BEOGRAD, IGRA^KA ZA DIVOVE - bgknjizevnicasopis.rs · ci “Ze ko”, bu du }i no be lo vac pla tio je svoj obol vla da ju }oj ide o - lo gi ji i soc re a li sti~ koj este ti ci

TUMAÊWA ��

ANDRI], KRATKI REZOVI

Sr|an Vu~ini}

BEOGRAD, IGRA^KA ZA DIVOVE Andri}evo pripovedawe o beogradskom ~oveku

An dri} sti ̀ e u Be o grad kra jem sep tem bra 1919, ka da do bi -ja slu ̀ bu u Mi ni star stvu ve ra no vo for mi ra ne Kra qe vi ne Sr -ba, Hr va ta i Slo ve na ca. Po {to je na {ao so bu Sve to sav skoj 29,on ja vqa u pi smu svo joj za gre ba~ koj pri ja te qi ci Zden ki Mar ko -vi} da je kli ma o{tra, ì vot u gra du bu ~an, “pri li~ no za ni -mqiv, ali skup i ne zgo dan. Ubra jam se u sre} ne ko ji ima ju jed nuso bu, i to ~i stu, na ba vio sam i dr va, hra nim se pri li~ no, krat ko:ide a lan po lo ̀ aj za jed nog sa vre me nog ~o vje ka.”1

Pr ve uti ske o po rat nom Be o gra du 1919-20. An dri} }e mno -go ka sni je i kwi ̀ ev no uob li ~i ti u {e stom po gla vqu ro ma na Go -spo |i ca:

“Po raz ri ve nim uli ca ma i ru {ev nim, za pu {te nim ku }a masa vid nim tra go vi ma ra ta, va qa la se {a re na bu ji ca sve ta, ko ja jene pre sta no ra sla, jer su se u wu ba ca le sva ko dnev no sto ti ne pri -do {li ca, gla va~ ke, kao lov ci bi se ra u du bo ko mo re [...] Bi la je,ukrat ko, ce la jed na buj na i {a re na du bin ska flo ra ko ju ra to vi ive li ki po tre si ra |a ju a mir iz ba cu je na po vr {i nu [...] Ne ~e ga odbuj no sti i ha o sa zla to no sne ze mqe El do ra da bi lo je u ì vo tu iiz gle du te pre sto ni ce jed ne ve li ke dr ̀ a ve ko ja jo{ ni je ima la

Beogradski kwièvni ~asopis, br. 24–25, jesen–zima 2011. 161

1 Ci ti ra no pre ma tek stu Mi ro sla va Ka ra ul ca “An dri }ev pre la zak u Be o grad” (Sve -

ske Za du ̀ bi ne Ive An dri }a, br. 17, ok to bar 2000)

ni od re |e nih gra ni ca ni unu tar weg ure |e wa ni ko na~ no utvr |e -nog ime na.”

î ni se da se do kra ja ì vo ta u An dri }u za dr ̀ ao slo ̀ en iam bi va len tan do ̀ i vqaj Be o gra da. Opis tog ve li kog gra da ko ji je“is tr gan, pro sut, upra vo kao da ni kad ne po sto ji ne go ve~ no na -sta je”2 – de lu je nam kao kon trast spram po zor ni ce bo san skih ka -sa ba iz An dri }e ve pro ze. Pi sac je do bro znao ka ko, za vre me ra -ta, ali i u mi ru “ka sa ba di {e, pa ti i me wa se, pot pu no, kao ì voiz dvo je no bi }e”. Be o grad je za we ga he ra kli tov ski pro men qiv, iu toj stal noj pro me ni iza zov ni ji za ì vot i taj no vi ti ji za pri -ka zi va we. U jed noj krat koj be le {ci iz we go ve “Cr ne kwi ge” spo ~et ka 50-ih go di na pi {e:

“U Be o gra du ose }a te stal no da je ì vot te ̀ i, ali i sku po -ce ni ji ne go u mno gim dru gim gra do vi ma, da ~o vek ov de ì vi save }im ulo gom i te ̀ im ri zi kom, i da svi, i oni ko ji gu be i oni ko -ji do bi ja ju, ima ju sra zmer no vi {e od ì vo ta.”3

Pre sto ni ca za An dri }a kri je u se bi ne {to su {tin ski var -qi vo i za go net no, mo ̀ da ~ak ne ku ve li ku ob ma nu i ne ki opa sanpri vid iza sve svo je ras ko {i – ba{ kao i za ne sre} nog ju na ka ~e -ho vqev ski in to ni ra ne pri ~e “Zna ko vi”, ~o ve ka ko ga su “è neupro pa sti le”. (Sa mo ob ma nu ti su na dru gi na ~in, u be o grad skombra ku i pa kle nom ì vo tu ko ji mu sle di, Ze ko, kao i Ni ko la Ka -pa, ju nak “Po ro di~ ne sli ke”.) Je li ovaj grad jed na od ve li kih hi -me ra i za go net ki ko je sam pi sac ni ka da ni je us peo umet ni~ ki daraz re {i do kra ja, vra }a ju }i se pred kraj ì vo ta sve ra di je sve tusvo ga det nij stva, te isto ri ji i pre da wu? Na red ni tekst sa mo }epo ku {a ti da otvo ri ne ka pi ta wa ve za na za od nos iz me |u An dri -}a-pri po ve da ~a i Be o gra da, od no sno be o grad skog ~o ve ka; od go vo -ri na wih zah te va li bi ozbiq ni je kri ti~ ko i te o rij sko ela bo ri -ra we. A na ne ka od wih od go vo ra ne ma i ne mo ̀ e ih bi ti. Pre o -sta ju nam sa mo do pi si va we i ima gi na ci ja.

Is ku {e wa “ no vog sve ta”

Za ni mqi vo je da ne ke od An dri }e vih “be o grad skih pri ~a”spa da ju me |u naj ble |a ostva re wa we go ve pro ze. U po je di nim pri -~a ma na sta lim na kon oslo bo |e wa 1944. (“De din dnev nik”, “S qu -di ma”, “Slu ~aj Ste va na Ka ra ja na”) kao i jed nim de lom u pri po ve -

162 Beogradski kwièvni ~asopis, br. 24–25, jesen–zima 2011.

2 Iz Zna ko va po red pu ta, str. 432–33. (Srem ski Kar lov ci, 1998)3 I. An dri}, Sve ske, str. 82. (Sa bra na de la Ive An dri }a, Be o grad, 1981)

ci “Ze ko”, bu du }i no be lo vac pla tio je svoj obol vla da ju }oj ide o -lo gi ji i soc re a li sti~ koj este ti ci. One su na se qe ne ide a li zo va -nim, bez boj nim i bes krv nim ju na ci ma, op te re }e ne cr no-be lomdra ma tur gi jom; u wi ma ni na ra tor ni autor ne po ka zu ju vo qu dase dis tan ci ra ju od fra za agit pro pov ske re to ri ke to ga do ba. Ta -ko u “De di nom dnev ni ku” – ve ro vat no je di noj An dri }e voj fu tu -ri sti~ koj pri ~i, ko ja se od vi ja ne gde u sve tloj bu du} no sti (1994.go di ne, na 50-go di {wi cu oslo bo |e wa Be o gra da) – ju na ci su do -stoj na oli ~e wa sve tlog no vog do ba:

“Sva tro ji ca su de ca sre} nog po ko le wa ko je je ugle da losvet u to ku ~e tvr te Pe to let ke. [...] mla di qu di ko ji ne ose }a ju za -mor od osmo ~a sov nog ra da ni te ̀ i nu od ru~ ka, a ko ji ma je pre o -sta li deo da na is pu wen pri jat nim po slo vi ma i oba ve za ma.”

Ni u pro na |e nom dnev ni ku de de iz 1944. ne iz o sta ju di dak -ti~ nost i pa te ti ka. U do di ru sa sve tom tih ok to bar skih da naovaj lik za kqu ~u je:

“I po mi slio sam: ko li ko sna ge ima u na {im qu di ma, ko li -ko spo sob no sti za sa mo o dri ca we i ne ke jed no stav ne, po se bi ra -zu mqi ve hra bro sti, i {ta bi se od sve ga to ga mo glo na ~i ni ti ubo qim pri li ka ma, u prav cu stva ra wa, a ne sa mo o dri ca wa i tr -pqe wa.”

Sa dru ge stra ne, pri ~a “Slu ~aj Ste va na Ka ra ja na”, ko japra ti “za slu ̀ e nu” du {ev nu pro past jed nog pred rat nog bo ga ta {ana kon ula ska par ti za na u Be o grad, za po ~i we in di ka tiv nom re -~e ni com:

“Sa mo qu di ma ko ji u su {ti ni ne vo le ni kog i ni {ta do sa -me se be mo ̀ e ta ko du bo ko i traj no da omr zne ì vot kao {to jetih ok to bar skih da na omr znuo Ste va nu Ka ra ja nu, pri vred ni ku iku }e vla sni ku.”

Kao da je pi sac, na mer no ili ne na mer no, za bo ra vio sve onene vi ne ko ji su, mo ra li da “omr znu ì vot” u Be o gra du na kon ula -ska par ti zan ske voj ske. Po sta vqa se pi ta we da li je ova na gla {e -na ide o lo {ka ten den ci ja bi la sa mo po sle di ca pi {~e ve mi mi -kri je i prak ti ko va wa teh ni ke ket ma na, ka ko bi re kao ê slavMi lo{? Ili pak po sle di ca we go ve je zu it ske pri ro de, ko ju jejo{ dav no uo~i la Isi do ra Se ku li}? Ili je An dri}, ipak, u pr -vim po rat nim go di na ma zbi qa ve ro vao u pri ~u o “bo qem no vomsve tu”, o ~e mu de ci di ra no go vo re i ne ki frag men ti iz we go vihSve ski. Za {to bi on u svo je be le ̀ ni ce, na me we ne sa mo za li~ nuupo tre bu, po red lu cid nih ide ja dru gih pi sa ca i fi lo zo fa, pre -pi si vao i ne ke mi sli En gel sa, Mark sa, Le wi na i Ti ta, ako ni je


ba rem iz ve sno vre me ga jio sim pa ti je za ide o lo gi ju ko ju oni pro -po ve da ju?4

