Ovde upišite naziv Vaše škole ili fakulteta

SEMINARSKI RAD

Predmet:

Tema: Bazel III

Profesor – Mentor:

Student:

Smer:

Bazel III Seminarski Rad

NOVEMBAR, 2011.

SADRŽAJ

1 UVOD.................................................................................................................................- 2 -

2 BAZEL III..........................................................................................................................- 3 -

2.1 Odnos Bazel II i Bazel III..........................................................................................- 4 -

2.2 Razlog uvođenja.........................................................................................................- 5 -

2.3 Bolji kvalitet kapitala.................................................................................................- 6 -

2.4 Po Bazelu III – više kapitala......................................................................................- 7 -

2.5 Mikroproducejalni plašt za borbu sa rizicima širom sistema...................................- 8 -

3 ZAKLJUČAK....................................................................................................................- 10 -

4 LITERATURA..................................................................................................................- 11 -

5 WEB LITERATURA........................................................................................................- 11 -6 POPIS TABELA - 11 -

1

Bazel III Seminarski Rad

1 UVOD

Nedavna kreditna kriza se znatno odrazila na banke, a time i na celu privredu, te se, kao logična posledica, pojavila ideja o pooštravanju pravila koja bi stabilizovala ceo sistem.

Nakon brojnih rasprava na raznim nivoima, u decembru 2010. godine, pod nazivom Bazel 3 donesene su izmene i dopune regulatornog okvira poznatog kao Bazel 2. Glavni cilj nove regulative jeste da se učvrste pravila o kapitalu i likvidnosti i da se izgradi otporniji bankarski sektor. Primena novih pravila ima cilj da uvede sigurnosnu mrežu koja će bankarski sektor štititi od ekonomskih potresa i šokova, kao i da uvođenjem strožih kvalitativnih i kvantitativnih kriterijuma za garantovani kapital i globalnog standarda likvidnosti, spreči širenje tih šokova na druge delove privrede.

U ovom radu će se aspektovati način i značaj primene Bazela III, od njenog donošenja do primene i praktičnih konsekvenci. Koncipiran je tako da se kreće od donošenja i oblasti regulacije, do krajnjih rezultata i očekivanih reperkusija.

2

Bazel III Seminarski Rad

2 BAZEL III

Globalni regulatorni okvir za stabilnije banke i bankarske sisteme, koji se sastoji od obuhvatnog seta reformskih mera za podršku osnovnom konceptu - sposobnosti bankarskog sektora da apsorbuje šokove koji nastaju iz finansijskih i ekonomskih stresova, bez obzira na izvor, kroz unapređenje upravljanja rizicima u bankama i transparentnost u njihovom radu.1

Bazel III nije samo direktan odgovor na aktuelnu finansijsku krizu, već i kontinuirani napor Bazelskog komiteta da ojača regulatorni okvir za banke, superviziju banaka i funkciju upravljanja rizicima u banci. Sledeći ovaj koncept, Bazel III, set regulatornih mera o adekvatnosti kapitala banke i njenoj likvidnosti, izgrađen je na osnovama dokumenta o Međunarodno usaglašenom merenju kapitala i standardima o kapitalu (Bazel II). Tekst dokumenta o Bazel III pravilima dogovoren je sa guvernerima i rukovodiocima supervizije i podržan od lidera grupe G20 na njihovom novembarskom samitu u Seulu 2010. godine. Komitet je takođe objavio i pravila obuhvatne kvantitativne studije o efektima (QIS).

Bazel III bazira na dva komplementarna pristupa koji podržavaju osnovni koncept stabilnije banke (mikro pristup sigurnosti – nivo banke) i bankarskog sistema kao celine (makro pristup sigurnosti), istovremeno.

Mikro - prudenciona regulativa će pomoći da se poveća otpornost pojedinačnih bankarskih institucija u periodima stresa jer Bazel III ustanovljava:

viši i bolji kvalitet kapitala banke, sa mnogo većim fokusom na zajednički akcijski kapital za apsorbovanje gubitaka,

obuhvatnije pokriće rizika, posebno u odnosu na aktivnosti na tržištu kapitala (izloženost u knjizi trgovanja, na primer, biće predmet stresnog zahteva) i

energičnu superviziju, upravljanje rizicima i standarde o obelodanjivanju.

