AU_BL_-_informator_2014_-_15

Академија умјетности Универзитета у Бањој Луци Информатор за академску 2014./15.

3

УВОДНА РИЈЕЧ

Академија умјетности Универзитета у Бањој Луци је основана 1998. године. Потреба за оваквом једном високошколском установом је била вишедеценијска и суштинска. Велика концентрација заинтересованих младих људи за умјетничке категорије, као и огроман недостатак школованих глумаца, сликара и музичара, су били довољан повод једном броју професора-умјетника, да реализују постављени циљ: основати Академију умјетности. Користећи искуства и моделе новосадске Академије уметности и Факултета драмских уметности у Београду, настала је наша Академија, коју су чинили првобитно одсјеци, а данас три студијска програма – Драмске умјетности, Музичка умјетност и Ликовне умјетности. Просторни, кадровски и финансијски проблеми који су обиљежили прве године рада и постојања, нису били препрека да се врло брзо дође до изузетних резултата, како у домаћим тако и у европским оквирима. Уз огроман напор и изузетне способности руководећих људи Академије, дошло се до адекватног простора за извођење наставе, врхунских кадрова из кључних умјетничких области и редовног финансирања, с посебним акцентом на улагање у младе кадрове који своју будућност виде на нашој Академији. У протеклим годинама постојања остварени су резултати којима би се поносила и институција с далеко дужим стажом него што је наша. Прије свега смо поносни на резултате које су постигли наши студенти. Њихово учешће у умјетничком, културном и јавном животу Бањалуке, Републике Српске и Босне и Херцеговине је суштинско и из основа је промјенило општу културолошку климу. Носиоци репертоара позоришних кућа су наши студенти или пак они који су већ дипломирали, зидове галерија и музеја красе слике академских ликовних стваралаца, а музички живот је у потпуности креиран од стране изузетних музичара. Свако учешће студената на неком од фестивала у окружењу и Европи овјенчан је наградама. Списак је импозантан и заузео би пуно простора у овом представљању наше умјетничке куће. С поносом, такође, истичемо активно учешће у ревитализацији умјетничког и културног живота у Босни и Херцеговини, гдје представљамо битну спону у повезивању прекинутих нити након дешавања на овим просторима. Свакако да је на првом мјесту сарадња са сродним високошколским установама, смотрама и фестивалима који поново окупљају умјетнике из Босне и Херцеговине, али и сопствене продукције и организације манифестација које надрастају локалне оквире. Данас радимо у објектима који задовољавају умјетничке потребе на укупној површини од готово 5.000 квадратних метара. Опремљени смо техником која у потпуности прати савремене токове и способни смо да комуницирамо са


4

читавим свијетом. Наставни кадар је готово идеалног споја јер га чине искусни и провјерени професори, али и они млађи који већ сада равноправно стасавају уз њих. Отуд и изванредна комуникација са студентима. Из свега наведеног сматрамо да је већ сада привилегија студирати на нашој Академији. Ми смо ту зато што волимо умјетност, зато што смо стрпљиви и упорни, зато што смо спремни на многа одрицања, зато што знамо да не постоје границе и да свака наредна генерација има право и обавезу да те границе помјера. Ако се препознајете у свему наведеном, будите и Ви дио те нове генерације.


5

1. ОРГАНИЗАЦИЈА СТУДИЈА НА АКАДЕМИЈИ УМЈЕТНОСТИ

1.1. НАСТАВНИ ПРОЦЕС

На Академији умјетности Универзитета у Бањој Луци настава се изводи кроз три студијска програма: Музичка умјетност, Драмске умјетности и Ликовне умјетности. Студије су организоване у складу са Болоњским процесом. Први циклус студија (bachelor) траје осам семестара и за његов успјешан завршетак потребно је остварити 240 ECTS-a, а други циклус студија (master) траје два семестра при чему је потребно остварити 60 ECTS-a. Трајање другог циклуса је повезано с првим, као и с планираним трећим циклусом (докторке студије) у трајању од шест семестара (180 ECTS-a). Укупна структура организовања студија, кроз сва три циклуса, конципирана је према моделу 4+1+3 (240+60+180 ECTS-a). Изузетак је Филмски и телевизијски смјер Драмских умјетности гдје други циклус студија траје четири семестра из разлога што се ранијих година настава на првом циклусу студија на том смјеру изводила кроз три академске године. Настава се изводи у сједишту Академије, с повременом примјеном образовања ван сједишта (ликовне галерије, музеји, концертне дворане, телевизијски студији, позоришне сале, филмски сетови и др) и настава је груписана у семестре. У току школске године настава је организована у два семестра (зимски и љетњи). Оба семестра трају по 15 седмица и носе по 30 ECTS-a (укупно 60 ECTS-a у току једне школске године). У оквиру садржаја главних предмета у активну наставу су укључени и додатни облици наставе, односно студијски истраживачки рад, те је вријеме предвиђено за њихову реализацију сразмјерно дуже у односу на остале предмете. Наставни процес обухвата:

• теоријску и практичну наставу (вјежбе – превазилажење проблема у стваралачком процесу и испитне радове

• превазилажење проблема у стваралачком процесу),

• понављање градива с претходног часа и студентска предавања, тестови (перманентно понављање градива и праћење рада студената), семинарски радови на задату тему (утврђивање градива и развијање истраживачког духа студента),


6

• колоквијуме (предиспитну провјеру знања уз претходне консултације),

• вредновање рада студента током семестра (бодовање свих радова и активности), испит (провјера теоретског знања на конкретним задацима и представљање, приказивање и пројекција испитних радова).

