cyan

mag

enta

yel

low

bla

ck

PO

LJO

PRIV

RED

A br

. 46

Stra

na 4

8

48 Poljoprivreda magazin jul 2008.

BAČEN ILI ISKORIŠĆEN STAJNJAK?Prof. dr Dragiša Milošev

Kad već imamo malo stajnjaka, koji je dragocen i skup, onda treba da ga iskoristi-mo što bolje, a ne da dozvolimo da propada. Propada tako što se prilikom izvoženja i rasturanja stajnjaka on ne zaorava odmah, nego se čeka izvesno vreme, pa se zaore

kad se neka veća površina prekrije stajnjakom. To nikako nije dobro. Stajnjak baš nije popularan i ne izaziva kod čoveka neke pozitivne asocijacije, baš zbog toga što iz njega isparava amo-nijak, a upravo taj amonijak, koji ima taj miris stajnjaka, on je najkvalitetniji i najdragoceniji deo. To je u stvari azotno đubri-vo. Amonijak intenzivno isparava iz stajskog đubriva i to se zove stručno volatizacija, i kad se izveze na jednu njivu recimo trideset tona stajnjaka, ako zaoremo posle četiri dana mi kao da smo izne-li petnaest tona stajnjaka po hektaru. Prepolovljeno je đubrivo i fertilizaciona vrednost tog stajnjaka.

Ako se zaore trideset tona po hektaru u zemljište se direktno unese 150 kilograma azota, 75 kilograma fosfora, 180 kilograma kalijuma i 180 kilograma kalcijuma.

Izvoženje i rasturanje stajnjaka, mora biti sinhronizovano. Izvoženje, rasturanje i zaoravanje mora biti sukcesivno, jer svako kašnjenje u zaoravanju stajnjaka na njivi proizvodi velike gubitke u azotu, tačnije u amonijaku isparavanjem tog azotnog đubriva. Šest sati nakon rasturanja stajnjaka, ako se stajnjak zaore, izgubi se dvadeset procenata od đubriva, odnosno fertilizacione vred-nosti tog stajnjaka. Ako se zaore dan kasnije, odnosno dvadeset i četiri sata, izgubi se trideset procenata od đubrivne vrednosti stajnjaka, ako se zaore četiri dana kasnije izgubi se pedeset pro-cenata od te đubrivne odnosno fertilizacione vrednosti stajnjaka. Imao sam prilike da vidim po njivama da je stajnjak razbacan,

mesec dana stoji i nije zaoran. Tu nema više šta da se zaorava, to više nije stajnjak, tu više nema ništa, to su samo neki ostaci stajnjaka koji nema nikakvu vrednost.

Stajnjakom treba đubriti one biljne vrste koje daju najveći pri-nos organske materije po jedinici površine, koje će najbolje isko-ristiti đubrenje stajnjakom. Ne treba direktno đubriti strna žita koja ne daju visoki prinos organske materije, nego strno žito se đubri godinu dana pre. Stajnjakom treba đubriti okopavinske bilj-ne vrste, u prvom redu šećernu i stočnu repu koje daju najveći pri-

nos organske materije. Treba đubriti kukuruz, sve biljke se mogu đubriti. Voćne biljne vrste dobro reaguju na đubrenje stajnjakom, vinogradarske, takođe vinova loza, a za ostale biljne vrste koristi se produženo dejstvo stajnjaka.

Kada se zemljište nađubri stajnjakom, najbolji efekat se posti-že prve tri godine, mada se pozitivna dejstva osećaju i posle deset godina unošenja stajnjaka.

Đubrenje stajnjakom od dvadeset do trideset tona po hektaru je slabije ili osrednje đubrenje stajnjakom, a trideset do četrdeset tona po hektaru je intenzivno đubrenje stajnjakom. Neka srednja doza đubrenja stajnjakom je oko trideset tona po hektaru i tu se preporučuje đubrenje svake treće, četvrte, eventualno pete godi-ne, pre okopavinske biljne vrste.

Dobro je koristiti plodored, gajiti biljke u plodoredu, jer onda je tačno uhodan sistem. Valja zapamtiti da strna žita koriste pro-duženo dejstvo stajnjaka u plodoredu.

■

Stajnjak je smesa prostirke i čvrstih i tečnih ekskremenata domaćih životinja i peradi. Stajnjak popravlja strukturu zemljišta, porozitet, balansira odnos mikro i makro pora u zemljištu. Takođe popravlja vodni, vazdušni i

toplotni režim.

podsetnik