Baza podataka- ER model

8/19/2019 Baza podataka- ER model

1/13

Farmaceutsko-zdravstveni fakultet Travnik Univerzitet u Travniku

Profesor: Student:

Prof. dr sc.Nihada Ahmetović Hrapović Sabira

Asistent: Br.indexa: !"#!$

Azra Bačić

Sadržaj:


2/13

1 Uvod....................................................................................................................................1

2 Razdrada teme.....................................................................................................................2

2.1 Otad............................................................................................................................2

POS!B"! #A$!%OR&'! O$PA(A..............................................................................)

2.1.1 A*BA+A,"& O$PA(.........................................................................................)

2.1.1.1 O$PA("A U+'A -*O$OR"A & '!S$&A/....................................................)

2.1.1.2 O$PA("! %U*!............................................................................................0

2.1.1.) !+!#$R&"& & !+!#$RO"&#& O$PA( -!!O$PA(/..............................0

2.1.1.0 O$PA("! BA$!R&'! & A#O*U+A$OR&.....................................................0

2.1.1.3 *!(&4&"S#& O$PA(.....................................................................................0

) Re5i67iranje..........................................................................................................................3

).1 8a9to re5i67irati...........................................................................................................;

).1.1 R!4+A,O* o6o7i9a i re5i67aža.................................................................................=

3 8a67juča6:............................................................................................................................?

; +iteratura:..........................................................................................................................1@


3/13

! UvodOtad je sva6a tvar i7i redmet 6oje osjedni6 oda5uje namjerava i7i mora oda5iti.Ovisno o svojstvima otada otad se može odije7iti na oasni neoasni i inertniotad.Po mjestu nastan6a raz7i6uju se vi9e vrsta otada: 6omuna7ni otad roizvodniotad ama7ažni otad otad iz rudarstva i e6s7oata5ije minera7niC sirovina otadnie7e6trič6i i e7e6tronič6i ureDaji i orema vozi7a 6ojima je iste6ao vije6 trajanja otadne>ume >raDevins6i otad infe6tivni otad iz zdravstveniC ustanova otadna u7ja mu7j izureDaja za roči9ćavanje otadniC voda itd. *no>o je 7a69e reoznati otad ne>odefinariti9ta je ustvari otad.

Prema na5iona7noj defini5iji otada u Bosni i Eer5e>ovini FGotadGGzna5i sve materije i7i

redmete 6oje v7asni6 od7aže namjerava od7ožiti i7i se traži da udu od7ožene u s67adu sa jednom od 6ate>orija otada navedenoj u 7isti otada. 7asni6 može iti ravno i7i fizi56o7i5e. Sva6i 5ovje6 oav7janjem redovniC dnevniC a6tivnosti roizvodi otad.Premaosoinama otad dije7imo na oasni i neoasni otad. Otad se ne dije7i rema mjestunastan6a jer oasni otad može FGnastatiGG 6a6o u industriji ta6o i u doma5instvima.FGOasni otadGG je sva6i otad 6oji je utvrden osenim roisom i 6oji ima jednu i7i vi9e6ara6teristi6a 6oje rouzro6uju oasnost o zdrav7je 7judi i o6o7i9a o svom orije67usastavu i7i 6on5entra5iji 6ao i onaj otad 6oji je naveden u 7isti otada. Oasni otad sa6ojim se naj5e95e susre5emo u sva6odnevnom životu može iti: aterije otadna u7ja

7ijei7a rastvara5i oje tinta raz7i5ite Cemi6a7ije esti5idi a6umu7atori otadni 7ije6ovi. "eoasni otad je sva6i otad 6oji nema 6ara6eristi6e oasno> otada 6ao 9to je: sta67enei 7asti5ne o5e air 7asti6a že7jezo te6sti7.

Ovaj otad u>7avnom oti5e iz doma5instava ustanova us7užniC dje7atnosti i 5i95enja javniC ovr9ina.

