Miodrag \uki}

BA[TINIKDrama u dva ~ina

Sa prologom i epilogom

8

MIODRAG \UKI], dramski pisac, ro|en je 1938. u Prokupqu.Diplomirao je dramaturgiju na Akademiji za pozori{te, film, ra-dio i televiziju u Beogradu

Autor je dramskih dela: Strip-tiz kod Yakera, izvedeno u Aka-demskom pozori{tu “Branko Krsmanovi}”, 1968. u Beogradu; Potra-`ivawe u motelu – drama nagra|ena na konkursu Narodnog po-zori{ta iz Beograda, gde je premijerno izvedena 1971. godine. Istadrama pod nazivom Kr~mareva smrt izvedena je u Narodnom p-ozori{tu u Leskovcu 1972; Aleksandar – premijerno izvedena 1974. uJugoslovenskom dramskom pozori{tu u Beogradu; Kiseonik – dramaizvedena u Narodnom pozori{tu u Zrewaninu; i Ni{u. Krti~wak –drama izvedena u Narodnom pozori{tu u Beogradu, Ba{tinik –drama {tampana u ~asopisu Teatron 109.

Izvedene radio-drame: ^udan stric – Radio Beograd; Metalnakuglica koja se kotrqa – Radio Beograd; Naslednici – RadioBeograd; Dr Kelava – Radio Beograd i Radio Var{ava; Prever –Radio Beograd; Gogoq – Radio Beograd; Rade Drainac – RadioBeograd.

LICA:

MITAR

PETAR

SLAVOMIR

MILANKA

KSENIJA

@EQKO

IVAN

ISIDORA

[OFER

ADVOKAT

Beograd, 1989. godine.

9

Miodrag \UKI]

BA[TINIKDrama u dva ~ina

Sa prologom i epilogom

PROLOG

Salon, ukusno opremqen, iako neki komadi pripadaju razli~itim sti-lovima.

Lepotom se isti~u komode, foteqe i lampe ~ija diskretna svetlostunosi toplinu.

Sne`no bela posteqa u pozadini sa bolesnim Mitrom.

Zidni sat melodi~no i dugo otkucava.

MITAR: ^udnovato je kako neki qudi imaju misaon izraz dok obav-qaju najbanalnije poslove. Da li si ikada dr`ao `ivu pticuu ruci? Pile, koko{ku, petla, zeca...

PETAR: Zec nije ptica.

MITAR: Ta–dam! Ta–dam! Ta–dam! Silan strah u sitnom i upornomdamaru. Ta–dam! Petre, jednom je ~av~e ispalo iz gnezda iuspeo sam da ga o~uvam. Posle je za mnom letelo u {kolusvaki dan. A onda je jednostavno nestalo. Nikad ga vi{enisam video.

PETAR: Ovaj sat mora da se nosi na popravku. Zvoni kad ho}e ikoliko ho}e.

MITAR: Kasnije sam uhvatio vrapca, ali mi je on u {aci precrkao odstraha. Pustio je samo jednom otegnuto Ta–dam! I no`iceopru`io.

PETAR: (Potr~i kraj Mitra, otvori {irom prozor kroz kojidopire promukli lave` psa! Nosi {tap u rukama)Ne daj, Volfe! Teraj tu `gadiju. Dr`i lopove!(^uje se de~ji vrisak, lave`)Na boga smo zaboravili gospodine. Ne}e biti ni{ta odslatka ove godine. Jagode kradu.

MITAR: Zna{ li ti, ovo je dokazano {to }u ti sada re}i, da inajmawe bi}e, ~ak i vrabac, kad mu `ivot ugrozi{, mo`e dase pretvori u zver. Ali moj nije. On je jednostavno od strahauginuo.

PETAR: Ne otkrivajte se. Otvorio sam prozor.

MITAR: Jesi li ti nekada dr`ao `ivog vrapca u {aci?

PETAR: (Popravqa mu prekriva~, u{u{kava ga)Ne uzbu|ujte se. Pozli}e vam.

10 Miodrag \uki}

MITAR: A {to ti hu{ka{ Volfa kad god neko zvoni?

PETAR: Ne hu{kam ja nikoga, nego sam laje. Ose}a huqu na vratima.

MITAR: Za tebe su, zna~i, svi huqe? Izuzev tebe i tvoga psa.

PETAR: I ja sam huqa.

MITAR: Jesi, Petre. Da zna{ da jesi. Vidi{, ptice su odletele zbogonog tvog Volfa. Za{to ga nisi vezao? Zna{ da volimwihov cvrkut. Da me to osve`ava i vra}a u detiwstvo kadsam bio zdrav i sre}an. Smeta ti da budem sre}an?

PETAR: [to da se vezan mu~i. [iroko je, ako je pas, neka tr~i.

MITAR: Zamorio sam srce. Ni{ta ga vi{e ne mo`e naterati naentuzijazam.

PETAR: Gradske ptice su lete}i pacovi, gospodine. Raznose kugu.Uzmite taj lek i popijte ~aj.

MITAR: (Nepokretan je. Dugo ga gleda)Eh da mogu da te odalamim jednom pa da umrem.

PETAR: Razma`eni ste, lewi i neodgovorni, kao svaki gazda.(Pru`i mu {tap)Hajde, gospodine. Ne ustru~avajte se. Samo izvolite.

MITAR: (Uzme {tap)Izaziva{ me.

PETAR: Hajde, hajde... Ako vas je snaga napustila, nije voqa davladate. Udri! Imam ja vremena, gospodine, nego se bojim davi to posle i ne}ete mo}i, pa }u morati ja sam.

MITAR: Nisam ba{ tako mislio. Ne}u. [to da te bijem?

PETAR: Kako ne}ete? Ne mo`e to o}u–ne}u, nego gospodarska se nepori~e. Ako je do {ibawa, rob mora da plati, reda mora dabude, kako vi ka`ete, ina~e bi se Kosmos raspao. U prirodimo}i nije oklevawe; kako muwa i grom gde naume – tu udare.(Otme mu {tap i izmahne sa wim)Ovako!

MITAR: Stani, luda~e! [ta to radi{? Boga mi, Petre, nisam mi-slio ni{ta uvredqivo, |avo da me nosi, samo sam hteo, sine,da razgovaram, po ceo dan }uti{ i jurca{ sa tim psom, imene ostavi{ ovde nepokretnog, u nadi da me zatekne{mrtvog, kad se vrati{.

Ba{tinik 11

PETAR: (Tiho)Vi znate da to nije istina.(Raspali se svom snagom po glavi koju oblije krv)Bez oklevawa, gospodine, ja ne dam smrti u ovu ku}u, jadanono}no bdim nad vama i ne dam, ni po koju cenu...(Ponovo se raspali {tapom po glavi)Za{to la`ete?

MITAR: (Drhtavo ustaje iz posteqe)Idem na terasu da opru`im noge. Daj mi taj {tap.

PETAR: (Poma`e mu da ustane)Treba presaditi lale. Nabavio sam neku novu sortu, ne{toizme|u kadifasto–crnog i qubi~astog uve~e, a ujutru –lala! Vide}ete kad procvetaju. Nijedna p~ela ne mo`e da imodoli. Ka`u da im je med naro~ito lekovit. Iz Indije suukrali, iz nekog maharayinog vrta, ako ne la`u. Ali jakopoma`u kod iznemoglosti, naro~ito disajnih puteva i krvo-toka. Srce se podmladi od male teglice ovoga meda.

MITAR: Mora biti da si ti lud, Petre. Ponekad mi se de{avalo dase ozbiqno zapitam da nisi lud, da nisi mo`da pobegao sakakve klinike. \avo }e te znati. I ko zna ko si, nikadani{ta o sebi ne govori{.

PETAR: Samo moraju na vreme da se presade, da lukovi~asti koren neo`ilavi. Onda su i latice tvr|e i zagasitije. Ne sijaju kaou Indiji.

MITAR: ^uje{ ptice? Vra}aju se; jedna po jedna. Nekada ih je ovdebilo u jatima. ^vorci, kosovi, detli}i, kukavice, senice,{eve, vrapci, slavuji, pa laste, ga~ci, ~avke, vrane, gavra-novi, dolazili su ~ak i galebovi sa savskog gata. No}u smoimali sove i slepe mi{eve, a preko dana u podne je {e-stario jedan jastreb. Bio je strah i trepet za ~itav pti~jinarod. Izgledao je dostojanstveno, tako nepokretan visokou nebu kao neizbe`na presuda za svakoga ko zaboravi naopasnost od smrti.

MITAR: Ne znam da li bih voleo da ~ekam toliko dugo da vidim tetvoje lale. Znam da sa mnom nije lako. Lew sam i flegma-ti~an. Volim qude, ali sam bog zna za{to. Ponekad mi se~ini da ih uop{te i ne volim, nego prosto tako, nekasentimentalna bludwa u odsustvu bilo kakve ~vr{}e disci-pline. Ti si drugo, razgovara{ sa biqkama i `ivotiwama,sa bubama i duhovima. A ja... samo s tobom, pa... ni tebe nerazumem. Ponekad te se, bogami, ~ak i pla{im. Pla{im se,

12 Miodrag \uki}

{ta da radim kad sam kukavica. Eto, smrti se ne bojim, alisenke svoje se u`asavam, jer sam u du{i nepo{ten, razume{?Izgleda kao da mi se ne umire, a to nije ta~no.

^uje se zavijawe psa.

PETAR: (Uzme mu {tap. Promrqa)Ubi}u ga od batina.

MITAR: (Sedne ponovo na krevet)Vrati mi {tap.

PETAR: Samo da u}utkam yukelu.(Vi~e)Zave`i, Volfe. Umukni!(Ti{ina)

MITAR: A {to ti urla{, vi~e{, besni{? Sedi ovde, sedi kraj mene.Nemoj nigde da ide{, bojim se, zna{, senke koje me preplav-quju uspomenama. Ho}e{ da me kazni{ zbog toga {to tra-`im od tebe nemogu}e, {to mo`da sumwam u tebe, {to ti neverujem. Da prizna{ ne{to {to nisi u~inio, da si ti bio...ne misli{, vaqda, Petre, da sam ja ~ovek naivan da ne znamza{to su me otpustili iz bolnice. Ne mo`e sluga bitipametniji od gospodara, sinko, ina~e bi ti sada bio na mommestu i nestrpqivo ~ekao odmor. I tebi bi se sada ~iniloda nikada nisi ni `iveo, kao {to meni izgleda da je {teta{to nisam onda, jo{ kao dete, umesto Stake... Ne znamodakle taj varvarski obi~aj u nas Srba. @drati ta mala,topla tela...(U daqini se ~uje ritam srca Ta–dam! Ta–dam! Ta–dam!, kojise sve vi{e pribli`ava)Vrati mi {tap.

PETAR: Opet vi to.

MITAR: Pa to je perverzno, ~ove~e. One su suvi{e male i nemo}ne,ne mogu ni da se brane, suvi{e su glupe da se udru`e protivalavog, halapqivog qudskog roda i da ga iz vazduha napadnu.

PETAR: Ma {ta vi to? O ~emu vi to?

MITAR: Uvek je plakala za Bo`i}, kad god smo jeli su{ene vrapce.Da li si ti ikada video ~itave grozdove osu{enih vrap~jihbataka na dimu?! Vri{tala bi od u`asa i be`ala glavom bezobzira, sve ni`e i sve dubqe...

Ba{tinik 13

PETAR: (Ne`no)Smirite se, molim vas.

Ritam srca se poja~ava.

MITAR: Moli{ me?! Moli{ me?! A {ta moli{? Da se smirim. Pa{to me ti ne smiri{, jednom za uvek, da mogu na miru daumrem. Ne mogu vi{e da se branim, opsedaju me tako mon-struozne, nepo{tene ideje, i mu~e me, sine. [to nisam ja,umesto we, Petre, bila je tako `ivahno i qupko dete, aliprepla{eno, o Bo`e, nikad Ti ne}u oprostiti tu merustraha u wenim o~ima kad je shvatila da mora umreti. Sadbi imao ko i ovu ku}u da nasledi. Ali, na svetu pravde nema.Eto, {ta sam hteo da ti ka`em, sine. Da ne pla~e{, jer ja sarado{}u odavde odlazim. Samo, pre toga, molim te da se nequti{ {to tra`im od tebe istinu, iako sam znam da on nijemoj sin, da ne mo`e biti moj sin, jer ja nikoga, osim tebe,nemam. Ja moram testament da sastavim, ba{tinika da od-redim. Ne smem pogre{no da umrem, sine.

PETAR: Ja sam vam sluga. Imate vi sina.

Ti{ina.

MITAR: A gde je on sada? Moj sin! Tvrdi{ da imam sina, pa reci ondakako se on zove i gde je sada?(Pauza)Ne znam {to si toliko navalio, mo`da bi ti odnekud, |avo}e te znati otkud bi ba{ ti znao. Ti sva{ta zna{, Petre, iza maharayine crne lale zna{, iako te ja ni{ta do sadanikad nisam pitao, ali mora{ da shvati{ da ja jednostavnone}u, ne mogu da umrem ako mi ne ka`e{ to {to zna{,pogotovu {to je to moja, a ne tvoja tajna, {to je to moja, a netvoja tragedija! A?! [ta ka`e{ na to? Gde je i kako se zove?Dobro. Ako sam i nepravedan, ja priznajem i kajem se, Petre,duboko se kajem zbog nepravde koju sam im naneo, ali {to siti toliko prema meni nemilosrdan, i {ta sam ja tebitoliko skrivio da me dr`i{ u neizvesnosti dvadeset i petgodina.(Pauza)Vidi kako sam lud. Na{ao sam kome da se `alim. Vrti mi seu glavi i ne znam {ta ho}u, Petre. Tako ti `ivoga boga,reci mi, ako zna{, ako sluti{, ka`i {ta misli{, ja znam dasi ti pametan ~ovek, iako si nam}or, znam da ti ume{ damisli{, a mo`da i naslu}uje{.

14 Miodrag \uki}

(Ritam srca: Ta–dam! Ta–dam! Ta–dam!)Je li on moj ili... wegov sin? To me interesuje. Samo mi tireci, Petre. Da mogu mirno... da umrem.(Kre{~endo srca)Zna~i... wegov?!

Ti{ina.

PETAR: (Grubo)Otkud bih ja to znao.

MITAR: Kako mogu da umrem, kad ne mogu ni da zaspem.

Promukli, dubok lave`.

PETAR: Ne mogu da vas la`em kad ne znam.

MITAR: A {ta ako je moja du{a toliko gre{na da ja uop{te ne moguda umrem? [ta ako se na|em u drugom svetu isto ovako slepi u mraku kao u ovom. Kako da primetim razliku? U ~emu jeonda razlika?

PETAR: Sve ste vi sami zamesili, gazda. Osioni i nepravedni stebili prema svojoj `eni i... detetu.

MITAR: Dobro. Zato me je bog kaznio. Kad je video koliko sam kodo~iju slep onda mi ih je i fizi~ki oduzeo. Daj mi {tap, idemda pro{etam.

PETAR: Ne mogu vi{e da gledam kako se sapli}ete po sopstvenojku}i, kako padate i dovodite sebe u opasnost; ne}u da miumrete na rukama.

MITAR: A {to ti stalno mewa{ raspored? Moram onda da naletimna stvari, ja znam kako izgleda stari raspored a ti si ganamerno promenio samo da se ugruvam, da izgubim samo-pouzdawe.

PETAR: Dvadeset pet godina nisam pomerio ni{ta u ku}i, gospo-dine. Ba{ zbog vas, izbegavam da vas nerviram, ali vi... viste razma`eni i kapriciozni. Namerno ste zaboravili gde{ta stoji, a {tap vi{e i ne upotrebqavate, ~im vas pustimsebe upropa{}ujete, evo i sad ste ustali iz kreveta, iakosam vam rekao da je sve`e, da se utoplite, da vam je zdravqejo{ uvek krhko i zahteva intezivnu negu...

MITAR: Trebalo je da ga ubijem, ali sam bio kukavica i... nekako samga po{tovao, iako je bio brutalan. Da. Ustvari me jetiranisao dok sam ja izigravao wegovog dobrotvora, o,bo`e, kad bih samo mogao pre no {to umrem da se sa wim

Ba{tinik 15

sretnem, da na trenutak progledam i da ga sada sa ovomnovom snagom, energijom smrti, pogledam u one sive, podrug-qive o~i, koje su mi, dok sam ja izigravao gospodara, mo}nogi nadmo}nog, dobro}udnog i plemenitog, pametnog, inte-lektualno superiornog nad~oveka, dok sam se pravio va`ani di~io svojom okretno{}u, zabole no` u srce, te sive o~i ukojima se utopila moja Lenka, moja nepre`aqena qubav,Petre, kako sam gre{an, o kad bi samo bio neki bog koji bimi oprostio, koji bi mogao da se zagleda u moju crnu du{u, upusto{...

PETAR: Davno je to bilo. Smirite se.

MITAR: Doveo sam je sa sela da bih u sopstvenom domu ostvario {todubqi jaz izme|u mene gospodina i gospodara, gospoda, i we,mog obo`avaoca, slu{kiwe, ali, Petre, pomela me je wena~ista lepota, izvorna snaga, qupkost, mislio sam... bio samsiguran da je meni rodila sina... a ona, podmukla kurva...

PETAR: Sami ka`ete da niste bili o`eweni, da niste hteli ni da seo`enite wom.

MITAR: Nisam se setio. Nije mi padalo na pamet. Mislio sam da mevoli.

PETAR: Zna je vas, gospodine, obo`avala.(Pauza)

MITAR: Otkud ti zna{?(Ritam srca)Odavno bih skapao da nemam tebe.

PETAR: Ne, nije tako bilo. Vi ste mene izvukli iz bede. Bio samniko i ni{ta kad sam do{ao da vam ka`em za smrt...

MITAR: ([apu}e)Lenka. Moja Lenka. Ostavila me i pobegla.

PETAR: Vi ste je oterali.

MITAR: I sina. Sve mi je odnela.

PETAR: Rekla mi je da ga je ostavila kod svojih ro|aka na selu.

MITAR: A gde je on sada? Gde je on sada i kako se zove?

PETAR: To... ne znam.

MITAR: La`e{. Ne znam za{to, ali znam da la`e{.

PETAR: Ja nikad ne la`em gospodine. Zato, gospodine, {to seni~ega i nikoga ne bojim.

MITAR: Zato i la`e{ {to se nikoga ne boji{.

16 Miodrag \uki}

PETAR: Do{ao sam ovde privremeno. Samo da vam ka`em...

MITAR: Da sam nepravedan i zao. Da sam ubogi |avo koji ne mo`e nida zaspe, a kamoli umre. To si do{ao da mi ka`e{ i jo{ uveksi tu.

PETAR: Radim kao sluga i ba{tovan i nikom ni{ta ne dugujem. ^akni vama. U sred zime imate jagode. Evo, jo{ prole}e, tako-re}i, nije ni po~elo, a zdela jagoda je na stolu.

MITAR: Zar ne vidi{ da je nesre}a ve~na i neuni{tiva, da su ovakvigospodari `ilavi nosioci zla koje kao vatra pro`dire sveoko wih, ali sami su besmrtni kao i wihova zla kob, jersmrti nema, sine. To prost svet ne mo`e da shvati, strah gablokira, ali ti... i kad ~uje{ da sam umro, kad me vidi{mrtvog u kov~egu, sahrawenog u grobu, ne veruj! Budi si-guran da }u videti boqe ja tebe, nego ti mene.

PETAR: Samo se vi podsmevajte, gospodine, ali lezite nazad ukrevet i nemojte da me qutite, znate da ne podnosim kadsebe dovodite u opasnost.

MITAR: ^etvrt veka je ve} prohujalo, a tvojoj tiraniji kraja nema.Gori si od smrti, boga mi, slugo. Wu sam o~ekivao kad onami posla tebe. ^uje{ dah vremena, kako promi~e, kao pti~jilepet krila. Slepac vreme ose}a boqe nego onaj koji vidi.Ne znam samo {to si ostao toliko dugo, ako ni{ta ne~eka{.

