B. Desnica - O Peraštanskim Hajducima

8/17/2019 B. Desnica - O Peraštanskim Hajducima

1/10

NEKOLIKO PODATAKA O PERAŠTANSKIMHAJDUCIMA I O HARAMBAŠI

BAJU PIVLJANINU

Sve što se znade o har ambaši Ba ju Nikol i ću Pivl ja-ninu i o peraštanskim ha j ducima ogr aničeno je na jedankr atak per iod Ba jova života i ha j dučkog d jelovan ja t. j . narazmak vremena, ko j i ide od aprila 1684 pa do Ba jove po-

gibi je na Vrt i j el jci . G. J. Tomi ć, ko j i je o ovom predmetudao jednu dobru i na naučno j osnovi ragjenu raspravu,

1

ni je imao pouzdanih podataka za vri jeme, ko je je tome

prethodilo, pa j e stoga volio da se tog vremena i ne do-

t iče. U dugogodišn j em radu po zadarskim arhivama, ja sam

naišao na nekoliko podataka i iz tog rani jeg vr emena, pakako j e d jelovan je per aštanskih ha jduka dalo pr edmet j edno jposebno j grupi narodnih p j esama u ko j ima Ba jo Pivl janinzauzima glavno m jesto, biti će, mislim, od koristi da se

prikupl jeni podatc i ob jave, kako bi postal i pr istupni svimnaučnim radnicima, ko j i u nar odnim p jesmama istražu juist or i j ske elemente.

Na jstari j i pomen o Ba ju nalazi se u spisima dalma-

tinskog g

eneralnog p

roveditora Antonia Priuli. To su triter minaci je2 izdane na Hvaru 11-og juna 1669, ko j imaPriuli, na molbu har ambaša Ba ja Pivl janina, Gr uice Žera-vice i Vukosava Puhalovića „poglavica ha j duka ko j i čuva jukotor ski kra j

" naregju je, da se sva tro j ica zavedu kao vo j -

1 J. N. Tomić, Posledn j e dve

godine života i r ada harambašeBa ja Nikolića Pivl janina. Beogr ad,1901.

2 Naziv za pr ov editorska na

-

regjen ja. Ove se terminaci je nalazeu Priulovim spisima, kn j . II . str.560. Z adarski mletački ar hiv , sada

„Archivio storico della R. Pref et -

tu r a

.

"

12*


2/10

18 0 и р а л о з и

nici u spisak „zaslužnih" kotor ske komore. (Meg ju nagra-

dama, ko je j e r epublika di jelila za zasluge pr ama dr žavi ,na j češća i na j obični ja bi la je ta, da se zaslužno lice unese

u spisak jedne čete plaćene vo jske. Ono je time sticalopravo na plaću i hl jeb, bez obveze na vršen je vo j ničkihdužnosti. MletaČKa administrativna terminologi ja zvala jetu vrstu nagr ada „ piazze de benemer i t i

" a nar od „ mr tve

plaće" .) Pr vog oktobr a 1669 Priul i je izdao u Zadru jednu

četvrtu terminaci j u istog sadrža ja u korist harambaše JoveSik i m i ća1 iz M i r i lo v i ć a

".

Zaniml j ivo je da se u terminaci j i odreg jeno j za Ba ja,

on naziva „ Carambacca Baio Piuglianin

"

i da se ta j na-

rodni naziv ne ponavl ja više ni u jednom od dokumenata

gd je je ri j eč o n j emu. Iz te se terminaci j e dozna je još, dase je Ba jo dobr ovol jno podložio mletačko j republici, da jeu neprekidnom ratovan ju s Tur cima izlagao život i dopadaorana i, na jzad, da za sve trude, tr oškove i opasnosti pod-nesene u duždevo j službi ni je do tada bivao od države na-

gragj ivan.U septembru te iste godine stigla j e u Dalmaci ju vi jest

o miru sklopl jenom u Kandi j i.2 Kao svi dugotra jni ratovi,tako je i ova j bio za mnoge postao izvor pr ihoda i bla-