1

https://hr.wikipedia.org/wiki/Tvarhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Rudarstvohttps://hr.wikipedia.org/wiki/Rudarstvohttps://hr.wikipedia.org/wiki/Uljehttps://hr.wikipedia.org/wiki/Uljehttps://hr.wikipedia.org/wiki/Vodahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Tvarhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Rudarstvohttps://hr.wikipedia.org/wiki/Uljehttps://hr.wikipedia.org/wiki/Voda


4/13

% &azdrada teme%.! 'tpad

Otad je sva6a tvar 6oju osjedni6 oda5uje namjerava oda5iti i7i mora oda5iti -8a6ono otadu/. %osodars6i rast i rastuća otro9nja materija7a rezu7tirajusta7nim ovećanjem6o7ičine otada 9to redstav7ja jedan od najvećiC ro7ema za9tite o6o7i9a 6oji izravnoutječe na 7juds6o zdrav7je i 6va7itetu života. Otad se 67asifi5ira odnosno razvrstava

rema: SO'S$&*A i rema *'!S$U "AS$A'A"'A.

Prema svojstvima dije7i se na:

• OPAS"& O$PA(

• "!OPAS"& O$PA(

• &"!R$"& O$PA(

Oasni otad je otad 6oji sadrži arem jedno od 10 svojstava a to su: e6s7ozivnostrea6tivnost nadraž7jivost 9tetnost to6sičnost 6an5ero>enost infe6tivnost zaa7jivost6orozivnost muto>enost terato>enost u6o7i6o sadrži tvari 6oje isu9taju to6sične 7inoveu 6onta6tu sa vodom zra6om i 6ise7inomH u6o7i6o sadrži e6oto6sične tvari.

"eoasni otad jest otad 6oji je o sastavu i svojstvima odreDen 6ao neoasni otadodnosno ne 9teti 7jus6om zdrav7ju i ne u>rožava o6o7i9

&nertni otad je otad 6oji od7iježe značajnim fizi6a7nim 6emijs6im i7i io7o96im romjenama a odreDen je 8a6onom o otadu. &nertni otad se ne otaa 6emijs6i nerea>ira i nije zaa7jiv ne raz>raDuje se io7o96im utem niti stvara oasne tvari o o6o7i9 izdrav7je 7judi u 6onta6tu s i7o 6ojim sojevima. &nertni otadima minima7an stuanjisu9tanja oneči9čujućiC i e6otos6ičniC tvari ne u>rožava zra6 i ovr9ins6e i odzemne

vode.

Otad rema mjestu nastajanja se dije7i na :

• #O*U"A+"& O$PA(

• PRO&8O("& O$PA(

• POS!B"! #A$!%OR&'! O$PA(A

#omuna7ni otad je otad iz 6ućanstava i7i otad iz roizvodne i us7užne dje7atnosti 6oji je o svojstvima 6ara6teristi6ama i sastavu s7ičan otadu nasta7om u domaćinstvima.

2


5/13

Proizvodni otad jest otad 6oji nastaje u roizvodnom ro5esu u industriji ortu idru>im ro5esima a o svojstvima i sastavu se raz7i6uje od 6omuna7no> otad.

Proizvodni otad čine:

• %raDevins6i otad i otad od ru9enja -saznaj vi9e o %raDevins6om otadu/

• Proizvodnorudars6i otad

• Po7jorivredni i 9umars6odrvni otad

• Oasni otad -vi9e o Oasnom otadu/

POS!B"! #A$!%OR&'! O$PA(A

• Ama7ažni otad

• Otadna motorna u7ja

• Otadne >ume

• !7e6trični i e7e6tronič6i otad

•

*u7jevi sa ureDaja za roči9čavanje otadniC voda

• Otadne aterije i a6omu7atori

• *edi5ins6i otad

• Postojana or>ans6a ota7a

%.!.! A()A*A+N, 'TPA

Ama7ažni otad redstav7ja sve roizvode ez ozira na rirodu materija7a od 6oje> su

izraDeni a 6ori9teni su za sadržavanje čuvanje ru6ovanje isoru6u i redstav7janje roe I odsirovina do >otoviC roizvoda od roizvoDača do 6orisni6a i7i otro9aća.

Ama7aža može iti:

Prodajna i7i rimarna ama7aža I najmanja ama7ažna jedini5a u 6ojoj se roizvod redaje6u5u

S6una i7i se6undarna ama7aža I ama7ažna jedini5a 6oja sadrži vi9e roizvoda u rimarnojama7aži i 6ao ta6va se 6oristi za jednostavnije ru6ovanje s vi9e istiC roizvoda.