PETAR: Pa nisam mogao da odem kad sam video koliko ste nespo-sobni i {ta ste sa sobom uradili. Bilo je to potpunosuprotno od onoga {to mi je Lenka pri~ala o vama, o va{ojvili, najlep{oj ku}i na Sewaku, blistavom dvori{tu safontanama, vodoskocima i anti~kim kipovima. Ni~eg odtoga nije bilo, gospodine, a vi... vi li~no... toga se i sadanerado se}am, ve} vi{e ni{ta niste videli. Le`ali ste uovoj sobi u prqavoj posteqi sa crknutom ma~kom koja je ve}bila u raspadawu i jatima crnih pti~urina na razvaqenimprozorima, i po podu ih je bilo, se}ate se gospodine, jedvasam ih razjurio onako ostrvqene, po~ele su da napadaju i vasi mene, stigao sam u zadwem ~asu. Roditeqi ovih de~jihmutanta, tada i sami de~ji mutanti, ubacili su vam crknutuma~ku kroz prozor, vama, bolesniku nepokretnom, na smrtbolesnom, gospodine... mislio sam da se va{ le{ raspada,tako mi boga, toliko je zaudaralo, a vi... vi... kad ste ~ulimoj dolazak, uspravili ste se u posteqi i ozareno rekli...

Ba{tinik 17

MITAR: Lenka! Da li se to moja Lenka smilovala na mene i vratilaku}i?

PETAR: Tada sam shvatio da ste jo{ uvek `ivi, ali potpuno slepi.

MITAR: Zar nisi rekao da me je volela? Pa sad si to tvrdio a ja sampitao otkuda ti to zna{. I da ne la`e{?!

Udaqeni ritam srca se ponovo pribli`ava.

PETAR: Pri~ala mi je. Sama mi je govorila o vama i samo o vama.Dok sam je slu{ao zaista sam mislio o vama, mora biti da jetaj ~ovek ne{to posebno...

MITAR: Posebno odvratno i nisko. Zver.

PETAR: Ne, to ipak nije ta~no. Vi ste dobar ~ovek, Mitre, i ja samshvatio dok mi je govorila o vama da je vama u~iwenanepravda, mada nisam razumevao o ~emu se tu zapravo radi,pa ona vas je toliko volela, a sada vidim vi ste jo{ uvekopsednuti, ludi za wom, iako je nema ve} ~etvrt veka. Kakoje `ivot okrutan. Prvo mi je ona umrla na rukama, `ena kojusam jedva poznavao, a sada ne dam, gospodine. Vas ne dam,iako sam sluga.

MITAR: Vidi{, ba{ to sam hteo da ti kao svoj testament poklonim,svoje duhovno zave{tawe objasnim, ali nisam ba{ siguranda }e mi po}i za rukom. Dok sam nekada davno, jo{ poredmoje Lenke, bio zdrav i dobro video nikad nisam mogao ni dapretpostavim kako svetlost uistinu izgleda, kako je naneki na~in istovetna sa mrakom, i to je izgleda takoude{eno da {to je mrak gu{}i i dubqi to je svetlostrasko{nija, do potpunog zaslepqewa, {to opet mora bitida zna~i tamu koja se ne mo`e uporediti ni sa ~im drugim dosa samom smr}u. I to je, mo`da ono {to sam hteo da tika`em, da nade za sve nas neizostavno ima, da potpuni mrakisto kao i smrt, u stvari ne postoje i da se svi mi nalazimo urazli~itim dimenzijama svetlosti koje nas nepravedno de-le, ali kad se na{i iskustveni prostori izjedna~e onda inepravda nestaje. [to neizostavno zna~i da }u se ja uskorosresti ne samo sa mojom Lenkom nego i sa onim nesta{nim~av~etom, Stakom, pa ~ak i vrap~etom {to mi je precrklo u{aci, sa wegovim damarom i smrtnim ~asom celoga svetakoji nije ni{ta drugo do ponovno ro|ewe, ro|ewe svih nas ujednom beskrajnom vremenu i beskrajnom mestu, bez odre-|ewa koja ograni~avaju na{a ose}awa i spre~avaju nas dapotpuno pripadamo jedni drugima, stopqeni u totalnu real-

18 Miodrag \uki}

nost, kao `ivi bog koji je garancija za sve ovo {to tigovorim, za svetlost tame i tamu svetlosti. Zato, iako si~ovek primitivan, ja te volim i mislim da nisam ni{ta niboqi ni pametniji od tebe, mo`da sam ~ak i glupqi, ali zarazliku od tebe znam da te ovde u ovom paklu ostavqam samoprivremeno i ne treba da se boji{ `ivota bez mene, jer }esve ovo moje uskoro biti tvoje i mo}i }e{ da stvori{ novunadu za sebe i svoga Volfa. A ja... ja }u kona~no posle mnogozaslu`enih muka povratiti svoju sre}u, mir i spokoj. Od-lazim, oti}i }u sa uverewem da mi nisi rekao sve ono {tozna{, mo`da iz li~ne sujete i pakosti, a mo`da i iz strahada me ne povredi{, ali tamo kuda ja idem, meni }e biti sveopro{teno, pa neka je i tebi, koji ovde ostaje{, tako|e sveopro{teno.

Ritam srca –Ta–dam! Ta–dam! Ta–dam!. I svetlost su se poja~ali doklimaksa, a onda atmosferu zapara samrtni krik deteta i sve utone utamu i ti{inu.

KRAJ PROLOGA

Ba{tinik 19

I ^IN

MILANKA: Kako je na{a ku}a lepa, Slavomire!

Dvori{te vile na Sewaku. Rano prole}no sunce osvetqava vilinskiprostor lepe ku}e u vrtu prekrivenom zelenim tepihom i blistavimlaticama ranog ba{tenskog cve}a. Izme|u dva bora sjaji u daqini Sava,a preko we se vide romanti~ni obrisi Novog Beograda u kontrasvetlu.Slavomir i Milanka stoje dirnuti neo~ekivanom lepotom prizora.

SLAVOMIR: Ova dva bora }emo morati da pose~emo. Zatvaraju nam vidikna reku.

MILANKA: Ovo nije vila, ovo je dvorac, du{o.

SLAVOMIR: Pi{e: Vila Staka.

MILANKA: A ono je sigurno staklenik, tamo, pod onim staklenimkrovom. Pogledaj kakav ru`i~wak unutra, sav u bokorima.

SLAVOMIR: Da nema jagoda?

MILANKA: Advokat je rekao da i sada ima zrelih. Idem da vidim.

Potr~i u staklenik napravqen od mat stakla kroz koje se vide samosenke i obrisi.

SLAVOMIR: More qudi vole sva{ta da izmi{qaju. Otkud sad jagode?

MILANKA: (Iz staklenika)Jooo... du{o moja plemenita! Kad te bog nagradi, on te u rajbaci da ne zna{ {ta }e{ od sre}e.

SLAVOMIR: (Nestrpqivo)Pa {ta ima?

MILANKA: Mo`da nam da i dece kad nam je poklonio ovoliku sre}u.

^uje se tiho, potmulo re`awe. Ona polako podigne glavu i ugledaogromnu crnu dogu. Wihove dve figure su projektovane kao senke na zidustaklenika od mat stakla.

SLAVOMIR: (Prekrsti se)Bo`e, kad bi jo{ samo to hteo.

Prese~e ga prodoran vrisak.

SLAVOMIR: Milanka! [ta se desilo?! ^uje{! Milanka!

20 Miodrag \uki}

Potr~i do staklene ba{te, ali zastane na ulazu. Milanka sa {akomjagoda stoji zakovano na sred staklenika.

MILANKA: (Sasvim tiho)Slavomire, du{o, vidi koliki je pas.

SLAVOMIR: U, jebem ti sveca! Mirno, Milanka. Samo polako sveca mujebem. Ne okre}i se naglo, ~uje{?!

MILANKA: (Povla~i se lagano)Jooo!!! Ovo nije pas, ovo je satana. Ja ne smem u o~i da gagledam. Pogle" taj bes, vidi tu mr`wu i ludilo skupqene uzenicama. Mrak mu je u o~ima, crna slutwa me obuzima,strah me je da se ne otkine.

(Re`awe prelazi u divqi, dubok lave`.

SLAVOMIR: ]uti, kad ti ka`em. Ne izazivaj ga. Hajde sad nazad, malobr`e. Ne boj se. Vidi{ da je vezan. Skok!

[~epa je za ruku i naglo povu~e. Jagode se prospu. Iz staklenika dopirebesan, promukli lave` doge.

MILANKA: (U posthisteri~nom {oku)Rastrgao bi me da nema tog lanca.

SLAVOMIR: Pro{lo je, ne histeri{i. De, umiri se kad ti ka`em.(Gleda psa, tiho mu govori, sasvim tiho)Na mene si na{ao da udari{, je li?! Na moju muku! A nezna{ ko sam ja, je li? Sazna}e{.

MILANKA: Hajdemo u ku}u, molim te. Hajdemo odavde.

SLAVOMIR: A, ne... du{u mi iskida, mislio sam ko zna {ta je, u ~emu jestvar, da se pokojni Mitar nije povampirio, rekoh, a ono...ku~e! Neposlu{no, gadno, nevaspitano ku~e u sred mojeba{tine. Dodaj mi tu sekiru.

MILANKA: Otkinu}e se. Nemoj.

SLAVOMIR: (Krkqa iz wega, kao pred erupciju)Ma, {ta nemoj?! Ma, {ta }e se otkinuti? Mr{! Mr{! ^ibe!Dodaj kad velim.

MILANKA: (Drhte}i pru`a mu sekiru)Samo, pazi! Udri ga pravo u glavu i to iz sve snage. Samo daga vi{e nikad ne vidim.

SLAVOMIR: Re}i }emo da se otkinuo i da nas je napao.

MILANKA: Samo da ga vi{e nikad ne sretnem.

Ba{tinik 21

SLAVOMIR: (Ulazi u staklenu ba{tu. Oprezno se pribli`ava. Sada sevide samo obrisi onoga {to se de{ava u ba{ti odakledopire zveket lanca)Ne zna{ da ne sme{ da laje{ na gazdu, a? Vratio sam se,majku ti jebem pse}u, ja sam do{ao ku}i, a ti urla{ na menekao da sam kopile, a?! Ako si }orav nau~i}e{ ti mene daprepoznaje{ po glasu, po koraku, po dahu, da me ne biprepoznavao po batinama. Ali, nisi ti }orav, nisi. Samo{to ne}e{ repi} da zavrti{, ne svi|a ti se novi gazda. Padobro. Ne svi|a{ se ti meni, i sad }e{ da vidi{ kako toizgleda.

MILANKA: Kako je to u`asan pas, gospode. Samo {to me za glavu nije{~epao. Kako je ru`an i podmukao. Kao |avo. ^uvaj se!

SLAVOMIR: Ma, be`i u ku}u, lepo ti ka`em, ako ne `eli{ da vidi{kako lobawa puca, kako mu pse}i mozak prska.

MILANKA: (Histeri~no)@elim, o du{o, to `elim vi{e od svega, ali se i bojim. [taako ga ne ubije{ od prve? Rastrgnu}e nas.

SLAVOMIR: Ubi}u ga, tako mi svega, Milanka, ubi}u ga sad, ovoga ~asa,ako ne umukne. Mr{! Mr{! ^ibe! A ne}e{ da prestane{ dalaje{?! Ne}e{ gazdu da slu{a{, a?!

MILANKA: (Hvata ga za ruke)Pusti ga, ionako je vezan, sredi}emo ga kasnije. Ja }u to daobavim. Uzdr`i se, mnogo je opasan za tebe, du{o.

SLAVOMIR: Ma ne mogu da se uzdr`im, ma ne}u da se uzdr`im, razdra-`uje me, yukela, majku mu {ugavu jebem, pusti me da ga samojednom odalamim, da mu pse}i mozak razbucam, da se nasdvojica odmah upoznamo i na vreme razra~unamo.

Izmahne sekirom, ali, ometen Milankinom intervencijom, proma{i teraspali po stakleniku i razbije ga. Razjarena doga sad pomahnita. Krozprojekciju na staklenom zidu vidi se kako nasr}e, ska~e i urla.

MILANKA: (Cikne i prepla{eno pojuri ka ku}i)Be`i, lanac popu{ta!

SLAVOMIR: Zver! Zver! U pomo}!

Zahva}eni panikom oboje be`e u ku}u. Zatamwewe i novo odtamwewe.

22 Miodrag \uki}

* * *

Poluosvetqen antre produ`ava se u salon sa jo{ uvek neidentifikova-nim sadr`ajem po{to se nalazi u gotovo potpunom mraku. Ti{ina.Odjednom se ~uje pakleno re`awe, zatim deformisan eho poziva u pomo},snimqen na smawenom broju obrtaja: Zver! Zver! U pomo}!!! Vrata seotvaraju i u panici, u potpuno usporenom tempu utr~avaju zastra{eniMilanka i Slavomir sa sekirom u rukama. Oni zatvaraju vrata za sobom,naslawaju se le|ima na vrata, stoje nepomi~ni, od straha jedva di{u.Potmulo re`awe spoqa zamewuje dubok ritam srca unutra: Ta–dam!Ta–dam! Ta–dam! Koji se sa laganim poja~avawem svetla u antreu pre-tvara u zvonko odbrojavawe zidnog ~asovnika, negde iz opskurne dubinesalona.

SLAVOMIR: Ma gde popu{ta, {ta popu{ta, {to me ne pusti da mu japoka`em.

MILANKA: Razbio si staklenik.

SLAVOMIR: Sve je to sad moje i razbi}u {ta ho}u, ne odgovaram nikome.Ubi}u tog psa, kunem ti se, ovako, prosu}u mu mozak ~imstvari uselimo u ku}u.(Pauza)A za staklenik si ti kriva.

Iznenadan i jak melodi~an zvon zidnog sata ih ponovo uznemiri.

MILANKA: Bojim se, du{o, neka strava se u mene uvla~i, pogledaj kakoje sve divno po~elo, a vidi sad. Staklenik razbijen...

SLAVOMIR: Ti si mi gurnula ruku. Kad sam hteo da ga po wu{cizverskoj, da mu mozak zverski...

MILANKA: Doga nas umalo nije rastrgla, a ti je provocira{. Ne moguvi{e toliki pritisak da izdr`im, strah me je da ne po-ludim. Boqe da se vratimo dok to advokat ne uredi.

SLAVOMIR: A stvari da ostavim na ulici?

MILANKA: [ta }e na sve to sluga da ka`e?

SLAVOMIR: Mi smo po{ten i radan svet, sve smo sami stvorili, Mi-lanka, i nama posluga nije potrebna.(Tra`i po zidu)Gde li se pali svetlo?

MILANKA: ’Ajde, bar, da se vratimo i zvonimo.

SLAVOMIR: Ko je jo{ video da qudi zvone na sopstvenim vratima? Vidida nije sa te strane.

Ba{tinik 23

MILANKA: (Pipa po suprotnom zidu)A {ta ako je starac u ku}i? Vrata su bila otkqu~ana.

SLAVOMIR: Makni se, glupa~o!(Grubo je odgurne, ona zatetura kroz vrata salona u polu-mraku, naleti na komad name{taja i prevrne ga. ^uje se jaktresak)

MILANKA: Ima nekog unutra.(Oslu{kuju)

SLAVOMIR: (Prigu{eno)Da je tu, ~uo bi psa.

MILANKA: Mo`da spava? Mo`da je gluv?

SLAVOMIR: Ne budi glupa, `eno. Ne nerviraj me vi{e. Vidi{ da nemanikoga.

MILANKA: Nisam ma~ka da vidim u mraku. Ja ne vidim ni{ta, du{o. Nevidim, ali ose}am.

SLAVOMIR: [ta je s tobom danas? Da nisi opet uzimala? Da nisi opetuzimala. Do|i da vidim.(Ona prilazi mu`u, on je grubo {~epa, {iri joj o~ne kapke ipiqi u zenice)Ne vidim ni{ta u ovom jebenom mraku.

MILANKA: Zna{ da sam ostavila. Zaklela sam se da ne}u vi{e. Nikadvi{e. Gotovo je sa tim, du{o. Kunem ti se u na{u jo{nero|enu decu. Zbog wih sam sve ostavila.

SLAVOMIR: Pa {ta onda ose}a{?

MILANKA: Ose}am da }e se sigurno ne{to dogoditi. Ne{to stra{no,Slavomire. Pa, doga nas umalo nije rastrgla. Sre}om onakojak lanac ni ona nije mogla da prekine. Hajdemo, du{o,molim te poslu{aj me. Hajde da se vratimo.

Slavomir je napipao prekida~. Svetlo blesne i poka`e prekrasan ambi-jent salona. Trenutak ti{ine. ^uje se samo zidni sat sa duga~kim,blistavim klatnom.

SLAVOMIR: Kakva je ovo starudija?!

MILANKA: (Promuca)A ja... ja sam mislila da je tvoj stric bio po{ten ~ovek, aon... on... pa on je bio, truli bur`uj, Slavomire, du{o!(fascinirana, zaboravqa na strah, tr~i od komada dokomada name{taja, baca se razdragano na foteqe, sofe...)I mi... mi treba ovde da `ivimo! Dok smo ti i ja skapavali u

24 Miodrag \uki}

posledwoj bedi, dok sam ja ropski rintala oko tvoje tetke uraspadawu, da joj produ`im `ivot bar za dan, za dva dana, danas ne izbace iz te bedne soboce, ti... ti si imao stricabur`uja!

SLAVOMIR: (Zbuweno)Pojma nisam imao.(Milanka ga gleda, zatim prsne u smeh)Ne vidim {ta je tu sme{no.

MILANKA: Ni{ta, na protiv, zar ne prepoznaje{ sre}u, vidi, pogledaj,du{o, ja sam sre}na, prvi put u `ivotu, sre}na sam, a ti... tika`e{ – starudija. Pogledaj kako je sve to prekrasno.

SLAVOMIR: Meni se ne svi|a.

MILANKA: Od najfinijeg materijala. Ovo je engleski mebl, isti kaokod onog generala Maksimovi}a, zna{ onog kod koga sambila ku}na pomo}nica, ona sviwa. Zar ne vidi{, zar neshvata{ koliko je to bogastvo, Slavomire! Mi smo bogati,ako je to na{e! Ali, to je na{e, to jeste sad na{e.

SLAVOMIR: Ja sam to nasledio.

MILANKA: Naravno, du{o.(Potr~i razdragano, pali lampe, gasi veliko svetlo iotkriva detaqe diskretne rasko{i i stila)

SLAVOMIR: Mada... ja to tako ne cenim.

MILANKA: Naravno da si ti to nasledio, kad si ti imao tako bogatogstrica. Ustvari, vi{e je bio sviwa kao onaj general Maksi-movi}, nego stric, ali, bog te je nagradio za tvoju ple-menitu, dobru du{u. Oduvek sam znala da u tebi ima ne~egizuzetnog, ne~eg {to nema niko sem retkih sre}nika, a tosam sve dobila ja. Jer ti si moj, du{o.

SLAVOMIR: Alergi~an sam na ko`u.

MILANKA: Ali tu su i druge stvari, dupli francuski prozori, do poda,hvalim te, bo`e, dvostruke zavese, od ~ipke i te{kog bro-kata... Vidi, lusteri ble{te od skupocenog kristala. Sla-vomire, pogledaj aba`ure na lampama. ^ista svila.

SLAVOMIR: Ne `elim ni{ta {to me podse}a na...

MILANKA: Tvoju bedu.

SLAVOMIR: Name{taj je slugin.

Ba{tinik 25

MILANKA: Pa {ta ti je sad? [to si se uznemirio, du{o? Ti svogstrica nisi ni poznavao, naprosto si se izgubio, a ovaj jegoqo, niko i ni{ta. Odakle slugi ovakav name{taj?

SLAVOMIR: Ovaj name{taj me nervira i ima da ide iz ku}e.(Pauza)

MILANKA: Ti nisi normalan. Sve ovo vredi koliko i ku}a. Mo`da ~aki vi{e od ku}e. Ovo je... bogastvo!

SLAVOMIR: Slu{aj `eno! Ne `elim vi{e ni{ta da ti obja{wavam.

Ti{ina. Gledaju se neprijateqski, divqe, sa mr`wom. Odjednom Milankapo~ne histeri~no da pla~e.

MILANKA: Ti me vi{e ne voli{. Zna{ da ja to ne bih mogla dapodnesem, za{to me provocira{? Kakav je to |avo iznenadau{ao u tebe, pa si po~eo da me mrzi{? Ne budi svirep kadzna{ koliko me to ugro`ava. Ti ho}e{ da me ubije{, vidimti to u o~ima, ubico!(Hvata ga za ruku i stavqa je na svoje srce)Evo, oseti moje srce.(^uje se: Ta–dam! Slavomir naglo trgne ruku i upla{eno seosvr}e)Ne! Ne prilazi mi!(Primi~e se Slavomiru, on se u strahu odmi~e)Molim te, Slavomire, du{o, nikad vi{e.(Zagrli ga ~vrsto i stegne)Nikad vi{e.(Pauza)

SLAVOMIR: Milanka. Ja nemam strica.

