Бајазит II

Османска држава после Фатиха

Тугра Бајазита II

Војни успеси Бајезита II

• 1483. заузимање Новог

• 1484. заузимање Килије и Акермана

• 1499-1502 рат са Венецијом; заузимање Корона и Модона

• упади на територије Далмације, Босне, Хрватске, Угарске, Корушке, Аустрије, Крањске, Пољске, гусарење није престајало

Политика на Балкану• готово непрекидно ратовање са Угарском

на територији Србије, до склапања мира 1503. године;

• након смрти Мехмеда Освајача, упади Угара на територију Србије све чешћи и смелији

• у пролеће 1483. Бајазит креће да обнови тврђаве Рам и Кулич, да се утврди слабо брањена линија између Смедерева и Голупца

• после смрти Матије Корвина 1490. Османлије покушавају да искористе ситуацију па опседају Шабац и Београд, док Угри опседају Смедерево (1494)

• 1500. Угарска прилази хришћанској коалицији против Османлија, а позорница сукоба је опет северна Србија; угарска војска продире све до Мораве;

• 1501. Угри разарају Видин, нападају Кладово и Никопољ;

• мир је склопљен 1503, више настојањем Турака; први пут су прецизиране границе између две државе (султану је остала цела северна Србија, сем Шапца и Београда); осигурано је слободно кретање путника и трговаца, роба се кретала у оба правца, а власти су се обавезивале да штите трговце и да им надокнаде евентуалну штету

• успоставља се и османска власт у Црној Гори: после освајања Медуна 1457. Црна Гора остала независна, а после освајања Скадра 1479. постала вазална; након бекства Ђурђа Црнојевића 1496. године, припојена Царства, као засебна област под надзором скадарског санџакбега; Ђурђев брат Стеван, који га је и потказао султану није више вазални владар, али су му остала имања Црнојевића; када је скадарски санџак-бег Фируз припојио Црну Гору Скадарском санџаку 1499. одузима му имања

Противници и савезници• службовао у Амасији, а његов брат Џем Коњи; био у блиском

контакту са дервишима, чак постоји сумња да је наредио убиство свог оца; сам почетак владавине обележен сукобом са братом Џемом око престола: на престо је дошао уз помоћ јаничарског идола Гедик Ахмеда, чије су се трупе предале под Отрантом 11. септембра 1481, а који је победио Џема код Јенишехира 19. јуна 1481; Џем је са породицом побегао у Каиро;

• Гедик Ахмед се у суштини није слагао са политиком Бајезита II, па је убијен 1482., заједно са својим тастом Исхак-пашом;

• Бајезит је зависио од Запада, јер је Џем био у њиховим рукама; у марту 1482. Џем, кога је дискретно помагао мамелучки султан, поново је покушао срећу у Анадолији; обећао Караманлијама поново успостављање њихове кнежине, али војска му се расула, морао је поново да побегне, уточиште је нашао на Родосу; крајњи циљ му је била Угарска, у жељи да одатле поново започне борбу за престо; Јовановци су га убедили да најпре оде у Француску, где је задржан од 1482. до 1488, а затим у Риму од 1489-1495. године; Порта и витезови са Родоса склапају 1483. споразум у вези са Џемом; витезови се обавезују да ће задржати предента, а Бајезит плаћа годишњу надокнаду од 40.000 дуката, економске повластице и право на Халикарнас (Бодрум): Џем је од тог тренутка оруђе у рукама католичке дипломатије;

• 1481. примирје са витезовима са Родоса, а 1482. са Венецијом (улазна такса на робу 4%)

• рат са Венецијом (1499-1502), после готово две деценије мира, показао је да је османска флота способна да се на отвореном мору супростави млетачким снагама; том приликом изграђена два бојна брода носивости 1.800 тона, највећи за које се до тада знало

• крајем XV века Османско царство се учвршћује у европској политици; за време ратова у Италији, свака завађена италијанска држава претила је да ће затражити помоћ од Турака: Османлије су се ставиле на страну Милана и Напуља против француско-венецијанске лиге. Бајазит је чак обећао Напуљу помоћ од 25.000 војника, али је заузврат тражио Отранто;

