Autobiog Rafi Ja

Uvod Autobiografija Vekovi Šetnja kroz Suboticu Trg Republike Održivost razvojaPrirodno geografski preduslovi Krugovi

Rođen sam u Subotici, leta gospodnjeg,onomad avgusta 1948. godine i to baš19.-tog. Umro sam 2055. godine, bašnamerno 20 avgusta - makar jedan danduže živeo, samo zato ! Osnovnu školuzavršio sam 1963. godine, a gimnazijusubotičku, 1967. Maturski rad mi je biosenčenje oblih tela pri centralnomosvetljenju u kosoj aksonometriji izpremeta nacrtna geometrija. Normalno paosam na popravni iz matematike, kaomaturant koji je prvi uradio u IV-e razredumaturski rad. Bilo je to leto, dugo i toplo.Ponovio ili obnovio sam čitavo gradivomatematike iz gimnazijskog naukovanja,što mi je u osnovi dobro došlo na

prijemnom ispitu na Arhitekonskom fakultetu u Beogradu. Iz togperioda još i danas mi nije jasno : ima jedan crtež koji se zove -senka kruga u kosoj aksonometriji pri centralnom osvetljenju !

Crtež je po načelima nauke tačan, ali je u prirodi stvarnonestvaran ... ?. Naime sve je krug i sve se okreće. Nikad se ne znazašto je šta dobro. Diplomirao sam na Arhitektoskom fakultetu1974. godine. U međuvremnu sam radio dve godine kaokeramičar-dekorater, što mi je ostalo u lepom sećanju, neovisno odtog što mi onda nisu priznali ni gimnaziju na radnom mestu,obzirom da je za to radno mesto bila po sistematizaciji predviđenaosnovna škola ( Aurometal). Nakon diplomiranja, radio sam kaodizajner nameštaja u "Novoj Budućnosti", a kasnije "Subini" do1988. godine, pa sam prešao raditi u urbanizmu - "Dom - BačkaTopola". Iz tog, perioda, pored svih vrsta urbanističkih planova iplaniranja ostala su mi nekako u najlepšem sećanju : Generalniurbanistički plan za naselje Bačko Petrovo Selo, Mere zaštite zanaselje Ruski Krstur i Detaljnji urbanistički plan za tadašnji"Žitokombinat", a posebno jedan Detaljni urbanistički plan zaškolski kompleks"Čaki Lajoš",a unutar urbanog kompleksa nalazilase pored školske zgrade jedina meni vredna kuća za sačuvati. Bilaje, i ostala, jedna stara, autentična "panonska kuca" pokrivenatrskom - (termin panonska kuća, kasnije sam uveo u naučnuliteraturu kao već magistar zaštite spomenika kulture. ( MS......).Ovo mi je posebno drago, da je ta kuća u ulici lokalno zvana "piacutca", u ono doba zvana Moše Pijade, a danas Svetosavska-sačuvana i oplemenjena zahvaljujući prije svega, mom vrlopoštovanom, nažalost pokojnom kolegi arhitekti Harkai Imretu,kada je bio u pozicji, kao opštinsko nadležno lice, hteo je ovuzamisao sa velikim entuzijazmom, ideju sproveo u delo. To jedanas, jedini meni poznat etno prikaz tipičnog seosko-varoškoggazdinstva sa svim muzelanim karakteristikama Severne Bačke, amožda i Vojvodine ! Bio je to tada zvan Detaljni urbanistički planza blok br. 105, a za verovati mi je, da nije bilo lako uveritiNastavničko veće i Mesnu zajednicu, na javnoj diskusiji uopravdanost očuvanja ove -makaršta, stare kuće od nabojapokrivene trščanim krovom. Bila je to naporna "igra -ubeđivanja",ali eto zahvaljući đacima i roditeljima, i sretnim sticajem okolnosti,ova zamisao je relizovana negde sredinom 80-tih godina i danas jeponos i škole i građana., a danas je postala etno - muzej, koji su sasvim elementima uređenja uz nesebičnu pomoć u darivanju raznoraznih predmeta pomogli roditelji i đaci škole.

