LEGATI U KULTURI BEOGRADA

STANJE, PROBLEM1 I MOGUCA RESENJA

Beograd je grad sa dugom i bogatom tradicijom legata. Kao vaian deo zaduibinarske tradicije srpskog naroda, legati su tokom XIX veka nezaobilazan Einilac utemeljenja i razvitka srpske kulture. U XX veku ovaj vid kulturnog dobroEinstva se Siri, tako da je 1983. god- ine u Beogradu bilo oko 150 legata.

Legat je uvek imao dvostruku kulturnu funkciju. Kao izraz individualne kulturne svesti, legatorstvo je upotpunjavalo ono Sto se podrazumeva pod kulturnim bidem jednog naroda. S druge strane, legatorstvo je na osoben naEin potvrdivalo pojedinaEnu brigu za kulturna i umetniEka ostvarenja zajednice koja su promakla nadleinim ustanovama. Takav oblik delatnosti postao je sastavni deo Sire materijalne i duhovne kulturne tradicije naSeg naroda. Potvrda za ovu tvrdnju moie se nadi u Einjenici da su legati obogatili muzejske zbirke, biblioteEke i arhivske fondove koji su znaEajni za kultur- nu istoriju ali i za prouEavanje individualnog stvaralagtva.

Legat i poklon nisu istoznaEni pojmovi. Legut (lat. legatum) je ostavina novca ili druge imovine koja se oporukom ostavlja odredenom licu ili ustanovi na Euvanje ili upotrebu. Uspostavlja se ugovornim odnosom izmedu legatora i primaoca, pri Eemu moie da se koristi i testa- ment kao dokument za zasnivanje ugovora. Pravna os- nova za osnivanje legata je Zrrkon o nusledivirnju. Pod legrrtom se najEeSde podrazumeva darivanje istorijsko- umetniEkih predmeta odgovarajudoj ustanovi kulture (u Beogradu je posle 1945. bilo uobiEajeno da se legati pre- daju i SkupStini grada Beograda).

Poklon je darivanje kulturnog dobra po osnovu obligacionog prava. Darodavac ustupa ustanovi kulture ili Gradu predmete od kulturne ili umetniEke vrednosti, bez neke nadoknade ili uslova.

Gradani i umetnici osnivaju legate umetniEko-is- torijskih dela, ali i nije mali broj i nepokretne imovine. Neki umetnici su Beogradu ostavili i svoje kuCe (Risto StijoviC, Toma RosandiC, Vojislav JovanoviC-Marambo).

Po svom sadriaju legati se mogu razvrstati u dve grupe: 1. Legati sa stvarima i predmetima velike kul- turne i materijalne vrednosti (ikone, umetniEke slike, knjige, arhivska grada, rukopisi, stare fotografije i stari nameStaj, filmska grada), 2. Legati koje saEinjava nep- okretna imovina (kuCe i stanovi).

OsnivaEi legata su gradani i porodice. To mogu biti pasionirani anonimni kolekcionari kulturnih dobara i vrednosti, ali isto tako legatori su i istaknuti umetnici (najviSe je likovnih umetnika). Legatori su naslednici porodiEnog 'kulturnog blaga', steEenim bogatstvom ot- varaju legate, ili su to umetnici koji svoj umetniEki opus ostavljaju kao legat.

Legati u Beogradu, po mestu Euvanja, mogu se razgraniEiti na: A - Legate u institucijama zaStite (muzejima, bib-

liotekama, arhivima) B - Legate smeStene po volji legatora u kuCe ili stanove

(galerije, spomen-zbirke). Ustanova legata u Beogradu se veC nekoliko de-

cenija suoEava sa istovetnim problemima. Posledica takvog stanja su veliki materijalni troSkovi bez pravog i oEekivanog kulturnog efekta.

Na prvom mestu, oblast legata nije pravnim instru- mentima regulisana na najbolji naEin. Legat se zasniva prema Zakonu o nasledivanju, a to praktiEno znaEi da je zaveStalac u prilici da postavlja uslove i rokove u vezi sa koriSCenjem legata. (Zbog takvog pravnog tretrnana legata postoji neujednacena praksa u kulturi Srbije). Pored toga, zakon o kome je reE, ne pravi razliku izmedu kulturnih i istorijsko-umetniEkih dobara i nasledivanja raznih obli- ka imovine, Sto se ne moie prihvatiti sa kulturoloSkog stanovigta.