Makro - prudencioni pristup Bazela III uvodi fundamentalno nove elemente u globalni regulatomi okvir:

kapitalne amortizere koji mogu da pomognu u zaštiti bankarskog sektora protiv kreditnih gepova i mogu se aktivirati u vreme stresa,

uvođenje leveradge racia kao „rampe" za dalju izloženost riziku i

jednog međunarodno usaglašenog okvira likvidnosti - uvođenje dva globalna standarda likvidnosti.

1 Prof dr Erić D., Uvod u menadžment, Čigoja štampa, Beograd, 2000. , str. 145.

3

Bazel III Seminarski Rad Faza koja sledi je tranzicioni period, kao priprema za rigoroznu i konzistentnu globalnu primenu Bazel III okvira. To je proces u kome bi se predložene mere posmatrale i prilagođavale. Sve zemlje članice Bazelskog komiteta moraju da počnu sa prevođenjem Bazel III pravila u nacionalne regulative i zakone do 2013. godine kao krajnjeg roka, kada će Bazel III stupiti na snagu i biće primenjivan fazno do 2019. godine. Banke će takođe morati da počnu sa pripremama za primenu ovih standarda.

Standardi će biti postupno podeljeni u faze:

Racio pokrića kratkoročne likvidnosti će postati minimalni standard u 2015. godini a racio dugoročnog neto finansiranja će postati minimalni standard 2018. godine, sa periodom posmatranja koji će omogućiti supervizorima da postignu snažnije izveštavanje u ovom periodu. Postoje određena očekivanja da bi nedostatak podataka i iskustava vezano za regulativu o likvidnosti, koji su manje kompletni u poređenju sa onima vezano za regulativu o kapitalu, trebalo da bude prevaziđen ovim pristupom.2

Očekivanje Bazelskog komiteta u odnosu na leverage racio u tranzicionom periodu je relativno precizna procena da li su predloženi dizajn i kalibracija odgovarajući za pun kreditni ciklus i za različite tipove poslovnih modela. U prvoj polovini 2017. godine sprovešće se prilagođavanje u odnosu na rezultate primene i procene, kao priprema za Nivo 1 tretman od 1 januara 2018. godine.

2.1 Odnos Bazel II i Bazel III

Bazel II Bazel III

Zajednički Red 1 Ukupni Zajednički Red 1 Ukupni kapital kapital kapital kapital kapitala kapital

Minimalni zahtevi 2 % 4 % 8% 4.5% 6% 8%

Dodatni buffer Nije primenjivo 2.5 % čuvanja kapitala

Dodatni ciklični Nije primenjivo 0% - 2.5%brojač buffera

Dodatni zahtevi Nije primenjivo Može biti dodan u druge za sistematski riziko – ponderisane zahtevevažne fin.institucije

Racio Nije primenjivo Može uticati na dodavanje riziko - leveridža ponderisanih zahteva

2 Prof dr Popara M., Osnove menadžmenta, FSOM, Beograd, 2006. , str. 65.4

Bazel III Seminarski Rad Tabela 1. Razlika Bazela II i Bazela III3

"Bazel II" standardi baziraju se na 3 stuba koji služe kao smernice pri uvođenju, ali i daljem pridržavanju pravila evaluiranja rizika. Prvi stub obuhvata i detaljno definiše minimalne zahteve za kreditni, tržišni i operativni rizik. Bankama je data i mogućnost fleksibilnijeg izračunavanja rizika, imajući u vidu da će banke imati interne sisteme za merenje rizika (ARIB – Advanced Internal Rating-Based), koji će biti prilagođeni potrebama i specifičnostima svake banke, odnosno karakteristikama određenih portfolia unutar banke. Mogućnost diferenciranja hartija od vrednosti (HOV) po rizicima, pruža opciju odabira najprofitabilnijih plasmana za zadati nivo rizika, kome je banka spremna da se izloži, kao i ostvarivanje zahtevanog profita uz najmanji rizik. Posledica ovog pristupa je smanjivanje minimalne stope zahtevanog kapitala, pa tako, neka istraživanja pokazuju da se ova stopa, pri punoj primeni "Bazel II" standarda, u proseku

smanjuje za 1,2%, što može uticati na smanjenje troškova poslovanja.4

2.2 Razlog uvođenja

Svetski regulatori su se dogovorili oko novih kapitalnih standarda, sa ciljem da se spreče nove finansijske krize. Pravila su komplikovana, ali suština je povećanje kapitalne adekvatnosti -- osnovni kapital, čiji je međunarodni limit bio 2%, sada će biti u zavisnosti od situacije, od 4.5% do 7%.

