Постоје одређени ризици употребе Интернета које велики број корисника недовољно или уопште не познаје. Могу да буду угрожени ваша приватност и репутација, опљачкан ваш новац на банкарским рачунима, потрошено ваше време код Интернет провајдера, онеспособљен ваш рачунар... Чак и лична и породична безбедност могу да буду угрожени ако се неопрезно понашате на Интернету. Злонамерни појединци, организоване хакерске групе, па и сајбер криминалци, могу да нанесу штету на следеће начине:

да заразе ваш рачунар шпијунским софтвером како би вам украли идентитет или пратили ваше Интернет и животне навике

да вас опљачкају крађом ваших лозинки за приступ неким онлајн сервисима (нпр: е-банкинг)

да направе проблеме у функционисању вашег рачунара помоћу вируса и другог злонамерног софтвера

да преузму контролу над вашим рачунаром и да га користе за напад на друге кориснике широм света

да вас наведу да посетите лажни сајт неког од онлајн сервиса које користите и тамо оставите личне податке

да упадну у вашу бежичну мрежу и бесплатно користе вашу Интернет конекцију

да украду и потом користе ваше налоге за слање е-поште и четовање Да бисте спречили или умањили ризике свог боравка на Интернету, потребна вам је вишеслојна заштита:

Заштитни софтвер: анти-вирус, анти-спајвер и фајервол или заштитни сет који садржи сва три сигурносна система.

Ажурирање рачунара, блокирање е-поште нежељеног садржаја (spam) и коришћење савремених претраживача.

Редовно копирање фајлова (back-up). Ако сте неискусан корисник, боље је да не користите свој

рачунар као администратор (administrator mode). Заштитите се од прислушкивања и уљеза применом

криптовања у својој бежичној мрежи. 

Опасности за децу на Интернету: Излагање садржајима за одрасле, расистичким и другим

узнемирујућим садржајима Онлајн сусрети са злонамерним и опасним појединцима Нарушавање приватности Неопрезно коришћење програма за дељење садржаја (File-

Sharing или Peer-to-Peer) Савети за родитеље

Разговарајте о могућим опасностима Интернета са својом децом

Будите рачунарски писмени Користите опције родитељског надзора и блокирања

софтвера Задржите приступ налогу за е-пошту свог детета Обратите пажњу на то шта ваше дете ради на Интернету

 Заштитита идентитета и приватности Ваш идентитет и ваша репутација на Интернету су драгоцени. Сајбер криминалци ће на превару покушати да добију личне податке од вас, какао узму новац с вашег рачуна и користе ваше кредитне картице. Заштитите се од узимања података на превару (phishing) и ухођења (spoofing):

Блокирајте нежељену е-пошту (spam). Користите новије верзије Интернет претраживача које ће вас

упозорити на познате лажне веб сајтове. Не откривајте своју лозинку и друге личне податке.

 Запамтите да на Интернету нема опције "undo" - у највећем броју случајева шта сте урадили, урадили сте. Уколико, на пример, објавите своју фотографију на некој од друштвених мрежа, нећете моћи да контролишете начин на који се она даље користи, копира или архивира. Безбедност електронских трансакција

 Онлајн куповина и банкарство су сигурни и безбедни уколико се придржавате неких једноставних смерница и приступате здраворазумски. Уколико купујете преко Интернета, потражите јасне знакове да је реч о поузданој фирми:

Да ли постоје и у "стварном" свету? Да ли можете да пронађете њихову адресу и број телефона?

Да ли им је веб сајт безбедан? Да ли постоји "https://" и ознака "сигурносног катанца".

Да ли имају јасна правила у вези са приватношћу и враћањем робе?

Уколико нисте сасвим сигурни, позовите их како бисте се детаљније информисали. Уколико користите онлајн сајт за аукције, довољно је неколико једноставних корака како бисте се додатно обезбедили:

Пре него што почнете, упознајте се са процедуром аукције и правилима сајта.

Упознајте купца, односно продавца, поставите питања и проверите одговоре. Требало би да научите да препознајете случајеве који би потенцијално могли да доведу до тога да будете преварени:

Обећавају велике награде: добитке на лутрији, изгубљена наследства...

Лажни утисак хитности. Необични, сувишни детаљи. Захтевају плаћање унапред или давање личних података.