ZORAN AVRAMOVIC

Osnovni problem u radu legata u gradskim insti- tucijama kulture je nedostatak odgovarajudeg prostora za primanje, Euvanje, odriavanje i izlaganje legata i pok- lona.

U tom sluEaju, predmeti se deponuju u druge insti- tucije, Eime izostaje adekvatna zaStita a postoji i mogudnost bespravnog koriSdenja legata.

Nedostatak prostora za Euvanje u tesnoj je vezi sa nedostatkom prostora za izlaganje.

Istovetan je problem i u Muzeju pozoriSne umet- nosti. Predmete iz svojih legata i poklona uspeli su da deponuju pre dve godine ali daleko i od njihove kulturne fiinkcije (nema publike).

I biblioteke u Beogradu nemaju zadovoljavajudi prostor, ali se taj problem reSava u odredenoj meri poza- jmicom i razmenom knjiga sa biblioteEkim odeljenjima.

Problemi legata koji su smeSteni van zgrada insti- tucija zaitite su ogromni. Odriavanje je preskupo (stana- rina, grejanje, struja, osiguranje, obezbectenje) a poseta mala.

U institucijama kulture Grada rade visokoobrazovni kadrovi tako da je moguda odgovarajuda struEna i nauEna obrada. Medutim, u velikoj materijalnoj oskudici nema sredstava za kataloge.

Prema izveStaju o radu Gradskog fonda za finan- siranje kulture u toku 1991. godine, za redovnu delatnost legata Dobrovid izdvojeno je 285.000 a za legat Zorid- Colakovid 610.400 dinara. Pored ovih sredstava, iz budieta grada Beograda izdvojeno je za odriavanje umetniEkih zbirki i legata Flegl-Simid-Dobrovid 599.000 dinara. Atel-je Petra Lubarde, na ime pomodi, dobio je 75.000 dinam. Muzej grada Beograda je u 1991. godini, za svoju ukupnu delatnost, dobio 16,508.000 dinara.

OEigledno je da se radi o velikim rashodima za rad navedenih legata. Dovoljno je uporediti iznos finansija za ta dva legata i ukupnu delatnost Muzeja grada Beo- grada da bi se izveo zakljuEak o neuobiEajeno velikim trogkovima.

U Beogradu legate primaju grad Beograd, odgova- rajudi muzeji, biblioteke. Primanje legata je ugovomi odnos izmedu legatora i ustanove kulture u kome

zaveStalac traii da se sa "njegovim" kulturnim dobrima upozna Sira javnost. Kad neko ieli da osnuje legat obrata se muzeju, biblioteci ili SkupStini grada Beograda. Cinje- nica da je legat proizvod ugovornog odnosa, omogutava legatoru da postavlja velike i raznolike zahteve (u po- gledu smeStaja, Euvanja, izlaganja), Sto stvara dodatne probleme onima koji primaju legate. Primalac legata, naravno, postavlja odredene kriterijume - kulturno- umetniEke vrednosti. To znaEi da struEna komisija mora izvrSiti procenu legata.

OpSti je stav muzejskih radnika da se ne moie pri- hvatiti svaki poklon koji gradani ponude institucijama kulture ili gradu Beogmdu. Bilo je sluEajeva da se po- nude reprodukcije Muzeju grada Beograda ili neupotre- bljivi plakati i programi pozoriSnih predstava Muzeju pozoriSne umetnosti. Kada je reE o knjigama, pokloni se ne odbijaju, ali se knjige razmenjuju biblioteEkim kanal- ima.

Prihvatanje legata moie da oteia i okolnost u kojoj se umetniEka ostavStina zatekne u tudem stanu, a vlasnik stana traii iseljenje sudskim putem (sluEaj 120 nikopisa kompozicija Josipa Slavenskog iz 1981).

Cuvanja i odriavanje legata reguliSe se ugovorom izmedu legatora i primaoca. Ukoliko je legat predat muzeju ili biblioteci, o Euvanju i odriavanju brinu zapos- leni radnici ovih institucija. NajEeSCe je reE o licima koji- ma to nije osnovna delatnost, veC dopunska. NajveCi broj legata je smeSten u depoe muzeja ili je neadekvatno rasporeden po muzejskim prostorima.