An dri} je bez sum we do ̀ i veo raz o ~a re we u ko mu ni zam(kao i u isto rij sko ova plop }e we ide je ju go slo ven stva ko ju je odra ne mla do sti po dr ̀ a vao). Sto ga bi kao postskrip tum ne ko li -ci ne we go vih soc re a li sti~ kih pri ~a mo gao da sto ji i je dan kra -tak za pis, ob ja vqen tek pet na e stak go di na na kon pi {~e ve smr ti,u da ni ma ago ni je ko mu ni zma u ~i ta voj Is to~ noj Evro pi:

“Oni ni su ima li sna ge da ostva re taj svet o ko me su sni va -li i, na ro ~i to, go vo ri li, tra ̀ e }i i od dru gih da isti san sni va -ju i isto go vo re. Ali ne sa mo sna ge, ne go oni ni su ima li ni do -voq no ja snu vi zi ju to ga svog sve ta, ni ~vr ste vo qe. [...] Li {e nisve ga to ga, oni su – da bi pre va ri li dru ge i, {to je glav no, ob ma -nu li sa mi se be – mo gli i ume li je di no da mr ze, pro go ne i ubi ja juone ko ji ni su s wi ma de li li mi {qe we o ure |e wu to ga no vog sve -ta i ko ji ni su hte li da u~e stvu ju u we go vom ’ostva re wu’… To jebi lo je di no {to su za i sta us pe li da ostva re, i to za du ga vre me na,svu da i pot pu no.”5

Be o grad ska me na ̀ e ri ja

An dri }e ve be o grad ske pri ~e do sti ̀ u svo ju pra vu sna gu iumet ni~ ku vred nost u tre nu ci ma lu cid nog raz ot kri va wa “fa u -ne” me |u rat nog gra |an skog dru {tva – u wi ma pra ti mo ne po gre -{i vo pri po ve da~ ko “ske ni ra we” sve ga onog ani mal nog, ~u do vi -{nog, ne qud skog, skri ve nog iza pri stoj nih fa sa da be o grad skihbo ga ta {a, tr go va ca i pred u zet ni ka. Bio je po tre ban je dan bes po -{ted ni dar, ne bi li se po pu ni la ta la ku na, to pre }u ta no me sto uzva ni~ nim isto ri ja ma i pri god nim mo no gra fi ja ma o Be o gra du.Iz dva ja se “Po ro di~ na sli ka”, jed na od onih dva de se tak pri ~ako je An dri }a ~i ne ve li kim pri po ve da ~em. Opi su ju }i bra~ nipar sa jed ne sta re, ko lo ri sa ne fo to gra fi je, na ra tor nas po la kouvo di u po ro di~ nu, ali i u ga zdin sku pa to lo gi ju, pri ka zu je nam


4 Ta ko An dri} u “Cr noj kwi zi” pi sa noj u pe ri o du od pro le }a 1944. do mar ta 1952.pre pi su je i Ti to vu re ~e ni cu iz go vo ra udar ni ci ma 1948: “Mi mo ra mo ima ti sna -`ne, ja ke ge ne ra ci je, vi so ko svje sne svo je du ̀ no sti i svo je ulo ge ko ju igra ju u da -na {wem dru {tvu.” (I. An dri}: Sve ske, str. 47, u Sa bra nim de li ma Ive An dri }a,kwi ga se dam na e sta, Be o grad, 1981) Pi sac je pri mqen u KPJ na vla sti ti zah tev1954. go di ne.

5 I. An dri}, “Oni ni su ima li sna ge” (Kwi ̀ ev ne no vi ne, 788–789, 15. de cem bar1989)

“ve {ti nu” sa mo ̀ i vo sti i ne qu ba zno sti, “raz vi ja nu kroz na ra -{ta je pa la na~ kih tr go va ca”, pri bli ̀ a va nam sku ~e ni sit no sop -stve ni~ ki vi do krug ̀ i vo ta, obu va }en uz re ~i com “u se, na se i po -da se”. U è ni sa fo to gra fi je, go spa Na ti, ta bo le sna ve {ti nado ve de na je do sa vr {en stva, i ka ko na ra tor ka ̀ e, “po ~e la je dapre la zi u ne smi sao”. Na sve ga ne ko li ko stra na, kroz uz ne mi ru ju -}i por tret te è ne, An dri} je sa ̀ eo zlo li hvar skog, ma lo gra -|an skog, pa la na~ kog du ha; du ha ko ji je ugra |en u te me qe Be o gra -da. (Na rav no, ovaj pro ces od i grao se “sa iz ve snim za ka {we wem”u od no su na dru ge ve li ke evrop ske gra do ve.) No ono {to je jo{ va -`ni je, i {to je go to vo za stra {u ju }e, je su ave ti ko je kroz tu oso bui we nu ~u do vi {nu na rav pro go va ra ju:

“Dav ni i da le ki po koj ni ci, ne ki ve ~i to ugro ̀ e ni i zbogto ga pre ma sva kom ne mi lo srd ni, ne po pu stqi vi i uvek opre zni ina ko stre {e ni pre ci go vo re iz we ave tiw skim je zi kom i ne vi -dqi vo ru ko vo de we nim ne ra zu mqi vim po stup ci ma.”

Ka ko je ve} kon sta to va no, utvar no vla da sve tom An dri -}e ve pro ze, i utvar nim su du bo ko pred o dre |e ni pri ro de i mo -ti vi we go vih ju na ka.6 U li ku go spa Na te to utvar no po hra we noje u ani mal nom, ata vi sti~ kom im pul su ko ji upra vqa li~ no {}u;u ne ku sle pu me ta fi zi~ ku si lu za ko ju ni vre me ni pro stor nepred sta vqa ju pre pre ke. Ne ki vi {i prin cip, ve o ma sro dan [o -pen ha u e ro voj vo qi – ira ci o nal noj su {ti ni skri ve noj u svimpo jav nim ob li ci ma, po hle pi ugra |e noj u te me qe ̀ i vo ta – vla dai sve tom be o grad ske “Po ro di~ ne sli ke”. La ko mo ̀ e mo po vla -~i ti ana lo gi je i sa jun gov skim ko lek tiv no ne sve snim. Iz nadsve ga, tu se ja sno vi di ka ko An dri} pro du bqu je mo ti ve XIX-ve -kov nog re a li zma u prav cu fi lo zof ske pa ra bo le o sve tu, pri ~a -ju }i nam o ono me {to uvek i svu da bi va. Ali fi lo zo fe me su ne -{to {to mi na knad no do pi su je mo, u ne do stat ku bo qeg ob ja {we -wa, dok pi sac po nor ne du bi ne svo ga pri ~a wa cr pe iz mi ta i pre -da wa, iz baj ki, su je ver ja i ska ski. Pa i te iz vo re po drv ga va kat -kad, kao pra vi Go jin sa be sed nik, gro tesk nom iz ob li ~e wu – doru ̀ no }e i ne pre po zna va wa u ko ji ma je za pre te na stra {na isti -na (pri po ve da~ “Po ro di~ ne sli ke” ka ̀ e nam ka ko go spa Na ti -ne k}e ri “ni su li ~i le na maj ku kao {to de ca li ~e na ro di te qe,ne to je bi la pot pu na, zo o lo {ka, me ha ni~ ka jed na kost, ona ko


6 Tim pi ta wem po seb no se ba vi ogled fi lo zo fa Uga Vla i sa vqe vi }a “Ave tiw skastvar nost An dri }e vog re a li zma” (Bo sna fran ci sca na, br. 29, 2008) emi to van i na Tre -}em pro gra mu Ra dio Be o gra da.

kao {to su ma le ri be jed na ke ve li ki ma i sa mo se po di men zi ja -ma raz li ku ju.”).7

An dri }e va be o grad ska me na ̀ e ri ja {i ri se i van okvi ra“Po ro di~ ne sli ke”. Tu su i è na glav nog ju na ka pri po vet ke “Ze -ko”, Mar gi ta zva na Ko bra, i wen sin Mi ha i lo, zva ni Ti gar. Ko -bra po ~i va “na slo nov skim no ga ma”, ona u o~i ma i po ne kad u neo -~e ki va no br zim po kre ti ma ima “za i sta ne ~e ga od ve li kih zmi jatrop skih pre de la”; pa i wen sin po “ze len ka stim o~i ma sa ù} -ka stim od ble sci ma”, po ho du i ma znim po kre ti ma, po “ani mal nojrav no du {no sti pre ma sve mu” od go va ra svo me na dim ku. Po ro di cuZe ke, Ko bre i Ti gra sta na ri wi ho ve pe to sprat ni ce lo gi~ no na -zi va ju me na ̀ e ri jom. Po me re ni ka sa ti ri~ nom i gro tesk nom, sviovi li ko vi si gur no ne ma ju slo je vi tost i tra gi~ ku du bi nu ju na kaAn dri }e vih bo san skih pri ~a. Pa ipak, raz ot kri va we jed nog na -


7 Sa da mi se ~i ni da je An dri} mo ̀ da naj lu cid ni ji i naj du ho vi ti ji u tre nu ci ma ka daiz da je “objek tiv nu re al nost” u ko rist cr nog hu mo ra i gro te ske. Ka da je bes po {te -dan pre ma sve tu kao i pre ma vla sti tom po zi vu. Na po ziv ni ci Sa ve zne vla de iz sep -tem bra 1974. on is pi su je tekst: “[ta je pri po vet ka? Je dan pri vid i jed na su jet na ̀ e -qa za pa ra dom i do pa da wem sklo pi li su brak iz ra ~u na i do bi li de te-~u do vi {teko je po ka zu ju za no vac.” (Sve ske, str. 225) Ova kvih pri zo ra, do stoj nih Go je, Bo {a iBroj ge la, ima kod An dri }a pri li~ no, i od wih bi se mo gao sa sta vi ti lep be sti ja ri -jum.

sle |a, ci vi li za cij skog mo de la i sve to na zo ra za sno va nog na gra -be ̀ qi vo sti, tvr di~ lu ku i po hle pi, ~i ni ih do voq no upe ~a tqi -vim. U pri ~i “Za tvo re na vra ta” ju nak u jed nom dra ma ti~ nom tre -nut ku spo zna je ono {to je i sam od se be du go krio, pra vu pri ro dusvo je è ne, }er ke be o grad skog bo ga ta {a i ren ti je ra [an da no vi -}a. û je od we “re ~i ko je ni kad ne bi po mi slio da ih ona zna”,“re ~i bez ma ske, re ~i-udar ce”. One su, ve li na ra tor, “le ̀ a le uwoj kao na sle |e no po ro di~ no oru` je ko je se ret ko, sa mo u kraj -woj nu ̀ di upo tre bqa va.”