3

http://www.recikliraj.hr/recikliranje-gradevinskog-otpada/http://www.recikliraj.hr/recikliranje-opasnog-otpada/http://www.recikliraj.hr/recikliranje-gradevinskog-otpada/http://www.recikliraj.hr/recikliranje-opasnog-otpada/


6/13

$ransortna i7i ter5ijarna ama7aža I za9titna ama7aža 6oja omo>ućava rijevoz retovar iru6ovanje odreDenom 6o7ičinom roizvoda a6irano> u rodajnoj i7i s6unoj ama7aži.

Ama7ažni materija7 je sva6i materija7 od 6oje> se roizvodi ama7aža 6ao 9to su: sta67o 7asti6a 6arton drvo meta7 vi9es7ojni mije9ani i dru>i materija7. -vi9e o re5i67iranjuama7ano> otada.

2.1.1.1 OTPADNA ULJA (MOTORNA I JESTIVA)

Pravi7ni6om o >osodarenju otadnim u7jima otadna u7ja odje7jena su na:

O$PA("A *A8&A U+'A -vi9e o re5i67iranju otadniC maziviC u7ja/

O$PA("A '!S$&A U+'A -vi9e o re5i67iranju jestiviC u7ja/

"a6on uotree oje vrste u7ja ona ostaju otadna u7ja 6oja se moraju zrinuti i to:

• ooraiti na način da se doiju novi roizvodi i7i da se ro5esom roči9ćavanjaomo>ući njiCova onovna uotrea

• termič6i iC ooraiti na način da se 6oriste 6ao >oriva.

Otadna maziva u7ja 6oja nisu oora7jena i7i zrinuta na rosiani način redstav7jajuOPAS"& O$PA(.

2...2OTPADNE !UME

'tpadne ume su >ume osoniC automoi7a autousa teretniC automoi7a 7etje7i5a te s7ični roizvodi 6oje osjedni6 radi o9tečenja istro9enosti iste6a ro6a trajanja i7i dru>iC uzro6a nemože i7i ne že7i uotre7javati te iC zo> to>a oda5uje i7i namjerava oda5iti. Oasne >umesadaju u neoasni otad.

2.1.1.3 ELE"TRI#NI I ELE"TRONI#"I OTPAD (EE$OTPAD)

Prema ravi7ni6u o >osodarenju !!otadom u e7e6trični i e7e6tronič6i otad -!!otad/sadaju:

Otadna e7e6trična i e7e6tronič6a orema 6oja u67jučuje s67oove is sastavne dije7ove 6ojinastaju u >osodarstvu -ort industrija i s7ično/.

Otadna e7e6trična i e7e6tronič6a orema nasta7a u 6ućanstvima i7i roizvodnim i7i us7užnimdje7atnostima 6ad je o vrsti i 6o7ičini s7ična !!otadu iz 6ućasntva.

2.1.1.4 OTPADNE %ATERIJE I A"OMULATORI

Otadne aterije i a6omu7atori definirani su Pravi7ni6om o >osodarenju otadnim aterijama

i a6omu7atorima 6ao sva6a aterija i7i a6omu7ator 6oji se ne mo>u onovno 6oristiti i

4

http://www.recikliraj.hr/recikliranje-otpadnih-ulja/http://www.recikliraj.hr/recikliranje-otpadnih-ulja/http://www.recikliraj.hr/recikliranje-otpadnih-ulja/http://www.recikliraj.hr/recikliranje-otpadnih-ulja/


7/13

namijenjeni su oradi -re5i67iranju/. ećina otadniC aterija i a6omu7atora 67asifi5irani su6ao OPAS"& O$PA( -o7ovne atrije ni6a76admij atrije aterije sa živom odvojenosa6u7jeni e7e6tro7iti iz aterija i a6omu7atora/.

2.1.1.5 MEDI&INS"I OTPAD

*edi5ins6i otad je otad 6oji nastaje tije6om ružanja medi5ins6iC us7u>a a u6o7i6o sadržine6a od svojstava oasniC o 7jus6o zdrav7je i o6o7i9 67asifi5ira se 6ao OPAS"& O$PA(.