Cuvanje legata u privatnim kutama nuino iziskuje velike troikove odriavanja. Pored Euvara (kustosa) po- trebno je obezbediti i sredstva za zaStitu odpoiara, kvaro- va na elektro mreii, provala, itd.

Isti problemi javljaju se i kod legata koju su u stanovima, stambanim zgradama. Ukoliko Euvar legata nije naslednik, onda treba obezbediti kustosa-Euvara i sve ono Sto zahteva kuta-legat.

Najzad, nije jasan pravni status takvih prostorija: da li su one stambeni ili poslovni prostor?

Muzejski legati se izlaiu povremeno. Zbog pros- tome skutienosti, muzeji nisu u moguCnosti da dosledno

poStuju ugovor legatora i primaoca. U bibliotekama Beo- grada pojedini legati (MiloSa Crnjanskog, Iva AndriCa, Isidore SekuliC) su dostupni Siroj publici.

Legati u kuCama ili privatnim stanovima izloieni su na naEin koji ih Eini nedostupnim Siroj publici (naroEito tamo gde borave naslednici). KuCe legati mogu spreEiti svaku umetniEku i kulturnu inovaciju voljom legatora (primer: postavka tapiserija Milice ZoriC , po njenoj tes- tamentarnoj volji, u kuCi-legatu Rodoljuba ColakoviCa).

Svaki pojedinaEni legat trebalo bi da prati katalog. Medutim, takav oblik izlaganja zahteva joS veCe materi- jalne troSkove.

NaEin izlaganja legata, kakav sada postoji, karakteriSe i slaba poseta, a to znaEi da legati i ive mimo Sire kulturne javnosti. (RadeCi tri dana u nedelji, galerija Petra DobroviCa je u 1990. godini imala 1 106 posetilaca, a legat Milice ZoriC i Rodoljuba ColakoviCa tokom 1989. godine - 135 1 posetioca).

Moie se zakljuEiti da postojeCa pravna koncepcija i viSegodiSnja praksn u radu legata nije rclcionnli~cl ni sa ekonomskog stanoviitn, a ni sa stanoviSta kulturnih oEekivanja i efekata. Potrebna su velika materijalna sred- stva za njihovo odriavanje i izlaganje. SmeSteni u viSe objekata, oni ne omoguCavaju potpuniji kulturno iifor- rnntivni efakat, joi manje sistematski uvid u kulturno bogatstvo legnta, a zatim i Sira nauEna istraiivanja.

Jedan pokuiaj unoSenja reda u Saroliku praksu legata grada Beograda uEinjen je Dogovororn o sprovodcilju jcdiistvcnc politikc prilri~cltc~iljn Ezci~clnja, odr2'nvnnjn i izlc~gc~ilja poklonc~ i Icgc~tcl iz 198 1. koji je potpisan od strane Grada Beograda i nakoliko muzeja (Sl.list grada Beogmda, br. 6/82).

Dogovor iz 198 1. je insistirao na usvajanju jedin- stvenih kulturnih i umetniEkih kiterijuma za prihvatanje poklona odnosno legata (Elan 5). Medutim, Dogovor ne ulazi u sadrinj prava i obaveza izmedu zavaStaoca i pri- maoca. Slaba strana Dogovorn je i u tome Sto on predvida veliki broj uEasnika u sprovodenju "jedinstvene politike". Pozitivno je medutim Sto je veC tada izneta ideja o os- nivanju zajedniEke gnlerije legata, ali na tome se i osta- lo.

ZORAN AVRAMOVIC PostojeCu raznoliku praksu u radu legata i niz

iznetih problema moyCe je najracionalnije otkloniti os- nivanjem KuCe leguta pod upravom Muzeja grada Beo- grada. (Ovo reSenje je predlagala i veCina uEesnika u razgovoru, pozivajuCi se na iskustva nekih evropskih kulturnih metropola).

Problem objekta viSe nije prepreka za realizaciju ovakve koncepcije. Namera da se muzeoloSki prestmk- tuira Memorijalni centar J.B.Tito, prilika je koju ne tre- ba propustiti. Je&m od potencijalnih korisnika Muzejskog kompleksa na Dedinju moie da bude i Muzej legata. (Videti materijal za tribinu Memorijalni centar J.B.Tito - kulturno-istorijsko znaEenje, sadriaj i bududa sudbi- nn).