Bu ja we zo o lo {kih od li ka An dri }e vih be o grad skih li ko -va mo ̀ e mo tu ma ~i ti pi {~e vom qu ba vqu pre ma Kri lo vqe vimba sna ma. Ili, {to je ve ro vat no ta~ ni je, we go vom od vrat no {}uspram ma lo gra |an skog ì vo ta:

“Pri stao bih da ̀ i vim, ako mo ra ta ko bi ti, me |u di vqa ci -ma, u vi ho ru re vo lu ci je ili u bez um nom vr tlo gu ra ta. Na sve bihpri stao, sa mo ne na ma lo gra |an ski ̀ i vot ko ji ni kad ni u ~e mu nepo ka zu je ni ve li ~i ne ni le po te ni pra ve ra do sti, jer je u we musve otro va no pred ra su da ma i uka qa no ra ~u ni com ko ja se uvla ~ido naj skro vi ti jih du bi na qud skog ì vo ta, do u osme jak sa ko jim~o vek ~o ve ku ka ̀ e: Do bro ju tro!, do u bra~ nu po ste qu, do na sa -mrt ni~ ki log. A ta ra ~u ni ca ni je sa mo bez du {na, ne go i – pot pu -no po gre {na.”8

Osta je nam na kra ju pi ta we ~i ji od go vor mo ̀ e mo tek da za -mi {qa mo i do pi su je mo: ka ko bi An dri} do ~a rao be o grad sku me -na ̀ e ri ju na po ~et ku XXI ve ka, ka ko bi pri ka zao sve ono zver sko,na ka zno i ne qud sko u “no voj srp skoj eli ti”, me |u no vim bo ga ta -{i ma i wi ho vim par tij skim i po li ti~ kim tra ban ti ma?

Na rod ko ji ì vi od vo de

Sre }om, An dri }ev Be o grad ni je sa mo fa u na u qud skom ob -li~ ju (kao {to ni we go vo Sa ra je vo ni je sa mo “fa kir-fu ka ra” izone po zna te sce ne u Go spo |i ci). Be o grad je i svet sa Sa ve, i ì -vot na vo di ko ji Ze ko slu ~aj no ot kri va, za hva qu ju }i ko me seoslo ba |a ka ve za ko ji je de lio sa svo jom zmi jo li kom è nom i ti -gra stim si nom sum wi vog po re kla. Tu on na la zi sve ono {to mu jeu we go voj me na ̀ e ri ji, pa i u ~i ta vom ve li kom gra du bi lo us kra -}e no: qud skost, spon ta nost i ne po sred nost, ali vi {e od sve ga ne -ku neo bi~ nu oslo bo |e nost od in te re sa i gra |an skih kon ven ci ja,


8 I. An dri}, Zna ko vi po red pu ta, str. 122 (Srem ski Kar lov ci, 1998)

od “re da” i “bon-to na”, ra ~u ni ca i kal ku la ci ja. Ka pe tan Mi ka,sta ri po zna nik i ~u dak ko ji ga ini ci ra u ovaj ì vot na re ci ka -è mu pro sto sr da~ no:

“... Pa me tan ~o vek da nas na Sa vi ì vi, slu {aj {ta ti ja ka -èm. A ono ta mo... – i tu po ka za ne mar no ru kom na ~ud nu ble do ze -len ka stu go mi lu ku }a ko je se pro pi wu jed na nad dru gu i sa ~i wa va -ju cen tar Be o gra da, ali ne re ~e ni {ta, ne go sa mo pqu nu u vo du.”

U sve tu “ko ji se pro te ̀ e od ̀ e le zni~ kog mo sta du` sav skeoba le, sve ta mo do û ka ri ce”, Ze ko pro na la zi pra vi ì vot uwe go voj pu ni ni, ̀ i vot ko ji je po ~eo da za bo ra vqa. Ali ~i tav taj“na rod ko ji ì vi od vo de”, sa sta vqen od pe ca ~a, ku pa ~a, rad ni -ka, ri ba ra, ra znih za na tli ja, skit ni ca, kao i qu di neo d re |e nogpo zi va i po re kla u An dri }e vom pri ~a wu ni u jed nom trent ku ni -je ni ide a li zo van ni upro {}en. Ima u we mu i po dla ca i mi zan -tro pa (je dan ko ji “vi {e re ̀ i ne go {to go vo ri”), ima ~ak i pra -vih ubi ca, i kra dqi va ca, mra~ nih stvo re wa – kao {to ima i do -sta po {te nih, i ne sa mo do brih qu di, ne go i onih sa ne kom de ~i -jom to pli nom, {i ri nom i ne po sred no {}u ko ja “pri stoj nim gra -|a ni ma” u onim ble do ze len ka stim zgra da ma u cen tru ma hom ne -do sta je. Ocr tao je An dri} kon tu re ovo ga sve ta sa Sa ve bez ide o -lo {kih ten den ci ja u pri po ve da wu (ten den ci ja ko je od li ko vamla dih ko mu ni sta, ile ga la ca sa Top ~i der skog br da, u is toj pri -po ve ci ~i ne jed no di men zi o nal ne, ne za ni mqi ve he ro je). Kao daje ~i tav taj na rod ko ji ̀ i vi od vo de za na {eg pi sca pra va pri li -ka da stvo ri je dan svet, pot pu no re a lan i opi pqiv, a s dru gestra ne iz ma {tan i ne stva ran, pro tej ski ne sta lan po put re~ nepo vr {i ne, svet ko ji bi od go va rao ne ga ti vu gra |an skog Be o gra daiz 30-ih go di na pro {log ve ka. Je li to san o ve li kom gra du ka kavbi mo gao po sto ja ti? U jed nom tre nut ku Ze ko po mi {qa ka ko bitaj ì vot na Sa vi va qa lo stva ra la~ ki ure di ti, ka ko bi u we musva ko me tre ba lo na }i pra vo me sto – i tu su o~i ti uti ca ji Mark -so ve uto pi je. Ili je to, u isti mah, ne ka in tim na, an dri }ev skauto pi ja? “Slo bo da, pu na slo bo da, to je san, san ko me po naj ~e {}eni je su |e no da se ostva ri, ali jad nik je sva ki onaj ko ga ni kad ni -je sa wao”, be le ̀ i pi sac u Zna ko vi ma po red pu ta.

*

Po ne kad, u mi sli ma, idem istim onim uli ca ma ko je po ho -de An dri} i we go vi ju na ci, za sta jem kod istih onih me sta na ko -ji ma se i oni mo ra ju za u sta vi ti. Spu {tam se, po red Go spo |i ce


ko ja po sr }e po vi je na pod ve trom – od Ka le ni }a guv na, Sti {kom(da nas Gol svor ti je vom uli com), sla bo osve tqe nom i blat nomAlek san dro vom uli com, sve do Te ra zi ja i ho te la “Ka si na”. Si -la zim oda tle do Pri zren ske broj 9, i dok se na po qu vo de uli~ nebor be za oslo bo |e we Be o gra da, na la zim An dri }a ko ji spa va uhod ni ku svo ga sta na, jer tu ne ma pro zo ra, ali puc wa va je to li kada se vra ta tre su i pro zo ri u so ba ma po drh ta va ju. (Ob ja {wa vami ka ko vi {e ne si la zi u po drum, me |u go mi lu ste {we nih, pre -pla {e nih qu di, i da tek sa da raz u me lo {e pi sce ko ji u ne do -stat ku bo qih re ~i na pi {u “neo pi siv smrad”.) [e tam se sa Ze -kom, jed nom od onih str mih uli ca ko je spa ja ju Sa ra jev sku i Mi -lo {a Ve li kog, i on mi po ka zu je pe to sprat ni cu-me na ̀ e ri ju uko joj se, po red Ko bre i Ti gra, bo ri za go li ì vot. Kre }em oda -tle ka Top ~i de ru, po no vo je rat. Za sta jem po red An dri }a ko ji uMi lo {a Ve li kog po sma tra ka ko iz ku }e, ra zo re ne do te me qana kon sa ve zni~ kog bom bar do va wa, iz no se le {e ve we go ve po zna -ni ce Na de Cajs i we ne k}e ri Tu tu. (Ka ̀ e mi ka ko u bli zi nismr ti, u ra tu, ne ose }a strah, ne go vi {e ne ku ve li ku ne pri jat -nost.) Naj zad, se dim u Top ~i der skom par ku, na osun ~a noj klu pi.Oslu {ku ju }i za jed no s pi scem, uve ra vam se ka ko nad ce lim timpre de lom le ̀ i ne ka mu kla i ne mi la at mos fe ra mr tvi la i za -ti{ ja. Ne {to glu vo i pri ta je no. Ili je to oslo bo |e we od ne -sklad ne be o grad ske vre ve, od su stvo zvu ka kao naj lep {a mu zi -ka... Od ku pa li {ta na Sa vi, na ko me je Ze ko na {ao istin ski ̀ i -vot i na u ~io da ga po sma tra, pe wem se ka Ka le meg da nu. Na Gor -wem gra du An dri} mi po ka zu je ka ko sun ce nad Be o gra dom na gloza la zi, po seb no u ove je se we da ne. Ka ko se, ka da ono po to ne, isrem ska rav ni ca pre ko re ke gu bi i svi ja kao na sli ka no plat no.“Sa vi ja ju }i lim. Svr {e na pred sta va”, ti ho pro zbo ri pi sac. Se -tim se da je to u ve zi sa pr vom cir ku skom pred sta vom ko ju je ude tiw stvu gle dao, sa tre nut kom stra ha i pla ~a na kon pr ve sce -ne akro ba ta i klov no va, ka da su smo ta li ve li ki cir ku ski }i -lim i ka da mu se ot kri lo ka ko sve ima svoj kraj, pa i ono naj lep -{e u ì vo tu.

U su mra ku nad gra dom na slu }u jem po sled we re ~i ko je }u odpi sca ~u ti. One su za we ga mo ̀ da na lik la koj igri i be za zle nompo re |e wu, a sva wi ho va te ̀ i na i zna ~e we ot kri va se tek na mako ji smo jo{ uvek tu. Kao i zna ~e we to li kih stra ni ca ko je je na -pi sao. “Be o grad pa li svo je sve tlo sti do u bes kraj i iz gle da kaoigra~ ka za di vo ve”, ka ̀ e mi sa da ve} ne vi dqi vi pi sac svo jim uw -ka vim gla som.