MILANKA: (Dr`i ga ~vrsto)Znam da vi{e nikoga nema{, osim mene. Umiri se, molim te,nemoj vi{e da me pla{i{.

SLAVOMIR: Nikad ga nisam ni imao.(Pauza)Prestani da me stiska{, po~eo sam da se znojim.

MILANKA: (Pusti ga)Vidi taj mrak.

SLAVOMIR: Te{ko mi je, Milanka. Pogre{io sam {to sam uop{teovamo dolazio. Nisam ra~unao da }e me ova avantura sago-reti, da }e u meni, ono {to odavno raste, ovde definitivnopu}i. Moj strah i moja mr`wa. Za uvek.

26 Miodrag \uki}

MILANKA: ^ekaj, ~ekaj, {ta pri~a{, za{to se {ali{, kako je tvoja{ala neukusna, {ta to smera{, oh, ti naprosto nisi lud,kakva avantura?! Stani! Pogledaj taj mrak, pogledaj tajmrak u sebi, tu vrstu mraka, kako je gust tvoj mrak, Slavo-mire, du{o, pa ipak, ti mene ne mo`e{ da la`e{, mi smo sejedno drugom zaverili, seti se, za uvek, {ta bunca{?! Ne{ali se, mu`u moj, ne igraj se sa mojim srcem, bojim se,onesvesti}u se, du{o. Pa{}u mrtva, {to mo`da ti jedinosad i `eli{.

SLAVOMIR: Mitar je, u stvari, Milanka, bio moj otac.(Pauza)

MILANKA: Ma {ta lupa{? Odakle sad otac? Ti nema{ oca.

SLAVOMIR: Dakle... misli{ da sam kopile?!

MILANKA: Otkud sad kopile, ne lupaj, {ta ti je, du{o, smiri se,naravno da ima{ oca, svako ima oca, to je prirodno, {to sise sad opet nepotrebno razgoropadio? Nisam rekla ni{talo{e, samo sam mislila...

SLAVOMIR: (Promuklo)Da sam kopile!(@estoko je udari i obori na pod)

MILANKA: (Bri{e krv sa usana)Bo`e sa~uvaj, du{o. Taman posla, samo... pa... u tom slu~ajuti si onda definitivan, zakoniti naslednik svega ovoga. Nerazumem za{to si sakrio da ima{ oca. [to si to od menekrio, kad smo se jedno drugom za uvek zakleli? [to smomorali da `ivimo u najdubqoj bedi?

SLAVOMIR: Zato {to nisam siguran ni da je on mrtav, da on uop{temo`e da umre. Nije sluga taj koga se ja bojim, Milanka, negowega, wega i sad ose}am kako me iz ove foteqe kao nemangleda svojim ribqim o~ima punim gneva i mr`we. Jesi lividela onu yukelu kako se iznenada razjarila i kao ne~a-stivi sko~ila na mene da prekine onako jak lanac i da me nakomade rastrgne. To ga je wegov zloduh nahu{kao na mene,mrtav je on gadniji nego ti i ja `ivi kad smo najgadniji.

MILANKA: Smiri se, du{o, mrtav je on definitivno, Slavomire, za-uvek.

SLAVOMIR: \avo ne mo`e da umre.

MILANKA: Mo`e, du{o, mo`e. Svako mo`e da umre.

Ba{tinik 27

SLAVOMIR: Jesi li nekad videla neman, Milanka, za stolom, kakoprodorno gleda svaki tvoj pokret, kako ti piqi u crte licai meri svaki zalogaj? Kurvo!, grmeo je, pi{tao i klokotao:Napoqe iz moje ku}e zajedno sa tim tvojim kopiletom!Bio sam mali i bole{qiv kad nas je izbacio iz ove rasko{ii bogastva u nevi|enu bedu. I sve to bez ikakve mojekrivice. Jesam li ja kriv {to me je napravio |avo ovakoubogog i nikakvog, ne za diku i ponos ve} za porugu ipotsmeh i duboku ~ove~ansku patwu, Milanka?!

MILANKA: (Pri|e mu i privije glavu na grudi)O, kako si ti jadan, du{o moja napa}ena. Nisam znala, nisawala nisam da si imao tako tragi~no detiwstvo. Sada te upotpunosti razumem, i bolest tvoju nervnu, veliku nervozu,pa negde si morao i ti da popusti{ Slavomire, kad si `iveou tako dubokom mraku. Ali, pri~aj, qubavi moja, govori,Slavomire, olak{aj du{i svojoj napa}enoj. [ta je daqebilo?

SLAVOMIR: (Svetlost se polako gasi. Wegov glas, u po~etku {apatom,ali ozvu~en, kasnije metalan, prodoran i jak)Onda je do{ao neki ~ovek i odveo mamu sa sobom, a ja samostao sam, kraj tetke stare i bolesne, hladne i nepokretne uno}ima bez sna i ko{marima sa ustima punih zuba kao umorske nemani, obliven hladnim znojem od straha, dok je izmraka piqio u mene par hladnih i naduvenih ribqih o~iju~oveka koji me je prognao iz mog sopstvenog `ivota. Taj~ovek je bio moj otac Mitar, ~ovek od ~ijeg sam se pogledapunog gneva i mr`we svake no}i budio uz vrisak i vi{enisam smeo da spavam sve dok i sam nisam deformisao svojeo~i i pretvorio se u neman bez mira i sna, prepuwenstrahom do bola. Zato nisam smeo da ga potra`im, jer sam gase pani~no bojao i mrzeo wegov vodwikav pogled, wegovgnev i mr`wu i glas koji je pi{tao, klokotao, grmeo...

U trascedentnoj atmosferi polumraka presecanom fosforoscentnimodblescima vidi se despotska figura Mitra u foteqi i ~uje wegovozvu~en, grme}i glas.

MITAR: Kurvo! Napoqe iz moje ku}e zajedno sa tim tvojim ko-piletom!

Naglo se ugasi svetlo. Slavomir s razroga~enim o~ima od straha stoji idrhti pred praznom foteqom.

28 Miodrag \uki}

SLAVOMIR: [ta je to, Milanka? [ta je to opet bilo? Ovde sam ga video.Ovde, u ovoj foteqi je sedeo. Jesi li mu ~ula glas?! Moralasi da ~uje{, cela ku}a je odjekivala. Jesi li ga ~ula?!

MILANKA: Smiri se, du{o. Nikog nije bilo, sami smo u na{oj ku}i, tosi ti vikao, Slavomire, to je tvoje pravo, du{o, da serazgoropadi{ i vi~e{ u sopstvenom domu.

^uje se melodi~an zvuk zvona na vratima.

SLAVOMIR: Ova je ku}a prokleta, ovo si sada ~ula.(Ti{ina)Ko je to?

MILANKA: Mo`da je stigao voza~ kamiona.

SLAVOMIR: Sewak je miran kraj. ^ulo bismo bar motor.

MILANKA: Pa kako da ~uje{ motor kad si se razgoropadio. Bio si utransu, Slavomire, u svom tipi~nom stawu, naprosto, izvansebe, u ekstazi.(Zvono ponovo. Ti{ina)Ja sam prva rekla, Slavomire, da se vratimo i do|emo sadvokatom, zar nisam, a ti... ti si ve} naru~io kamion.(Zvono)

SLAVOMIR: To je on. Sluga.

MILANKA: [to bi zvonio na svojim vratima? Mislim jo{ uvek ovdestanuje i ne zna da ova vrata vi{e nisu wegova, nikad nisuni bila i da se vlasnik, pravi ba{tiik, sin pokojnogvlasnika, vratio svojoj ku}i.

SLAVOMIR: Ja sam sin. Jedini naslednik. Nema drugog.

MILANKA: A otkuda on to zna? Mo`e ~ak da pomisli da smo lopovi,ako nas ovde zatekne. Mo`da je naouru`an, mo`da }e pucatina nas, ili nahu{kati onog crnog |avola, da nas rastrgne.Pa zar o~i u o~i da se sretnem sa tom dogom ponovo? Ja nesmem, ja sada nisam spremna, o~i u o~i, moje srce, du{o, to nebi moglo da izdr`i. Ti zna{ da ja imam bolesno srce?

SLAVOMIR: Uzmi onaj sve}wak.

MILANKA: Mo`da ovde ima neki stra`wi izlaz, da se za sada povu~emoi da se sutra vratimo s advokatom.

SLAVOMIR: Dohvati taj te`ak sve}wak.

MILANKA: (Donosi sve}wak)A da iza|em samo ja, da mu otrujem psa, dok je on tu predvratima. Mo`da }e ga to odmamiti, kad bude ~uo wegovo

Ba{tinik 29

zavijawe, kako mu se creva tawe i kidaju, tu, pred mojimo~ima, kako yukela crkava.(Pru`a mu sve}wak)Evo, ti uzmi sve}wak, meni daj sekiru.

^uje se lupawe pesnicom o vrata. Slavomir uzima sve}wak, Milankasekiru.

SLAVOMIR: More, ne bojim ga se, samo ako je ~ovek.

MILANKA: Ne budi glup, {ta je nego ~ovek, ali opasan, Slavomire,~ovek nije normalan, svi ga se boje, ceo kom{iluk. Nikoni{ta ne zna o wegovoj pro{losti, mo`da je zlo~inac sarobije. Pa sad... ako ga i koknemo branimo na{e vlasni{tvood razbojnika, samo... {to ne znamo gde je taj testament. Miga ~ak nismo ni videli.

SLAVOMIR: (Staje iza vrata i podi`e sve}wak)Ja sam sin. Jedini naslednik. Nema drugog.

MILANKA: (Uhvati kvaku od ulaznih vrata. U daqini se ~uje samopoja~avaju}i ritam srca: Ta–dam! Ta–dam! Ta–dam!)Joooj, Slavomire, bojim se. Krvi se bojim, ne znam kakoposle da je o~istim.(Podi`e sekiru)

SLAVOMIR: Hajde, di`i rezu! Otvaraj vrata! Brzo!

Milanka podi`e rezu i uz {kripu neodlu~no otvara vrata. Kom{inicaKsenija, ulaze}i ugleda sve}wak. Milanka u nedoumici podr`i jo{ malosekiru iznad wene glave a zatim je zbuweno spusti.

KSENIJA: To je taj barok, {to sam govorila mom @eqku, da je kodMitra. Originalan komad iz [enbruna, jeste li putovali uBe~? Divan zamak, ali taj sve}wak je jo{ pokojni deda doneoiz Be~a, posle Prvog svetskog rata, pa ga je moja pokojnababa prodala Mitru za vreme pro{le okupacije da porodicane bi gladovala.(Poku{ava da u|e ali ne mo`e od Slavomira koji stoji navratima)Dugo vam je trebalo da otvorite.

SLAVOMIR: Dobro ve~e.

KSENIJA: Da, u svakom slu~aju, dobro ve~e, zaista, ve} je i mrak po~eoda pada. Ali, ~irak je zaista divan i {ta sve nismo radilimoj @eqko i ja, koliko smo se samo mu~ili da ga otkupimo,da stupimo u vezu sa va{im pokojnim pretkom, ali zlikovacnije dozvolio ni da se pribli`imo vlasniku, a kamoli da

30 Miodrag \uki}

iznesemo svoju ponudu. [teta, {teta, {teta... nesre}nik jebio slab i podlo`an eksploataciji. A morala bih i to dadodam, dosta je nerazumqivo, znate, same okolnosti su ~u-dne.

SLAVOMIR: (Turobno)Ne vidim {ta je tu ~udno.

KSENIJA: ^udno je zapravo kako to sunce, takore}i, jo{ nije niza{lo, a ovde je tako mra~no. Mogu da u|em?

MILANKA: (Brzo i servilno gurne Slavomira sa ulaza)Izvolite gospo|o.

KSENIJA: (Ulazi)Ta bolest je u stvari bila samo wegov na~in `ivota, oblikzdravqa i niko se nije nadao da bi on, bez slugine pomo}i,mogao tako neo~ekivano i naglo... A gde je on? Zar je ve}oti{ao a svog crnog |avola ostavio da i daqe re`i na nas?Mogu da sednem?

MILANKA: Naravno. Samo izvolite, gospo|o.

KSENIJA: (Seda)Jeste li vi, uop{te, videli le{?

SLAVOMIR: Molim?!

KSENIJA: Telo, mislim, pokojnog Mitra, va{eg dobrog pretka, jo{niko nije video, ne zna se ~ak ni{ta ni o eventualnomstepenu zlostavqawa, trebalo bi da tr`ite, morate, ako stesvog ro|aka uop{te voleli, gospodine, pa sad izvinite,dovoqno je i ovo {to vam je ostavio za ose}awa. Tra`iteobavezno obdukciju, jer wegov sluga Petar je zver. To jepoznato na celom Sewaku, a mi jo{ uvek ne znamo da li jeMitar umro prirodnom smr}u, ili ga je ovaj ubio, ili ga,mo`da, dr`i negde u podrumu, ili tavanu, zarobqenog kao uengleskim romanima... zveke}e lancima u pono}. Buuu... hu...hu... hu...(Zaceni se od smeha)Jezivo. Izvinite, pala sam u histeriju, kad god se ne~egajako bojim ja padnem u histeriju, to je naprosto ja~e od mene.(Sko~i)Mogu da podignem kapak na prozoru? Napoqu je jo{ dan, aovde je tako... morbidno.

MILANKA: Vi mislite da ga je sluga, mo`da ba{ on... pa... on je, izgleda,neki u`asan stvor.

Ba{tinik 31

KSENIJA: (Uzbu|eno)Pa da! Pa da! Pa to je svima poznato, na celom Sewaku. Mojudecu je vi{e puta pretukao, jadnici su preskakali zbogptica, vole da se ovde gnezde, a on je onu crnu zver na wihnahu{kao, i batinom, i batinom, zamislite, podivqalu dogui batinu na tu|u, to jest, moju decu. ^ak je i moga @eqkajednom, @eqko, znate, radi u vladi, i wega je raspalio,napravio mu monokl, ovoliki, tako da je morao da ide ukabinet kod ministra, s monoklom.(Uz prasak podi`e roletne na prozoru kroz koji se probija-ju sablasni, kosi zraci)Evo, sunce je gotovo za{lo. S ove strane jako brzo zalazi.Kao deca smo voleli da se uve~e igramo na ovoj padini i dau`ivamo u zalasku ogromne naranyaste lopte.

MILANKA: (Histeri~no)Slavomire, ~uje{ li ti ovo? Da ga je sluga mo`da ubio, ami... mi... kao da se ovde ni{ta nije dogodilo. Sedimo i~ekamo ga. Ubicu!

KSENIJA: No} uo~i Mitrove smrti odjekivala je wihova sva|a po~itavoj okolini. ^ula sam Petrovu viku i wegove udarce pojadnom Mitru koji ga je trpeo iz straha da }e biti ubijen.O~igledno je bilo da su wih dvojica imali ne{to me|usobom nerazja{weno. Ne{to u vezi sa `enom. Ali, {ta?! Toniko nije znao. Tek... ujutru smo ~uli da je Mitar umro.Svirepi sluga nije imao samilosti za svoga dobro~initeqa.

SLAVOMIR: Odakle vi to sve znate?

KSENIJA: Godinama gledam wegovu brutalnu prirodu, wegove agre-divne manire, wegovu `ivotiwsku }ud i krvo`ednu narav.Godinama vrebam da napravi gre{ku, da prekora~i granicuzlo~ina, i sad, kada je to u~inio, nestali su dokazi zawegovu krivicu. Dok niste do{li vi, zakoniti naslednici,svima nama je ovde pristup bio zabrawen. Ali, sada je drugapesma. Zajedno }emo pretra`iti sve sobe, pokaza}u vamMitrovo bogastvo, da vidimo {ta ima, a mo`da sre}omnaletimo i na dokaze koji ga terete.

MILANKA: Ja ne znam da li bismo mi sada smeli da pretra`ujemo.Mo`da je on gore, na spratu? Gluv ili spava.

KSENIJA: Petar gluv?! Taj nikad ne spava.(Zapada u histeri~an smeh)Da je ve{tac tu osetio bi vas jo{ na kapiji.

32 Miodrag \uki}

MILANKA: Ali, kapija je bila otvorena. Sve je bilo otkqu~ano.

SLAVOMIR: Pa {ta s tim, Milanka?! Ubio mi je... pretka, i ja treba dase ustru~avam. Osim toga, ovo je moja ku}a i ja ovde imam svaprava.

KSENIJA: Ja sam studirala istoriju umetnosti, ostao mi je samodiplomski, ali moj @eqko je staromodan, do{ao je izRekovca, znate, tamo je narod jako konzervativan, tra`io jeod mene, zahtevao, naredio mi je da napustim fakultet i dase u celini posvetim deci {to se jako isplatilo, na{a decasu jako napredna u {ta }ete se i sami uveriti kad ih vidite,nikoga ne ostavqaju ravnodu{nim. Ali, ostala je i mojaprva qubav prema istoriji umetnosti... i taj sve}wak, akoikad odlu~ite...

SLAVOMIR: (Dohvati sve}wak i pru`i joj ga)Uzmite. Izvolite.

MILANKA: Slavomire!

KSENIJA: Proda}ete mi ga?

SLAVOMIR: Ne! Poklawam vam ga. Meni ne zna~i ni{ta.

MILANKA: Slavomire, du{o, jo{ nismo dobili nikakav papir.

KSENIJA: (Naglo zgrabi sve}wak, gotovo mu ga otme iz ruku)Pojma nemate koliko ste mio ~ovek, oh, mnogo ste mezadu`ili, mada ste me doveli u vrlo te`ak moralni po-lo`aj. Sam ~irak ne vredi previ{e, to je moja pokojna baba,a tek koliko }e se moja pokojna baba, a tek koliko }e se moj@eqko obradovati.(Razgleda okolo, opipava stilsku fotequ)Ja dr`im jedan mali, ukusno opremqen antikvarijat, @eq-ko mi ga je kupio, ako biste po`eleli da se re{ite ovestarudije... da li mogu da sednem? Hvala.

SLAVOMIR: Gospo|o...

KSENIJA: Ksenija.

SLAVOMIR: Molim?

KSENIJA: Ksenija, to je moje ime, ali, mo`ete me zvati Sewa, tako mesvi zovu Sewa, kao Sewak, samo bez k. Moja Isidora kad jebila mala zvala me je Ksewak, a Ivan samo Sewak. A sad mejednostavno zovu mama, {to je potpuno prirodno, mada takone izgleda, vide}ete i sami, jako su napredni.

Ba{tinik 33

SLAVOMIR: Ja verujem u qudski dogovor, uostalom, to sam hteo daka`em. Kamion samo {to nije stigao. Moramo da vidimo{ta }emo sa stvarima, kuda }emo s ovim |ubretom.

KSENIJA: (Sko~i sa foteqe)[ta onda ~ekamo?! Hajdemo. A za |ubre ne brinite. Sve {tone `elite ja }u da kupim, pogotovu {to nam transport i netreba. Samo za cenu da se dogovorimo. Vidite i sami kolikoje sve to propalo, federi, na primer, ali, eto, mene intere-suje. Naro~ito kabinet, za moga @eqka. Istina, sve jestarudija, ali udobna, neki to vole, ja, na primer, ne mogu da`ivim me|u tim modernim oblicima, ne volim da se ose}amkao u Mek Donaldsu, obo`avam miris trule Evrope.(Krstari po salonu. Razgleda)Jadni Mitar. Monstrum mi je zabrawivao svako dru`ewetako da su nam bile nedostupne informacije o wegovomzdravstvenom stawu. O, iako sluga, taj je ipak znao {ta jehteo, nije ni on bez komercijalnog obrazovawa, razbojnik,pa on je verovao da kom{ija nema nikoga i da }e, kad ga ubije,da, kad ga likvidira, sve ovo wemu da pripadne. Wemu, tomzlikovcu punom mr`we prema svemu naprednom, kako li tekmrzi vas, prave naslednike, ako je ve} saznao za va{ufizi~ku i pravnu egzistenciju, mora biti da jeste ~im ganigde nema, pobegao kriminalac, a mi... hi... hi... hi... mi}emo morati prvo da pretra`imo ku}u. Izvinite, opet sampala u histeriju.

SLAVOMIR: Ksewak! ka`ete.(Prsne u smeh)Ha... ha... ha...