gostan ja. Mnogo j e nar oda ginulo u ratu, al i j e nesr avn j ivoviše živ jelo od rata. U Dalmaci j i je od n jega živ jelo go-tovo sve stanovništvo unutrašn josti a nar očito kotarski us-

koci3 i per aštanski ha jduci . Razuml j ivo je dakle, što j evi jest o miru i, kao posl jedica toga, zabr ana četovan ja iza-zvala zapr epašćen j e u ha j dučkim i uskočkim r edovima.I j

edne i drug

e dovodio j

e svršetak rata u vr lo težak p

o-loža j : povratka na star a ogn j išta ni j e im bilo, a na novi ma

1 I b i d . s t r . 620 a t .2 „ Historia della guerra di Dal-

r o at ia t r a V en e z i an i e T u r c h i d el

D o t t o r F r a n cesk o D i f n i co dal l

anno 1645 fino al la pace e sepa-

r azione de j confini ." Savr emeni

rukopis u zadar sko j „Bibl iotecaP a r a v ia ."

3 Kotar ski su uskoci pl jačka-n jem pogr aničnih turskih kra j eva

bili u ovo vr i j eme toliko ur a no-

žil i svo je blago, da je j edan pr o-

veditor pr edJagao Senatu, da ihse pr isili da umetu svu stoku, ko ja

pr elazi br o j nužan za obragjivan jezeml je i ishranu nar oda. Depeša

gen. pr ov G j ir olama Contarini od28 f ebruara 1663. M l et . d r ž . a r h .

f. 81/489.


3/10

NEKOLIKO PODATAKA 0 PERAŠTANSKIM HAJDUCIMA 1 8 1

ni je bilo više uslova za život. Mletački upravnici, ko j i su,

svi od r eda, bili vr lo suptilni psiholozi , uvigjali su opa-

snost, ko j a je za državu mogla da nastane iz nezadovol jstva jednog elementa, kakav su bili uskoci i ha jduci.1 Stoga jePr iuli na prvi glas o miru pozvao k sebi u Zadar sve us-kočke i ha jdučke star ješine da s n j ima prouči način kakobi im se mogl i stvoriti uslovi za normalan život. Svaki jeod glavara podnio proveditoru svo j posebni pr edlog, a ova j

j e sve te predloge poslao Senatu na odluku. Na to je odSenata došao odgovor da se pošal ju u Mletke uskočki i

ha j dučki izaslanici r adi ur egjen j a n j ihovog pi tan ja. Kako jeuprav tada Priuli bio predao upr avu zeml j e novom pr ove-

ditoru Barbaru i spr emao se na povratak, poveo je on sasobom u Mletke (Decembra 1669) i te poslanike.2 Kaopr edstavnic i peraštanskih ha jduka otputoval i su sa Priulomharambaše Ba jo Nikolić, Gruica Žer avica, Vukosav Puha-lović i bul jukbaša Mi loševi ć. Ta su četvor ica desetog ja-nuara 1670 upravi la na Dužda molbu u ko jo j se kaže : da

je bro j ha jduka, ko j i su 1654 g. pr eb jegli u područ je Pe-

rasta por astao na 1500 duša, od ko j ih je 5C0 sposobno zaoruž je i da je sada, usl jed mira, opstanak sveg tog nar odadoveden u pitan je, pa se r adi toga moli, da se ha jdučk impor odicama odredi kao bor avište ili Vrana u Kotarima iliRisan u Boki, da im se uz m jesto ud jeli i zeml ja, a dokova stane na r od da im se obezb jedi ishrana iz državni hsredstava. Dal je : da se i ha jduci oproste svih nameta i ca-

rina, kao što su od n j ih prosti Paštrovići, Gr bl j ani i Per a-

štani i , na jzad, da im se prizna pravo na prvostepeno pre-

sug j ivan je svih megjusobnih grag janskih i krivi čnih parnica.3

1 U d i r e k t i v a m a r i sa n sk o m r ek -

tor u gen. pr ov. Barbaro kaže zaha j duke : „ sono persone di spiritiar dent i, f acili alle r isse, nemici deT urch i c o n f i n a n t i e ch e av ezz i a l l a