Prednosti osnivanja KzrCe legr~tcr bili bi: 1 . kao deo kulturnoumetniEkog bogntstva jednog grada (naroda) legati bi se naSli u jednom prostom, Eime bi se dobio pregled svih (najvedeg broja) legata u Beogradu; 2. ovak- vo reSenje bi radikalno smanjilo materijalne troSkove potrebne za njihovo odriavanje, Euvanje i izlaganje; 3. poveCala bi se i sigurnost Euvanja legata modernim tehniEkim uredajima; 4. poseta jednoj takvoj kulturnoj ustanovi bila bi daleko bogatija i organizovanija (Skol- ske posete, ekskurzije i sl.); 5 . sa kulturnog stanovigta, obogatila bi kulturnu mapu Beograda i omogudila pov- oljne uslove za Sira nauEna i stmEna istraiivanja; 6. u hnkcionalnom pogledu, imala bi deo za depo, za izla- ganje i radne prostorije (za razliEite vrste istraiivanja); 7. st~uEni nndzor (pomoC) dobijnla bi od postojedeg muze- ja ili bi obrnzovala svoje stmEne organe.

KuCu legutu bi mogla da se finansira na dva naEina ili kombinncijom tn dva naEina:

1. MoguCe je finansiranje iz budieta grada Beograda i od prodatih ulaznicn. Sigurno je da bi izdvajanje za takvu kulturnu ustanovu bilo daleko manje od dosadaSnji11 sredstava.

2. Treba rnbinati i nn povedanu i rastuCu ulogu sponzo- ra i donatora u poslovima kulture. Sistemom poreskih olakgica, ulnganje u kulturu bi moglo biti privlaEno za privredne organizacije, a time bi se umanjiln ili napustiln budietska brign za ovu znaEnjnu kulturnu ustanovu;

3. MoguCe je naCi neko srednje reSenje koje bi ko- mbinovalo budietski sistem i sponzorstvo u ovoj oblasti. NaEin finansiranja, povlaEi i odgovarajudi model

obrazovanja upravnih organa, a zatim i njihove zakon- ske obaveze. Sasvim je razumljivo da onaj ko finansira rad neke ustanove ieli da utiEe i na njenu kulturnu poli- tiku.

Postojanje KuCe Zegcltn bi onemoguCilo osnivanje legata-stanova. Svaki znaEajniji l e g ~ t mogao bi da dobije svoju sobu, a ostala dela bi bila Euvana u depoima. PostojeCe stanove-legate treba ili prepustiti naslednici- ma da se staraju o predmetima iz legata ili ih uz njihovo odobrenje preseliti u KrtC~l Zcgcrtn.

Individualne kuCc-lcgcrtc treba i dalje dopustiti pod uslovom dn su privatno vlasniStvo i da predstavljaju ambijentalnu celinu. KttCc-lcgntc treba primati bez nnslednika. Staranje o takvim legatima treba prepustiti mladim umetnicima putem ugovora ustanove na nekoli- ko godina (biranje na konkursu sa predloienom koncepci- jom rada).

Neke kudc-legcrtc moguCe je izdati u zakup sa definisanjem kulturne fi~nkcije. Takode treba razmotriti moguCnost sponzorstva. (Predlaie se eksperiment sa le- gntom M. ZoriC i R. Colakovidn.)

Oblast legnta potrebno je pravno regulisati (u delu Znkona o zaduibinnma, fondovima i fondacijama). Jednn takav pravni akt uneo bi neka pravila izmedu darodavca i primaoca, pri Eemu bi od najveCeg z n a E i a bilo suiavanje uslovn koje moie da postnvljn vlasnik legntn. Osnivanje KliCc Zcgcrtu u Beogradu, po definiciji, uvodi predvidljivost u ovaj aspekt kulturnog ponaSanja: KO prima? Sta moie da se primi kao legat? Na Sta se obave- zuje poklonoprimalac (ustanova)?

U delu ove prnvne norme, kodifikovali bi se i legati- individualne kude.

Pravno regulisanje primanja, odrinvnnja i izlaga- nja legata moie da ukljuEi i neku vrstu dogovora izmedu poklonodavca i poklonoprimaocn, ali ne na takav naEin da zaveStalac diktira uslove.

Velika materijalna i kulturologka prednost KuCe- Iegutu ogledala bi se i u jedinstvenom katalogu koji bi bio koncipiran po tematskim blokovima ili na drugaEiji naEin. Sigurno je da bi u takvom katalogu imali podatke o konkretnom legatu, iivotu legatora, o delima umetni- ka koja se nalaze u legatu, bibliografiju, ilustracije, itd.