Kapitalni standardi su minimum kapitala koji banka mora da ima u odnosu na plasmane. Ako je to 7%, to znači da za svakih 100 dinara kredita banka mora imati 7 dinara sopstvenog akcijskog kapitala, dok se ostatak od 93 može finansirati tuđim depozitima. Standardi su u stvarnosti složeniji od ovoga, jer se svi plasmani ne tretiraju jednako nego množe rizikom, pa je za neke potrebno više a za neke manje kapitala. Kolika je naznačena rizičnost pojedinačnih vrsta plasmana takođe propisuju Bazel i nacionalni regulatori. (Tako je američki regulator čuvene hipotekarne obveznice proglasio nerizičnim.)

Evo zašto Bazel III ništa ne rešava. Ekonomista Frank Knight je još 1920-ih napravio razliku između rizika i neizvesnosti. Rizik je merljiv i moguće je znati koliko se rizikuje. Neizvesnost je kada smo u mraku, ne poznajemo situaciju, nemamo pojma šta se dešava i ne znamo da li i koliko rizikujemo. Sve upućuje na to da je poslednja kriza bila posledica ne uzimanja poznatih rizika, nego neizvesnosti koju je donela regulaciona konfuzija.

Do bankrotstava nije došlo zato što su bankari ulazili u rizik, nego zato što nisu imali pojma da ulaze u rizik. Za ono što su bankari, bazelski i nacionalni regulatori i agencije za rejting mislili da je sigurno, ispostavilo se da je bilo veoma rizično. 5

3 http://www.bankarskiombudsman.org

4 www.ekapija.org5 Prof dr Erić D., Uvod u menadžment, Čigoja štampa, Beograd, 2000., str 75.

5

Bazel III Seminarski Rad Kod banaka koje su se našle u problemima, prethodni bazelski standardi kapitalne adekvatnosti bili su više nego ispunjeni, one nisu držale kapital na regulatornom minimumu da bi ostvatile veći profit nego, naprotiv, čuvale više nego što je od njih traženo. Mislile su da igraju konzervativno. Njihovi top menadžeri su mislili da igraju na sigurno i zato izgubili milijarde sopstvenog novca.

Novi bazelski standardi sada povećavaju kapitalni minimum, ali opet rade pod pretpostavkom da je rizik plasmana poznat. U isto vreme, novonastajuće naiconalne regulacije dodaju još opskurnosti i neizvesnosti u sistemu i nastavljaju da homogenizuju ponašanje banaka propisivanjem šta je rizično a šta nije. Zato situacija neće biti mnogo različita od prethodne. Banke se u odgovoru na regulaciju i dalje moraju ponašati sve sličnije jedna drugoj, što povećava rizik serijskih bankrotstava, pada celog sistema.

I naravno, regulacija košta. Cena Bazela III će biti skuplji kapital, više kamatne stope i usporavanje svetske ekonomije, a da verovatnoća nastanka nove nepredvidive krize nije ništa manja nego ranije.

2.3 Bolji kvalitet kapitala

Prvo, Bazel III će značajno povećati kvalitet bankarskog kapitala. Postoji tendencija da se ova ključna karakteristika zanemari jer se posmatrači uglavnom usmeravaju na nivo propisanog kapitala koje zahteva Bazel III. Svakako, sporazum postignut 12. septembra o kalibraciji novih standarda privukao je veliku pažnju i to s pravom. Ali, upravo je sporazum iz jula o projekciji okvira utro put za njegovu kalibraciju. Nova definicija kapitala je u svakom pogledu istog značaja kao povećani nivo kapitala i predstavljala je bitan korak u ovom procesu: imperativ je bio adekvatno definisati kapital pre postavljanja njegovog nivoa. Viši kvalitet kapitala znači veću moć apsorpcije gubitaka, što sa svoje strane znači da će banke biti jače, tako što će im biti omogućeno da bolje podnesu periode stresa.