KSENIJA: Sluga ga je maltretirao, nije se usu|ivao iz ku}e da iza|edok ga ovaj ne bi izveo, bio je to tu`an prizor, onako star islep...

SLAVOMIR: (Ne mo`e da se zaustavi od smeha)Ima boga.

KSENIJA: Moj @eqko i ja ne verujemo, ali ne{to sigurno ima, nekavi{a, obavezna pravda koja sustigne svakoga, ma ko bio upitawu.

MILANKA: I mi se nadamo da je tako.

KSENIJA: Znam za nekoliko slu~ajeva, kada su zlikovci morali daispa{taju po~iwene grehove. Eto, ba{ pro{li @eqkovministar, toliko ga je kiwio, du{u mu je jeo, po celu no}

34 Miodrag \uki}

nije spavao, samo je uzdisao i nije bio niza{ta, jer je ovaj~ak hteo i da ga smeni, ali vidite kako se sve to pravednozavr{ilo. Moj @eqko je i daqe {ef kabineta, povratio jekondiciju, a biv{i ministar sada je niko i ni{ta. Pravda jeizvr{ena.

MILANKA: Ali, Sewa, mila moja, pa to je i na{ slu~aj. @ivot je premanama bio nepravedan i tesan kao u grobu, bez nade nasvanu}e, a onda se neo~ekivano, iznenada izlila sva bo`jamilost na na{e budu}e pokolewe, na{ porod...

SLAVOMIR: Koji porod, Milanka, i dokle }u ja da ~ekam?

MILANKA: Na{ porod, Slavomire, koji }e tek da do|e na ovaj svetao ilep svet, da u`iva u ovoj lepoti i bogastvu. I zato vasmolim, Sewa, mila moja, da i taj sve}wak vratite na mestobar dok se ne izvr{i sudski popis i ne saznamo {ta je ta~nona{e, a {ta slugino.

KSENIJA: Ali... vama je sve ovo demode, za va{ moderan ukus, volite~iste linije sa kojih se lako skida pra{ina, a ovo... sveovo... samo vas potse}a na va{u... tugu...

SLAVOMIR: Porodi~nu tragediju.(Ponovo prsne u smeh)Ha... ha... ha...

KSENIJA: Yaba ti, brate, i bogastvo i polo`aj kad ima{ tako divne imlade ro|ake a oni ne smeju ni da te posete. Ni jednom zatoliko godine. Nije li to, molim vas, neizrecivo tu`no?

MILANKA: Ali, gospo|o, molim vas da se bar malo uzdr`ite, pa mi sejedva i poznajemo, ni ja ne volim moderne linije, lako i brzoskidawe pra{ine kao u Mek Donaldsu, pa ne dam, Sla-vomire, du{o, da se iz ove ku}e bilo {ta iznese, jer sve ovopripada na{im budu}im potomcima, jer sve ovo, Slavomire,du{o, ako ih i ne bude, pripada wihovoj majci, a to }u, bitija.

SLAVOMIR: (Bori se sa smehom)Sa~ekajte, Sewak, molim vas, samo da se malo smirim, pavidite da sam i sam zapao u histeriju, ako sam ve} rekao,onda je sve}wak va{, pa ne}u vaqda sad zbog we, drogirane,da se predomi{qam i brukam.

MILANKA: Nisam drogirana, rekla sam ti da vi{e ne uzimam ni{ta,zato {to o~ekujem, zato {to brnem...(Po~ne da pla~e)

Ba{tinik 35

SLAVOMIR: Dobro je ako nisi, samo da zna{ da ti ja u potpunosti nikadne verujem. Dozvoli mi, me|utim, samo ne{to da pitam, akosmem, qubavi. Po kom to pravu i propisu ovde i{ta pripadatebi kad ovako dr~no vlada{ situacijom i mojim stvarima?

MILANKA: Po ropskom pravu, Slavomire, po pravu osu|ene robiwe inesu|ene rodiqe, po pravu ubijenog koga je Gospod vaskrsaoiz groba i rekao mu: Milanka ti si obespravqena u qubavii du`nostima, po svim onim pravima koja su ti svetimbrakom uskra}ena i dajem ti... satisfakciju...

SLAVOMIR: Luda ku~ko! Jesam li ja kriv {to si ti jalova?!

MILANKA: Boqe da o tome sad mi ne raspravqamo, Slavomire, ko jajalov, a ko nesposoban.

SLAVOMIR: (Zapeni)Ubi}u te, majku ti jebem seqa~ku!

MILANKA: Pa izvoli, {ta ~eka{? Iskoristi i ti ovu jedinstvenupriliku da poka`e{ da si mu{ko pred kom{inicom kojojbi, ~im si je video, odmah sve poklonio i svoje srce i mojname{taj. E pa sa srcem(^uje se ritam srca: Ta–dam! Ta–dam!)sa svojim srcem mo`e{ da radi{ {ta ho}e{,(stavi ruku na svoje srce: Ta–dam! Ta–dam!)ali moj name{taj ne dam nikome, ne dam moj sve}wak...

(Dohvati ga i silom otima od Ksenije, ali ga ova ~vrstodr`i i ne da)

KSENIJA: Ma ko ste vi... seqa~ine i propalice... otkud je to va{e?...To je na{e, porodi~no... moj pokojni deda je to u ratustekao...

Napoqu se ~uje besan lave` i de~ji vrisak.

MILANKA: (Pusti sve}wak. Di{e zamoreno i te{ko)[ta je to? Ko je to?

KSENIJA: (^vrsto dr`i sve}wak)To su moji an|eli.

PETAR: (Glas spoqa)Nezasita, grabqiva `gadijo! Prokleti gadovi! Dr`i ih,Volfe! Dr`i! Pokaza}u ja vama kriminalci! Isti ste kao ioni koji su vas napravili i poslali ovamo da kradete mojejagode! Da gazite moje cve}e i travu! Staklenik da lomite!Dr`i ih, Volfe!

36 Miodrag \uki}

Kroz besan lave` i Petrove psovke spoqa prodre cika prepla{enede~urlije i lupa otvarawa ulaznih vrata. U sobu pani~no utr~avajude~ak i devoj~ica. U stvari to su ve} odrasli mladi qudi sa po dvadese-tak godina, ali su obu~eni i pona{aju se kao da imaju po {est godina.

IVAN: Mama! Spasi nas, maj~ice! Juri nas onaj ludak sa psom. Ho}eda nas ubije.

ISIDORA: Nismo dirali jagode, nismo razbili ni{ta. Samo smo po-{li po tebe.

IVAN: Tata je rekao da odmah do|e{ ku}i.

KSENIJA: Golub~i}i moji! Ne bojte se, moje usplahirene ptice. Do-|ite kod svoje mame, pod moj skut, mamino krilo, da vamva{a maj~ica oseti bilo.(Ta–dam! Ta–dam!)O, kako lupa to moje jedno srce, oni su blizanci i imajusamo jedno srce, maj~ino, kako su se upla{ili, kako ih jezver prepala. Ne}e ni on dugo i wemu je svanuo crni petak.Ovo su novi vlasnici ku}e, dobili smo od wih dedin ~irakna poklon, onaj iz Be~a, {to sam vam pri~ala, kad je va{pradeda prvi put video [enbrun.

ISIDORA: Belvedere, mama.

KSENIJA: Belvedere ili [enbrun to vam je jedno isto, zamak u kojemje prestolonaslednik vojvoda Rudolf bio tragi~no zaqub-qen u nedostojnu devoj~uru i to ga je ko{talo prestola.

ISIDORA: I ~iraka.

KSENIJA: Tako je. Hajde sad, zahvalite se i lepo se predstavite. Prvoti, Ivane. On je mamin genije, tre}i je razred muzi~ke{kole, izvrsno svira violinu, a uzima i privatne ~asove.

ISIDORA: Me|utim on vi{e voli da duva u trubu.

IVAN: Umalo nisam uhvatio ~vorka, mama. ^vorak je jedan biou{ao u staklenu ku}icu, vrebao sam ga, vrebao i umalonisam ukebao. Za dlaku mi je pobegao.

SLAVOMIR: Toliki kow pa jo{ uvek lovi{ ptice. Koliko ima{ godina?

IVAN: [est.

SLAVOMIR: [ta?!

IVAN: Qubim ruke, ja sam Ivan.

ISIDORA: A ja Isidora, qubim ruke. Samo {to ja violinu sviram jo{boqe od wega, iako meni ne daju ~asove.

Ba{tinik 37

IVAN: La`e! [to la`e{?! Ona lupa u bubaw! A ona je Ksenija.

SLAVOMIR: Molim?

IVAN: Ksenija, ka`em. To je weno ime. Moje mame.

ISIDORA: Ksewak!

SLAVOMIR: Ovo su va{a deca, mislim, a... po koliko oni imaju godina?

MILANKA: Milo nam je... deco. Ja sam Milanka, a on – Slavomir.

KSENIJA: Znate, Slavomire, to vam je jako delikatno pitawe. Ja samga, zapravo o~ekivala, a opet i nisam s obzirom na vrlospecifi~nu situaciju sa genetikom moje dece. Ivan i Isi-dora imaju samo po {est godina, oni su blizanci iako serazlikuju, nisu jednojaj~ani, ali takva vam je hipofiza moga@eqka, i sam je veoma krupan, iako nemaju wegovo ve} mojesrce, oni imaju samo jedno srce, zajedni~ko sa mojim. Evo,ako samo za trenutak oslu{nete, ~u}ete kako kucaju pot-puno sinhronizovano sa mojim.

^uje se Volfovo re`awe i Petrov glas.

PETAR: (Napoqu. Vi~e)Hajde, izlazite napoqe, ne}u vam ni{ta. Ne bojte se. Samo,pazite drugi put. Kad ve} jagode uzimate, staklenik mi nelomite. Ina~e pu{tam Volfa sa lanca, neka vas pro`dere!

^uje se jak ritam srca: Ta–dam! Ta–dam! Ta–dam!

KSENIJA: A {to se wihove {kole ti~e, moj @eqko i ja se ponosimo,idu u drugi razred iako jo{ nisu napunili {est godina –na{i geniji! Pa i sami vidite kako su razvijeni, koliko sunapredni, mada neki misle da su prevremeno mutirali i da@eqko i ja krijemo wihove prave godine da bismo sakrilisopstvene, {to se vidi da nije ta~no iz wihovog de~jegpona{awa. Jel’ tako, pti~ice moje prestra{ene.

IVAN IISIDORA: Tako je, mamice. Deda dolazi!

KSENIJA: Samo se vi umirite. Zver vam ne mo`e vi{e ni{ta. Sad smopod wihovom za{titom.

Vrata se s treskom otvaraju. U wima je Petar.

PETAR: [ta je ovo?! Ko ste vi? Kako ste u{li unutra?!

Potpuno asinhronizovan ritam wihovih damara.

38 Miodrag \uki}

MILANKA: Sedite, samo sedite. Vi ste ovde sluga, ba{tovan, ako se nevaram.

PETAR: Ne varate se. A ko ste vi?

SLAVOMIR: Mi smo... moramo znate, prvo da se ne{to objasnimo. Jesteli vezali psa?

MILANKA: Vreme je bilo ru`no, i... onda...

PETAR: Ko je podizao roletne?(S treskom spu{ta roletne)

MILANKA: Za{to ne sednete? Naglo se prolep{alo. Vreme. ^itavoposle podne. A sad... ~isto da ~ovek ne poveruje. Mrak i...umor nas je neki stigao. Zar vi niste umorni? Za{to nesednete?

PETAR: Pitao sam {ta vi radite ovde. I ko ste vi svi, uostalom.[ta ona(poka`e na Kseniju)ho}e?

KSENIJA: (Lakonski)Pa kad ne}ete da sednete.

PETAR: Vama bi bilo boqe da pripazite na svoje mutante da nekradu i lome okolo, umesto {to dr`ite taj sve}wak. Osta-vite to!

KSENIJA: (Samo ~vr{}e privije sve}wak na grudi)[ta vam je, {to vi~ete? Oni su dobra i napredna deca.

IVAN IISIDORA: Za uzor, mama!

PETAR: Ko mi je razbio staklenik?

Ta–dam! Ta–dam!.

MILANKA: Neki qudi imaju koko{je slepilo, potpuno ne vide u polu-mraku, mislim, a kamoli kad mrak prevlada.(Ta–dam! Ta–dam!)Ona dva bora, zaista prekrasno rastiwe, samo {to zaklawapogled na reku.(Ta–dam! Ta–dam!)

SLAVOMIR: To }emo morati prvo da oborimo.

KSENIJA: I pas da ide u kafileriju. Dosta je on ovde `ario i palio,dosta je tiranije i straha svima nama, ovde u na{im vilamai vrtovima, u na{im rajskim prostorima.

Ba{tinik 39

PETAR: (Sedne)Ko ste vi, qudi, i {ta u stvari ho}ete?

KSENIJA: Oni su naslednici! Gospodin Slavomir je pokojnikov legi-timni sinovac.

PETAR: Mitar nije imao brata. Nije imao nikoga.

ISIDORA: E pa ne}e biti, deda! Jel’ tako, bato?

IVAN: Mama!

KSENIJA: A odakle mu onda legitimni sinovac? Smiri se, zlatomamino. Gotovo je vi{e sa strahom. Ne}e{ vi{e imati kogada se boji{.

PETAR: Dobro. Budite pa`qivi i saslu{ajte me za trenutak. Umo-ran sam i nemam vremena za duga obja{wavawa. Ako menepitate ja ne verujem da ste vi obi~ne bitange koje love umutnom. Ipak mi izgleda da ste vi specijalan soj bolesnikai o~ajnika koji su zbog bede izgubili razum. Ali, da nebiste dovodili u opsnost i svoje `ivote, smesta napoqe!Dok su jo{ vrata otvorena. Svi napoqe iz moje ku}e.(Ustaje.)Ma, kako se oni usu|uju?!

KSENIJA: O kako se ti zaboravqa{, slugo! Kod gospodina je serti-fikat iz suda. Oni su sad zakonite gazde ovog doma, a vi stesluga pod uslovom da zaslu`ite da vas ostave u slu`bi. To jesad wihova ku}a i ti si taj koji treba da ide napoqe. Dostanam je svima tvog terora.

IVAN: Nemoj mama, molim te.

ISIDORA: Hajdemo ku}i, mamice. Strah me je.

KSENIJA: Nema vi{e Mitra, tvoje plemenite `rtve. Sa wegovimuni{tewem uni{tio si i sebe.

PETAR: [ta vi to pri~ate? Kakva `rtva, koga sam ja terorisao?Uostalom, ako su oni naslednici {ta vi ho}ete i ko ste vi?

KSENIJA: Majka ove nevine dece koju ste na smrt prepali. @enaprebijenog mu`a.

PETAR: Va{i mongoloidni an|eli su mi polomili nov staklenik!

ISIDORA: Nismo, mamice, nismo ni pro{li pored wega.

PETAR: Nije te sramota! Tolika kobila pa la`e.

IVAN: Kobila je tvoja majka.(Pritr~i i {utne ga u nogu)

40 Miodrag \uki}

PETAR: (Uhvati se za nogu)Ma, {ta to radi{, degenerisani kiklope?!

Ivan zapla~e.

ISIDORA: Samo nas je tata poslao...

Deca upla{eno prigrle majku.

KSENIJA: (Pla~no)Eto, vidite kako on sa decom razgovara. I niko mu ni{ta nemo`e, tom matorom pawu, da ga nau~e pameti, jednom zasvagda. ^uli ste kako je ru`no nazvao Ivana. Ne pla~i,sine. Ti }e{ biti mamin svedok na sudu.

SLAVOMIRIMILANKA: I mi smo bili prisutni.

ISIDORA: I ja, mama. Mamice! I ja ho}u da idem na sud. Batu je nazvao:degenerisani kiklop!

PETAR: Slu{ajte, qudi. Ne razumem o ~emu je re~. Umoran sam istar. Sahranio sam svog jedinog prijateqa. Za{to ne ideteku}i?

SLAVOMIR: Zato {to je ovo na{a ku}a.

KSENIJA: Pogre{no si razumeo, slugo. Stari Mitar je imao ro|ake.Kao {to vidi{, jo{ nije morao da umre.

PETAR: [ta?! [ta ho}e{ sa tim? [ta si rekla, zmijo?! Ponovi topa }u ti ra{~evrqiti tu veliku, prqavu gubicu!

ISIDORA: Ne, mamice, hajdemo odavde, on }e te ubiti.

IVAN: (Zatr~i se i jo{ jednom ga {utne u nogu)Ne diraj moju mamu, ti veliki, ru`ni majmune!

SLAVOMIR: ^uje{ ti, ~i~a! Dosta je bilo sileyisawa u mojoj ku}i. Nepla{i ovu decu. To ti ja, kao legitimni naslednik, nare-|ujem.

PETAR: Bog mi je svedok da to nisu nikakva deca ve} neki monstrumii olo{ kao i wihovi roditeqi. A vi, ako se odavde smestane izgubite, ne dajem prebijenu paru za va{u ko`u.(Brzo odlazi iz salona)

MILANKA: Hajdemo odavde, Slavomire, obuzima me neka crna slutwa isrce mi zebe, du{o. Ti zna{ da ja imam bolesno srce. Molimte hajdemo odmah odavde pre nego {to se ne{to stra{nodogodi. Neka to sutra sredi na{ advokat sa sudom i poli-cijom.

Ba{tinik 41

PETAR: (Vra}a se sa batinom u rukama)Visi}e u fronclama, gospodine la`ni nasledni~e!(Dopire buka kamiona koji ulazi u dvori{te)[ta je to sad? Kakva je to buka dole?

SLAVOMIR: Kona~no je i on stigao. Kamion sa na{im stvarima.

PETAR: (Pri|e prozoru)Ma {ta je to, pa on... preko trave?! Preko moje trave?!Vandali! Ubi}u sviwu!(Pojuri napoqe ali se na vratima gotovo sudari sa {o-ferom)

[OFER: Jedva vas na|oh, jebem ti Sewak i ove wegove krivuqke oduli~ica, da sam znao nikad ne bih prihvatio ovaj posao za tepare. Za dvesta dinara ja lutam ceo sat po ovom jebenomlavirintu i niko ne zna, il’ ne}e, bre, da mi ka`e gde je ovava{a ulica. Dobro ve~e. Izvini deda, ko je ovde gazda?

PETAR: Ja sam gazda. [ta ho}e{?

[OFER: Pa ka`i dragi~ka, deda, stigao je ~ika {ofer.

PETAR: Molim?!

[OFER: [ta molim? Stigle su stvari, kako, bre, molim?. Nego nemrsi muda, deda, jedva te na|oh, a ti meni molim? I jo{ mepita{ {ta ho}u. Ho}u da ka`e{ gde da istovarim onaj kr{,vidi{ koliko sam okasnio. Ve} je i mrak pao a ja moram ~aku Ru{aw da se vra}am.

PETAR: Kakve stvari, jesi li ti lud?! Ko si ti i {ta radi{ sakamionom na mojoj travi?

[OFER: [ta?! Stao sam na travu! Izvini gazda, zaista nisam video.Mrak je.

PETAR: (Prigu{eno)Mr{ napoqe!

SLAVOMIR: A, oprosti}ete vi, gospodine. Ovo je moja ku}a i ja ovdeodlu~ujem.

[OFER: [ta je sad ovo? Neka bolnica, ludnica, koj’ vam je moj?!

KSENIJA: Brzo deco, zovite oca. Neka zove policiju i odmah nekado|e.

ISIDORA: (Igra {kolicu)Ja ne smem od psa.

IVAN: ([~epa majku oko struka i poku{a da je obori)Ne smem ni ja, mamice.

42 Miodrag \uki}

KSENIJA: (Otima se)Ivane, pizdo, kako te nije sramota? Pusti me.

IVAN: (Odi`e je od poda i poku{ava da je obori)A ne sme ni tata.

KSENIJA: (Prezrivo)Ja }u, mala kukavice. Ma, pusti me, kretenu! Ivane! Odmahda si me spustio na pod.

[OFER: (^ini mu se da ne{to nije u redu. Razgleda ih radoznalo)Ja ne znam o ~emu se ovde radi i ne ti~e me se. Znam samo dasam dobio ovu adresu i po{to vidim da nisam pogre{ioidem da istovarim stvari. Uostalom, mogao bi neko i da mipomogne. Dajte mi ovu va{u jaku decu.

KSENIJA: Oni su mali. Uzmite slugu.

[OFER: Koji sluga?

SLAVOMIR: Ja }u.

