Barometar, Vreme 1198, 19. decembar 2013. · podnevnim satima, kada je velika gužva. Za svako krivično delo krađe ili džepne krađe potrebna je velika gužva da bi se oni utopili

broj 1/ decembar 2013

BarometarISTRAŽIVANJE

Krađe u maloprodaji, slučaj Srbĳ a

INTERVJU: DRAGOVAN MILIĆEVIĆ

Roba loša, kupci siromašni

MALOPRODAJA U USLOVIMA KRIZE

Sniženja, bankrot, pa ukrupnjavanje

Nije narod sapun da se potroši

nasl monta1b.indd 1

3.10.2013 14:00:44

Svedoci smo da je u novinama sve manje ljudi

koji su sposobni da pišu pametno i duhovito,

prepoznatljivo i ubedljivo. Nikada ih nije bilo

previše, ali stariji među nama pamte koliko su,

recimo i davno beše, bili poštovani i čitani Dušan

Savković ili Žika Živulović Serafi m, na primer.

Na njihovom tragu, ali znatnije i značajnije,

ispisuje svoju crnohumornu hroniku

Srbije Dragan Todorović Todor. Zbog njega mno-

gi od nas kupuju Vreme i žurno ga prelistavaju

tragajući za novim Todorovim prilogom. Zbog

njega i njegovog neponovljivog stila, mnogi od

nas će voleti i ovu njegovu knjigu i često je uzi-

mati u ruke.

vasa pavković

KNJIGOM U REFORME NAVALI NARODE!Novo predstavljanje Dragana Todorovića

Cena: 700 rsd ili 17 usd

Uplatni račun za rsd: 160-302538-91

Nakon uplate knjiga se preuzima u

Redakciji ili šalje poštom. Detalje

možete saznati telefonom na broj

011/3234-774 ili na našem sajtu

www.vreme.com/prodaja

VREMEREME

Umesto uvodnikaIstorĳ e radi, u “happy communist time” umesto reči “krađa” postojao je eufemizam “pozajmljivanje”, pa su tako lopovi koji su krali automobile u stvari “pozajmili automobile”. Kasnĳ e je bilo i drugih vrsta pozajmljivanja.

U novĳ e vreme je uvedena fi lozofska sentenca “kraducka-nje”, zna se gde, kada, ko i u vezi sa čim, pa nĳ e ni lepo, ni vas-pitano to dalje analizirati!

Podsećanja radi, gotovo “viteštvom” se smatralo ukrasti knji-gu, jer je knjiga imala višestruku funkcĳ u: da poduči, da se iz nje nešto sazna i nauči, da oplemeni duh i dušu. I to je tačno, ali samo onaj funkcionalni deo istine!

Kada se iz “happy communist time” ušlo u tzv. realnu ili tr-žišnu ekonomĳ u, u kapitalizam, vrag je odneo šalu: nema više ni pozajmljivanja, ni kraduckanja, ni proizvoda za krepku dušu i krepko telo. Knjiga je postala roba. A kradljivac lopov.

I dok su u zemljama tržišne ekonomĳ e bili svesni tih činje-nica i sprečavali krađe i gubitke na sve načine, od zakonskih do najsavremenĳ ih tehničko-tehnoloških rešenja, mi smo ži-veli (ili živimo) u zabludi da kod nas toga nema!

Zakonodavstvo je odredilo i meru i kaznu za tu “sitnu kra-đu”, menadžeri to vide kao 13. rupu na svirali (nisu još došli do 13. rupe u golfu), statistika to ne beleži (kada statistika to ne beleži, onda i ne postoji), ekonomski instituti to ne proučava-ju, a zaštita profi ta se svodi na “pištolj” umesto na olovku, pa-met, kompjuter...

Kako svetski ekonomski instituti ne vide i ne obrađuju ovaj deo sveta, Evrope – zemlje Balkana, pa tako i Srbĳ u – barome-tar je početak i pokušaj da se skrene pažnja na ovaj fenomen i da se obrade teme koje to zaslužuju.

U savremenoj ekonomĳ i stope rasta se beleže sa dva-tri od-sto. Najbolje i najprogresivnĳ e ekonomĳ e idu na sedam odsto, što se smatra čudom.

Srbĳ a će rasti, zna se, optimisti kažu od 1,5 do dva odsto, pe-simisti to uvek osporavaju… A realnost i originalnost srpske ekonomĳ e su u “pozitivnoj nuli”, prikladno izmišljenom termi-nu da bi političari i takozvani “Krajgerovi ekonomisti” mogli da zamajavaju narod i ostalu stručnu javnost.

No, za razliku od ekonomĳ e, krađe u maloprodaji na srpskom tržištu cvetaju. Kakva je trenutna situacĳ a? Kako će reći dr-žavni sekretar Dragovan Milićević, čĳ i intervju možete čitati na sledećim stranama, mi iz krize nismo nikad ni izlazili, a tema ovog, prvog broja “Barometra” je maloprodaja, odnosno pro-blem krađe u maloprodaji. Svetska iskustva po ovom pitanju su poznata, iz jednostavnog razloga – postoje ljudi koji takve stvari mere – i ona govore da broj krađa u maloprodaji raste u vremenima krize. U zemlji koja je non-stop u krizi, ne posto-je bilo kakva zvanična merenja o veličini ovog problema, koji bi mogao da se meri stotinama miliona evra godišnje. A tren-dovi nesumnjivo govore da će problem samo rasti. Prema po-dacima policĳ e, za razliku od ostalih krivičnih dela koja ili sta-gniraju ili su čak u opadanju, u prethodnih pet-šest godina broj džepnih krađa – u koje između ostalih spadaju i krađe po maloprodajnim objektima – povećavao se za vrtoglavih 10–20 odsto godišnje. Samo ovaj podatak dovoljan je da se prvi broj “Barometra” posveti toj temi.

Osim pomenutog intervjua, gde je u fokusu opšta slika ma-loprodaje i srpske ekonomĳ e, na sledećim stranama “Baro-metra” u temi broja možete pročitati istraživanje novinara ne-deljnika “Vreme”, stanje maloprodaje i poslednje trendove na svetskom tržištu, kao i prednosti u poslovanju koje trgovina-ma donosi korišćenje najnovĳ ih rfid (radiofrekvencĳ ska iden-tifi kacĳ a) tehnologĳ a.

Dobro došli u prvi broj “Barometra”.

Izdavač: NP VREME doo, Beograd. Urednik: Radmilo Marković. Štampa: Rotografi ka, Subotica. Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 1198 od 19. decembra 2013.

3

Barometardecembar 2013

VREMEREME

Istraživanje: Krađe u maloprodaji, slučaj Srbija

Zavera ćutanja koja se meri u stotinama miliona evraKoliko se krade u srpskim trgovinama, šta su najčešće mete, zašto trgovinski lanci ne žele da govore o tome, šta kaže zakon, i zašto je rad policĳ e uglavnom uzaludan

“Nema.” “Pitanja su previše istraživačka, ne želi-

mo da komuniciramo takve informacĳ e.” Bez odgovora, nakon višestrukih

pokušaja. Ovo su ubedljivo najčešće izjave trgo-

vinskih lanaca na pitanja novinara “Vre-mena” o gubicima poslovanja zbog kra-đa u maloprodajnim objektima. Svega dva lanca (od toga jedan je insistirao na anonimnosti) dala su neke informacĳ e o svom iskustvu sa krađama u svojim tr-govinama, procedurama i merama bez-bednosti koje preduzimaju, no, i tada bez ikakvih brojki, procenata od ukupnog pro-meta ili nagoveštaja koliko novca godiš-nje, zapravo, gube.

A o kolikom novcu je zapravo reč? Or-ganizacĳ a The Global Theft Retail Baro-meter (gtrb), na osnovu merenja u 16 zemalja i 160.000 prodajnih objekata, objavljenih u novembru 2013, tvrdi da je reč o 112 milĳ ardi dolara godišnje, odno-sno oko 1,5 odsto od ukupnog prometa u maloprodaji, kao i da ovi gubici rastu. Naravno, zemlje Balkana nisu obuhvaće-ne ovim istraživanjem. Kako će se vide-ti, u Srbĳ i ni Republički zavod za statisti-ku, Ministarstvo trgovine ni policĳ a ne-maju nikakve podatke o ovim gubicima, stoga će naredne brojke ostati u dome-nu pretpostavki. No, ako iskoristimo sa-znanja “sa terena”, da neki od “najpopular-nĳ ih”, odnosno najviše kradenih artikala, poput baterĳ a, “nestaju” po stopi koja se

kreće oko sedam odsto, može se, i to pri-lično konzervativno, proceniti da je pro-cenat koji maloprodaja gubi zbog krađa između četiri i pet odsto.