Koji su novi zahtevi za kapitalom? Ključni element je veća usmerenost na ono što se naziva akcionarski kapital, tj. komponenta najvišeg kvaliteta bančinog kapitala. Po postojećim standardima, kao što znate, banke moraju da drže najmanje polovinu svog propisanog kapitala kao Tier 1 kapital. Ostatak čine druge stavke nižeg kapaciteta apsorpcije. Pored toga, polovina Tier 1 kapitala mora bidi akcionarski kapital. Drugi deo Tier 1 kapitala je isto tako visokog kvaliteta u poređenju sa drugim elementima strukture kapitala, ali ne istog kalibra kao obične akcije i zadržana dobit. Oštrije usmerenje na akcionarski kapital znači da okvir Bazela III jače naglašava minimalni zahtev za kapitalom višeg kvaliteta.

Dalje, definicija akcionarskog kapitala - poznatog i kao "jezgro kapitala" - sada je stroža. Po sadašnjem sistemu, izvesne vrste aktive osporivog kvaliteta već su izuzete iz kapitalane baze (tj. Tier I 6i Tier II). Po Bazelu III, ova izuzimanja će biti strožija jer će se primenjivati direktno na akcionarski kapital. Ovo predstavlja bitno jačanje definicije dela kapitala banaka najvećeg

6 Tier I je jezgro mere finansijske snage banke sa regulatorne tačke gledišta. Sastoji se od osnovnog kapitala, koji se sastoji od, obelodanjenih rezervi (ili neraspoređenje dobiti ), ali takođe može da uključi i neotkupljenje i neprioritetne kumulativne akcije.

6

Bazel III Seminarski Rad kvaliteta. I još korak dalje, definicija Tier 1 kapitala je isto tako pojačana da bi uključila akcionarski kapital i druge kvalifikovane instrumente na osnovu strogih kriterijuma.

Jačanjem kvaliteta kapitala, Bazel III će voditi suštinskom unapređenju kapaciteta banaka za apsorpciju gubitaka. Po Bazelu II, koeficijenti za minimalne zahteve u pogledu akcionarskog kapitala i Tier 1 kapitala bili su 2% i 4%, respektivno. Prema novoj definiciji kapitala, ovi koeficijenti sada iznose oko 1% i 2%, respektivno, za prosečnu međunarodno aktivnu banku. Nova pravila znače da će, pod istim okolnostima, banke morati da povećaju svoj akcionarski kapital da bi ispunile minimalne zahteve.7

2.4 Po Bazelu III – više kapitala

Ali, bolji kapital nije dovoljan. Kao što je finansijska kriza bolno pokazala, potrebno nam je više kapitala u bankarskom sektoru. Ovo je cilj viših zahteva za kapitalom koji su nedavno dogovoreni na upravljačkom telu Bazelskog komiteta.

Ključni element Bazela III je povećanje minimalnog zahteva za akcionarskim kapitalom na 4,5%. Ovo je znatno više od minimalnog koeficijenta od 2% po Bazelu II, predstavlja pre 1% za prosečno reprezentativnu banku kada se meri akcionarski kapital po novoj, strožijoj definiciji.

Slično, minimum zahteva za kapitalom u Tier 1 biće povećan na 6%. Ovaj koeficijent mora da se poredi sa minimalnim koeficijentom od 4% po sadašnjim standardima.8

Od banaka će se takođe zahteva ti da drže zaštitni kapitalni amortizer od 2,5% od akcionarskog kapitala da bi se izdržali budući periodi stresa. Posledice neispunjenja ovog zahteva su neposredne: što se više nivo bančinog kapitala približi zahtevu za minimumom, više je ograničenje distribucije njenog prihoda (tj. isplata dividende, otkup sopstvenih akcija i bonusi) dok se kapital ne popuni. Ovo će pomoći da se obezbedi da kapital ostane raspoloživ za podršku bančinih permanentnih poslovnih aktivnosti u vremenima stresa. Tako, tokom normalnih perioda ukupni zahtevi sa akcionarskim kapitalom za banke biće efektivno dovedeni barem do 7%. Takvo povećanje će takode biti dopunjeno dodatnim kontracikličnim amortizerima, na koje ću se vratiti za trenutak.

Ali važno je ne gubiti iz vida bazu aktive sa kojom se kapital upoređuje. Značajan napredak je ostvaren na ovom frontu. U 2009. godini Bazelski komitet je povećao kapital koji se zahteva za knjigu trgovanja i kompleksne strukturirane proizvode. Viši zahtevi će biti uvedeni najkasnije do kraja 2011. godine.