Uvod

Internet je po mnogo čemu različit od ostalih medija za komunikaciju sa kojima se savremeni čovek sreće. Od razvoja radnja, televizije i savremenih oblika satelitske televizije, sa desetinama, stotinama pa i više hiljada kanala, sadržajima prilagodjenim raznim ciljnim grupama, čovek je izložen uticajima raznih kultura, običaja, informacijama u

obliku slike, zvuka, ideja. Ipak, svi ti mediji nemaju ono što odlikuje Internet - svi su oni jednosmerni, dakle informacije teku samo ka korisniku.

Internet uvodi novinu - korisnik interneta može svoje mišljenje, ideje i proizvode podeliti sa milionima korisnika u svetu, može direktno uticati na druge korisnike i može potpuno nesputan istraživati nebrojeno stranica napisanih od drugih korisnika. Ali sva sloboda koju Internet nudi, povlači i odgovornost - sami smo odgovorni za sve što izjavimo ili učinimo na njemu.

Opšta pravila

Ova pravila se mogu svesti na par osnovnih:

Pokažite poštovanje i razumevanje prema drugima Ne koristite internet za širenje rasnih i verskih predrasuda Nemojte koristiti računar da bi naneli drugima štetu Nemojte ometati druge u korišćenju mreže ili računara Nemojte njuškati po tudjim dokumentima Nemojte krasti podatke ili prisvajati tudje ideje Nemojte koristiti tudje resurse bez odobrenja Razmislite o društvenim posledicama programa kojeg puštate u

promet

Naravno, pošto svaki vid komunikacije ima drugačije osobine, stoga proističe da pravila ponašanja donekle razlikuju. Komunikaciju možemo podeliti na:

komunikacija dva korisnika (elektronska pošta) komunikaciju sa više korisnika (mailing liste, usenet grupe

(news), IRC) postavljene sadržaje (web stranice, FTP, telnet i druge oblike

servera)

Komunikacija dva korisnika - elektronska pošta

Elektronska pošta se još naziva i privatna pošta ili e-mail. Obično se koristi da se odredjenoj osobi prenesu informacije koje nisu od koristi ostalim korisnicima interneta.

Šta treba znati o elektronskoj pošti tzv. e-mail?

Ukoliko ne koristite neki oblik šifrovanja, elektronska pošta nije sigurna! Iako se e-mail još naziva i privatna pošta - nikovam ne može garantovati privatnost na internetu.

Koristite naslov poruke (Subject). Ovde treba ukratko opisati sadržaj poruke, odnosno diskusije. Korišćenjem naslova sa mogu razdvojiti diskusije koje se istovremeno vode, a i pretraga se olakšava.

Nikada ne pišite poruku isključivo velikim slovima. VELIKA SLOVA SE NA INTERNETU SMATRAJU VIKANJEM!

Potpišite se na kraju poruke jer neki programi za čitanje elektronske pošte ne prikazuju podatke o pošiljaocu. Time ćete olakšati primaocu da vam odgovori na poruku. Potpisi trebaju biti kratki, ne duži od 4 reda.

Ako niste sigurni da li korisnik može da pročita naše karaktere (šđčćž) ne koristite ih. Isto važi i za ćirilicu. Obično je poželjno koristiti isključivo ASCII karaktere.

Broj karaktera u liniji ograničite na 66-72 karaktera. Ovim osiguravate da poruka bude čitljiva na svakoj platformi (npr. konzolnim čitačima)

Sadržaj poruke ne treba prosledjivati trećem licu, posebno bez saglasnosti pošiljaoca. Prosledjenu poruku ne treba menjati, eventualno se mogu izbaciti suvišni delovi, ali tako da se ne naruši kontekst poruke. Takodje treba biti vidno naznačeno čija se poruka citira.Prilikom slanja žalbi administratoru, slobodni ste da prenesete poruku bez dozvole pošiljaoca.

Ne šaljite poruke za svaku sitnicu, pogotovo ne nepoznatim osobama. Nepoželjnom poštom se smatra svaka pošta koja nije zatražena direktno (ako vam osoba da svoju adresu s pozivom da je kontaktirate) ili indirektno (ukoliko se adresa pojavljuje na nekom forumu ili drugom javnom mestu poput web stranice, štampane stranice, u nekom programu ili dokumentu itd.).

Kad prvi put kontaktirate nekoga, predstavite se, navedite odakle vam njegova/njena adresa, budite kratki i jasni sa pitanjem.

Nepisano pravilo na internetu je da računarski entuzijasti ne persiraju jedni drugima. Ipak, kad kontaktirate nekog nepoznatog, posebno kad se ragi o poslovnoj prepisci, učtivost je neophodna.