Šta to znači? Prema podacima Repu-bličkog zavoda za statistiku, u 2012. go-dini ukupan promet srpskog maloprodaj-nog tržišta bio je oko 1,2 biliona, odnosno 1200 milĳ ardi dinara. Četiri odsto od ove brojke iznosi 48 milĳ ardi, ili oko 425 mi-liona evra. Poređenja radi, to je više od četvrtine planiranog budžetskog defi ci-ta u 2014. Ili, tih 48 milĳ ardi jednako je otprilike državnim subvencĳ ama za sle-deću godinu za privredu, poljoprivredu i kulturu – zajedno.

ko krade, šta i zašto“Mnogi od lopova po prodavnicama su

narkomani i dosta njih živi od toga što uzme nešto u radnji i pojede, ili eventu-alno proda”, kaže Aleksandar Mitrović, šef Odseka za suzbĳ anje džepnih krađa u Upravi kriminalističke policĳ e. “Ali, naj-manji broj njih to iskoristi za ishranu, neki deo novca iskoriste za alkohol, za deo se kocka, a najveći deo se koristi za kupo-vinu narkotika. Uzimaju stvari koje se kasnĳ e lako mogu prodati, a često ima-ju već razrađene šeme sa nekim malo-prodajnim objektima, uglavnom trafi ka-ma, gde oni praktično njima naruče – ‘po-trebna su mi alkoholna pića, žvake, kondi-torski proizvodi’, koji se uglavnom nalaze

Region Zemlja Gubici u milionima dolara

Udeo gubitaka u prodaji (%)

Promena u gubicima na osnovu percepcĳ e

intervjuisanih trgovaca

Globalni gubiciGubici u 16 posmatranih zemalja iznosili su 112 milĳ ardi dolara

Smanjeni

Nepromenjeni

Povećani

4


» VREMEREME

po trafi kama... uzimaju se šamponi, sred-stva za higĳ enu koja nešto više koštaju a lako mogu da se uzmu. U maloprodajnim objektima često se dešava da uzimaju i od građana – uzimaju se torbe koje gra-đani ostave na kolicima, pa ih oni odže-pare, ili, zbog toga što nĳ e dobro obezbe-đeno, one torbe sa robom koju ste kupi-li u drugoj prodavnici i koje se ostavljaju na pultu – e takve stvari su često meta narkomana. Mnogo im je lakše da ‘rade’ u velikim trgovinama, uglavnom u po-podnevnim satima, kada je velika gužva. Za svako krivično delo krađe ili džepne krađe potrebna je velika gužva da bi se oni utopili u masu i ostali neprimećeni. Kada su male radnje prazne, bez kupa-ca, pošto su uglavnom vlasnici prisutni i više vode računa o svojim stvarima, iz-vršilac često bude uhvaćen, tako da po-činioci uglavnom izbegavaju takve situ-acĳ e”, kaže Mitrović.

Prema podacima već pominjanog gtrb-a, najrizičnĳ i proizvodi u Evropi su sirevi, luksuzno suhomesnato ili sveže meso, gde krađe dostižu skoro četiri od-sto. Sličnu brojku “nestalih” proizvoda kada je reč o modnim i odevnim pred-metima imaju aksesoari i zimska odeća, a najmanji procenat ukradene robe u tom segmentu čini – logično bi bilo pretposta-viti – obuća, sa ispod jedan odsto. Izme-đu tri i četiri odsto u Evropi iznosi gubi-tak proizvoda za brĳ anje, parfema i kar-mina, pri čemu su pojedine kompanĳ e za

pomenute proizvode prĳ avile gubitak čak iznad 10 odsto.

“U našim manjim prodajnim objektima gde vladaju ‘komšĳ ski’ odnosi i krađe su ređe i svode se na nekoliko artikala, dok veliki objekti ove količine mogu brojati na stotine”, kažu u jednom trgovinskom lancu, iz koga nisu želeli da im se pomi-nje ime u ovom kontekstu. “Postoje dve grupe prestupnika – oni koji kradu u svr-he kasnĳ e preprodaje artikala i oni koji kradu za lične potrebe – pa tako posto-je slučajevi presipanja pakovanja supe u drugu kesicu ili otuđivanja sečenih suho-mesnatih proizvoda pre nego što se dođe do kase. Svakako da su po sistem opasni-ja otuđivanja robe u svrhu kasnĳ e prepro-daje, gde vrlo često otuđeni artikli zavr-še na pĳ acama, a izvršioci otuđenja robe u svrhu dalje preprodaje su svakodnev-no sve ‘kreativnĳ i’, ‘ulažu’ i edukuju se u oblasti zaobilaženja bezbednosnih siste-ma. Artikal koji se najčešće otuđuje je ne-sumnjivo kafa. Pored kafe, proizvodi koji su često predmeti otuđivanja su čoko-lada za kuvanje, žvake, sredstva za ličnu higĳ enu, među kojima najveći udeo uzi-maju paste za zube; voće, konzervirana tunjevina, suhomesnati proizvodi, kao i donji veš i električni aparati za brĳ anje.

Pogled preko plotaBalkan još nĳ e došao na radar grtb-a, ali bi možda bilo uputno videti kako stva-ri stoje u zemljama bivšeg sovjetskog bloka. U 2011, Češka je imala gubitke ne-što veće od pola milĳ arde dolara. Tačno pola milĳ arde imala je i Mađarska, dok je Slovačka zabeležila gubitke od 200 miliona dolara. Ubedljivo najveće gubitke – što je i razumljivo, s obzirom na veličinu ekonomĳ a – imale su Velika Britanĳ a i Nemačka sa 7,8, odnosno 7,3 milĳ arde dolara u 2011.

Šta se događa na Balkanu? Iz Uprave policĳ e mup-a Kantona Sarajevo izjavili su za “Vreme” da “ne vode evidencĳ e po osnovu pričinjene materĳ alne štete”, a da se u svakom konkretnom slučaju oštećeni, bilo da je to fi zičko ili pravno lice, izjašnjava o materĳ alnoj šteti. U nekim slučajevima materĳ alna šteta se i naknadno prikazu-je, dok je u većini slučajeva reč o subjektivnom procenjivanju materĳ alne štete. Inače, Upravi su do 12. decembra ove godine prĳ avljena 132 krivična dela krađa iz maloprodajnih objekata, a kako kažu, “u Bosni i Hercegovini zakonom nĳ e de-fi nisana granica materĳ alne vrĳ ednosti tzv. ‘beznačajnog djela’, stoga je bilo ne-ophodno uspostaviti praksu na bazi pravnih savjeta, te je s tim u vezi određen li-mit u iznosu od 150 km, kao granica djela male vrĳ ednosti”, odnosno oko 75 evra.

U Hrvatskoj pak granica za krađu stvari male vrednosti je 2000 kuna, odnosno 263 evra, i za ova dela se postupak pokreće privatnom tužbom. “Kazneno djelo krađe stvari male vrĳ ednosti statistički pratimo samo kao ukupnu pojavu (nema-mo razvrstano po objektima). U prvih jedanaest mjeseci 2013. godine zabilježena je 22.081 krađa stvari male vrĳ ednosti, a krađa za koje se postupak pokreće po službenoj dužnosti 12.437, od kojih je 630 iz trgovina”, navode u mup-u Hrvatske.

Krađa potrošača

Krađa zaposlenih

Prevara dobavljača

Administrativni/nekriminalni gubici

Udeo u vrednosti ukupnih gubitaka (u procentima) za 2012. godinu

Uzroci gubitaka

5


VREMEREME

‘Popularni’ su i sezonski proizvodi – kon-kretno kozmetička sredstva za zaštitu od sunca i preparati protiv komaraca u let-njim mesecima”, ističu u ovom trgovin-skom lancu.