1.2. УПИС СТУДЕНАТА

Услови за упис на први циклус студија су завршена средња четворогодишња школа и положен пријемни (квалификациони) испит који се састоји, у зависности од студијског програма и смјера, од писменог, усменог и практичног дијела и разговора пред комисијом, те прегледа приложених радова.На други циклус академских студија (master) могу се уписати кандидати који су завршили први циклус студија у четворогодишњем трајању, односно стекли 240 ECTS-a (осим Филмског и ТВ смјера гдје је потребно минимално 180 ECTS-a), у правилу с најмањом просјечном оцјеном 8 у току студија и најмањом оцјеном 9 из дипломског/ завршног испита, те да су положили пријемни испит за други циклус студија. Студије другог циклуса могу уписати и кандидати који су завршили дипломске умјетничке студије према прописима који су важили прије прихватања принципа Болоњске декларације при чему Академија умјетности врши вредновање раније стечених академских назива за потребе наставка школовања. Сви кандидати полажу пријемни испит одређен за поједини студијски смјер. На пријемном испиту кандидати се оцјењују бодовима. Ранг листа се сачињава према укупном броју бодова сваког кандидата по утврђеним мјерилима. Кандидат може освојити највише 100 бодова, и то:

1. успјех у претходном школовању - највише 50 бодова,2. успјех на пријемном испиту - највише 50 бодова.

Сматраће се да је положио пријемни испит за упис на први или други циклус студија онај кандидат који је освојио најмање 15 од могућих 50 бодова предвиђених за пријемни испит. Право на рангирање на јединственој ранг листи стиче кандидат који је положио


7

испит за провјеру склоности и способности. Академија утврђује редослијед кандидата који су положили пријемни испит по броју укупно постигнутих бодова. Ранг листа кандидата који су стекли право на упис објављује се на огласној плочи и wеb страници Академије умјетности, најкасније 24 сата по обављеним пријемним испитима. Кандидат има право на приговор уколико сматра да пријемни испит није одржан у складу са Законом, Статутом и општим актима Универзитета у Бањој Луци. Кандидат може да поднесе декану приговор у року од 36 сати од објављивања ранг листе. Декан доноси одлуку по приговору у року од 24 сата по добијању приговора. На студије се уписују кандидати који су рангирани до броја одобреног за упис. Страни држављанин се може уписати на студије под условима које прописује Закон и акти Универзитета у Бањој Луци. Пријаве на конкурс подносе се у студентској служби Академије умјетности. Приликом пријављивања на конкурс за упис кандидати прилажу:

1. документацију која је наведена у конкурсу,2. умјетничке, теоријско-умјетничке или научне радове, односно

списак значајних јавних наступа или објављених радова, који показују кандидатову склоност за студије на одређеном студијском смјеру.


8

1.2.1. ПЛАНИРАНИ УПИС СТУДЕНАТА У ШКОЛСКОЈ 2014/15. ГОДИНИ

Универзитет у Бањој Луци сваке године у другој половини јуна расписује Конкурс за упис студената на први и други циклус студија. Уколико у првом уписном року не буде примљен планирани број студената на појединим факултетима и Академији умјетности, организује се други или трећи уписни рок. Академија умјетности Универзитета у Бањој Луци је у школској 2014/15. години планирала уписати:


9


11

1. СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ: МУЗИЧКА УМЈЕТНОСТ

1.1. ВИЗИЈА, ЦИЉЕВИ И МИСИЈА

Вишегодишња традиција развоја музичког школства, изузетно богата музичка стваралачка баштина, богат културни живот и објективно нарасле кадровске потребе умјетничких институција Републике Српске, били су основне претпоставке на којима је утемељено оснивање студијског програма Музичка умјетност у оквиру Академије умјетности Универзитета у Бањој Луци. Основни задаци и циљеви студијског прогама Музичка умјетност усмјерени су прије свега ка надареним младим умјетницима, студентима свих профила и различитих интересовања, у смислу омогућавања пуне афирмације индивидуалних потенцијала њиховог талента, уз истовремено пружање могућности слободног избора и утицања на сопствени развој. Тежња ка високим критеријумима које је потребно задовољити на пријемним испитима и током студија, као и претежно индивидуално програмирање и реализација наставе основних умјетничких дисциплина, коју, поред домаћег кадра, изводе и истакнути умјетници из земље и иностранства, имају за циљ да обезбједе високу проходност и високе просјечне оцјене. Развој умјетничке дјелатности, уобличен кроз реализацију умјетничких пројеката, семинара и мајсторских радионица, представља изузетно значајан задатак и циљ који припада подручју дјеловања студијског програма Музичка умјетност. Поред индивидуалних програма које у земљи и иностранству остварују студенти, сарадници и наставници, на студијском програму Музичка умјетност стално дјелује и оркестар Академије умјетности, као и многи ансамбли.Праћење развоја и примјена модерних достигнућа у теоријско-умјетничким и научним дисциплинама из области наука о умјетностима, такође заузима значајно мјесто у каталогу циљева и задатака које студијски програм пред себе перманентно поставља, реализује и надограђује. Кроз индивидуалне и групне пројекте чији се резултати објављују у стручним часописима, сопственим монографским издањима или у заједничким издањима са другим институцијама, студијски програм Музичка умјетност тежи да оствари континуирано усавршавање студената и наставничког кадра и у овом домену. Обезбјеђивање адекватног - процентуално високог – пласмана студената Музичке умјетности на тржишту рада, као и праћење истог у смислу унапређивања могућности за запошљавање, представљају, такође, значајно подручје успјешног дјеловања студијског програма Музичка умјетност. У прилог позитивним тенденцијама у овој сфери циљева и задатака, говоре и све веће кадровске потребе у умјетничким и образовним институцијама Републике Српске.


