Basta kao slika a na slici most

 Š

 Š

Č

ć

ć

Ako sa pariske stanice St. Lazare uhvatis voz za Rouena, za 40 minuta stizes u srce

Normandije - do malog mesta po imenu Vernon.

Udoban voz na sprat prolazi kroz zivopisni krajolik... i vec se radujes lepom vizuelnom

dozivljaju, kad shvatis da zbog velike brzine voza nema nista od ugodjaja; jer dok

registrujes vidjeno vec si 5 km. dalje. Zato posmatraj pejsaz u visini horizonta - mozda ces

nesto i zapamtiti.

 

Ali nema veze, jer taman se delimicno naviknes na ovu munjevitu promenu slika, Vernon

je tu.

Odatle ima samo 3 km. do tvog odredista - malog sela po imenu živerni (Giverny) Minibus

ce sacekati tvoj voz i caskom ce te prebaciti tamo. A mozes i da prosetas, ili iznajmis

bicikl; uzivaces u prizoru - narocito ako je dan lep.

 

Živerni, sa svojih pedesetak domacinstava poznat je kao i ceo kraj, po jabukama i dobroj

kapljici, rakiji jabukovaci - calvadosu. A narocito, po farmi “Le Pressoir” gde je ziveo slikar

Claude Monet (1840-1926) i gde je napravio svoj cvetni raj -  najposeceniju bastu na

planeti.

 

Imao je 43 godine kada je, dosavsi do prvih vecih para kupio to imanje na kome je

proziveo ostatak zivota - sledece 43 godine. Tu je ziveo sa svojom drugom zenom Alice

(prva mu je umrla nekoliko godina ranije), i sa svoje dvoje i njenih sestoro dece. Kuca je

imala veliku kuhinju sa ogromnim stolom, koji je bio centar svih dnevnih zbivanja. A posto

sreca cesto ide pod ruku sa nesrecom, zapamtio je dan svog uselenja na taj salas i po

tome, sto je tog dana umro njegov najbolji prijatelj i slikarski saborac Edurad Mane

(Edouard Manet).

 

Od samog pocetka, Mone je gradio svoj cvetni lug kao - Sliku, koju svaki slikar prizeljkuje

da naslika bar jedanput u zivotu; to je ona slika koja obelezava ceo umetnikov opus. Bas

1

kao sto nikad nije mesao boje na platnu, tako je i cvece sadio. Kod njega su boje uvek

bile: zuta ili plava, a nikad zickasta ili plavkasta. Kombinovao je cvetne sorte, tako da su

leje vrlo brzo poprimila prepoznatljivu atmosferu, i pocela da potsecala na njegovu

slikarsku paletu. Do staze je uzgajao cvece jakih, vibrirajucih i tamnijih tonova , pa je to

smirivao sortama blagih i neznih boja u pozadini, i time uticao na perspektivu u basti.

Svetlostni akcent u vrtu bio mu je isto tako vazan kao i na platnu, pa je rado sadio plavo

cvece ispod krosnji drveca, da bi pojacao prirodu plavog u senci.

 slika-basta (2)

Svakodnevno je bio vidjen, kako se uzurbano krece u svojoj gradini ruku punih alata; sto

slikarskog, sto bastenskog. Ako nije slikao ili radio u basti, voleo je da kao osvedoceni

gurman, sedi okruzen svojom velikom porodicom i prijateljima u kuhinji uz pikantna jela i

probrana pica. Pa bi tada cesto, na vrhuncu dobrog raspolozenja, obicavao da zapeva

svoju omiljenu pesmu: ariju Toreadora iz Bizetove opere Karmen.

 

Klod Mone je bio dobar covek, pa je bio voljen i postovan od svih u selu. Cesto je govorio

"da je sve u dobrim namerama, i da je u tome sva tajna”. Moze biti da je to jedan od

razloga, sto njegove slike i danas, odisu optimizmom i zivotnom radoscu, a u posmatracu

izazivaju pozitivna osecanja.