Milena Vitić, predsednica Udruženja trgovaca Srbije, kaže da Udruženje ne vodi statistiku u ukupnom obimu krađa među njihovim članovima, već je vode pojedinačno preduzetnici, a da se na ni-vou Udruženja razmenjuju iskustva i pra-vi zajednička strategĳ a kako sprečiti čin krađe. “Možda bi neko pomislio da siro-maštvo tera ljude da kradu, međutim, po našim iskustvima siromašni su mož-da i najsavesnĳ i kupci – kupe koliko i šta mogu. U poslednje vreme dosta imamo problema sa oružanim pljačkama, znači prevashodno hoće novac, a artikli koji su najviše izloženi krađi su skupa alkoholna pića, skupi konditori i sredstva za ličnu higĳ enu, koja obično završe na pĳ ačnim tezgama”, kaže Vitić.

šteta koja se trpi u tišini“Nemoguće je reći koliki su gubici od

krađe u maloprodajnim objektima u Sr-bĳ i, ali je fascinantan podatak Centra za istraživanje maloprodaja da je, na pri-mer, Velika Britanĳ a 2006. godine mo-gla od novca koji je izgubila prilikom kra-đe u maloprodajnim objektima da izgra-di šest novih bolnica i da ih kompletno opremi”, kaže Goran Mandić, profesor na Fakultetu bezbednosti u Beogradu.

“Kod nas takvih podataka nema, jer sva-ko od tih pravnih lica (maloprodajnih la-naca) krĳ e te podatke kao zmĳ a noge. Oni ne govore jer ih o tome možda niko nĳ e ni pitao, a i zato što imaju pogrešnu per-cepcĳ u konkurencĳ e. Morali bi da shvate da su svi oni došli do tog nivoa da sniža-vaju cene i da prave akcĳ e. Svi smanjuju broj zaposlenih na minimum. Svi su uve-li određena tehnička sredstva. Svi imaju obaranje cena, marketinške trikove, sve to rade u cilju povećanja profi ta, a na tr-žištu će opstati samo onaj ko uspe da smanji dela sitne krađe, odnosno gubit-ke. Ovo je osetljiva tema, jer ne žele da

konkurencĳ a zna koliko je ko na gubitku, a trebalo bi da shvate da zapravo imaju zajednički problem. Rešavanje ovog pro-blema predstavlja poboljšanje poslova-nja uopšte i tu nema konkurencĳ e. Po-stoji jedna mera koja se sada uvodi, za koju ćemo videti kako će zaživeti. Ako je-dan poslodavac uhvati zaposlenog u kra-đi, on će obavestiti sve ostale malopro-daje da je ta osoba otpuštena zbog kra-đe. Bez obzira na njegovo radno iskustvo, on više neće naći posao u toj struci. To je slično sistemu u bankama. Ako se zabele-ži bilo kakva prevara, to se beleži u svakoj banci”, kaže Mandić. On dodaje i da siste-mi za nadzor ne znače mnogo, ako zapo-sleni ne umeju da ih koriste: “Ako posto-ji nadzor, a onaj ko kontroliše te snimke ne zna na šta bi trebalo da obrati pažnju, onda to nema smisla. Vi stavite na to me-sto nekoga ko nĳ e edukovan za takav po-sao, on će, ako je muško, gledati ženske, ili obratno. Drugi problem je u hĳ erarhi-ji, te bi jedna od mera mogla da bude sti-mulacĳ a zaposlenih. U smislu da ako za-posleni uhvati nekoga ko krade, od ukra-dene vrednosti bi trebalo da dobĳ e pet odsto. Kada je reč o krađi u maloprodaj-nim objektima, najviše štete nastaje od direktne krađe kupaca. Tu se ne razlikuje-mo od ostatka sveta”, zaključuje Mandić.

Veliki problem trgovinama pravi odred-ba zakona da se krađa do 5000 dinara ne goni po službenoj dužnosti, već se mora podići privatna tužba. Kako svaki izlazak

Uzroci gubitakaUdeo u vrednosti ukupnih gubitaka (u procentima) po zemljama za 2012. godinu

Krađa potrošača Krađa zaposlenih Prevara dobavljača Administrativni/nekriminalni gubici

Izvor: Euromonitor International Ltd 2013

6


VREMEREME

advokata na ročište (a često ih bude i po desetak) košta više od vrednosti ukrade-ne robe, trgovine najčešće ne gone lopo-ve. Ili, kako to kažu iz jednog lanca, “du-gotrajnost i troškovi sudskog postupka obeshrabruju trgovinske lance da sami pokreću beskonačne sudske postupke u slučajevima sitnĳ ih krađa, što dovodi do toga da prekršaji trgovcima nanose ekonomsku štetu koja se trpi u tišini”. Sa druge strane, oni iskusni lopovi (za razli-ku od impulsivnih) veoma dobro znaju propise – znaju do koje brojke smeju da idu, čak i ako budu uhvaćeni, jednostav-no kažu “vidi, ja kradem do pet hiljada, znam svoja prava, ti pozovi policĳ u”, a kad policĳ a dođe, jedino što može da uradi je da utvrdi identitet osobe i podatke da oštećenom, pa da trgovina sama pokre-ne postupak... (vidi antrfi le “Bizarnost na sudski način”).

Ovako, ogroman broj (ne)dela uopšte ni ne bude prĳ avljen, a ni od ovih koja su prĳ avljena ne može se napraviti tačna statistika. Aleksandar Mitrović iz polici-je plastično objašnjava: “Statistika ne po-stoji ni na nivou grada Beograda, a kamoli na nivou Srbĳ e. Svaka policĳ ska stanica vodi svoju evidencĳ u, ali je reč o vrlo spe-cifi čnim stvarima koje spadaju u različi-te kategorĳ e, pa ih je vrlo teško objedini-ti – neka krivična dela su sitna dela kra-đe, neka nisu krivična dela krađe, neka se primete posle jednog, dva ili pet meseci, kada se vrši popis, niti se zna vreme izvr-šenja, niti se zna šta je s tom robom, tako da je gotovo nemoguće utvrditi ukupan obim tih dela. Moglo bi da se utvrdi koliki je broj takvih dela prĳ avljen svakoj stanici na teritorĳ i Beograda, pa da se onda sve sabere, ali znate koliko ih ima – trebalo bi da desetoro ljudi radi tri-četiri dana u sva-koj policĳ skoj stanici da to sabere, ali ni to ne bi bio pravi broj, jer mnogo toga nĳ e prĳ avljeno, a i mnogo toga i što je prĳ av-ljeno, možda nĳ e baš to delo koje su oni prĳ avili.” U Republičkom zavodu za stati-stiku su još jasnĳ i: “Mi nemamo podatke o gubicima u maloprodaji prilikom krađa, niti statistiku o sivoj zoni. Jednostavno se time ne bavimo. Vlada radi nacrt tema koje se istražuju tokom godine i to uop-šte nĳ e u planu istraživanja.”

SANJA ZRNIĆ

MIRKO RUDIĆ

RADMILO MARKOVIĆ

Bizarnost na sudski načinPo rečima Aleksandra Mitro-vića iz policĳ e, suština proble-ma leži u tome da pravosud-ni organi ne rade svoj posao kako treba, i da time poništa-vaju rad policĳ e. “Treba prvo pojednostaviti sam postupak. Ako je neko oštećeno pravno lice podnelo svoj odštetni za-htev i zahtev da se goni neko lice, ne treba postupak odla-gati unedogled, nekoliko go-dina. Zatim, stalno se pitaju trgovci da li ostaju pri krivič-nom gonjenju. Hajde da razu-mem da se to pri sitnim delima radi, ali čak i u situacĳ ama kad se radi o krivičnim delima koja se gone po službenoj dužnosti, i tada sud stalno pita trgovce da li se pridružuju krivičnom gonjenju. Ako se ne pridruže, odmah se drugačĳ e postupa. Pričao sam sa tužiocem, spuštaju se dela na niži nivo, na sitno delo krađe. Ako neko izvrši krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, to krivično delo ne može kasnĳ e da pređe u neko manje opasno krivično delo. Međutim, ako se slučajno neko ne pridruži krivičnom gonjenju, bez obzira da li je reč o krađi ili kri-vičnom delu razbojništva, automatski se drugačĳ e tretira izvršilac.