12

Самовредновање и перманентно преиспитивање постављених задатака и остварених циљева, те континуиран рад на унапређењу процеса њихове реализације, омогућавају да даље усавршавање и напредовање свршених студената студијског програма Музичка умјетност буде скоро апсолутно загарантовано. Многи наши студенти без проблема настављају свој умјетнички развој на нашој, или било којој другој домаћој или иностраној институцији. Мобилност и интернационална сарадња остварена путем многобројних Уговора о партнерству, као и чланством у Асоцијацији европских конзерваторијума (АЕС), поставља студијски програм Музичка умјетност на врло високу и захтјевну позицију са које се друштвена оправданост, задаци и циљеви учестало ревидирају, постављају и прате према високо-стандардизованим али уједно и специфичним захтјевима болоњског процеса у умјетничко-научном образовању.

1.2. ВРСТА СТУДИЈА И ИСХОД ПРОЦЕСА УЧЕЊА

Настава би требало да оспособи студенте за улазак у професију на високом умјетничком нивоу, те да буде усмјерена ка развијању знања и вјештина студената, с оријентацијом према специфичној професији. Настава мора да пружи флексибилно и често индивидуално-структурисано учење.Генерални исходи учења могу се подијелити у три категорије:

1. Студије базиране на развоју умјетничке личности студента и компетенција,

2. Студије базиране на развоју теоретско/истраживачки базираних компетенција и

3. Студије базиране на комбинацији умјетничких и теоретских компетенција.

Савладавањем студијског програма студент стиче опште и предметно-специфичне способности које су у функцији квалитетног обављања стручне и умјетничке дјелатности. Те способности су:

• ствараоци умјетничких дјела,• музички извођачи ( солисти, камерни музичари итд.),• музички педагози,• музиколози и етномузиколози,• креативни руководиоци и реализатори умјетничких пројеката

у институцијама и предузећима,


13

• активни учесници у пројектима којима се представља и популаризује музичка умјетност кроз организовање концерата, округлих столова, трибина,, кроз писану ријеч у дневној штампи, као и наступима у оквиру аудиовизуелних медија.

1.3. РЕФЛЕКСИЈЕ ПЕДАГОШКО-ОБРАЗОВНИХ АКТИВНОСТИ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА У КУЛТУРНОМ И ЈАВНОМ ЖИВОТУ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ И РЕГИОНА

Од тренутка оснивања Академије умјетности па до данас, студенти, наставници и сарадници студијског програма Музичка умјетност су иницирали и реализовали широк спектар различитих активности и пројеката из домена музичке културе и умјетности. Под окриљем овог студијског програма покренута је, сада већ традиционална и високореферентна манифестација „Дани Владе С. Милошевића“, која се већ годинама реализује као умјетничка манифестација од посебног републичког значаја. Стварањем првих генерација властитог високообразованог кадра на Музичкој умјетности, за веома кратко вријеме створене су претпоставке за један свеобухватан напредак и развој цјелокупног музичког живота Републике Српске и Босне и Херцеговине. Многи од бивших студената студијског програма Музичка умјетност Академије умјетности у Бањалуци, данас су једни од најугледнијих чланова наше шире академске заједнице, успјешни амбасадори културе Републике Српске ван њених граница, носиоци музичког културног живота својих средина, те покретачи и утемељивачи струковних удружења, музичких фестивала и бројних других активности које су значајно оплемениле културну мапу ових простора. Студенти и професори студијског програма су у протеклом периоду освојили више десетина значајних награда на реномираним такмичењима у земљи и иностранству, остварујући врхунске резултате у конкуренцији с академијама које одликује вишедеценијска традиција.


14

1.4. ПРИЈЕМНИ ИСПИТИ НА ПОЈЕДИНИМ СМЈЕРОВИМА

1.4.1. Пријемни испити на првом циклусу студија

На пријемном испиту се полаже:

СМЈЕР КОМПОЗИЦИЈА

Главни предмет (приложена једна композиција за клавир), Солфеђо, Клавир, Писмена и усмена провјера знања из теорије музике, хармоније и музичких облика.

СМЈЕР ДИРИГОВАЊЕ

Главни предмет (дириговање једне хорске композиције, дириговање првог става симфоније, дириговање a prima vista примјера из литературе аутора разних епоха, познавање литературе), Солфеђо, Клавир, Писмена и усмена провјера знања из теорије музике, хармоније и музичких облика.

СМЈЕР МУЗИКОЛОГИЈА И ЕТНОМУЗИКОЛОГИЈА

Главни предмет (пет прочитаних радова из области етномузикологије, разговор у вези с прочитаним радовима - радови ће бити доступни кандидатима крајем мјесеца маја), Солфеђо, Клавир, Писмена и усмена провјера знања из теорије музике, хармоније и музичких облика.

СМЈЕР МУЗИЧКА ТЕОРИЈА И ПЕДАГОГИЈА

Солфеђо, Клавир, Писмена и усмена провјера знања из теорије музике, хармоније и музичких облика.

СМЈЕР КЛАВИР И ГИТАРА

Клавир Главни предмет (полифона композиција, један став сонате (сонатни облик), виртуозна етида), Солфеђо. Гитара


15

Главни предмет (двије етиде: једна од њих аутор Х. В. Лобос, Ј. С. Бах: три става свите или фуга или Чакона, један став сонате, сонатни облик, комад по избору – комплетан програм напамет), Солфеђо. СМЈЕР СОЛО ПЈЕВАЊЕ

Главни предмет (композиција „старог мајстора“, ораторијумска арија, - соло пјесма XIX вијека, соло пјесма XX вијека, композиција „домаћег аутора“, оперска арија), Солфеђо, Клавир. СМЈЕР ДУВАЧКИ ИНСТРУМЕНТИ

Флаута Главни предмет (цијели концерт, једно виртуозно дјело једна етида или један музички комад), Солфеђо.

Кларинет Главни предмет (први став концерта – напамет, комад по избору – напамет, концертна етида – напамет), Солфеђо.

Тромбон Главни предмет (концерт, једно виртуозно дјело, једна етида или комад), Солфеђо.