l iber ta d una l unga guer r a, si sonoabit uat i agl i homiciđi et alle га-

pine ; onde vi vorra grand atten-

zi one per tenerli in dovere, mischi-

ando con le maniere destre e pia-

cevoli anco qualche minaccia dicast igarli, procurando Г obbedi-

enza senza innoltr asi ad impegni,che possono con genti cosi r ozzet ir ar a cimento la pubbl ica dig-

nita." Spisi Bai bar o kn j . II . str .18 1 Z a d. mlet. ar h .

2 Difnico op. cit.3 Spisi Bar bar o kn j . I. str . 191.

Z a d . m l e t . a rh .


4/10

1 8 2 j i р и л о з и

Sad se Senat našao u nepril ici. H'a j dučki su zaht j evi

bil i pret jer ani i neprihvatl j ivi , a otvor eno ih odbiti ni je bilosav j etno, jer bi tad ha jduc i, i onako nezadovol jni , udaril iu kr a jnosti , a t ih se Sin jor i ja grdno bo jala. Radi toga ser i ješen je po ovo j molbi počelo da zavlači toliko, da su ha-

rambaše, napokon, izgubile str pl jen je i upravile na Dužda

posp ješnicu u ko jo j kažu, da je već sedmi m jesec kako suoni ostavil i svo je kuće i klate se po Zadru i po Mlecimao svom ogromnom trošku, pa radi toga, „ umorni i suzni

",

mole d

a im se i

splatezaostaci

n j iho

vih vo jničkih plać

a,ko j i su por asl i na 600 dukata, kako bi ti m novcem mogl i

da se povrate u zaviča j . A ako se do n j ihova polaska nebi doni jelo r i ješen je po n j ihovo j inolbi, oni će ovlast iti

jedno l i ce u Mlecima da ih u tom poslu zastupa. Upozo-

r u ju, na koncu, Dužda, da su u peraštanskom kra ju i u ma-kar skom pr imor ju harambaše ono isto što i ser dari u Ko-

tarima pa mole da kod odregj ivan ja nagr ada budu iz j edna-

č en i s a serdar i m a.

Ova je nova molba pr užila Sin j ori j i pr il iku da se časnoizvuče iz ove mučne situaci je. Već petog februar a dobilesu harambaše poziv da pr edstanu Senatu, i kad su predan jizišli , pr očitano im je i predano napismeno r i ješen je, ko j imSenat prizna je n j ihove zasluge, uv jerava ih o svo jo j blago-naklonosti , obećava da će se n j ihovim žel jama u granicamamogućnosti izići u susret kad se o tom pitan ju dobi ju nužneobav jesti, a meg jutim nek se oni povrate svo j im kućama

i na povratku svrate k generalnom proveditoru, ko jemu jenaregjeno da im u svako j potrebi bude pri r uci . I doistatog istog dana (5 febr uara 1670) izdana je na dalmatinskogproveditora Bar bar a dukala, ko jom mu se naregju je, da dokonačnog riiešen ja ovog pitan ja zadrži ha jduke u m jestimagd je su i do tada pr ebivali , da im por azdi jeli izvesnu ko-l ičinu žita a četvor icu harambaša „obuče kako se to običnor ad i l o " .1

Ova j p

r ovizor ium p

otra j

ao j

e do dvadesetpeto

g juna

te godine. Tog dana izdao je Bar baro jednu dugu ter mi-naci ju, u ko jo j se dođi jel ju je ha jducima grad Risan sa se-

1 Spisi Bar bar o kn j . I str . 191. Zađ. mlet. arh.


5/10

NEKOLIKO PODATAKA O PERAŠTANSKIM HAJDUCIMA 183

l ima Grahovo, Str ažarnica, Crna j ela, Mr amor , Višn je pOl je,Dvr sno, Prapatnica, Kr ivoši je, Kl j enac, Sol j ice, V itoglav iUbl i

