69

Nauni!i iz ateistiko" i a"nostiko" u"la daju :::::: reenje. 5vodno predavanje)ra!ionalizuje se reju. Bo"a) primordijalna ::::::::::::, "de se analiziran postanak ivota,vasione, praska. Nastojanje pomirenja biblijsko" mita sa Sun!em, #lenim putem ali kiselina,3NG u okviru iste tenosti. Hoda i vatra preduslov postojanja.

3uh) vetrovi, usled meanja "asova na ;upiteru, Saturnu snana kretanja, "asovi koji oteavajuistraivanja, ali koji doprinose prenoenju materije.

Bo" nije e nihil stvorio, ve= je iz prvobitne materije stvorio zemlju i uslove za ivot. Bo"ovi seizjedna. sa astronautima) nije le"itimno tumaenje.

#esta "de imamo mnoinu kada je re o Bo"u %;evreji su monoteisti& Potom ree Bo" da

nainimo oveka po svome obliku kao to smo miC

5 onaj dan kada okusite od nje"aC) Bo" brani (damu i 4vi da jedu sa drveta saznanja da ne bipostali bo"ovi.

$ ovek posta kao i :::::::::::::::, znaju=i ta je dobro, a ta zloC

Bo" se obra=a anLelima, postojanje svedoi da postoji zajedniko mitsko poreklo sa mitomoveka u #esopotamiji ;evreji su otiavi u dru"e zemlje poneli mitove koji su se kodiikovali.

Gasnije se sveta re ne sme dirati. 3ra"o!eno mesto) ukazuje na jedinstvo mitova i

intertekstualnih veza epova i mitova. %zmija

Gnji"a postanja) mit o prvobitnom "rehu i ovekovom padu. Gao u 8il"ameu, zmija jeinkarna!ija Lavola) palo" anLela, -u!iera. 8ovori kako je Bo" stvorio ljude, (dama i 4vu %mitpre 4ve, "rena) praota! i pramajka, nisu predviLeni da se razmnoavaju

;un") u kolektivnom nesvesnom postoji mit o (rkadiji) raj na zemlji) ive bez "reha u raju,bezbrino, pevali zahvalnost Bo"u, plodovi nadohvat ruke, zabranjeno drvo saznanja koje dajeuvid u dobro i zlo. -judi su ista, naivna, neiskvarena bi=a zmija prevari enu, ona je slaba.

ena je podlona kvarenju, spoznavanje da su "oli, pokrivaju se, bivaju iz"nani.

4va nastala od (damovo" rebra) bizaran detalj, daje se primat mukar!u) ista tvorevina, a enaje izdanak ovekov.

Staro mesapotamsko verovanje da je bo"a 4nlila zabolelo rebro, pozvao bo"inju Nin da mu "aizlei . >i) rebro, a Nin)ti je ena od rebra, ena koja ivot daje) ukrtanje, dobijanje 4ve koja jenastala od rebra.


6/69

Gazna) smrtna bi=a, moraju da rade u znoju li!a svo" da bi preiveli. 4va u mukama raLa de!u.

Gain) zemljoradnja, (velj) pastir. Gain ubija (velja. Stvaranje zla.

>re=i sin) Set) dobro pleme (dama i 4ve. 3olazi se do Noja, (vraama, #ojsija.

+I.11./+10.

#udronosne knji"ekoje su nastale znatno kasnije, to je utvrLeno e"ze"ezom razvoja.>radi!ionalni nain pripisivanja autorstva kralju koji je poznat i kao pisa! i kao pesnik Solomon.Ove knji"e datiraju iz post)suanjsko" razdoblja, posle Havilonsko" ropstva %IA')I0. "od pren.e.. Persijski kralj Gir je sruio Havilon.

Jopstvo odredilo po"led na svet i sudbinu.

;ezika analiza %vokabulara) postoji aramejizama %aramejskih rei.

Ne moe se "ovoriti o tako starim spisima jer je Solomon iveo u 1+. veku pre n.e.

Gnji"a o ;ovunastala u I. veku pre n.e. >o je vreme nastanka "rke tra"edije i dodira sa ve=helenizovanim !iviliza!ijama. Ovde je uspostavljen dijalo" nekoliko aktera) na"ovetaj dramskeorme u Bibliji.

>ema Gnji"e o ;ovu %jedinstveno jez"ro& pitanje boje pravednosti, pripadaju razvijenommonoteizmu. (ko je Bo" pravedan, otkud toliko zla na svetu Hera u Bo"a podrazumevapravednost, a s dru"e strane pravde nema.

Pitanje na"rade& 3a li je vernik koji je privren veri zasluio na"radu

#otiv pravednika koji strada nije inven!ija, izmiljotina vie autora %ne jedno". ;o u sumerskodoba postojala je le"enda o oveku koji je iveo u bla"ostanju, sre=i, a onda pao iz sre=e unesre=u ali je ostao privren bo"ovima i upornim molitvama izdejstvovao boju milost,

Heze izmeLu sumersko)akadske mitolo"ije i Staro" zaveta nisu sluajne. ;evreji vode poreklo iz

plodne #esopotamije) kolevka naroda.

6a pravedno" ;ova stoji) rodovski eik, po"lavar :::::::::::::::::: sa kojima su ;evrejidolazili u dodir. $ sam je pripdnik jevrejsko" naroda.

;ov je napo=etku bo"at, ne kae se da je mudra!. Stari narodi pre sve"a vrednuju iziki svetimaterijalno bo"atstvo %imanje, de!a, stoka, imu=an i uvaen, !enjen u zajedni!i.


7/69

$za to"a postoji plan& uvod u nje"ove probleme je raz"ovor izmeLu Bo"a i nje"ovih anLela jedaod njih je sotona, anLeo otpadnik koji je postao Lavo, uzoholio se i i poveo pobunu protiv Bo"a,pa je baen u >artar, dobija ime -u!ier.

O sotoni se ne "ovori tako, ovde jo uvek nije lik kao kod 3antea, ve= je jedan od bojih anLela

ipak, on otvara dijalo" sa samim Bo"om, protivi mu se. Bo" "a pita "de je bio, a on je obilazio i"ledao zemlju. Bo" ima antropomorne !rte, ne u izikom, ve= u karakternom smislu. Bo" serazme=e, hvali ;ova, istie "a kao najbo"obojaljivije" medju ljudima. Satana mu oponira) lakomu je da bude takav kada mu je Bo" sve dao, ali uzmi mu to to ima pa =e videti kakva jenje"ova vera) samo posledi!a bla"ostanja, a ne iskrena i duboka. Bo" podlee sataninojprovoka!iji. ?i"ura Bo"a koja ne od"ovara hri=anskoj perspektivi. Ne bi trebalo na ovaj nainda se ponaa.

6adovoljenje u knjievnom smislu, u okviru kompozi!ije. Bo" dozvoljava satani da iskua ;ova.

?aust) 8ete se nadovezuje na ovaj starozavetni oblik.Bo" dozvoljava da mu oduzme materijalno, ali da ne dira ;ova. ;ov "ubi sve to ima u jednomnaletu. Ostaje bez ie"a, ostrie "lavu %znak alosti, !epa haljine, pada na zemlju i pokloni se.8ospod dade, 8ospod uze, da je bla"osloveno ime 8ospodnjeC. ;ov nepokolebljiv, satana "ubiali ne poputa.

Bo" ponovo poputa& 4vo ti "a u ruke, ali mu duu uvajC. Pojam due je ve= uveden kaoznaajan, ali nema hri=anske zaokruenosti due ima se neka predstava za"robno" ivota,slinija homerskoj ne"o hri=anskoj. Hana je na"rada na onom svetu, ali bitno i ovde da budena"raLen, za ivota.

$skuavanje telesnim mukama, ;ov dobija bolest koja stvara rane i kraste po telu. Sedi u pepelu i!repom strue kraste. Od ;ova svi okre=u "lavu, bolset je teka. Nje"ova ena poputa i pita "ada li =e se jo drati svoje dobrote. ena je ta koja je slaba, koja prva klone, izvor slabosti, ona jeironina& Bla"oslovi Bo"a, pa umriC. ;ov& 8ovori kao luda ena, dobro smo primili od Bo"a,zar zla ne=emoC Nepokoleban u veri. Graj prie i njeno" osnovno" zapleta) osnovna pria kojaje i ;evrejima poznata.

Nastavak joj daje ilozosku dubinu. Pojavljuju se 0 ;ovova prijatelja. Pitanje krivi!e i kazne. >oto se ne odrie Bo"a ne znai da ne pati i da ne=e imati rei za svoju patnju. 0 prijatelja ' dana i

' no=i sede =ute=i, ritualno saka=enje.

4liluj) kasnije unesen u tekst. $ma dosta ponavljanja mesta, odaje utisak monotonije. (koshvatimo kao deo narodne tradi!ije, ponavljanje jeste deo epsko" stila. Prijatelji pozivaju ;ova dapreispita svoj ivot, misli, delovanje. Pravedan ovek ne moe biti kanjen. (ko si kanjen znaida si ipak z"reio, ;ov to ne prihvata. Proklinje majku to "a je rodila %topos zbo" prevelikenesre=e i patnje. Harija!ija misli) najve=a sre=a za oveka je da se uopte ni ne rodi)


8/69

e"zisten!ijalna patnja nije ilozoske prirode, ljudski je da ovako rea"uje. >reba prihvatiti i zlo,prijatelji mu to ponavljaju. Slaba je to uteha.

10. "lava 1I. stih& 8le da me i ubije, opet =u se uzdati u nj, ali =u braniti puteve svojeC. Saetasutina ;ovovo" karaktera) brani svoju veru ali i uverenost da nije z"reio %dostojanstvo uz

nezavisnost ima i meru ljudske samosvesti %4liluj rekapitulira sve reeno.

Ono to ini poentu je njeno inale) trenutak kada se ;ov, koje" nisu uverili, suoava s Bo"om.;avlja se od"ovor na pitanje sa poetka %pravednost i dobrota Bo"a, bez to"a stvar bi ostalanedovrena. ;ov zapomae i ponovo se ali na svoju sudbinu, javlja se Boji "las iz vihora, oluje.Slino o"laavanju 6evsa 8romovnika u "rkoj mitolo"iji. Bo"ov "ovor& 8de si ti bio kad jaosnivah zemljuC Niz pitanja koja proistiu iz prvo" %retorska pitanja. Boja volja jenedokuiva. Qovek je suvie mali, nesavren i slab da bi o tome mo"ao da raspravlja. Bojaveliina nije predmet nae" rasuLivanja. 6atvaranje prie, misaona !elina.

;ov od"ovara da je mali i da stavlja ruku na usta shvata da je otiao predaleko, da je suvie"ovorio.

ra"edija potie iz kulta bo"a 3ionisa u okviru koje se rtvujejara! koji je zapravo ovek odreLivan "odinu dana ranije, da bude isteran iz polisa i da naple=ima ponese sve "rehove stanovnika, koje su nainili te "odine. 3olja!i nisu ravnopravni s8r!ima. 8odinu dana "a "oste i taj jedan dan "a ritualno isteruju i ne moe da se vra=a.