Zadu`bina Ive Andri}a

Milutina Boji}a 4, Beograd

www.ivoandric.org.rs

Muharem Bazduq

IVO ANDRI], KRATKI REZOVI:PET LAKIH KOMADA

1. No` u rani

Pri ~a o An dri }e vom ~i ta wu Kjer ke go ra u za tvo ru li te -rar no je stra {no za vo dqi va. Ipak, u an dri }o lo gi ji ona je obi~ -no vo di la u sli je pu uli cu. Pri mi je }i va na je for mal na sli~ nostiz me |u Ex Pon ta i po ~et ka Ili-ili te je na slu }i va na srod nostili po du dar nost u me lan ho li~ noj vi zi ji svi je ta kod Kjer ke go rai An dri }a. Ni su se pre po zna va le iste sli ke.

î tuc kam ovih da na Kjer ke go ra, pa na i |em na ovaj frag -ment: “Jo{ od ra nog de tiw stva, stre li ca tu ge je za ri ve na u mo jesr ce. Sve dok bu de za ri ve na, bi }u iro ni ~an – ako je iz vu ku, on da}u umre ti.” Za zvu ~ao mi je po zna to. Pre li stam “Ani ki na vre me -na” i pro na |em ono {to sam tra ̀ io: “Jed nom je u Sa ra je vu, na pa -za ru, vi deo ka ko je ne ki Sr bin pro bo Ar na u ti na. No` je ostao ura ni. Ra we nik se ni je oba zro za ubi com, ko ga su dru gi go ni li, ne -go je po la ga no, kao sve ~a no i sa bra no, po {ao ka pr vim otvo re nimvra ti ma. I{ao je kao da bro ji ko ra ke, ni je gle dao ni u ko ga, sa moje obe ma ru ka ma pri ti skao ra nu, ose }a ju }i ja sno da }e ì ve ti sa -mo do tle dok mu ne iz vu ku no` iz ra ne.”

Ne za hval na je, ge ne ral no, te ma kwi ̀ ev nih uti ca ja. Za ba -nal nost i pri mi ti vi zam, uti caj se iz jed na ~a va s pla gi ja tom. Po -mo dar ski post mo der ni sti, pak, po vr {no se ki te mno go broj nimuti ca ji ma kao zna~ ka ma. Kwi ̀ ev ni uti caj, me |u tim, ni je nipla gi jat ni zna~ ka; ni ti se skri va ni ti no si na re ve ru. Sto ji za -ri ven kao no` u ra ni.


2. Um wak mu dro sti

Ima Ivo An dri} u Zna ko vi ma po red pu ta ova kav za pis:“Ne pri ja tan (i po ma lo tu ̀ an) pri mer ka ko na {i qu di ma lo ipo vr {no po zna ju svoj je zik pru ̀ a ~la nak jed nog za gre ba~ kog ar -he o lo ga, ko ji sam ~i tao ovih da na. ^la nak go vo ri o gro bo vi ma izneo li ta ko ji su ot ko pa ni u Dal ma ci ji; u ~lan ku se na la zi i ovajstav: ‘Da qe je zna ~aj no da man di bu le ci je lih ko stu ra u blo ko vi -ma 56, 64 i 72 ni su ima le do we zu be mu dro sti. Me |u tim, tri osta -le man di bu le ima ju zu be mu dro sti.’ Ta ko taj ~o vek pre vo di bu -kval no i ne spret no ne ma~ ku re~ Wi es he its zahn ili ita li jan skuden te del gi u di zio, dok mu na ras po la ga wu sto ji le pa na {a re~ um -wak, za ko ju on, si ro mah, kao da ni je ni kad ~uo.”

Za hva qu ju }i svom sjaj nom osje }a wu za na{ je zik, ono me {toVal ter Be wa min ne gdje na zi va mi kro fi lo lo {kim ~u lom, An -dri} je u gre {ci una pri jed uhva tio mno go ozbiq ni je znal ce je zi -ka od ne i me no va nog za gre ba~ kog ar he o lo ga. Je dan od na {ih naj -bo qih pre vo di la ca po e zi je i je dan od naj bo qih zna la ca je zi ka,autor Mu ka s re ~i ma, uosta lom, Mi lo van Da noj li}, da kle, ova kopre vo di pje smu Jo si fa Brod skog ko ja se na en gle skom zo ve “In theLa ke Dis trict”, a na ru skom “В озерном краю”:

SE VER NI KRAJ

Kad be jah u ze mqi sto ma to lo ga~i je su }er ke iz be log sve tana ru ~i va le stva ri, a wi na kle {ta di za la na za sta vi ko zna iz ko ga is ~u pan Zub Mu dro sti – ja, sa de sni ma~i sti jim od ru {e vi na Par te no na, (...).1

Ru ski зуб мудрости od no sno en gle ski Wis dom To oth kod Da -noj li }a je po stao Zub mu dro sti jed na ko kao we ma~ ki Wi es he its -

zahn od no sno ta li jan ski den te del gi u di zio kod za gre ba~ kog ar he o -lo ga. Ne mo ̀ e se za Da noj li }a re }i da pred sta vqa “ne pri ja tan (i


1 Na en gle skom to zvu ~i ova ko:In tho se days in a pla ce whe re den tists thri ve

(the ir da ug hters or der fancy clot hes from Lon don;

the ir pa in ted for ceps hold aloft on sig nbo ards

a com mon and ab strac ted Wis dom To oth),

the re I – who se mo uth held ru ins mo re abject

than any Part he non (…).

po ma lo tu ̀ an) pri mer ka ko na {i qu di ma lo i po vr {no po zna jusvoj je zik”, ali mo ̀ e se re }i da mu se oma kla gre {ka ka kvu je IvoAn dri}, i pri je ne go je Da noj li} po gri je {io, pre po znao kao po -ne {to ti pi~ nu.

3. Opi {i to, maj ~in si ne!

De set go di na na kon te ro ri sti~ kih na pa da na Wu jork i Va -{ing ton od 11. sep tem bra 2001. go di ne (i, igrom slu ~a ja, pe de setgo di na od An dri }e ve No be lo ve na gra de), u Ame ri ci, ali ne sa mou Ame ri ci, tra ju ras pra ve: ka ko to da jo{ uvi jek ne ma “ve li kogro ma na” na ovu te mu. U tom kon tek stu mo ̀ e bi ti in spi ra ti vanje dan An dri }ev za pis iz Zna ko va po red pu ta: “Pi sac ko ji po ka -è iz ve snu ve {ti nu i ube dqi vost u opi si va wu qu di, wi ho vih po -stu pa ka i du {ev nih sta wa, po ~i we s vre me nom sam se bi da po sta -vqa no ve i sve te ̀ e i slo ̀ e ni je za dat ke. Pri to me on mo ̀ e davi di ka ko je to te ̀ ak, go to vo bez iz gle dan po sao, i ka ko je ma libroj qud skih mi sli i ose }a wa ko ja se mo gu shva ti ti i ob u hva ti -ti, iz ra zi ti i pri ka za ti. [ta ose }a ju i {ta mi sle qu di u iz u zet -nim i sud bo no snim tre nu ci ma. Ka ko se po na {a ju, ~i me se bra neili te {e. Na pri mer, mla di} ko ji je oti {ao sa de voj kom ko ju vo -li u pla ni nu, hteo je da uza be re cvet i da joj ga po klo ni (a i da po -ka ̀ e svo ju spret nost, sna gu i oda nost), oti snuo se niz li ti cu isad pa da pra vo i ne za u stav no u du bo ki po nor. (…) Ili: ~o vek satri de set sa put ni ka u avi o nu ko ji go ri i pa da sop stve nom te ̀ i -nom sa vi si ne od tri hi qa de me ta ra. To bi tre ba lo opi sa ti, maj -~in si ne!”

Kwi ̀ ev nost, su ge ri {e An dri}, tra ̀ i “iz ve snu ve {ti nu iube dqi vost u opi si va wu qu di, wi ho vih po stu pa ka i du {ev nihsta wa” i pod ra zu mje va svi jest o te ̀ i ni i sko ro pa bez iz gled no -sti ta kvog po sla, na ro ~i to kad se ra di o “iz u zet nim i sud bo no -snim tre nu ci ma”. U slu ~a ju je da na e stog sep tem bra 2001. go di neokol no sti i kon tekst “iz u zet nih i sud bo no snih tre nu ta ka” kodmno gih su nad vla da li wi ho vu qud sku te ̀ i nu i zna ~aj; dru gim ri -je ~i ma: za ne ma re ne su kon kret ne qud ske sud bi ne. Naj am ble ma -ti~ ni ji ar te fak ti o je da na e stom sep tem bru, ba rem do sad, vaq daza to i je su fo to gra fi je. Na fo to gra fi ja ma je kon cen tra ci jaupra vo na kon kret ne qu de, kon kret ne qud ske sud bi ne, da ba{ neka ̀ em – kon kret ne `r tve. Fo to gra fi se ne tro {e u hi per tro -fi ra nim ana li za ma, u kon tek stu a li zo va wu, u pa ra le la ma i po -li ti za ci ji u ta~ ka ma, onim me ta fi zi~ kim, gdje ovoj ne ma mje sta.


Ba{ me ta fi zi ka je jed no od ime na za te {ki, naj te ̀ i za da tak ko -ji An dri} sta vqa pred pi sca, pa jo{ fra zom za pra vo ko lo kvi jal -nom: To bi tre ba lo opi sa ti, maj ~in si ne!

4. Pre o kret iz 1920.

U Froj do voj bi o gra fi ji ko ju je na pi sao Ro lan @a kar (Ro -land Jac card), {e sto po gla vqe se zo ve Po rat no do ba i na gon zasmr }u. Po zi va ju }i se na Pje ra Fu ̀ ej ro la (Pi er re Fo u geyrol las),Jac card raz ra |u je te zu da je Pr vi svjet ski rat uti cao na Froj do vein te lek tu al ne za mi sli i na veo ga za pra vo na uvo |e we kon cep tana go na smr ti. Ka ̀ e @a kar: “Za ni mqi vo je pri me ti ti da Frojd,ma da ve o ma ra no upo znat sa svi re pim, di vqim vi do vi ma qud skepri ro de i we nim ubi la~ kim po ri vi ma, ni je pre 1915. go di ne bli -è raz ma trao wi hov pa to lo {ki sta tus.” Ide ja na go na smr ti po -ja vqu je se kod Froj da u kwi zi S one stra ne na ~e la za do voq stva,pre mi jer no ob ja vqe noj 1920. go di ne. Ta ide ja je ne {to za {ta @a -kar ka ̀ e da se “obi~ no zo ve pre o kre tom iz 1920”.