• 1484-1491. води исцрпљујуће ратове против Мамелука, са непромењивим резултатом; шест великих војних похода исцрпли су обе стране, те су потписале мировни уговор у коме су потврдили status quo; томе претходе готово стална непријатељства од 1483. године, јер су Османлије пружиле помоћ свом штићенику, емиру Зулкадра, кога су Мамелуци нападали, ратовање са промењивим исходом, углавном походи на побуњена племена Тургута и Варсака;

Противници и савезници• 1497-1499. рат са Пољском, Јован

Алберт VI у јуну 1497. ушао у Молдавију, чији је кнез Стефан тражио помоћ од султана; током 1498. заједно са кримским Татарима османске снаге су извеле неколико разорних похода на већ опустошену Пољску, али су имали велике губитке у људству; Јован Алберт затражио мир;

• Бајазитове благе административне мере охрабрила су незадовољне елементе у Анадолије: поједина туркменска племена (Тургут, Варсак) нису могла да прихвате османски централизам, нарочите не фискалну политику; османски систем је био неспојив са номадском привредом и племенским обичајним правом; ова племена су се фанатично држала својих дервишких редова, своје антиосманске друштвене и политичке аспирације они су заодевали у рухо хетеродоксног верског убеђења против сунита; познати су као кизилбаше, по црвеној чалми коју су носили;

• око 1500. године, Исмаил Сафави, рођак Узун Хасанов, отео је власт династији Ак Којунлуа у источној Анадолији, Азербејџану и Ирану; осваја Табриз 1501, Багдад 1508; он је проширио свој утицај на све анадолске Туркмене, и постао њихов верски и политички вођа;

• Шах Исмаил је желео да читаву Анадолију припоји свом Иранском царству, те је нудио савез Венецији од које је тражио артиљерију; Бајазит II заузео је помирљив став према шаху Исмаилу (иако је 1502. одређен број кизилбаша протеран у Мореју), али 1511. кизилбаше су се дигле на устанак, који су предводиле старе спахије, лишене својих некадашњих тимара; тада је већ била започела борба између принчева Селима, Ахмеда и Коркута за престо; устаници су кренули на Бурсу; принц Селим који је од раније имао одлучан став према шаху натерао је оца да абдицира и ступио на престо 24. априла 1512. године; Бајазит умире на путу у прогонство јуна 1512;

ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ

ЛИЧНОСТИ • имао 34 године када је ступио на престо;• био је истрошен услед нездравог начина живота: испољавао је

склоност ка опијуму;• венецијански баило Андреа Грити описује га 1503. године:

"ништа на његовом дебелом и масном лицу не одаје суровог или опасног човека; напротив, његовим ликом доминира меланхолија, сујеверје и тврдоглавост, не без одређене дозе шкртости. Заљубљеник је у техничке вештине и има развијен укус за лепо обликоване корале, обрађено сребро и предмете начињене од њих. Веома је добар познавалац теологија и астрологија, коју непрестано проучава. Нико не зна боље од њега да затегне лук. Већ дуги низ година одрекао се вина, али се није одрекао других ужитака: пороци су од њега направили старца пре времена";

• надимак Veli заслужен: дервиши су повратили све почасти, италијанске слике продате; враћена моћ јаничарима;

• настојао да ојача своју личну власт;

ГЛАВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ВЛАДАВИНЕ

• дошао на челу османске државе у тешким околностима након смрти Мехмеда Освајача, када је држава била исцрпљена, јаничари незадовољни, а елита подељена

• модернизовао османске копнене и поморске снаге• његова владавина дова великог економског напретка у

стабилним и безбедним приликама• Ибн Кемал: Бајезит II није био велики освајач као његов отац,

али је зато консолидовао територије које је освојио његов родитељ

• вакуфи поново озакоњени, мулкови враћени правим власницима

• чују се захтеви за стриктнијим поштовањем шеријата: Белинијеве фреске поломњене и распродате у чаршији

• жива дипломатска активност: 1490. због опасности од Џема обавезао се да неће нападати Венецију, а 1495. и 1499. први контакти са Московљанима

Комплекс Бајазита II у Једрену