5 jevrejskoj tradi!iji je rtvovan 1 jara!, a dru"i isterivan) simboliki nosio "rehe sa sobom.


9/69

Qesto su isterivani ili kanjavani pripadni!i zajedni!e koji su navukli njenu omrazu. 3eavalo seu patrijarhalnom drutvu, proizvod zavisti. Gada se desi zlo trai se kriva! %veti!e, ovde je tortveni jara! kome se pripisuju svi "resi. Nevini ovek na ko"a je usmerena opta mrnjaC. Stariput "renika) mrnja usmerena ka pojedin!u. 5optavanje na narod) jevrejski narod sebedoivljava kao izabrani narod, sklopili su savez sa Bo"om, prenose nje"ovu re. >radi!ionalno

oznaavanje ;evreja& vinovni!i sve" zla na svetu %antisemitizam, pro"anjanja, holokaust krozistoriju. (rhetipska situa!ija "de zajedni!a trai krivi!u u pojedin!u.

Na"ovetaj dramsko" anra.

Gnji"a propovednikova) pripisana Solomonu bez stvarno" razlo"a, osim prvo" stiha.Stvara se jedna od najmisaonijih slika Staro" zaveta, ilozoska, na"ovetaj eseja o ljudskojsudbini, svrsi postojanja i ivota. Starozavetni propovednik ne stie do ;evanLelja.

Rta je sa bo"atima, "de je njihova sre=aC God ;ova se bo"atstvo ne !eni.

Nastala / veka kasnije od ;ova, ovde je pitanje oveka na ko"a se nije obruila nesre=a, ne vidiopet smisao. Jeren tatina nad tatinamaC.

Gakva je korist ovekova trudaC

Naziv propovednik dolazi od latinsko" prevoda vulgate , sa "rko" eklezijast, to znaipropovednik. 3olazi kao prevod hebrejske rei kohelet, ne znai direktno propovednik, ve= onajkoji "ovori na nekom skupu, neko ko saoptava svoju istinu dru"ima, ivotnu mudrost, ali nijeprorok. 3oao svojim iskustvom i razmiljanjem.

3atira se kasno) 0. vek pre n.e.) vidi se po aramejskim reima.Sve je muno da se ne moe iskazati...

Nema nita novo pod Sun!em

Hideh sve to ima pod Sun!emC

Nita oveka ne moe zadovoljiti. Nabraja "de je sve bio& 8de je mno"o mudrosti tu je mno"obri"e. Go umnoava znanje, umnoava bri"u. #isao koju hri=anstvo prihvata& sre=a je u ljubavi

i veri, ane u znanju koje je tatina. ?aust udi za znanjem to nije dose"ao kroz nauke, stupa upakt sa Lavolom.


10/69

Bolja je mudrost od ludostiC. Svima je jednaka sudbina. Ovo je vapaj nad prolazno=u. Svizavrimo na jedan nain. Sve je zadovoljavanje tatine. Omrznu "a i sav trud nje"ov. Harira daljemisao.

Senteniozna knji"a) misli koje se esto !itiraju ili se kao aluzija javlja u dru"im delima,

prepoznavanje tradi!ije u tim delima, ovek nije nita bolji od stokeC, ko zna da duh... trebaraditi i ne misliti na toC, prah)prahu, pepeo)pepeluC %opte mesto reli"ijske misli, apokalipsehvali mrtve, bolje im je ne"o ivima, koji tek treba da preive muke. Grajnji skepti!izam) jo jebolje onom ko se nije nikada ni rodio. Hariranje skepti!izma i utehe, utene misli da ovek trebada se pomiri sa tim.

Qovek ne zna ta =e bitiC. Nema oveka koji tvori dobro i ne "reiC. Nema boanskeinterven!ije, propovednik nije patnik ve= samo mno"o razmilja o smislu.

Nema kraja sastavljanju mno"ih knji"aC.

Bo"a se boj i zapovesti se nje"ove driC.

Qovek koliko "od da razmiljao i trudio se, od"ovor o smislu e"zisten!ije ne=e do=i. >reba bitivernik. Bolje je kladiti se na Bo"ovo postojanje ne"o ne kladiti se, jer nemamo ta daiz"ubimoC) Paskal, ilozo iz 1'. veka.

(ko ima, i te kako "ubimo, uvek je bolje verovati.

Propovednik je sloeni lik, oznaavan pesimista, predak e"zisten!ijalista, epikureja! %Siduri i8il"ame. Nita ne is!rpljuje nje"ovu ilozoiju. On nije skeptik kada se miri sa sudbinom, ve=ipak vidi smisao u veri, ispoveda. ;o uvek nije vernik hri=ansko" sveta. Nema misli o ljubavikao spasenju, najbolje je onima koji nita nemaju. #isao tatine, o sujeti, ispraznost ivota. Nitane vredi to se borimo da ostavimo neto za sobom, nita smo. Propovednik otvara unutar Staro"zaveta %reli"ijske knji"e, da uvrsti veru, ne da je pokoleba mno"a pitanja.

Ova je knji"a namenjena rainiranijem itao!u koji ima iskustva i znanja. Bitna je ormailozosko" eseja, traktata, rapsrave.

1/.11./+10.

Pesma nad pesmama

Sastoji se iz A "lava. Han biblijskih je kanona. Je je o pesmi u kojoj se vodi dijalo" izmedjudevojke i mladi=a sa dru"im "lasovima. 3evojka apostroira neku mnoinu) k=eri jerusalimske.

$ podnaslov Prijateljeva i prijateljiina ljubavC

2rna sam i lepa, k=eri jerusalimskeC tamna put od sun!a, preplanulost. 5 svim reli"ijama suene obuene skromno, skrivaju svoje drai. ( ovde sve buja od putenosti. enski "las koji


11/69

dominira kae u 10. stihu 7 buket !ve=a meLu njenim dojkama) dojke su lajt)motiv koji seprovlai kroz tekst ili direktno ili kroz metaoru. ;avlja se "las mladi=a) -epa li si, dra"a mojaC.

$$ podnaslov Qenja prijatelji!e za prijateljemCBalzakov roman) -jiljan %

Biblijski stih koji predstavlja reren ne budite ljubavi moje, ne budite je dok joj ne bude vremeC%nije podstaknut reren. Qenja dvoje mladih metaora. #oje je dra"i moj i ja sam nje"ova, onpase meLu ljiljanimaC) slika erotskih dodiraobuhva=ena metaorom. $staknuta prijateljiinavernost.

$H "lava #ilina prijateljiinaC

#ladi= nizom karakteristinih epiteta opisuje devojku %variraju u epi!i. PoreLenje) obino sekoa i vrat porede sa slonovaom, a ovde je to orma bliska epskoj tradi!iji) 3avidova kula ukojoj se uva oruje. 5noenje vrednosno" sadraja znaajno" za itav narod. Ovaj momenatima etioko i tradi!ijsko znaenje. 3ojke su / laneta koji pasu meLu ljiljanima. Sva si lepadra"a moja, nema mane na tebiC) idealiza!ija enske lepote u liri!i, potpuna predanost.6aljubljenost je slepa, (morova strela.

Ovo je najlirskiji momenat u Starom zavetu. 8ovori se o rastanku izmeLu dvoje mladih.Paradoksalna protivrenost) sestra i nevesta. $zmeLu njih postoji kao u srednjevekovnimromansama neto to ih deli. Smirna je biljka mirisa) daje mirisno ulje. Goristi se da bi sepodstakla lepota i iziki epiteti.

3olazak dra"o" i razdvajanje. Jadovanje povratku prijateljiinom. Jaz"ovor, meLusobnoposmatranje, velianje.

H$$$ "lava) veno sjedinjeni ponovo su zajedno ponavlja se reren.

Gako jedna lirska pesma sa lirskim motivima pronalazi mesto u Bibliji

$z ponavljanja vidimo da je re o zbir!i ljubavnih pesama koje su zajedno objedinjene K rerenkoji ih povezuje. 3voje ljubavnika koji su stalno razdvojeni i stalno se eka vreme njihovo"sjedinjavanja.

4"ze"ete) tumai Biblije kau da ima dosta srodnosti sa e"ipatskom i sa mesopotamskomkulturom. Nazivanje bratom ili sestrom nije neobino. >o je u e"ipatskoj knji. uobiajeno. >o jetopos knjievnosti, koji se preneo u ovo delo svetske tradi!ije. $n!est u 4"iptu nije bio u toj meriu toj meri prisutan. Ovde nije re o bratu i sestri, ve= o jezikoj ormi. #otiv odsutnosti voljene,tema zaljubljenosti) sve je prisutno u e"ipatskoj knji.


12/69

Povezivanje sa aramejskim i "rkim tekstovima, jer postoji tradi!ija svatovske pesme. 5 8rkojse takve pesme zovu epitalami) vrsta lirske svadbene pesme koja se peva i pred posteljommladena!a, "de =e po venanju le=i.

Pesma nad pesmama je ::::::::::::: epitalam u kontekstu Staro" zaveta. 3ok ne doLe vreme)

dok ne doLu uslovi da njih dvoje le"nu u postelju, dok se ne venaju. Pesma dvoje mladih kojiude jedno za dru"im neposredno pre ne"o to =e se sjediniti.

$zvesno je da nije Solomon autor. Nastala u $H veku pre n.e. kada su "rka lirika i korpus delabili ve= zaokrueni. #alo je dodira sa "rkom lirikom osim anrovsko" momenta. ;ezike odlikekoje ne moemo u prevodu da nasledimo. (ramejizmi) postsuanjski period.

3atiranje pripada ilolokoj analizi stanje jezika u samom tekstu. 5z izvesne rezerve, bezvelikih otpora je kanonizovana i ula u biblijski kanon na saboru u ;avneu +. "odine. 3ubokovekovima utkana u jevrejsku tradi!iju, to je olakalo njeno uvoLenje u kanon.

(le"orijska tumaenja) meLu e"ze"ezama postoji ne samo ovo tumaenje) ljubav, ve= ipreneseno tumaenje itava pesma bi se mo"la shvatiti kao ljubav izmeLu ;ahvea i jevrejsko"izabrano" naroda. (ntolo"ijski metod osnauje ovo tumaenje kada se ovaj tekst ita u okvirudru"ih tekstova, uoavaju se rei pisa!a iz ranijih biblijskih tekstova.

umai su se potrudili da na svoj nain primene ale"orijski metod. Natpevavanje iizika ljubav se tumai kao ljubav $susa i !rkve. Gasnije jo jedno tumaenje) ljubav izmeLu

o je neto e"a se ne treba stideti i to nije suprotno reli"ijskomose=anju. Brak je ovaplo=enje ljubavi. >ome tei jer bez to"a nema produetka oveanstva.