Za ni mqi va je u ovom kon tek stu An dri }e va od lu ka da pi smoiz svo je fa mo zne pri ~e da ti ra upra vo u 1920. go di nu. Ka ko je ot -krio Mi ro slav Ka ra u lac, ni je da se An dri} u tom smi slu ni je idvo u mio oko iz bo ra go di ne da ti ra wa pi sma. Svi jest o vre men -skom po du da ra wu pi sa wa Le ven fel do vog pi sma i ob ja vqi va waFroj do ve kwi ge S one stra ne na ~e la za do voq stva, tu ma ~e wu pi -sma mo ̀ e da ti ne ke no ve va le re. Ci je la pri ~a o mr ̀ wi ta ko se,re ci mo, mo ̀ e de lo ka li zi ra ti, od no sno smje sti ti u svjet ski iliba rem (eks)hab sbur {ki (austro-ugar ski/cr no-ù ti) okvir. Le -ven feld po sli je Pr vog svjet skog ra ta ot kri va mr ̀ wu, ba{ kao{to Frojd ot kri va na gon smr ti.

5. Slo ga u gra do vi ma

ê sto za pra vo pro |em tom uli com, sko ro uvi jek kad idemna }e va pe kod Fer ha to vi }a ili po bu rek u “Bo snu”. U no vi jim sa -ra jev skim be de ke ri ma po mi we se zbog ma log a do brog ho te la ko -ji se zo ve “Ori jent”. I naj qep {i ho tel u Trav ni ku ne ko} se zvao“Ori jent”. Da nas se zo ve “Li pa”. Pred ho te lom “Li pa” je tur beXe la lu din-pa {e iz “Pri ~e o Ve zi ro vom slo nu”. U uli ci u ko jojje sa ra jev ski “Ori jent”, uvi jek se sje tim Ive An dri }a. On ju jenaj qep {e opi sao: “Ta mo gde pre sta ju ba {~ar {ij ski du }a ni i ka -


zan xij ske ra di o ni ce i gde po ~i we gu sto srp sko na se qe sa sta rin -skim ku }er ci ma, ima jed na uli ca, za ba ~e na i kri vu da va, ko ja sene kad zva la Opr kaw-so kak, a da nas no si ime Da ni la Ili }a.”

Ci ti ra ne re ~e ni ce na pi sa ne su 1926. go di ne. Uli ca se da -nas opet zo ve Opr kaw. Na fir mi jed ne kro ja~ ke rad we, me |u tim,vi so ko na zi du, osta lo je jo{ uvi jek ime Da ni la Ili }a, ime ko jeda nas, jo{ i mno go vi {e ne go kad je An dri} pi sao tekst “U Uli -ci Da ni la Ili }a”, qu bo pi tqi vom tu ri stu ne ka zu je ni {ta.

Sva ki put kad pro |em uli com za sta nem ma kar na krat kopred ku }om na bro ju 3. Pro zor je obi~ no otvo ren, a za vje sa po lu -ra zmak nu ta. Vi de se sta rin ski ka u~ i ko mo da na ko joj je vje ~i toupa qen te le vi zor. Na sred ekra na, s gor we stra ne, vi si tro ku ti}mi qea. Li ~i na onaj {pic ko se po sred ~e la ne kih è na ko ji En -gle zi zo vu wi dow’s pe ak.

Ne znam ko da nas ì vi tu. U vri je me kad je An dri} pi saosvoj tekst ta mo je jo{ ì vje la Sto ja Ili}, maj ka Da ni lo va. U pr -vi sep tem bar ski pe tak, ma lo pri je po dne va, pro {ao sam krozOpr kaw. Za stao sam po kraj ku }e du ̀ e ne go obi~ no. Na po sqet kuse pri bli ̀ ih pro zo ru. Unu tra je ne ka sta ra è na ri ba la pod.Pro tr nuo sam. Sto ja Ili} ra di la je kao pra qa. Kao da je osje ti -la po gled na se bi, ̀ e na je po di gla gla vu i za gle da la se u me ne, a jasam ustuk nuo. ûo sam zvo na i sje tio se An dri }a.

“Dok sam to mi slio, za zvo ni {e zvo na sa dru ge stra neMi qac ke; pr vo jed no ma lo, pa za wim dru ga, ve }a, tam na iras pe va na gla sa. U isto vre me se ja vi mu je zin sa xa mi je, sjed ne, s dru ge, s tre }e. Pa jo{ ne ka zvo na iz da qi ne. Bi lo jepod ne. Za ti tra qet ni va zduh i sve se is pu ni kao ne kimstru ja wem od ze mqe put ne be sa. Za tom stru jom po di goh i jao~i put ne ba, i sa mo li tve nim zvu kom po |e i mo ja mi sao,te {ka od ze maq skog je da. Otr ̀ e se sa ma, do tle ne po zna ta ire ~i ma ne iz re ci va mo li tva put ne ba:

– Go spo de, ko ji si nad sve to vi ma i vla da{ i zna{, po -gle daj, mo li mo te, i na ovu br do vi tu ze mqu Bo snu, i na nasko ji smo iz we na tla ni kli i wen hleb je de mo. Daj nam onoza {to te dan i no}, svak na svoj na ~in, mo li mo: usa di nammir u sr ce i slo gu u gra do ve. Ne daj da nas tu |in vi {e zlimza du ̀ u je. Do sta nam je kr vi i rat ni~ ke va tre. Mir nog hle -ba smo èq ni.


Po gle daj nas, Go spo de, i usli {aj ne ra di nas zlih ine slo ̀ nih, ne go ra di ovog ve li kog pra ved ni ka i mu ~e ni ka,sa ra jev skog u~i te qa, Da ni la Ili }a.”

Da ni lo Ili} bio je An dri }ev sta ri ji {kol ski drug. Ci -ti ra ni In me mo ri am An dri} je ob ja vio u ~a so pi su Ju go slo ven skawi va je da na est go di na na kon Ili }e vog po gu bqe wa. U to do ba An -dri} je iza se be imao tek dvi je lir ske kwi ̀ i ce, Put Ali je \er -ze le za i jed nu kwi gu pri ~a. Tri de se tak go di na ka sni je, na kon{to je ve} ob ja vqen naj ve }i dio we go vog opu sa, iz la zi “Pi smo iz1920. go di ne”, a u we mu mno go po zna ti ji frag ment o gla so vi ma sa -ra jev ske no }i.

“Ko u Sa ra je vu pro vo di no} bu dan u kre ve tu, taj mo ̀ eda ~u je gla so ve sa ra jev ske no }i. Te {ko i si gur no iz bi ja satna ka to li~ koj ka te dra li: dva po sle po no }i. Pro |e vi {e odjed nog mi nu ta (ta~ no se dam de set i pet se kun di, bro jao sam)i tek ta da se ja vi ne {to sla bi jim ali pro dor nim zvu komsat sa pra vo slav ne cr kve, i on is ku ca va svo ja dva sa ta po slepo no }i. Ma lo za wim is ku ca pro mu klim, da le kim gla somsa hat-ku la kod Be go ve xa mi je, i to is ku ca je da na est sa ti,ave tiw skih tur skih sa ti, po ~ud nom ra ~u na wu da le kih, tu -|ih kra je va sve ta! Je vre ji ne ma ju svo ga sa ta ko ji is ku ca va,ali bog je di ni zna ko li ko je sa da sa ti kod wih, ko li ko pose fard skom a ko li ko po e{ke na skom ra ~u na wu. Ta ko i no -}u, dok sve spa va, u bro ja wu pu stih sa ti glu vog do ba bdi raz -li ka ko ja de li ove po spa le qu de ko ji se bud ni ra du ju i à -lo ste, go ste i po ste pre ma ~e ti ri ra zna, me |u so bom za va -|e na ka len da ra, i sve svo je è qe i mo li tve {a qu jed nomne bu na ~e ti ri ra zna cr kve na je zi ka.”

Za ni mqi vo je upo red no ~i ta ti o gla so vi ma sa ra jev skog po -dne va i gla so vi ma sa ra jev ske no }i. Ako za ne ma ri mo da je u pr vomslu ~a ju ri je~ o is po vjed nom tek stu u ko jem je autor sko ja ne dvo -smi sle no An dri }e vo, dok se u dru gom ra di o pi smu pri pi sa nompro ta go ni stu pri po vi jet ke Mak su Le ven fel du, te ako pre ne -breg ne mo go di nu u ko ju je fik tiv no pi smo da ti ra no, a stav iz pi -sma pri pi {e mo sa mom An dri }u u vre me nu pi sa wa ili ob ja vqi va -wa pri ~e, od no sno za vri je me ili ne po sred no na kon Dru gog svjet -skog ra ta, {ta mo ̀ e mo za kqu ~i ti? Naj pri je to da mo li tva ni jeusli {e na! ̂ ak je i Go spod (s ve li kim po ~et nim slo vom), zbog to -


ga po stao bog (s ma lim). Ni je bi lo mi ra u sr ci ma ni slo ge u gra -do vi ma; ni je uti hla rat ni~ ka va tra ni ti se pre sta la li ti krv;osta li smo èq ni mir nog hle ba. Tu |in nas je opet, zle i ne slo -`ne, zlom za du ̀ io. Za to je ono isto {to je u pod ne pri zi va lostru ja we od ze mqe put ne be sa, u dva sa ti po sli je po no }i po sta losim bol spe ci fi~ ne bo san ske mr ̀ we. Sklad no ti tra we qet nogva zdu ha pre ra slo je u gla so ve za va |e nih ka len da ra.

Ot kud da An dri} 1926. go di ne pi {e o Da ni lu Ili }u? Ni jete go di ne pa da la ju bi lar na go di {wi ca Sa ra jev skog aten ta ta, niIli }e ve smr ti, ni ti Ili }e ve na knad ne sa hra ne u Sa ra je vu, ugrob ni cu Vi dov dan skih he ro ja. Taj na je, mi slim, u onom di je lugdje An dri} ka ̀ e: “Dok pro la zim tom uli com i gle dam ugao ku }eu ko joj mu i da nas ì vi maj ka, ja na sto jim da u se }a wu oì vim togsta ri jeg {kol skog dru ga.” Ne du go pri je, uz sa mi kraj 1925. go di -ne, pet na e stog de cem bra, An dri }u je umr la maj ka. Kao i Sto jaIli}, Ka ta ri na An dri} je pra la i nad ni ~i la po tu |im ku }a ma dabi ot hra ni la si na. Gle da ju }i ugao ku }e u uli ci Opr kaw na bro ju3, An dri} se, mi slim, mo rao sje }a ti ugla ku }e u uli ci Ba sa ma cina bro ju 21, gdje je ̀ i vio s maj kom u vri je me dok su i on i Ili} po -ha |a li Pr vu gim na zi ju. U vri je me kad je ob ja vqen za pis “U Uli -ci Da ni la Ili }a”, An dri} je u pi smu Zden ki Mar ko vi} pi sao:“Ovih da na sam mno go mi slio o pok. ma mi, jer joj upra vo sa da po -di ̀ e mo spo me nik.” Na nad grob noj plo ~i ukle san je jed no sta vannat pis: “Ka ta ri na An dri}, ro |e na Pe ji}, 19. VII 1872 – 15. XII1925. Svo joj do broj maj ci we zin Ivan”.