Toliko o mojoj delatnosti od najlepših sećanja, mada ih ima

Antin kutak http://www.urbansu.rs/antin-gradopis/autobiografija.php

1 of 7 5.8.2011 12:32

još. Međutim, zanimljivo je da ipak postoji - sudbina ! Naime, doksam još radio kao urbanista na svim vrstama urbanističkihplanova, išao sam u Kanjižu na pregovore oko izrade Urbanističkogplana regulacije odbrambenog nasipa grada Kanjiže od plavljenjaTise. NE znam, zašto do toga nije došlo, ali u međuvremenu samprešao u Zavod za urbanizam -Subotica 1980. godine. Nije prošlagodina, kad evo ti opštinska ekipa iz Kanjiže, na pregovore za istiposao, ali sada u subotičkom zavodu. Posao sklopljen, i eto tisudbine, ko će nego Ante, koji je posle tog za Kanjižu uradio poslenavedenog uradio još i Generalni urbanistički plan grad, Detaljniurbanistički plan centra grada, Detaljni urbanistički plan uređenjavikend naselja, i dve varijante Urbanističkog projekta zapristanište. Od onda sam zavoleo tu čudnu reku Tisu, o kojoj cujoš, kasnije u nekim sledećim tekstovima kazivat.

U ovom Zavodu za urbanizam, Subotica, prvi put radio sam uperiodu 1980. do 1983.. godine, pa onda prešao u Međuopštinskizavod za zaštitu spomenika kulture, Subotica, do 1993. godine,iopet se ponovo vratio u JP Zavod za urbaniza opštine Subotica,gde sam i danas. U tom međuvremenu uspeo sam magistrirati namom fakultetu u Beogradu sa temom magistarskog rada :Arhitektonsko-urbanistički razvoj Subotice do početka XX veka.Bilo je to, baš tačno 18. 12. 1984. godine. Ima za taj magistarski,moj rad , jedna anegdota u sećanju. Moj mentor, štovani profesor,a kasnije za života i prijatelj, prof.Dr.Ranko Radović, kada sam mupredao magistarski rad, sasvim opet slučajno (sudbina) 18. 04.1984. godine u 7 (sedam primeraka) sa rečima: Profesore, ja sam

rad završio, izvolite ga, ali ja sam bankrotirao i razveo se ! Čovekvelikog duha, (pokoj mu duši) vrlo me ozbiljno saslušao, zahvaliomi se i posle pravio huncatarije na moj račun.

Svim nadarenim generacijama njegovih postdiplomaca, uvek je nauvodnom predavanju rekao: "Kolege, pazite, ovo ste sami odabrali,ali... da znate šta vas čeka u vašem htenju ! Jedan vaš prethodnik,je nakon završetka svog sjajnog rada ovo rekao : ..... (što sam inaveo gore). No, tada sam već prešao u Međuopštiski Zavod zazaštitu spomenika kulture, Subotica, u periodu od 1983 -1993. .godine. Kada su potonji postdiplomci došli u Subotici i to mi kazali,potvrdio sam, da je uistinu tako i bilo, ali kada me je u mojojVelikoj većnici, Stare gradske kuće, koju sam ja vratio kao

konzervator-restaurator u izvorno stanje iz 1912, a godine 1991.

ponovio tu moju istinu bilo mi je malo neugodno, pred cenjenim

skupom, dok je on posle obrazlagao u Njegovom nadahnutom stilu

svoj projekat subotićkog pozorišta. Moram ovo reći : prilikom tih

konzervatotorskih radova, na rekonstrukcijama dekorativne

plastike i slikane dekoracije, po više službenih osnova između

ostalih pored projektanta-restauratora i nadzornog organa za sve

moguće zanate koje poznajem u graditeljstvu, zabranio sam

pismeno, obzirom na status i svojstvo spomenika kulture pušenje

zbog boja i parketa, koje su i prethodni korisnici gasili cigarete na

klupama i parketu ! Sretan sam da je to prihvaćeno i da se ovajprostor koristi kako mu i priliči kao spomeniku kulture odizuzetnog značaja. Ipak, moram otkriti jednu stvaralačku tajnu ukoju i sad neverujem, ali istina je, a tako je i bilo. Dok samrestaurirao u kasnim popdnevnim i večernjim satima na skelitragove motiva i zrnca boje, slušao sam stalno sa vokmena naskeli uz, restauratorske alatke, Mocartovu Eine klaine nahtmusik.Jedne večeri, na moje čuđenje, njegova muzika se pretočila u boje.Bile su te dve bočne niše ( sa leve i desne strane predsedničkogstola), koje su dotle bile prefarbane u svetlo plavo (?), a nakonpranja zidova - pojavili su se fragmenti prethodne slikane

dekoracije iz izvornog stanja, sa fragmentima geometrije motiva i

po nekoj "mrvici" ostatka prethodnih boja. Na osnovu istih bilo, jemoguće napraviti potpunu rekonstrukciju i vratiti ove dve podugoneviđene u izvorno stanje - što znači potpuna rekonstrukcijamotiva i boje ! Sišao sam sa skela, pogledao i sve sam video itako uradio kako Vi danas vidite u Velikoj većnici, sa mojimvrednim i umornim - od mene, majstorima. Eto,i to se desilo. Takose to desilo sa onim bočnim nišama, sa natpisom 1391 - 1991, ( polulukovima iznad) vraćene po svakom detalju i boji u izvorno