13/69

$z"ubljeni rajC) opisuje branu sre=u) bla"oslovena zajedni!a, vrhunsko ovaplo=enje ljubavi nazemlji. $ u ovom kontekstu je pesma razumljivija) velika ljubav dve osobe suprotno" pola "deljubav dostie svoj vrhuna!.

Novi zavet

Produenje saveza sa Bo"om. Nije vie jevrejski, ve= savez posredstvom $susa ermin Novi zavet) zbornik hri=anskih svetihtekstova se javlja 1/. "odine u tekstu nepoznato" autora, kao najraniji popis knji"a koje su uleu Novi zavet. Sainjen je u /. veku a otkriven u A. veku.

#uratorijev ra"ment) $talijan u 1A. veku objavljuje ra"ment jedno" kodeksa iz A. veka. Janohri=anski sveti o!i pojedinano navode delove Novo" zaveta. Prvi popis svih /' knji"a se javljau *. veku, potvrLen na >ruskom saboru % F/. "odine kada je kanonizovan zbornik od /'knji"a Novo" zaveta.

$deja o hri=anskoj Bibliji proistie iz ranohri=anskih tekstova %* jevanLelja dela apostolska)delovanje 1/ori!e) /1 poslani!a) apostoli upu=uju narodima meLu koje ire veru apokalipsa)odreLeni anr u reli"ijskoj knjievnosti u kojoj se obelodanjuju konane istine, konani smisaoistine, kraj sveta i ormiranje !arstva nebesko" i Novo" ;erusalima.

Jimokatolika !rkva je sredinom 1F. veka ukljuila /' knji"a na saboru %kon!ilu u >rentuzasedali 1A "odina. >rebalo je da se suprotstave protestantizmu. -uter je bio pokreta %1I1')osuLivao tr"ovinu indul"en!ija %oprotajni!a "rehova. Pored to"a ideja mu je bila da se Novizavet priblii, da bude dostupan narod. Sluba je na latinskom jeziku izmeLu vernika i Bo"a jeuvek bio posrednik) svetenik koji ita i tumai tekst. Pokre=e se talas prevoda.

Gon!il u >rentu donosi zakljuak) pokretai baroka doku su protestanti za"ovarali skromnost,bili su ikonobor!i) protiv oslikavanja. 2rkva je htela da pojaa vizuelni eekat, da bude toplastiniji, to snaniji. -atinski prevod Sveto" ;eronima Staro" i Novo" zaveta sa "rko" jezika)Vulgata.

-uterovi prevodi na nemaki jezik %1'@1A vek. Prevod kralja 3ejmsa na en"leski nije preveoon, ve= "rupa prevodila!a kralj 3ejms je nasledio 4lizabetu 1F+0. pa se zato zove po njemu.

Nai prevodi datiraju kasnije, sa "rko" na staroslovenski jezik preveli irilo i #etodije. 1A*'.Hukov prevod Novo" zaveta 1AFI. 3anii=ev prevod Staro" zaveta 1A*. prevod SP2. PrevodSP2 se ne razlikuje bitno od Hukovo" prevoda, osavremenjen je.


14/69

Pojam logosa) vieznani "rki termin. ;ovanovo jevanLelje& 5 poetku bee lo"os i lo"os beeu Bo"a...C >ermin kod nas tako ostaje, ali Huk nije hteo tako da ostavi, i on se odluio za re.Najpoznatiji biblijski !itat koji koristi 8ete za poetak ?austaC. ?aust se mui sa prevodomtermina lo"os, razmatra koji nemaki termin da upotrebi. 8eteova ideja je re delo) za spasenjedue je bitno ovekovo delanje za dobrobit oveanstva. -o"os) savremeni prevod da bi zadrali

momenat tajanstva, za"onetnosti) jezik, naelo, re, stvaralaki prin!ip lo"ika ouvativieznanost. Otuda razlika izmeLu prevoda.

;evanLelja

;evanLelje "r.jevagelion-prevod, hebrejske rei, kod katolika jevanLelje) bla"a re, bla"ovest ubiblijskom kanonu znai povest o ivotu, delovanju, smrti i vaskrsnu=u $susa


15/69

;evanLelje po #ateju

Sredinom $ veka, sli je verovatno posle #arkovo" A+ih "odina. % Ori"inal iz (leksandrije 0.vek) izvorno napisano na aramejskom jeziku, a u Novi zavet ulazi na "rkom ne kao prevod saaramejsko" ve= sa izvorno" "rko". (ramejski je samo izvor, "raLa za nastanak "rko" teksta

koji je tako i napisan, nije prevod aramejske verzije. Namenjeno je itao!ima u 8rkoj%;evrejima, hri=anima. Najslobodnije se poziva na Stari zavet sa eljom da dokae da se $suspoziva na starozavetne proroke i da je $sus novi mesija.

Gompozi!ija& sedam delova posve=ene $susovom detinjstvu, a poslednje su pasija) muke, smrt,vaskrsenje vrsto strukturiranih !elina izmeLu. Narativni) pripovest, "ovor, beseda, dijalo" %.

Platon) dijege$is i mime$is. Svaki "ovor ima kratak uvod, ustaljeni okvir. Na poetku je optenaelo, savet, pa konkretizovanje primerima. >ematski or"anizovani "ovor.

Beseda na #aslinovoj "ori) od I. do '. po"lavlja (postolski "ovor) 1+. po"lavlje

8ovor u paralaksama) I/. stih 10. po"lavlja

8ovor u !rkvi, ekle$ijastiki govor) 1A. po"lavlje

4shatoloki "ovor %o !arstvu nebeskom) /*. i /I. po"lavlje

Ovo jevanLelje ne iznosi istoriju o ivotu $susa


16/69

Hera se maniestuje udima, da bi prionula uz due vernih.


17/69

Garakteristian momenat) nad"radnja #ojsijevo" zakona& uli ste kako je kazano starimaC)preljuba u sr!u, pomisao na "reh je "reh ako te oko... sablanjavaC) metaora oka, jo 1 u#ateju, 1 u #arku, u apostolskim poslani!ama, znai da ovek mora da iupa "reh iz svo"sr!a) ire znaenje) ako lan zajedni!e nanosi tetu, treba "a se odre=i.

Ne kunite seC) ne uzimati uzalud ime Boje oko za oko, zub za zubC) zadovoljenje,dolazak do pravde, krvna osveta) jevrejski zakon apsolutne pravde.


18/69

Ovde jo jedan produetak o ljubavi) ljubi blinje" svo"a kao samo" sebeC) liiti se sujete.Parabole o kamili i bo"atau.

Na kraju


19/69

Stilska sredstva

Garakteristino za usmeni stil, epski stih) ostavljanje jako" utiska na sluao!e. Stilskaobeleja&

ritam

paralelizmi

inkluzije.

Jitam) nasleLen iz starozavetnih knji"a CEblaeni si sine ;oneED biblijski verset) proznaorma, nema orme stiha biblijska proza je ritmina, ritam ujednaen, ose=a se pri iz"ovoru kaostih.

Paralelizmi) psalmi $ proroke knji"e u


20/69

5 ;evanLelju po #ateju) sva 0 paralelizma&

antitetiko& Ckoji uva ivot svoj iz"ubi=e "a, a koji iz"ubi ivot svoj mene radiED

razvijeno& Ckoji vas prima, mene prima, a koji prima mene, prima ono"a koji me je

poslaoED

sinonimsko& Ckoji primi platu prorokuED

$nkluzije

5 hebrejskoj $ aramejskoj knjievnosti 7 neka vrsta rerena.

Beseda na "ori) ;evanLelje po #ateju&

Cblaeni siromani duhomD Cblaeni krotkiD Cblaeni edniD Cblaeni plaeni pro"naniD %

Blaeni je inklu$ija.

Cpo plodovima njihovim pozna=ete ihE srvo dobro $ drvo zloD

Cpo plodovima njihovim pozna=ete ihED %inkluzija

;evanLelje po #ateju) Cpazite se $ uvajte kvas!a arisejsko" $ sadukajsko"D %inkluzija

;. po #ateju %apokal.) Cali =e mno"i biti poslednji, a poslednji prviD %inkluzija

;. po #ateju) proroka vizija vremena kada =e se a vizija razraLena u poslednjoj knjizi Novo" zavetaCOtkrovenje ;ovanovoD ili C(pokalipsaD.

(pokalipsa) objava boje tajne vezano za eshaton. 3olazak mesije koji =e ustanoviti !arstvonebesko. (pokalipsa, arma"edon) stradanja, uasi %aso!.. Najpre se uspostavlja


21/69

C Otkrovenje ;ovanovoD

Graj $ veka n.e. %oko I. "od. kraj 3omentijanovo" perioda. Najraniji pomen) Sveti ;ustin.

COtkrovenjeD napisano ili na Patmosu ili u 4esu. 3ru"e hipoteze) nastalo jo u Neronovo doba,postoje naznake pro"ona hri=ana.

;o je vie sporova oko autorstva prvobitno uverenje) autor apostol ;ovan meLutim, od $$ vekapoimju da sumnjaju u to.

Sredina $$ veka u #aloj (ziji, jeretike studije, hilija$am %verovanje vezano za 1+++ "odina,uenje da =e pravedni!i nakon


22/69

;. po ;ovanu i $ poslani!a) "rki jezik bez varvarizama, "rka sintaksa autor

COtkrovenjaD koristi semitizme, pravi "ramatike "reke

3ionizije nije osporio boansku nadahnutost spisa, ali je produbio sumnju $ u kanoninostCOtkrovenjaD. Posle #ilansko" edikta doao je kraj hilijastikim tenjama, izbe"avalo se

prepisivanje $ tumaenje COtkrovenjaD, ali nije izostalo iz kanona. Grajem H$$ veka na saboru na::::::::::::::::: prihva=eno u biblijski kanon.

3ananji istraivai prihvatali miljenje 3ionizija (leksandrijsko", pod znakom pitanja i $$ i $$$poslani!a ipak, svi ti spisi se "rupiu u korpus u ;avneu %. $sti je duh, sredina delovanja;ovana, proete su nje"ovim uenjem iste slike %iva voda, pastir $ ja"nje, iste teme.

5 COtkrovenjuD ipak nema kljunih rei %kao to su svetlost, tama, ivot, oprotaj "rehova,nema uenja o Svetom duhu razliito je shvatanje eshatoloko" COtkrovenjeD je ivaanti!ipa!ija


23/69

;erejske apoklaipse su bile anonimne, teko je odrediti vreme $ mesto.


24/69

Prvi opis


25/69

C $ pokaza se $ dru"i znak na nebuD) adaja sa ' "lava adaja ho=e da ubije dete %inkarna!ijaLavola.

C$zbaena bi adajaD) razjanjenje simbola, zato je to ale"orija.

0.1/./+10.

Havilon)metaore za neprijatelje hri=ana %Jim.