Ne tražite od sagovornika da vam objašnjavaju banalnosti ili teme koje su lako dostupne na internetu. Obično ćete i dobiti oštar odgovor da ih i potražite na internetu.

Nikada ne prosledjujte lančana pisma (tzv. lanci sreće). Ovakva pisma obično samo bespotrebno opterećuju servere i smatraju se nepoželjnim.

Ne šaljite poruke u kojima se oglašavate ili poruke koje sadrže veliku količinu podataka koji nisu korisni primaocu. Takve poruke se nazivaju spam.

Ne šaljite dugačke poruke (preko 100 redova) ili poruke sa prikačenim fajlovima bez izričitog odobrenja. Većina multimedijalnog sadržaja lepo izgleda, ali povećava poruku desetinama puta, a samim tim i usporava preuzimanje poruke.

Ukoliko pak šaljete velike dokumente (posebno Word, Excel i sl.) takve poruke obavezno kompresovati jer se time dokumenti smanjuju i preko 10 puta.

Proveravajte adresu na koju šaljete poruku. Može biti neprijatno ako se velike poruke vrate zbog netačno unete adrese.

Ne koristite slanje na više adresa (Carbon Copy iliti CC) osim ako ste se dogovorili sa grupom ljudi da tako šaljete poruke. U ovom slučaju, adrese svih primaoca su dostupne svima, što može biti nepoželjno. Umesto toga koristite BCC ili Blind Carbon Copy, čime će adrese na koje ste poslali poruku biti sakrivene od primaoca.

Koristite smajlije (smileys) za izražavanje osećanja, smeha ;-), neraspoloženja ;-(, ljutnje ;-<. To su stilizovani grimasa, a spisak se može naći ovde.

Pravilno citirajte poruku na koju odgovarate. Zlatno pravilo je da ostavite onoliko koliko je dovoljno da se poveže diskusija, ni manje ni više.

Kad odgovarate na poruku, budite tolerantni. Ne primajte sve "k srcu" i ne nasedajte na provokacije. Provokacije je najbolje ignorisati, jer umeju prerasti u bespotrebno gubljenje vremena.

Pre odgovora, proverite da li ste od iste osobe dobili još neku poruku u kojoj vas obaveštava da je problem iz prethodne rešen. Time ćete uštedeti vreme i sebi i sagovorniku.

Prilikom odgovora, obavezno proverite polje CC (Carbon Copy) jer ako je poruka koju ste primili poslata na više primaoca, odgovorom na takvu poruku možete poslati poruku svim primaocima iz originalne poruke. Tako, poruka namenjena primaocu, može otići na adrese svih tih ljudi, što je često nepoželjno.

Komunikacija sa više korisnika

Komunikacija sa više korisnika može imati više oblika, kao što su na primer:

mailing liste - to su liste koje se dobijaju nakon pretplate na ličnu e-mail adresu

usenet (news) grupe - javno dostupne grupe organizovane po temama

IRC, ICQ i sl. oblici online komunikacije, znači direktno sa korisnicima

Prvo i osnovno što treba zapamtiti je da sva pravila koja se odnose na ličnu poštu i dalje važe, s tim da sada vaše poruke ne čita samo jedna osoba, već se taj broj meri stotinama i zato se o nekim stvarima treba voditi posebno računa.

Zapamtite da je sve što napišete javno i da to svako ko čita grupu može i da iskoristi. Takodje, postoje i arhive poruka sa nekih grupa, pa vaša poruka može biti trajno dostupna. Zato dvaput razmislite pre nego što postavite neko pitanje ili date (lakomislen) odgovor.

Nikad ne šaljite privatne prepiske na javne grupe ma koliko one beznačajne bile bez eksplicitnog odobrenja sagovornika.

Nemojte lažirati svoje podatke u zaglavlju. Ukoliko menjate adresu zbog zaštite od spama, učinite to tako da je to očigledno

ukoliko se neko odluči da vam pošalje odgovor na mail. Na nekim grupama je obavezno korišćenje validne adrese, zato otvorite neku besplatnu adresu samo za tu namenu (recimo mail.ru)

Prestavljanje tudjim imenom na grupama nije dozvoljeno. Pre nego što pošaljete poruku u neku grupu, upoznajte se

sa sadržajem grupe, sa temom o kojoj diskutujete, kao i da li je tema već odradjena. Najbolje je pratiti razgovore neko vreme pre nego što se upustite u slanje poruka.