;udara

granica me

gju rišn

janskom i

peraštanskom

oblast i te i jedna i druga stavl ja pod jur isdikci ju mletačkogrektora, ko j i je, radi obuzdavan j a ha j duka, trebao da pre-

b iva u R isnu .1

Al i ni stan je stvoreno ovim ri j ešen jem ni j e bilo dugavi jeka. Dogodilo se da je neki Jusuf aga Rizvanović, či jasu iman ja bila u kr a ju zauzetom od ha j duka, devetog j a-

nuar a 16712 pokušao, da ove otuda ist isne i silom ug je uRisan. Iz ovog se pokuša j a izr odio sukob, u kome su Turcinastradali, ostavivši na terenu mnogo mr tvih a u ha jdučk imrukama znatan pli j en. Da se osvete za rišn janski pokol j , azna j ući iz iskustva šta znači . ha jdučko sus jedstvo, pogr a-

nični Turci su poradili na Por t i , da se ha jduci maknu iztog kra j a. Porta j e pr ihvatila n j ihov zaht jev i u pregovo-

r ima sa bailom Molinom ener gično zatr ažila da se ha jduciuklone iz Risna. Iz bo j azni da ne naruši mučno zakl jučenimir , Sin j ori j a j e popustila i žr tvovala ha j duke. Senat j edonio odluku da se oni r asele iz Boke i tako je došlo, dasu početkom juna 1671 r išn janski ha j duci ukr cani na mle-

tačko br odovl j e i svi do posl jedn jega pr evezeni u Pul j u Istri .3Ogor čeni ovakim r i j ešen j em svog pitan j a i r azdraženi

pr izorom bi jede svo j ih porodica, ha jduci su se u Pul ju po-

bunili i stali da pl j ačka ju tamošn je stanovništvo. Neredi suu Istr i uhvat ili toliko maha da se senat ozbil j no zabr inuoi žurno uputio u Pul j Barbar a da umiri ha j duke i vaspo-

stavi r ed. Barbaro je bio i dobar upravnik i l ično hrabar čov jek, pa je s t ih svo jstava bio omilio ha j ducima. On jestigao u Pul j polovi com jula i zahval ju jući ugledu, ko j i je

uživao, uspio j e za kratko vr i j eme da primiri ha j duke, po-di jelio im zeml j u u okol ici Pul j a i postar ao se da im obez-

b jedi hl jeb do prve žetve.4

1 Spisi Barbaro кп ј . II st r. 181.Z ad . mlet . a r h .

2 Šilobadovićeva kr onika, Sta-r ine X X I .

3 Difnico, op. cit. Historia đellaRepublica Veneta di Battista Nani

Cav al iere e P r o cura to re d i S. M ar -

co . Venet ia M D CL X X.I X . Co mb i

e La Noii . Par te seconda. SpisiBarbar o, kn j . II . str. 449, 471 Zad.mlet . a r h .

4 Dif nico op. cit .


6/10

18 4 I I 1' И J 0 3 0

• Al i j e ovo primiren j e bilo samo pr ividno i časovito.Nezadovol jstvo ha j duka sa novim stan jem bilo je i suviše

duboko, da bi se dalo izl i j ečit i pal iativnim sredstvima. Ne-sposobni da se akl imat izu ju pod novim podnebl jem, ha j -

duci su se kor isti l i svakom prili kom, da se oslobode svo j eistar ske internaci je. Mnogi su b ježali u Sen j , gd je je joštin jao stari uskočki duh i gd je se još uv jek po malo t jer alogusar stvo i ha jduči ja ; 1 mnogi su se kr išom, ili pod lažnimizgovorima, vr aćali u Boku. Nemoćni da spr i ječe b jegstvau tugju dr žavu, Mlečići su se svetili ha j ducima, ko je bizatekli u svo jo j . Kotor ski pr ovidur stao j e da iz ar hi va

izvlači star e i zaboravi j ene ha jdučke osude i da ih isvr šu je.Na ta j j e način mnogo od onih ha jduka, ko j i su se bilivratil i u Boku dospjelo na gal i je, u klišku tvr g javu i u iz-

gnanstvo. Kad je ta nesr eća zadesila i ha jdučkog haram-

bašu Mata N jeguševića, ha jduci u Pul ju r i ješe, da uputeduždu poslanika. Ha jdučki poslanik bio je ovog puta Ba joPivl janin, al i o ovom n jegovom novom boravku u Mlecimani je se sačuvao nikakav podatak, sem moibe, ko ju je on27 marta 1673 upravio na Dužda.