/ &ecikliran0e$ermin re5i67aža označava retvaranje otadno> materija7a u novi roizvod i nje>ovo

onovno 6ori9ćenje 6oje dorinosi smanjenju za>aDenja životne sredine u9tedi ener>ije i rirodniC resursa. Re5i67aža odrazumeva ro5es sa6u7janja otada 6oji je mo>ućere5i67irati -7asti6a a7uminijum sta67o air meta7 itd/ zatim seara5iju re5i6ai7no> odosta7iC vrsta otada i sortiranje u od>rue.

#ada je P!$ ama7aža u itanju da7ji ro5ess re5i67aže se sastoji od resovanja -a7iranja/ama7ažno> otada transorta u o>on za reradu i dea7iranje isto>. U6o7i6o seara5ija nije

izvr9ena re samo> a7iranja P!$ o5e se u ovoj fazi odvajaju o ojama a zatim da7je reraDuju sve do nivoa fina7no> roizvoda 6oji se onovo 7asira na trži9te i da7jeuotre7java. Re5i67aža je da67e jedan zatvoren 5i67us roizvoda a se može reći i dare5i67aža rati životni ve6 roizvoda.

Sa6u7janje otada se vr9i od strane 6omuna7niC i7o javniC i7o rivatniC reduzeća 6ojise u>7avnom ri6u7ja u 6ontejnere. #ada na mestu ri6u7janja otada ne ostoje 6ontejneriza se7e65iju otada >ovorimo o nediferen5iranom otadu 6oji se odvozi se na deonije >de seda7je tretira. "ediferen5irani otad je te96o zrinuti na deonijama zo> raz7ičitosti otada6oji se samim tim rasada raz7ičitom dinami6om a zaremina otada 6oja se mora o6ritizem7jom i 6oma6torima isresovati je ma6sima7na.

(iferen5irano sa6u7janje otada je 6ad se otad sa6u7ja i razvrstava u 6ontejnerenamenjene odreDenoj vrsti otada nr. 6ontejneri za P!$ ama7ažu meta7 air sta67o. Ova

5


8/13

vrsta sa6u7janja otada se naziva i rimarna se7e65ija i najidea7nija je za da7ju re5i67ažu jer se ova6vim sa6u7janjem otad najmanje r7ja.

Pravi7na se7e65ija P!$ ama7aže u domaćinstvu odrazumeva da se unutra9njost razne P!$ o5e isere vodom če s6ine i iz o5e se istisne vazduC. Ova6va o5a se 7a69e tretira u da7joj reradi i manje mesta zauzima u 6ontejnerima za od7a>anje čime se ovećava njiCov

6aa5itet.Seara5ija otada se može vr9iti i na samim deonijama ta6o sortiran otad je mno>ozar7janiji te ova6o a7irane f7a9e o ravi7u nerijatno miri9u 9to otežava rad 7judizaos7eniC u o>onima za re5i67ažu. Ova6o sa6u7jene P!$ o5e nisu o>odne za re5i67ažu

o rin5iu Jott7e to ott7eK odnosno od njiC se ne rave onovo P!$ f7a9e.

Presovanje -a7iranje/ ama7ažno> otada se vr9i radi jeftinije> i 7a69e> transorta jer se u1m) na7azi o6o 1@6> neresovaniC a ča6 2@@6> uresovaniC P!$ o5a. "a6on dovoženja

a7irano> otada reradjivač isti mora dea7irati radi da7je rerade.

Prerada P!$ o5a ima vi9e faza u rvoj se m7evenjem doijaju P!$ 6omadići dimenzijL 2)mm. "a6on to>a se ostu6om f7o6u7a5ije i ta7oženja u vodi odvajaju čeovi air i 7ea6.Ovaj se ostua6 odvajanja može rovesti i omoću strujanja vazduCa u 5i67onu. 8avisno osteenu čistoće P!$ ama7aže srovodi se ranje o7imerniC 7istića. *a7e 6o7ičine P4amo>u rouzro6ovati de>rada5iju materija7a to6om ro5esa re5i67iranja te mo>u o9tetitioremu. istoća je najvažnija za doro i 6va7itetno re5i67iranje. Pr7jav9tinu od zem7je airasta67a i 7e6a 7a69e je u67oniti ne>o u7je i dru>e masnoće. Od P!$ 6omadića se da7jom

reradom doijaju o7iesters6a v7a6na i7i P!$ tra6a za a6ovanje 6ao fina7ni roizvod.