PETAR: Da se nisi usudio, ~uje{ li?! Goni svoj prqavi kamion samoje trave, goni svoje prqave stvari iz moga dvori{ta, ili,tako mi boga, premlati}u te i pustiti Volfa na tebe.

[OFER: Moj kamion nije prqav, deda. Ponavqam da ne znam {ta seovde de{ava i o kakvom je cirkusu re~, ali ja sa svojimkamionom izdr`avam bolesnu `enu, wenog brata, svoje ro-diteqe, i ~etvoro normalne dece a ti meni preti{ nekimVolfom i jo{ batinama. Pazi da ne pretera{, prijatequ.Stvari jesu prqave, to je istina, ali one su va{e i ja nemamnameru da ih svu no} {etam po Beogradu.(Iza|e zatresnuv{i vratima)

PETAR: Ma stani, lupe`u, ne istovaruj stvari na travwak.(Istr~i napoqe. ^uje se kako vi~e)Volfe! Dr`’ ga, sine, ne daj bitangi da gazi na{u travu.Mitar }e biti tu`an kad se vrati, to je wegova trava! Ne dajMitrovu travu, Volfe!

Re`awe, besan lave`, pa onda {oferov trk i zapomagawe.

[OFER: Jebem vam mater ludu! U pomo}! [ta me sna|e, majku vamjebem degenerisanu.(Dere se iz sveg glasa)U pomo}!!! Mutanti napadaju!!!

Strah na bledim licima prisutnih.

Ba{tinik 43

PETAR: (Prsne u grohotan smeh)Ha... ha... ha... Engleska je ovo trava, Mitre, ne boj se,najboqe seme koje sam nabavio u Plimutu. Vide}e{ sutra.Rosa sa we sve bri{e, a sunce... neka ide sve u pakao, kad tebevi{e ne bude bilo. Vide}e{, sutra ni traga od to~kova ne}ebiti na woj. Ve} u zoru idemo, ti, Volf i ja da gledamoizlazak sunca i pozdrav na{e ba{te novom danu, Mitre...ha... ha... ha... Vrati}e nam se i ptice, u jatima, u izobiqu,na{e rane, na{e jutarwe ptice, ve~erwi slepi mi{evi ile{inari, bo`i}ni vrapci sa su{enim batacima na po`arui tvoja mala, nesre}na seja, Staka...

Wegov smeh se pretvara u ridawe. Pti~ji `amor se poja~ava i raste svedok se kroz wega ne probije jak de~ji vrisak. Odmah zatim zavladapotpuna ti{ina kroz koju dopire ritam srca: Ta–dam! Ta–dam! Ta–dam!

MILANKA: (Prestravqeno)Gospode! Pa on je lud! Zapalio je kamion sa na{im stva-rima.

KRAJ PRVOG ^INA

44 Miodrag \uki}

Interludijum

Neodre|eno doba no}i. Petar obu~en u pi`amu i ku}ni kaput sedi uposteqi. Iz neposredne daqine dopire tiho cviqewe psa prepleteno samekim tonovima darovito svirane violine u neposrednom susedstvu.

PETAR: ^uje{ kako sviraju ovi mali |avoli, Volfe, sine, ima ne~egdemonskog u wima. Ne mogu da spavam od tuge, bunilo meprogoni, ne znam ni da li sawam ovu morbidnu muziku ilisam se probudio pre vremena, u zoru, pre zore, mo`da i nijevi{e od pono}i, svejedno je kad toliko cvili{, a onistru`u gudalom po `icama, po mozgu, nemilosrdno upornokao da ih na{a nesre}a inspiri{e, kao da ih blizina na{esmrti, tvoje i moje, raduje i nadahwuje. Ah, kako svako vremei svako doba no}i ima svoju muziku i kako se samo zlo powenim akordima prepoznaje. Ja ne znam, ne raspoznajem je lito slo`ena melodija, ili mo`da samo jedan rezak ton, mirismakar, smrti koju ti vidi{ svojim pse}im vidom kako misedi na grudima kad tako upla{eno cvilu{ i nemo}nopla~e{. Da ne ose}a{, mo`da, i wega, staru krvopiju ublizini, koji je govorio, obe}avao, zakliwao se da ne mo`e,da ne}e nikad umreti, pa {ta je ovo sad, ako se nije povukaona posmrtnu stra`u da joj brani prilaz do nas, wegovihzemaqskih ba{tinika. Dosta, Volfe, sine, nisi ti jedininaslednik smrti u ovoj ku}i! A, ni ja? Zato, dosta!(Pas umukne. ^uje se poja~ani zvuk violine)^uje{ kako nas kom{ijske violine ovako rano potkopavajui ne daju nam da mirno, bez straha i gr~a utonemo u svojutugu, kako ti mali demoni bezobzirno provociraju zoru, danas uznemire, da nas razdra`e i probude u nama predose}awezla koje preti da nas kao pacove podavi i ustremi jedne nadruge. Zato ~uvaj ta vrata i ne daj nikome da nam svetiwuskrnavi. Testament je u pitawu, na{e prokletstvo i nesre}akoje nasle|ujemo u veri i nadi da }e nas spasiti smrti kojomsmo za~eti, kojom `ivimo i sazrevamo, koju sejemo krozsopstvenu decu i wihovu decu, beskrajna smrt za na{ defi-nitivan, kona~an `ivot. Za `ivot kojeg nema, za iluzijukoju smo otrovali zlom, za `ivot u koji ne verujemo i kojine volimo, zbog kojeg neprekidno ubijamo i sebe i druge. Zazlo! Zar zlo, Volfe, sine, vredi oplakovati? Zar }emo ba{woj, toj gramzivoj ku~ki, dati na{eg Mitra, otkinuti deona{eg nerazlu~ivog trojstva i dati ga toj nezasitoj ali da

Ba{tinik 45

ga pro`dere? Ne dam! Ne dam!!! Ni{ta ne dam!(Smeje se uzdr`ano, zadr`ava provalu smeha)Zato se smiri i ~ekaj. Tvojim mukama }e, sine, Volfe,uskoro do}i kraj. ^im ujutru sredim sve oko testamenta ivratim se iz suda pusti}u te, kao jedinog pravog ba{tinikau tvoje dvori{te da jurca{ za pticama i brani{ svojstaklenik od pro`drqivih vrabaca, jer jedna jagoda jestena{e nedeqivo delo i ~in definitivnog opredeqewa zaprincip. Zato ne urlaj, ako ~uva{ svoje, nemoj goste dapla{i{, jo{ spavaju, no} je, ne}e razumeti na{u tajnu. Jeroni imaju tako|e svoju misao, svoja uverewa i predrasudu i osebi i o nama – slugama i psima. Veruju da je sre}a u ro|ewui pse}em `ivotu punom tetiva i napetosti za hranom, odstraha, za `enkom, od bola, za decom, od bolesti i smrti, zasvim i od svega {to zlo ~ini podobnim za `ivot i beskrajanniz poni`avawa i stida od krivice koja je ne samo u nama,nego i svuda oko nas, koja nas kao hrana ili qubav vreba ismeje nam se u lice oduzimaju}i nam sve {to smo navikli davolimo i bez ~ega ne mo`emo ni da zamislimo ovu patwu ibol, be{~asan sram poruge znawa o potpunoj bespomo}nostinas slugu i vas pasa. Samo strpqewe nam ostaje kao jedinauteha, pa neka se i oni strpe jo{ malo, pusti da se naspavaju,nisu navikli ovako rano da ustaju, ~eka ih te`ak dan, susretsa testamentom, ~im se vratim. A ja... ja }u se vratiti pre no{to se probude da vidim {ta }e i kuda }e bez name{taja...ha... ha... ha... Mo`da }e seqaci morati sa nama da ostanu,Volfe, sine, da nas u smrti neguju i crvima poslu`uju. [taka`e{ na to, na takav razvoj doga|aja? Vide}e{ da }e svebiti u redu, i Mitar }e, najzad, mo`da biti zadovoqanwihovom i na{om slu`bom. Samo da ove proklete violinejednom za svagda umuknu, da se demoni iz na{eg okru`ewao~iste, da ih pre toga sam ne pobijem, ili ti gazda, li~no nepokoqe{... ha... ha... ha...

Muzika violina dostigne kre{~endo, a zatim se svetlost ugasi i sveutihne.

46 Miodrag \uki}

II ^IN

Jutarwi `agor ptica. U salonu Slavomir, Milanka i advokat. Zidni~asovnik sa klatnom odbija sedam puta. ^uje se tiho i isprekidanocviqewe psa na stepeni{tu.

MILANKA: Uzmite, ro|eni, slatko i vodu. Poslu`ite se. I kafa }e vamse ohladiti. Ne bojte se. Pas cvili.

ADVOKAT: Na neki na~in svako je ro|en, gospo|o. I ~ovek, i ptica, ibiqka, i buba i riba. ^ak i mravi}, {to bi se reklo,poseduje svoje mati~no poreklo, ali bez broja i li~nihdokumenata. Da li me pratite?

MILANKA: Uzmite kafu, ohladi}e se.

ADVOKAT: Jer oni `ive u haoti~nom poretku u odsustvu administra-cije i takore}i osmi{qene kontrole svake komunikacije.A ~ovek ima urednu fijoku u kojoj ga dr`e za `ivota i ukojoj ga posle sahrawuju zajedno sa neizbe`nim wegovimbirokratskim determinantama. To jest, ne ba{ sasvim u woj,u mrtva~kom sanduku, razumete.

MILANKA: (Tiho Slavomiru)Uzeo si budalu za advokata, Slavomire, du{o.

ADVOKAT: (Zaneto)E, sad! Bez wih bi na{a zemqa bila jedan obi~an beslovesnipoligon balkanske flore i faune. [to dakle zna~i da akova{ mu` nije taj pas koji tako tu`no cvili i zavija, ni buba,ni biqka, a ni mravi}, onda i on, kao svaki bo`ji civil,mora posedovati negde svoju fijoku ili fajl, takozvanivanbra~ni sejf hendikepiranih klijenata.

SLAVOMIR: (Iznervirano)Ja nisam bio vanbra~an, advokatu, ve} itekako bra~an,redovan sin, koji je, kako da ka`em, zbog opskurnih intrigali~ne sudbine bio hendikepiran.

MILANKA: Mo`da nam bog da i dece, kad nam je poklonio ovolikusre}u.

SLAVOMIR: (Prekrsti se)Bo`e, kad bi jo{ samo to hteo.

Tiho, potmulo re`awe.

Ba{tinik 47

MILANKA: Rodi}u, Slavomire. Rodi}u... tuce. Pogledaj kolika je ku}a,mu`u moj! Na svakom stepeniku, na svakom gelenderu, nalusterima, ako ho}e{, bi}e po jedno malo crnooko an|el~e,sa jamicama na obra{~i}ima, kao kod tebe, buco moj. Sadaimaju gde da se ba{kare, gospodine advokatu, a moju decu,gospodine, ne}e pro`dirati neka pse}a neman u wihovojro|enoj ku}i.

Re`awe se poja~ava i prelazi u promuklo duboko lajawe.

ADVOKAT: Oho! Al se ovaj razgoropadio.

SLAVOMIR: (Po|e na stepeni{te)Idem da ga umirim.

MILANKA: Slavomire, du{o, ne primi~i mu se suvi{e, sluga je skinuolanac, kai{ mo`e da pregrize.

SLAVOMIR: (Sa stepeni{ta)U, jebem ti sveca, Milanka, ovaj je pojeo pola gelendera.

MILANKA: Skapava od gladi, niko ga ne hrani.

SLAVOMIR: (Vra}a se u salon)More gde skapava, iskezio se kao rawena zver. Dodaj mi onusluginu batinu.

ADVOKAT: Ali, gospodo! Molim vas, gospo|o. @ivotiwe se ne smejuzlostavqati. To nije dopu{teno.

MILANKA: Da}e wemu wegova gazdarica sve`u i so~nu {niclu da jepro`dere i da se na`dere jednom za uvek.

SLAVOMIR: Ja moram da saznam {ta je u toj sobi, Milanka, da vidim {taje to {to Volf ~uva, jer slutim veliku tajnu, falsifikat iujdurmu mog pokojnog oca koja ima stra{nu cenu, Milanka,koja mo`e opasano da me ko{ta.(Promuklo)Mitar je `iv!

MILANKA: Ma gde `iv, ajde, du{o, smiri se i ne boj se, jesi linormalan, zna{ da su nam u sudu dali wegovu smrtovnicu,treba samo da zahtevamo ekshumaciju i obdukciju, onda }emoznati bar gde je le{, ako ne znamo od ~ega je umro. Ostavisad psa. Zar nisi video da ve{tac nikad ne spava, zar nisi~uo {ta je taj ludak no}as govorio, da je on ba{tinik, da jetvoj otac sve ovo psu ostavio.

48 Miodrag \uki}

SLAVOMIR: Ma, kakav pas, ja sam sin, jedini naslednik, gde pas mo`e dabude ba{tinik, jesi ti normalna, ku~e–ba{tinik i to...(Dohvati batinu)... mrtvo ku~e!

ADVOKAT: ([~epa ga za ruku)Jeste li vi normalni? [ta to radite? Dra`ite ku}nogqubimca? Znate li da je to krivi~no delo, a osim toga... iveoma opasno. Wegov vlasnik ima pravo zbog ovoga da puca unas.

MILANKA: Da puca?! Pa zar on ima i pu{ku?

Pauza. Ritam srca: Ta–dam! Ta–dam!

SLAVOMIR: Meni su bile uskra}ene briga, nega i qubav roditeqska jo{u najranijem detiwstvu, a vi ka`ete da puca. Ma, ko da puca?Ko? Zar sluga na svog legitimnog gospodara? I to zbog psa,kakav ste vi advokat? Koliko sam samo patio od nema{tinei zlostavqawa svake vrste dok je sve ovo moje slu`ilo zale{karewe jednoj obi~noj bitangi, ili ludaku, ako ho}ete.Ma, pomerite se malo, ~ove~e, pogledajte oko sebe, tajnekoje on dr`i pod kqu~em, kakva ideja, zar pas ba{tinik,umesto mene, jedinog pravog naslednika, a?

ADVOKAT: [ta, {ta, {ta? Kakav pas, {ta ba{tinik?

SLAVOMIR: Mog oca, `ivog ako ho}ete, ili mrtvog, svejedno, ali ubije-nog, surovo likvidiranog, i to mo`da ba{ na ovim stepeni-cama, tu, gde vi stojite, ili ja, ili ona gadna, krvolo~nazver. Uostalom, mo`e on da dr`i i ku}nog qubimca, ali nemo`e u mojoj ku}i da dr`i krokodila, ili lava, ili a`daju,ili li~no satanu, pa ni mog pokojnog roditeqa.

MILANKA: Dr`ati zver u na{im uslovima ravno je provokaciji. Osimtoga, on jeste lud kad misli da je Mitar jo{ uvek `iv. On }eponovo poku{ati da ga ubije u nama, u meni, u na{oj budu}ojdeci.

SLAVOMIR: Iz ~ista mira je zapalio tu|i kamion i na{e stvari. Recitezar to nije bolesno. Ko }e sad da plati kamion?

MILANKA: I na{e stvari.

SLAVOMIR: On treba da ide u zatvor. A {to se ti~e tvoje budu}e dece,Milanka...

MILANKA: Ubija}e ih dok je god sa nama, dok se ne osveti {to gaizbacujemo iz ku}e.

Ba{tinik 49

ADVOKAT: Da sam na va{em mestu...

SLAVOMIR: (Razdra`eno)Ali, niste. Ali, niste. Ja sam na tom mestu i nameravam tu ida ostanem.

MILANKA: Ja vi{e ni{ta ne razumem, advokate, du{o. Niste li samirekli da on ima pu{ku, nije li ovo na{a ku}a, nije li ovopravno dru{tvo koje {titi zakonito vlasni{tvo i mirnegra|ane od gramzivih sileyija, ubica i ludaka?

ADVOKAT: Mi jo{ uvek ne znamo ko je pravni naslednik.

SLAVOMIR: Ja sam sin. Jedini naslednik. Nema drugog.

ADVOKAT: Testament nigde nismo prona{li.

SLAVOMIR: Krije ga u ku}i.

MILANKA: Pa, kako }emo? On dr`i sobu zakqu~anu i vezanu zver predvratima, da nas yukela dr`i na odstojawu i da mo`e grkqanda nam pregrize, i to bez svedoka, jer je na{ advokat,izgleda, napunio ga}e. Ali, ja }u to sve da obavim, samo jo{malo da ga izgladnimo. Ve} dva dana svaki zalogaj koji mustarac baci odvu~em ~akqom na stranu, zato i jede gelender,zato me i toliko mrzi, da vidi{ samo iz koje dubine meposmatra, u sekundi bi me rastrgao iako ga ja negde u du{i ivolim i `alim, i ose}am ga kao rod ro|eni na smetwi.

SLAVOMIR: Sluga... wegov gazda, a moj sluga Petar je taj koga u interesuna{e bezbednosti i za{tite zakona treba {to pre i nasvaki na~in odavde i zauvek ukloniti.

ADVOKAT: Me|utim... ako se ustanovi da je nevin, ba{ po tom zakonu zakoji se vi zala`ete, on }e mo}i da ostane ovde onolikokoliko }e biti potrebno da mu obezbedite odgovaraju}isme{taj.

MILANKA: Dobro, pa jeste li vi normalni?

SLAVOMIR: U tom slu~aju mi od vas tra`imo da ga odmah strpate uludnicu. On je lud!

MILANKA: Ili u zatvor. On je ubica!

ADVOKAT: Vi, dakle, sumwate da je ubistvo po sredi, i to trovawem.

MILANKA ISLAVOMIR: Ne sumwamo. Mi to znamo.

50 Miodrag \uki}

ADVOKAT: A sumwa vam je, to vulgus populus obi~no ne zna, gospodo,nepouzdana, kao slepi mi{ me|u pticama. Uvek leti pomraku.(Peva ariju iz [trausovog “Slepi mi{ i igra po taktuvalcera)

MILANKA: (Vri{ti)On je monstrum! Perfidno ~udovi{te. Da ste ga samo ~ulino}as. Zapalio je na{e divne, skupocene stvari. I tu|ikamion, sa punim ustima smeha.

ADVOKAT: Risus abundat in ore stultorum!

SLAVOMIR: (Pri|e mu, ~vrsto ga zgrabi za ramena i zaustavi)Molim? [ta ste rekli?

ADVOKAT: Isto {to i va{a bezdetna supruga, samo na latinskom: Uustima ludaka smeha je u izobiqu!

MILANKA: I nas }e sve poubijati, mo`da i vas, du{o, sami ka`ete daima pu{ku.

ADVOKAT: Za nas, gospo|o, ne postoji izvesnost dok se ona na sudu nedoka`e. Pu{ku nismo videli, ali smo videli `ivotiwu, awu je zakonom zabraweno dr`ati pogotovu {to mi i neznamo ko je taj pas i kakva je mogu}a wegova uloga u procesudono{ewa pravedne odluke u vezi sa pravnom izvesno{}uoko ba{tine va{eg pokojnog tate za koga tako|e ne znamo jeli mrtav ili `iv, i ako je `iv, je li normalan ili lud, ili,ako je, ne daj bo`e, a svi ka`u da jeste, mrtav, je li umro ilije ubijen. Zato }u jo{ danas, kao va{ opunomo}enik, tra-`iti ekshumaciju i obdukciju le{a, ako takav postoji,pokojnog Mitra, va{eg potpuno regularnog, ali za sada, bioon `iv ili mrtav, jo{ uvek tajnog tatice. Batine su iskqu-~ene, kao {to znamo, na telu nije bilo nikakvih tragovanasiqa...

SLAVOMIR: Ne znamo.

MILANKA: Ni{ta ne znamo.

ADVOKAT: ... iako ga je, po re~ima va{e plemenite susetke, Petar prvopretukao, pa onda otrovao. Mi se, me|utim, borimo dadoka`emo da je bilo ba{ onako, pa bio on `iv ili mrtav,lud ili ubijen, kako to nama u ovom slu~aju odgovara. To binam povratilo optimizam, veru u qude i nepogre{ivostpravnog sistema.(Ode)

Ba{tinik 51

MILANKA: Uzeo si pogre{nog advokata.

SLAVOMIR: Da. Glup je.

MILANKA: Govori o le{u a ne zna je li on uop{te umro. Naravno da jeumro.