Ka ta ri na An dri} sa hra we na je na sta rom ko {ev skom gro -bqu, ne da le ko od grob ni ce Vi dov dan skih he ro ja u ko joj, uz osta -le, po ~i va ju Ga vri lo Prin cip i Da ni lo Ili}. Pri je mo ̀ da dvi -je ili tri go di ne spo me nik An dri }e voj maj ci je ob no vqen, na kon{to je bio go to vo pot pu no pro pao. Tra jao je osam de se tak go di na,kao qud sko bi }e. Re kon stru i san je pre ma fo to gra fi ji iz kwi geMi ro sla va Ka ra ul ca Ra ni An dri}. Sa da je nov, bi jel i sja jan, aob li kom sta rin ski, na lik re pli ci mo star skog Sta rog mo sta po -dig nu toj ne ka ko u isto vri je me, mo sta ko ji je tra jao mno go du ̀ eod qud skog bi }a, mno go du ̀ e od osam de se tak go di na, a ko jeg je na -po kon sru {i la ne slo ga u gra do vi ma.


Go ran La zi ~i}

MO DER NI STI^ KA HRO NI KAPA LA NA^ KIH NA RA VI

O kwi zi Ti ho mi ra Bra jo vi }a Za bo rav i po na vqa we*

U nedavno objavqenoj Bibliografiji Ive Andri}a(1911–2011) stoji da je do sada o kwièvnom delu na{eg nobelov-ca objavqena 231 monografska publikacija i 9.637 pojedina~ nihtekstova razli~itog tipa. Me|u tim impozantnim ciframa na-lazi se ne mali broj izvanrednih hermeneuti~ kih radova, od ko-jih su neki nesum wivi vrhunci srpske kritike, kwièvne naukei esejistike. Pa ipak, sasvim je razlo`no verovati da }e u nared-nih sto godina o Andi}u biti pisano jo{ vi{e nego do sada. Sjedne strane, razlog leì u jedinstvenom kvalitetu i “otvoreno-sti” wegovog kwièvnog dela, dok, s druge strane, taj “optimi-zam” po~iva na ~i wenici da na{a oficijelna/akademska nauka okwièvnosti tokom proteklih pedeset godina, u svom prete-`nom delu, nije iza{la iz “tamnice jezika”, tako da umetni~ kivrhunci nacionalnog kanona jo{ uvek ~ekaju da budu (pro)~itani(i eventualno prevrednovani) u kqu~u interpretativnih i teo-rijskih postavki koje su nastale i razvijale se tokom prethodnihpola veka, nakon “pada” strukturalisti~ ke paradigme. Drugimre~ima, Andri} u srpskoj kulturi jo{ uvek nije (do)~itan ni usmislu dvadesetovekovnog hermeneuti~ kog iskustva, a kamoli daje istinski i u odgovaraju}oj meri otpo~elo wegovo “novomile-


* Ti ho mir Bra jo vi}, Za bo rav i po na vqa we, Bi bli o te ka “Her mes”, No lit, Be o grad2009.

nijumsko” ~ita we. U tom kontekstu, kwiga Tihomira Brajovi}a,uglednog kwièvnog kriti~ara sred we generacije i profesorana beogradskom Filolo{kom fakultetu, koja nastoji “da odoliudobnosti razumeva wa u op{tim mestima i ’krupnim planovi-ma’”, donosi nesvakida {we i intrigantno, u nekim segmentima i“ideolo{ki” provokativno ~ita we najpoznatijeg Andri}evogromana. U podnaslovu “tematski” odre|ena kao studija o “Ambi-valentnom licu moderniteta u romanu Na Drini }uprija”, Bra-jovi}eva kwiga se, pored kratkog prolo{kog i epilo{kog zapi-sa, sastoji iz pet kra}ih tekstova, za koje se moè re}i da su u“ànrovskom” smilu negde na granici izme|u strogo shva}enognau~ nog ogleda i eseja, i koji nisu u potpunosti me|usobno ode -qeni i razgrani~eni, tako da se mogu ~itati i kao poglavqa je -dinstvene i obimnije rasprave.

U prvom tekstu u kwizi, koji nosi naslov “Polimorfnostpripoveda wa”, polaze}i od analize uvodnog poglavqa romana,gde uo~ava da narator poseduje zna we i obave{tenost iz razli~i-tih humanisti~ kih i nau~ nih oblasti (pored istoriografskog,tu su folkloristi~ ko, geografsko, ekolo{ko, itd.), Brajovi} spravom zakqu~uje da “sveprisutni i sveobuhvatni naratorskiglas zna mnogo toga, ako ne i ba{ sve”. ([ta vi{e, on konstatujeda je “tema uobli~ava wa zna wa o onome {to se de{avalo u pro-{losti, zna~ajna, ako ne i magistralna za celokupno delo”.) Po-zivaju}i se pre svega na primere u kojima autorski narator(“fikcionalni hroni~ar”), pripoveda sa ta~ ke gledi{ta razli-~itih etni~ kih/konfesionalnih grupa ili iz de~ je perspektive,Brajovi} kao posebno va`ne odlike Andri}evog sveznaju}egpripoveda~a izdvaja wegovu “pokretqivost”, “adaptibilnost” i“izraàjnu elasti~ nost”, odnosno sposobnost da “hitro me wa’ugao gleda wa’ i od scene do scene, ponekad i od re~enice do re-~enice, prilago|ava svoj ’glas’ razli~itim, po pravilu suprot-stavqenim stanovi{tima”. Radi se, dakle, o naratorskoj instan-ci koju karakteri{e “’unutra {we’ mnogoobli~ je”, odnosno, u ro-manu Na Drini }uprija susre}emo, “uprkos uobi~ajenim predsta-vama o Andri}evoj umetnosti pripoveda wa, jednog ne vi{e tra-dicionalno monolitnog i monofonog, u sebi ’jednoglasnog’, ne-go pre jednog moderno ’vi{eglasnog’, u izvesnom smislu poli-morfnog pripoveda~a”.

U slede}em tekstu, pod naslovom “Poetika parenteze”,potkrepquju}i izlaga we nizom primera iz teksta romana, autorobrazlaè tezu da je sintaksi~ ka figura interpolacije, tj. ume-


ta wa (naj~e{}e uz upotrebu zagrada ili crtica), mnogo zna~ajni-ja za oblik i smisao pripoveda wa u Andri}evom najpoznatijemromanu nego {to je to u dosada {wim tuma~e wima isticano (Ni-kola Milo{evi} je, na primer, kako i Brajovi} navodi, prime-tio da se Andri} ~esto, iz osobenog straha “da ne ispadne jedno-stran”, sluì postupkom “ogra|iva wa”). Osla waju}i se na vi{erelevantnih izvora, autor studije defini{e parentezu kao “sin-taksi~ ki zev ispu wen verbalnim sadràjem koji je semanti~ kiautonoman ili pak komplementaran u odnosu na zna~e we wimezahva}enog iskaza”. Brajovi} prime}uje da je ta figura prisutnai drugde u prozi na{eg nobelovca, ali da je weno prisustvo u ro-manu Na Drini }uprija naro~ito izraèno i da predstavqa“strukturalno povla{}eni ~inilac naracije” – on je prona{aooko devedeset primera i to u strogom smislu, uz napomenu da bibroj bio znatno ve}i ukoliko bi se u obzir uzele i “skrivene”,odnosno formalno-interpunkcijski neobeleène parenteze – teda bi se parenteti~ ka konstrukcija mogla smatrati svojevrsnim“stilematskim amblemom” romana.

Autor Zaborava i ponavqa wa ustanovqava razliku izme|urefleksivne (parenteza mi {qe wa) i afektivne (parentezaose}a wa) parenteti~ ke konstrukcije – prva je prostor gde naj~e-{}e nailazimo na poznate sentenciozno uop{tene i uop{tavaju-}e komentare Andri}evog pripoveda~a (Brajovi} ih ozna~avakao “aforisti~ ko-gnomske digresije”, koje su po zna~e wu trui-zmi), dok druga donosi “nagla{enu naratorsku senzibilizacijujunakovom ta~ kom gledi{ta”, {to se naj~e{}e iskazuje u vidu na-rativnog postupka tzv. doìvqenog govora. Tre}a vrsta, u Brajo-vi}evom tuma~e wu, bila bi prividna ili kvaziparenteza. U od-nosu na prethodna dva tipa ona poseduje izrazitije metatekstu-alno zna~e we (“metatekstualni gest”). Radi se o (meta)iskazu ko-ji je “parenteti~ ki ome|en zagradama, iako to ni interpunkcij-ski ni formalno-logi~ ki nije nu`no” i ~ija se prevashodnafunkcija nalazi u “iskqu~ivo ’unutra {wem’, imanentnom di-versifikova wu same pripovedne instance u kojem, ba{ zahva qu-ju}i ovom transparentnom stilsko-retori~ kom sredstvu, najed-nom postaje mogu}e svojevrsno figurativno uspostavqa we’pred weg’ i ’zad weg’ plana naracije”. Po Brajovi}u, to je izrazAndri}evog autorskog poriva ka “autoperspektivizaciji pripo-veda wa”, i ukazuje na postoja we samosvesno izgra|ene metapoe-tike koja ima “zna~e we autotransparentne, neprestano samouka-zuju}e ambivalencije izme|u opre~ nih mogu} nosti”. Drugim re-


~ima, “semanti~ ka poroznost parenteze i wena dvosmislenost,wena sposobnost dvostrukog posuvra}iva wa iskazanog kontek-sta prema ’unutra’ i prema ’spo qa’, wena istodobna zatvore-nost/otvorenost”, u Brajovi}evom ~ita wu romana Na Drini }u-prija “predstavqa verodostojan izraz ovog polimorfnog, kon-trapunktskog pripoveda~a u stilsko-retori~ koj i poeti~ kojravni razumeva wa”.