Uotrea re5i67irano> materija7a je 6onačna faza re5i67aže čime se 6om7etira 5eo ro5esre5i67aže

Re5i67iranje je izdvajanje materija7a iz otada i nje>ovo onovno 6ori9ćenje. U67jučujesa6u7janje izdvajanje reradu i izradu noviC roizvoda iz is6ori9teniC stvari i7i materija7a.eoma je važno najrije odvojiti otad rema vrstama otada6a. *no>e otadne materije semo>u onovo is6oristiti a6o su odvojeno sa6u7jene.

U re5i67iranje sada sve 9to može onovo da se is6oristi a da se ne a5i. U Sriji ostoje ret6i5entri Pair servisa >de možete da odnesete stari air i u zamenu za nje>a da doijete sitannova5. $a6oDe ostoji ma7i roj 5entara za re5i67iranje sta67a.

&a6 re5i67aža se može uražnjavati u sva6odnevnom životu nezavisno od to>a da 7i ostoje5entri za re5i67ažu. "r. o67anjanje stvari 6oje se ne 6oriste je o7i6 re5i67aže. $o je mno>o

o7je i 6orisnije ne>o da se sva ta odeća a5i. $a6oDe rav7jenje 6omosta od or>ans6iCostata6a je jo9 jedan doar rimer re5i67iranja. Bez uvoDenja re5i67aže u sva6odnevni životnemo>uće je zamis7iti i7o 6a6av 5e7ovit sistem urav7janja otadom.

"e6e materije out stiroora nisu ioraz>radive i ne mo>u se re5i67irati a7i se umesto njiCmo>u ronaći e6o7o96e zamene.

6

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D1%82%D0%BF%D0%B0%D0%B4https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D0%BA%D0%BB%D0%BEhttps://sr.wikipedia.org/wiki/Komposthttps://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Stiropor&action=edit&redlink=1https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D1%82%D0%BF%D0%B0%D0%B4https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D0%BA%D0%BB%D0%BEhttps://sr.wikipedia.org/wiki/Komposthttps://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Stiropor&action=edit&redlink=1


9/13

/.! 1a2to reciklirati3

/.!.! &45,6*A+'( 7T4,(' S,&'8,NS64 &4SU&S4

#ada uotre7jene materija7e re5i67iramo doijajući nove roizvode smanjujemo otreu za

6ori9ćenjem rirodniC resursa. Sirovins6i resursi na 7aneti su o>raničeni a6o se ne udemood>ovorno odnosi7i rema njima čovečanstvo će se u udućnosti suočiti sa nedostat6om nafteu>7ja drveta i dru>iC materija7a.

/.!.% &45,6*A+'( 7T4,(' 4N4&9,:U

Uotrea re5i67iraniC materija7a u roizvodnji 9tedi ener>iju jer je da7e6o veća otro9nja 6adanove roizvode doijamo reradom rirodniC sirovina ne>o 6ada se izraDuju od re5i67iraniCmaterija7a. ije je važan fa6tor u očuvanju životne sredine i u7ažavanja

>7oa7no> za>revanja i os7edi5a 6oje ono ostav7ja na 7anetu 8em7ju.

/.!./ &45,6*A+A P'(A+4 1A7T,T, +,8'TN4 S&4,N4

Svi ro5esi 6ojima se doijaju rude i sirovine su oten5ija7no 9tetni za životnu sredinu.Smanjenjem uotree rirodniC sirovina smanjuje se za>aDenje vazduCa vode i t7a te jere5i67aža značajan fa6tor u očuvanju rirodne sredine. U9teda ener>ije dorinosi smanjenomemitovanju >asova izazivača efe6ta sta67ene a9te.

/.!.$ &45,6*A+A 'P&,N'S, S(AN:4N:U 4P'N,:A , 49&AA5,:4 T*A

Broj 7judi na 7aneti dosti>ao je = mi7ijardi. Srazmerno orastu stanovni6a 8em7je ovećavase i 6o7ičina otada 6oji se sva6odnevno stvara u domaćinstvima i rivredi. Sve je vi9edeonija na 6ojima se otad od7aže a 6oje de>radiraju t7o smanjuju ovr9inu oradivo>zem7ji9ta i ostaju oten5ija7ni izvori zaraze 7judi i životinja. Re5i67aža značajno smanjuje6o7ič7inu otada 6oji se od7aže na deonije samim tim i njiCovo 9irenje. &stovremenore5i67aža smanjuje emisiju metana >asa 6oji se stvara na deonijama i 6oji izaziva efe6at

sta67ene a9te i 9tetne 67imats6e romene na 8em7ji.