СМЈЕР ГУДАЧКИ ИНСТРУМЕНТИ

Виолина Главни предмет (први став концерта или други и трећи заједно, Ј. С. Бах: соло партита (соната) два става, концертна етида или каприс), Солфеђо.

Виола Главни предмет (први став концерта или други и трећи заједно, Ј.С. Бах: свите за чело или сонате и партите за соло виолину (два става), концертна етида или каприс), Солфеђо.

Виолончело Главни предмет (један став барокне свите, један став концерта, етида или каприс), Солфеђо .


16

Контрабас Главни предмет (један став барокне свите, један став концерта, етида или каприс), Солфеђо.

Захтјеви из солфеђа за све смјерове:Једногласни модулативни диктат (до 16 тактова),Примјер за пјевање а prima vista (алтерације и модулације),Примјер за ритмичко читање (парлато) а prima vista,Етида са инструменталном пратњом по сопственом избору (навјежбана).

1.4.2. Пријемни испити на другом циклусу студија

СМЈЕР КОМПОЗИЦИЈA

Пријемни испит се састоји из извођења или другог облика звучне презентације дјела (са усменом анализом) за камерни ансамбл који одговара захтјевима четврте године на предмету Композиција на основним академским студијама.

СМЈЕР СОЛО ПЈЕВАЊЕ

Испит из соло пјевања:• једна пјесма или арија 17. или 18. вијека,• једна арија из ораторијума или кантате,• једна пјесма аутора 19. вијека,• једна пјесма аутора 20. вијека,• једна пјесма домаћег аутора,• једна оперска или концертна арија по слободном избору.

Програм се изводи напамет на оригиналном језику. Интервју – разговор с кандидатом.

СМЈЕР ДИРИГОВАЊЕ

Дириговање једне увертире и једне симфоније. Једна концертна пратња.


17

Испит се врши у форми наступа отвореног за јавност, или подношења комисији квалитетне видео снимке (DVD) наступа отвореног за јавност. На снимци се морају јасно уочавати лице и диригентски покрети кандидата снимљеног анфас или у полупрофилу, а мора се уочавати (макар и дјелимично) најмање половина оркестра. Снимка се мора доставити Катедри за дириговање најкасније три дана прије почетка испитног рока.

СМЈЕР КЛАВИР И ГИТАРA

Група: КЛАВИР Програм у трајању најмање 30 минута који укључује дјела из најмање двије стилске епохе.

Група: ГИТАРА Реситал у трајању од најмање 30 минута програма с дјелима различитих жанрова и епоха.

СМЈЕР ГУДАЧКИ ИНСТРУМЕНТИ

Виолина:• једна концертна етида или каприс• први став Моцартовог концерта са каденцом• један велики концерт за виолину (цијели)

Виола:

• једна етида или каприс• први став класичног концерта са каденцом• један велики концерт

Виолончело:

• једна етида или каприс• први став класичног концерта с каденцом• један велики концерт (цијели)

Контрабас:

• први став класичног концерта • први став великог концерта


18


19


20

СМЈЕР ДУВАЧКИ ИНСТРУМЕНТИ

Реситал са сљедећим програмом:• једна концертна етида• једно циклично дјело• виртуозна композиција (напамет)

СМЈЕР ЕТНОМУЗИКОЛОГИЈА

Приступни рад који по обиму и садржају одговара завршном раду на првом циклусу студија односно дипломском раду из теоријских предмета на смјеру Музичка теорија и педагогија. Разговор на тему везану за одређени број радова које ће кандидат прочитати прије пријемног испита из градива етномузикологије – главног предмета. Тематске области биће одређиване мјесец дана прије пријемног испита.

СМЈЕР МУЗИЧКА ТЕОРИЈА И ПЕДАГОГИЈА

Група: МУЗИЧКА ТЕОРИЈА

Приступни рад који по обиму и садржају одговара завршном раду на првом циклусу студија односно дипломском раду из теоријских предмета на смјеру Музичка теорија и педагогија. Израда писмене клаузуре на задату теоријско-аналитичку тему из једног од предмета (Музички облици, Контрапункт, Хармонија с хармонском анализом). Кандидат на самом испиту добија више понуђених тема, од којих бира једну и ради је током три сата, по правилу без коришћења литературе. Разговор комисије с кандидатом, што укључује одбрану клаузуре, питања везана за приступни рад, разговор с кандидатом о његовим интересовањима и почетним плановима научно-истраживачког рада.

Група: МУЗИЧКА ПЕДАГОГИЈА

Приступни рад који по обиму и садржају одговара завршном раду на првом циклусу студија односно дипломском/завршном раду из Методике солфеђа или Методике општег музичког образовања на смјеру Музичка теорија и педагогија.


21

Израда писмене клаузуре с темом из Методике солфеђа или Методике општег музичког образовања. Вријеме израде: три сата. Разговор комисије с кандидатом, што укључује одбрану клаузуре, питања везана за приступни рад, разговор с кандидатом о његовим интересовањима и почетним плановима научно-истраживачког рада.

СМЈЕР КАМЕРНА МУЗИКА

Програм у трајању од најмање 30 минута, који укључује дјела из најмање двије стилске епохе.