Pojavljivanje umaenje& ateistika e"ze"eza Biblije& tumaenje koje odba!uje stil ovo" spisa $ pokuava daopovr"ne $ autorstvo.

3ejvid


26/69

/ vrste hri=anstva) $sus $ Cvoli blinje" svo"aD, hri=anska nenost apokalipsa, hri=anskosamoslavljenje poniznih. / vrste ljudske prirode) jaki u dui %$sus, Pavle, jevanLelista ;ovanslabi u dui) ;ovan sa Patmosa.

Jeli"ija jakih je ljubav, a reli"ija slabih) neka siromani budu slavljeni, slabi =e poeti davladaju.

$ako autor %-orens pokuava da duhovnu sna"u vee za osnove hri=ansko" uenja, provirujearistokratski, elitistiki stav prema svetu koji u pobuni slabih ose=a animozitet premarevolu!ionarnom pokretu $ tenji da se svr"nu jaki. Siromani u ovom eseju nisu samo siromaniduhom.

-orens umro 10+. "odine, tekst nastao posle 1/*. "odine. 3iskretno prodire duh vremena $$deolo"ije.

(pokalipsa otkriva izuzetno vano hri=ansko uenje koje nema veze sa samom hri=anskimstvaralakim uenjem $


27/69

/ dela koji nisu u sa"lasju& pre roLenja mesije) nada u svet kad se zver rodi) mrnja prema svetu.Prvi deo je univerzalan, sa vie znaenja, sloeniji je.

Poredi * jahaa %ko su oni sa psiholokim tipovima u tradi!ionalnoj psiholo"iji %san"vinik,kolerik, melanholik, ::::::::::::::::::::.

6akljuak& itava kon!ep!ija apokalipse je bezbona $ pa"anska) nijedan hri=anin nema pravoda se ponovo rodi u bojem telu na zemlji.

5pravo ::::::::::::::::::::: ideja potrebna je da bi verni!i dobili na"radu za svoja dela%prvih 1+++ "odina. Nisu sre=ni ako njihovi protivni!i nisu nesre=ni) to nije tano, sve reli"ijskeknji"e podrazumevaju na"radu za vernike.

-orensov esej je pisan u 1 istorijskom vremenu.

Glasina antika knjievnost

C$lijadaC i OdisejaC) najstariji spomeni!i evropske knjievnosti, iz pretklasine knjievnostinam nita nije ostalo. Spadaju u usmenu knjievnost.


28/69

0. naje=e& H$$$ vek pre n.e. stariji od


29/69

Samo na osnovu teksta ne moemo zakljuiti, neophodna je iloloka analiza

6naajne teorije&

1. o jez"ru, o proirenju ili kristaliza!iji roja na u=u Neretve u ;adransko more.

Pravi otkriva >roje,


30/69

Najvanije naselje) #ikena %ili (r".

5 poetku se smatralo da su #ikenjani dolja!i sa Grita Grit uniten u prirodnoj katastroisredinom $$ milenijuma kasnije utvrLeno da je mikenska !iviliza!ija starija, nosio!i kulture)(hej!i.

>okom prvih *++ "odina (hej!i iveli u novoj domovini u primitivnoj zajedni!i, oko 1F++."odine poinju da sahranjuju pokojnike) prave "robni!e %okno ili koni!e nad zemljom 10++."odina) vrhuna! "raditeljstva %tesani kamen.

5 mikenskim "robni!ama) ukraeni predmeti za linu upotrebu %nakit, oruje, pehar, maske.

5ti!aj sa Grita po"rebni obiaji su sti"li iz 4"ipta, kao i zlato mikenski ratni!i ili u 4"ipat%napadali ih rojana!a.

Jat je situiran u 9$$ vek pre n.e %11*)11A* to potvrLuju iskopine koje je pronaao Rliman u'.a sloju pronaLeni su tra"ovi razaranja. 5 to vreme su i palate u #ikeni bile razorene %3or!inasrnuli na #ikenjane, a oni napali >rojan!e.


31/69

>rojanski rat je predmet $lijade, a i Odiseje) taj rat je imao mitsku dimenziju koja se o"ledala umno"im dramama& 4shilova OrestijaC, Sooklovi (jantC i 4lektraC.

8rki epski !iklus pripisan etidapotopila (hileja u reku Stiks, drala "a za no"u) slaba taka zavet da =e se svi di=i i krenuti dabrane brak #enelaja i roje.

$pak, ne moemo re=i da je ovaj roman o ratu %razlika izmeLu abule i siea) ne obraLuju se svido"aLaji& razlika izmeLu vremena abule i vremena siea) vreme trajanja radnje %siea je 'nedelja vreme abule obuhvata skoro svih 1+ "odina %postoje reminis!en!ije, pripovedanje o

onome to se do"odilo.

$nvoka!ija daje temu epa %' heksametara) dinamini motivi, kljuna re "nev) itavim epomdominira "nevni (hilej. 8nev moemo podeliti na / dela& "nevan na ("am. $ saputnike "nevanna >rojan!e %


32/69

9$9 vek) Hojislav $li= usavrio pseudoheksametar. $zmeLu 3emeni=a $ Muri=a je 1/+ "odina.Bilo je pokuaja prevoLenja u epskom 1+er!u %;ovan etida eli nad nje"ovom sudbinom %polubo", to "a pribliava ka 8il"ameu.


33/69

$$ pevanje

6evs smilja da ("amemnona namami 7 ("amemnon saziva skuptinu $ bodri junakelukavstvom %predlae da raspuste tabor Odisej svojom vetinom intervenie.

;avlja se lik >ersita 7 ne"ativan, $ tako tretiran meLu sabor!ima >ersit je naklapalo, znao jenepristojne rei. ?izike karakteristike >ersita& najruniji od svih, ima iljatu "lavu, niko "a nevoli, on je uljez u ratnom taboru, individuala! koji "ovori za sebe.

CE(hileja, bolje" junakaED >ersit podstie sujetu $ srdbu kod (hileja. >ersit "rdi("amemnona, a Odisej %najbolji "ovornik napada >ersita. CEzato (tridaEuvek si spreman daruiEako te naLem jo jednom "de bulazniED Odisej preti.

>ersej zastupa anti)ratni stav, !ilja na sebinost on nema mesta u svetu ratne etike, to se motivie

$ nje"ovim izikim iz"ledom $ odnosem prema sabor!ima.

;avljaju se nova tumaenja >ersita kao anti)junaka kod abor ele da "a razree slanjem izaslanika) Paris $#enelaj Paris bei,


34/69

#enelaj nadjaava Parisa, ali "a spasava (rodita ona odlazi po rojan!e u novu domovinu na(peninskom poluostrvu, ali $ (roditu $ (resa, bo"ove koji sun a strani >rojana!a. Na poetkupevanja ubija Pandara. Simon Hejl) anatomski pre!izno opisano 3iomed strelom po"aLaPandara, ona prolazi kroz "lavu. 4rih (uerbah) homerski realizam.

Simon Hejl) u C$lD je sila "lavni junak mno"i opisi stradanja) sve je podreLeno sili ep nije

surov $ nehuman, on velia


35/69

CEkoliko alim tebeED 7


36/69

Go je 3olon ;o jedno od mesta "de savremeni moral dolazi u koliziju sa homerskim. 3olonovapo"ibija& na poetku pevanja su ("amemnon $ #enelaj zabrinuti, alju uhode istovremeno $>rojan!i alju 3olona.

Odisej $ :::::::::::::::: zarobljavaju 3olona, on moli za milost. Odisej trai da mu oda

ratne tajne, on im oda ipak, oni "a ubijaju. CEnemoj 3oloneEako si $ rekao reEti bi $ posledoaoED) homerska etika nije kao dananja. Skidanje oruja) ratni troej. Odisej se obra=a (tini$ 3olonovi oruje vea na svoj brod $ prinosi rtvu (tini.

9$$ pevanje) anti!ipa!ija ishoda rata) >roja $ bedemi =e biti razrueni.

9$H pevanje) 8r!i ve=aju ta =e raditi, Odisej hrabri $ "rdi ("amemnona. 3iomed podstie 8rkeu napad.

2entralni prizor) rojan!i dolaze.

Sukob roje, ve= da se vrati.

S!ena naoruavanja junaka. Gada se Patroklo pojavi, >rojan!i pomisle zbo" oklopa da je to(hilej, $ nastaje pometnja. Patroklo ubija Sarpedona.

6evs mami Patrokla da nastavi dalje, pa se Patroklo o"rei o obe=anje dato (hileju sam (polon"a tera od bedema. (polon pomae >rojan!ima, huka


37/69

3irljiva s!ena "oloruko" Patrokla koji "ine, to izaziva "nev $ u itao!u) motiv da se bolje razume(hilej.

9H$$$ pevanje bitka oko Patroklovo" lea(hilejevi besmrtni konji oplakuju Patrokla. Patroklo je opte omiljeni junak, voli "a $ Brisaida.8r!i spasavaju Patroklovo telo.

9H$$$ pevanje kuje se novo oruje (hileju

(hilej saznaje za Patroklovu po"ibiju $ narie nad njim. Savladava svoj "nev prema("amemnonu $ vra=a se u boj. >etida mu daje novo oruje. (hilej krikom rasteruje >rojan!erojan!i ve=aju 5lidamant je razborit, savetuje da se povuku u "rad etida odlazi kod


38/69

9$9 pevanje

Pred Skuptinom (hilej odustaje od srdbe, ("amemnon $ on se mire. 2entralna s!ena jeBrisaidino nari!anje nad Patroklom, vidi se iskrenost njenih rei. Groz te iskaze $ posrednakarakteriza!ija junaka) to je prisutno u razvijenim pripovednim ormama.

CEza alo=u dolazi alostED CEoni doekae sva troji!a propastED

Ona je zahvalna Patroklu ona je rtva (hileja, ena kojoj je on pobio porodi!u $ mua, $ zaoekivati je da =e mu postati ljuba) Patroklo joj je tad bio jedini oslona!. Na kraju jo dvaheksametra.

$ dru"e ene, robinje %"rke ene nisu ile u pohod plau zajedno sa Brisaidom poto ih njenerei podse=aju na njihov poloaj.

Qovek se pri susretu sa tuLom smr=u $ nesre=om prise=a sebe $ svo" poloaja pred prizorom

smrti tra"ino" junaka plau $ nad svojom sudbinom) identiika!ija koja se prema (ristotelupostie pre dumetnikim delom, a ovde $ pred stradanjem. ;edna od tehnika je uoptavanje)Brisaidina zapaanja su univerzalna.

Ponovo s!ena naoruavanja, sada (hileja. 3ijalo" sa konjem koji ima proroki dar.