$ ';uvan0e eta5ije i životinjs6o> svijeta.

7


10/13

Radi jasnije> definisanja odnosa rema o6o7ini na9e reduzeće usvoji7o je Po7iti6u za9titeživotne sredine 6oja se teme7ji na normama &SO 10@@1:2@@? i 6ojom se na9e reduzećeoaveza7o da će ostuati u s67adu sa zaCtjevima ovo> standarda i za6onima 6oji re>u7i9uo7ast za9tite životne sredine.

"a9e reduzeće je od osnivanja e6o7o96i osvije9tena or>aniza5ija 6oja u o6viru svo> os7ovanja rovodi mjere za9tite o6o7ine i očuvanja ener>ets6iC i rirodniC izvora a sada otome vodi i dodatnu ri>u jer u >odi9nje 5i7jeve i 7anove u>raDuje važne ase6te o6o7inemeDu 6ojima su:

6ontro7a emisije >asova u vazduC

zrinjavanje čvrsto> otada

zrinjavanje tečno> otada

edu6a5ija zaos7eniC 7i5a.

Po7iti6a za9tite životne sredine odrazumijeva da se u radu o9tuju roisani ezjednosni iteCnič6i standardi 6ao i standardi 6va7iteta u s67adu sa usvojenim strate96im usmjerenjima i5i7jevima reduzeća. Svojim radom težimo ostizanju si>urno> i stai7no> radno> o6ruženja6oje roističe iz samo6ritične o5jene osti>nuto> stanja oezjeDenja 6va7itetniC 6omuna7niCus7u>a i riCvat7jivosti u javnosti na teme7ju transarentno> i až7jivo> dje7ovanja te rižno>odnosa rema o6o7ini. Svjesni smo značaja životne sredine za uduće nara9taje te seoavezujemo na njeno očuvanje.

Ru6ovodstvo i svi zaos7eni se oavezuju da će:

ostuati u s67adu sa standardima BAS !" &SO 10@@1:2@@?

ostuati u s67adu sa zaCtjevima važeće> za6onodavstva te osta7im zaCtjevima ovezanim sa životnom sredinom 6oje je reduzeće riCvati7o

u dje7atnosti e7e6trodistriu5ije I ratiti i urav7jati otro9njom i 6ori9tenjem ener>ije itežiti dostizanju najvi9e> steena ener>ets6e efi6asnostiH u dje7atnosti roizvodnje idistriu5ije vode I roizvoditi mi6roio7o96i i Cemijs6i isravnu vodu tera5iona7izovati otro9nju i smanjiti >uit6eH u dje7atnosti ri6u7janja i deonovanjaotada I smanjivati 6o7ičine otada 6roz onovno 6ori9tenje i re5i67ažu i od7a>ati >ata6o da 9to manje 9teti životnoj sredini

rovoditi raso7ožive mjere za za9titu životne sredine očuvanje ener>ets6iC i rirodniC izvora

inte>risati oo7j9anja važniC ase6ata o6o7ine u os7ovne 7anove i >odi9nje 5i7jeve

9tediti resurse i ener>iju ratiti i mjeriti utje5aje na životnu sredinu i u s7učajuodstuanja reduzeti od>ovarajuće 6ore6tivne mjere

8


11/13

dje7ovati reventivno i rimjenom 7anova dje7ovanja za s7učaj oasnosti -a65idenata/u7ažavati mo>ućnost 9tetno> utje5aja o o6o7inu

orazovati i ososo7javati zaos7ene i 6orisni6e us7u>a za od>ovorno ostuanje rema životnoj sredini te sa o7iti6om životne sredine uoznati sve os7ovne artnere

i doav7jače

omo>ućiti zainteresovanoj javnosti uvid u o7iti6u ostuanja sa životnom sredinom.