Vrlo često, ono što je dozvoljeno u jednoj grupi, u drugoj nije. Kod news grupe je moguće preuzeti odredjeni broj poruka

unazad, što će reći, diskusije u poslednjih nekoliko dana. Kod mailling lista, obično postoji arhiva poruka na webu, pa proverite da li postoji odgovor na ono što vas zanima.

Neke grupe imaju i sajtove posvećene (pre)često postavljanim pitanjima (FAQ). Proverite da li već postoji odgovor na vaše pitanje u njima, ili u arhivama poruka (Google Groups).

Upoznajte ostale učesnike u raspravi da bi znali kako da se postavite prema njima.

U javnim grupama često dolazi do sukoba i neslaganja mišljenja. Iznesite svoje mišljenje, potkrepite ga činjenicama i povucite se iz dalje diskusije da ne bi izazivali. Ne mora uvek vaša biti zadnja.

Podrazumevajte da sagovornici zastupaju isključivo svoje lično mišljenje, osim ako su to eksplicitno naveli u poruci. Ako vam se nečije ponašanje ne dopada, ne učestvujte u raspravi sa njima. Takodje, ne krivite administratore za tudje ponašanje, ali im se požalite na lični mail kako bi svojim autoritetom uticali na njihovo ponašanje.

Ne učestvujte u diskusijama koje mogu prerasti u svadju (flame). Naslovom poruke (Subject) pokušajte da što bolje odredite temu

poruke. Pri učešću u prometnim grupama ovo olakšava snalaženje. Takodje, ako u sred diskusije promenite temu poruke, promenite i Subject poruke.

Trudite se da poruka po temi odgovara grupi u koju šaljete. Nemojte slati oglase, čak i ako prodajete nešto što je vezano za temetiku grupe. Postoje grupe koje su tome namenjene poput yu.oglasi.

Ukoliko greškom pošaljete poruku na neodgovarajuću grupu pošaljite i izvinjenje i/ili pokušajte da otkažete svoju prethodnu poruku (Cancel).

Ako se ne slažete sa temom neke diskusije ili grupe, nemojte učestovati u njoj. Svako ima pravo na slobodu mišljenja, pa je bolje da potražite temu koja je vama interesantna.

Nemojte u grupe slati kratke i beskorisne poruke u kojima se sa nekim "slažete". Ovo je nepoželjno osim ako su u pitanju neka javna glasanja i sl.

Koristite filtere. Ukoliko vam se ne svidjaju poruke nekog autora ili odredjena tema, stavite autora ili temu (Subject) ufilter.

Izbegavajte da istu poruku šaljete u više grupa (tzv. MultiPost). Ukoliko neko čita te grupe, nailaziće na jednu te istu poruku u svakoj od tih grupa, što ume da iritira.

Ako baš morate da pošaljete poruku na više grupa, koristite Crosspost. Ako neko odgovori na vašu poruku, diskusija će se razvući preko svih tih grupa. U ovom slučaju potrebno je postaviti i polje Followup-to koje znači da se odgovori na Crosspost-ovanu poruku šalju samo u jednu grupu. Ukoliko ne znate kako se ovo polje postavlja, to je dobar znak da ne trebate koristiti slanje u više grupa.

Ukoliko želite da podelite neki fajl sa drugima, postavite ga na web i pošaljite link na grupu sa kraćim opisom. Većina grupa nije binarna, pa će server ionako odbiti poruku sa prilogom.

Ukoliko ipak morate da pošaljete prilog uz poruku na grupe, koristite binarne grupe. Trenutno, jedine binarne grupe na YU hijerarhiji su yu.forum.erotika i yu.test. Uz ovakve poruke treba obavezno navesti jasan i precizan naslov (Subject) sa opisom sadržaja, mada je poželjno i da se pošalje zasebno kratka poruka sa opisom, a zasebno prilog. Ovo je čak omogućeno kao opcija u većini čitača grupa.

Kako i kod elektronske pošte, priloge treba kompresovati (recimo WinZip, WinRar i sl.). Ukoliko je poruka i dalje velika,izdeliti je na delove od 200-500KB. Većina programa će ovo automatski uraditi.