Najzad, ove mere zahteva za kapitalom zasnovane na riziku biće dopunjene koeficijentom leveridža koji nije zasnovan na riziku, što će pomoći da se obuzda ekscesni leveridž u sistemu, da posluži kao granica zahtevima zasnovanim na riziku i rešava rizik modela. Postignut je 7 www.ubs-asb.com8 www.ubs-asb.com

7

Bazel III Seminarski Rad dogovor da se testira minimalni Tier 1 koeficijent leveridža od 3% - tj. koeficijent Tier 1 kapital (izračunat korišćenjem nove, snažnije definicije Bazela III) prema bančinoj neponderisanoj aktivi plus vanbilansne izloženosti - tokom preliminarnog perioda koji će početi u januaru 2013. godine.9 Ovaj test će omogućiti Bazelskom komitetu da monitoriše kako se razvijaju sadašnji koeficijenti leveridža u bankama tokom ekonomskog ciklusa, uticaj koji ovo može imati na njihove poslovne modele i kakvu interakciju imaju zahtevi zasnovani na riziku i ukupan koeficijent leveridža.

Ukratko, novi globalni kapitalni standard za banke znatno će se povećati u narednim godinama. Dozvolite mi da naglasim da će ovi standardi postaviti apsolutni minimum za sadašnji nivo kapitala u bankama. Kao i ranije, važno je obezbediti da banke drže dovoljan kapital iznad minimalnih nivoa, zavisno od svog profila rizika, poslovnih modela, važećih ekonomskih uslova, itd. Mogućnost da nacionalni supervizori zahtevaju veću kapitalnu bazu po Stubu II - kao i ubrzaniju primenu standarda - i dalje će biti ključni element novih pravila Bazela III.

2.5 Mikroproducejalni plašt za borbu sa rizicima širom sistema

Treći bitan element novog regulatornog kapitalnog okvira je što on pruža ono što bi se moglo nazvati "makroprudencijalni plast" za rešavanje sistemskog rizika, to jest, rizika od poremećaja finansijskog sistema koji mogu da destabilizuju makroekonomiju. Budimo sigurni, bolje kapitalizovane pojedinačne banke vodiće jačem bankarskom sistemu, ali takav pristup prilagođen firmama sam po sebi ne može biti dovoljan.10

U BIS-u se veruje da se moraju ostvariti dva ključna zadatka da bi se efektivno ograničio sistemski rizik. Prvi je da se smanji procikličnost, to jest, tendencija finansijskog sistema da pojačava uspone i padove realne ekonomije. Drugi zadatak je da se uzmu u obzir medu povezanosti i zajedničke izloženosti među finansijskim institucijama, naročito onih koje se smatraju od značaja za sistem.

Bazel III tako predstavlja fundamentalnu prekretnicu u kreiranju finansijske regulative. Svesna potreba da se finansijska supervizija mikro-nivoa dopuni makroprudencijalnom dimenzijom nešto je što je, po mom mišljenju, prvi put došlo do izražaja u finansijskoj regulativi.

U pogledu procikličnog aspekta, Bazel III će unaprediti izgradnju amortizera u dobrim vremenima iz kojih se može vući u periodima stresa. Prvo, novi zahtev za akcionarskim kapitalom je 7%. Ovaj novi viši nivo uključuje kapitalni zaštitni amortizer od 2,5% i obezbediće da banke održavaju amortizer kapitala koji se može koristiti za apsorbovanje gubitaka tokom perioda stresa bez silaženja ispod zahteva za minimumom kapitala.

Drugo, ključni element pravila Bazela III za ograničenje procikličnosti biće kontraciklični kapitalni amortizer, koji je kalibriran u rasponu od 0-2,5%. 11 Ovaj kontraciklični amortizer bi se izgradio tokom perioda ubrzanog ukupnog kreditnog rasta ako, prema proceni nacionalnih vlasti, ovaj rast pogoršava sistemski rizik. Obrnuto, kapital koji se drži u ovom amortizeru može biti

9 www.ubs-asb.com10 Prof dr Leković B., Model menadžmenta za procese globalizacije privređivanja, ekonomski fakultet, Subotica 2002., str. 187.11 www.ubs-asb.com

8

Bazel III Seminarski Rad oslobođen u donjem delu ciklusa. Ovo bi, na primer, umanjilo rizik da raspoloživost kredita bude ograničena zahtevima za propisanim kapitalom. Namera je zato da se ublaži procikličnost i smanji uticaj uspona i padova finansijskog ciklusa.