2 of 7 5.8.2011 12:32

stanje. Izuzev samih natpisa godina i međuspoja rekostruisane

prema orginalu. Eto, šta neki put znači muzika, pravo čudo. Zarestauraciju velike većnice ima i jedna uistinu prava anegdota,vezana je za šargarepu i pileći rižoto. Mnogo me mučila orginalnanarandžasta boja na centralnoj kupoli u Velikoj većnici. Nedelja,porodični podnevni ručak, supa,pa posle pileći rižoto, pa dalje svepo redu i redosled. Porodica na okupu, svi nešto čavrljaju,normalno, a ja zamišljen o narandžastoj boji koju moram odredititonski, mrzovoljno ćutim i muljam po onom rižotu pilećem, ćutim. ,neslušam ništa. A znate pored sveg onog što ide u pileći rižoto, idei šargarepa ! Odjemtamput shvatim - TO JE TA BOJA !Progovorim malo glasnije, da su svi za stolom zaćutili, i kažemsupruzi, ovoj sada drugoj, molim Te brzo spakuj u celofansku folijupar tih šargarepinih kolutova, ali tako da je vakumirano. Tako ibude, ali normalno pitanje - pa šta će ti to, i normaln odgovor, -Ćuti ! To je ta boja koju moram dati kao tonsku kartu mojimmajstorima molerima ujutro. Nema komentara. Šta je pomislila,nikad mi nije rekla, ali ujutro donesem taj providni paketić, gorena skelu ispod centralne kupole i kažem mojim molerima: "Ovo

vam je ta narandžasta i dok ju ne postignete ova ton kart ne sme

da se skloni. !"

Tako je to i bilo, ali momčuđenju nije bilo kraja,kada se skela skinula ividila centralna kupola ucelini, od dole, iz gledališta,da je upravo to ta boja ida nisam pogrešio.Uistinu, bilo bi strašno jerskela je već skinuta - nemaviše pomoći da sampogrešio. I TAKO PROĐE

PAR GODINA, sedim ja u "mojoj Velikoj većnici" prelećempogledom po predivnom kaleidoskopu boja i prebirem po sećanjimakako smo je dobro napravili. Usput padne mi pogled i na centralnukupolu, kad imam šta viditi na centralnoj kupoli !

Secesijski floralni motiv,STILOZOVANEŠARGAREPE. Gipsana

dekorativna plastika je u

tamno plavoj boji, a

stilizovani plod šargerepe je

u stvarnoj boji šargarepe.

Kad sam to shvatio, nije mibilo jasno zašto su trebaleproći godine da to uočimodmah. Pravdam se pred

samim sobom - verovatno zbog previše boja i detalja. Simpatična,ali istinita anegdota, koju rado ispričam, ako me netko podseti nate radove. Iako pileći rižoto nevolem, ovaj put je za kulturno

dobro od izuzetnog značaja, bio značajan. Uverio sam se da poredMocartove muzike, može i supruzin rižoto biti inspiracija!. Nikad se

ne zna u umetnosti i stvaranju šta je ono pravo za inspiraciju ?!.

Ipak, podosta sam dragih mi tema obrađivao u zaštiti, učeći odsaradnika, istoričara umetnosti i etnologa, eto tako da ih samoponeke nabrojim tematski : vetrenjače, ambare, salaše,rekonstrukcije fasada, (npr, vraćanje četiri stuba ispred knjižare"Danila Kiša" koji su početkom XX porušeni prilikom uređenja,novog secesijskog izloga, ali su ostali srećom temelji i uIstorijskom arhivu plan tzv. Novog preuređenja objekta sa početkaXX veka - i o tim problemima kasnije ), crkve i njihove tornjeveitd....