23

2. СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ: ДРАМСКЕ УМЈЕТНОСТИ

Студијски програм Драмске умјетности има вишеструки значај и друштвену оправданост за своје постојање. Довољно је навести само историјски податак да на просторима Републике Српске никада није постојала образовна институција оваквог типа, а да је из ових крајева потекао велики број врхунских драмских умјетника, који су своје образовање стекли у другим срединама. Овоме у прилог иде и чињеница о преко осамдесет година постојања Народног позоришта Републике Српске, које тек посљедњих десетак година (од када постоји Академија умјетности Универзитета у Бањој Луци) добија школоване кадрове из своје средине. С друге стране, савремени медији, филм и телевизија, су неизоставни друштвени чинилац који пресудно утиче на свеукупну друштвену слику, тако да је захтјев за овим кадровима у буквалном смислу насушна потреба. Студијски програм Драмске умјетности има задатак да образује све неопходне кадрове за ове умјетничке области и зато у себи садржи сљедеће смјерове:

1. Глума2. Позоришна режија3. Филмски и телевизијски смјер

• Филмска и телевизијска режија• Монтажа• Камера

4. Драматургија5. Анимирани филм6. Продукција

Увођењем нових смјерова, Продукција и Анимирани филм, жели се постићи потпуно заокружавање умјетничког процеса стварања позоришне умјетности, али још више филмске умјетности. Сматрамо да смо међу првима позвани и прозвани да школовањем наведених кадрова покренемо аутохтону и аутономну кинематографију Републике Српске. Нови смјерови, уз постојеће, ће омогућити да процес производње буде потпуна цјелина, осмишљена и реализована од домаћих снага. С обзиром на то да ових кадровских профила нема у довољној мјери, како у позоришту тако и на филму и ТВ, могућност за запошљавање је велика. Велики број ТВ станица, оснивање професионалних позоришта, оживљавање домова културе, радио станица и других установа, природно ишчекују управо наше свршене студенте како би те институције професионализовале свој рад. Исто тако, могућност напредовања у овим струкама је велика, зато што се број стручњака из ових научних и умјетничких области мјери једноцифреном бројком.


24


Основни задаци и циљеви студијског програма Драмске умјетности, и Академије умјетности уопште, намијењени су надареним младим људима, умјетницима свих профила и различитих интересовања, у смислу пуне афирмације индивидуалних потенцијала њихових талената, пружајући им и довољан простор за слободан избор и утицај на сопствени умјетнички и научни развој. Тежња ка високим критеријумима које је потребно остварити на пријемном испиту, и тежња за високим квалитетом наставе током студија и реализација наставе из умјетничких дисциплина и научних области уз помоћ домаћих наставних кадрова и гостујућих професора са престижних факултета из окружења, од примарног је значаја за студијски програм Драмске умјетности. Праћење развоја и примјена модерних достигнућа у научним дисциплинама из области науке о умјетностима, такође заузима значајно мјесто. Значајни циљеви студијског програма су:

• комплетно оспособљавање стручњака за професионално и успјешно обављање сложених послова монтаже, снимања и режије филма, телевизијских емисија, видео арта, wеб дизајна и различитих мултимедијалних аудио-визуелних пројеката у широком спектру различитих родова и врста, оспособљавање стручњака који у своме раду примјењује теоријска достигнућа и практичне вјештине на највишим професионалним стандардима,

• промоција, унапређивање и заштита улоге глумаца, редитеља, драматурга, монтажера и сниматеља као битних учесника аудио-визуелне, позоришне и радио продукције,

• унапређење културног и професионалног степена знања и производња престижних умјетничких производа.

Први и други циклус академских студија одликује се високим степеном умјетничке и теоријске заснованости и практичне примјењивости у области драмских умјетности и медија те оспособљавају студента за самостални рад и стварање. Синкретизам на филму и телевизији као и рад на мултимедијалним пројектима захтјева од студената способност сједињавања вјештине, талента и знања. Посебан је дар наших студената да осјети цјелину и кохерентност свих елемената умјетничког дјела, као и њихово мјесто и дјеловање у свеобухватности у умјетничком и културном животу. Студиј је јасно градиран и добро усклађен с друштвеним потребама и економском трансформацијом земље о чему свједоче и бројни дипломирани студенти који заузимају кључна мјеста у медијима,


25

државним и приватним високошколским установама у земљи, региону и Европи. Својим знањем и вјештинама они су носиоци културног и умјетничког развоја и активни креатори умјетничких промјена.


На студијском програму Драмске умјетности студент стиче опште и предметно-специфичне способности које су у функцији квалитетног обављања стручне и умјетничке дјелатности. Те способности су:

• да анализира задатак који је постављен и да, у складу с расположивим могућностима дефинише адекватна рјешења. Да би имао овај ниво компетенције, студент се током студија детаљно упознаје с естетско-драматуршким захтјевима умјетничких дјела, што му даје добар увид у могуће циљеве рада.

• да разматра процесе и резултате рада критички и самокритички. Током студија студенти су подстакнути да анализирају различита умјетничка дјела других аутора, али и да детаљно анализирају своје радове, као и да чују анализе других. На тај начин они се оспособљавају да кроз свој професионалан рад критички посматрају промјене у области драмских умјетности, али и ефекте свог рада.

• да примјени стечена знања у пракси. Студијски програм је дефинисан тако да студенти потпуно компетентно ступају у рад у пракси по завршеним студијама. До те компетенције се долази пажљивим и константним комбиновањем теоријских предавања с практичним примјенама наученог кроз бројне самосталне и заједничке вјежбе.

• да компетентно комуницира са сарадницима. У области драмских умјетности је врло важно да сваки од сарадника буде упознат с радним процесима својих сарадника и да на компетентан начин образложи своје идеје и процес рада, те учествује у праћењу нових достигнућа и техника.

• да стиче професионалну етику. Студентима током школовања, уз градиво које савлађују, наставник, зависно од материје коју предаје, и током припреме и реализације испитних радова, указује на принципе етичког односа према послу истичући значај тимског рада у стваралачком процесу.


26

Исход процеса учења академских студија:

• Стручно и стваралачко дјеловање у свеукупности области филма, телевизије и позоришта,

• Разумијевање глобалне улоге филма, телевизије и позоришта у области умјетности и комуникације с гледаоцем,

• Остваривање креативних и сложених умјетничких поступака у комплексним филмским, телевизијским, позоришним и мултимедијалним пројектима.