39/69

Posejdon& CEavaj meni je ao junaka 4nejeEon sluae rei streljaaE da spasemo nje"aEGronov sin bi se mo"ao naljutitiEnje"ova sudbe da preiviED) ovo su razlozi zato Posejdonspasava 4neju&

1. na"ovorio "a (polon da se upusti u borbu

/. 6evs bi se mo"ao naljutiti, zato to je sudbina 4neje da preivi $ da ostatak >rojana!a povedeu novu otadbinu %Her"ilije C4neidaD) iskoristio ovu podlo"u da bi ukorenio svoju povest onaseljavanju >rojana!a u -a!ij

0. 4neja je uvek prinosio bo"ovima rtve) ekonomian odnos bo"ova $ ljudi.

(hilej ubija nekoliko >rojana!a $


40/69

Bo"ovi sve to posmatraju 6evs ponovo odmerava sudbinu, ersit $ 3olon. Ponovo (hilejini neto to je u suprotnosti sa etikom savremeno" oveka. CEsramotna dela etidi da naredi(hileju da preda telo Prijamu.


41/69

>ek tada se (hilje povlai $ $rida odlazi kod Prijama. rojana! na kolenima ljubi ruke(hileju. Najuvenija s!ena je ta u kojoj smrtni neprijatelji zajedno plau, zblieni obostranomnesre=om %*AF)I/F stih. Svako oplakuje svoju nesre=u. Prijam (hileju spominje da $ on imasvo" o!a Peleja, CEsamo kad uje jote da ivi, raduje seEa ja sam nesre=anED (hilej se se=aPeleja $ plae. CEoba su spomena puniEas plakae o!a (hilej, as Patrokla.

Prijam mu nudi darove, (hilej prihvata, podse=a star!a na lik Niobe, tra"ine majke kojoj su(polon $ (rtemida ubili 1/ de!e. Njih dvoji!a sede za trpezom, a kasnije Prijam odnosiersej. Sve je veliko $ lepo %priroda, po"ibije, ljudi.

5 prikazivanju ovakvo" sveta


42/69

Produbljena (hilejeva namera da ide do kraja, a kada osveti Patrokla:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::.

;e"er smatra da ipak pobeLuje ljudskost u njemu 7 ali nita mu ne moe vratiti osmeh na li!e, $zato se ep zavrava dvostrukom sahranom. (hilejeva sudbina 7 momenat u kom su "nev $ tu"a u

sreditu panje.

rojan!i su tra"ini juna!ipravi junak, tema, sredite epa 7 sila kojom se ljudi slue ljudska dua je preobraena u odnosusa silom strah oveka pretvara u le.

Hejl tekst ilustruje nizom !itata sila koja ubija je tek sveden oblik sile. Sila ubija $ ono"a koveruje da njom raspolae, a zapravo je niko istinski ne poseduje. 5 $lijadi nema oveka koji senije povinovao sili ak ni


43/69

Prava tajna rata 7 vojni!i u poreLenju sa&

1. zverima, vatrom %1. preobraaj

/. prirodom samom %/. preobraaj.

8r!i $ >rojan!i naizmenini poseu za 1. ili /. preobraajem.

$pak, u $lijadi 7 anti)ratni stav prikazana po"ubnost sile. (li, nasuprot tome, prikazani su $humani moment kao prijateljstvo koje "asi eL za osvetom $ premo=uje razlike. >renu!i milostisu retki ali dovoljni. $pak, dolazi do "omilanja nasilja.

Na kraju se Hejl potpuno pribliava ;e"eru, /. prilazom pokazuje superiornost u nema ojstva kod nas ima, tako se naa junakapoezija pribliava homerskoj epi!i % Graljevi= #arko 7 Cpo"ubih od sebe bolje" junakaD.

Simon Hejl 7 asopis CPoljaD.


44/69

1A./ Odiseja

Gompozi!ija je razliita od $lijade. 3a li je isti autor pisao Pesnik $lijade je stariji, on je stvoriostih i stil. Odiseja je u narativnom smislu uznapredovala, kompozi!ija je sloenija,karakteriza!ija likova produbljena. >akoLe ima /* pevanja, oznaena slovima "rko" alabeta

manji je broj stihova %1/11+ stihova.

Jazlikuje se pripovedno i pripovedano vreme vreme u sadanjosti 7 *1 dan, a u okviru to"aretrospek!ije *1 dan od skuptine bo"ova do borbe sa pros!ima. Jetrospek!ije, di"resije i velikeepizode 7 naje=e pripovedanje Odiseja, povratak iz rata. Sve to ukupno 1+ "odina, /+ "odinasa >rojanskim ratom od to"a je ' "odina proveo na Galipsinom ostrvu.

Graj Odiseje& due u roju. Pria o >rojanskom konjuse javlja tek kod Her"ilija u 4neidi.

$ skuptina bo"ova& Odisej se jedini nije vratio ku=i, boravi na ostrvu O"i"iji, kod Galipso. >u jeOdisej zatoenik, iz"ubio je svoje dru"ove.

(tina vazda "a ona reima nenimC) pokretaki motiv) prkos tom bla"ostanju. (tina trai od6evsa da vrati Odiseja 6evs to prihvata. Posejdon je protiv)tea (tini, on "oni Odiseja. Bo"ovi uOdiseji imaju dru"aiju ulo"u ne"o u $lijadi 6evs& koliko se ale na bo"oveC.


45/69

5 $lijadi je sudbina iznad bo"ova, oni su antropomorni ovde su u dru"om planu, osim (tine,4ola i Posejdona. Nemaki ilolo" ::::::::::::::::::::::::::::::::::: smatra da je ovdena"ovetaj monoteizma ideal monoteistike svrsti ovaplo=en u 6evsu. 5 Odiseji je boanski

svet jednostavniji, nema sirovo" antropomorizma.

Boansko ve=e je dozvolilo povratak, pa alju elemah ide kod Nestora $ #enelaja. $)$H pevanje je >elemahija.

5 Odiseji se javlja vie epizoda prikazan mirnodopski prizor u Pilu $ u Sparti.


46/69

H$ pevanje

Sherija) ?eaani Sredozemlje, pomor!i, nisu ratni!i Odisej dolazi meLu njih) narativnonajsloenija i najdua epizoda. (tina se u snu ukazuje eakoj prin!ezi Nausikaji i podstie je dapoLe na obalu da pere rublje, da bi pronala Odiseja. Nausikaja) brana vernost na probi, peva

je poredi sa (tremidom. S!ena devojako" kupanja i loptanja.

(tina preobraava Odiseja %4nkidu takoLe doivljava preobraaj. Graj H$ pevanja) Odisej jenadomak "rada.

H$$ pevanje

(tina obavija Odiseja ma"lom i ukazuje mu se kao devoji!a. Ona "a vodi do (lkonojevihdvora, "de vlada eudalno)aristokratska atmosera. Boanski "ost) (lkinoj mu obe=a pomo=Odisej krije identitet. Posle veere pria o doivljajima, o O"i"iji, o plovidbi do Sherije %1'

dana. (lkinoj je helenski ideal mere u svemu, on predlae Odiseju da ostane i bude mu zet.

H$$$ pevanje

(tina ulepava Odiseja, kralji!a predlae da mu se da laLa "ozba 3emodok) u $lijadi smao(hilej peva, a u Odiseji se javljaju aedi %staja=i pevai pri dvoru, pred aristokratskom publikomslepi, sa ormin"om. 3emodok peva o >rojanskom ratu, tj. o Odisejevoj svaLi sa (hilejem, e"anema u $lijadi %sa (hilejem ili sa (jantom. 2elin mita o >roji se dobija iz vie izvora. Odisej je"anut, ali jo uvek nije trenutak prepoznavanja. Odisej izbe"ava nadmetanje.

Stihovi 1FF@1'') ljudska tipolo"ija. Od Odiseja je samo ?iloktet bolji strela! realna motiva!ija,ta vetina pomae Odiseju da ubije pros!e.

3emodok svirkom prati dok i"raju peva o (roditi i (resu i kako ih


47/69

napija Poliema pod imenom Niko. Odisej oslepljuje kiklopa, to je realistiki prikazano. Odisejse predstavlja kao Niko, bei sa druinom, Poliemih ne primeti. Oholost Odiseja) "ovoriPoliemu svoje ime i ru"a mu se Poliem zamalo potapa laLu.

>ime Odisej na sebe navlai nevolju Posejdon eli da mu se osveti, pro"oni "a.

9 pevanje

Ostrvo bo"a 4ola, Odisej tu ostaje mese! dana) epizoda o ljudskoj "luposti i zavisti. Odisejevidru"ovi nadomak $take poinju da na"aLaju ta je poklon bo"a 4ola %ljubomora. Poklon sunepovoljni vetrovi zatvoreni u dak. 3ru"ovi otvaraju meine, di"ne se oluja i vra=aju se na4olovo ostrvo. 4ol ne eli vie da mu pomo"ne, poto sumnja da je Odisej navukao "nev bo"ovana sebe.

6emlja -estri"ona!a) pokolj Odisejeve posade. Ostrvo 4eja) Girkino ostrvo. $zvidni!a ujeumilnu pesmu, to ih doziva Girka. 4uriloh odbija poziva, a Girka ostale pretvara u svinje.4uriloh odlazi kod Odiseja, ali Odisej ne=e da ostavi dru"ove. Girka) metamoroza, menja isvoje oblije i oblije dru"ih.

Proreknuto je da =e Odisej do=i kod Girke on trai da se zakune da mu ne=e nauditi jo trai dadru"ovima vrati oblije. >okom "odinu dana kod Girke, Odisej najvie zaboravlja na povratakku=i. Girka mu savetuje da ide u iresije.

6ahvaljuju=i Perseoni, >iresija je jedini zadrao pamet.

9$ pevanje katabaza

Silazak u


48/69

Prekida se Odisejevo pripovedanje, peva se vra=a u stvarnost. (lkinoju pria jo o susretu sa"rkim juna!ima&

1. ("amemnon) utvara bez sna"e pria o sudbini po povratku, ubila "a ena saljubavnikom ("amemnon savetuje Odiseja da ne veruje Penelopi, kae mu da doLe

kriom i da ne otkrije odmah ko je pokuava da sazna za Oresta, Odisej to ne zna% >elemah i mi znamo.

/. (hilej je takoLe alosna utvara uvena replika, odnos prema eshatolo"iji) Odisej mukae& ti si vladar u podzemnom svetuC nemoj me teiti...ja bih radije bio sebar...C)postoji predstava o za"robnom ivotu pominje se i 4lizij, mesto "de odlaze juna!i %Odisej ne zna nita o Peleju, ali mu "ovori o Neoptolomu, (hilejevom sinu %porodinaast.

0. (jant) pria o (jantu je kod Sookla doao je u sukob sa Odisejem oko (hilejevo"

oruja Odisej se domo"ao oruja a (jant se ubio sada ne eli da pozdravi Odiseja.

9$$ pevanje

3oivljaji pre Galipso. $z"ubio preostali deo posade. Girka "a upozorava na sirene i na S!ilu i


49/69

(tina o Odisej kuju plan bo"inja "a preobraava u mlitavo" star!a i vodi "a do 4umeja, odano"svinjara, a sama kre=e u Spartu, da dovede >elemaha.