Kada mi uhvatimo lice koje je učinilo krivično delo, najviše bismo voleli da se to lice zadrži, privede i da se fi zički skloni sa ulice. Jer on će ako ne istog dana, a ono sutra opet biti na istom mestu i krasti. I to je jedan od osnova za određivanje pri-tvora, opasnost da će ponoviti krivično delo ili dovršiti krivično delo koje je zapo-čeo. Ali, u ogromnom broju slučajeva nalaže se da se takva lica saslušaju, čak u pojedinim slučajevima da se uzme samo službena beleška od njih i da se puste na slobodu, tako da oni vrlo brzo, posle sat-dva, napuštaju naše prostorĳ e. On će možda i dobiti osudu – kakvi su naši postupci, često se dešava da postupci tra-ju i pet godina. Posle pet godina on dobĳ e osudu za to, možda i uslovnu, i dolazi onda do toga da se spajaju krivična dela, on u međuvremenu izvrši još pet krivič-nih dela – zapravo, izvrši ih 500, ali mi ga možda uhvatimo za pet krivičnih dela, i za to će on sve ukupno dobiti možda dva, tri ili pet meseci zatvora i to će odleža-ti za pet godina. A za sve to vreme, za tih pet godina, on će vršiti krivična dela. I to je problem, što postupci traju neverovatno dugo. Vrlo često se dešava da čak i kada su teške krađe, sud ide ispod zakonskog minimuma i čak i lica koja su više-struko osuđivana za ta dela, osuđuje ih ispod zakonskog minimuma, što je nama nerazumljivo. Tako sada imamo mnogo više lopova koji su više puta hvatani i osu-đivani za razna krivična dela, mnogo ih je više na slobodi nego u zatvoru. Ako je neko više od dva puta osuđivan za isto krivično delo, ja ne vidim nikakav razlog da mu sud da bilo kakvu olakšavajuću okolnost i da mu odredi bilo koju kaznu manju od zakonskog maksimuma. Ali ovde ne samo da to nĳ e slučaj, nego se ide i ispod zakonskog minimuma, što je nama nerazumljivo. I zbog toga se produku-ju krivična dela, jer izvršioci vide da praktično nemaju nikakve sankcĳ e, ili goto-vo nikakve. Kad je donesen ovaj zakon o amnestĳ i, bila su obrazloženja da nema-mo dovoljno mesta u sudovima, da to puno košta, ali posredno se na taj način za društvo stvaraju još veći troškovi, jer se stvara najpre nesigurnost kod građana. Sa druge strane, ti izvršioci ponovo kradu svakodnevno, mnogi od njih praktično žive od toga, i tako je šteta koja se na taj način prouzrokuje daleko veća nego nji-hov trošak zbog kazne zatvora”, kaže Mitrović.

Foto: Ivan Šepić

7


VREMEREME

Intervju: Dragovan Milićević, državni sekretar u Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija

Roba loša, kupci siromašni“Ekonomska snaga zemlje se gleda kroz ekonomsku snagu potrošača, i države, kao jednog od potrošača. Ako imate visoke štednje u državi, fi skalni defi cit, pad tražnje realnog sektora, odnosno tražnje robe široke potrošnje, osnovnih stvari, onda u suštini vidite gde vam se ekonomĳ a nalazi. Uvek će postojati pet do deset odsto stanovništva koji neće osetiti bilo kakvu krizu, i oni je i ne osećaju, ali oni nisu relevantni za rast i za ekonomĳ u”

“Pad tražnje je skopčan sa činjeni-com da mi iz te krize 2008. još ni-

smo izašli. Bojim da mi iz krize uopšte ni-smo nikad ni izlazili, već da su postojala neka kratkoročna poboljšanja. Ne zabo-ravite da smo tri-četiri godine lepo žive-li od prodaje imovine. Najveći deo od te prodaje je ušao u potrošnju, stvorio se ve-štački impuls, a i važeća ekonomska dok-trina tog vremena bila je da se privredni rast razvĳ a stimulisanjem tražnje, a ne stimulisanjem investicĳ a i izvoza. Ovo je samo prirodna posledica toga i bojim se da će to trajati u dužem vremenskom pe-riodu, jer ne postoje neke velike nazna-ke da će se nešto promeniti”, komenta-riše dugogodišnji snažan pad prometa u maloprodaji sekretar Ministarstva spolj-ne i unutrašnje trgovine i telekomunika-cĳ a Dragovan Milićević. Prema podaci-ma Republičkog zavoda za statistiku, pro-met u trgovini na malo se od 2008. do 2012. smanjio gotovo za trećinu – sa 917 na 630 milĳ ardi dinara, uzimajući za osno-vu cene iz 2005. Nominalno, pad prome-ta u tom periodu je oko 36 milĳ ardi dina-ra. Milićević kaže da se, poput države, i građani zadužuju da bi opstali, te da ma-loprodaja trpi i zbog obaveze otplaćiva-nja tih kredita.

“VREME”: Gledajući makroekonom-sku sliku države, može li se očekivati poboljšanje ovih parametara?dragovan milićević: Imamo sledeću

situacĳ u: industrĳ ska proizvodnja ili ne raste, ili pada, imate nulti rast društve-nog proizvoda, sve je veći broj otpuštenih

radnika, kons tantno je, po nekim proce-nama 750–800 hiljada, po nekima čak i milion nezaposlenih, imate veliko učešće sive ekonomĳ e, penzĳ e su veoma niske, a privreda ni takve penzĳ e ne može da fi nansira – kada bi se penzĳ e fi nansirale samo iz doprinosa, odnosno onako kako zakon nalaže, prosečna penzĳ a bi bila oko 95 evra. Ostatak je transfer iz budžeta. Sa druge strane, ušli smo u žestok cir-culus vitiosus zaduživanja, sledeće go-dine ćemo milĳ ardu evra dati za otpla-tu kamata, a budžetski defi cit će biti oko 1,3 ili 1,4 milĳ arde evra. Prosečno uveća-nje ove kamate je između 200 i 250 mi-liona evra godišnje. Zaduženost će rasti do onog trenutka do kada budžetski de-fi cit može da se fi nansira iz tekućih pri-hoda, a to je jako teško. Paralelno sa tim imate veća fi skalna zahvatanja, veće po-reske stope, i time manja sredstva za po-trošnju stanovništva. Druga stvar, u ne-dostatku realnih izvora stanovništvo se zadužuje – danas 90 odsto stanovništva ima dozvoljeni minus. Ako svakog me-seca primi platu, Srbin nema dvanaest, nego trinaest plata, jer ima jedan mesec dozvoljenog minusa. Najveći broj građa-na se zadužuje za kupovinu trajnih goto-vih dobara i za kupovinu stanova, tako da jedan veliki deo plate odlazi na servisira-nje obaveza po osnovu kredita, a to sma-njuje tekuću potrošnju. Od tog kućnog budžeta koji imate, morate da platite te-lefone, struju, komunalĳ e, tako da ostane veoma mala suma od oko 200 evra po do-maćinstvu. Republički zavod za statistiku

kaže da imamo 2,3 miliona uslovnih do-maćinstava, 2,6–2,7 članova po domaćin-stvu, a raspoloživa sredstva za potrošnju po domaćinstvu se kreću od 51 do 53 hi-ljade mesečno. Od toga, u Beogradu se 46 odsto odvaja za osnovne životne po-trebe – hranu, alkoholna, bezalkoholna pića, duvan – sve ostalo je za stanarine i za druge dažbine, i na bazi te računice u Beogradu je iznos koji ostaje 200 evra. Međutim, na jugu Srbĳ e su prosečne za-rade daleko manje, pa je odvajanje za hra-nu veće – 57 odsto. A opet, i tih oko 57 od-sto su daleko ispod 200 evra – negde je to samo 16–17 hiljada po domaćinstvu. I ta brojka realno pada, ove godine imamo realni pad potrošnje preko osam odsto, a prema nekim analizama, čini mi se mmf-a, padaće i u narednim godinama, jer ne postoji mogućnost da dođe do brzog pri-vrednog rasta. Svaki rast društvenog pro-izvoda ispod tri odsto ne garantuje pove-ćanje zapošljavanja, i dalje se zadužuje-te i presipate iz šupljeg u prazno. Tako da je to jedna izuzetno teška situacĳ a koja će sve više urušavati profi te trgovine, to sad više nĳ e ona profi tabilna delatnost kakva je bila.