U ogledu “Hronika palana~ kih naravi” autor teì{terazmatra wa sa “forme” pomera ka “sadràju” pripoveda wa iustanovqava gde se na verovatno najizrazitiji na~in, u {irokoshva}enoj poeti~ koj i zna~ew skoj ravni romana, o~itava pret-hodno “detektovana” ambivalentnost i “vi{eglasnost” An-dri}evog naratora (“delikatni i kompleksni pripoveda~”).Polaze}i i ovoga puta od konkretne stilsko-retori~ ke anali-ze teksta, Brajovi} uo~ava dinami~ nu podvojenost pripoveda~ana autorsku i kasabalijsku poziciju, i smatra da to “stopqenoi sloèno”, “dvogubo” stanovi{te ocrtava “raspon unutra {wetenzije” naratora u romanu Na Drini }uprija. Autorska ta~ kagledi{ta – “nekasabalijska” – “podrazumeva konstrukciju jednepoop{tene, narativno izraàjne individualnosti u slu`biuniverzalnih vrednosti”. S druge strane, “kasabalijska” ta~ kagledi{ta (“kolektivno-mentalitetska”) za Brajovi}a je nara-tivno otelovqe we palana~ kog duha, u smislu u kojem ga je u zna-menitoj Filosofiji palanke odredio Radomir Konstantino-vi}: re~ je, dakle, o “sublimisanom ’nagonu za zatvara wem’“, ito kao “lokalisti~ ki, odnosno provincijski suènim stano-vi{tem koje po pravilu podrazumeva me{avinu ksenofobi~ nesamoìvosti i palana~ ke narcisoidnosti”. Razvijaju}i argu-mentaciju, Brajovi} tvrdi da se “naratorova (prisvojno)zame-ni~ ka identifikacija s kasabalijskom psiholo{kom, mental-nom i/ili duhovnom pozicijom javqa u kriznim ili prelaznimmomentima su~e qava wa palana~ ke svesti sa nezaustavqivo na-dolaze}om plimom svetskoistorijskih promena i prodoromdruga~ijih, ’stranih’ gledi{ta i svetonazora”, odnosno, da se“rodno-komunitarna pripadnost kolebqivog pripoveda~a ro-mana Na Drini }uprija poma qa uvek u me|uprostoru delova wasuprotnih, centripetalnih i centrifugalnih, izolacioni-sti~ kih i komunikacijskih, autarhi~ nih i saobra}ajnih, samo-dovoq nih i povezuju}ih, ’zatvaraju}ih’ i ’otvaraju}ih’ poriva ina~ela”. (Shodno tome, on u prili~ no o{tro formulisanom za-kqu~ ku tvrdi da ~ak i “sièjna shema Andri}evog romana mo-


gla bi stoga da bude prikazana i kao prote`na povest krize pa-lana~ kog duha”.)

Isti~u}i u nastavku izlaga wa podatak koji nije tolikopoznat izvan uskih krugova posve}enih prou~avalaca Andri}e-vog opusa, da je u podnaslovu drugog (1946) i tre}eg (1947) izda waNa Drini }uprije stajala naznaka “Vi{egradska hronika”, a da jeautor od we kasnije odustao, Brajovi} zakqu~uje da se najpozna-tiji roman srpskog nobelovca ne moè bez ostatka ànrovskiodrediti kao roman-hronika, jer “kontrapunktski nastrojenipripoveda~ Na Drini }uprije upravo u me|uprostoru pristaja wauz konvencije hronikalnog pripoveda wa i otklona od wih traìmeru odnosa prema duhu i usudu palanke kao uvek iznova usposta-vqivom stoèru vlastitog sveta”. Imaju}i to u vidu, on po “te-matsko-oblikotvornim” kriterijumima formira jedan malikrug srodnih kwièvnih dela iz pozne faze srpskog me|uratnogmodernizma, gde su pored Andri}evog romana jo{ i Hronika mo-je varo{i Mom~ila Nastasijevi}a i Kronika palana~ kog gro-bqa Isidore Sekuli}, jer su to “predstavnici istog, iznutraproblematizovanog (pod)ànra ’palana~ ke hronike’, koji je –ako se ima u vidu priroda pomenutih dela – mogu}e imenovati isintagmom hronika palana~ kih naravi”. Ukrakto i donekle po-jednostavqeno, radi se o delima koja karakteri{e “spoj letopi-snog ànra i palana~ ke tematike”. Me|utim, Brajovi} ubrzoisti~e i momenat po kojem se Andri}eva “hronika” ipak razli-kuje od druge dve: “Odlu~uju}e svojstvo koje ]upriju odlikuje uodnosu na druga dva ostvare wa istog (pod)ànra jeste narativnoprimetno dejstvo politi~ ko-istorijskog hoda vremena, dobrimdelom prikriveno i stavqeno u drugi plan pripoveda wa u Isi-dorinoj i Nastasijevi}evoj hronici.”

Osla waju}i se na ruskog teoreti~ara i istori~ara kwi-èvnosti Liha~ova, Brajovi} ispripovedano vreme u Andri}e-vom romanu odre|uje kao otvoreno vreme, {to zna~i da “u ’Vi{e-gradskoj hronici’ Ive Andri}a politi~ ka istorija – u novijevreme poznata i kao ’doga|ajna istorija’ – postaje vi{e od ’poza-dine’ ili ’kulise’ i prerasta u pravo ’popri{te’ romanesknihzbiva wa”. On uvi|a da je “dinamika pripoveda wa posebno ’zgu-snuta’ s po~etka i s kraja hronolo{kog luka romana”, {to “upu-}uje na pripoveda~evu zainteresovanost za ’primordijalni’,mitsko-legendarni period i, naro~ito, za onaj drugi, wemu opo-nirani period modernog doba u kojem je kasaba u svojoj palana~ -koj svesti bila suo~ena s nezaustavqivim i nepovratnim prodo-


rom znakova, obi~aja i samog duha tog doba”. Tvrde}i da po~etakXXI poglavqa – “Najposle, do{la je godina 1914, posled wa godi-na hronike o mostu na Drini. [...] izgleda da se nikad, ma kolikose pri~alo i pisalo o tome, ne}e mo}i ili ne}e smeti kazati sveono {to se tada sagledalo tamo u dnu qudske sudbine, iza vreme-na i ispod doga|aja. [...] To su stvari koje se ne kazuju, nego zabo-ravqaju. Jer da se ne zaboravqaju, kako bi se mogle ponavqati?” –zapravo ozna~ava “svojevrsni trenutak istine pripoveda wa u ro-manu”, Brajovi} zakqu~uje da “magistralni problem romana”predstavqa “uobli~ava we zna wa i saznatqivosti onoga {to sezbiva”, kao i “saop{tivosti onoga o ~emu se pripoveda”, i to“ne vi{e u nekom od singularno-ograni~enih vidova [...] ve} usvom su{tinski odre|uju}em vidu”.

Zakqu~ na razmatra wa iz ogleda “Hronika palana~ kih na-ravi” u izvesnom smislu se “prelivaju” na po~etak slede}eg, podnaslovom “’Sud wi ~as’ lepote”. Poima we vremena kod Andri}e-vog “fikcionalnog hroni~ara” Brajovi} ozna~ava kao “relati-visti~ ki tranzitivno” i smatra da zavr{na poglavqa Na Dri-ni }uprije donose “napu{ta we starinski jednostavnog i na izve-stan na~in naivnog verova wa u neistorijsku ’monolitnost’ i ko-na~ nu sagledivost vremena i pristaja we uz sasvim moderno i sa-svim savremeno istorijsko-relativisti~ ko poima we vremena


kao problema promen qive perspektive i ta~ ke gledi{ta pojedi-naca ili kolektiva”. Nasuprot tome, Aliho xa Muteveli}, jedanod glavnih protagonista i “reflektorski” akter u romanu, “istoto vreme – dodu{e, imaju}i brutalno neposredno iskustvo prvihratnih razara wa i delimi~ nog ru{e wa mosta – doìvqava goto-vo fatalisti~ ki ireverzibilno, kao sumrak svog sveta i nepo-vratnu propast wegovih vrednosti”. Pozivaju}i se na autorita-tivne izvore, Brajovi} poreklo Aliho xine “eshatolo{ke” vizi-je prese~enog mosta vidi u apokalipti~ koj predstavi “sud weg ~a-sa”, tj. “kijamet-dana” iz islamske tradicije. Me|utim, junakovu“otre ̀ wuju}u” zapitanost – “Nije ovo bo` je. Ali otkud ondaqudskoj ruci ovolika sila?” – on apostrofira kao svojevrsniprelom u Aliho xinom doìvqaju ru{e wa mosta, i po~etak wego-ve postepene sekularizuje, tj. “modernizacije”. Drugim re~ima,“’sud wi ~as’ se preobraàva od teolo{ko-eshatolo{ke vizijeposled wih stvari i metafizi~ kih prosvetqe wa u kulturolo-{ko-fatalisti~ ko vi|e we pogubnih rezultata preovladava wazapad wa~ ko-liberalnog pogleda na svet i prakti~ no-materija-listi~ kih oprede qe wa onih koji ga predstavqaju”.