Sm jer na po for mi, ali u suštini odlučna, Ba jova molbaističe, da su sve ha jdučke kr ivice ugašene amnesti jom, ko ju

je u Sin jor i j ino ime proglasio Bar baro, kad ih je dizao izBoke, pa stoga moli da se ha jduci ko j i se nalaze na gal i-

jama, po tamnicama i u izgnanstvu puste na slobodu, jer će inače svi oni, ko j i su ostali u Pul ju, radi zaštite svo j ihživota, morati da odsele u dr ugu dr žavu. Molba je, po uobi-ča jenom postupku, poslana na izvešta j proveditoru u Zadar

i Bar baru, kao zadn jem ko j i je tu čast obnašao.2 Šta jeSenat po ovo j molbi zakl jučio, ni j e nam poznato. Mor a

svakako da jo j se udovol j ilo i da je tom pr i l ikom nastu-

pila i neka pr om jena u opštem stan ju pul jskih ha jduka. Na

1 „Osserviamo il passaggio aSegna đelle 10 f amigl ie degl i Hai-

duch i d i P o la e n el la n o t i t ia dei

l or o disegni di portar si in partitauniti con Segnani a dann o de T ur -

chi sono commendabili Ie dispo-ste avvertenze perche sia l or o im-

pedito il transito per il nostr os ta to ." Sen atska d ukala od 28

apr ila 1674 u spisima Civr an II,79 0 . Z a d . m let . ar h .

2 Spisi gen. prov. Petr a Ćivr anakn j . I . str. 565. Zad. mlet . ar h.


7/10

NEKOLIKO PODATAKA O PERAŠTANSKIM HAJDUCIMA 18 5

ovu pretpostavku upuću je okolnost, što malo vr emena po-

slf j e ove Ba jove misi je, nalazimo nastan jena u Zadru i n jega

i harambaše Sikimi ća i N jeguševi ća. Ba jo mora da se pr e-selio u Zadar još 1674 i da je tu došao u dodir sa sr p-

skim glavar ima kotar skih uskoka, jer se već pod 17- im j anuara 1675 nalazi zabi ježeno v jenčan je n jegova br ata D i-mitr i j a sa Anom Jankovića.1

Iz jednog sudbenog akta u spisima pr oveditora G j i-r olama Grimani od 3 Decembra 1675 dozna jemo, da se j eBa j o parničio sa Vučićem Kaićem radi r oba Omera Mus-ta j ćeha j ića, ko j i je bio na pr ičuvi u gr adsko j bolnici u

Zadru, pa da spr i j eči gomilan je tr oškova za hr anu roba,ponudio se primiti ga k sebi i čuvati do r i ješen ja spora.To j obvezi Ba jovo j pristupio je, kao poruk, Sto jan Jan-k o v i ć . 2

Petog februar a 1676 drugi Ba jov brat, Petar , v jenćaose u cr kvi Sv. Il i je u Zadr u sa Savom Magazinović a istog

je dana kr šten Simeun sin Ba ja Nikolića i žene mu Mande.Kod tog su kr šten ja kumovali zadar ski plemić Gr gur De-tr iko i Ana žena har ambaše Mati je N jeguševića.3

Dvadesetsedmog februara 1676 zatražio je Jovo Si-kimić da se izvr ši presuda od 25 januara 1675, ko jom jehar ambaša Mato N jegušević osud jen da mu plati 10 cekina.4

Prvog oktobr a 1677 kr šten j e u cr kvi Sv. Ili j e u ZadruNikola, sin Mitr a Nikoiića i Ane Jankovića.5