SLAVOMIR: Smeo bih sa |avolom da se kladim da on sad sedi u nekomskrivenom }o{ku, krije se, mo`da ba{ u toj zakqu~anojsobi koju Volf ~uva, posmatra nas svojim ribqim o~ima iu`iva u na{oj nemo}i da mu se odupremo, da shvatimo {ta seovde u stvari de{ava.

Napoqu sunce za|e za oblak tako da gusta senka, kao uz uzdah pre|e prekosobe. Oboje sko~e uznemireno zveraju}i po }o{kovima plafona. Zidni~asovnik sa klatnom otkucava sedam puta.

SLAVOMIR: Opet kuca sedam puta. Ve} tre}i put kuca isto vreme.

MILANKA: On mora da je umro, on jeste mrtav, ja imam smrtovnicu, osimtoga, danas }e raskopati grob i vide}e{ da se tvoj dragitatica ba{kari u hladu. Kao {to }e mu se i on uskoropridru`iti.

SLAVOMIR: Yukela je moj posao.

MILANKA: A wegov gazda, na{ sluga Petar? ^iji je on posao?

SLAVOMIR: Ne znam na {ta sada ciqa{.

MILANKA: Dosta mi je tvog kukavi~luka i nesposobnosti.

SLAVOMIR: @eno, ti opet...

MILANKA: Mi moramo da provalimo u tu sobu, du{o.

SLAVOMIR: Rekao sam da imam predose}awe da je ta soba zla, Milanka, iko zna kakvo nas isku{ewe ~eka kad provalimo u wu.

MILANKA Godinama sam ~ekala da ne{to izmisli{, da ne{to korisnouradi{, i sad... kad nam se ukazala prilika, kad nas je bogblagoslovio ti nisi bio u stawu ni pravog advokata dana|e{.(Imitira ga)Vanbra~ni sejf hendikepiranih klijenata!(Prsne u smeh)

SLAVOMIR: (Gleda je za~u|eno)Ja u toj sobi vidim sebe bez glave, Milanka.

MILANKA: Pa nisi ti engleski kraq, du{o. Mitar ~ak nije bio niplemi}, bio je bur`uj, bogati bur`uj i to je sve.

SLAVOMIR: [ta se s tobom de{ava, Milanka?

52 Miodrag \uki}

MILANKA: Ni{ta, Buco. Sad kad nam se prilika slu~ajno ukazala, kadsmo dobili ovako lepu ku}u na sprat, ja vi{e ne}u dozvo-liti da mi neki starac i yukela ugro`avaju `ivotni pro-stor.

SLAVOMIR: @eno, ti si drogirana, ili luda. Mo`da si i jedno i drugo~im ho}e{ ~oveka da ubijem, da me na robiju otera{, pa da sesama ba{kari{ po mojoj o~evini.

MILANKA: Nije ta~no, Slavomire, du{o, kakva robija, {ta lupa{?Za{to si malciozan? Uostalom, slugu }u da ubijem ja, samoako sam ne bude hteo da ode odavde, i vide}e{ da to nikone}e primetiti, jer niko ne zna ni odakle je on do{ao, pane}e znati ni kuda je oti{ao. To je prirodno, to je logi~no,hajde, razmisli sam, zar neko o~ekuje da on ostane ovde sanama. [ta }e nama posluga, mi nismo bur`uji. Ja ho}u da`ivim ovde slobodno, da svi mi ovde budemo sre}ni i...jeste, bezbri`ni. Da na{a deca, Slavomire, tr~e po dvo-ri{tu bez straha da }e naleteti na batinu u rukama ti-ranskog sluge, ili na iske`enu wu{ku |avola i wegovekrvave o~wake.

SLAVOMIR: Rodi, Milanka! Rodi mi sina ili }erku, kamen rodi, akomo`e{ samo prestani da mi govori{ o svojoj deci koja }etr~ati ovde i onde, koja }e nas naslediti, da se sa ovomku}om ponovo ne desi ono {to se ve} de{avalo. Da je opetnaslede neki pogre{ni qudi.

MILANKA: Pa za{to smo mi pogre{ni, du{ice? Ti si ovde sin, iakojo{ nema{ kr{tenicu, sigurno je da je ku}a tvoja, da namapripada i po zakonu i po krvi. Uvek smo bili dobri, ~uvalismo tvoju bolesnu tetku, nikoga nismo tukli, osim wu,ku~ku, ali ni wu, ~ak ni wu preterano, da nas ve{tica neprokune, na{u decu...

SLAVOMIR: @elim samo jedno da shvati{. Ako se ikada desi da ovimdvori{tem budu tr~ala neka deca, ne verujem da }e bititvoja.

MILANKA: [ta ho}e{ time da ka`e{? Za{to me pla{i{ Slavo? Zarti ja nisam vi{e dobra? Ja mogu opet da rodim. Mogu akoho}u. Ali, on... on mora da ide. On ne mo`e da `ivi bez wega,pokojnika. Pa... pa... sam ka`e da ga ~eka Mitar. Treba samoda otrujemo psa i sredimo tog starca, jednom za uvek.

SLAVOMIR: I ti bi tako ne{to opasno...

Ba{tinik 53

MILANKA: Da me vi{e ne pla{e, du{o, da mi se srce ne ste`e od strahakad god ih sretnem, da mogu na miru da za~nem, mu`u moj. Dai ja donesem na ovaj, sada lep i pun sunca svet, malanasmejana usta{ca, sa jamicama na bucmastim obra{~i}imakao tvojim, zdravu rumen...

SLAVOMIR: Umukni ku~ko, tako ti boga, ne preteruj, udari}u te pesni-com u trbuh, mo`da je to jedini na~in da se tamo ne{toza~ne.

MILANKA: [ta?! Usudio si se, zna~i! Ipak si se usudio, Slavomire!Ponovi to jo{ jednom, huqo! Usudi se jo{ jednom, ni{ta-rijo. Zar tako sa mnom, sad kad si dobio ku}u. Kona~no sipokazao svoje pravo lice sa kojim }u ja... zna{ {ta? [ta }uja da se usudim sa wim da uradim, Slavomire? Pqunu}u ga!Sa zadovoqstvom }u ga pquniti, du{o.(Pqune ga u lice)

SLAVOMIR: (Pobesni)Kako sme{, seq~ino?! Prebi}u te, zmijo! Zar ti mene dapquje{, sviwo, majku li ti jebem seqa~ku, zgazi}u te,`ivotiwo jalova!

@estoko krene na wu, ali ga neo~ekivana hladno}a i mr`wa u wenimo~ima zaustavqaju.

MILANKA: Ako me samo takne{, du{o, sekirom }u ti glavu odse}i naprvom spavawu. Kunem ti se svojom nero|enom decom.

Ritam srca: Ta–dam! Ta–dam!

SLAVOMIR: (Gu{i se od me{avine besa i straha. Zamuckuje)P... p... pa, z... zar t... ti i... i... mene d... d... da p... pqune{?!

Stoji sa podignutom rukom. Ona ga gleda mirno {irokim hipnoti{u-}im zenicama. Kroz otvorena vrata ponovo dopire tiho pse}e kevtawe icviqewe. Ulazi Petar. Oni ga ne vide.

MILANKA: Hajde, kopile. [ta ~eka{, kopilanu? Udri, ako sme{!

SLAVOMIR: Ma, zar mene, ~obanska }erko, zar da pquje{ svog gospodinai gospodara koji te je iz sviwskog brloga izvukao i u graddoveo?!(Obuzima ga bes i ostrvquje se na svoju jogunastu `enu.Histeri~no je bije, obara udarcima i surovo gazi)Da vidi{ kako kopile bije i ubija, kurvo jalova!

54 Miodrag \uki}

PETAR: Ehej, {ta to radite vas dvoje?(Slavomir zastane i okrene se. Te{ko di{e. Cviqewe psa)Di`i se, `eno.

MILANKA: (Ustaje, sva krvava)Idem da nahranim tvog psa. Pripremila sam mu doru~ak.^uje{ kako gladan zavija? Srce cepa od tuge.(Pogleda Slavomira, bri{e krv sa lica)Predose}a zlo.(Ode u trpezariju)

PETAR: Za{to je tako krvni~ki tu~e{? Pomeri}e od batina.

SLAVOMIR: [ta se to tebe ti~e, star~e? [ta ja radim sa svojom `enom.

PETAR: Istina, ne ti~e me se i ne bi trebalo, da se sve to ne de{evau mojoj ku}i.

SLAVOMIR: Slu{aj matori imbecilu! Ti mora da si ograni~enog uma, a?Ne shvata{ kad ti se ka`e da je ova ku}a moja?

PETAR: Kako sad tvoja?(Ulazi Milanka sa komadom sve`eg mesa u rukama)[ta je sa wom? Zar nisi do malo~as govorio da je va{a,zajedni~ka?

MILANKA: Wegova ili na{a za tebe je to svejedno.

PETAR: Ti{e, `eno. Vidim da tvoju pohlepu ni onako `estokebatine nisu ugasile. Ipak ti{e.

MILANKA: (Sa mr`wom)Pazi da me ne upla{i{. Ti si samo jedan naduveni starac,besposleni sluga i mislim da bi on mogao, samo da je mu{ko,da te se ne boji...

SLAVOMIR: Za~epi, Milanka.

MILANKA: (Dugo ga gleda, uporno i neodre|eno)Baci}u mu dobar komad mesa, neka se dobro na`dere.

PETAR: Upozoravam te. Ne poku{avaj ni{ta sa mojim psom. On imarazvijeno ~ulo za prepoznavawe olo{a. Oseti ga ~im mu sepribli`i i nije spreman za kompromise. Zato ga izbega-vajte, yabe mu se ne udvarajte. Lanac sam skinuo a kai{ jesuvi{e slab da zadr`i wegov bes, kad oseti smrad.

MILANKA: Navikao je, slugo.(Ode)

PETAR: Ova }e ti smrsiti konce.

SLAVOMIR: Boji{ se da ne zaviri u tvoju sobu?

Ba{tinik 55

PETAR: Volf je gore nervozan i qut. Nije nau~io da bude vezan.Boqe zovi `enu da se vrati. Ne znam {ta tra`i, ali mo`eda na|e |avola.

SLAVOMIR: Ako ode{ odavde zajedno sa svojim psom, povu}i }u nalog zaobdukciju.

PETAR: Kako je mogu}e da se smrti ne boji{?

SLAVOMIR: Ne vi{e, slugo.

PETAR: Ja nisam tvoj sluga.

SLAVOMIR: Mene vi{e nije lako ubiti. Pogotovu sad, posle tolikogodina tumarawa u bedi, goroj od smrti. Pogotovu sad kadsam na{ao svoj dom, kad znam da je sve ovo po krvi moje.

PETAR: Nije.

SLAVOMIR: Jeste, slugo. Po zakonu i krvi.

PETAR: Bo`e, zna da je huqa i svejedno nasr}e.

SLAVOMIR: Ja te se zaista ne bojim, Petre. Dosta si ti zla naneo ovojku}i.

PETAR: [ta ti zna{ o tome?

SLAVOMIR: Znam dosta da te oteram na robiju.

PETAR: Da li je mogu}e da }e se neko usuditi da mu poremeti ve~nimir, bo`ju milost? I to }e{ ba{ ti da uradi{, iako zna{da }u te ubiti zbog toga.

SLAVOMIR: Dakle?(Pauza)[ta si odlu~io? Ide{ zajedno sa svojim psom ili ostaje{?

PETAR: Danas }u ti saop{titi svoju odluku.

SLAVOMIR: Danas mo`e da bude kasno. Za jednog od vas dvojice.

PETAR: Mitar je stigao na vreme, a za mene je ve} kasno.

SLAVOMIR: A mo`da... i za obojicu.

Prilazi vratima i otvara ih. Zavijawe psa se poja~a, kao {um vetra,zlokoban i prete}i. Sasvim gore, iznad salona, sna`an reflektor osvet-li Milanku.

MILANKA: (Vi~e odozgo)Gotovo je, Slavomire, du{o, za trenutak }e biti svr{eno.

56 Miodrag \uki}

PETAR: [ta je gotovo? [ta ona to radi gore? Ka`i joj da odmahsi|e dole.(Vi~e)Ej, ti, ~uje{?! Silazi dole! Ostavi mog psa na miru! Rastrg-nu}e te budalo.

MILANKA: Jeste, gladan je i `estok... Samo da ne otkine kai{ pre no{to sredstvo po~ne da deluje.

PETAR: Kakvo sredstvo? Ma, o ~emu ona to, more?

MILANKA: Da ne sko~i na mene.

PETAR: On nije gladan; {ta ona to radi gore? Volfe, ne uzimajni{ta. ^uje{ li? Ni{ta!

SLAVOMIR: (Vi~e)Po`uri, Milanka, sa tim mesom.(Gleda Petra sa mr`wom, {~epa batinu, priska~e vrati-ma, zatvara ih i staje le|ima uz wih. Gorwi sprat tone umrak i ti{inu. Ritam srca: Ta–dam! Ta–dam!)Mu~iteq `ivotiwa. Onako lepo ku~e i da zaboravi{ nawega. Tiranska priroda.

PETAR: Ali, {ta ona to... Ne, vi se sa starcem {alite. Taj pas je jo{jedino {to mi je ostalo. Qudi! Nije mogu}e da biste viwega... ? Ali, za{to? Otvori vrata!

SLAVOMIR: Ne da{ psu da jede. Da lak{e podivqa. To si smislio. Da nasrastrgne.

PETAR: Skloni se!

SLAVOMIR: Tamo su tvoja vrata, {ta ~eka{, pro|i ve} jednom kroz wih ine osvr}i se vi{e. Za uvek. Mr{ iz moga `ivota!

PETAR: (Poku{ava da ga skloni sa vrata)Ma, skloni se, bitango, {ta ti zna{ o `ivotu, o patwi,umobolna seq~ino. [ta zna{ o muci sa kojom te je mojaLenka podizala iz posteqe, o tvom ludilu i halucinaciji,te{kom zapaqewu mozga koje je od tebe napravilo moralnoginvalida i zlkovca.

SLAVOMIR: La`e{! Izmi{qa{! La`e{!

PETAR: Tukao si mi nepokretnu sestru zajedno sa ovom rospijom,koja }e ti kad–tad do}i glave, zar ne vidi{ da je svasa~iwena od pohlepe i mr`we, kad je mogla... da te nagovorida je na smrt premlatite samo da se do~epate seqa~keku}ice od dva odeqewa, misli{ da ne znam o tebi ni{ta,do{li ste ovde Volfa da mu~ite, mene, kao moju Lenku, da

Ba{tinik 57

otera{ u smrt. Shvati, olo{e, da Mitar nije mogao da imadece, medicinski je dokazano, zato vas je i oterao, a ja... jasam posle Lenkine smrti do{ao ovde sa namerom da gaubijem, ali sam ostao kad sam video ku}u zatrpanu gomilomle{inara, u`asnom bukom i smradom koji se {irio kaobolest, kao smrt, kao znak definitivne propasti svihLenkinih snova, do{ao sam da ga ubijem, ali nisam mogao.Ostao sam jer nisam vi{e imao kuda da idem, ni za{to da`ivim. Video sam kakvu sam nepravdu naneo plemenitom,slepom, napu{tenom ~oveku i re{io da mu slu`im, da murane zacelim, ali se moja gadna krv povampirila u tebi...

SLAVOMIR: To nije ta~no! La`e{! Ja sam Mitrov sin. Ti si sluga.

Cviqewe psa.

PETAR: (Vi~e)Volfe, prijatequ, ne jedi meso, ne jedi ni{ta, {~epaj je,sine, jer ti si moj jedini pravi sin, {~epaj ve{ticu zagrkqan. Skloni se!

SLAVOMIR: (^vrsto dr`i vrata)Gladna zver, star~e, uze}e. Sam zna{ da }e pojesti, tolikosi ga namu~io, gla|u mamio na na{a grla, a sada falsi-fikuje{, izmi{qa{ da ne bi morao odavde da ide{. La`e{,|ubre! Mitar i Lenka su moji roditeqi, a ti... ti si |avokoji je re{io da me uni{ti, da mi okon~a sve nade u sre}u isre}nu budu}nost kao nadoknadu za nepravednu kaznu, za grehkoji su drugi po~inili. Volf je gotov, uostalom ne zna{ tiMilanku i wenu efikasnost, osetila je plen i vi{e je niko,drogiranu furiju, od wega ne mo`e odvojiti, ~ak ni ti...bi}e{ i ti... I tebe je naumila, samo ako odavde odmah neode{, jer tvom i wenom zlu kraja nema, jer ~ak i ja `ivimnesigurno i u strahu od we. Ne zna{ ti Milanku, a ne zna{ni mene. Sam si rekao da je Volf tvoj sin, pa onda slu{ajsina kako vri{ti u samrtnom ropcu, kako ga Milankane`no, kao nesu|ena majka, vra}a tamo odakle je do{ao. Upakao!

PETAR: Pusti me da pro|em!

Navaquje na vrata, ali Slavomir ih ~vrsto pritiska le|ima, ne da krozwih, bori se.

SLAVOMIR: Ostavi to, ne mo`e{ me pobediti, ne vi{e, ne poku{avaj,pro{lo je tvoje. I tvoga psa. Za{to ne ode{ odavde iostavi{ nas na miru, zar i tebi ne smeta to u`asno zavi-

58 Miodrag \uki}

jawe, zar te ne dekoncentri{e? Uostalom, ona ga sad samohrani, kao {to si ti nahranio mog oca za kojeg se u svomludilu predstavqa{ zaboravqaju}i da je on mrtav, defi-nitivno mrtav...(batinom udari starca. Petar padne raskrvavqene glave)... ukoliko ga `ivog i nepokretnog, onemo}alog od sop-stvenog zla ne dr`i{ iza tih vrata koja }e uskoro bitislobodna za prilaz i ventilaciju va{e stara~ke, va{ezlikova~ke skleroze.(Udari ga jo{ jednom)

PETAR: (Krvav u nemo}nom besu)Mitre! ^uje{ li ovo, prijatequ?! Vidi{ li {ta se radi utvojoj ku}i, posle tvoje smrti, prokleti bili! Tebe ~ere~e,psa ti ubijaju, tvoje imawe rastr`u, mene, tvog jedinogprijateqa za grehe moje prema tvojoj du{i nevinoj na krstraspiwu.

Svetlost u salonu prelazi u tamnu gamu dok se u dubini u fluorescent-nom kovitlacu svetlosti pojavquje Mitar koji sedi u foteqi. ^uje sejak ritam srca: Ta–dam! Ta–dam!

MITAR: (Krkqa dubokim, promuklim glasom)Napoqe iz moje ku}e, kopile!

Visok de~ji vrisak se stopi sa Slavomirovim vriskom koga, jaka svet-lost na trenutak samo osvetli sa visoko podignutom batinom u ru-kama.

SLAVOMIR: Ne!!!

Sada svetlost u salonu nestaje u potpunosti dok se u krvavo crvenomtonu otvara scena na stepeni{tu sa Milankom i psom ~ije se prisustvosamo zvu~no naslu}uje. Ritam srca je ujedna~en i neprekidan sve vremetrajawa ove scene.

MILANKA: Hajde, kuco. Sad }e tebe Milanka lepo da nahrani, da smiri,da uspava, da bebica vi{e ne pla~e, da mi `ivce ne cepa, dane tuguje{, Mitra opet da vidi{. Da potr~i{ nebesima gdemoja dva an|ela sa rupicama na obra{~i}ima uz rajskeptice pevaju. Wih da mi ~uva{, pa }e{ muziku rajsku(Prole}ni cvrkut ptica)... wu{i{ li tu slast, kuco, vidi kako je dobar komad mesa,naviru li ti `vale na usta? Pogledaj {niclu, kako je so~na,ne brini za gazdu, on je sad duboko pod zemqom. Odmara se ukonfornom paklu. Ovde smo sad samo nas dvoje, se}a{ sekako si ti svojim velikim ~equstima hteo za glavu da me

Ba{tinik 59

{~epa{, ti, moja mala, slatka nakazice, svoju hraniteqku.Zato sad grizi, tako, kidaj meso, jedi, na`deri se, {nicla jesve`a, jo{ ju~e je slobodno tr~ala zelenim pa{wacimapunim sunca i `ubora vode. Eh, {to ti je `ivot ~obanski,{ta je nama bio potreban grad?! Klepetu{a o vratu, a wenizvuci kroz bistrinu planinskog vazduha i lako se probijajudo srdaca zaqubqenih pastira i pastirica. Zato `deri tomeso, psino, krvolo~e, zar si ve} po~eo da cvili{, {ta je,ne mo`e{ vi{e, a hteo si da onemogu}i{ moju budu}u decu.Niko me ne}e spre~iti da ovoj ku}i rodim naslednike,de~icu zdravu i lepu, sa jamicama...(Pla~e)... oh, Slavomire, vodi ra~una o tome {ta namerava{ samnom, pazi da ne pogre{i{, du{e ti, da i ti ne pro|e{ kaoovaj pas koji sad tu, pod mojim nogama, bedno skapava, kome jeko`ni kai{ sad suvi{e te`ak, i davi ga, oduzima mu vazduhi ubija ga. Crkni yukelo, prokleti Slavomire, zar posletoliko godina braka i dva mrtva novoro|en~eta, moje ne-beske stra`e, moje ne`ne mladosti... hajde, tugo moja, nemogu vi{e da ~ekam, zavr{i ve} jednom sa proceduromsmrti, dosta je bilo divqawa i sileyisawa u mojoj ku}i!(Vi~e)Slavomire! Slugo! Do|ite gore da vidite, ja ne znam {ta jesa ovim psom, ne{to se mnogo izbe~io, mili moji.