Заштита података о личностиИз Википедије, слободне енциклопедије

Заштита података о личности је скуп међусобно повезаних активности, метода, техника и норми којима се обезбеђује приватност, сигурност,поверљивост, расположивост и интегритет података од свих опасности које им прете.[1]

Садржај  [сакриј] 

1   Подаци о личности 2   Врсте података о личности 3   Заштита података о личности са правног аспекта 4   Опасност од злоупотребе података 5   Најчешће жртве злоупотребе личних података 6   Европска конвенција о заштити појединаца 7   Заштита података о личности у савременом друштву и код

нас 8   Важни датуми за правно регулисање заштите података о

личности 9   Види још 10   Референце 11   Литература 12   Спољашње везе

Подаци о личности[уреди]Подаци о личности су сви они подаци који се односе на неко одређено или одредиво физичко лице, на основу којих оно може бити идентификовано, а којима се може угрозити његова приватност.[2] То су, пре свега, подаци којима се могу угрозити живот, телесни и физички интегритет, част, углед, живот породице, идентитет и име. Ти подаци се односе на жива, умрла лица, као и лица проглашена умрлим.Врсте података о личности[уреди]Врсте података о личности су:

Подаци о чињеницама(на пример име, адреса, године, зарада, вероисповест, национална

припадност, политичке активности, коефицијента интелигенције(енгл. IQ test), здравствено стање, осуђиваност и други),

Подаци о мишљењима и судовима самог појединца и других субјеката о њему(на пример став о браку, подаци о кредитној способности, могућностима за професионално напредовање) и

Подаци о намерама.

Заштита података о личности са правног аспекта[уреди]Заштита података је законски механизам који обезбеђује приватност. Приватност је фундаментално људско право, које представља право свакогграђанина да контролише своје личне информације и да одлучује о њима.[3] Правни аспекти заштите података представљају суштину права приватности.[4] Право појединца на заштиту података о личности праћено је одговарајућим, корелативним обавезама других да га поштују. У супротном, право би било „мртво слово на папиру“. Право на заштиту података о личности није апсолутно, јер у изузетним случајевима може бити нарушено, ако то захтевају интереси јавног поретка или у случајевима прописаним законом. Ово право је комплексно, јер обухвата више мањих права:

Право на обавештеност - о подацима који се о њему воде, од стране којих субјеката и у које сврхе, као и достављање копије информација,

Право на одговарајуће коришћење података - коришћење од стране ауторизованих субјеката у прописаној форми и у предвиђене и прописане сврхе, и спречавање коришћења од стране неауторизованих субјеката,

Право приступа и увида - како би субјекат могао да контролише податке који се о њему воде,

Право на исправку података - ако су неки подаци нетачни или је дошло до промене и

Право на правна средства заштите - ако открије неке неправилности у вези са подацима о њему.

Правне мере заштите су мере којима се одговарајућим правним механизмима штите подаци и процеси везани за њих.[5] Правне

мере заштите засноване су на одређеним принципима, које су прихватиле међународне организације и национална законодавства, како би се остварила хармонизација прописа. Најзначајнији принципи односе се на ограничавање прикупљања података, навођење сврхе, ограничавање употребе, суделовање и одговорности, забрану постојања тајних система за прикупљање и чување података, права субјеката о којима се и од којих се подаци прикупљају, обавезе и одговорност субјеката који прикупљање, обраду, меморисање и достављање обављају, принципе корисности, аутентичностии својине.Природа и степен правне заштите података, у крајњој линији, у зависности су од степена политичког значаја који се придаје личним правима, односно, заштити приватности и личних података у одговарајућим друштвено - политичким условима. Са своје стране, пак, ово зависи од општег степена материјалног и културног развитка одговарајуће друштвене заједнице.[6]

Опасност од злоупотребе података[уреди]Нема безопасних података. Сваки, па и најбезазленији податак, може представљати потенцијалну опасност за физичка лица, јер се могу користити у најразличитије сврхе, које на први поглед не можемо ни замислити. Начини њиховог чувања, обраде, преноса и коришћења свакодневно расту, као и круг субјеката о којима се подаци прикупљају. Често нисмо ни свесни да се подаци о нама негде воде или да они уопште постоје. Томе нарочито погодује развој информационих технологија. У савременим друштвима, већина људи оставља такозвани информациони траг своје комуникације са најразличитијим државним органима, јавним институцијама(на пример здравственим и образовним) и недржавним организацијама (на примербанкама, путничким агенцијама, робним кућама).[7] Излажемо се опасности када на пример вршимо онлајн плаћање кредитном картицом, чак и кадапретражујемо интернет. Иако ова операција изгледа безазлено, многи претраживачи складиште податке о нама, како би направили наш профил и сазнали наше куповне склоности. Оно што је најчешће угрожено то је наша приватност.