No tako, usput hodeći i misleći, da bi mi deca imala na astalumašćom kruva, sveske, knjige, farmerke i nove patike, posebnosam zbog toga mrzeo august mesec, zbog septemra i početka noveškolske godine. Bogu hvala i to je prošlo, ostala su samo sećanja -


3 of 7 5.8.2011 12:32

svi završili škole i rade. Ali, onomad, posle podne i noćom činio sam

čarolije. Među istima su podosta enterijera, od kojih su najmiliji,meni, - Pivnica ( Sidro ) Poslastičarnica ( Bodiš ) I još poneko ćoše.Zasigurno, nije od mehana ne spomenuti ni "Elzu pod tornjem" kaoi "Gostionu Gurinović", na Bajskom putu, pa i poslastičarnica"Pelivan", na malom korzou - njen prednji deo. ( No i mast, nijebaš uvek slast, ali, deca mi nisu ostala gladna i bosa, aINVESTITORI kao i obično - spusti cenu, samo ti uradi projekat, pada se to izvede, a platiti ću ja - normalno avans teško, a konačnaisplata muka naplatiti dogovoreni iznos. I sad je tako, kako vidim ičujem. No ipak našlo se u kući uvek malo hleba, soli, paprike,paradjsa i voća ali i vode i vode - izvora života..........). Jedno odtih sećanja je i projekat enterijera "Plave većnice" sa komletnimmobilijarom, godine 1996/7. obzirom, na ... , ali otom potom kadabudem detaljnije kazivao o samom objektu današnje Stare gradskekuće.

Od tih noćobdijanja, jedna mi je od lepših ostala u sećanju.To je Svečana dvorana HKC Bunjevačko kolo, u uliciPreradovićevoj. Ne mali zahvat, ali plodonosan, mada ne koristisve svoje potencijalne prostorne mogućnosti mojim projektompredviđene. Sve je u znaku sedam, sa 17 funkcija, perfektnomisprojektovanom akustikom. Bilo je to tamo negde, u onommilenijumu prošlom, tačnije, ako mi dobro kažu 1997/98. godine.Po pitanju zidne slikane dekoracije, ideju sam dobio slušajućikoncert i diveći se maštovitosti slikane dekoracije opet u Velikojvećnici, moje ljubimice. Pomislio sam: kako bi bilo kad bi ja zaslikanu dekoraciju zidova primenio naše motive, ovdašnje, A NESECESIJSKO-ERDELJSKE JAKABA I KOMORA. Koje? Pa normalno,tako jednostavno ! U bunjevačkim motivima - šlinga, buzoviraga izžita i onih prastarih velikih marama trouglastog oblika izatkanih nasvili i kadifi. Kako se, ovaj Antun, prije toga nisi setio ? To su onevelike, koje su se obično nosile za svečane prigode u zimno doba,bunjevačke nane. Nosile ih, naše nane, koje su većinom same točinile sa pažljivo izveznim - šarama- uz lamapaše, jer tada jošNikola Tesla nije izmislio struju, ovu našu današnju. Pažljivijimpogledom na zidni moleraj, pronaćićete ih !

To sam zapravo naučio indirektno, od protomajstora, Komora iJakaba, a ponešto i Rajhla slušajući po neki koncert u Velikojvećnici, pokušavajući razmišljati na njihov način, kojemu nas nisuučili na arhitektonskok fakultetu, usput i radeći na restauratorskimradovima njihovih objekta.

Oni su u slikanoj dekoraciji od obične šargarepe izdekorisali

centralnu kupolu,pa zašto onda ja ne bi mogao od običnog šlinga

napraviti zidnu dekoraciju u Sali HKC Bunjevačkog kola - uspelo je,

kao i od cveta lale -tulipana, kao naše nane od tzv buzo viraga i

divljeg crvenog maka u - bulke u zlatnoj boji zrelog žita . Slog ovih

boja , koji su korov u žitu i njihovog uzajmnog boja je dar prirode.

Kako je ta priroda jedostavno to usaglasila, samo treba videti ipretočiti u umetnost ! Eto tako, o tome, ženama u mom životu,

muzici, šargarepama i šlingu i nekim od mojih dela, onako u

slobodno vreme. Bilo je to godine 1997, moglo bi se čak i reći u

onom prošlom mileniju.