Deo knjiievnih legata bi delom kompenzirao nep- ostojanje Muzeju knjizmnosti. U tom smislu katalog bi mogao da obuhvati i Sire podatke o knjiievnoj istoriji grada Beograda.

0 kakvim materijalnim uStedama ovakve kon- cepcije kataloga je reE, gotovo da nije potrebno posebno obrazlngnti. Ukoli ko bi publikovanje kataloga bilo u znaku sponzora i donatL>rn, budiet grada Beograda bi mogao da se usmeri u druge kulturne ciljeve.

KZLC(I legc~ttr grada Beograda koja se predlaie, nije samojedan racionalan model izlaska iz nagomilanih prob- lema koji prate ovu oblast. Racionalnost ovog reSenja ogleda se u njegovoj spremnosti za bliiu i dalju sudbinu ovog dela srpske kulture i kulture grada Beograda. Ova kulturna tradicija moie uspeino da se razvija ukoliko joj se krEe moderni institucionalniputevi. To znaEi da buduCi legatori treba da znaju kakva je procedura primanja, odriavanja i izlaganja ovakvog vida kulturnog dobro- Einstva.

U situaciji kakva je sada, legatori nailaze na mnoge prepreke (prostor, diktirnnje uslova, materijalna oskudi- ca ...) koje mogu da ih obeshrabre, n to ne bi smelo da se dozvoli.

Prodor privntne inicijative u ovu oblnst, u bliskoj buduCnosti ne treba oEekivati. Krizni tokovi druStva su duboki i dok se privreda ne oporavi, ne treba raEunati na veCe privatne investicije u kulturu. Kad je reE o legatima tu trebn podsticati oblike sponzorstva i donatorstva, kao vid dodatne materijalne podrike. Potrebne su u tom po- gledu komparativne annlize zakonskih i praktiEnih reSenja legatorstva u razvijenim evropskim kulturama.

ZORAN AVRAMOVIC Prilog

A - LEGATI U INSTITUCIJAMA ZASTITE Muzej grada Beograda

23 legata sa 27.923 predmeta Mesto Broj

Legati ustanova kuCa ston predmeta Paje Jovanovida 1 657 Petra PopoviCa I 120 Petra KonjoviCa 1 74 1 Tome RosaidiCa 1 63 1 Bete VukanoviC I 246 Radenka PeriCa 1 464 JUGOEXPORTA 1 75 Nedeljka GvozdenoviCa 1 570 Riste StijoviCa 1 140 Pave i Milana SekuliCa 1 259 Jelisavete C.~etroviC 1 34 Branimira d o s i ~ a 1 2284 Branislava NuSiCa 1 480 Veljka PetroviCa 1 2945 Jovar~a CvijiCa I 1463 Ive Andrida 1 6091 Ivana BoiiCa 1 109 Roberta Cihlera GasparoviCa 1 646 D'arhke Smodlaka 1 80 Vladimira Maru~oviCa 1 168 Jovana SubotiCa 1 155 Dorda NovakoviCa 1 7436 Svetozara DuSaiiCa 1 2 129

Narodrii muzej dva legata sa 13 1 predmetom

Vojislava Durida I Dr Jovana Smodlaka 1

Muzej savremene umetnosti tri legata sa preko 600 predn~eta

Petra DobroviCa 1 124 Milice ZoriC i Rodoljuba Colakovi~a 1 Ivana TabakoviCa 413

Svska akademija nauka i umetnosti 27 poklona i legata Mihaila PetroviCa Alasa, Milana JovanoviCa-Batu-

ta, Stevana BoSkoviCa, Milutina MilankoviCa, Vojislava MiSkoviCa, Milana Budimira, Antona BilimoviCa, Stjep- ana Kuljbakina, Sime SimiCa, Ljubivoja StefanoviCa - sa 24000 knjiga; kompletne zaostavStine Sretena Stoja- novita, Branka CopiCa, Ilariona Ruvarca, Dragutina KostiCa, Veselina Cajkanovi~a, Pavla VujeviCa, Dorda NeSiCa, Branislava PetronijeviCa, Milana M.RakiCa, Sergija Matvejeva, Sarla Boazoa i Luja BojnoviCa, Bran- ka CubriloviCa, Stevana Mokranjca, Branka Sotre, Pede MilosavljeviCa, Georgija Ostrogorskog, Milutina MilankoviCa.