= 1akl0u;ak>U Bosni i Eer5e>ovini se re5i67ira samo et osto otada a ia6 nje>ovo is6ori9tavanjemo>7o i iti i ve7i6a e6onoms6a ri7i6a za na9u državu. Re5i67iranjem otada ne samo da

omažemo da o6o7ina ude čista i zdravaveć tim omažemo i sei. (a i u zdravoj o6o7iniživje7i ne samo mi ne>o i na9e orodi5e.


12/13

tvar 6oju osredni6 oda5uje namjerava i7i mora oda5iti. &mamo vi9e vrsta otada. Otad seod7aže na mjestu uda7jenom od >rada 6oje nije nase7jeno o tačno odredjenim ravi7ima.Re5i67aža je izdvajanje materija7a iz otada i nje>ovo onovno 6ori9tenje. U re5i67iranjesada sve 9to se može onovno is6oristiti a da se ne a5i. Re5i67aža se može sva6odnevnoraditi neovisno o tome da 7i u va9oj sredini ostoje 5entri za re5i67ažu i7i ne. "r.o67anjanjestvari 6oje vi9e ne 6oristite to je jedan o7i6 re5i67aže. Bez uvodjenja re5i67aže usva6odnevan život nemo>uće je zamis7iti i7o 6a6av sistem urav7janja otadom. Svi na6ončitanja a5imo novina a jedna tona sa6u7jeniC novina sasi 5a6 1= staa7a drveća.Preradom stare Cartije 6oristimo 13M manje vode. "e6i oda5i >ovore da re5i67ažom jednetone 6an5e7arijs6o> aira 9tedimo 0.2@@ 6N -6i7ovata/ e7e6trične ener>ije i )2.@@@ 7itaravodeOdvajanjem aira sta67a 7asti6e meta7a i a5anjem u osene 6ontejnere ta6odorinosimo da zavr9e na re5i67aži umesto na deoniji smeća Re5i67ažom jedne f7a9e odsta67a u9tedi se ener>ija 6oja je dovo7jna da sija7i5a od 1@@N svet7i 0CSta67o može da sere5i67ira 1@@M i da se neo>raničeno uta iznova 6oristi1 re5i67irana sta67ena f7a9a sačuva

to7i6o ener>ije 6o7i6o je otreno 6omjuteru da radi 23 minuta1 re5i67irana 6onzerva u9tedito7i6o ener>ije da može da je 6oristi te7evizor ) sataSta67o je narav7jeno najvećim de7om od

ijes6a 6reča i natrijum 6aronata. Sta67u je otreno i vi9e od 3@@@ >odina da se rasadne ato možemo najo7je da vidimo iz na6ita od sta67a iz Antič6e %rč6e i7i !>ita. *eDutim sta67oima ozitivnu stranu jer može da se re5i67ira ezroj uta i da ne iz>ui svojstvo i7i 6va7itet.

? *iteratura>1. Ctt:e6o7o>ija.aindex.CQ5id=0 -1@.@).2@1;.>odine/

10

http://ekologija.ba/index.php?w=c&id=74http://ekologija.ba/index.php?w=c&id=74


13/13

2. Ctt:QQQ.e>eo>rafija.or>1001 -1@.@).2@1;.>odine/

). Ctt:QQQ.6omuna7no.aindex.Cotion5omT5ontentvieQarti57eid)1&temid17an>s -1@.@).2@1;/

0. Ctt:re5i67iraj.Crre5i67iranjeotad2 -1@.@).2@1;/

3. Ctt:QQQ.>reente5C.rsindex.Czastore5i67irati -1@.@).2@1;/

11
http://www.egeografija.org/?p=1441http://www.komunalno.ba/index.php?option=com_content&view=article&id=318&Itemid=188&lang=bshttp://www.komunalno.ba/index.php?option=com_content&view=article&id=318&Itemid=188&lang=bshttp://recikliraj.hr/recikliranje/otpad-2/http://recikliraj.hr/recikliranje/otpad-2/http://www.greentech.rs/index.php/zasto-recikliratihttp://www.egeografija.org/?p=1441http://www.komunalno.ba/index.php?option=com_content&view=article&id=318&Itemid=188&lang=bshttp://www.komunalno.ba/index.php?option=com_content&view=article&id=318&Itemid=188&lang=bshttp://recikliraj.hr/recikliranje/otpad-2/http://www.greentech.rs/index.php/zasto-reciklirati

Documents

Baza podataka- ER model