ГРУПА МОНТАЖА

Да би приступили полагању пријемног испита на групи за монтажу, заинтересовани кандидати морају прије полагања предати сљедеће радове:ФОТО СТРИП - од десет фотографија хоризонтално оријентисаних, формата 13x9 cm, на полеђини обиљежених бројевима од 1 до 10. Задатак је да се визуелним средствима на јасан начин, прикаже једна прича на слободну тему. ВИДЕО БИОГРАФИЈУ - кандидат се представља у форми кратког филма трајања до 5 мин. Садржај и форма филма нису условљени тако да кандидат има потпуну слободу у изразу.

Пријемни испит садржи два дијела: ПРВИ ДИО:

• ТЕСТ ОПШТЕ КУЛТУРЕ• ПИСМЕНА АНАЛИЗА ФИЛМА ИЛИ ТЕЛЕВИЗИЈСКОГ ПРОГРАМА.

Кандидат треба да покаже способност да разумије и проникне у суштину приказаног дјела.

ДРУГИ ДИО: • РАЗГОВОР С КОМИСИЈОМ, усмена одбрана радова.• УСМЕНА АНАЛИЗА ФИЛМСКОГ ИНСЕРТА.

У разговору с комисијом утврђује се способност и потенцијал да се кандидат бави професијом монтажера.


27

ГРУПА ФИЛМСКА И ТЕЛЕВИЗИЈСКА РЕЖИЈА

Пријемни испит се састоји од провјере склоности и способности, знања и образовања, као и талента за бављење редитељским послом у медијима филма и телевизије, послом визуелног приповједања. Пријемни испит састоји се из три дијела, који могу да буду и елиминациони: ПРВИ ДИО:

• Пројекција - гледање филма; писмена анализа филма; рјешавање теста опште културе; писмено рјешавање редитељских задатака, једног или два (у десет кадрова завршавање драматуршки започете ситуације; у пет кадрова осмишљавање рекламе).

ДРУГИ ДИО:

• Разговор с комисијом, усмена одбрана редитељских задатака. ТРЕЋИ ДИО:

• Практични задаци - снимање драматуршки започете ситуације у ТВ студију Академије, уз учешће студената камере и глуме, и „монтажно“ снимање кратког документарног филма на терену. Разговор с комисијом и одбрана радова и доношење коначне одлуке.

ГРУПА КАМЕРА

Пријемни испит се састоји од четири дјела:

1. Анализа филма који ће кандидати погледати у првом дијелу испита и рјешавање теста који се састоји од визуелних елемената.

2. Снимање фотографија на задану тему. Снимање ће се обавити дигиталним фото апаратом које кандидати сами обезбјеђују.

Разговор с комисијом.

3. Снимање видео камером на задату тему. Кандидати сами обезбјеђују опрему за снимање.

4. Разговор с комисијом.


28

СМЈЕР ГЛУМА

Пријемни испит се састоји из два елиминаторна дијела: први дио (ШИРИ ИЗБОР) и други дио (УЖИ ИЗБОР).

Програм првог елиминаторног дијела:

а) рецитација (по избору кандидата);б) драмски монолог (по избору кандидата)ц) монолог из комедије домаћег комедиографа.

Кандидат је дужан да напамет научи и припреми сва три задатка. Комисија може, након приказаног програма, поставити кандидату и накнадне задатке (импровизације), ради стицања што потпунијег суда о способностима кандидата.

За пријемни потребно припремити: Први круг (шири избор кандидата)

а) рецитација по слободном избору кандидатаб) драмски монолог по слободном избору кандидатац) монолог из комедије домаћег аутора

У првом елиминаторном дијелу, комисија оцјењује степен способности кандидата оцјеном „ПРИМЉЕН У УЖИ ИЗБОР” и „НИЈЕ ПРИМЉЕН У УЖИ ИЗБОР”. Други елиминаторни дио (УЖИ ИЗБОР) састоји се из рада с одређеним наставницима, писања писменог задатка и завршне провјере способности. У току рада у другом елиминаторном дијелу, методама теста, разговора, вјежби и проба, наставници и сарадници, а ради утврђивања неопходног степена глумачке обдарености, испитују: карактеристике говора и говорног апарата, глас, осјећање ритма, тјелесне способности, издржљивост и покретљивост, као и карактеристике личности, њене особености, маштовитост, прилагодљивост у раду. У другом елиминаторном дијелу, комисија прегледа и установљава резултате провјере способности сваког кандидата по сљедећим основама:

а) Комисија оцјењује резултате провјере гласа и говора кандидата;

б) Комисија оцјењује резулатате провјере покрета и изгледа кандидата;


29


30

ц) Комисија оцјењује резултате провјере способности кандидата да оствари особен глумачки израз.

Трећи дио се састоји из завршног свеобухватног показивања вишедневног вјежбања и рада уз предходне индикације педагога.

СМЈЕР ДРАМАТУРГИЈА

Кандидати су дужни да приложе своје драмско дјело (објављено или необјављено) или сценарио за играни или тв филм или документарни филм, или радио драму за дјецу или одрасле, односно теоретски рад из области позоришне или филмске драматургије (обавезно на службеним језицима Босне и Херцеговине, одштампан у три примерка). Пријемни испит се састоји из два елиминаторна дијела. ПРВИ ДИО:

а) пројекција филма,б) писмена анализа одгледаног филма,ц) писање једне драмске сцене на задану тему, у медију по

избору (позориште, филм, радио или телевизија).

Послије читања и стручне анализе радова Комисија доноси одлуку о кандидатима који стичу право да приступе другом дијелу испита. ДРУГИ ДИО: Усмени испит пред Комисијом који обухвата разговор о писменим радовима кандидата, провјеру општих способности, провјера познавања свјетске и домаће драме, као и филма. Провјера знања у области позоришта, филма као општег познавања из књижевности и умјетности.