Istorijski urhiv Beograda Cetiri legata su u postupku osnivanja: S.VukmanoviCa-Tempa, KoEe PopoviCa i Lepe

Perovid, Blagoja NeSkoviCa, sestara PeroviC Muzej prirnenjcne umetnosti

Eetiri legata sa 953 predmeta Irine SimiC - 118; Branka JovanoviCa 20; Milice

ZoriC i Rodoljuba ColakoviCa - 103; Arse i Vojke Mila- toviC 7 12

Muzej pozoriSne umetnosti 7 legata Dobrice MilutinoviCa, Milivoja f i v a n o v i ~ a ,

Vladimira Zagorodnuka, Mihajla KovaEeviCa, Vladimira iedrinskog, NataSe BoSkoviC.

Univerzitetrka biblioteka "Svetozar MarkoviC" 24 legata sa 52.581 signaturom Petra Budmania (1835-1914) - 128; dr Svetozara

MarkoviCa (1 860- 191 6) - 165; Miroslava Premura (1 87 1 - 1944) - 1348; dr Otto Kormina (1882-1920) - 1019; dr Heinrich Christensena (1 849-1 91 2) - 146; dr Gedeona Dunderskog (1 875-1 939) -4852; Luke CeloviCa (1 854- 1929) - 57 1 ; Boiidara KaradordeviCa (I 86 1-1 908) - 128; Dimitrija Ruvarca (1 842-1 93 1) - 233; Joce Vujida (1 865- 1934) - 4914; Slobodana JovanoviCa (1 891- 1932) - 2360; Branimira CosiCa (1 903-1 934) - 790; Jovana AleksijeviCa (1855-1936) -179; iivojina SimiCa (1848-1926) - 2778; Stojana NovakoviCa (1842-1915) - 2849; Aleksandra StojanoviCa - 161 ; ManojlaNikoliCa (1 876-1938) - 141 6; dr Rudolfa SardeliCa (1 876- 1954) - 177 1 ; Dimitrija MitrinoviCa (1887-1953) - 2201; Isidore SekuliC (1877-

1958) - 2272; dr Aleksandra Belida (1 876- 1960) preko 12000; Vojislava Jovanovida-Maramboa - 5000; MomEila MiloSevida - 300; Mihajla Pupina - oko 5000.

Narodna biblioteka Srbije Poseduje veliki broj knjiga dobijenih na poklon od

gradana (1987. godine dobila je 35.000 knjiga). Biblioteka gradu Beograda

U periodu od 21 .I 1991. do 27.VI 1991. biblioteka je dobila na poklon 4.081 od ukupno 5.646 knjiga.

PcdagoSki rnuzej Od 60.000 predmeta 20 je dobijeno poklonom

(crteii iz Skola, zbirke minerals, nastavnih sredstava itd). Muzej kirloteh

Poseduje poklone reditelja i "trajni depozit". Ima potrebu za legatima.

Muzej nfriEke urnetnosti Poseduje 1.000 predmeta iz Zapadne Afrike (fig-

ure, maske, tapiserije, figuralne plastike) M~czcj Nikole Tesle

Poseduje arhiv sa 119.650 originalnih Teslinih do- kumenata i biblioteku

PrirodnjnEki n~uzej Sest zbirki-poklona Petra Pavlovida, Vladimira Petkovida, Svetolika

Radovanovida, DimitrijaAntule, Jovana Cvijida i Nedelj- ka KaSaninn.

M~czej Stpske prtlvoslavne crkve Legat Radoslava G 4 i d a (zbirka ikona, liturgijskih

predmeta, knjiga). Muzej poseduje veliki broj poklona i pohrana (davanje na Euvanje manastirskih i crkvenih pred- meta).

Etnografski rn u z j Spomen zbirka Hristifora Crnilovida ima 2.600

predmeta materijalne kulture, 1.617 negativa ploEa, 700 knjiga i Easopisa.

UmetniEku zbirku Flegl Eine umetniEki predmeti i stilski nameStaj iz 18 i 19 veka. Zbirka je delom u svojini Lele Flegl, a delom (123 predmeta) u svojini Skupitine grada.

Atelje Petm Lubarde je od 1984. zatvoren z i ~ javnost