U isto j crkvi položio je 16 januar a 1678 Ba jo Nikolićzakletvu na ikoni Bogorodice i posv jedočio, da ne posto j inikakva zapreka br aku nekog vo jnika Novl janina. 6

Sedmog juna 1679 Ba jo Nikolić „soldato nella Caual-

laria dell Ill (ustr issi)mo S(ignor ) Detrico" kumovao je nav jenčan ju jednom dr ugom vo jniku Bokel ju. 7

1 L ib r o del santo r a at r i m o n i o

(1633 — 1786). Ar hiv cr kve Sv. Ui jeu Z adr u.

2 Spisi gen. prov. G j ir olamaGrimani kn j. I . str. 4. Zad. mlet. ar h.

3 L ibro del Sant o B at t esi m o dellaveneranda Chiesa di S. Elia profe-ta del r ito

greco.

(1636-1777

). Paro-

hi jski ar hiv crkve Sv. Ili je u Zadr u.

4 Spisi Gr imani kn j . I. str. 246.Z a d . m l et . a r h .

5 Navedena ma t i ca krštenih u

parohi jskom arhivu cr kve sv. Il i j eu Z a d r u.

6 Navedena matica v jenčanih ui s tom a rh i v u .

7 M a t i ca k r š t en i b .


8/10

18 6 П Р И Л 0 3 и

Osmog f ebruara 1680 proveditor Petar Valier poziva

„harambašu Asana (sic! ) Ba ja" na opravdan je radi nekog

voska izvezena iz Zadr a bez ispiate car ine. 1Gener alni proveditor G j ir olamo Cor naro ter minaci jom

od 8 ma ja 1680 zabran ju je nekim Kotar ci ma mletačkim

podanicima, da uznemiru ju Ba ja Nikolića u pos jedu jednelivade u Sovarama, ko ju je ova j uzeo u zakup od Turakaa ter minaci jom od 2 juna 1682 zabran ju je Ba ju, da vr i jegjai zlostavl ja svog brata Petr a i da se upl iće u stvari, ko jeovom pri pada j u.

2

U jednom zapisu na gr čkom jeziku u matici kr štenihcrkve Sv. Ili je zabil ježeno je, da je prvog marta 1683 kod

jednog kr šten ja kumovao „харссуигаспс p.Xayio vukoaikoc".

U ovo se vr i jeme već bio obr azovao „sveti savez" i

otpočeo n jegov epohalni rat s turskom car evinom. Vi jestio savezu hrišćansk ih yladara i o n j ihovom za jedničkomistupu pr oti opštem dušmaninu, ni jesu ostale bez od jekamegju dalmatinskim Srbima. Još pri je neg je stigao glaso turskom por azu pod Bečom, kotarsk i su se uskoci bi li

uskomešal i i otpočeli četničku akci ju. Na čelu tog po-kreta sta jao je lli ja brat Sto jana Jankovića. Sin jori ja, ko ja

je u ovo j početno j fazi rata bila istinski ri ješena da posvaku ci jenu sačuva neutralnost, upotrebila je sva sredstva,da uguši u zametku svaku akci ju svo j i h podanika uprav-

l j enu na štetu tur skih sus jeda. Pr oveditor Lorenco Dona,pokušao j e da blagim postupkom skloni Il i ju Jankovića dase pr imiri i pokori n jegovo j vlast i , a kad mu to ni je usp jelo

prib

jegao

je s

trog

ost i i p

rog

lasom od 13 sep

tembr a 1683udario uc jenu na glavu tog r ušitel j a Sin jor i j ina spoko jstvai izagnao ga iz svih republičinih zemal j a. Da po jača d je jstvoove m jer e, Donato je četiri dana posl i j e ovoga pr oglasa

poslao u zatočen je u Mletke Il i j inu br aću, Sto jana i Zavišu.3

Ovo je samo jedna od bezbr o jnih m jer a, ko je je Donatou to vr i jeme upotrebio, da ukroti razularene uskoke, ali susve te m jere bile osnovane na platonskom principu aukto-