Iz perioda zaštitarsko-konzervatorskih radovaostala su mi u sećanju jošdva spomenika kulture.Potpuno različite tematike,ali istovremeno sam radiona njima kao projktant-konzervator, sa nadzorom.Jedan je Spomenik Žrtavafašizma, na istoimenomtrgu, a drugi je Hrvatskonarodno kazalište uOsijeku-bratskom gradu,

gde sam dospeo kao ispomoć, zbog bratskih gradova Sombor,


4 of 7 5.8.2011 12:32

Osijek, Subotica pa sam tamo došao kao neki "stručni mirotvorac".Prvi -subotički, je bio potpuna rekonstrukcija, a osječko HNK,deceniju mlađeg, od našeg subotičkog pozorišta Narodnogpozorišta - Nepszinhaz delimična rekonstrukcija i vraćanje uizvorno stanje, a sa saradnicom Verom Počučom, akad.vajar. Obasu uspela, ali njihova daljnja sudbina mi je tužna. SpomenikŽrtava fašizma, neodgovorna lica stalno obeležavaju "grafitima" -koje posle treba čisiti, a aranđelovački beli mermer se ne održavaprema datim uputstvima, te se boje cvetnih venaca na kiši upijajupentriraju (upijaju) zbog neadekvatnog održavanja taštitnimpremazima kamene obloge.

Što se tiče HKC Osjek. ovimnesretnim, bivšim ratom, dirktno jepogođena velika sala, restauriranai vraćena u izvorno stanje, nakome smo proveli dane i noći, nebrojeći sate, majstori i mojisaradnici samnom zajedno. Velikatuga i posebno materijalna štetabesmisla sredinom 90-tih godina.Bilo je to za mene tužno saznanje.

Kako sam čuo, ponovo je vraćeno u isto stanje .... ali kad siugradio sebe u tu lepotu i jedna granata ti raznese lepotu htenja,osećaj je eto blago rečeno - bolan!

Onako, u međuvremenu, mojimdragim prijateljima, pesnicima ipiscima ilustrovao sam po nekonjihovo delo - po zahtevunjihovom. Jedna od najmilijih mizbirka pesama, pesnika TomeŽigmanova - "Bunjevački bluz", zakoji je posle komponavana imuzika od sjajnog violončeliste ikompozitora - Hrvoja Tikvickiog.

Zadesilo se tu i nekolikonadgrobnih spomenika.Pravoslavno, Bajsko, nadgrobnakapela u Žedniku itd. Svaki od njihje priča za sebe, a papira i sećanja

puno (pomenut ću ih svakako, ako ne zaboravim, dok budemkazivao posebno o subotičkim grobljima i nadgrobnimspomenicima). Usput sam oslikao i poneki kalendar za neke novegodine, koje su nam predhodile, a koje to više nisu. Prošle su kao isve ! Najviše sam voleo onaj za Novu godinu 1995. -tu. Vremenomsam se iznenadio, da ga mnogi i danas čuvaju ne cepajući listove iznjega. Možda bi bilo bolje da crtam, nego da pišem, planiram iprojektujem, ali sve se to nekako u nekom opusu presloži. Važnoje činiti, kao sada i ove redove!

Što se tiče bibliografije, odnosno autobigroafije imam je. No,sve se nešto mislim, najbolje bi bilo, da citiram književnika, gosp.Branislava Nušića: .... "ja sam u predgovoru rekao da ćuautobiografiju završiti ženidbom, nalazeći da posle ženidbe čovek inema autobiografije, a ja nisam rad da pišem bibliografiju, )..."Obzirom da imam do sada, preko 130-tak biblografskih jedinica,

uglavnom na temu urbanizam, arhitektura, gradograđenje,

pogrešnog planiranje, nastajanja ili razaranja gradskog tkiva, nebi

ni ja o istoj, a po gotovu o ženama, što ne podrzumeva da ne -

volim voliti...

Ali, kada sam već spomenuo Nušića, nije na odmet setiti se da jeon isti, ovog puta u svojstvu načelnika umetničkog odelenjaministarstva prosvete, ponovo, svečano otvorio Gradsko pozorište,godine 1922, ama baš 3.novembra godine, uz pompezan doček odželjezničke stanice sa fijakerima i muzikom, današnjim korzoomšto su vredni novinari i zabeležili i u dočeku i u ispraćaju.Normalno, u svom stilu kazivanja.


5 of 7 5.8.2011 12:32

Ali, poznato je da je isto izgorelo 1915. god, adaptirano, delimično,pa ponovo, pa je eto baš juče, 11.04. 2006. izbio manji požar,ponovo, a izmene i dopune projekata, aneksi ugovora itd. su jošuvek na stolovima ili u fiokama istih, dok zgrada kontinuiranopropada...Možda bi najbolje bilo i srušiti ga, otom potom, ali ujednom mom bibliografskom napisu: Istina o zgradi pozorišta sam

između ostalog zabeležio: ..................................................