Pored rešavanja procikličnosti, Bazel III će takode omogućiti bolje rukovanje sistemskim rizikom koji proizilazi iz među povezanosti i zajedničkih izloženosti pojedinačnih institucija. Ključni princip u ovom kontekstu je da se obezbedi da standardi budu kalibrirani sa gledišta doprinosa koji svaka institucija ima prema sistemu kao celini, ne samo sa gledišta rizičnosti na pojedinačnoj osnovi. Bazelski komitet istražuju nekoliko mera za postupanje sa ovim finansijskim institucijama od sistemskog značaja. Po okviru Bazel III, dogovoreno je da ove institucije treba da imaju kapacitet apsorbovanja rizika iznad običnih standarda. Rad je još uvek u toku da bi se označili modaliteti za rešavanje sistemskog rizika, ali jedna mogućnost bi bila da se dozvoli nacionalnim vlastima da postave sistemska dodatna kapitalna terećenja za SIFI.12

Novi Bazel III paket obuhvata specifične makroprudencijalne alate koje nacionalne supervizorske vlasti mogu da koriste za postavljanje poželjnih kapitalnih zahteva da bi se rešavao sistemski rizik kroz vreme i po institucijama. Iz ove perspektive, Bazel III pruža sidro za razvoj potpuno razvijenog i snažnog makroprudencijalnog okvira koji uzima u obzir ove dve dimenzije sistemskog rizika.

12 Prof dr Leković B., Model menadžmenta za procese globalizacije privređivanja, ekonomski fakultet, Subotica 2002., str. 143.

9

Bazel III Seminarski Rad

3 ZAKLJUČAK

Bazelski komitet je 12. septembra 2010. godine izglasao odluku o uvođenju najnovijih "Bazel III" standarda na razvijenim tržištima. "Bazel III" predstavlja nadgradnju "Bazela II". Novi set pravila će, između ostalog, podrazumevati povećanje oprativnog kapitala, odnosno odvajanje dodatne sume, što bi služilo kao "buffer" u slučaju dodatnih nestabilnosti na tržištu. Pravila podrazumevaju da bankarski sektor prikupi stotine milijardi evra kako bi ispunio zahteve.

Od banaka se zahteva da odnos kapitala i njihove ukupne imovine iznosi 7%, ali je dugi rok za početak primene tih propisa umirio strahovanja da će kreditori morati požuriti da prikupe kapital.

Novi zahtev koji propisuje koeficijent kapitala prema imovini predstavlja značajno povećanje u odnosu na trenutni zahtev od 2%, ali je niži u odnosu na očekivanja banaka sa početka godine. Osim toga, rok za primenu propisa je u nekim slučajevima produžen sve do januara 2019. Banke u Evropi će u većini slučajeva morati povećati kapital, posebno u Nemačkoj, Španiji i još nekim zemljama.

Prvobitna očekivanja su bila da će "Bazel III" pri implementaciji imati isti uticaj kao i dolazak krize 2008. godine, što bi ugrozilo rast ekonomija, međutim rok do 2019. godine omogućava postepeno prilagođavanje banaka novim uslovima.

I dok je u bankarskom sektoru bilo protivljenja, sa druge strane, uvođenje "Bazel III" standarda podržali su Evropska komisija, Međunarodni monetarni fond, Komitet evropskih bankarskih supervizora (CEBS) i gotovo sve vlade zapadnih zemalja uključenih u rad Bazelskog komiteta.

10

Bazel III Seminarski Rad

4 LITERATURA

1. Prof dr Erić D., Uvod u menadžment, Čigoja štampa, Beograd, 2000.

2. Prof dr Leković B., Model menadžmenta za procese globalizacije privređivanja, ekonomski fakultet, Subotica 2002.

3. Prof dr Popara M., Osnove menadžmenta, FSOM, Beograd, 2006.

5 WEB LITERATURA

1. www.ubs-asb.com

2. http://www.bankarskiombudsman.org

3. www.ekapija.org

6 POPIS TABELA

1. Tabela 1. Razlika Bazela II i Bazela III

11