Naglo upaqeno svetlo osvetqava istu scenu u salonu sa istim po-kretom Petra i Slavomira.

SLAVOMIR: (Visoko podignutu toqagu spu{ta uzbu|eno, gotovo ra-dosno)Milanka! [ta si to uradila, `eno?

MILANKA: Ni{ta, mu`u moj, ni{ta. Iznenada ga je zaboleo stomak ipo~eo je da cvili, neka bela pena ga obliva, kao da je besan,ali nije. Kao da ho}e da se otkine. Ali, ne mo`e. Nemasnage. Gotov je. Do|i slobodno.

PETAR: (Mehani~ki)Ona ga je otrovala. Otrovala je Volfa.

SLAVOMIR: Ma ne verujem, to je ru`na kleveta, {ta otrovala, zarMilanka, ajde boga ti, {ta ti je, ona mrava ne bi mogla dazgazi, pas je sigurno bio bolestan, ako nije crkao od gladi.Ajde, sam reci. Za{to ga nisi hranio? Za{to?

Petar ga gleda bez re~i. Slavomir otvara vrata i potr~i uz stepenice.

60 Miodrag \uki}

PETAR: Divqa horda.

Teturaju}i polako krene za wim. Salon ostaje prazan i jarko osvetqen.^uje se samo kako tiho odjekuje ritam srca: Ta–dam! Ta–dam!

Do kraja ove scene drama se odvija na gorwem spratu u crvenom polu-svetlu.

SLAVOMIR: Mrtav?! Je li ve} mrtav?

MILANKA: Pa, ne znam. Tako je bio veseo i mahao je repom kad me jeugledao, a onda se bacio na meso i... oh, Slavomire, bojim se,bogami se bojim, du{o, da mu se ne ne{to nepredvi|eno nijedesilo.

PETAR: Kako je to mogu}e, bo`e moj, kako je to ne~ove~no. Kakvi suto qudi? Ubiti nevinog stvora.

I ne pogledav{i u mrtvog psa, preska~e ga i ide pravo u svoju sobu.

MILANKA: Sad mo`emo slobodno i mi za wim. Hajde, {ta ~eka{, ne bojse. Ni{ta nas vi{e ne mo`e zaustaviti. Ho}emo da vidimo{ta on to krije tamo untra. Po`uri pre no {to sakrijedokaze svoga zlo~ina. Imamo prava, to je na{a ku}a, to jena{e imawe, ho}emo da se oslobodimo tog ogavnog ~oveka,Mitrovog ubice.(Izvla~i o{tru, sjajnu sekiru i ~vrsto uzima obema ru-kama)

SLAVOMIR: (Ustukne)Milanka! Odakle ti to?!

MILANKA: Da vidimo ~ime on to preti, kako on to ubija.(I pre no {to se uhvati za kvaku, vrata se iznutraotvore. U wima je Petar sa uperenom dvocevkom)Pa sa drvqanika, iz staklene ba{te.(Ispusti sekiru)

PETAR: (Dolazi do psa, spu{ta se na kolena, podi`e mu glavu,pla~e)Ulewio si se, Volfe, sine, odmara{ se a na du`nost sizaboravio. Svet od kuge da se osloba|a. Od more. Oni sugadna, zarazna bolest, prijatequ, gde do|u svako zdravqeprestaje da ima {ansu. Za dva dana su sve po{kropili bedomi svojim gadnim mo{usom uneli nepodno{qiv smrad u moj`ivot.(Ustaje)Zato moram da ubijem. Da se oslobodim gramzivih, malihzveri od kojih se ne mo`e vi{e ni{ta o~ekivati do strv i

Ba{tinik 61

ogavan trag grabe`i. Stanite! Niste imali strpqewa damirujete, jo{ malo, da sa~ekate moju odluku. Sami stepo`urili. Sami ste ovo hteli. Da vidite kako ~ovek postajeubica, kako ~ovek lako i sa rado{}u povla~i oroz i oslo-ba|a svetle}eg |avola iz sebe da vas ponese u pakao.

MILANKA: On je lud, Slavomire, puca}e. Ho}e, du{o, sigurno }e teubiti, jer ti si sin, jedini naslednik....

SLAVOMIR: [ta je, slugo, drhti ti prst na obara~u, ho}e{ da puca{ usina svoga gospodara, kome si `enu ukrao, upropastio `i-vot i na kraju ubio iz slugerawske podle mr`we, jer je imaosve {to ti nisi. Mislio si da }e{ biti kao on ako ga ubije{i opqa~ka{, a sad se usu|ije{, kad sam se pojavio ja, wegovzakoniti sin i naslednik, da me progla{ava{ za kopile, ito svoje, da puca{ u mene, da svoje krvave ruke umo~i{ uvatu, pa da u`iva{ u svili i kadifi, seqa~ino, drugi da tiobra|uju tvoj jebeni seqa~ki paradajz i jagode. Gospodin jeod gazdinske ku}e na~inio logor, ~obansku izbu, dogu je uzeoda ga ~uva, da mu niko ne bi opqa~kano ugrozio. Zabo-ravqa{ samo da ovaj svet nije pravqen po meri razbojni~koji da je tvoja prevara otkrivena. Ne pribli`avaj se, slugo,boqe pucaj u svoga gospodara nego da mi krv skrnavi{svojim izlapelim ose}awima la`noga oca.

Dugo se gledaju drhte}i.

PETAR: Iako moje... ipak si ti... samo kopile!

MILANKA: Pa to zna~i, Slavomire, du{o, da ti nisi ba{tinik ve}ba{tovanov sin. Slu{~e, ne gospodi~i}, kako smo mislili.I da ku}a nije tvoja.

KRAJ DRUGOG ^INA

62 Miodrag \uki}

EPILOG

Salon. @eqko sedi u foteqi, {ofer nervozno {eta gore–dole. Ksenijasve vreme ide od kredenca do kredenca i pretura po fijikama. Ivan iIsidora nezadr`ivo jurcaju uz i niz stepenice povremeno nestaju}i izvidokruga. Ivan nosi o vratu de~ju, ali neobi~no jaku dre~avu trubu, aIsidora, kad–god on zatrubi, lupa u dobo{ o pojasu. Pored ove povremenegalame, neprekidno je prisutan zloslutni `agor malih ptica kroz kojise sve ~e{}e probija graktawe velikih, kao {to su ga~ci, svrake, ~avke,vrane, gavranovi...

@EQKO: Naduvana prosja~ka fantazija u stawu je da po~ini najve}ezlo~ine iz osvete prema onima kojima poreklo i sposobnostnepogre{ivo ta~no odre|uju mesto u dru{tvu, civilizaciji,istoriji. Taj olo{ bi uvek hteo da nas sve vrati na po~etakkako bi opet i opet, uz suze i krv, ugrabio sebi {ansu daprvi stigne na ciq jedino ra~unaju}i sa panikom na dru-{tvenom startu.

[OFER: (Vadi cigaru)Izgifelite tompuz, doktore.

KSENIJA: Ona je zmija, @eqko, ~irak, moja dragocena stvar, ~irakmoga dede koji ga je ~ak iz [enbruna ovde na Sewak doneo,htela je silom iz ruku da mi otme, opasna zmijurina, se-qa~ka zlikova~ka sorta. Ko zna koliko sve ovde ima na{ihstvari, ja moram sama da se uverim, sve da pregledam, pre no{to advokat do|e sa obdukcije i donese pravi testament.Niko od nas nije znao da su oni la`ni naslednici, da je on,wen mu`, slugin sin i da }e ih taj isti sluga koji je tako|ezlikovac najuriti glavom bez obzira. Jo{ su i dobro pro-{li {to ih nije pobio, toliko je bio besan zbog psa. Nisusmeli ba{ da ga otruju, iako su spasili ~itav kraj, po-sledice mogu biti jo{ opasnije, jer on je lud. Ostavio jemrtvog psa u zakqu~anoj sobi i ko zna kuda pobegao. Mimoramo unutra da provalimo, da o~istimo ku}u. Zar neose}ate da ne{to odozgo stra{no zaudara, vowa sladuwavo,ako nije Mitar onda je Volf, tu se neko sigurno raspada.

@EQKO: Mo`da su i mrtve ptice u pitawu, du{ice. Gore na tavanu.

[OFER: Ovde se ne{to ose}a kao na sumpor, doktore.

KSENIJA: Ja moram u tu sobu da se probijem. Evo, pomo}i }e nam igospodin voza~, i... ja naprosto gubim koncentraciju, sti-lovi su mi se pome{ali.

Ba{tinik 63

[OFER: Mene samo interesuje kako da povratim svoj kamion.

Isidora i Ivan jure niz stepenice.

ISIDORA: Mama! Mama! Ivan je uhvatio jednu ovoliku pticu i boriose sa wom, mama, ali joj je on... bu... hu... hu... hu...(Po~ne da rida)...Ovako je uhvatio za glavu i krila i kvrc! Samo je krvpqusnula, mama, evo pogledaj kako je krvav. Aha! Tu`ila samte mami {to si otkinuo glavu jadnoj pti~ici...(Po~ne da lupa u dobo{)

IVAN: Ona je mene ugrizla za prst. Tata! Umalo i nije otkinulaka`iprst. Vidi kako ga je raskrvarila. Na, pogledaj, evo,pogledajte svi {ta one rade gore na tavanu i kako su serazba{karile od kako nema Volfa.

[OFER: (Mahinalno se hvata za yep, vadi cigaru i nudi je Ivanu)Izgifelite tompuz, doktore.

ISIDORA: (Zgrabi mu cigaru)Kako se usu|ujete? On je jo{ dete. Mi smo mala deca.

IVAN: E, nije. Ja sam odrastao. Svi mi ka`u da sam veliki. Ve}isam i od ~ike. ^iko! ^iko! Jesam li ja porastao? Jesam li jave}i od vas?(Svira trubu)Ve}i sam od {ofera.

ISIDORA: (Udari ga dobo{em po glavi)U {to la`e{, sram te bilo. Tata! Tata! Ivan ho}e da pu{i.

@EQKO: U mojoj porodici niko ne pu{i.

ISIDORA: Pogotovu ne mala deca.(Ivan duva u trubu, Isidora udara u dobo{)Ram–tam–tam–ta! Bato! U boj, na tavan! Juri{!(Odlaze)

@EQKO: Varaju se oni ako misle da je novac sve, da se wim najlak{emo`e zamagli brisan prostor revolucije, tamo gde po{tensvet o~ekuje nagomilane moralne vrline. Socijalizam, is-tina, ne priznaje sluge kao dru{tvenu klasu, ali oni samiuspevaju da se izbore za svoj lakejski udoban polo`aj. ^akni mi ne mo`’ d’kinemo pozitivan genetski kod apsolviranjo{ u Darvinovom Poreklu vrsta i Marksovom Kapitalu.

[OFER: Kod mene su i kapital i vrsta dovedeni u pitawe, doktore.Moja bolesna `ena, wen brat, moji stari roditeqi, ~etvoronormalne dece nemaju vi{e {ta da jedu od kako mi je u ovom

64 Miodrag \uki}

dvori{tu uni{teno sredstvo za proizvodwu i `ivot ~etvo-ro normalne dece koja jedu mnogo mawe nego ova va{a,predimenzionirana.

KSENIJA: Ali ovde vi{e nikoga nema, samo su ostale ptice.

[OFER: A moj kamion?! Mene li~no samo {to a`daja nije rastrgla.

@EQKO: Be{e to pas, koliko sam ja upoznat. Jel’ tako be{e, du{ice?

KSENIJA: To je zaista ~udno, taj va{ kamion, potpuno nejasno, papomozite nam da provalimo u zakqu~anu sobu, mo`da setamo ne{to krije, malo~as mi se u~inilo kao da nekog imaunutra, @eqko, da nije sluga u toj sobi?!

@EQKO: Ne{to je tresnulo, |avo bi ga znao, du{ice, ali... sigurno jeneka ptica, ili ma~ka, zna{ da je ku}a napu{tena.(^uje se sa tavana kako Ivan duva u trubu, Isidora udara udobo{)

KSENIJA: (Vi~e)^im advokat do|e provali}emo u tu sobu! Ti{e an|eli moji,smirite se. Sad }u da vas tu`im ocu. [ta je ovo?

@EQKO: Pa, du{ice, ne treba da ih tu`i{, ja sam ve} ovde i samvidim koliko su nesta{ni.

KSENIJA: Juuu... Jung Lo, bo`e moj, odakle wima ovaj redak Ming, pa toje... po~etak petnaestog veka. @eqko! @eqko! [ta ka`e{na Ming. On mora biti moj! Jung Lo!

[OFER: Ma jebo Jung Lo, doktore, ja bez kamiona odavde ne idem.

KSENIJA: ZMnogo se, bre, voza~u, ose}a ta va{a cigara.

[OFER: S opro{tewem, ne{to drugo zaudara, gospo|o, ja bih rekaoose}a se ne{to te{ko sladuwavo, ne{to {to je privukloptice, a moja havana plemenito miri{e. Izgifelite...

KSENIJA: @eqko, nemoj da pali{!

@EQKO: Pa da uzmem jednu, al’ ne smem da pu{im, bojim se da neka{qem, kao dete sam u mom rodnom Rekovcu imao proces naplu}ima, jedva sam pretek’o.

[OFER: Nego, jeste li vi primetili da su va{em an|elu usta okrvav-qena. On im, izgleda, zubima otkida glave.

KSENIJA: A kome to, moli}u lepo, gospodine voza~u?

[OFER: Pticama, kome bi drugom. Sam |avo zna za{to se u tolikombroju okupqaju na tavanu. Ovaj ih hvata i...

Ba{tinik 65

KSENIJA: Pa zato {to vi{e nema Volfa, onoga {to je hteo da vasrastrgne, ni sluge koji vam je zapalio kamion. ^itav kraj jeoslobo|en. Zbog slobode, eto za{to, ako vam, nije jasno.

[OFER: Razumem ja to, sloboda i to, madam. Ali, mene interesujekako }u ja da pre`ivim. U pitawu je krupna stvar, po meni,krupnija od slobode. Moj kamion!

KSENIJA: I va{ `ivot, gospodine voza~u, `ivot va{e bolesne `ene,wenog brata, va{ih starih roditeqa...

[OFER: I ~etvoro normalne nepredimenzionirane dece koja se nehrane pticama koje sami ulove.

KSENIJA: (Zapla~e)Upozoravam vas da moj @eqko ne}e dopustiti da mu olako ineka`weno vre|aju `enu i an|ele nazivaju kanibalima i`dera~ima `ivih le{inara.

@EQKO: Ne pla~i, du{ice. ^ovek je u pravu, mi ne treba da budemoovde. Ko zna u {ta se sve ovo mo`e izroditi.

[OFER: (Pomirqivo)Ne uzbu|ujte se, gospo|o, ali ja nekoga ovde moram da bijem,ako ni zbog ~ega drugog, a ono bar zbog moje reputacije. Kakoda se vratim u Ru{aw bez kamiona a da uz sve to jo{ nikogaovde po{teno ne istabam? Ja sam do{ao da se kao ~oveknamirim, da ka`em, dobro, ajde–de, stao sam na travu, nisamvideo u pomr~ini, `urio sam u Ru{aw, ali pojma nisamimao da }e zbog toga da se pali kamion, da zbog cve}a,doti~nog voza~a, bez su|ewa, treba rastrgnuti, da se jabacim zverima po Neronovom nare|ewu ~iji su trava icve}e, a koji nije ~ak ni imperator nego neki jebeni sluga,koji je sad ko zna gde, a mo`da i zauvek nestao zajedno sapepelom od moga sredstva za proizvodwu. Pitam ja sada vas,gospodine {efe kabineta, jeste li vi u vladi dotle doveliradni~ku klasu da joj ludaci bez kazne i naknade palekamione kad–god im oni stanu na travu? I gde su sada tinaslednici kad treba da plate moj kamion? Nestali, gospo-|o, eto gde su, nema ih nigde, a le{ su, sude}i po neidenti-fikovanom mirisu nama zajedno sa Jung Lo ostavili ovde uku}i.(Vi~e)Iako ne dobijem bar nekakav zadovoqavaju}i odgovor, etovama odgovor za{to moram ovde nekoga da ubijem. I to sada,i to odmah...

66 Miodrag \uki}

Odjednom nastane potpuna ti{ina. @agor ptica, de~ja truba, dobo{,sve umukne. Ksenija, @eqko, i {ofer pogledaju se zbuweno. ^uje se samoritam srca: Ta–dam! Ta–dam!

[OFER: [ta bi sad ovo, doktore?(Drhtavim rukama vadi cigare; jednu pripaquje a drugunudi @eqku)Otkuda iznenada ovolika ti{ina i gde nestado{e tolikepti~urine, zar su odletele bez ikakvog razloga?

KSENIJA: Nekog razloga mora da bude.

Pogledaju navi{e i vide Milanku u beloj spava}ici natopqenoj krvqu naunutarwem balkonu gorweg sprata.

MILANKA: Pa, Slavomir spava, zato je ti{ina, da ga ne bi nekoslu~ajno probudio, ba{ sad kad mu je potrebno da bude sve`i odmoran.

[OFER: (Obradovan)O, pa vi ste tu, gazdarice?! Vidi sad ovo, kakva sre}a, oni tua ja brinem za svoj kamion. Znao sam da ne mogu da mipobegnu, pa da se pod zemqu sakriju. Ne vredi im da se krijuod mene. Ali... ali... pa ona je sva u krvi!

@EQKO: (Drhtavo pali cigaru)Du{ice, a {ta je sa na{om decom? @iva se ne ~uju.(Te{ko se zaka{qe)

MILANKA: (Grubo)Ti{e, vi, zlikovci, zar ne ~ujete upozorewe, probudi}etemi mu`a!(Ponovo razne`eno)Umoran je, jako je umoran od sre}nog doga|aja na koji je~ekao ~itav svoj `ivot. Mislila sam da ga pustim jo{ daspava, neka se dobro naspava, ali–sad, kad su gosti ve}stigli, mora}e da se probudi, makar koliko se utvrdio u snu,da ustane i da se sve~ano obu~e za sveti ~in kr{tewa svognovoro|en~eta. Jeste. Rodila sam mu sina. Bo`e, kako samsre}na, sad mogu da poletim na krilima sre}e, ho}ete li davam poka`em, da sko~im dole me|u vas, da vas krilimasvojim rashladim, nevaqali gosti {to ni u {ta ne verujete,ali ja jesam, jesam... rodila sam... zato ste vi i do{li. Onido{li na kr{tewe, a Slavomir se uspavao, te{ko ga jeprobuditi, mo`da nemogu}e, toliko je tvrdo zaspao.(Grubo)^eka{ neki sre}an doga|aj celoga `ivota, boga prekliwe{

Ba{tinik 67

da ti se dogodi, a kad te daruje, ti si naprosto tolikoumoran od ~ekawa, da si tvrdo zaspao.(Ponovo razne`eno)Pa ni{ta onda, dragi gosti, budite jo{ malo strpqivi, ~imga probudim si}i }emo na kr{tewe na{eg novomladenca.On je tek prvi u ovoj nebeskoj porodici, zar ne ~ujete mojesrce, kako se maj~ino srce uzbudilo, zbog sre}nog doga|aja,hajde, slu{ajte taj jak ritam, ho}ete da poletim, ho}ete? Darazvijem krila prrr... me|u vama, jakim krilima, ~ujete tajjak ritam, jeste li odlu~ili ko }e me|u vama da bude kum,samo ime, e to ne dam, mora da se poslu{a maj~ino srce,(Ta–dam! Ta–dam!)da se uva`i wena `ivotna `eqa, ja~a od svega, i od `ivota,i od sna, i od smrti, `eqa za sinom, za zdravim mu{kimba{tinikom, koji }e se zvati, koji se mora zvati SlavomirAn|eo, po{to se Slavomir Nean|eo neu~tivo uspavao i nemo`e na vreme da prisustvuje kr{tewu, jer kr{tewe, dragigosti, nije mogu}e pre vaskrsewa. Zato idem da ga vas-krsnem.(Vi~e)Ustaj Lazare, gosti su stigli na kr{tewe Slavomira An-|ela.(Diskretno)Sad }u ja, budite jo{ samo malo strpqivi, idem da ga izusnulih vaskrsnem.(Vi~e)Ustaj Lazare!!! A muzika, muzika... Pa, dajte muziku. Vremeje da po~ne muzika!(Odlazi u sobu)

@EQKO: Za ime bo`je, du{ice, {ta je ovo?!