..........Ipak, grehota bi bilo. Ono je u osnovi isto tako pozornica -

ima svoju scenu spolja i iznutra, ima svoj proscenijim, ima

gledalište - prvi red,drugi red, lože, balkon, galeriju .., ali ima i bartri decenije svoj mizascenijum, po više nivoa za njegovuponovnu obnovu. Pa tako i jeste uistinu i postalo simbolom gradai trajnim procesom graoživljenja od njegove izgradnje 1854.godine.

U periodu rada u Zavodu za urbanizam od 1980 do 1983.godine, pored već pomenutih planova za Kanjižu, nekako su miostala dva najmilija rada. Zasigurno najviše ističem moje usvojenekoncepcije formiranja zaštićene zone centra grada, i njegovogpretvaranja u pešačku zonu, ka i urbanističku zaštituurbanih poteza ul. Braće Radića i Somborskog puta,centralnog groblja i koje su sve usvojene, ugrađene u dans jošuvek važećem GUPU iz 1982,.... i u nacrtu novog GuGUP-a do2020.godine.

Ima ih još nekoliko milijih, ali bome ima i nekoliko grešaka oplaniranju. O ovim drugim u posebnom kazivanju, a od prethodnih,milijih su iz tog perioda ..................................

Od 1993 do danas ponovo radim, kao što sam naveo naurbanizmu tj. u JP Zavod za urbanizam. Iz ovog perioda imam imilijih i nemilijih uspomena. Milije mogu odmah navesti, a onemilijim ću kazivati u poglavlju O GREŠKAMA U PLANIRNAJUGRADA - vizije i zablude NESVESNE, A U NAJBOLJOJNAMERI, ILI PAK ONE TEŽE - NAMETNUTE, KOJIH SE ovimputem javno ODRIČEM. ali moj potpis na planu mimo mogstručnog opredeljenja ipak ostaje, meni da "prosudi nekibudući analitičar" !

Zasigurno mi je najmiliji Regulacioni urbanistički plan iz1994. Vikend naselja Palić. Koji sam radio sa kolegama

-saradnicima, arh. Petrom Andrićem i ing.hortikulture Ervinom

Kladekom. Sve smo mi to peške prohodili, sve te staze i bogaze,

vodeći računa o svakoj, stazi, vikendici i vrsti drveta. Kada smo sveprikupljene podatke stavili na plan, došli smo do interesantnogzaključka ! Pa, zapravo - TO JE TO. Narodni graditelji sačinili suprirodne tokove kretanja, a svaki je sa nekih svoj putovanja doneopo neku sadnicu. Danas, u analitičkom delu obilaska tog terena etoimamo tačan podatak, zahvaljujući kolegi Kladeku. U analizipostojećeg stanja, dok smo Petar i ja gledali objekte, staze ibogaze (naizgled neosmišljene ) Kolega Kladek je samo gledaosvoje zelenilo. Kada smo na kraju završili analitički deo na terenu,pristupili smo obradi prikupljenih podataka. Samo mogu da gacitiram, obzirom da sam ja samo arhitekta, koji voli prostor, vodu izelenilo. Evo ovako je zapisao : " ...A. Dendrološke vrste -139,B.Trajnice -perene - 21, C. sezonsko cveće - 12. vrsta ! ....Posebno treba napomenuti, da je tokom 1982 godine - došlo do

proglašenja Regionalnog parka Palić-Ludoš u čiji sastav spada i

Vikend naselje na Paliću. To znači da se vikend naselje nalazi pod

zakonskom zaštiom na osnosvu Zakona o zaštiti prirode. ! "Uzgred, evidentirani sadni materijal se potpuno prilagodio klimatu,neovisno od porekla, tako da bi neovisno od normalnih planerskih inormativnih propisa, "Vikend naselje", sasvim slobodno moženazvati: BOTANIČKA BAŠTA. Nismo bili nesretni mi arhitektiplaneri, dapače oduševljeni, obzirom da smo ispoštovali logičnuorgansku planimetiju svih komunikacija i uz minimalne korekcije,kad su u pitanju postojeće vikendice i pridodavanje novih, kako bise zadobio jedan već stvoreni kompleks, koga samo još malo treba


6 of 7 5.8.2011 12:32

domisliti i uobličiti.


7 of 7 5.8.2011 12:32

Documents

Autobiog Rafi Ja