СМЈЕР ПОЗОРИШНА РЕЖИЈА

Пријемни испит за провјеру склоности и способности састоји се из два елиминаторна дијела. Први дио (ШИРИ ИЗБОР) и други дио (УЖИ ИЗБОР). ПРВИ ДИО

1. Писмени рад (предаје се уз пријаву на конкурс)


31

Задатак: Рад на драмском дјелу које одређује професор који прима класу. Анализа дјела и лична визија представе (до десет штампаних страна).Рад се састоји из сљедећих елемената: тема дјела, фабула, ликови (основне особине), око чега су главни ликови у сукобу, шта се догађа у представи, како би изгледала представа, разлог за представу, простор представе (пожељне скице), костим (пожељне скице).

2. Писмени рад на задану тему,3. Писмени рад из области позоришне умјетности, опште

културе и обавезне литературе (трајање 45 минута),4. Усмени испит пред комисијом.

Образложење поставки из писмених радова, провјера основних знања из позоришне умјетности и драмске литературе, разумијевање задане литературе, обавијештеност из осталих умјетничких области, као и општа култура. Послије првог дијела испита комисија доноси одлуку о кандидатима који стичу право да приступе другом дијелу испита. ДРУГИ ДИО

1. Тест осјећаја звука2. Тест осјећаја простора и ликовности3. Тест осјећања слуха и ритма4. Креативни психотест5. Практични редитељски рад6. Извођење практичног рада пред комисијом7. Одбрана практичног рада пред комисијом

Кандидати који положе други дио пријемног испита стичу право уписа на смјер позоришна режија.Кандидатима је доступна библиотека Академије умјетности.

СМЈЕР ПРОДУКЦИЈА

Испит провјере склоности и способности се састоји из три елиминаторна дијела: Први дио ПИСМЕНИ ТЕСТ ИЗ ОПШТЕ КУЛТУРЕ.


32

Тест има шездесет питања чија израда траје 15 минута. Кандидати који исправно одговоре на најмање 41 питање стичу право да приступе другом дијелу испита.

Други дио ПРОЈЕКТНИ ЗАДАТАК - самостална, писана анализа која подразумијева рјешавање продуцентских и менаџерских проблема, везаних за конкретне примјере из области позоришта, радија, филма, телевизије или културе (90 мин). ПИСМЕНИ РАД - есеј на једну од шест задатих тема - позориште, филм, телевизија, радио или култура (120 мин.). Оцјењује се: начин обраде теме, писменост, стил, степен коришћења литературе, лични став кандидата.

Трећи дио ПРАКТИЧНА ПРОВЈЕРА КРЕАТИВНИХ СПОСОБНОСТИ - састоји се из два дијела:

а) Индивидуална продукциона анализа филма или телевизијске емисије са усменом одбраном.

б) Колективно рјешавање продукционог задатка са усменом одбраном.

Четврти дио ИНТЕРВЈУ - РАЗГОВОР СА КОМИСИЈОМ. Током разговора (интервјуа) са кандидатима, испитују се склоности, креативне способности и особине личности кандидата, његова општа интересовања и подобност за студије.

СМЈЕР АНИМИРАНИ ФИЛМ

Поред потребне документације за упис (пријаве, свједочанстава...) кандидат предаје сљедеће:

1. Мапа / радови Мапа обвезно садржи актове, портрете и слободне радове. Уз цртеже кандидати прилажу у своје мапе и медијске радове (то може бити анимација, видео радови, звучни радови, фотографије, колажи, текстови и сл.). Сврха мапе је што боље показати вјештине, интересе, идеје и амбиције кандидата.

2. Мотивационо писмо У овом писму кандидат образлаже своју жељу за уписом на Академију


33

умјетности, своја очекивања од студија и зашто мисли да смјер за Анимирани филм одговара његовим умјетничким потребама. Кандидати наводе с чим су упознати из подручја анимираног филма, нових медија и савремене умјетности, шта их је и зашто инспирисало и томе слично.

3. Кратка писана биографија

Пријемни испит траје три дана, односно има три дијела:

Први дио ПРОВЈЕРА ОПШТЕ КУЛТУРЕ.

а) ПИСМЕНИ ТЕСТ - Тест има тридесет питања из опште и филмске културе.

кандидати имају 60 минута да одговоре на питања.

б) ПИСМЕНИ РАД - есеј на једну од задатих тема - из области савремене умјетности, медија, перформанса, инсталације, филма или анимираног филма.

Кандидати пишу есеј 120 минута. Оцјењује се: начин обраде теме, писменост, стил, степен коришћења литературе, лични став кандидата.

Други дио ПРАКТИЧНА ПРОВЈЕРА КРЕАТИВНИХ СПОСОБНОСТИ

а) цртање - главе, акта, простора и композицијеб) цртање/интерпретација - нпр. нацртати/изразити јавни,

односно интимни простор по сјећању или нацртати имагинарни простор по заданој теми.

ц) стрип - Кандидат ће у писменом облику добити кратку причу. На основу те приче црта се стрип без текста.

Трећи дио Интервју - разговор с Комисијом

Током разговора (интервјуа) са кандидатима, испитују се склоности, креативне способности и особине личности кандидата, његова општа интересовања и подобност за студије. Кандидати презентују радове из своје мапе, образлажу своје поступке,


34

процесе, мотивације и инспирације.Комисија такође анализира шта су кандидати радили претходна два дана.Поред стручне комисије, током интервјуа је присутан и психолог. За упис на смјер за Анимирани филм пожељно је основно познавање рада на рачунару, као и познавање енглеског језика. Кандидати су дужни донијети са собом идентификациони документ, цртаћу даску, папир и прибор за цртање (угаљ, оловка, перо, туш и друго).