9$H pevanje

Susret Odiseja i 4umeja, koji "a ljubazno doekuje, ali "a ne prepoznaje) 4umej je moralan,estit, prima odrpan!a, u raz"ovoru pokazuje alost za "ospodarom, pria o tome ta sve pros!irade Odisej pria izmiljenu priu i tome kako se borio pod >rojom.

3olazak ostalih pastira i proirivanje Odisejeve prie. Odisej kriom posmatra 4umeja) slika overnom slu"i, kome je #elantej, zli slu"a, antipod) podela na verne i neverne slu"e.

5 paralelnoj "radnji siea, u 9H pevanju peva nas premeta u Spartu, "de (tina opominje>elemaha da se vrati, jer je majina postojanost na probi njoj trae da se uda za 4urimaha.8noma o enskoj =udi& znade i sam u enskim u "rudima kakvo je sr!eC) ena je nie bi=e, toje opte mesto u epi!i, insistira se na njenoj nepostojanosti, slabosti.

(tina upozorava >elemaha na zasedu $ savetuje "a kako da je zaobiLe $ da ode 4umeju. #enejalbo"ato daruje >elemaha. Sledi serija pozitivnih predskazuju=ih znakova. Odisej kua 4umeja%oko pronje. >elemah pristaje na obalu $ odlazi 4umeju. Na"ovetaj budu=nosti) let pti!e %sokouhvatio "oluba.

9H$ pevanja

Odisej po laveu psa poznsje da dolazi neko dra", dolazi >elemah, 4umej odlazi Penelopi,>elemah $ Odisej ostaju sami. 3olazi do prepoznavanja, ali ne spontano", kao kod 4uriklije, ve=

(tina savetuje Odiseja da se otkrije sinu $ nikom dru"om. (tina mu vra=a oblije i mladalakiiz"led.

>elemah najpre misli da "a to neki bo" kua obostrani izvetaji& saznajemo da ima preko 1++prosa!a K slu"e, prorok #edont, peva ?emije.

Saveti su prava ilustra!ija Odisejevih amblemskih osobina& mudrost, hrabrost, pribranost,strpljenje. Jazoruavanje prosa!a i neotkrivanje Odisejevo" identiteta su najvaniji delovi plana.

6aseda je propala pros!ima) jedino (minom, koji se najvie sviLa Penelopi, zbo" sr!a estita,bio je protiv ubistva >elemaha, ali ne zbo" savesti, ve= zbo" boanske osvete. Ne=e biti ubistva,Penelopa uje kovanje plana $ izlazi pred pros!e, napada osiono" (ntinoja. Podmukli 4urimahtobo daje priznanje Penelopinoj odvanosti i lano obe=anje da ne=e nita uiniti >elemahu.

Priprema za obraun i ina ne"ativna karakteriza!ija prosa!a, da bismo lake prihvatili surovuosvetu.


50/69

9H$$ pevanje

>elemah zatie majku u punoj lepoti i nareLuje joj da se dotera ne otkriva joj nita, samo da jesaznao da je Odisej na O"i"iji %od #enelaja . Odisej i 4umej sre=u #elanteja, 4umejevo"antipoda, koji vreLa i udara Odiseja, ne prepoznaju=i "a) Odisejeva trpeljivost na ispitu Odisej

se pokae dostojnim i ne rea"uje.

5 dvoru se uje zvuk ormin"e) ?emije uveseljava pros!e.

Prvo spontano prepoznavanje& dirljiv trenutak, pas (r"os prepoznaje "ospodara, pa u"ine odiznenadne radosti, poto je ve= bio star a i nisu brinuli o njemu. 5peatljiv odnos izmeLu ovekai ivotinje) Odisej brie suzu, ali se ne otkriva %Odisej zasuzi kad pokazuje ose=anja. Ovo mupokazuje stanje u domu) nemarna poslu"a.

(tina se ukazuje Odiseju, kae mu da ide pros!ima i moli za mrve, i tako prepozna ko je dobarto ne menja sudbinu prosa!a& #elantej odvra=a pros!e i (ntinoj jedini na kraju ne da ostatke.

Pokazuje se i >elemahova lukavost. (ntinoj postaje nemilosrdan kada "a Odisej ujede reima,ba!a stoli!u na nje"a, a ?emije (ntinoju prorie smrt. Pros!i se plae da je re o preruenombo"u.

Penelopa poziva prosjaka k sebi da bi ula vesti o Odiseju, a on joj kae da =e do=i kad padnemrak.

9H$$$ pevanje

4pizodom se od"aLa susret Odiseja i Penelope prosjak $r dolazi i zaikava Odiseja nadmetanjeizmeLu njih dvoji!e (tina ojaava Odiseja i prosjak se uplai paralela sa naom narodnomepikom& kako "a je lako udario, sa !rnom "a zemljom sastavioC. Pros!i se smeju tekoj povredi$ra upeatljiv opis telesno" stradanja.

(minom nudi Odiseja vinom, a Odisej "a opominje "ovorom) prikaz lakomislenosti i sudbine%1A@1/I)1I+) ni (minomu nema spasa. (tina podstie Penelopu da izaLe pred pros!e da biizazvala udnju kod njih i divljenje kod mua i sina. Ona silazi, preba!uje im zbo" tue i traidarove) materijalna elja nije moralni prestup kod


51/69

9$9 pevanje

Odisej poinje da sprovodi svoj plan u delo pesnik se slui ponavljanjem da bi nas podsetio navaan detalj) skrivanje oruja. Odisej se sre=e sa Penelopom, ona "a ispituje o Odiseju, a ondamu se ispoveda, "ovori o svom lukavstvu, ime pokazuje da je dostojna Odiseja %0 "odine je

obmanjivala pros!e. #otiv poznat epi!i) motiv kvarenja posla uraLeno" preko dana.

Odisej lae kako se druio sa Odisejem, daju=i detalje o ode=i i predskazuje svoj povratak.

4uriklija& dru"o spontano prepoznavanje dojila je Odiseja, bila mu najblia, ispratila "a u ratprepoznaje "a po oiljku.

Penelopa pria o svom snu san o orlu koji je udavio /+ "usaka podela na istinite i varljivesnove, "ost joj kae da je njen san istinit. Penelopa predlae nadmetanje, a Odisej odobrava.

99 pevanje

$ Odisej i Penelopa su, svako na svoj nain, nespokojni u no=i. Pojaava se napetost prednadmetanje. Pros!i smiljaju kako da ubiju >elemaha, uprkos tome to dobijaju loe znamenje.

(tina pomuti um pros!ima) napetost dostie vrhuna!. Qitala! je do kraja z"aLen %.

99$ pevanje

Jasplet. Penelopa na (tinin podsti!aj uzima veliki luk, strele i 1/ sekira %dat je i istorijat oruja.Go odapne strelu kroz svaki od 1/ prstenova sekira dobija Penelopu. (ntinoj vreLa 4urimaha,

oni =e prvi kasnije pasti. >elemahu ne uspeva, a ni pros!ima ostaju (ntinoj i 4urimah.Pesnij prekida pevanje i premeta radnju u dvorite. 8de se Odisej otkriva 4umeju i dru"omslu"i i daje im uputstva.

Ostaje samo (ntinoj, a Odisej eli da pokua (ntinoj mu ne da jer se boji nje"ovo" uspeha.>elemah doputa stran!u da pokua majku alje u odaje %sazreo je, odrastao. 4umej dajeOdiseju oruje, on "a zatee, a 6evs se o"laava "romom. Odisej uspeva.

Ovo od"ovara kompozi!iji u $lijadi) u 99$$ pevanju je dvoboj izmeLu (hileja i elemah hita po oruje, a Odisej strelama ubija pros!e.#elantej ipak donosi oruje jer je >elemah zaboravio da zakljua vrata. Bitka& (tina u#entorovom obliju, preobraava se u lastavi!u i posmatra s krova pros!i ba!aju koplja, ali(tina ih odbija. Ona podie e"idu %koja oznaava ljudsku propast.


52/69

Pros!i bee homersko poreLenje) s!ena stradanja poredi se sa s!enom iz prirode, kada insektnapada "oveda onda proiruje poreLenje. elemah uposlednji as spasava #edonta i ?emija.

Odisej zove 4urikliju $ trai da nabroji nelojalne sluavke& ima ih 1/ nakon to oiste ku=u, sveih poveaju. #elantej dolazi na red) najtea kazna) seku mu nos, ui, mukost $ ba!aju psima.

99$$$ pevanje

Odisej mora da uverava Penelopu u svoj identitet, ona mu poveruje tek kada "a iskua pitanjem obranoj postelji. (tina produava no= zbo" njih. Pesnik u hronolokom nizu rekapituliraOdisejeve doivljaje.

99$H pevanje

Proirenje elemah $ Nausikaja.

Odnosi meLu karakteristinim "rupama %majka)sin, ota!)k=i, "ospodar)slu"a. Pojavljivanjeplemenitih karaktera meLu pripadni!ima niih slojeva.

Stil& u Odiseji manje proirenih poreLenja) 0 u odnosu na $lijadu %1A/. $ma vie ponavljanjazbo" sloenije stru!ture vie "noma, mudrih izreka.

Jeli"ijska kon!ep!ija je dru"aija) bo"ovi su ozbiljniji, manje prisutni na s!eni, staraju se opotovanju moralnih normi. Sudbina je ovde iskljuena kao pokretaki motiv.


53/69

Prva velika avanturistika pria u evropskoj knjievnosti, pa se esto uzima kao pratema romana%avanturistiki, porodini, idilini. $lijada $ Odiseja su uzor Her"iliju, koji =e u 4neidi obrnutiredosled %u prvom delu 4nejina lutanja a u dru"om delu ratovanje.

3o 9H$$$ veka, praktino do nestanka epa, one =e biti uzori.

8rka lirika

Posle eo"onija je ilozosko)reli"ijski ep. Poslovi $ dani jeep mitsko" miljenja, u njemu zalazi u seru privatnosti, ovekovo" privatno" ivota savetiljudima kakjo da se ponaaju u ivotu.


54/69

#onodija se deli na 0 tipa %hronoloki poreLano&

1. 4le"iju

/. ;ambo"raiju

0. #eliku

irtej) (tinjanin, preao u Spartu $ tamo ostao njihov znaajan pesnik Civot rtvovatsvoj $ zaEpastiD)ak!enat na sudbini izbe"li!a, onih koji umaknu) mno"i bi se zatekli uizbe"litvu, a u "rkom pravu bili razni statusi) mete!i %imaju pravo rada, ali ne $ "lasa.Npr. u #edeji se to pitanje kasnije podstie. (ko pobe"ne pa se potu!a sa porodi!om, tisi niko $ nita, nema dom zato se treba boriti, treba odba!iti strah $ biti hrabar mladi=itreba da budu prvi u borbi.