 

Imanje je podelio u dve celine. U prvoj, isped kuce nalazila se cvetna basta, po cijoj sredini

se protezala centralna staza - Grande Allee. Na njenom kraju se nalazila velika kapija iza

koje je, cim je malo poboljsao svoju finansijski situaciju, poceo da gradi drugi deo - vodeni

vrt. To mu je bio dugogodisnji san inspirisan estampama - japanskim drvoreznim

grafikama, koje su cesto za motiv imale tradicionalni japansku bastu pored vode, sa

obaveznim mostom.

slika -grande allee

 

Zato je je iz obliznjeg potoka sproveo vodu preko imanja, a izgradio je i most. Jedino ga

nije obojio u japansko crveno, vec u zeleno. Posto je obozavao lokvanje, koji vole mirne

vodene povrsine, napravio je malu ustavu kako bi umirio tok vode kroz bastu. A da bi na

svojim slikama imao kontrast okruglom obliku lokvanaja, u jednom kraju je uzgajio

bambusovu trsku.

 

2

Tako je veliki majstor - inkarnacija impresionizma licno (poznato je da je slikarski pravac

Impresionizam, dobio svoje ime po Moneovoj slici, koja je nosila naziv "Impression"), svoju

bastu polako pretvarao u Sliku, svoje zivotno delo.

slika-impression

 

Dok je bio mladji, cesto bi u sam cik zore isao po okolini ili stajao u hladnoj vodi reke,

cekajuci da prvi suncev zrak padne po zaspalom polju, ne bi li na svom platnu ovekovecio

trenutnu atmosferu i efekat svetlosti. Zaista je Imao dara da vidi nevidljivo i to prikaze na

svojim platnima.

 

Zato je veliki Cezanne za njega rekao "da je oko - ali kakvo oko!"

 

Pod starost, najradije je slikao svoj most. Neumorno ga je slikao, u svako doba dana, iz

dana u dan - most pa most. Neki put bi ga naslikao iz jednog poteza, kao crtu. Posle su

istoricari umetnosti, objasnjavali da je to bio pocetak apstraktnog slikarstva. Uostalom,

stalno se kretao na ivici apstaktnog, jer se predmet njegovog slikanja gubio u vrtlogu

svetlosti i boje.

 

slika - most

 Kada je poceo da pati od reumatizma, nije mu vise odgovaralo da se u zoru smuca po

koje kakvim vlaznim i hladnim mestima. Mnogo mu je vise odgovarao civilizovani ritam

njegovih lokvanja - otvarali su se u 10 sati, a zatvarali po podne u 5, pa je i on svoje

slikarske aktivnosti poceo obavljati u to vreme.

 

Pri slikanju imao je karakteristicno ispruzenu ruku u kojoj je drzao kist. Jedino kada su u

pitanju bili lokvanji, njegova poslednja velika ljubav, slikajuci ih skoro bi dodirivao nosem

platno pred sobom. Tako je nastao onaj velicanstveni triptih sa lokvanjima, za koje ne znas

da li plivaju po vodi ili plove po nebu, kojima je posvetio svojih poslednjih sest godina

zivota, i koje je poklonio francuskom narodu, ali i celom svetu - kao svoj buket boja,

svetlosti i dobrih namera.

slika -lokvanji

 

 - A secas li se, raznobojnih, dekorativnih listova ukrasne biljcice - koprivice u saksiji tvoje

bake?

 

3

Njih je Mone posebno voleo i gajio svuda oko sebe; i u kuci i oko nje. Po njemu se ta

biljka; ona malih listova zove “Palette”, a ona velikih “Giant Exhibition”. I danas ih paze i

neguju u njegovoj kuci - muzeju, jer znaju da duh Monea, voli da ponekad navrati - da ih

pomiluje.

 

 

A kad dolazi, to je uvek u sam cik zore sa prvim zrakom sunca . . . . . . a potom se

obavezno iz kuhinje - i gle cuda - zacuje njegov zadovoljni glas kako zapocinje omiljenu

pesmu...

4