Hoće li doći do velikog gašenja trgovina?Ne očekuje se gašenje velikih sistema,

njihovo poslovanje i uspešnost poslova-nja je defi nisano pre svega time kakvi su im izvori za poslovanje – ako imaju previ-še zaduženja, kamata, gde jedan deo po-slovnog profi ta odvajaju za plaćanje ka-mata, sa narušavanjem će doći do daljeg

8


» VREMEREME

smanjenja njihove fi nansĳ ske snage.Kako utiče pad prometa na cene? Ne deluje da one padaju.Prošle godine u Srbĳ i je infl acĳ a bila 12

odsto. Ove godine se hvalimo da ona nĳ e velika – oko 5,5 odsto, ali ne treba zabo-raviti da je pad tražnje glavni faktor pada infl acĳ e. Po zakonu ponude i tražnje, in-fl acĳ a uvek postoji kad imate veći rast tražnje nego ponude, i onda te dve kri-ve ujednačavate kroz viši nivo cena. Vi ovde imate pad tražnje, ali postoji ču-veni ekonomski zakon da su cene rezi-stentne na niže – nećete očekivati da sa padom tražnje padnu cene, nego će se u najmanju ruku zadržavati na postoje-ćem nivou, upravo zbog iskustva i očeki-vanja na osnovu prošlih događaja. Defl a-cĳ a u zemlji Srbĳ i nĳ e kategorĳ a koja je baš česta, odnosno, praktično ne postoji. Od rata naovamo, mislim da je bilo svega jedna ili dve godine sa nekom blagom de-fl acĳ om. Srpska privreda je veoma viso-ko troškovno opterećena. Veoma su vi-soki troškovi fi nansiranja – cela privreda godišnje izdvaja između pet i sedam mi-lĳ ardi za troškove fi nansiranja, kamate i negativne kursne razlike – taj nivo živog novca se iz privrede odlĳ e u bankarski si-stem, i na taj način strahovito smanjujete

potencĳ al za bilo kakav rast. Onda, kom-panĳ e se zadužuju da bi mogle da fi nan-siraju tekući rast jer nemaju neto obrt-nog fonda i konstantno raste zaduženje, sve dok ne postanu insolventni i više ne mogu da uredno servisiraju obaveze – na taj način ne mogu više da se zadužuju, padaju plasmani, a povećavaju se rizik nenaplativih potraživanja i onda imamo situacĳ u da se kriza posle pet godina iz realnog prelila ove godine i u bankarski sektor, što će se tek dalje produbljavati. Banke nisu htele da ranĳ e uđu u celu tu priču, nisu se bavile lošim plasmanima, jer su smatrale da je to prolazna stvar – 2008. godine bilo je između dva i tri od-sto loših plasmana, na nivou statističke greške. Oni su to pokrivali kroz visoke ka-mate, a sada se taj broj kreće ka 30 od-sto loših plasmana. To je čitav galimatĳ as problema koji se najbolje vidi u trgovini.

Zašto?Tu se efektuira sve, kroz tražnju i po-

trošnju. Ekonomska snaga zemlje se gle-da kroz ekonomsku snagu potrošača, i dr-žave, kao jednog od potrošača. Ako ima-te visoke štednje u državi, fi skalni defi -cit, pad tražnje realnog sektora, odnosno tražnje robe široke potrošnje, osnovnih stvari, onda u suštini vidite gde vam se

ekonomĳ a nalazi. Uvek će postojati pet do deset odsto stanovništva koji neće osetiti bilo kakvu krizu, i oni je i ne ose-ćaju, ali oni nisu relevantni za rast i za ekonomĳ u.

Da li očekujete da cene ipak poč-nu da padaju, ako se nastavi pad tražnje?Ne očekujem, jer u Srbĳ i nemate do-

voljno konkurencĳ e, bez obzira na sve. Pa-zite, ne može da se kaže da cene baš ne padaju. Imate kupovine na tzv. akcĳ ama, sniženjima, to rade trgovci. Zašto? Prvo stave maržu 30 odsto, pa kaže “aha, pre-terao sam, ne mogu da prodam”, pa skine maržu na 15 ili deset odsto. I to su te ra-sprodaje. Ili, za robu koja im ne ide traže od proizvođača dodatne diskonte, pa za taj iznos diskonta snize cenu. U svim ve-likim lancima imate određeno ćoše gde se prodaje roba sa sniženom cenom. Ali generalno, onako kako se meri infl acĳ a, ne očekujem da će cene padati, bar ne u narednih godinu-dve.

To znači da će se smanjivati marže?Marže su u 2012. godini čak porasle.

Prosečna trgovačka marža, za ono što sam ja analizirao, negde je između 19 i 21–22 odsto. Nećete verovati, ali ukupna potrošnja proizvoda široke potrošnje o

Foto: Ivan Šepić

9


VREMEREME

kojima smo govorili u Srbĳ i je samo iz-među 6 i 6,5 milĳ ardi evra.

Može li to da se uporedi sa okruženjem?Ja sad nemam taj podatak, ali teško je

uporediti jer govorimo o različitom bro-ju stanovnika.

A ako govorimo o per capita?Prema per capita mi smo tu negde pri

dnu, kada je reč o učešću lične potroš-nje u društvenom proizvodu. Ako gledate celu potrošnju domaćinstava, to je neg-de oko 12 milĳ ardi evra.

Koliko je bilo pre 2008?Veliki je problem kako to iskazati, bilo

u dinarima, bilo u evrima. Dinar je imao strahovitu infl acĳ u, koja je za tri-četiri go-dine iznosila tridesetak odsto. Sa druge strane, imali ste kurs koji je porastao za šest do osam odsto, odnosno situacĳ u da je dinar jačao iako je postojala infl acĳ a, što je paradoks svoje vrste. Time je vred-nost evra potcenjena i onda kad iskažete tako nešto, a morate da iskažete u nekim jedinicama, u obe situacĳ e dobĳ ate jednu potpuno nerealnu veličinu. Zato kažem da je to jako diskutabilno, u evrima ili u di-narima. Šta je evro u Srbĳ i, a šta je u Ma-kedonĳ i? Veliko pitanje. Makedonĳ a, iako ima infl acĳ u, ima konstantan odnos de-nara i evra, što je katastrofa, u Hrvatskoj je ista stvar sa kunom, u BiH ista stvar sa konvertibilnom markom – svuda ima-te potcenjenu vrednost evra, sem u Slo-venĳ i, odnosno zemljama koje su prešle na evro. Svuda u okruženju, gde god su lo-kalne valute, izuzetno je potcenjen iznos evra, odnosno precenjena lokalna valuta. Tako potrošnja veštački raste, gledajući u evrima. Kada bismo vratili evro na re-alnu vrednost, onda biste mogli da vidite kolika je potrošnja u Srbĳ i. Kažete, penzi-ja u Srbĳ i je 250 evra. Jeste, kada penzio-ner dobĳ e penzĳ u i preračuna u evre. Ti za 250 evra možeš da kupiš strane robe u toj vrednosti. Ali kada bi evro imao re-alnu vrednost, onda bi ta ista penzĳ a bila 120–150 evra.

Zapravo, za tih 250 evra mogli bi mnogo više da kupe u Nemačkoj, na primer?Tako je, to je upravo ta priča, više za

evre u Nemačkoj nego za te iste evre pre-tvorene u dinare u Srbĳ i. Zato što je evro ovde potcenjen, mi smo praktično ovde devalvirali evro.

Hajde malo da razgovaramo o kon-kurencĳ i na srpskom tržištu. Agro-korovom akvizicĳ om Merkatora do-lazi se do situacĳ e da zajedno sa Delezeom imaju oko 70 odsto trži-šta. Možemo li govoriti o nekakvom duopolu?Ja ne očekujem da će nešto značajnĳ e

da se promeni. Koncentracĳ a hoće jačati, ali se neće stvoriti neka duopolska struk-tura. Postoji u trgovini jedna paradoksal-na situacĳ u da raste koncentracĳ a, ali ra-ste i konkurentnost, što je potpuno diver-gentno. Na primer, uđite u neko manje mesto gde postoje tri ili četiri velika lan-ca – kod mene u Vršcu ima ih četiri, Go-mex, Maxi, Univerexport, i sada je došao Dis. Dis je svojom politikom cena uslovio da cene i u druga tri ponuđača počnu da padaju, da se oseti ugroženost, odnosno gubitak tražnje, i da se zbog toga neke cene, gde je moguće, snize.

Što će reći da samo ako dođe novi igrač, mogli bismo da očekujemo da cene idu nadole?Da. Trend u svetu je takav. U Norveškoj

je odnos između velikih diskontnih trgo-vinskih lanaca i ostale maloprodaje neg-de 80:20. Kod nas je to sada negde pola-pola, a ranĳ e, 2007, bilo je oko 20:80 u ko-rist malih trgovinskih formata – od onih koji imaju od dve-tri kase, pa do str-a. Sad je situacĳ a sasvim obrnuta, i mislim da

će u narednim godinama doći do daljeg ukrupnjavanja, ali da će možda biti prili-ka i za druge diskontne lance, kakav je Lidl. Na tržištu Srbĳ e mi trenutno nema-mo nĳ edan diskontni lanac.