55/69

4pika se povezuje sa estetikom, runa slika kada stara! umire na bojnom polju, boljemlad ovek, lep le ideal zajednitva u borbi. 5 $lijadi su pojedinani dvoboji,individualni obrauni u optem meteu, a ovde je borba kopljima za razliku od konjanika$ peaka, oni su teko naoruani, tea!i koji ine neprobojan zid, a za to jhe potrebnojedinstvo %stisni zube, upri no"e.

CStrani ::::::::::::::::::: mehC) lem sa perjani!om ne treba da zastrai%


56/69

0. #elika) vrsta lirike iji naziv potie od rei melos) popevka njen vrhuna!) prelazak izH$$ u H$ vek pre n.e. Jazvijala se u oblasti 4olije, na -ezbu, u ;oniji. #etar jelo"aediki) laka, ivahna kombina!ija daktila i troheja) melika je muzikalnija. Jazvijajuse stroe, pesme iste lirike, ose=ajnosti ljubavne pesme, ali ima i dosta pri"odnih,politikih poasni!a slave ljubav, zdravlje, ravnoteu i "rki ideal mere, uravnoteenosti

tela i duha.

Predstavni!i&

(lkej) tvora! alkejske stroe, pisa! rimsko" zanosa, pisa! istopolne %muke ljubavi,pisao :::::::::::::::::::::::) aristokratsko)drutvene pesme, pisao i molitvene,pohvalne pesme, pesme sa savetima. ::::::::::::::::::: stroa je katren pri"odnaoda"naj zimu, vatru raspiriC OlujaC.

Sapa sa -ezba) nje"ova vrnjakinja i zemljakinja, pevala o enskoj lepoti, lepoti ueni!akojima je bila okruena. >eme u enskom svetu, ljubavi i ::::::::::::::: eroti!i. 6arazliku od (lkeja, kod nje se prvi put javlja "ubitak ravnotee usled ljubavno" zanosa%to"a =e biti i kod 4uripida. Helia spoj telesne i duhovne lepote. Pevala je i himnebo"inja, kao i epitalamije) svadbene pesme. God nje se prvi put javlja intiman doivljajprirode. Sapika stroa je katren od 0 trohejsko)daktilska stiha i 1 kra=e" adonijsko"stiha.

Bo"ovima podoban ini mi seC) rastanak sa 1 od svojih ueni!a koja se udaje, pa Sapatui za njom antiteza& mukara! koji spram njene drubeni!e moe biti miran, mora bitisnaan, jer ona to ne moe, nju obuzimaju strasti, velika udnja, telesna elja.

(nakreont) pesnik rimsko" zanosa, iz H$ veka pre n.e.. 3ionizijsko raspoloenje, slaviuivanje u vinu i ivotu, u otmenoj eroti!i.


57/69

5 reli"ioznu horsku liriku spadale su kultne pesme posve=ene bo"ovima) himna,pean, hiporhen%neka vrsta poskoi!e, ditiramb, partenija % pesma devojako" hora,pro$odija %pesma koja sepeva u litiji, sveanoj reli"ioznoj povor!i.

5 svetovnu horsku liriku spadali su& tren%tubali!a i pohvala umrlima, epitalam %ili epitalamija,

tj. svadbena pesma, epinikija %tj. oda, pesma u slavu junaka, pobednika u sportskomnadmetanju, enkomija %pesma u slavu doma=ina "ozbe, sholija %pesma aristokratsko"druenja, ::::::::::::::::::::::::: %korani!a.

Predstavni!i horske lirike&

(lkman) doljak u Spartu, (rion) iveo u dru"oj polovini H$$ veka pre n.e. i pevao ditirambe,Spesihor) iz H$ veka pre n.e. koji je iveo na Si!iliji i bio znaajan jer je u pesme unosio mitoveu nekom smislu etiko" tumaenja prvi je intervenisao u ::::::::::::::::: "raLi. Rto je

dotad bilo nezamislivo, npr. Paris nije odveo ermopila, a ipesmu)obradu mita o 3anaji 3anajine sluavkeC. Pindar je pesnik epinikija stvarao je u H vekupre n.e.. JoLen je u blizini >ebe u (r"u.

Pindar napisao * knji"e oda& olimpijske, pitijske, nemejske i istamske ode sveano" tona iaristokratsko" duha poboan, moral koji idealizuje bo"ove i heroje. Ne ustee se da kori"ujemitove zala"ao se za tropinost, za odravanje i potovanje mere, vrline i poretka. Posedovao jeizvesnu pesniku samosvest, kakvu =e mno"o kasnije imati romantiari.


58/69

11.0. 8rka tra"edija

;edinstvena, pojavila se u 1 trenutku i kratko trajala, a uti!aj bio veliki. Obino se vezuje za

Periklovo, zlatno doba, H vek pre n.e. 4shil, Sookle, 4uripid. Posle dolazi do oseke, tra"edijazamire, kvalitet u padu. $ dru"e okolnosti su doprinele.

5 1 veku %H vek pre n.e. toliko dela, a mali deo to"a sauvan %0/ tra"edije od njih troji!e.4timoloki "ovore=i, tra"edija jaa od pesme, tragosi oda%oda jar!u.

$storijski proizlazi iz kulta bo"a 3ionisa kult rairen jo od $$ milenijuma pre n.e., mada se3ionis smatra boanstvom dru"e "enera!ije %ne Olimpsko" panteona. >ek u H$ veku pre n.e.poeo da osvaja %to nije tano, ali jeste, za razliku od kultova (polona %. (polon i 3ionis suantipodi po Nieu %JoLenje tra"edijeC kontrast apolonijsko@dionizijsko.

(polonijsko) sveani kult u kom dominira harmonija dionizijsko) kult ekstaze %bo" vina Bahus,bo" ve"eta!ije, oivljavanja prirode i prirodno" !iklusa.

5 okviru dionizijsko" kulta) obredi koji simboliu obnavljanje &paragmus i 'mo%agija, jo udavnom vremenu izbaene ljudske rtve. #it o PrometejuVmit o 3ionisuVhri=anstvo. Prie=eustanovio $sus na >ajnoj veeri ujedinjenje u veri kroz komadanje rtvene ivotinje %jedenjesamo" 3ionisa 7 prie=e i kult 3ionisa. >a ivotinja je jara! 7 tragos, zato je u nazivutra"edije.

3ru"o objanjenje za jar!a je to da je hor bio obuen u kostime od ivotinjske %jare=e koe.Pobednik na nadmetanjima dobijao jar!a %tre=e objanjenje. ;ara! simbolizuje i vezu saprirodom, plodnost, seksualnost.

Helike 3ionizije) bo"oslubena pesma, horska, ditiramb.

6a vreme Helikih 3ionizija sredinje mesto pripadalo obredu i=enja od "reha, isterivan rtveni

jara!, neko ko je tek doao, metek, pridoli!a u polis. On je isterivan iz "rada, iveo na raunpolisa nema pravo da se vrati jer bi se vratili i "resi.


59/69

3ionis) podmlaLivanje, razliito prikazivan eminiziran, ve"etativni simbol brljen andro"enoboanstvo ima arobni tapi= tirs sa iarkama %seksualni simbol. ?eminiziran zato to jeodrastao meLu nisejskim nimama sin je bo"a 6evsa i smrtni!e Sanele %=erke vladara >ebeGarla. Saneline sestre su je ismejale, ona se ubila 3ionis je roLen iz 6evsove butine, vezan je zaene one su nje"ove pratilje i pokloni!e) bahantkinje ili menade ilipijade.One prenose nje"ov

kult.

3ionis nije bo" "radova ve= seoskih planina, njemu se u poetku ne "rade hramovi obredi seodvijaju oko drveta. Gult ekstaze, pijanstva. Personalizovane sile prirode) satiri, oliavajuna"onsko, vitalno u prirodi nekad prikazivani sa jarevim no"ama. &ileni) matori jar!i, -eski)oni su stariji od 3ionisa.

3ionis ima karakteristinu masku, zato =e ona biti karakteristina i za "rko pozorite i tra"ediju.#a"ijska maska) element preobraaj dramska umetnost nakon reli"ije dionizijsko".

Prvi zabeleeni horski liriar koji je napravio umetniku ormu je (rion %H$$@H$ vek pre n.e..Prvi imenovao ono to je hor pevao i uveo satire koji su "ovorili u stihu.

(ristotel PoetikaC& tra"edija nastaje iz ditiramba, tako to je poeo da se vodi dijalo" izmeLuhorovoLe %kori%eja i hora. Nie JoLenje tra"edijeC, "ovori vie o smrti tra"edije.

-eski spominje institu!iju skrajnuto" kulta %sekte to je politiko tumaenje nastanke tra"edijeu H$ veku pre n.e., kada je vlast plemstva oslabljena, nii plemi=i, podrani od strane demosa,smenjuju vlast %dolazi na vlast dru"a "enera!ija aristokratije. Nova aristokratija) tirani, mudri ibla"otvorni, vladali u interesu naroda u prvi plan dolazi boanstvo seljaka novi sistem)novaboanstva.

Pizistrat, atinski tiranin i reormator, ozvaniio kult 3ionisa. 0+tih "odina H$ veka pre n.e. prviput izvedena tra"edija autor >espis %I0/. "odine pre n.e.. O 3ionizijama 7 nadmetanjateatrolo"ija, dela koja su se sastojala od tra"ike trilo"ije i satirske i"re.

>ra"ike trilo"ije su mo"le biti or"anske %povezane i neor"anske %nepovezane. Satirska i"ra jeimala ironijsko)parodijsko)komini karakter komedija se razvija uporedo sa tra"edijom.

Or"anska trilo"ija& >espilova OrestijaC %.


60/69

Grajem H$ veka pre n.e. nadmetanja, beleena su, pa se zna za troji!u tra"iara %4shila, Sooklai 4uripida arhont vodio spis o nadmetanjima didaskalije) zapisi sa takmienja.

>ra"edije nisu "ovorile o 3ionisu, retko se pojavljivao, u 0/ poznate tra"edije pojavljuje se samou poslednjoj %4uripidove BahantkinjeC Nie smatra da je ovim delom, sa pojavljivanjem

3ionisa, tra"edija izvrila samoubistvo.

5 H veku pre n.e. su ljudi pitali& Gakve veze to ima sa 3ionisomC, misle=i kakve veze imajutra"edije koje su izvoLene sa kultom 3ionisa. Ova reeni!a se kasnije uoptava kao izreka.

>ra"edije sadraj pronalaze u mitu, u kom je takoLe opisana rana "rka istorija. Jazvoj tra"edije&upli=u se ljudi i svakodnevi!a u mitski sadraj Nie smatra da je ovakav razvoj jedan od razlo"a

nestanka.