U nastavku ogleda, u jednom, kako ga sam odre|uje, “entuzi-jasti~ ki nastrojenom ~ita wu”, osla waju}i se na “hajdegerovski”inspirisanu studiju Du{ana Pirjeveca o Andri}evoj “Vi{e-gradskoj hronici”, ali opet polaze}i od “signala” pohra wenih utekstu romana, Brajovi} govori o postoja wu isvezne semanti~ kenaporednosti likova Mehmedpa{e Sokolovi}a i Aliho xe, i tona vi{e razli~itih nivoa zna~e wa, odnosno, ustanovqava“opre~ ni paralelizam Mehmedpa{inog inicijalnog i Aliho xi-nog epilo{kog doìvqaja sudbine mosta: (pseudo)oniri~ na vi-zionarnost za prvoga predstavqa konstruktivno-simboli~ ki iz-raz prema{iva wa i prevladava wa egzistencijalno-fizi~ ke te-gobe, a za drugoga tek hiperboli~ no sublimisani izraz podvrga-va wa i predava wa konfesionalno-civilizacijskom usudu, ~ijiporaàvaju}i amblem predstavqa nepovratno fantazmagori~ nouru{ava we i nestaja we mosta iz kojega ’nema spasonosnog bu|e -wa’“. Dodatni argument o postoja wu naro~itog “nadsvo|uju}egsemanti~ kog luka” koji povezuje po~etak i kraj ]uprije (“kwigasa dva mogu}a zavr{etka”), Brajovi} pronalazi i u kompozicio-no-sièjnoj ravni romana, kada tvrdi da je uvodno poglavqe za-pravo “alternativni epilog” romana, tj. da predstavqa “kompo-ziciono ’preme{teni’ – hronolo{ki svr{etak ili na izvestanna~in prikriveni epilo{ki komentar Andri}eve moderni-


sti~ ke hronike palana~ kih naravi”, jer “prethodi po~etku re-trospektivnog odmotava wa sièjnog klupka koji sledi tek s pr-vom re~enicom drugog poglavqa”. Pozivaju}i se na distinkcijubritanskog teoreti~ara Frenka Kermoda, Brajovi} smatra da, sjedne strane, “poima we vremena kao kairosa odgovara ’skra}e-noj’ i ’suènoj’ individualnoj pespektivi sièjno povla{}enih’reflektorskih’ junaka poput Mehmedpa{e ili Aliho xe”, dokje, s druge strane, “poima we vremena kao hronosa zadràno za sa-mog pripoveda~a, narativno povla{}enog fikcionalnog hroni-~ara, i wegovu sklonost da u magistralnoj slici mosta raspozna-je i simboli~ ki objektivizuje najobuhvatniju, nadindividualnuperspektivu razumeva wa vremena, doga|aja i qudskih sudbina”.

Zakqu~uju}i izlaga we u ovom ogledu, Brajovi} navodi nizprimera iz romana gde se autorski pripoveda~, kako bi to rekaoNikola Milo{evi}, “ogra|uje” od apsolutne uverenosti u “be-smrtnost” vi{egradskog mosta, {to je u dosada {wim interpre-tacijama Andri}evog romana vaìlo kao stalno mesto i to saaksiomatskim zna~e wem. (“Wegov vek je, iako smrtan po sebi,li~io na ve~ nost”, gde Brajovi} podvla~i “li~io”, a uz to isti~ejo{ nekoliko primera sa konstrukcijama “izgledalo je” i “kaoda”). “Videti qudski ìvot u dvostrukom i pri tom opre~ nom,nepostojano-postojanom svetlu, razumeti ga istovremeno kaokratkotrajnost i trajnost, potro{ivost i nepotro{ivost, pro-padqivost i neokr wivost, i od tog shvata wa u pore|e wu s posto-ja wem i ’ìvotom’ samog mosta napraviti svojevrsnu filozofi-ju kasabe, to zna~i u jednoj empirijski lai~ koj ’dijalektici’spojiti nespojivo, stopiti ’apsolutizam’ i ’relativizam’, pove-re we u vanvremenska merila i uverenost u to da ìvot svojomtro{no{}u i efemerno{}u presudno uti~e na uspostavqa wetih merila”, tvrdi Brojovi}, u prilog svojoj kqu~ noj tezi o“sveobuhvatnoj” i “sveprisutnoj” ambivalenciji najpoznatijegAndri}evog romana.

U posled wem tekstu, koji bi sude}i ve} po naslovu – “Ambi-valentno lice moderniteta” – trebalo da bude sintetizuju}i za-kqa~ak dotada {weg izlaga wa, autor na po~etku jo{ jednom pot-crtava postoja we temeq ne opozicije izme|u “’otvorenog’, rela-tivisti~ ko-perspektivisti~ kog duha pripoveda wa i svekoli-ko ’zatvorenog’, apsolutisti~ ko-fatalisti~ kog duha palan-ke”. Brajovi} isti~e da ve} sama pojava tj. izgrad wa mosta, koji je,kako stoji u romanu, bio “nov i stran predeo za kasabalijske o~i”,predstavqa “prvi, neprepoznatqivi znak moderno-pragmatskih,


istorijskih vremena u tom nepragmatskom aistorijskom mi qeu”.On zatim navodi odlomak iz Znakova pored puta (uvodni zapis izodeq ka “Za pisca”), koji se u gotovo identi~ nom obliku nalazi iu poznatom Andri}evom eseju “Mostovi”: “Za vreme koncertaukazao mi se kameni most, prese~en po polovini, a izlomqenestrane prekinutog luka bolno teè jedna ka drugoj, i posled wimnaporom pokazuju jedino mogu}u liniju luka koji je nestao. To jevernost i uzvi{ena nepomir qivost lepote koja pored sebe dopu-{ta jednu jedinu mogu} nost: nepostoja we.” Doìvqaj i vizija ko-ji su ovde opisani, s pravom prime}uje Brajovi}, identi~ ni suAliho xinom doìvqaju sru{enog mosta. On smatra da Andri}e-va sintagma “uzvi{ena nepomir qivost lepote” predstavqa “ver-balnu ’formulu’ [...] kontradiktornog shvata wa moderniteta” ida “na amblematski na~in svedo~i o nepovratnom i{ ~ezava wumonolitnoga i beskonfliktnoga pojma lepote pred nadira wemmodernisti~ ki razrastaju}ih subjektivisti~ kih pesrpektiva iautonomisti~ ki partikularnih poima wa”.

Sam most kao “arhitektonski artefakt”, uvi|a Brajovi},po sebi je ve} “ambivalentan artefakt”, jer istovremeno po~ivana na~elima lepog i korisnog. On tvrdi da “unutar Andri}evogfikcionalnog sveta i sam most se – donekle iznena|uju}e, paipak ta~ no – moè videti i razumeti kao ’iznutra’ problemati-~an, no ba{ zbog toga verodostojan romaneskni amblem osobeno’na{eg’ moderniteta kao onog ultimativno samoodre|uju}egsta wa svesti i duha koje prevazilazi neposredne podsticaje, iz-rastaju}i u simptomati~ no ’ovda {wi’, protivslovni beleg vre-mena ili epohe”. Taj, kako ga Brajovi} odre|uje, palana~ ki mo-dernizam “odlikuje se porivom za spaja wem nespojivog, tj. potre-bom da epohalno obeloda wen i prisutan ekskluzivizam, to umnogo ~emu antinaturalisti~ ko i antitradicionalisti~ ko sta-novi{te, odnosno doìvqaj dinamizma, na vol{eban na~in iz-miri s uvaàva wem prirodnosti, tradicije i inertnosti u vidumonumentalno nepromen qive trajnosti”. (Treba napomenuti daBrajovi} i u univerzalno shva}enom modernizmu tako|e detek-tuje izvesnu fundamentalnu ambivalentnost, imaju}i pre svega uvidu Bodlerovo shvata we “ve~ nog elementa” lepote, tj. umetno-sti.) “Stoga je lepo ovde – u ovoj umetnosti, ali i na ovoj epohal-no-istorijskoj razme|i – u stvari uvek neki samopotkazuju}e isamoosporavaju}e simboli~an oblik, po pravilu neki ambiva-lentan artefakt, u svakom slu~aju ekspresivna forma na{e ne-dose`ne i protivslovne ~e ̀ we za savr{enstvom i trajno{}u”,


rezimira Brajovi}, zakqu~uju}i da je Andri}ev najpoznatiji ro-man, takav kakav jeste, mogao nastati samo u trenutku kada je ko-na~ no uobli~en – u vremenu “svekolikog preloma ili prelaza”.Shodno tome, on na kraju tvrdi da bi fragment iz Znakova poredputa – “Tragika lepote je u tome {to ne moè da ne postoji a nemoè da traje i da se drì.” – mogao da bude i svojevrsni moto,“epitaf u pro~e qu” najpoznatijeg Andri}evog romana.

Pet opisanih ogleda u kwizi su uokvireni s dva kratkaesejisti~ ka zapisa, koji otvaraju i zatvaraju kwigu: “Ono {to se(ne) zaboravqa” i “Ono {to se (ne) ponavqa”. Analogno Brajo-vi}evom uvidu o “dvostrukom” epilogu Andri}evog romana, mo-èmo re}i da se u ovom slu~aju tako|e radi o dve polovine jed-nog objedi wuju}eg “prolo{ko-epilo{kog” teksta, u kome autorakwige vidimo “s ove strane” teksta, kao samodeklarisanog “no-vog – starog”, “iznova znatièq nog” i samosvesno ambivalent-nog ~itaoca ]uprije, koji “Vi{egradsku hroniku” sada neizbe-`no ~ita “s teskobno ̀ ivom uspomenom” na posled we balkanskeratove, i koji ima “svoju” 1914. godinu koja }e “uvek ostati izdvo-jena”. Pa ̀ qiviji ~italac zapazi}e da u “kompozicionom” smi-slu kwiga ima simetri~ nu, prstenastu strukturu. Osim dva ma-lopre pomenuta okvirna teksta, od pet ogleda naro~ito su“srodna” prva dva, koji su posve}eni narativno-morfolo{kim iformalnim, stilsko-retori~ kim pita wima, kao i posled wa dva,koji donose op{tija razmatra wa poeti~ kih i semanti~ kih aspe-kata romana. Imaju}i to u vidu, kao svojevrsno “jezgro tuma~eveestetike” ukazuje se tekst “Hronika palana~ kih naravi”, koji jeu svakom slu~aju, ako ne najbitniji i najvredniji, onda svakakonajintrigantniji, pa i najhrabriji deo studije (a istovremeno inajverovatniji razlog {to je kwiga do sada ma we-vi{e “pre}u-tana”). U odnosu na prethodne Brajovi}eve kwige, studija o An-dri}u deluje vi{e kao izraz esejisti~ kog nadahnu}a nego nau~ neeruditnosti (sigurno nije slu~ajno {to na kraju nema biblio-grafije). Ona je uobli~ena sa nedvosmislenom naklono{}u pre-ma klasiku na{e kwièvnosti i posebnim nabojem hermeneu-ti~ kog i spekulativnog “hedonizma” u tuma~e wu. (Ono {to, sdruge strane, povezuje novu kwigu sa dosada {wim autorovimopusom je karakteristi~ na “brajovi}evska” povr{inska nepro-zirnost stila, koja mo`da i nije uvek sasvim neizbe`na). KwigaZaborav i ponavqa we svakako je vredan prilog savremenoj “an-dri}ologiji”, koja posredno svedo~i da nova ~ita wa Andri}aneizostavno predstoje.


Documents

BEOGRAD, IGRA^KA ZA DIVOVE - bgknjizevnicasopis.rs · ci “Ze ko”, bu du }i no be lo vac pla tio je svoj obol vla da ju }oj ide o - lo gi ji i soc re a li sti~ koj este ti ci