Најчешће жртве злоупотребе личних података[уреди]Најчешће су угрожени:

Појединци - корисници интернета, посебно корисници е-поште и е-конференције, телекомуникационог сектора посебно интегралних мрежа,дигиталних услуга, корисници онлајн услуга, веб страница,

Појединци - потрошачи, Малолетници и „Обични“ појединци о којима се стварају базе података о

личности.[8]

Европска конвенција о заштити појединаца[уреди]С обзиром на аутоматизовану обраду података о личности Европска конвенција о заштити појединаца прокламује осам принципа заштите података о личности:

1. Подаци о личности морају се обрађивати и достављати на „поштен“ и законит начин - „поштено“ достављање значи да су подаци ауторизовани од стране особа на које се односе, и да су на одговарајући начин од њих потврђене. Непоштено достављање најчешће се односи на ситуације када се прикупљају подаци који нису у складу са предвиђеном сврхом или када се не објасни у коју сврху се врши прикупљање података, када се лице доводи у заблуду да ће подаци бити тајни или поверљиви, када се до информације долази принудом, претњом илипреваром, јер се лице убеди да је обавезно да да те податке. „Поштена“ обрада подразумева да све операције морају бити изведене тако да се добију истинити и ажурни подаци. Незаконито достављање је свако угрожавање поверења онога на кога се податак односи или га поседује, или преступ, као и крађа и превара да би до достављања неког података о личности или информације дошло. Незаконита обрада постоји када се на пример на основу тајног увођења података о националној припадности врши одабир запослених.

2. Располагање података о личности мора бити у складу са унапред одређеном или правно дефинисаном сврхом - може бити и више сврха, али кључно је да су оне експлицитно одређене у националним правним инструментима. Неопходно је контролисати да ли је садржај података у складу са предвиђеном сврхом и да ли је усклађено поступање корисника.

3. Подаци о личности смеју се користити или обелоданити само компатибилно предвиђеној сврси - инкомпатибилност је насилно коришћење или откривање података о личности у односу на, у одговарајућем правном акту, описане сврхе.

4. Подаци о личности морају да буду адекватни, релевантни и у довољном броју, у односу на сврху коју треба да служе.

5. Подаци о личности морају бити тачни и ажурни - овај принцип је у складу са правом појединца на исправку. Ажурирање података предузима се када је то потребно, а у складу са његовом сврхом и природом. Подаци су нетачни ако су некоректни или доводе у заблуду било који део чињенице везане за појединца.

6. Подаци о личности не смеју се држати дуже него што је потребно - период чувања података одређен је сврхом због које се прикупљају и меморишу. Када се подаци скупљају због више сврха, узима се најдужи предвиђени период и његовим истеком подаци се бришу.

7. Субјекат података мора бити упознат о вођењу података о његовој личности и о могућностима приступа.

8. Мере сигурности предузимају се против неауторизованог приступа, мењања, откривања и уништења података о личносити - принцип обухвата и намерно вршење ових радњи и случајно губљење и уништење.

Заштита података о личности у савременом друштву и код нас[уреди]Заштита података о личности је један од најзначајнијих и најделикатнијих проблема са којима је суочено модерно друштво. Све већа доступност података доводи до повећања могућности њихове злоупотребе. Злоупотреба је коришћење података у

недозвољене и нелегитимне сврхе, односно сваки догађај везан за податке због којих је субјекат претрпео или могао да претрпи губитак. Последњих година повећана је активност у области правне регулативе заштите података о личности. Србија је усвојила нови Закон о заштити података о личности 2008. године.[9]

Важни датуми за правно регулисање заштите података о личности[уреди]

ОЕЦД је 1981. године прихватио Смернице за заштиту приватности и прекограничних токова података о личности.[10]

1981. године - Конвенција Савета Европе о заштити појединаца у односу на аутоматску обраду личних података.[11]

14. децембар 1990. године Генерална скупштина Уједињених нација усвојила је Смернице које се односе на компјутеризована досијеа података.

Комисија Европске Уније о правним аспектима ЕДИ донела је 1994. године Препоруку Европског Модела ЕДИ споразума.[12]

Директива о заштити појединаца у односу на обраду података о личности и слободном кретању таквих података донета је 24. октобра 1995. године. [13]

Србија је у октобру 2008. године усвојила Закон о заштити података о личности.

28. јануар је у Европској Унији и у Савету Европе прихваћен као Дан заштите података о личности.[14]