riteta jedne vlasti , ko jo j je nedosta jala snaga da izvr ši kaz-

1 Spisi Val ier kn j . II . str . 528. i 405. Zad. mlet. arh.Zad. mlet. arh. 3 Spisi gen. pr ov. L or enzo Dona

2 Spisi Cornaro kn j, II . sir. 22. kn j . I str . 44 a t. i 273.


9/10

NEKOLIKO PODATAKA 0 PERAŠTANSKJM HAJDUCIMA 18 7

nene sankci j e svo j ih nar edaba, pa je r azuml j ivo zašto suone, sve od reda, ostale bezusp j ešne. Nar očito posli j e vi jest i

o porazu pod Bečom, pokret je uzeo toliko maha, da ni j ebilo br ane, ko j a bi mogla da ga zaustavi.

Kad se u Kotarima zavr gla kr a j ina, pr oradila je i uBa ju ha jdučka krv. Zapostavl ja jući sve obzire, on j e če-

tvrtog novembr a 1683 umakao iz Zadr a i pr idr užio se Ili j i

Jankoviću. To isto učinio j e 27 januar a 1684 i brat muMitar . Ali n j ihovo četovan je u Kotarima ni je dugo tr a jalo.Obo j i ca su posli je malo vr emena, na Donatov poziv, vra-

t i la se u Zadar i p

roveditor im j

e op

rostio krivicu i naredioda se opet unesu u spiskove četa, iz ko j ih su kao b je-

gunci bili brisani .1

Kr oz to je i Sin jor i ja na Papino naval j ivan je, a jošviše pod sugesti j om savezničkih pob jeda, počela pomaloda odstupa od svo je str oge neutr alnost i i da se pota jnospr ema za r at. U znaku tog spreman ja sm j en j eni su kotor sk ii dalmatinski proveditor. Za kotor skog pr oveditor a postavl jen

j e Antoni j e Zeno a Donata je imao da zam jeni Domenik

Mocenigo. Zeno j e otputovao da pr imi dužnost pr i je Mo-

ceniga i kad je, na putu za Kotor , prolazio kr oz zadar skevode, zatražio j e od Donata da mu ustupi Ba ja i MitraNikolića „ рег potersi de mede(si)mi prevalere in pub(bl i)coservitio nelle cor r (en)ti congiuntur e

" . Donato je izišao ususr et Zenovo j molbi i ter minaci jom od 12 apr i la 1684naredio da plaće od 50 lira u novcu i 45 u hl j ebu, ko j eBa jo i Mitar Nikoli ć prima ju u kon j ičkim četama kapetanaSolimana i Posedarskog, ima ju od sada u napr i jed da i m

se doznaču ju preko kotor ske komore.2

Ba jo se dakle, polovicom aprila 1684, i l i sa Zenomil i neposredno po Zenovu dolasku, posli je četrnaestogo-dišn jeg otsustva povratio u Boku, na teren svog rani jegrada. Dal j i r azvo j i svr šetak tog r ada poznati su iz r a-

sprave J. N. Tomića.Kad je 1689 g. gener alni proveditor Aleksandar Mo-

r .o bor avio u Kotoru, izdao je 26 septembra terminaci ju,

1Spisi gen. prov. L orenzc Dona 2 Spisi Dona kn j . I. str . 411. Zađ.kn j . I str. 404 i 405. mlet. arh.


10/10

188 н l? и л о з и

ko jorn „stante la mor te del Carambassa Baio Nicolich, in

pub(bIi)co seruitio seguita" nareg ju je da se u spiskove ko-n j ičke čete kapetana Solimana zavedu Ba j ov brat Mitar idva stari ja Ba jova sina, Vuk i Si meun.1

Ovo je, u spisima zadarskog mletačkog arhiva, po-

sl j edn j i pomen o harambaši Ba j u Pivl janinu.

B . D esn i ca .

1 Spisi Molino кп ј . II. str . 27. Zad. mlet. arh.

Documents

B. Desnica - O Peraštanskim Hajducima