Пријемни испит заснива се, у зависности од смјера на који се кандидат пријављује, на специфичним и конкурсом прописаним садржајем пријемног испита, те на појединачном усменом разговору током којег ће Комисија провјеравати знања кандидата из области филма, телевизије и позоришта, те процјењивати способности кандидата у области визуелног предочавања, аналитичког размишљања и системског сагледавања филмског или позоришног дјела, а на основу разговора, приступних радова и прилога, те осталих услова пријаве.


35


36


37

3. СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ: ЛИКОВНЕ УМЈЕТНОСТИ


Бањалука и Република Српска имају изузетну традицију ликовног стваралаштва. Поднебље у великој мјери одређује једног умјетника. Поријеклом с ових простора су Јован Бјелић, Стојан Ћелић, Сретен Стојановић, Недељко Гвозденовић, Бошко Карановић, Бранко Миљуш и многи други. Школовани на угледним академијама из ближег и даљег окружења дали су огроман допринос културној баштини нашег народа. Својим педагошким дјеловањем они су утемељивачи програма наставе на високошколским институцијама на којој се школују ликовни умјетници - сликари и графичари. У основи, то су модели наставе по којима су конципирани програми школовања на академијама у ближем и даљем окружењу. У наставни план и програм студијског програма Ликовне умјетности уткана су вишевјековна европска искуства у образовању ликовних умјетника. На почетку студија настава је конципирана на класичним методама изучавања ликовне умјетности. У завршним годинама студенти формирају сопствене савремене умјетничке изразе, класична знања преводе у савремен контекст. Студије у тежиште наставе постављају самосталан истраживачки рад и акумулирање теоријских и практичних сазнања о савременој умјетности. Примарна сврха студијског програма је школовање ликовних умјетника који ће својим умјетничким дјеловањем унаприједити ликовну сцену града, државе и региона. Подстицање иницијативе за њихово умјетничко дјеловање је најважнији циљ, те развијање критичке свијести како према свом раду, тако и према појавама које чине савремену ликовну праксу. Умјетници који су школовање стекли на нашој Академији доприносе популаризацији позитивних умјетничких идеја и сазнања. Тиме се подиже квалитет културног живота града, Републике Српске и Босне и Херцеговине. Једна од сврха студијског програма Ликовне умјетности је и формирање научно - умјетничког подмлатка који ће активно учествовати у обављању педагошке праксе у области ликовне културе. Наши дипломци би требало да буду укључени у све степене школовања у Републици Српској и Босни и Херцеговини, од основне школе до универзитета. Такође, завршетком студија они се оспособљавају за стручно дјеловање у оквиру савремених галерија, музеја, курсева ликовног садржаја који су намијењени образовању различитх узраста и категорија грађана, дјеловање у оквиру институција и предузећа која се баве визуализацијом маркетиншких идеја, едукацијом ученика у основним и средњим школама, као и едукацијом студената на факултетима.


38


На студијском програму Ликовне умјетности студент стиче опште и предметно - специфичне способности које су у функцији квалитетног обављања стручне и умјетничке дјелатности. Те способности су:

• ствараоци самосталних умјетничких дјела која се излажу на самосталним и колективним изложбама,

• педагози ликовне културе,• креативни руководиоци и реализатори умјетничких пројеката у

институцијама и предузећима,• активни учесници у пројектима којима се представља и

популаризује ликовна умјетност кроз организовање изложби, округлих столова, трибина, отворених атељеа, кроз писану ријеч у дневној штампи као и наступима у оквиру аудиовизуелних медија.



СЛИКАРСТВО И ГРАФИКА

Услови уписа на смјеру Сликарство и смјеру Графика су исти. Кандидати достављају мапу цртежа формата 100x70 cm, минимум 10 табли попуњених цртежима. Пријемни испит траје четири дана, у трајању од 9 до 13 сати.Први дан - Студија портрета (по живом моделу)Други дан - Студија акта (по живом моделу)Трећи дан - Студија акта (по живом моделу)Четврти дан - Сликање мртве природе (темпера, гваш, акрил...)

ГРАФИЧКИ ДИЗАЈН

Кандидати достављају мапу са десет радова из области графичког дизајна првог дана пријемног испита (графички знакови, логотипи, плакати, леци, брошуре и сл.). Пожељно радове доставити у форматима А4 или А3 постављеног на папире Б2.


39

Пријемни испит траје три дана: Први дан - Студија портрета (по живом моделу). Кандидати су обавезни донијети папире димензија 100 х 70 cm (натрон, хамер), угаљ или графитну оловку.Други дан - Сликање мртве природе (темпера, гваш, акрил...)Кандидати су обавезни донијети папире димензија 100 х 70 cm (натрон, хамер), и боје темпера, гваш или акрил те кистове и посуде за воду.Трећи дан – Реализација графичких рјешења по задатим параметрима.Блок за скицирање А3 формата и угаљ или графитну оловку.


Сви кандидати достављају:

• најмање 5 радова (слике, графике, радови интермедијалне умјетности и сл.)

• мапа цртежа ( најмање 10 цртежа - формат није ограничен)• умјетничка биографија• приједлог умјетничког истраживања• самосталан рад (радови који су настали самостално изван

институције на којој је кандидат студирао)

Утврђује се редослијед примљених лица на основу постигнутих резултата на првом циклусу студија (просјечна оцјена, квалитет радова, излагање на изложбама од националног значаја и међународним изложбама, награде и признања).

Академија умјетности Универзитета у Бањој ЛуциБулевар војводе Петра Бојовића 1а

78000 Бања Лукателефон: + 387 51 348 800

факс: + 387 51 348 [email protected]

ИздавачАкадемија умјетности Универзитета у Бањој Луци

За издавачапроф. др Станко Станић, ректор

Уредникпроф. др Лука Кецман, декан

Tекстмр Предраг Соломун, продекан за наставу

Прелом Владимир Клепић

Дизајн корицаАна Васић

ФотографијеДраго Вејновић, доцент


41

Documents

AU_BL_-_informator_2014_-_15