Zašto?Odgovor na ovo pitanje leži u pome-

nutoj činjenici da je reč o tržištu malo-prodaje od oko šest, sedam milĳ ardi evra, što nĳ e interesantno velikim sistemima, pogotovo ako tek treba da zauzimaju tr-žište. Drugo bi bilo da su oni došli ovde pre pet, šest godina kada se formirala po-nuda, kad su ti lanci počeli da se ukrup-njavaju. Sad više nemate nove kategorĳ e kupaca, već samo stare koji su iz jednog sistema prešli u drugi, i sada je reč samo o preraspodeli potrošnje. Jer, ako imate godišnji rast tri do četiri odsto, imate šan-su da rastete. Ovoga trenutka je mogu-ća samo strategĳ a kanibalizacĳ e – da od jednog otmete da biste vi profi tirali. Dis-kontni lanac ima svoj način poslovanja i tu ne možete da očekujete ne znam kako široku ponudu. Mislim da Lidl ima asor-timan od tri-četiri hiljade proizvoda, ne više, ali sa ogromnim obimom.

Imate li i vi utisak da se kvalitet robe pogoršava na domaćem tržištu? Meni, kao potrošaču, maltene je ne-moguće da nađem pamučne čara-pe, na primer. Ili, većina društava za zaštitu potrošača ističe (ne)kvalitet

1010


VREMEREME

obuće kao veliki problem za potro-šače. Imali smo nedavno i skandal Podravke sa “linoladom”, koja je bila znatno lošĳ eg kvaliteta u Srbĳ i nego u Hrvatskoj. Da. Reč je tome da ponuđač sam se-

gmentira kvalitet robe prema tržištu, od-nosno prema platežnoj sposobnosti tra-žnje. Nĳ e tu reč samo o patikama ili obu-ći. Kod svih prehrambenih proizvoda koji dolaze na naše tržište, a potiču od

stranih multinacionalnih kompanĳ a po-stoji diferenciran kvalitet. Jedan isti de-terdžent ima različit kvalitet za istočno i za zapadno tržište. Kupite bilo koji proi-zvod na Zapadu, čak i u Grčkoj, biće neu-poredivo kvalitetnĳ i nego isti proizvod u Srbĳ i. Jednostavno, tržište Istočne Evro-pe je posebna divizĳ a u svakoj multinaci-onalnoj kompanĳ i, pogotovo kod onih koji se bave robom široke potrošnje, i to trži-šte je segmentirano po ceni – imate nižu

cenu, ali i neuporedivo niži kvalitet. Samo da vas podsetim, u Hrvatskoj su pre dve-tri godine potrošači bojkotovali, čini mi se “persil”, jer su videli da je kvalitet “persila” daleko lošĳ i nego u Italĳ i i Austrĳ i. Svest potrošača treba da jača, da oni kažu “neću da kupujem taj bofl i taj krš”. Kod nas za sada imate potrošača koji je orĳ entisan isključivo prema ceni – on će kupiti ono što je najjeft inĳ e, ono što mora.

To stanje će potrajati?Hoće, sve dok se tržište ne razvĳ e, dok

njegova platežna sposobnost ne bude bila takva da može da prihvati kvalitet-nĳ u robu.

Ovaj broj “Barometra” bavi se ma-loprodajom, sa posebnim osvrtom na gubitke za trgovine i državu zbog krađa u maloprodaji. U zapadnoj Evropi gubitak zbog krađa iznosi je-dan do tri odsto u odnosu na ukupni promet, a postoje indicĳ e da je kod nas taj procenat znatno veći, da ide i do pet odsto. Ima li vaše ministar-stvo podatke o ovim gubicima?Ne, koliko sam ja upoznat. Znate zašto

– možda je to malo prejudicirana stvar, više je to prisutno u malim trgovinskim formatima nego u velikim. Prvo, svaki pro-izvod u velikim trgovinama je namagneti-san, tek kad prođe kasu i razmagnetiše se – može da prođe. Svi veliki sistemi imaju bar po dva-tri čoveka koji se bave obez-beđenjem, a sa druge strane, svaki bolji objekat je opremljen i kamerama. Narav-no da takva pojava postoji, ali ja nisam sklon tvrdnji da je to nešto značajno i više od proseka. Pet odsto je mnogo velika ci-fra. Nĳ edan vrednĳ i proizvod u velikim si-stemima ne možete tako lako staviti pod jaknu, ili bilo gde.

Po zakonu, krađa od pet hiljada je krivično delo, ali se ne goni po služ-benoj dužnosti, nego po privatnoj tužbi. Pa, u trgovini nemate nĳ edan proizvod

koji je skuplji od pet hiljada, ako ćemo po-šteno. Nekada je to bilo petnaest hiljada, sada je pet, ali mislim da je to promenje-no zbog drugih stvari, jer su ljudi krali de-love automobila, bicikle, a ne zbog robe u prodavnicama – trebalo bi onda da za takvu robu stavite da granica bude nula. Ako vam neko svakog dana ukrade po pet hiljada, pa vi biste bankrotirali.

RADMILO MARKOVIĆ

Poljoprivreda iz kamenog doba“VREME”: Nedavno ste izjavili da trenutno iskorišćavamo svega jednu če-tvrtinu od potencĳ ala u poljoprivredi. Kako ovakvo stanje u poljoprivredi utiče na trgovinu i cene?

dragovan milićević: Poljoprivreda ne može da izađe iz okvira aktivnosti celoku-pne privrede. Naša privreda funkcioniše daleko ispod nekog optimalnog nivoa, čak ni na nekim donjim granicama suboptimalnog nivoa. Industrĳ ska proizvodnja u prehrambenoj industrĳ i je tek na 94 odsto one iz 2008. godine, govorimo o pre-rađivačkoj industrĳ i. Bez obzira što se mi svi hvalimo da je u agraru izvozna šansa, on u suštini zavisi od toga da li će pasti kiša ili neće. Mi imamo jedan ili dva odsto navodnjavanih površina, a ključni faktori za uspešnu sezonu su da li će naići gra-donosni oblak ili će udariti suša. Mi smo agrar ostavili vezan za dejstvo prirodnih faktora, u nekom vremenu vrlo ekstenzivne poljoprivrede. Industrĳ ska prerada agrarnih proizvoda je i dalje na veoma niskom nivou, tako da je naš najveći izvo-zni proizvod kukuruz, bio je oko 400 miliona, pa nam je najveći problem u spolj-notrgovinskom bilansu bila pojava afl atoksina. Holandĳ a ima izvoz od oko 34 mi-lĳ arde dolara poljoprivrednih proizvoda, a od toga se kukuruz izvozi za samo 120 miliona dolara. Tri puta manje izvoze kukuruza od nas, a imaju izvoz agrara koji je trideset puta veći od našeg. Znači, oni izvoze prerađene poljoprivredne proizvo-de, u višim i visokim fazama prerade, kada je dodata vrednost velika. Kada je reč o cenama, postoji slobodan uvoz i uslovno rečeno slobodna konkurencĳ a, a Za-kon o trgovini kaže da država ne može da se meša u poslovanje trgovinskih pre-duzeća. Kada možete tu robu i uvesti, onda je deplasirano pričati o tome da po-ljoprivreda u nekom značajnom delu utiče na domaću trgovinu, a sa druge stra-ne, i takva kakva je agrarna proizvodnja, s obzirom na strukturu domaće tražnje i na ograničene mogućnosti i budžete, imate više nego dovoljnu proizvodnju po-ljoprivrednih proizvoda. To ne utiče nešto posebno na ponudu, jedino preko špe-kulativnih transakcĳ a.