6aokruena, tra"ika vizija sveta vra=a nas espis. >espisov uenik ?rinih je najpoznatiji tra"iar pre 4shila I1+. "odinepre n.e. pobedio na nadmetanju, tada nema pomena o satirskoj ode=i ?rinih je uveo u tra"edijuskoranja zbivanja kao 6auze=e #iletaC kada su Persijan!i zauzeli ovaj jonski "rad. 3okaz da jeistorija prodrla u tra"ediju& 4shilovi Persijan!iC.


61/69

$z"led pozorita u H$ veku pre n.e.&

Poto je tra"edija bila vezana za kult 3ionisa, u sreditu se nalazio rtvenik %timela oko ko"a jebio terasasti prostor %orkestra. Oko timele je plesao dionizijski hor. Sa razvojem drame, naprostoru orkestra postavljane klupe, a onda potreba da postoji mesto za promenu maske,

postavljen ator i drvena z"rada) skene%dananja re za s!enu. Postalo nemo"u=e odrati kruniprostor, pretvorio se u polukru". Na skenu stavljali drvene oslikane ploe ili platno %proskenije)ambijent tra"edije. Proskenije su zaetak s!eno"raije. 3odate su dve prizme, okretanjem jeozneena promena mesta zbivanja.

#aina koja simbolizuje silazak bo"a sa nebesa %4uripid $i"enijaC)3eus e ma!hina) tehnikakori=ena i u rimsko doba. Gasnije ostalo kao oznaka za vetaki rasplet %3ikensovi romani,viteki romani.

5 poetku su pozorita od drveta, ne kao 4pidaur. Pozorita tek kasnije, u Jimu, imaju dru"u

namenu. 5 tra"edijama su "lumili iskljuivo mukar!i. Bilo je 1/ lanova hora % horeuti kodSookla se pove=ava broj na 1I.

(ristotel& 4shil uveo dru"o" "lum!a, a Sookle tre=e". Prvi je protagonist, /. deutagonist,a 0.((((((((((((((((( agon) sukob. Broj likova se pove=ava, ak su "lum!i i"rali po vie ulo"a.#aske su imale ulo"u pojaivaa, "las se snanije artikulisao.

3ru"i bitan deo bila je kostimo"raija) koturne, spe!ijalne sandale.

Gvantitativni delovi&

1. )rologili ne, ranije ulazna horska pesma %parodos.

/. Prva epi$odija, prvi dijaloki deo hor je sutina, on je sve vreme opstajao ipak, od 4shilaopada kvantitativni udeo hora, smanjeno dve tre=ine udela hora, a ostalo udeo "luma!akod 4uripida dodatno opalo individualizovan duh

)smenjuju se horske i dijaloke partije.

0. &tasimon) hor izvodi pesmu.

*. *g$odos) izlazna horska pesma

3uboko saose=anje Sooklov hor) javno mnjenje 4uripidov hor) pesme nemaju veze saradnjom.+olig) produ!ent arhont) rukovodila! Helikih 3ionizija, pisao didaskalije.


62/69

4shil

JoLen u 4leusini kod (tine I/:: "odine pre n.e., a *IF. "odine umro na Si!iliji. Napisao +drama, ne znaju se ni svi naslovi na osnovu didaskalija& ' naslova sauvano ' tra"edija&

1. Pribe"li!eC) ebeC

*. Okovani PrometejC

I. F. '. >rilo"ija OrestijaC& ("amemnonC, Pokajni!eC %eodi!eja proizlazi iz ose=anja iskustva.

3rava je odbranjena drava je imala veliki znaaj, lojalnost dravi, drava nije ma=eha ve=majka. 3rava dajepajideju) znanje i obrazovanje svaki 8rk morao da zna da pliva, ita i pie.8raLanin je lojalan, slui dravi kad odraste.

Okovani Prometej

O. PrometejC najmanje zadovoljava kriterijume koje je uspostavio (ristotel u Poeti!iC %on vieimao u vidu Sooklova dela. >o je drama karaktera radnja je statina, lo!irana u pust kraj,daleko od kraja sveta %neki kau kod Gavkaza, to je skitski kraj, oni su olienje nekulture,

varvari.Odvajanje radnje se uspostavlja smenjivanjem dijalokih s!ena izmeLu Prometeja i posetila!a tu

je najpre


63/69

5 teomahiji kojom je svr"nut Gron, Prometej savetuje >itane, sinove 5rana i 8eje i 6evsovestrieve %kao i sam Prometej savetovao ih da ne ustaju protiv 6evsa, pa mu pomo"ao da ihporobi. 6evs ne veruje prijateljimaC.

5me=u se "nome o realnom)zemaljska vlast i njeno ponaanje) politika dimenzija.

Osuje=enje namere da se uniti ljudski rod dijalo" sa horovoLom) kako je pomo"ao ljudima)obmana vatra je spoljanji preduslov u e"zisten!iji unutranji uslovi& da ne vide ljudi unapredvreme smrti, naselio due slepim nadama. >o je uradio voljno.

Quvena reeni!a kojom je Prometej stekao slavu buntovnika nije u tolikoj meri buntovnik,priznaje 6evsovu vlast pominje i moli Okeanide za pomo=, jer nesre=a sve stie jednako.

Prometej je simbol buntovnitva i revolu!ionara meLutim, to"a kod 4shila nema. Sam bo"Okean& potovanje i ljubav. $pak, on "ovori isto kao


64/69

-judski lik u drami&$ja) kosmoloki plan se povezuje sa svetsko)istorijskim. $ja je pretvorena ukravu, pro"oni je obad, koji je tera da luta. Ona je $nahova k=er %sin Okeana i >etide i mitskikralj (r"a, 6evs je ba!io oko na nju, pa se na nju obruio


65/69

>rilo"ija&

$ -uonoa PrometejC

$$ Okovani PrometejC

$$$ OsloboLeni PrometejC) pomirenje sa 6evsom koji je povratio pravedni lik, teodi!ejauspostavljena.

;an Got ;edenje bo"ovaC

On je teatrolo", polihistor ne samo istoriar i tuma knjievnosti i Rekspira, ve= i antropolo",ilozo, istoriar ideja. Oslona! za svoju interpreta!iju trai u "rkoj mitolo"iji, to povezuje dKsasavremenom antropolo"ijom i psiholo"ijom.

4shil !rpi materijal za tra"ediju iz klasino" mita o postanju perspektiva vremena& sadanjevreme u O. PrometejuC je tre=i deo >eo"onijeC.

O. PrometejC lii na elizabetanske kraljevske tra"edije, mitski aspekt povezuje se sa politikimzbivanjima. 3rama ima vie simboliki karakter.

#ojre i 4rinije& dva razliita pojma vremena& !iklino i mitsko. Prometej ta dva vremenapovezao %primer mit K istorija& Prometej pria Okeanu o osveti nad >itanima, pominje se

pobuna >iona, to je zapravo erup!ija 4tne.Pria o >ionu& mitoloki umetak, ali 4shil namerno mea mitsko %boansko vreme i ljudsko%erup!ija *'. "odine pre n.e.. 4rup!ija se desila /+ "odina pre nastanka ove tra"edije.

Spominje se i kult


66/69

6ato se ne spominje i to da je nauio ljude kuvanju 7 -evi)Stros Sirovo i peenoC. Pripremanjehrane je korak ka !ivilizovanju. Got uoava detalje koji skre=u panju da je to naznaeno uPrometejuC takoLe postoji junoameriki kosmoloki mit) kulinarski, o ja"uaru.

5 eo"onijiC nalazi se karika koju je 4shil izba!io& uvreda 6evsu, prinoenje rtve)

Prometej je ubio vola, podelio "a na 0 dela a bo"ovima prineo koske. 6evs je ljudima zbo"prinoenja kostiju oduzeo vatru, nek jedu svoje sirovo mesoC.

6akljuak& taj sloj mita je 4shilu nerazumljiv, ali sve upu=uje na to da je Prometej takoLe nauioljude da jedu meso.

Poslovi i daniC)


67/69

Orestija

Or"anska trilo"ija, prva sauvana tra"ika trilo"ija. Obuhvata se"ment o prokletstvu (trida iposledi!ama "reha u prvoj "enera!iji.

(trej %istorijska linost, sredinom 9$$$ veka pre n.e.vladao #ikenom (trejeva rizni!a >antalovunuk i Pelehov sin, ota! #enelaja i ("amemnona je sa vlasti istisnuo brata >ijesta i pro"nao "aiz #ikene. Gasnije je saznao da mu je >ijest zaveo enu, pa mu se osvetio %kao u Rekspirovojtra"ediji :::::::::::::::::::::.

Ratro ho=e da se pomiri sa njim, zove "a na "ozbu pomirenja, pa mu poslui meso sopstvenede!e, servira mu ispeene udove. >ijest bei i smilja osvetu, mora da zane sina sa sopstvenomk=erkom %Pelopom, pa je uda za (trida Pelopa raLa sina 4"ista %("amemnonov i #enelajevpolu)brat i >ijestov sin.

("amemnon i #enelaj alju >ijesta u tamni!u i alju 4"ista da "a ubije, oni se prepoznaju i 4"istna kraju ubije ("amemnona.

Ovde pobuna poiva na ljudskom prestupu Muri=& ...ovek...srui...C.Qovek teomahos)bo"obora!, ini hibris, o"rei se o boanska naela.

$ ovo je donekle politika drama, "randiozna na planu stila i jezika.

$ deo trilo"ije& ("amemnonC

Muri= smatra da je ovo najsavrenija tra"edija, na"laeno je s!ensko)muziko. Ovo shvatanje jeprihva=eno meLu klasinim ilolozima) muzikalnost i lepota stiha u ori"inalu. ("am.C seizdvaja i svojom duinom, proirena je ekspozi!ija.

#esto radnje je dvor (trida u (r"u. 5 strukturi siea postoji slinost sa roja pala.

On provodi no=i tu, ali lino nespokojstvo obuhvata i stanje na dvoru. Nema vie:::::::::::::::::. ...o dru"om =utim, jer mi usta straan bi zavezao...C


68/69

Prolo"om se odlae sredinji do"aLaj.

Blesne plamen. Pojavljuje se hor ar"ejskih stara!a oni su opremljeni znamenjima& ma o boku itap u ru!i obueni su sveano, sa kapom na "lavi.

#uno ekanje ::::: "odina, a oni su prestari za rat i zato lieni ratnike slave. #a o boku)ose=aj ratnike dostojnosti, a tap) znak zanemo=alosti.

...i ta starost moe...C) esto se kod 4shila javljaju ovakve "nome, pesniki uobliene.

Pojavljuje se Glitemnestra, donosi rtve. 6ato donosi rtve) ona ostaje nema.

$zlae se predistorija& ("amemnon je rtvovao njihovu k=er $i"eniju ...ojaLeni kralj najzad

savio vrat pod jarmom nude...C) Galhant vra mu je rekao da je to uslov da dobiju povoljanvetar.


69/69

Documents

Biblija i Knjga o Jovu