Odjednom se vrate buka i `agor ptica. Sa tavana silaze Ivan, koji duvau trubu sa jerihonskom snagom dok Isidorin bubaw pakleno odjekuje. Opasovima nose po dve mrtve ptice.

KSENIJA: (Odu{evqeno)Gde su na{e pti~ice?!

@EQKO: (Potr~i ka deci, zagrli ih, po~ne da ih qubi)Mili moji, du{ice tatine. Tako se radujem. Pa vi ste `ivi!

IVAN: Jedva, tata. Jedva. Na tavanu se vodi rat! Podmukao, krvavrat, mama!

68 Miodrag \uki}

ISIDORA: Mama! Mama! Napale su nas pri~urine. Ivana su iskqucale,nasr}u na o~i, nanele su mu rane, svud po telu. I mene suhtele da povrede, ali bata me je hrabro odbranio. Borio sekao lav!

KSENIJA: Ponosim se, sine. Tata i ja se vama ponosimo.

IVAN: Skoro sam ih oterao, tata. Osam komada smo ubili. Isidorai ja. Bila je to krvava borba koja }e trajati do na{e kona~nepobede.

ISIDORA: Ali, ja se bojim, bato. Odnekud dolaze sve vi{e i vi{e.Mama, ja se bojim da idem gore ponovo na tavan. @ivu }e meiskqucati.

KSENIJA: Ne boj se, an|ele mamin, to su samo ptice.

IVAN: (Zatrubi)Zvuk bojne trube ozna~i}e na{u pobedu!

[OFER: Jerihonske trube, doktore.(Prekrsti se)Nego... vide li ti ono malo~as? [ta bi ono malo~as, a?! Onukrv na spava}ici? Jel’ ona pijana ili drogirana? O ~emu seovde radi? Umalo ne zalepr{a me|u nama.

IVAN: Nikad ranije nije bilo ovoliko izgleda na plen. Gore jeratno popri{te. Idemo, Isidora! Idemo jo{ jednom gore.Otvori}emo tavan.

ISIDORA: Napravi}emo paprika{, bato.

IVAN: Istrebi}emo grabqivce.

ISIDORA: Ali, ne sve. Nipo{to ne i male, qupke pti~i}e. Dr`a}emoih u kavezima, mama, i dresira}emo ih da nam pevaju. Zna{kako ima lepih, malenih, {arenih, kako cvrku}u...

[OFER: I le{inara koji grak}u.

ISIDORA: Poslu`i}emo i vas, gospodine voza~u. Da}emo i vama tawirpaprika{a.

KSENIJA: Kao {to vidite to su kultivisana deca, oni `ive ptice nejedu. Na{la sam divan srebrni servis.

IVAN: (Otka~i sve ~etiri mrtve ptice sa pasa i baci ih na{ofera)Evo, uzmite. Bi}e jo{. Ima za sve.

[OFER: (Odsko~i zgro`eno)Pfuj, gadovi!

Ba{tinik 69

IVAN: Pokret i juri{ za mnom!(Zasvira u trubu. Isidora ga prati na dobo{u)Na tavan! Na tavan!

ISIDORA: Na paprika{!

Jurnu na tavan. Otvaraju}i vrata tavana salon se ispuni neizdr`qivomgrajom ptica. Sa zatvarawem vrata pakao nestaje, salon utone u qubi-~asto svetlo. Ksenija, @eqko i {ofer ostanu dugo i nepokretno uti{ini. ^uje se samo odbijawe zidnog ~asovnika.

KSENIJA: Na{la sam jedan srebrni servis za ru~avawe. Zna{ kolikije, od masivnog srebra, samo je po rubovima oksidiralo. Kadse o~isti i pore|a po stolu blista}e ~itava trpezarija.Ogroman je, za dvadeset i ~etiri osobe. [ta }e wima tolikigosti?(Re|a servis po stolu)

@EQKO: Pa, du{ice, vidi{ da imaju kr{tewe.

[OFER: Kakvo kr{tewe, doktore, ona je luda, to je bar jasno na prvipogled. Ne mo`e, ka`e, nikako mu`a da probudi. Ajde, kakoje on to zaspao, koliko duboko ~ovek treba da se uspava, pada niko ne mo`e da ga probudi? Nisu tu ~ista posla. I jo{ho}e odozgo, sa balkona da se sunovrati na nas. Ma, videsteli vi ono, qudi? Kakvo kr{tewe, bre, u krvavoj ko{uqi?

KSENIJA: Ovaj servis mora biti moj.

@EQKO: Pa, du{ice, zar si toliko postala slepa, zar ne vidi{ danaslednici nisu u stvari napustili ku}u, da su doma}ini tui da spremaju za sve~anost. Mo`da ra~unaju upravo sa timservisom.

KSENIJA: Ti si lud ako misli{ da }u im ja to ostaviti. Da su pustilibesnog psa da pro{eta me|u nama, da nas izujeda...

[OFER: Mene umalo nije rastrgao, doktore.

KSENIJA: Z... niko nam vi{e ne bi pomogao. Ni tvoja vlada.

@EQKO: Za{to moja?! To je na{a zajedni~ka vlada, ona pripadasvima nama, mislim. Za{to samo meni? Ja tamo imam naj-mawu platu. [ta, ako se sluga ipak vrati? Mo`da je i onpozvan na kr{tewe, du{ice? Pa, u tom slu~aju on je deda,iako neosporno negativna li~nost. U svakom slu~aju pri-krivena opasnost za sve nas. Svojstvena mu je paranoja kojomse name}e. Meni je razbio nos. Zato se ja opredequjem zamiliciju. Za svaki slu~aj, zbog vlasti, da je imamo pri ruci,prilikom sve~anosti. Zbog ludaka, mislim, da ne bi ponovopotegao pesnicu, ili, ne daj bo`e, kakvo vatreno oru`je.Pogotovu sad, ako je ostao bez psa.

70 Miodrag \uki}

KSENIJA: ]uti, kukavice!

@EQKO: (Razdere se)

Nisam kukavica. Potrebno je da nam neko garantuje bezbed-nost. Kad me je udario u oko svi su mi se smejali zbogmonokla i oteklog nosa. Niko prstom nije hteo da mrdne, dame uzme u za{titu, iako prost narod misli da vlast {titisvoje qude. Jeste, {titi samo one sa ve}om platom, a nas ne{titi.

KSENIJA: Ne lupaj, {ta lupa{, ne lupaj. Ti si ipak {ef jednog kabi-neta i ne sme{ pred jednim {oferom, koji sutra mo`e po-stati tvoj li~ni voza~, da lupa{ i demistifikuje{ vladu.

@EQKO: (Razjareno)

Ho}u! I ne samo da ho}u nego insistiram! Ne}u vaqda zbogtog name{taja da izgubim glavu.

KSENIJA: Ho}e{, @eqko, ako treba i glavu.

@EQKO: Dobro, neka ti bude. Ali, na tvoju odgovornost.

[OFER: Vi, mo`da, mislite da je ovo u redu. To sa pticama ikr{tewem. Vi, mo`da, mislite da je u redu trovawe pobe-snelih pasa, lude sluge i ubijeni gospodari. Va{a mala-–velika deca koja gore na tavanu vode rat sa le{inarima,le{ine i `ene u krvavim ko{uqama koje kao ve{tice ho}eda lete me|u nama. Ali, vi ne mo`ete o~ekivati da jedan{ofer iz Ru{wa misli kao vi, gospoda sa Sewaka, da je uredu spaqivawe mog kamiona do pepela i da se onda, dok-tore, vinovnici pona{aju kao da nema mene i mog kamiona,dobro, mog kamiona vi{e nema, ali tu sam ja, wegov vlasnik,to jest pogorelac u pravom smislu re~i, do daske. [ta ja sadda radim, pogotovu ako sam upao u neko |avoqe kolo, iliprivatnu du{evnu kliniku, ne daj bo`e. Ho}e li sad menineko da objasni jeste li vi pacijenti ili zdrave kom{ije igde su doktori, a gde advokati, gde su ubice i le{evi koji sesvuda ose}aju, a gde pravda koja se nigde ne ose}a? I kako,molim vas, da se `ivi me|u vama, kako ja sam da `ivim sasobom, kad ne znam {ta se ovo de{ava sa svima nama, gde jemoj kamion? Pa ne mo`e to tako, majku mu jebem, gde sukrivci a gde policija, o ~emu se ovde radi? Jo{ i glavu moguda izgubim, doktore, zbog mog kamiona, kao {to }e{ ti svojuda izgubi{ zbog tu|eg name{taja.

Ba{tinik 71

@EQKO: (Mole}ivo)Da idemo, du{ice. ^ovek je u pravu, iako je {ofer. Mi ovdenemamo pravo da budemo sve dok se situacija pravno nera{~isti.

KSENIJA: Sedi dole. ^ekamo obdukcione rezultate.

@EQKO: A {ta ako se on iznenada vrati?

[OFER: Surovi sluga sa psom i pu{kom. Ako se vrati pokojni gazdana na mom pokojnom kamionu?

KSENIJA: Pas je mrtav, a sluge vi{e nema. Nema vi{e ni va{egjebenog kamiona, majstore. Ovo nije ni bolnica, ni ludnica.Ovo je sad na{e.

@EQKO: A ptice? A ptice?

[OFER: A moje vozilo?

KSENIJA: [ta, ptice. Kakvo vozilo? [ta se to mene ti~e, va{ kamioni va{a velika porodica, va{a normalna nepredimenzioni-rana deca, {ta }e da jedu, mene interesuje ovaj name{taj, barwegovi delovi, i ku}a... sad kad u woj nikoga nema, kad jeprazna...

@EQKO: Ali, du{ice, sama si videla da su naslednici jo{ uvek uwoj. Jedan ~ak i mirno spava, a drugi... a druga spremakr{tewe.

KSENIJA: Kakvo kr{tewe, jesi li ti lud, gde mo`e dete da se rodi zatri dana, jesi li ti normalan, zar ne vidi{ da je ona pukla,da bunca jer je saznala da ku}a nije wena, da su zalutaliseqaci, pa {ta }e oni ovde, na otmenom Sewaku da rade, skim da popiju kafu i {eri? Eventualno mogu biti samoslugini naslednici, ako je wemu uop{te ne{to ostalo, akoje bilo {ta ovde imao neka to stave na wegov kamion...

[OFER: Ali o tome se radi. Moj kamion je spaqen.

KSENIJA: I neka to voze natrag u svoje jebeno selo. [ta ptice? Kakveptice? U Ru{aw!

@EQKO: Ako se ptice razbesne, Mila, gore na tavanu, du{ice, ipobiju nam de~icu...

KSENIJA: Ova ku}a je podignuta na delu imawa moga dede, onog izBe~a, {to je doneo ~irak iz [enbruna.

72 Miodrag \uki}

@EQKO: [ta ako je psa izle~io veterinar? Ako je pas mo`da pre-`iveo? Ako je sluga u bekstvu, pa se vrati sa psom? Ako jeMitar umro prirodnom smr}u, onda on ima prava da ostaneovde, dok se sve ne ra{~isti. Kuda }ete sad vi? Ne os-tavqajte me ovde samog, evo, ~im do|e advokat, vide}emo{ta mo`emo, sredi}emo i za va{ kamion.

[OFER: Nego, znate {ta, doktore. Sve mi se ~ini da je boqe ja daidem. Razum nala`e povla~ewe, jebe{ kamion, ovde se gad-nije stvari de{avaju, boqe da se ne upli}em. Ma, videste livi ono, qudi? Kakvo kr{tewe, bre, u krvavoj spava}ici?Meni ovde ne{to opasno zaudara, doktore, i sve mislim...(Gleda kroz prozor)...da se neko muva oko kapije.

@EQKO: Da nije starac?!(Sko~i i u strahu prevrne sto~i} sa escajgom koji zazve~ikad tresne o pod)

KSENIJA: (Sikne)Bedni~e! Plati}e{ ti meni ovo!(Brzo ~u~ne i po~ne da prikupqa oboreni escajg)

@EQKO: (Uznemireno)Da se nije odnekud vratio? Je li sa psom? Otkud pas, on jeuginuo. Treba brzo pozvati decu da si|u sa tavana.(Vi~e)Isidora! Ivane! Odmah silazite!(Pri|e Kseniji, otme joj sav escajg iz ruku i tresne o pod)Zovi i ti decu!

KSENIJA (Gleda ga zaprepa{}eno)Ma, {ta ti?! Ma otkud ti to tako sa mnom?!

Vrata se otvaraju i u salon gotovo utr~ava advokat.

ADVOKAT: Sprema se napoqu smak sveta, gospodo. Ku}u treba hitnoevakuisati. Nad wom se vije neki zloslutni, crni dim.^itav Sewak je prestra{en. Niko ne zna o ~emu se radi, {tase to zbiva.

KSENIJA: Ma {ta je vama, mu{karcima? Pa to su samo pti~ice.Ne}emo vaqda zbog wih da se pla{imo? Malo su se uzne-mirile pred oluju. Nego, {ta je bilo na sudu, to vi namapri~ajte, a ne o nekakvom dimu, va{oj fantaziji. Je liMitar ubijen ili je jednostavno umro?

ADVOKAT: Grob je prazan.

Ba{tinik 73

SVI: [ta?!(Krste se)Da nije...

ADVOKAT: Jeste.

SVI: Vaskrsao?

ADVOKAT: Nestao. Nema ga u grobu. Jednostavno nije tu. Obdukcionakomisija bila je zapawena. Sud je bio nemo}an. Kad suotvorili testament jo{ su vi{e bili za~u|eni. Nestao je iba{tinik na kojeg se sumwa da je ukrao Mitrovo telo, da gamrtvo ne bi kasapili. Nigde ne mogu da ih na|u. Ni mrtvoggazdu ni wegovog naslednika. Poludeo je od bola.

@EQKO: Kako je to morbidno, du{ice.

KSENIJA: Ali, ko je ba{tinik? Zar uprkos svemu ima ba{tinika?Kome je on sve ovo ostavio? Odakle mu pravo na to, kad nidecu nije imao. Bio je jalov.

ADVOKAT: Tako je. Bio je jalov. Ali sve ovo, ku}u i veliko imawe uBanatu ostavio je svom slugi Petru. Me|utim, wega nigdenema. Kao da je u zemqu propao. Toliko ga je zabolela smrtgazde...

KSENIJA: Psa!

ADVOKAT: ... da je jednostavno nestao. Nigde nisu mogli da ga na|u.

@EQKO: Pa sad, zna~i, ako je umro, ako nije vi{e me|u nama, ako nije`iv, mislim, kome sve ovo pripada?

KSENIJA: Nama, @eqko.

ADVOKAT: Wegovom sinu, Slavomiru.

KSENIJA: Jo{ gore. Ako nema sluge onda je tu wegov sin. Jo{ gore.

@EQKO: Oni se razmno`avaju, du{ice.

[OFER: Pa {ta fali, more.. Va`no je da se zna ko je gazda, ko trebakamion da mi plati. Znao sam ja da }e sve ovo ipak morati dase razjasni. Od wega }u da tra`im kamion, on ga je, uosta-lom, i poru~io. Ima pravde, doktore.(Smeje se)Znao sam ja da negde pravde mora biti. Izgifelite tompuz.On je ipak naslednik. Hajde da ga probudimo.

@EQKO: Boga mi, meni se ~ini da }e to i}i veoma te{ko.

KSENIJA: Ako ne i nemogu}e.

74 Miodrag \uki}

Odozgo se ~uje jezivi de~ji vrisak. Sa otvarawem vrata na tavanu pti~ji`agor postaje nepodno{qiv. Niz stepenice silazi Ivan, sav poderan ikrvav.

ADVOKAT: (Sko~i)[ta je ovo?!

IVAN: (Pla~e)Mama! Tata! U pomo}! Pti~urine su ubile Isidoru. Mama!Gore se doga|aju neke u`asne stvari. Jadna Isidora. Pala jepod naletom neprijateqske le{inarske eskadrile. To vi{enisu ptice, to su ~udovi{ta, tata.

@EQKO: (Telefonira)Alo, milicija! Hitno dolazite. Ptice na Sewaku. Napadajunas pti~urine!(Pla~e)Upravo su mi ubile {estogodi{we dete, moju malu Isidoru.Molim? Ni ja ne razumem, ali o~ekujem va{ hitan dolazak.Ima jo{ ubistava, krv na sve strane. Ja sam {ef kabineta uvladi Srbije, alo... alo... Da li ti zna{ s kim razgovara{.Spustio je slu{alicu. Ne razumem {ta se to de{ava sasistemom.

Ponovo okre}e telefon. ^uje se ritam srca: Ta–dam! Ta–dam! Svetlostpostaje potpuno crvena. U salon ulazi Mitar u ku}nom kaputu i sa{tapom.

MITAR: Petre, sine, da li se to neko muva po na{oj ku}i, ne mogu davidim, ko nam je to do{ao u posetu slugo. Ne daju mi ni daumrem, a kamoli da spavam. Jesi li ~uo taj vrisak, sine, tajbol za `ivotom, to malo pti~je bilo, strah od smrti, Petre,uznemirene ptice koje su pro{le kroz zidove, lete krozmoju glavu, svuda ih ~ujem, svuda, taj lepet krila, po svimsobama, a moja Staka ponovo umire od straha. Jesi li ~uowen krik?! Taj grozni damar cele prirode koja se gr~i odsmrtnog straha, pa slu{aj, slu{aj kako pulsira taj u`asneminovnosti, to smrt mar{ira celom na{om planetom.Umiremo od straha, slugo, bojimo se svoje prirodne majke,pa gradimo tvr|avu `ivota i vezujemo se za wene tro{nezidove, za wen privid i urlamo... urlamo od besa {tomoramo da odemo pre no {to i{ta shvatimo, pre nego {tovazduh upoznamo. [ta je vazduh kad se moja du{a gu{i, {ta je`ivot kad ne mogu da umrem, mislio sam da je smrt boqa, gdesam to ja za{ao i ko je u ku}i? Otkud ptice u mojoj glavi,Petre?! Bojim se, sine. I ja se bojim nepoznatog. Zna{ da ne

Ba{tinik 75

vidim, sviwo, ali ose}am, svuda oko sebe ose}am zlo~in iprovalnike, daj Volfa da nam pro~isti sobe i hodnike,otvori sva vrata i prozore da ptice odlete, da se zlo~inzaboravi, da potonemo u zaborav, opro{taj i milost, da~ujemo lepu slavujevu pesmu umesto graktawa ru`ne smrti.^uje{ li, Petre?! Petre, ne ostavqaj me samog u ovojku}erini zlih i bolesnih du{a, umobolnih svedoka na{egzlo~ina. Sam sam. Sam. Nigde nikoga. Sve ~ujem i ose}am,ali ni{ta ne vidim, pa ne znam jesam li mrtav ve} stigao upakao ili iz wega nikad nisam ni izlazio. Neko to mora dami ka`e. ^uje{ li, sine. Neko to mora da mi ka`e.

Sude}i po re`awu, lave`u i urlawu koje se iz daqine skokovito pri-bli`ava, reklo bi se da to Volf juri ku}i.

@EQKO: Alo, milicija... Opet {ef kabineta, onaj od malo~as...molim vas... hitno... Ne znamo {ta da radimo, kako daiza|emo... Zakoniti ba{tinik se pribli`ava i krvolo~nourla od besa.

Odnekud dopire muzika violine koja svojom sna`nom elegijom preplav-quje scenu.

KRAJ

76 Miodrag \uki}