Na šta mislite?Danas ćete retko na pĳ acama naći da je proizvođač sam doneo svoj proizvod. To su obično nakupci koji diktiraju cene u koje se ugrade, koji sa jedne strane preko viših cena smanjuju kupovnu moć potencĳ alnog kupca, a sa druge strane, zbog uslovljavanja, proizvođač dobĳ e manje nego što bi realno trebalo. To je veliki pro-blem. Sa druge strane, problem je i šta se u Srbĳ i proizvodi, odnosno šta ko u Sr-bĳ i može da proizvede. Po meni, jako malo, s obzirom da imamo selo takvo ka-kvo je, gde nemate dovoljno radne snage. Bez obzira što kod nas veliki broj ljudi živi na selu, danas imate situacĳ u da kad dođete u neko selo ispod Beograda, ne znate da li je starĳ i traktorista ili traktor. Prosečna starost mehanizacĳ e je 30 go-dina, a prosečna starost čoveka koji nešto radi, obrađuje zemlju jeste od 60 do 70 godina. Ti ljudi su na izmaku i radne i životne dobi, nema zamene, a svake go-dine ima sve više i više neobrađene poljoprivredne površine. Uvozimo pasulj, na primer. Zašto? Pa, zato što ga ne sejemo.

1111


VREMEREME

Maloprodaja u uslovima krize

Sniženja, bankrot, pa ukrupnjavanjeKako politika cena i trka za konkurencĳ om u pojeft injenjima utiču na tržišta, šta donose diskontni lanci i gde je Srbĳ a u svemu tome

Poznato je da ako postoji bilo koja kate-gorĳ a proizvoda na kojoj se može uo-

čiti recesĳ a, to je hrana. Uostalom, sva-ko mora da jede. Ali, trgovci misle druga-čĳ e: oslabljena ekonomĳ a u poslednjih nekoliko godina nesumnjivo je uticala na poslovanje maloprodajnih lanaca hrane. Klimatski uslovi, pa i nedovoljna konku-rencĳ a, doveli su ne samo do povećanja cena hrane već je promenjena i navika kupaca, koji brendove sa standardnim cenama menjaju za brendove koji ima-ju pristupačnĳ e cene.

Strategĳ a popusta u suštini se svodi na politiku cena. Novac se ulaže u marke-tinške kampanje sa ciljem da se privuče što veći broj kupaca, da se kupci preotmu od konkurencĳ e. Onda i konkurencĳ a to isto uradi, i kraj se svodi na dve solucĳ e: bankrot ili ukrupnjavanje!

U Evropi najvažnĳ i diskontni lanci, kao što su “Aldi” i “Lidl”, imaju najveći uticaj na cene u tradicionalnim supermarketi-ma i hipermarketima. Takođe, malopro-dajni lanci kao što su “Walmart” i “Target” hranu su postavili u centar svoje strategi-je da privuku veći broj potrošača. Diskon-tni lanci su preoblikovali konkurencĳ u i time naterali tradicionalne maloprodaje da ponovo preispitaju promocĳ e, cene i mešanja proizvoda.

Rafael Moro, analitičar maloprodajne industrĳ e u “Euromonitoru” (vodeća svet-ska organizacĳ a za istraživanje i konsal-ting u maloprodajama), sastavio je godiš-nji izveštaj o trendovima u maloproda-ji hrane došavši do zaključka da diskon-tni lanci rastu stvarajući sve veći uticaj na globalne maloprodajne lance, kako u najznačajnĳ im evropskim i severnoame-ričkim lancima, tako i na sveobuhvatnom tržištu Istočne Evrope.

Moro zaključuje da je rast cena hrane

ključni faktor koji pogađa sve malopro-dajne lance. Teže je nego ikada održati adekvatne marže u vremenu kada cene hrane konstantno rastu, često i zbog pro-blema kao što su regionalne suše ili po-plave. Maloprodajne kompanĳ e su prei-načile svoje ponude, kako u kategorĳ i ne-prehrambenih proizvoda tako i u asorti-manu hrane. Realnost je da je neracional-na potrošnja prilično opala od početka recesĳ e krajem 2007. godine, što je po-godilo hipermarkete kao što je “Carefour” i u nešto manjoj meri “Tesco”. Kombina-cĳ a ovih faktora stvorila je veliku razliku u poslovanju lanaca maloprodaje, gde najkvalitetnĳ i maloprodajni lanci poslu-ju prilično dobro, kao i diskontni lanci sa najnižim cenama, a oni između bore se za opstanak.

Kako se najuspešniji lanci ishrane nadmeću i pobeđuju u uslovima krhke ekonomĳ e?

Koncept “opažanja cena” je veoma zna-čajan, a pobednici znaju kako da to ostva-re. Postoji mnogo studĳ a koje ukazuju da je aktuelna razlika u cenama između la-naca mnogo manja nego što kupci mi-sle. Ali, “optička varka”, zbog tzv. “pamet-ne maloprodaje”, stvara doživljaj poravna-vanja cena kroz agresivne marketinške i promotivne kampanje za ključne tj. oda-brane proizvode.

U kojim zemljama maloprodajni lanci imaju najviše uspeha i zašto?

Veći deo uspeha se pokreće strate-gijama individualnih maloprodaja pre nego određivanjem cena artikala za celu

državu. Ipak, postoje zemlje gde malopro-daje posluju prilično dobro. Na primer, nove poslovne mogućnosti se otvaraju u Poljskoj, čĳ e je tržište već odavno zrelo, ali nĳ e u potpunosti zasićeno. To je drža-va u kojoj diskontni lanci uzimaju svoj deo tržišta, naročito u manjim gradovima u kojima je konkurencĳ a slabĳ a. Lanci robe široke potrošnje rastu oko 8 odsto godiš-nje, prema poslednjem istraživanju, a hra-na je veoma važan deo njihove ponude.

Koja su najvažnĳ a otkrića poslednjeg istraživanja o diskontnim prehrambenim lancima?

Ključna stavka jeste činjenica da dis-kontni lanci nisu nepobedivi. Pre nekoli-ko godina “Lidl” je ušao na švajcarsko tr-žište, što je momentalno izazvalo paniku među švajcarskim maloprodajama. Ali,

ovi lanci su se dobro pripremili za “Lid-lov” nastup na tržištu i tokom 2011. go-dine mnogi su uspeli da ga pobede u ra-stu prodaje. Još jedan važan zaključak je činjenica da su neprehrambene katego-rĳ e veći izazov za diskontne lance nego što su oni to očekivali. Mnogi diskontni lanci su bili samouvereni očekujući da će duplirati svoj uspeh u prehrambenim ka-tegorĳ ama, ali je uticaj internet malopro-daja na neprehrambene proizvode bio ve-oma značajan. Diskontni lanci su bili pri-morani da organizuju snažne promotivne kampanje za neprehrambene proizvode kako bi privukli što više kupaca.

Brzo rastuća tržišta, kao što je tur-sko, pokazala su se kao veoma atraktiv-na za diskontne lance. Neki od lokalnih

��Teže je nego ikada održati adekvatne marže u vremenu kada cene hrane konstantno rastu

1212


VREMEREME

maloprodajnih lanaca, kao što je bim, us-peli su da se pozicioniraju kao kombina-cĳ a diskontnih autleta i lokalnih prodav-nica, najviše zato što su prepoznali popu-larnost diskontnih prehrambenih lanaca. Belgĳ a je još jedan dobar primer gde su manji lanci počeli da primenjuju elemen-te pristupa diskontnih lanaca bez potpu-nog prihvatanja njihovog formata stalnog snižavanja cena, pri čemu lanac super-marketa “Colruyt” posluje bolje nego dis-kontni lanci.

Šta je sa Srbĳ om? Kako u drugim obla-stima tako i u ovoj, Srbĳ a kasni! Lokalni marketinški lanci se vikendom utrkuju ko će više da spusti cene, naravno, pre sve-ga hrane, ističući to u svojim kampanja-ma kao glavni adut, a kada ste već došli da kupite hranu, zašto onda da ne kupite i druge, neprehrambene proizvode? Ko-liko su ta sniženja stvarna, a koliko plod “optičke varke”, veliki je znak pitanja. Spe-cifi kum srpskog tržišta je i poseban vid “kreditiranja” kroz odloženo plaćanje na

čekove građana do 12 meseci “bez ka-mate” – srpski raj! Niti postoji niti se bilo kome u realnoj ekonomĳ i može objasni-ti ovaj fenomen.

Kopĳ a nĳ e original. Domaći marketinš-ki magovi i stručnjaci u maloprodajnim kompanĳ ama, umesto da se pripreme za stranu konkurencĳ u koja vreba iz zase-de, kopiraju kampanje, bazirajući sve na snižavanju cena, doduše prividno, u srp-skom slučaju! I sa malom zadrškom, ako ta strategĳ a nĳ e usmerena na osvajanje što većeg dela tržišta! Nakon toga, pro-daja, monopol... Već viđeno!

Srpsko tržište je podeljeno na dva veli-ka lanca: “Idea” i “Delhaize”. “Idea” je kupo-vinom “Mercatora” dobila i “Rodić”, tako da samo ova dva giganta pokrivaju od 60 do 65 odsto domaćeg tržišta. Ostali, “Uni-verexport”, “Veropulos”, “dis komerc” pa i mnogi drugi prate diktat pozicĳ e najve-ćih, tražeći svoje mesto. “Metro” ima dru-gu strategĳ u. Lanac hipermraketa zami-šljen kao glavni snabdevač malih lokalnih

prodavnica ima svoje mesto, ali, nažalost, preskromno da bi mogao da utiče na kre-tanja na srpskom tržištu. “Metro” je po prirodi trom i ima potpuno drugu fi lozo-fi ju prodaje, učestvuje u trci snižavanja cena sa vodećim srpskim maloprodaj-nim lancima, ali bez odlučujućeg uticaja.

U analizi ne sme da se zaboravi da su u ekonomĳ i Srbĳ e prisutne sve vrste kri-ze: i ponude i tražnje, i nedovoljne konku-rencĳ e, kao i da je infl acĳ a uvek prisutan i veoma rizičan faktor.

“Lidl”, “Spar”, “Aldi”, “Casino”... na ulasku su na srpsko tržište. Od njih se očekuje da preokrenu strategĳ u poslovanja mar-ketinških lanaca, da promene cene na za-dovoljstvo kupaca... Ali, kada?

Ne treba zaboraviti da u je Srbiji u 2013. godini došlo do pada prometa u maloprodaji za 30 procenata, ali nije došlo do pada cena! Suprotno, cene ra-stu, pa i cene hrane, što je samo po sebi fenomen! Fenomen uspeha ili bankrota! Videćemo.

Ilustracĳ a: POV magazine

1313


VREMEREME

RFID – revolucĳ a u maloprodajiVeći deo prethodne decenĳ e mnogi stručnjaci su istraživa-li mogućnosti uvođenja rfid-a u svoj sistem poslovanja. To-kom 2012. godine pitanja su se odnosila manje na moguć-nost uvođenja rfid-a u maloprodaje, a više na to kada će po-četi sa tom praksom ili o rezultatima koje su već postignuti.

Potencĳ al za korenite promene u maloprodajama koje je iza-zvao rfid je zapanjujući. Najveći svetski maloprodajni lanci su pojačali svoje rfid inicĳ ative zbog daleko veće precizno-sti koju pruža u popisu inventara, što dalje dovodi do pobolj-šanja u dostupnosti proizvoda, uštede u radnoj snazi i pove-ćanju prodaje i profi ta. Na primer, “Macy’s” je objavio svoje planove da uvede rfid u osam kategorĳ a odevnih predmeta u svojim radnjama. Takođe, generalni direktor “J.C. Penneya” je objavio strategĳ u kompanĳ e o uvođenju rfid-a za svaki ar-tikal. Druge robne kuće i specĳ alizovani maloprodajni lanci odeće su zaokupljeni sopstvenim implementacĳ ama rfid-a.

Uticaj rfid-a na upravljanje inventarom i zalihama je u veli-kom broju slučajeva dokumentovan i zabeležen. Džastin Pa-ton, direktor rfid razvojnog centra Univerziteta Arkanzas, u jednom od skorašnjih intervjua izjavio je: “Osim upravljanja zalihama, rfid igra sve važnĳ u ulogu u prevencĳ i gubitaka.”Prošle godine je Checkpoint, kao jedna od vodećih svetskih kompanĳ a u oblasti rf (radio-frekvencĳ a) i rfid, uvela sve-obuhvatno rešenje na bazi rfid-a koje je do sada tehnološ-ki najsavršenĳ e, dizajnirano i fl eksibilno za implementacĳ u. Vagajući standardne i rfid tagove sa dvostrukom namenom, klĳ enti su došli do zaključka da su “značajno štedeli novac i vreme upotrebom rfid rešenja”. Ovo je upravo tip inovacĳ e koji maloprodaja očekuje. U po-slednjih 40 godina, Checkpoint je fokusiran na izradu kom-pletnih, globalno primenljivih rešenja, izgrađenih na boga-tom nasleđu rf i rfid hardvera, soft vera i pratećih proizvoda.

Saradnja Checkpointa i C&A

RFID projekti omogućuju da kupci u C&A uvek mogu naći svoju omiljenu robuCheckpoint Systems, vodeći globalni pro-izvođač opreme za elektronsku zaštitu, dostupnost robe i rešenja za obeležava-nje u industrĳ i odeće, proširuje rfid (ra-diofrekvencĳ ska identifi kacĳ a) projekat sa vodećim lancem maloprodaje odeće C&A sa 5 na 25 radnji. U okviru C&A pro-jekta u Nemačkoj, Checkpoint obezbe-đuje rf/rfid antene, rfid rešenja unutar samih maloprodaja, soft ver i usluge kon-saltinga. Cilj ovog projekta je da omogući da roba bude dostupna na policama C&A radnji u boji i veličini, kako bi kupci uvek mogli naći artikal koji žele i kada žele da kupe. Implementacĳ om rfid-a u radnja-ma prodavci mnogo efektivnĳ e i efi kasni-je upravljaju inventarom i zalihama i us-pešnĳ e štite robu!

C&A je odabrao Checkpoint za rfid pro-jekte da analizira procese i procedure u dostavi robe, inventaru i zalihama. C&A je već implementirao Source Tagging za-jedno sa Checkpointom za rf eas siste-me pre nekoliko godina, kao kamen te-meljac za potencĳ alnu rfid nadogradnju.

C&A je izabrao Checkpointovo soft ver-sko rešenje kako bi poboljšao upravljanje zalihama i kako bi omogućio dostupnost robe na policama za veoma širok spektar prodajnih artikala. Cilj je da se poboljša protok robe od dobavljača ka radnjama i

iz magacinskog u prodajni prostor.

Checkpointov softver oat Foundati-on Suite pruža preciznu vidljivost lage-ra prijemnog odeljenja u realnom vre-menu, kako u magacinu tako i u prodaj-nom prostoru. To znači da su zaposleni u C&A radnji u mogućnosti da prebroja-vaju proizvode sa ručnim Motorola rfid čitačima, opremljenim Checkpointovim soft verom, što pruža precizno upravlja-nje inventarom. Kao rezultat, C&A uvek zna tačno koliko je robe preostalo u rad-nji, u kojem tačno delu radnje i da li je po-trebno ponovo poručiti određene artikle. Ovaj soft ver beleži prodajne, lager i pro-metne podatke koji su značajni da bi se

dobila pravovremena i potpuna vidljivost robe i prodaje.

Checkpointovo rf/rfid “exit door” reše-nje za C&A pruža zaštitu i od krađe i po-datke o dostupnosti artikala. Najčešće instaliran na izlazima, sistem pruža za-štitu od krađe, antene će oglasiti alarm samo ukoliko nesavesni kupac pokuša da iznese proizvod iz radnje koji nĳ e plaćen.

U prodajnom prostoru opremljenom sa rfid rešenjem prodavci mogu istovreme-no staviti više artikala na pult gde će svi oni biti automatski pročitani i procesui-rani. Ovim se smanjuje rizik da zaposleni zaboravi da skenira ili deaktivira proizvod obeležen i zaštićen rf/rfid nalepnicom.

Ilustracĳ a: POV magazine

1414


P R O D A J E S E RESTORAN

“POGOĐENA PATKA”

Restoran “Pogođena patka” nalazi se u Ulici Đure Daničića 13 na Kopitarevoj gradini.

Otvoren je u novembru 2005. godine. Ima svu potrebnu opremu, kuhinju, šank, salu...

Dodatna ulaganja nisu potrebna. Površina restorana je oko 170 m² sa 60 sedećih mesta.

Info. tel. 011 33 40 026 – radnim danom od 9.30 do 16.30 časova.

NEDELJNIK

www.vreme.com

Copyright © NP Vreme, Beograd

Upotreba materijala iz ovog fajla u bilo koje svrhe osim za

ličnu arhivu dozvoljena je samo uz pisano odobrenje NP Vreme

PDF izdanje razvili: Saša Marković i Ivan Hrašovec

Obrada: Marjana Hrašovec

Documents

Barometar, Vreme 1198, 19. decembar 2013. · podnevnim satima, kada je velika gužva. Za svako krivično delo krađe ili džepne krađe potrebna je velika gužva da bi se oni utopili